Рурални туризам, агротуризам, етно и еко туризам су видови туристичке понуде која у свету бележи експанзију већ дужи низ година. Србија са својим природним потенцијалима, „богом дана“ је земља за развој ових туристичких садржаја. Нажалост, као и многи други привредни потенцијали и ова област је тек на почетку. Како убрзати њен развој, једно је од питања која су се 4. јаунуара ове године чула на предавању које је у предивном амбијенту Етно села „Ла салаш“ власника Ратка Милића из Забреге, одржано на иницијативу Туристичке организације Општине Мало Црниће.
Обраћајући се присутима, директорка Туристичке организације Јасна Јовић је истакла да сеоска средина пружа могућности да се у оквиру домаћинстава прошири посао и кроз туризам ради и зарађује.
-У другим сеоским подручјима остварује се велики број ноћења на конту сеоског туризма. Градском становништву је интересантно и несвакидашње оно што је нама свакодневица: чаша свежег млека, начин прављења сира, чварака, ракије, фарма оваца… Понуда једног домаћинства састоји се из његове специфичне понуде, али и целокупне понуде Општине Мало Црниће, укључујући културно – историјске знаменитости, природне карактеристике, традицију, спортско – рекреативни туризам као што су лов, риболов, параглајдинг, базени. Такође, централни положај наше Општине у Браничевском округу нам омогућава да се наша понуда шири и на суседне општине, као што су пећине у Кучеву, бања Ждрело, Виминацијум, Сребрно језеро, Љубичево, казала је Јасна Јовић.
Председник Општине Мало Црниће Малиша Антонијевић је нагласио да у Општини постоји велики број смештајних капацитета, који су углавном неискоришћени и да општинско руководство подржава иницијативу коју је покренула Туристичка организација, а све са циљем упошљавања људи и побољшања социо – економске слике руралног подручја. У току је формирање комисије која ће се бавити категоризацијом објеката и на неком од наредних скупштинских заседања биће донета одлука која ће регулисати та питања.
-Налазимо се на простору Етно села „Ла салаш“ које је у формирању, простире се на површини од 4 хектара, а домаћини су људи, који су свој новац стечен у иностранству уложили у овај вид туризма и ја им од срца желим пуно успеха. Здрава конкуренција јесте нешто што нам даје квалитет и ми желимо да нас је што више, рекао је Антонијевић.
МАЛО ЦРНИЋЕ ПРЕДОДРЕЂЕНО ЗА СЕОСКИ ТУРИЗАМ
На тему развоја сеоског туризма у Општини Мало Црниће говорили су др Милош Ћурувија и др Ивана Ћурувија из консултантске куће „Футуризам“. Према њиховим речима, туризам у руралном подручју је један феномен, који није изашао из самог туризма, већ је више изашао из руралног простора. То значи да људи, који су се определили да живе на селу су просто препознали могућност да понуде нешто госту. Без обзира на изврсне природне потенцијале, они се не могу уновчити ако не постоји формулисан и јасно одређен туристички производ.
-Простор Општине Мало Црниће је генерално предодређен за нешто што се зове сеоски туризам. Нама је циљ да окупимо што већи број гостију и да им предочимо шта је то сеоски туризам, како он функционише и каква је законско – правна регулатива. Такође, значајно је да људи знају у старту шта их отприлике чека, бар у том неком првом периоду регистрације, понуде које могу да проследе даље и да уопште предузму неке активности које су искључиво везане за село. Нама је овде прилика да видимо шта људе занима, на који начин ће се организовати у оквиру сеоских домаћинстава и да их упутимо како да функционишу у тој области.
Средине које имају изразито рурални карактер су увек подложне развоју сеоског туризма. Није уопште лако кренути у оно што се зове сеоски туризам, зато што имате просторе који петнаестак, па и више година већ раде у оквиру сеоског туризма. Јако је тешко тај део колача преселити у ваш простор. Неки простори имају много бољу или бржу комуникацију, па ту људи долазе чешће, али постоје и простори као што је овај ваш, који има изврсне могућности за неке друге ствари које се одвијају у оквиру туризма. Наравно, постоји једна ствар коју сеоски туризам има у предности над свим другим облицима туризма, а то је да можете да лимитирате колико ћете да радите. То значи да сеоска домаћинства могу да раде у току сезоне, или у току оног периода када могу гостима да понуде највише атрактивности у оквиру свог простора, истакао је др Милош Ћурувија.
По питању туризма у Србији постоји једно препознатљиво упориште, али се од нас очекује креирање туристичког производа као и приступ озбиљним тржиштима. Европска матица туризма је страховито јака и ми ту треба да тражимо неки наш простор и неки наш колач, тако да нам је тај европски, односно балкански простор, идеалан за оно што ми сада можемо да понудимо. У оквиру руралног туризма постоји неколико различитих опција: агротуризам, етно туризам, еко туризам, крафт туризам и фармерски туризам. Јако је интересантно да читав овај регион има изврсне елементе за развој агротуризма, који је доста запостављен. Да бисте се бавили агротуризмом морате имати примарну пољопривредну производњу. То значи да се ви примарно бавите пољопривредом, а агротуризам је нешто где своје производе желите да продате на много бољи начин и директно често госту. Етно туризам подразумева да повежете ствари које имате у локалу и све то формулишете кроз неки туристички производ. Еко туризам је још популарнији и то је једини туризам где комплетна средства и приход остаје у локалу. Крафт или занатски туризам је добар зато што гост остаје дуже времена и што нуди доживљај, јер између осталог гост учествује у сеоским активностима, тако да је то јако интересантан облик који може да се имплементира.
НОВА ШАНСА ЗА МЛАДЕ
Сеоски туризам се јавља као потенцијални покретач руралног развоја. Он може променити социо – економску слику неког руралног подручја, а позитивни ефекти су вишеструки: развојем сеоског туризма подстиче се развој пољопривреде, као примарне делатности на селу; креирају се нова радна места, али и чувају постојећа у пољопривреди; путем овог вида туризма могу се пласирати производи домаће радиности, што подразумева развој занатства; развој туризма на селу ствара нове пословне прилике и представља нову шансу за младе, чиме би се смањио негативан тренд исељавања у град; развој сеоског туризма претпоставља очување природне средине (еко туризам), али и локалне културе, традиције и обичаја (етно туризам); развој туризма би селу донео већу шансу за изградњу бољих путева и побољшање инфраструктуре.
-Да бисте пословали према закону можете да будете физичко лице које ради у оквиру свог домаћинста и ступа у процес категоризације. Постоје два основна елемента кроз које можете да се категоришете. Први је сеоско туристичко домаћинство, а друго је домаћа радиност. Основна разлика је у пружању услуга исхране, зато што у домаћој радиности можете да пружате услуге исхране искључиво оним гостима који код вас ноће. Ако желите да пружате услуге исхране онима који код вас не ноће, онда сте дужни да се категоришете као сеоско туристичко домаћинство, истакла је др Ивана Ћурувија.
Што се тиче контроле, неопходно је имати решење о категоризацији од надлежне општинске управе на основу којег се склапа уговор.
-Оно што је са нашег становишта најбитније јесте да ли је гост регистрован, односно да ли се плаћа порез или не. Самим тим што је извршена категоризација очекује се да се придржавате прописаних стандарда и у складу са тим туристичка инспекција никад не наступа репресивно, већ превентивно, казала је Виолета Петронијевић Мишић из Сектора туристичке инспекције.
Одржано предавање пружило је учесницима неопходна знања и информације, као и смернице за њихово укључивање у развој туризма на овом простору. Сами учесници су дошли до закључка да је у наредном периоду потребно више радити на едукацији и укључивању у туристичке токове и развој туризма у региону.
Д. Динић