MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI!
Povodom predstojećeg velikog praznika, Božića, javnosti se prošlog petka, u susretu sa novinarima, upriličenom u Eparhijskom dvoru, obratio Njegovo preosveštenstvo vladika braničevski dr Ignatije Midić. Besedu prenosimo u celini:
„ Mir Božji, Hristos se rodi!
Kao što i sami znate, draga braćo i sestre, ovo je veliki praznik, praznik susreta Boga sa čovekom, odnosno ulaska Boga u našu istoriju. Pored samog proslavljanja praznika kao događaja, Crkva je ljudima uvek govorila o događajima koji su se zbili radi našeg spasenja, sa posebnim interesovanjem za to šta ti događaji znače za svakoga od nas. Pre svega, trebalo bi da imamo na umu to da se radi o našem spasenju, a spasenje, to treba posebno danas istaći, jer mnogi ljudi zaboravljaju taj aspekt, je ustvari spasenje od smrti. Čovek ima mnogo problema, ali svi ti problemi, manje više, izviru iz jednog problema, a to je problem što je čovek smrtno biće. Rođenje Isusa Hrista, a posebno njegovo vaskrsenje je radosna vest ljudima da mogu da pobede smrt, da smrt neće carovati, da smrt nije poslednje stanje čoveka. Ovaj događaj, rođenja Sina Božjega, ukazuje na tu dimenziju. Sa druge strane ukazuje nam i na koji način se to zbiva sa Gospodom kao čovekom. To je preporuka šta bi trebalo da činimo da bi se izbavili od smrti. Gospod naš, Sin Božji, Gospod Isus Hristos rođen je od Duha svetoga i Marije djeve. Nije rođen od muža i žene kao što se mi ljudi rađamo. Ovo čudesno rođenje je preduslov za izbavljenje od smrti. Smrt se prenosi prirodnim rođenjem. To i savremena nauka pokazuje, da čovek rađajući se, onda kada dostigne mogućnost da se razmnožava, od tog trenutka počne da umire. Gospod nije slučajno govorio svojim apostolima i svima nama da svako onaj koji se ne rodi vodom i duhom neće imati života u sebi. I svaki onaj koji je rođen od muža i od žene, on je rođen za smrt. Dakle, i mi smo pozvani da, kao bića koja se rađamo na biološki način, ako želimo da imamo život večni, se rodimo od Duha svetoga kao što se i Gospod naš, Isus Hristos rodio od Duha svetoga i Marije djeve. I to rođenje je ustvari rođenje kroz krštenje. Zato se krštenje u Crkvi naziva „drugo rođenje“ i novokršteni član Crkve se poistovećuje sa Hristom. Zato i kaže Sveti apostol Pavle: „A vi koji ste se obukli u Hrista, tako i živite“ govoreći o onima koji su se krstili, koji su ušli u zajednicu sa gospodom našim, Isusom Hristom.
Budući da ovaj događaj ima mnogo dimenzija, još jedna dimenzija vezana za krštenje, kao novo rođenje, rođenje po ugledu na Gospoda našeg Isusa Hrista, jeste dimenzija slobode. U prirodnom rođenju, biološkom, mi se ne rađamo svojom slobodom. Nas drugi rađa, ne pitajući nas. Dakle, naše biće nije izraz naše slobode. U krštenju je vrlo bitan taj element slobode, da čovek sam želi. Zašto je to važno? Mi, pored toga što imamo taj problem smrti, želimo da živimo slobodno, da budemo slobodna bića. Zato često mladi ljudi postavljaju pitanje svojim roditeljima: “Zašto ste me rodili, kad me niste pitali? “. Time svaki čovek pokazuje da želi da njegovo postojanje bude izraz njegove slobode. I to nam se daje u krštenju. U krštenju, mi se slobodno rađamo. Niko ne može da bude kršten ako to ne želi slobodno.
Još jedna dimenzija novoga rođenja jeste zajednica sa drugima. Kao što u prirodnom rođenju, kada se rađamo ne možemo sami, dolazimo u zajednicu sa majkom, sa ocem. Dete ne može da preživi ako nema zajednicu sa majkom. Ona ga hrani i čuva. Tako, kroz krštenje, ulazimo u zajednicu sa drugim ljudima, ulazimo u zajednicu sa svim članovima Crkve. Ta zajednica treba da bude zajednica slobode, ljubavi prema drugima i na taj način ulazimo i u zajednicu sa Gospodom. Zato Gospod kaže, upravo imajući ovo iskustvo u vidu, da niko ne može voleti Boga, a da mrzi bližnjega svoga. Jer, upravo kroz novo rođenje mi se poistovećujemo sa Hristom, ali ulazimo u zajednicu sa ljudima i, kroz liturgiju, ulazimo u zajednicu sa samim Gospodom.
Kao što je naše rođenje neponovljivo tako je i ovaj događaj Hristovog rođenja neponovljiv. Gospod naš Isus Hristos je načelnik , kako kaže apostol Pavle, on je prvi među svima nama, ali prvi u svemu, u smislu da se prvi rodio na ovaj način, prvi je i pretrpeo smrt i prvi je vaskrsao. Mi svi, poistovećujući se sa našim Gospodom, u stvari sve to prolazimo: krštenje, rađamo se, ulazimo u zajednicu sa Gospodom, proći ćemo i smrt, jer krštenje označava i smrt i ponovno rođenje, što znači da nas očekuje i vaskrsenje Hristovo. Vaskrsenje koje je Hristos iskusio i koje je pokazao kada ga je Bog Otac vaskrsao je, u stvari zalog našeg i sveopšteg, vaskrsenja. Svaki čovek će vaskrsnuti u poslednji dan i smrt, kao što kaže apostol Pavle, „neće carovati“. Sveti Jovan Zlatousti pita :“ Gde ti je smrti pobeda?“, zato što je posle vaskrsenja Hristovoga otvoren put za svakoga od nas, da i mi kroz ponovno rođenje, kroz učešće u zajednici crkvenoj, vaskrsnemo i živimo večno sa Gospodom.
To sam hteo vašoj ljubavi da saopštim povodom ovog velikog praznika, rođenja Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nam je upravo svojim rođenjem kao čovek otvorio put u večni život. Njemu neka je slava i hvala, sa Ocem i Duhom u vekove vekova“.
T.R.S.
