Reč naroda

Postoje događaji koje ja rado pamtim i ostali su mi u sećanju. Ja ću sada izdvojiti jedan događaj koji mi je ulepšao detinjstvo.

Bilo je to lepo sunčano jutro, četvrtak, 5.novembar 2009.godine. Ustajem, oblačim se kao svakog jutra do tada, čujem mamu kako telefonira i deluje zabrinuto. Šta se dešava, pomislila sam! Moja ujna je otišla u bolnicu da se porodi! Sa nestrpljenjem očekujem bratov dolazak na svet. Posle nekoliko sati iščekivanja, došlo je na svet najdraže, malo stvorenje. Pojurila sam u bolnicu da ga vidim. Iznela ga je babica, nisam mogla da verujem, Vasa zavijen u nekoliko belih pelena, videla sam mu samo jednu ručicu, tako malu i nežnu, plave okice koje su lutale tamo-amo i baš je gledao u mene, kao da je želeo da mi nešto kaže. Kosica braon boje stojala je uzdignuto kao da ga je frizer uredio. Nisam mogla da verujem da sam i ja postala sestra. Vasa i ujna Jeca su izašli iz bolnice, Vasilije je napunio šest meseci, napredan je i lep dasa. Miluje me nežno ručicama, pa čak mu i ja menjam pelene.

Ovaj događaj će ostati duboko urezan u mom srcu, baš zato što sam ja rođenje brata željno očekivala, jer sve što od srca želiš, to se i ostvari.

Dunja Ristović III 2
OŠ ,,Dositej Obradović“,
Požarevac