На подручју Браничевског округа жетва озимих стрних жита на 32.000 хектара, ближи се крају. До сада је пожњевено 95 одсто површина. Производна 2016/2017. година, по мишљењу стручњака из Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Пожаревац“ била је изузетно специфична по питању агрометеоролошких услова и примене агротехничких мера.
Имали смо касну сетву, сетву ван оптималног рока, на малом проценту површина су унета НПК ђубрива пре сетве, каснило се са прихраном пшенице у пролеће, а и заштита од болести је била неадекватна на великом проценту површина. Агрометеоролошки услови су били лоши, дуга зима, а у фази наливања зрна високе дневне темоературе. Све је то утицало да дође до смањења приноса, пре свега приноса пшенице која је била посејана на око 22.000 хектара. Принос пшенице се ове године кретао од 4.000, па до 7.000 кг/ха сувог зрна што чини просек за подручје Браничевског округа око 4.300 кг/ха сувог зрна, истиче Јоргованка Влајковац, дипломирани инжењер у Пољопривредним саветодавним и стручним службама „Пожаревац“.
Они пољопривредни произвођачи који су применили све агротехничке мере кад треба и како треба, почевши од планирања парцеле за сетву, уношења основног НПК ђубрива, сетве у оптималном року и декларисаног семена, прихране и заштите усева од болести, корова и штеточина, који су радили по препоруци стручњака, могли су да извуку максимум из генетског потенцијала сората и хибрида озимих стрних жита. Што се тиче комерцијалног квалитета пшенице на откупним местима, у оквиру је стандарда.
-Карактеристика откупа рода пшенице 2017. године јесте да је у питању откуп по класама, које се одређују на основу садржаја протеина у зрну, седиментационе вредности и глутена.
Да би се производила пшеница прве класе треба водити рачуна о сортименту при сетви и количини унетог азотног минералног ђубрива, каже Јоргованка Влајковац.