Проузроковач суве трулежи уљане репице (Phoma lingam) представља једну од најзначајнијих болести уљане репице, која може утицати на смањење приноса и до 50 %. Симптоми се могу јавити на листовима, али и на стаблу, корену, понекад и на махунама. Имајући у виду ову распрострањену болест која захвата уљану репицу, у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Пожаревац, потражоли смо појашњење о физичком изгледу болести, последицама и заштити. Саговорник нам је била мастер инжењер пољопривреде Невена Николић.
– Најчешће су пеге на листовима, округластог облика, сиве боје, оивичене тамнијом линијом. У оквиру пега уочавају се црне тачкице које представљају плодоносна тела–пикниде. Захваћено ткиво листа се суши, пуца и испада, тако да на месту где је била пега остаје рупа. 
Симптоми се најпре јављају на доњим листовима, са ширењем симптома суше се и отпадају, а патоген се шири на остале биљне делове. Уколико се јави на стаблу, може доћи до пуцања стабла и формирања рак–ране. У случају јачег напада, или уколико се болест јави у најранијим фазама развоја, код тек изниклих биљака, или услед паразитирања корена и кореновог врата може доћи до потпуног пропадања биљака, објашњава Невена Николић. – Овај патоген одражава се на биљним остацима, самониклим и коровским биљкама домаћинима, или семену. Са заражених биљних делова пиксноспоре патогена се ветром и кишним капима разносе и остварују секундарне заразе.
Како заштити репицу од ове заразе?
– Заштита уљане репице од овог значајног патогена састоји се у 
поштовању плодореда (четворогодињег), коришћењу здравог семена, уклањању биљних остатака, уништавање самониклих и коровских биљака, и применом фингицида на бази а.м. метконазол када се уочи 35-45 % заражених биљака, закључила је Невена Николић.
В.В.