Пестициди су производи хемијског или биолошког порекла који испољавају следеће ефекте: уништавају штетне организме, спречавају деловање штетних организама на други начин сузбијају штетне организме. У пестициде спадају и неке хемикалије које се примењују да би деловале на гајене биљке.
Пројекат „АГРО ИНФО“ суфинансира Град Пожаревац
У штетне организме спадају бескичмењаци (инсекти, гриње, крпељи), проузроковачи болести биља (гљиве, бактерије, вируси), корови, штетни глодари (пацови, мишеви), пужеви и други штетни животињски организми.
-Пестициди представљају одређени ризик за људе и животну средину и наш је циљ да смањимо тај ризик на најмању могућу меру у циљу добијања здравствено безбедне хране са аспекта примене пестицида, каже Драгана Урошевић, дипл.инг.заштите биља из ПССС Пожаревац и додаје:
-Правилна примена пестицида подразумева праћење и прогнозу штетних организама, правилно коришћење пестицида и правилно руковање пестицидима. Правилна примена пестицида је основ успешне заштите биља и заштите човекове средине и она доприноси бољој ефикасности пестицида као и економској оправданости примене.
Основни принципи правилне примене пестицида су: примена у складу са регистрацијом пестицида, декларацијом и упутством за употребу, начелима добре пољопривредне праксе и интегралне заштите биља, на начин којим се не угрожава живот људи, животиња и животна средина.
ПРОГНОЗА
Циљ прогнозе штетних организама је да се смањи и рационализује употреба пестицида и самим тим допринесе очувању здравља људи и животне средине, одређивањем оптималних рокова заштите.
-Прогноза је основ интегралне заштите биља. Интегрална заштита биља подразумева примену свих мера које се примењују у циљу смањења бројности инсеката као и интензитет напада патогена (примена свих непестицидних мера у које спадају агротехничке, помотехничке ,механичке, биолошке и друге мере) и примена хемијских мера када се пређе праг штетности штетних организама. Методе прогнозе се заснивају на познавању биологије развоја штетних организама уз коришћење аутоматских метеоролошких станица, коришћење алата (феромонских, ловних и жутих лепљивих клопки,светлосних лампи). Коришћењем наведених алата се одређује динамика лета инсеката, у корелацији са температурама се примењују модели заштите за поједине штеточине и на основу тога се препоручују третмани који би били најефикаснији у датом моменту. Уз коришћење метеоролошких података се раде прогнозе појаве болести, могућности остварења заразе патогена и на основу тога се препоручују превентивни третмани који су и најефикаснији у заштити од многих патогена, додаје Урошевић.