Header

CLANOVI OPŠTINSKOG VECA U POŽAREVCU O RADU JAVNOH PREDUZECA U PROŠLOJ GODINI

UVECALI PRIHODE BEZ POSKUPLJENJA USLUGA

- Prihvaceni izveštaji o prošlogodišnjem radu javnih preduzeca "Toplifikacija", "Komunalne službe", "Vodovod i kanalizacija", "Rec naroda", "Radio Požarevac", "LJubicevo" i "Parking servis"

- Zatvorena finansijska konstrukcija za izgradnju obilaznice Kostolac-Požarevac

Na prošlonedeljnoj sednici opštinskog Veca u Požarevcu kojom je predsedavao predsednik Opštine Dušan Vujicic, u prvom redu, doneta je odluka o nacinu zatvaranja finansijske konstrukcije za nastavak radova na izgradnji obilaznice Kostolac - Požarevac. Petar Rajic, nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti podsetio je da se o problemu izgradnje zaobilaznice više puta do sada razgovaralo.

- Ugovorom izmedu Direkcije i preduzeca "Putevi Srbije" utvrdena je ukupna vrednost radova na obilaznici u iznosu od oko 329 miliona dinara. Iz Republike se racuna na oko 229 miliona, a oko 105 miliona dinara obebeduje se iz lokala i to 52 miliona i 500 hiljada iz budžeta i oko 52 miliona od strane EPS-a. Mi smo iz budžeta obezbedili ucešce lokalne samouprave medutim, EPS to nije ucinio iako su u meduvremenu radovi krenuli. Imajuci u vidu znacaj ove investicije, UO Fonda za ekologiju odlucio je da finansira gradnju obilaznice sa 42 miliona i 5oo hiljada dinara tako da su nedostajuca sredstva sada 10 miliona. Opštinski menadžer uputio nam je zahtev da se što pre pronade rešenje ovog probloema i predlog je da se izvrši reduciranje programa Direkcije za iznos od 10 miliona dinara. Smatram da je to moguce, ali ce to istovremeno uticati na plan Direkcije zbog cega je bolje da Direkcija preuzme obevezu da izvede radove do nivoa obezbedenih sredstava a to znaci do 95 miliona dinara, a da se u meduvremenu nastave pregovori sa EPS-om u cilju obezbedivanja njihovog ucešca, pojasnio je problem Rajic.

U skladu sa jednim ranijim zakljuckom Veca, resorna služba Opštinske uprave sacinila je izveštaj o stanju zakupa poslovnog prostora kojim raspolaže Opština. Iz izveštaja se vidi da jedan broj zakupaca ne izmiruje svoje obaveze placanja zakupnine na cemu ce se insistirati. Predstavnici Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti obevestili su clanove Veca da su protiv svih dužnika pokrenuti postupci odnosno da su oni utuženi samo što sudski organi te postupke ne privode kraju. Inace, ni jedan od dužnika kome je istekao ugovor o zakupu, nece moci da sklopi novi, odnosno da ucestvuje na licitaciji.

Veci deo prošlonedeljne sednice Veca bio je posvecen izveštajima o radu sedam javnih preduzeca: Toplifikacije, Vodovoda i kanalizacije, Komunalne službe, Rec naroda, Radio Požarevca, LJubiceva i Parking servisa.

Toma Janicic, direktor "Toplifika-cije" skrenuo je pažnju na gubitak od 11 miliona dinara i mogucnost njegovog pokrica u ovoj godini:

- Smatramo da je ovaj iznos od 11 miliona moguce pokriti u ovoj godini sa povecanjem cene grejanja od 7, 5 odsto od oktobra. Mi smo, inace, od naših korisnika krajem prošle godine imali velika potraživanja, ali smo te obaveze sa istekom marta prepolovili. Za prošlu godinu je karakteristicno i to da smo umesto u 1.000 domova koliko je bilo 2005. toplifikaciju doveli do 500 domacinstava. Pokušacemo da u ovoj godini to nadoknadimo, rekao je Janicic.

Protekla 2006. godina za JKP "Komunalne službe", po recima njegovog direktora Saše Valjarevica, jedna je od najuspešnijih otkako ono postoji:

- Mi smo u prošloj godini proglašeni za najbolje preduzece u Opštini. Ostvarili smo dobit od preko pet i po miliona dinara, povecali smo procenat naplate naših usluga kao i broj korisnika za 241, u svim našim radnim jedinicama zabeležen je prebacaj plana, na nivou celog preduzeca taj prebacaj iznosi 4, 4 posto. Radnici našeg preduzeca cesto priskacu u pomoc gradanstvu Opštine, tu smo kad su poplave i druge elementarne nepogode poput nedavnog požara u "Karton naselju".

Prvoslav Mošic, direktor "LJubi-ceva" u kome je zaposleno 35 radnika obavestio je da je situacija u preduzecu znatno poboljšana zahvaljujuci angažo-vanju Opštine kao osnivaca:

- Imamo dve radne jedinice:Ergelu i Ratarstvo. Ova prva je prošle godine postigla takve rezultate kakve nije u svojoj istoriji. I u "Ratarstvu" je od prošle godine situacija znatno bolja. Što se finansijskih rezultata tice zabeležili smo ukupan gubitak od 2 miliona i 510 hiljada dinara od cega je samo 400 hiljada dinara manjak koji proistice iz poslovanja. Sve ostalo predstavlja gubitak po osnovu hartija od vrednosti koje se "vuku" od pre 20 godina. Put ka ozdravljenju preduzeca je dug i težak ali se pojedine stvari krecu nabolje. Naše najvece obaveze su prema robnim rezervama ali to nisu obaveze LJubiceva vec Letnjikovca i kada se to pitanje reši bice mnogo bolja i jasnija situacija u LJubicevu.

Javno preduzece "Parking servis" posluje od 1. avgusta 2006. godine. Za to vreme ostvarilo je sopstveni prihod u iznosu od 7,5 miliona dinara.

- Za pet meseci rada zabeležili smo dobit od 241 hiljade dinara. Pored sopstvenih prihoda uknjižili smo i 700 hiljada dinara koje smo dobili od osnivaca. Kada su troškovi u pitanju naša najveca stavka su zarade radnika koje ucestvuju sa 76 posto u ukupnim troškovima preduzeca. U ovoj godini planiramo bolje rezultate od prošlogodišnjih, rekao je na sednici Vladimir Mihajlovski, direktor Parking servisa.

Komentarišuci rezultate poslovanja javnih preduzeca, Petar Rajic napomenuo je da je dobro to što je javni sektor u celini imao vece prihode i pored toga što cene usluga nisu povecavane:

- Cene vode, komunalnih usluga i grejanja nisu povecavane. I u takvoj situaciji sva preduzeca su nam ostvarila vece ukupne prihode u odnosu na 2005. Potenciram, sa istim cenama u Toplifikaciji ostvarili smo za 2,5 posto vece prihode, istovremeno rashodi su bili manji od 15 posto, u Komunalnom smo ostvarili za 17,5 posto vece prihode, a za 13,5 posto vece rashode, i u Vodovodu su prihodi bili veci cak za 30 posto a rashodi za 28 posto. Ovo govori da su nam ova tri javna preduzeca poslovala u okvirima krajnje profesionalnosti. Skrenuo bih pažnju i na ogromna nenaplacena potraživanja u našim preduzecima: u Toplifikaciji je to 120 miliona dinara, u Vodovodu 51 milion dinara, u Komunalnom takode prilicno, prema tome, gradani i privreda javnom sektoru duguju preko 200 miliona dinara, rekao je Rajic apelujuci i na potrebu usaglašavanja zarada u javnim preduzecima jer su one, i pored kontrole, isplacivane iznad proseka u javnom sektoru.

U nastavku sednice, clanovi Veca odobrili su 216. 258 dinara TŠ "Nikola Tesla" za asfaltiranje sportskih terena u dvorištu škole, Ekonomsko-trgovinska škola dobice 420 hiljada dinara za uvodenje novih oglednih odeljenja, a OŠ "Kralj Aleksandar Prvi", umesto za kupovinu ozvucenja dobice 100 hiljada dinara za popravku kapije. Pozitivno je rešen i zahtev Turisticke organizacije, sa 200 hiljada dinara Opština ce finansirati nabavku kompjutera i druge opreme neophodne za bolje funkcionisanje ove organizacije.

S.E.

VOJNICKA ZAKLETVA

OTADŽBINI - CAŠCU I ŽIVOTOM

U požarevackom Centru za obuku kopnene vojske u Požarevcu, pred velikim brojem svojih najbližih - roditelja, rodbine i prijatelja, vojnici i buduci podoficiri martovske klase na Veliki cetvrtak su se cašcu i životom zakleli otadžbini Srbiji.

Svecanom cinu polaganja zakletve prisustvovali su nacelnik operativne uprave Generalštaba Vojske Srbije generalmajor Dragan Kolundžija i zamenik komandanta Kopnene vojske Vojske Srbije generalmajor Vladimir Stojiljkovic. Ispred lokalne samouprave, svecanosti su prisustvovali zamenik predsednika Opštine Požarevac mr Zvonimir Blagojevic, predsednik Opštine Veliko Gradište Dragan Milic i predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag - Dragance Markovic.

Prisustvovali su, takode i predstavnici Policijske uprave Požarevac, predstavnici udruženja vojnih penzionera i borackih organizacija, privrede, zravstva i škola, kao i predstavnici Crkve.

Cestitajuci na polaganju vojnicke zakletve, komandant Centra za obuku kopnene vojske Požarevac pukovnik Vinko Markovski je porucio:

- Mladi vojnici, odajem vam priznanje što ste se odlucili da budete vojnici i da vojni rok odslužite u Vojsci Srbije, onako kako su to cinile generacije pre vas. Kroz svakodnevni život i poznato vojnicko drugarstvo, sazrecete kao ljudi i steci mnogobrojna znanja i prijateljstva koja ce vas pratiti tokom citavog života. Budite ponosni što ste pripadnici kopnene vojske. Kroz rad i drugarstvo, izucavacete svo naoružanje i opremu koja je u sastavu Vojske Srbije.

Komandant Markovski je starešinama Centra posebno skrenuo pažnju da, pored osposobljavanja mladih vojnika, maksimalnu pažnju posvete ocuvanju njihovog života i zdravlja, a roditeljima porucio da mogu biti uvereni da ce biti preduzeto sve kako bi vojnici bezbedno odslužili vojni rok. Istovremeno, izrazio je ocekivanje od lokalne samouprave i žitelja ovog kraja da ce novu generaciju vojnika, kao što je to i do sada bilo, prihvatiti kao svoje sugradane i omoguciti im da upoznaju ljude, obicaje i izuzetno vrednu i bogatu istoriju Požarevca.

Mladim vojnicima, njihovim roditeljima i rodbini cestitke povodom Uskrsa uputili su pukovnik Vinko Markovski, generalmajor Dragan Kolundžija i zamenik predsednika Opštine Požarevac mr Zvoniomir Blagojevic.

D. Milenkovic

S BOŽJOM POMOCI U NASELJU BUSIJE U POŽAREVCU DOVRŠAVA SE GRADNJA VELELEPNE CRKVE

CRKVA SVETE PETKE

S božjim blagoslovom i blagoslovom njegovog preosveštenstva vladike Branicevske eparhije g. Ignjatija, 6. opktobra 2001. godine osveštani su temelji crkve u naselju Busije u Požarevcu. Crkva je posvecena prepodobnoj majci Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Vec sada to je najveci i jedan od najlepših hramova u citavom svetu posvecen toj velikoj srpskoj prosvetiteljki. Pod njene svodove, što na galerijama, što u prizemlju, može da stane oko dve i po hiljade vernika.

Dokle je stigla gradnja, šta je uradeno i šta se sve planira tokom ove godine? Ova pitanja uputili smo nedavno starešini crkve Sv. Petke u Požarevcu, protojereju stavroforu Zoranu Jankovicu:

-Teška su vremena u kojima živimo i razumljivo je da gradnja ide nešto sporije, ali Bogu hvala okupilo se oko ovog našeg hrama vec dosta naroda, pa i onih koji imaju mogucnosti da svojim sredstvima pomognu gradnju crkve. Ono što je najaktuelnije jeste da smo upravo završili postavljanje podnog centralnog grejanja, što je za sve nas bio važan dogadaj. Ocekujemo sada da cemo zajedno sa JP Toplifikacija Ppožarevac uspeti da obezbedimo da se crkva prikljuci na sistem toplifikacije i da ce dakle vec od naredne zime služba moci da se vrši, a da niko unutra ne drhturi od hladnoce.

Trenutno, majstori ra-zvlace i seku table lima, a to znaci da se i spoljni radovi prakticno finiši-raju. Lim valjda dolazi na kraju.

- Da, u toku su dakle limarski radovi koje izvode majstori limarske radionice "Zoki", Zorana Stamen-kovica. Kao i sa vecinom ostalih majstora gledamo da deo tog njihovog posla platimo, a da deo bude kao neki njihov prilog i poklon crkvi. Ja stvarno sa velikom zadovoljstvom isticem tu dobru voplju svih koji su radili i njihovu pomoc, naravno i pomoc. Na slican nacin uradili smo i podno grejanje, koje je uradio majstor Zoran Petronijevic. Takode, zahvaljujem i opštini Požarevac, koja nam je ovoga puta izašla u susret i izdvojila sredstva za kompletno pokrivanje bakrom. Deo materijala koji je pretekao iskoristili smo i utrošili za podno grejanje. Sve je uradeno vrhunski da ne može bolje biti.

Ovih dana iz preduzeca SRBIJAŠUME ocekuje se pošiljka od 15 kubika kvalitetne hrastove grade, a od JP Toplofikacija Požarevac je najavljena i ocekuje se donacija u vidu prikljucka na centralni vrelovod, U celu pricu konacno ce se ukljuciti i MZ Gornja mala na cijem podrucju se crkva i nalazi, a koja do sada nije imala baš previše prilika da sa svoje strane doprinese gradnji objekta koji ce sasvim sigurno u buducnosti biti jedan od simbola i te MZ i grada Požarevca, pa na kraju krajeva i Branicevskog okruga. Ono što MZ može da doprinese, a i svi ostali, kao što je recimo Direkcija za izgradnju grada, je uredenje platoa oko crkve, gradnja trotoara, prilaznih puteva i ograde oko celog kompleksa. JKP i Vodovod su takode pomagali, kao što su i PTT, Telekom i Elekromorava dali svoj doprinos kod obezbedenja odgovarajucih prikljucaka.

U svakoj prici o pomoci red je da se pomene i najveci donator - firma BAMBI, koja je i ktitor crkve, zatim opština Požarevac, Vodoprivreda, UNION MZ, RATAR, NIG PROMET, KERAMIKA... Vojska je pomogla god uredenja porte, a na Sretenje ove godine Garnizon u Požarevcu je odlucio da primi za svoju slavu - slavu SVETE PETKE.

Posla dakle ima još dosta, a rok za kompletan završetak je kao što je poznato 27. oktobar - na Dan i slavu SVETE PETKE, za kada je planirano osvecenje crkve. Od tog datuma crkva SVETE PETKE u Požarevcu bice dakle hram i bogomolja Srpske Pravoslavne crkve u kome se služba obavlja svakodnevno. Do tada, kao i do sada, služba se vrši samo nedeljom i o praznicima...

PRILOZI

"Crkva SVETE PETKE je prva crkva koja se u Požarevcu gradi posle više od 100 godina.

Kako su za dovršetak ove bogomolje potrebna znatna materijalna sredstva uzdajuci su u Boga i ljubav darodavaca smatramo da ce ova bogomolja uskoro oživeti.

Svima koji pomognu da se ovo Bogougodno delo završi molimo se Bogu i Sv, Petki da njima i njihovim porodicama Gospod uzvrati svakim dobrom.

Priloge možete dostaviti na žiro racun:

Komercijalna bvanka a.d. Beograd, na ime SPCO "SVETA PETKA" Požarevac, tek rac. 205-103660-90

Licno: u Sabornoj crkvi, Hajduk Veljkova 2 Požarevac, ili "Crkva Sv.Petke", Strahinjica Bana bb. Požarevac.

CESTITKA

Protojerej stavrofor Zoran Jankovic, starešina crkve Sv Petke u Busiji u Požarevcu, uputio je i svoju vaskršnju cestitku verujucem narodu:

"Da se i danas, kao i uvek na današnji dan radujemo i veselimo, da se odazovemo pozivu naše svete Srpske Pravoslavne crkve i upucujemo reci: "Ovo je dan koji je stvorio Gospod da se u njega radujemo i veselimo".

Cuvajmo svoj smisao za ono što je istinito i pravedno, jer i pravda ponekad biva izigrana. Zlo ipak nikada nece pobediti. Služimo svojim životom istini i pravdi božijoj, jer je danas samo prica o narodima koji su bili silni i mocni samo dotle dok nisu izgubili smisao za te uzvišene vrline.

Cestitajuci vam sveto Hristovo vaskrsenje, ja vas molim da se i od sada, kao i do sada, zalažete za istinu i pravdu božiju i da budete njeni istrajni, verni zatocenici.

Pozdravljajuci vas radosnim pozdravom hrišcanskim HRISTOS VASKRSE.

SVETSKI DAN ROMA

LENTA I MEDALJA PREDSEDNIKU

Povodom velikog romskog praznika, u svecanoj sali SO Požarevac organizovan je prijem kome su prisustvovali predstavnici opštinskog rukovodstva, savetnik japanske ambasade gospodin Teruhiko Šinada, koji je prisutne prijatno iznenadio poznavanjem srpskog jezika, dr Rajko Ðuric, predsednik Unije Roma Srbije, kao i predstavnici romskih udruženja Branicevskog kraja. Miodrag Veljkovic je ovom prilikom u ime Roma požarevacke opštine urucio Dušanu Vujicicu, predsedniku, lentu i medalju “u znak zahvanosti i poštovanja za sve što on cini kako se romska populacija ne bi osecala kao gradani drugog reda”.

R.R.D.

I OVOG USKRSA

DARIVANA JAJA U SLAVU VECITOG OBNAVLJANJA I ŽIVOTA

Aktivisti požarevackog Crvenog krsta i ovog Uskrsa, ciji poslednji dan svetkovanja danas slavimo, organizovali su tradicionalnu podelu na stotine šarenih uskršnjih jaja. Bojena jaja, simbol vecitog obnavljanja i života, deljena su vernicima okupljenim u Pravoslavnom hramu ''Sveta Petka'' u Busiji (posle svecane Uskršnje liturgije, koja je inace služena i u svim ostalim crkvama Branicvske eparhije), mališanima koji se lece na Decijem odeljenju požarevacke Opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'', kao i šticenicima Specijalnog zavoda za decu i omladinu dr “Nikola Šumenkovic” u Stamnici.

- Akciju smo organizovali uz pomoc naših podmlatkara iz osnovnih škola, koji su prikupili znacajnu kolicinu najmaštovitije obojenih i našaranih jaja. Prvog dana Uskrsa, od 10 do 12 sati, takode smo delili uskršnja jaja prolaznicima u pešackoj zoni, s tim što su ovu našu akciju pojedini Požarevljani nagradivali simbolicnim novcanim prilozima, namenjujuci ih našim narednim humanitarnim aktivnostima-istakao je Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta.

R.R.D.

ODRŽAN TRECI USKRŠNJI FESTIVAL U POLJANI

CUVARI NARODNOG BLAGA

Pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Požarevac, a u organizaciji etno sekcije KUD-a “Mladost”, Crkvene opštine Poljana, odnosno meštana ovog sela okupljenog oko rukovodstva Mesne zajednice, požarevackog Centra za kulturu i Turisticke organizacije, drugog dana Uskrsa u Poljani je organizovan celodnevni Treci etno festival. Posle defilea ucesnika festivala i otvaranja etno izložbe, clanovi KUD-a “Mladost”iz Poljane, “Vukašin Vule Jevtic” iz Ribarske Banje, “Dr Ðorde Nešic” iz Novog Slankamena, “Oplenac” iz Topole, “Bratstvo” iz Hajducice, “Lipe” “Smoljinac” i “Aleksandrovac” iz istoimenih sela, “Žika Popovic” iz Ranovca, “Pek” iz Miljevica, “Branislav Nušic” iz Kule, “Vojislav Ilic Mladi” iz Oreovice, kao i KUD''Sveti Sava” koji okuplja naše ljude u Švajcarskoj, zabavili su goste i ucesnike maštovitim programom. Od podne pa do 15 sati trajalo je nadmetanje u starim sportskim disciplinama, zatim proglašenje pobednika za najlepše obojena jaja, a potom i drugi deo koncerta koji je završen vatrometom.

U pripremanju tradicionalnih jela, pored domacica iz Poljane, pokazale su šta znaju Golupcanke, Smederevke, Zajcarke, Žagubicanke i Kostolcanke.

R.R.D.

BEZ PRESEDANA

DEMOLIRALI VRTIC

U dane Uskršnjih praznika, zasad nepoznati vandali demolirali su Decji vrtic "Buba Mara" u Požarevcu. Provalivši vrata na tehnickom ulazu u objekat, pocinioci su uništavali inventar u citavom objektu, od kuhinje, magacina, decjih soba, decje sale, VC-a i u svakom od ovih prostora pravili namerne štete.

Demoliranje objekta je gotovo neshvatljivo: jaja, farbana uoci Uskrsa, razbijana su i razmazivana po podovima, zidovima i plafonu. U jednoj od decjih soba je po parketu prolivana sona kiselina, pod je uništen i morace da se zameni.

Da je vandalizam trajao satima, možda citave noci i duže od toga, nagoveštava podatak da su svi prostori vrtica sistematski oštecivani i demolirani, a o uzrastu izvršilaca govori torta, koju su provalnici pronašli u zamrzivacu vrtica, do pola pojedena prstima.

- Vrtic "Buba Mara", u cilju sprovodenja istražnog postupka, ali i detaljnog cišcenja, dezinfekcije i otklanjanja svih oštecenja, nije juce i danas bio u prilici da prihvati mališane, - rekla nam je Zorica Petkovic, zamenik direktora PU "LJubica Vrebalov", dodajuci da ce rukovodeci tim Ustanove i Upravni odbor sa Osnivacem, SO Požarevac, pokušati da pronade najbolji modus fizicko - tehnickog obezbedenja ovog i svih ostalih objekata Ustanove.

D. M.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

PAŽLJIVO SA ZAŠTITOM ŽITA I VOCAKA

Prema prošlonedeljnim podacima kukuruz na podrucju Branicevskog okruga je zasejan na 400 hektara, što je 0,5% od planiranih 85.000 hektara. Suncokret je zasejan na oko 100 hektara od planiranih 5.000 hektara, dok je soja zasejana na 50 od planiranih 1.000 hektara. Za sada povrce je zasejano na 6.300 hektara, a krmno bilje na 5.700 hektara. Ozima pšenica se trenutno nalazi u fazi pocetka vlatanja do pojave treceg kolenca u zavisnosti od rokova setve. U toku je i dalje predsetvena priprema koja je do sada obavljena na oko 80 % površina i sa njenim završetkom intezivnije ce se nastaviti setva kukuruza, suncokreta i soje.

Zadnjih dana prilikom obilaska polja pod pšenicom konstatovano je da su sve pšenice prerasle upotrebu hormonskih herbicida tipa 2,4 D kao što su: monosan -herbi, monosan -kombi esteron, ematon pa te preparate ne treba upotrebljavati u usevu pšenice. Ukoliko su prisutni manje opasni korovi može se primeniti “laren” u dozi 10 grama po hektaru, a ukoliko je prisutna prilepaca (galium) mora se primeniti “sekator” u dozi 300 grama po hektaru. Hormonski herbicidi primenjeni ovih dana u preraslim pšenicama, vec su napravili štetu na vrhovima lista u obliku tamnjenja lista i gubitka zelene lisne mase. Prema tome pored toga što prave štetu na listovima, na zelenim biljnim delovima, takode i smanjuju prinos. Može se desiti da vrhovi klasa budu prazni, tako da može doci do evidentne štete pa takve preparate u svakom slucaju treba izbegavati.

“Prve infekcije jabuke od cadave krastavosti konstatovane su još 21. 22. i 23. marta što znaci da naredni kišni period ne bi smeo da doceka jabuke i kruške bez zaštite. Potrebno je ovih dana uraditi zaštitu jabuke kombinacijom od tri preparata. Prvi je neki sistemik kao što je “zato”, “strobi”, “alert” ili “skor” uz dodatak “kaptana”, “merpana”, “polirana” i uz neki insekticid za suzbijanje štetnih insekata pre otvaranja cvetova. Primeceno je da na jabukama i kruškama nema rutave bube u obimu u kome se ranijih godina javljala, pa je apsolutno nepotrebno obaviti prskanje u toku cvetanja, jer cemo ubiti pcele i imati manji rod. Znaci prskanje u cvetu ne treba izvoditi, jer buba rutava koja napada cvetne organe, tucak, plod i prašnike nije konstatovana u znacajnijem obimu na našem podrucju,” istice Siniša Stojšic, strucni saradnik za zaštitu bilja.

D.Dinic

OBRAZOVANJE POLJOPRIVREDNIKA

POCELO OPREMANJE CENTRA ZA EDUKACIJU

Regionalni centar za agrarnu edukaciju pri Zadružnom savezu u Požarevcu priprema se za svecano otvaranje

Obrazovanje poljoprivrednika i njihovih predstavnika u organizacijama i institucijama jedan je od uslova za unapredenje proizvodnje i podizanje ekonomije rada u poljoprivredi i zadrugarstvu. Ceneci da je proširivanje i inoviranje strucnih znanja imperativ vremena, Zadružni savez u Požarevcu formirao je svoj Regionalni centar za agrarnu edukaciju. U njemu ce se sticati prvenstveno znanja iz oblasti agrobiznisa, izrade biznis planova, agrarne politike, marketinga. Predstavnici poljoprivrednika koji svoje kolege zastupaju u organima upravljanja i u organima rukovodenja ucice i o agromenadžmentu, kao i o tehnologiji odlucivanja.

Ovih dana, u pripremi intenzivne aktivnosti u agrarnoj edukaciji, zasedao je i novoosnovani Programski savet Centra i doneo programsku osnovu rada. U njoj se kaže da ce se strucno obrazovni rad odvijati po pravilu cetvrtkom. Jedan dan u sedmici bice rezervisan za ucenje, s tim što ce u školske klupe sedeti uvek drugi polaznici.

Na sastanku Programskog saveta izraženo je uverenje da ce se za mesec dana obezbediti sredstva, kako bi se Centar moderno opremio i što pre poceo rad u sopstvenom radnom prostoru. Medu potencijalnim donatorima postoji raspoloženje da pomognu, nalazeci u tome svoj interes, ili se tako indirektno odužujuci selu.

Rukovodilac Centra mr Bogdan Živanovic, predsednik Zadružnog saveza obecao je da ce strucna služba Zadružnog saveza volonterski obavljati sve poslove vodenja Centra, kao i da ce i on, kao i Zadružni savez u celini biti nedobitna institucija, trošeci sve ostvarene prihode na edukativni rad. Takode, Zadružni savez je ustupio poslovni prostor ukljucujuci i troškove bez nadoknade.

Interesantno je da je Živanovic magistrirao upravo na temi strucnog obrazovanja za rukovodenje.

PONOVO REGISTROVANO BESNILO U BRANICEVSKOM OKRUGU

OPASNOST VREBA OD PASA LUTALICA

U Branicevskom okrugu, odredenije u opštinama Požarevac, Veliko Gradište i Kucevo ponovo je registrovano besnilo. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proglasilo je podrucja u poluprecniku od 10 km zaraženim, a pomenute opštine ugroženim od pojave besnila što nalaže i odredene mere, kao što su vakcinacija pasa i macaka i slicno. Kako smo saznali od Sonje Paunovic, inspektorke u republickoj veterinarskoj inspekciji odeljenje za Branicevski okrug, lovišta Sopotska kosa u Poljani (ubijena je besna lisica) Veliko Gradište i Pek proglašena su za zaražena podrucja.Takode, besna lisica je ubijena i u jednom domacinstvu u Doljašnici, gde je bila u kontaktu sa dva psa, koja su preventivno morala da budu “uspavana”.

Vlasnici domacih životinja uglavnom se drže zakonskih propisa vezanih za registraciju i vakcinaciju svojih ljubimaca. Medutim, problem su takozvani psi -lutalice koji opsedaju centar grada, mada ne štede ni periferiju, a posebno zelene površine. Mete su im najcešce deca ...i biciklisti. U protekla tri meseca, samo u Požarevcu je registrovano više od 50 napada pasa na ljude, a taj trend se sve intenzivnije nastavlja.

- Prošlog meseca našoj ambulanti za antirabicnu zaštitu javilo se dvadesetak osoba, ozledenih uglavnom od strane pasa lutalica. Ovo je veliki atak na zdravlje ljudi, kao i na finansije jer je vakcina znatno skuplja od rada na zbrinjavanju pasa bez vlasnika - rekla nam je prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje.

Kako požarevacko JKP “Komunalne službe” nema adekvatne uslove, kao ni obucene ekipe za hvatanje i uklanjanje pasa lutalica, oci gradana su uprte u Pancevce, odnosno ekipu JKP ''Higijena'' iz ovog grada koja se vec uspešno oprobala u ranijim akcijama.

R.R.D.

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (11)

RECI O LJUBAVI

Nisam imao nameru da zloupotrebljavam prostor u novinama time što bih odgovarao svojim kriticarima, a još manje da pominjem poruke podrške. Ali, jedno objašnjenje je nužno; tim pre jer se odnosi na naslov feljtona. Kažu mi oni do cijeg mišljenja mi je stalo, dakle kažu mi da je zadruga ekonomski subjekt, kao i preduzece, u njoj je sve podredeno biznisu, profitu. Shodno tome, nema govora o ljubavi, poštovanju, poverenju, uvažavanju, odanosti, uzajamnosti... Kažu da uopšte nema znacaja da li neki seljak voli zadrugu ili je ne voli, i obrnuto.

Ovo pitanje je mnogo znacajnije nego što na prvi pogled izgleda. Posle ovoliko nastavaka feljtona, da sam nacinio lapsus, vec bih promenio naslov feljtona. Medutim, o naslovu sam temeljno promislio pre nego što sam pristupio pisanju. I ostao u uverenju da upravo treba da insistiram na emocijama, licnom odnosu, socijalnom ambijentu, licnom stavu i odnosu. Jer, zadruga je privredna tvorevina privatnog porekla, osnov su privatnici - fizicka lica, a motiv jeste profit tih pojedinaca, ali uz naglašene socijalne elmente kao što su uzajamnost i solidarnost, demokraticnost, humanost, stalno zadrugarsko obrazovanje i informisanje. Emocije i licni odnos pojedinaca medusobno i prema svojoj zadruzi uredeni su zadružnim pravilima i principima zadržnog pokreta, a što je utemeljeno pre više od jednog veka.

Zadružni principi su: dobrovoljno i otvoreno clanstvo, demokratska kontrola koju vrše clanovi zadruge, njihovo ekonomsko ucešce, obrazovanje, obuka i informisanje, briga clanova za interese zadruge, saradnja sa drugim zadrugama neposredno i u okviru širih zadružnih udruženja, zakljucno sa medunarodnom zadružnom organizacijom.

Zadružna pravila su: samopomoc clanova, demokraticnost, jednakost i solidarnost.

Ocigledno je da u zadruzi ima mesta i drugim odnosima a ne samo ekonomskim odnosima. Doduše, ni preduzece nije iskljucivo ekonomski organizam, ali se to pre svega odnosi na zadrugu kao socijalnu asocijaciju domacina koji vole svoj seljacki zanat i svoju družinu okupljenu u zadrugu. Jer, niko drugi do sami seljaci odlucuju ko ce biti clan zadruge. Ako nekoga ne žele da prime, nema te sile koja ce ih naterati. Ne mora postojati ni jedan objektivan razlog tome; može preovladati subjektivan stav da se radi o licu koje za njih nije poželjno.

Postao je vec poslovican jedan detalj iz zapisnika skupštine Kulske zemljoradnicke štedno-kreditne zadruge, osnovane pre 101 godinu. Prvih godina po osnivanju, pod tackom razno, skupština zadruge razmatra molbe za prijem u clanstvo. Konstatuje se da je molbu podneo mladic koji je primeran u selu (Kula), ali je njegov prijem odbijen jer se njegov tast nedolicno ponaša. Posle godinu dana, ponovo citamo zapisnik sa sednice skupštine na kojoj se ponovo razmatra molba onog mladica za ulazak u zadrugu. Seljaci Kule tada u svoj zapisnik upisaše (a zadruga je sacuvala zapisnik), da se prima za clana molilac, jer je u meduvremenu postao zreliji i još primerniji (svaka bi ga kuca poželela za sina i za zeta), ali se obavezuje za koliko god može utice na tasta kako bi se ovaj popravio...

Poštovanje i uzajamno poverenje su temelj zadruge. Posle Drugog svetskog rata te vrednosti su se izgubile. Sa njima, izgubio se i nekad podrazumevajuci odnos izmedu zadruge i zadrugara. I tu smo gde smo: ponovo na pocetku. Ne treba da se zadrugari ugledaju na Evropu. U tamošnjim zadrugama, koje su razvijenije od naših, izmedu zadruge i njenih clanova vlada poštovanje i poverenje. Zadrugari regulišu medusobne odnose, oni u zadruzi vode glavnu rec, oni je smatraju svojom drugom kucom. Ne treba da gledamo njih: dovoljno je da procitamo ugovor o osnivanju svoje zadruge. U njemu piše upravo to što je gore receno. Otkud baš u svakoj? Otuda što su naši preci svoja zadružna pravila prepisali pre sto godina iz evropskih, a ona se do danas nisu promenila. I zato, kad neki zadrugar kaže "imamo normativna akta usaglašena sa evropskim", potpuno je u pravu.

Zakljucio bih konstatacijom da seljaci generalno gledano veruju u zadružni pokret, što dokazujem indirektnim primerom: kada se razocaraju u svoju zadrugu, ili ona prestane da radi, oni najcešce odlucuju da formiraju svoju novu zadrugu, koju cesto nazivaju "privatna zadruga" (i ona prethodna bila je po poreklu privatna, a podruštvljena je samo onoliko koliko joj je društvenog kapitala stavljeno na raposlaganje). Seljaci ne vole da im drugi namecu svoju volju, pa cak i kad je taj drugi vlast koja je nametala volju ali ustupila deo društvenog kapitala. Sada ce sve doci na svoje. Država ce povratiti kapital koji je dala zadrugama na korišcenje, a seljacima ce ostati ono što su u zadruzi sami stvorili. Možda ce je tada više voleti.

Bogdan Živanovic

VELIKO GRADIŠTE UOCI POCETKA NOVE TURISTICKE SEZONE

GRADIŠTANSKA VELIKA GENERALKA

Veliko Gradište, koje je sa svojim Srebrnim jezerom i kompleksom Beli bagrem, odavno postalo pravi turisticki biser Srbije, novu turisticku sezonu docekuje generalno sredeno, umiveno i ulickano. Po recima Dragana Milica, predsednika opštine Veliko Gradište, u komunalno opremanje grada i opštine - u puteve, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ulicnu rasvetu, uredenje obale Dunava i druge slecne poslove, ove i prethodnih nekoliko godina uloženo je i bice uloženo desetostruko više sredstava nego što je i najambicioznijim planovima bilo predvideno.

Veliko Gradište je definitivno izabralo i trasiralo svoj razvojni put, a to je pre svega turizam i deo privrednih oblasti koje se na ovu delatnost oslanjaju. Turizam je upravo zbog tog podugackog niza delatnosti bez kojih ne može i sa kojima se komplementarno razvija, privredna grana koja po svim ekonomskim analizama svugde u svetu gde za to ima uslova donosi najbrži i najrealniji razvoj.

O razvoju turizma, bitnim pretpostavkama za taj razvoj, ali i o aktuelnoj situaciji u gradi i u opštini razgovaramo sa Draganom Milicem, predsednikom opštine Veliko Gradište.

-Ono što je najbitnije jeste da se zna šta se hoce i da se znaju putevi i nacini realizacije zacrtanih planova. Mi u Velikom Gradištu sve to znamo i za sada ne samo da uspevamo da ispunimo sve naše planove, nego uspevamo i znatnije preko toga. U prethodnoj godini uspeli smo da za realizaciju naših programa obezbedimo ulaganja od preko 300 miliona dinara. Deo sredstava prikupili smo davanjem znjemljišta u zakup, deo iz budžeta, a jedan deo i iz republickih fondova, od Ministarstva poljoprivrede, Direkcije za vode, Direkcije za puteve Srbije, NIP i drugih izvora.

Realizovano

U svoje najznacajnije uspešne poduhvate u Velikom Gradištu ubrajaju gradnju Stiškog vodovoda, koji je omogucio da Majilovac, Sirakovo i Kurjace dobiju zdravu pijacu vodu. Tu je zatim vodotoranj kapaciteta 500 kubnih metara koji samom gradu donosi stabilnost u snabdevanju pijacom vodom i ujednacen pritisak u celoj mreži, pa onda potisni cevodod od vodizvorišta do grada u dužini od 3,5 kilometara. Kanalizaciona mreža u Velikom Gradištu je produžena za nova 3 kilometra, a vodovodna sekundarna mreža pi ulicama u gradu za 3,5 km. Asfaltirano je u prethodnoj godini oko 20 kilometa puteva i gradskih ulica, a završena je i ulicna rasveta na oba ulsaka u grad - od pravca Požarevca i od Golupca.

Uz sve ovo, prethodne godine zapocet je i jedan deo poslova, a koji ce se završavati u tekucoj godini.

Zapoceto

-Da, to je recimo Obala Kralja Petra, gde je vec uradeno 300 metara šetne staze , a u ovoj godini sledi nastavak. Na taj nacin želja nam je da grad izade na obalu Dubnava, ali i da se tom investicijom reši i pitanje zaštite od poplava. Dalje, u gradnji je sekundarna kanalizaciona mreža u Belom bagremu sa priklju-cnim vodom koji spaja taj kompleks sa gradom. U planu je naravno da se kasnije gradi sistem za precišcavanje otpadnih voda, koji bi koštao oko 60 miliona dinara. Takode, asfaltiranje i probijanje svih puteva i ulica na Belom bagremu u dužini od 7 kilometara, što košta isto oko 60m miliona, a tamo sledi i postavljanje ulicne rasvete koje ce koštati novih 30 miliona dinara.

U samom gradu se završava program asfaltiranje oko 7 kilometara gradskih ulica, u šta ce ukupno biti uloženo oko 60 miliona dinara. Deo tih para bice obezbeden iz NIP-a, a deo od Direkcije za puteve. U 7 seoskih mesnih zajednica gradice se stadioni za male sportove, ukupne vrednosti 8 miliona dinara. Na adaptaciju Doma kulture u Sirakovu planirano je 8 miloiona, a na izgradnju novog Doma u Kurjacu 20 miliona. Za gradnju crkve u Ramu planirano je 8 miliona, a na završetak crkve u Tribrodu 1 milion, kao i crkve u Carevcu.

Turizam

Ono što je za Veliko Gradište od posebne važnosti jeste da se radi projekat ekskluzivne turisticke destinacije “Srebrno jezero”, koji predvida da celo podrucje dobije status zašticene zone za razvoj turizma. Taj projekat nazvan “Gvozdena vrata”, povezace Srebrno jezero i Beli bagrem sa Lepenskim virom, Golubackim gradom i Viminaciumom. U perspektivi je svakako i povezivanje sa slicnim truistickim centrima u susednoj Rumuniji.

Drugi veliki projekat vezan za kompoleks Srebrno jezero se odnosi na otklanjanje svih zagadivaca u tom delu, rešavanje vodosnabdevanja, kanalizacije i plaže oko celog Srebrnog jezera.

Treci projekat za isti komkpleks je projekat izmuljivanja Srebrnog jezera. U tri ova velika projekta ukupno ce biti uloženo oko 2 miliona evra.

Planovi

U ovoj godinio planirani su i radovi na krovu Doma zdravlja, kao i nabavka jednog sanitetskog vozila. Takode ove godine na redu je i plan rešavanja problema vodoizvorišta u Velikom Gradištu i projekat sanitarne zone zaštite, vredan oko 20 miliona dinara.

Generalno uredenje grada i svih seoskih mesnih zajednica je ono što neposredno predstoji. Jedna široka akcija na cišcenju divljih deponija i uredenju grada, parkova i drugih javnih površina ujedinila je i okupila sve gradske javne službe i servise, inspekcijske i druge službe. Plan je da se sve to završi znatno pre pocetka nove turisticke sezone.

U saradnji sa Ðerdapom sledi nastavak izgradnje šetne staze pored Dunava i da se kompletira šetalište od “Standarda”, pa sve do Srebrnog jezera. Sledi takode i nastavak radova na OŠ u Srednjevu, za šta je planirano 260. 000 evra, a vec su poceli radovi na grejanju OŠ, Decjeg vrtica i Sportske hale u Velikom Gradištu, ukupno procernjeni na 120 miliona dinara. Sledi uredenje fasade zgrade SO, vredno 15 miliona dinara.

Projekat kompleksa Beli bagrem - Srebrno jezero na kome su se prvi put kao partneri pojavili javni sektor, lokalna samouprava i privatni sektor, uveliko se vec realizuje. Ove godine na redu je izgradnja marine, golf terena i trgovinskog centra. U drugoj polovini godine krece izgradnja Hotela sa kongresnom dvoranom i bazenom...

Kada su planovi u pitanju, a i njih ima i te kako znacajnih. detaljniju informaciju donecemo u nekom od naših narednih brojeva. Za sada samo da pomenemo još izgradnju kišne kanalizacije na delu Obale Kralja Petra,kao i dva projekta sa kojima ce se konkurisati kod Evropske agencije za infrastrukturu : projekat za precišcavanje otpadnih voda u koji ce se možda ukljuciti i Golubac i drugi projekat Regionalne deponije.

R.Deuric

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

AGRARNI FOND OPŠTINE PETROVAC PODELIO KREDITE

Na sednici Upravnog odbora Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Petrovac, koja je održana prošle srede, usvojen je Izveštaj o radu Fonda za 2006. godinu i usvojen je Program rada Agrarnog fonda za ovu godinu. Usvojen je i finansijski plan za 2007. godinu. Doneta je i odluka o dodeli kratkorocnih kredita u 2007. godini Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede, poljoprivrednim proizvodacima koji su se javili na konkurs. Tim povodom Novica Dragic, predsednik Upravnog odbora je izjavio:

„ Na osnovu izveštaja Komisije Agrarnog fonda za dodelu kratkorocnih kredita za 2007. godinu, koja je obišla sva domacinstva koja su konkurisala za kredit, doneta je odluka da se odobre osam kredita u iznosima od 20 do 100 hiljada dinara, a koji su namenjeni finansiranju prolecne setve. Za ove namene upotrebljeno je 510.000 dinara, a rok otplate je šest meseci”.

Održana akcija dobrovoljnog davanja krvi u Šetonju

U organizaciji Opštinskog Crvenog krsta Petrovac, prošle srede održana je redovna Akcija dobrovoljnog davanja krvi za potrebe Instituta iz Beograda, koja je održana u Šetonju. Ucešce u akciji uzeli su prevashodno dobrovoljni davaoci krvi iz ovog i susednih sela, a ucešce je prvi put uzelo i dvadeset sedam ucenika srednje škole „Mladost”. Krv je ponudilo 46 davalac, a od njih je prikupljeno 32 jedinice krvi.

Obeležen Svetski dan zdravlja

Petrovacki zdravstveni centar i Opštinska organizacija Crvenog krsta , nizom akcija, obeležili su Svetski dan zdravlja 7. april. Ovim povodom u sredu su sprovedene dve akcije dobrovoljnog davanja krvi, jedna u Šetonju i druga u kabinetu za transfutziju pri Domu zdravlja u Petrovcu. Istovremeno, na centralnom gradskom trgu je izvedena pokazna vežba koju je demonstrirala jedinica prve pomoci združenih pripadnika Zdravstvenog centra, Crvenog krsta, OUP-a i lokalne samouprave. Pomenuta jedinica osposobljena je za delovanje u iznenadbnim situacijama i nesrecama, a u vežbi su ucestvovali i ucenici srednje škole „Mladost”.

U cetvrtak je istim povodom u petrovackom Zdravstvenom centru održano i predavanjje posveceno temama opasnosti od HIV infekcije, trihinelozi u našem okruženju i hemoragicnoj groznici. O ovim bolestima govorili su dr Zorica Stoiljkovic Stolica i dr Biljana Jeremic.

Mirko Stankovic, direktor Direkcije za izgradnju i razvoj opštine Petrovac najavio pocetak radova u putogradnji

Pocetak u Kamenovu

Posle izuzetno uspešne prošlogodišnje sezone radova na rehabilitaciji lokalne putne mreže u opštini Petrovac i za ovu godinu najavljen je nastavak tih radova. Tim povodom razgovarali smo sa Mirkom Stankovicem, direktorom Direkcije za izgradnju i razvoj opštine Petrovac.

„U Kamenovu su nedavno otpoceli radovi na izgradnji kamene podloge za asfaltiranje dva kilometra deonice puta od regionalnog pravca do crkve u selu. Radi se i na pripremi za asfaltiranje preostale deonice pravca Busur - Burovac u dužini od 1,7 kilometra, cime ce cela deonica od cetiri kilometra ovog puta, posle nekoliko godina, dobiti asfaltnu podlogu. Sa izvodacem radova beogradskom Alpinom dogovoreno je da se ovi poslovi završe do sredine meseca. Novac su obezbedile mesne zajednice, Republika iz sredstava NIP-a i opština”.

Šta je u planu još u ovoj godini?

„U predstojecoj gradevinskoj sezoni planirano je da Opštinska direkcija za razvoj sa 25 odsto sredstava ucestvuje u investiciji asfaltiranja lokalnog putnog pravca kroz naselje Dobrnje, kao i deonice kroz zaseok Stanulovac koja spaja regionalne pravce za Ranovac i Melnicu. Takode, planirano je i asfaltiranje puta Lopušnik - Bošnjak”.

Direkcija je predložila JP „Srbija putevi” šta treba raditi i na regionalnim pravcima?

„Predložili smo da se ove godine u celini odradi asfaltiranje izlaznih regionalnih puteva i to od Petrovac ka Melnici, od Petrovac ka Stamnickoj Reci kao i deonice kroz Veliko Laole, Tabanovac i Burovac. Predloženo je i asfaltiranje deonice kod banje ždrelo. U ovoj godini predviceni su i radovi u samom gradu, od asfaltiranja ulica do trotoara, što cemo raditi sa mesnom zajednicom”.

Kada cete poceti sa radovima na saniranju udarnih rupa?

„Opštinsko vece je odlucilo da i ove sezone te radove poveri KJP Izvor” koje je i ranijih godina kvalitetno obavljalo ove poslove. Imajuci u vidu velika ulaganja od prošle godine, smatram da ce za mesec dana taj posao biti završen. Takoce smo i od JP „Srbija putevi” tražili da se i regionalni pravci, narocito na za Žagubicu i Svilajnac pojacano održavaju.

D.Ilic

U ORGANIZACIJI DRUŠTVA UCITELJA I PRIJATELJA DECE OPŠTINE POŽAREVAC

USKRŠNJE JAJE - DECJA RADOST

U organizaciji Društva uci-telja i Prijatelja dece opštine Požarevac prošlog cetvrtka u OŠ Kralj Aleksandar prvi održana je završna svecanost povodom konkursa na temu Uskršnje jaje- decja radost , manifestacije na kojoj su u poslednjoj nedelji marta ucestvovali ucenici nižih razreda osnovnih škola opštine Požarevac, Deciji vrtic LJubica Vrebalov i Centar za decu ometenu u razvoju.

- Za Uskrs ove godine, Prijatelji dece i Društvo ucitelja opštine Požarevac organizovali su mali kulturno- umetnicki program za decu ciji su radovi u svojim školama proglašeni najboljim povodom konkursa koji je raspisan za Uskrs pod nazivom Uskršnje jaje- decja radost . Konkurs se odnosi na likovne radove i na najbolje oslikana jaja, i sada ovde u Osnovnoj školi Kralj Aleksandar prvi imamo priliku da vidimo to decije stvaralaštvo i da toj deci urucimo nagrade. Smatramo da je jako važno da deci u tom periodu kada preživljavaju bujnu maštu, jedan kriticki period, da im malo pomognemo da se ukorene u svojoj tradiciji, da simbolicki izražavaju praznik koji u našem srpskom mentalitetu oznacava jedan od najvecih hrišcanskih praznika. Ovo je mali doprinos, a mogao je biti i veci da smo imali podršku šire društvene zajednice. Na ovoj priredbvi ucestvuju mladi uzrasti osnovnih škola opštine Požarevac a gosti su nam Osnovna škola Akademik Radomir Lukic iz Miloševca i Škola iz Lozovika, zajedno sa nezaobilaznim Decijem vrticem LJubica Vrebalov i Centrom za decu ometenu u razvoju, kaže tim povodom Radiša Ðordevic, predsednik Prijatelja dece.

Ova manifestacija ima i humani karakter zbog cega je u svim školama organizovana akcija Jedan slatkiš za jedno dete , tako što su svi ucenici mladih razreda doneli po jedan slatkiš. Svi prikupljeni slatkiši bice odneti deci Centra za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, kao i deci bez roditeljskog staranja u Miloševcu.

M. K.

"ELEKTROMORAVA" POŽAREVAC

GODINA VELIKOG POSLA

- Celo podrucje elektrodistribucije bice "pokriveno" automatikom i zaštitnim uredajima

- Pred ekipama podugacak spisak remonta trafostanica, dalekovoda i niskonaposnkih linija

- Krajem leta zaokruženje standardizacije kvaliteta

- Kupci sve korektniji: stepen naplate 96%

Pored osnovnih aktivnosti na distribuciji, kontroli i naplati elektricne energije, “Elektromorava” Požarevac je u ovu godinu ušla sa veoma obimnim i sadržajnim planovima investicija, predvideni su brojni remonti, a dosta je i radova u domenu tekuceg održa-vanja.

Težište celokupnog posla bice na 35-kilovoltnom nivou.

Krupne investicije

- Trenutno se radi na pribavljanju nepokretnosti, kupovini placa, za izgradnju nove trafostanice 110/35 u Neresnici. U Planu je rekonstrukcija TS 35/10 u Velikom Gradištu, planirana je rekonstrukcija 35-kilovoltnog dalekovoda Kucevo - Neresnica - Blagojev Kamen, automatizacija trafostanica 35/10 i formiranje Dispecerskog centra u poslovnoj zgradi “Elektromorave” u Požarevcu, cime cemo moci da vršimo nadzor i upravljamo svim našim objektima 35/10, kojih trenutno imamo 20 na mreži. U tom pravcu, vec su okoncani dogovori sa Institutom “Mihajlo Pupin” o nabavci skada sistema, servera i ostale opreme, - najavljuje Draško Vicic, pomocnik direktora za tehnicki sistem Elektrodistribucije “Elektromorava” Požarevac.

- Predstoji nam rekonstrukcija i puštanje pod napon aneksa u dve trafgostanice: TS 35/10 Kucevo i TS 35/10 Kostolac 1. Potkraj godine cemo automatizovati i jednu od najstarijih, trafostanicu Požarevac 1 “Sever” i trafostanicu Požarevac 4 “Busije”. Planiramo i izgradnju nove TS 35/10 Kostolac 2. Svi ovi radovi su veoma skupi, uložice se znacajna sredstva, ali je krajnji cilj poboljšanje kvaliteta snabdevanja kupaca elektricne energije, - istice Draško Vicic, pomocnik direktora za tehnicki sistem Elektrodistribucije “Elektromorava” Požarevac.

Remonti NN mreže

“Elektromoravu” ove godine ceka veliki posao i na 10-kilovoltnim postrojenjima, kao i niz poslova na niskonaponskim mrežama u Požarevcu i brojnim naseljima na podrucju ispostava i poslovnica.

- Ovom prilikom bi bilo interesantno pomenuti rekonstrukciju NN mreže u ulicama: Krajinskoj, Vojvodanskoj, Stanoja Glavaša, Uglješinoj, Sremskoj, prvom delu Izvorske, Užickoj, Dalmatinskoj, Mlavskoj, Šumadijskoj, Tršcanskoj, Jugovicevoj, NJegoševoj i na Bulevaru. U drugom delu aktivnosti, sadržani su remonti trafostanica 35/10. Taj posao smo zapoceli 16. marta, kada su remontovane dve TS 35/10, Cešljeva Bara i Golubac, a 25.marta uraden je remont trafostanice Požarevac 2, Požarevac 4 i starih razvodnih postrojenja koja se nalaze pored Koncerna “Bambi”. Koristim i ovu priliku da naše kupce zamolim za razumevanje jer dolazi do iskljucenja elektricne energije tokom remonta, ali, remont je u njihovu korist: postiže se bolji kvalitet i stabilnost u napajanju elektricnom energijom. To se odnosi i na 18. april, kada ce se obaviti remont TS 35/10 u Kalištu i u Aleksandrovcu, - dodaje Draško Vicic.

Automatizacija celog podrucja

Kako se grejna sezona bliži kraju, “Elektromorava” uskoro pocinje i realizaciju veoma obimnog plana rekonstrukcije na nižem naponskom nivou 10/04, o cemu ce kupci biti blagovremeno obaveštavani.

- Znacajne aktivnosti “Elektromorave” su na automatizaciji svih naših objekata, sa težištem na srednje naponskim vodovima, odnosno podizanje našeg ukupnog tehnološkog i tehnickog nivoa. Do sada smo ugradili 13 automatskih reklozera, cime se postiže pouzdanost i preciznije utvrduje mesto kvara ili potencijalnog kvara na vodu, cime se na najmanji moguci nivo svodi neisporucena elektricna energija. Pored toga, na vodovima smo ugradili 20 javljaca, “lokatora” kvarova, u toku je nabavka još 10 takvih uredaja. Inace, što se tice kvarova, možemo se pohvaliti da imamo minimum kvarova na svim naponskim nivoima, - naglašava Vicic.

Prva mini skada

U pravcu zaokruženja sistema automatike, prošle nedelje je puštena u rad prva mini - skada na teritoriji Ogranka Požarevac, kojom se komanduje i vrši nadzor nad reklozerima na teritoriji Poslovnice Kucevo. To se direktno odražava na smanjenje beznaponske pauze krajnjim kupcima, a sa druge strane - na smanjenje gubitaka distribucije.

Naime, reklozer, automatski vakuumski prekidac na visokonaponskom vodu, trenutno reaguje na kvarove i smetnje u podrucju kome se distribuira elektricna energija, razloge prekida u napajanju definiše i dojavljuje skadama, uredajima visokosofticirane tehnologije, koje su ujedno i merni i komandni uredaji.

Na podrucju Poslovnice Kucevo mini skada kontroliše 6 reklozera. Na podrucju Petrovca montirano je pet reklozera i ovih dana se pušta mini skada, a u planu je montaža tri reklozera na podrucju Velikog Gradišta i, takode, mini skada.

Rec je o GSM tehnologiji i u skoroj buducnosti ce celokupna visokonaponska mreža biti pod kontrolom komandnih centara ogranaka i PD “Centar” Kragujevac. Ovakva automatizacija bitno smanjuje troškove i štete na sistemu i nepogrešivo lokalizuje kvar, što na drugoj strani svodi na minimum period u kome kupac nema struju, svodeci i krug koji ostaje bez napona na zonu u kojoj je kvar, umesto da bez napona ostane citavo podrucje koje napaja trafostanica na cijem je jednom izvodu došlo do problema.

Novi prikljucci

Pocetkom februara ove godine, stupila je na snagu nova metodologija o nacinu izdavanja uslova i odredivanju troškova prikljucenja na distributivni sistem. Po toj metodologiji, kupac izmiruje sve troškove elektrodistribuciji, a elektrodistribucija je u obavezi da izvede sve potrebne radove na izgradnji tog prikljucka.

- Radi se o pojednostavljenju procedure: novi kupac na pocetku procesa dolazi u elektrodistribuciju i podnosi zahtev, a do kraja postupka, do potpisivanja ugovora o zasnivanju potrošackog odnosa on nema potrebe da ponovo dolazi, ostalo je posao “Elektromorave”. Što se tice sredstava, cene novog prikljucka, bitnijih promena u odnosu na dosadašnje iznose nema. Po novoj metodologiji i po Uredbi Vlade Srbije o isporuci elektricne energije, objekat mora da ima svu potrebnu dokumentaciju - upotrebnu ili gradevinsku dozvolu, dokaze o strucnom nalazu o ispitivanju instalacije niskog napona u objektu, kao i potvrdu ovlašcenog izvodaca radova da je instalacija u objektu izvršena po tehnickim propisima, - kaže Vojkan Vuckovic, direktor sektora za energetiku i investicije.

Na novim prikljuccima bice postavljena i prva nova elektricna brojila, takode moderni i precizni uredaji koji poseduju mogucnost daljinskog ocitavanja i zadavanja parametara. Predstoji etapna ugradnja takvih brojila i zamena postojecih na podrucju ove i svih ostalih elektrodistribucija u Srbiji.

D. Milenkovic

KUPCI SVE UREDNIJI

Nabavka i prodaja elektricne energije, srž delatnosti svake elektrodistribucije, u požarevackoj “Elektromoravi” se sve kvalitetnije realizuje, u oba segmenta.

Cinjenica da je stepen naplate u kategoriji domacinstava oko 96% ovaj Ogranak PD “Centar” Kragujevac svrstava u sam vrh.

Problem su jedino preduzeca koja su u stecaju ili procesu restitucije, a knjiže povece stare dugove.

- Promenjen je pristup prema kupcima, oni su naši poslovni partneri, i za razliku od nekih godina kada smo po stepenu naplate bili na zacelju, sada se sasvim drugacije kotiramo. Trenutno, naša potraživanja se krecu oko milijardu dinara, od cega je polovina u privredi, a polovina kod domacinstava. Vlasnicka transformacija na našem podrucju je još u toku i naša potraživanja po osnovu starih dugova u tom delu nisu naplativa. Na drugoj strani, više od 60% domacinstava urednim placanjem utroška elektricne energije ostvaruje popust u ceni od 5% mesecno. Prakticno, to znaci da od 80.000 brojila, 50.000 ostvaruje popust u ceni. Ima i kupaca koji još nisu izmirili nagomilane dugove iz ranijih godina. Nova metodologija nudi mogucnost kupcu da redovno izmiruje tekucu potrošnju, a da postupno smanjuje zaostale dugove. Takav kupac je za nas korektan i ima urednu isporuku elektricne energije. Starim dugom smatramo dug nastao do 2006. godine. Kupcu koji je u mogucnosti da sav zaostali, stari dug, plati odjednom, u celini, nudimo bonitet od 15%. Iskljucenje, kao sankciju za neplacanje racuna, potežemo kao poslednju meru, nepopularnu, i za nas i kupca neželjenu, kada u razgovoru sa kupcem, prakticno, sve mogucnosti naplate i rešenja problema postanu iscrpljene, - kaže Vladan Arsic, direktor za trgovinu elektricnom energijom.

U “Elektromoravi” isticu da je došlo do promene u odnosu na deo racuna u kome je sadržana TV taksa. Naime, novac koji kupac uplati najpre se rasporeduje na konto izmirenja utrošene elektricne energije, a ostatak, ako ga ima, ide na konto RTS-a. Na taj nacin, kupac koji u celini izmiruje racun za struju, a eventualno ne želi da placa TV pretplatu, ne mora da strahuje da ce imati ikakvih problema sa elektrodistribucijom. Svoja potraživanja RTS ce realizovati nevezano sa isporukom struje.

U SUSRET TRŽIŠNOJ UTAKMICI

U novembru 2005. godine Ogranak “Elektromorava” je sertifikovao standard kvaliteta ISO 9001. Ovih dana je uraden i nadzorni audit i standard kvaliteta je produžen na još godinu dana.

- Planom za ovu godinu predvideno je uvodenje i integrisanog sistema menadžmenta koji obuhvata standarde ISO 9001, 1401 koji obuhvata ekologiju i zaštitu životne sredine i standard 18001 koji se odnosi na bezbednost i zaštitu radnika. Vec smo poceli sa uskladivanjem sa tim standardima i, prema dinamici sacinjenoj sa konsultantskom kucom iz Minhena, sertifikacija dva nova standarda, odnosno objedinjavanje sva tri standarda bi se realizovalo krajem avgusta ove godine. Time bi integrisani sistem menadžmenta ogranci Požarevac i Smederevo imali prvi u citavom EPS-u, - kaže Dragan Markovic, strucni saradnik za sistem kvaliteta.

-Radi se o implementaciji 12 procesa, pojašnjava Markovic, kojima se preduzece ureduje kako bi se znalo ko šta radi, sa cime radi i kako radi. Suština standarda ISO 9001 je zadovoljstvo kupca, i sve naše aktivnosti su usmerene u tom pravcu - pocev od kupovine elektricne energije do svih usluga koje pružamo kupcu. Na nama je da radimo efikasno i efektivno, pravu stvar na pravi nacin. Sve to je, ujedno, i priprema za buduce tržište elektricne energije, nove uslove koje nameravamo spremno da docekamo.

GRADSKA MESNA ZAJEDNICA KOSTOLAC

PREOBLACENJE GRADA

Navršava se skoro mesec dana od pocetka akcije cišcenja i uredivanja Kostolca. Grad je cistiji, gradani zadovoljniji, a u Gradskoj mesnoj zajednici, predsednik Saveta Predrag Slavkovic, najavljuje da ce se akcija sprovoditi cele godine.

Uredivanje tokom cele godine

“Ovih nedelja najviše se angažujemo u cišcenju i sredivanju. Mi moramo u pravom smeru da vodimo grad, da bude cist i ureden. Svi su zainteresovani da ucestvuju. Radove obavljaju JKP “Kominalne službe” Požarevac- Radna jedinica Kostolac i PD “Rekultivacija i ozelenjavanje” Kostolac, a u tome nam je veoma bitna podrška Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, od kojeg smo dobili potrebnu mehanizaciju. Dosadašnji rezultati su zaista odlicni. Kostolcani to primecuju, a moglo se videti i kroz pisanje lista “Rec naroda” time što se kada se govori o akciji “Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac” pokazuju fotografije iz Kostolca. Dakle, dobro smo radili- zakljucuje Slavkovic nastavljajuci:

- Inace, moje je mišljenje da je Kostolac grad koji je u tom pogledu bio prilicno zapušten. Ulaz u grad je bio katastrofalan. Zaista ružan prizor. Mi se trudimo da tu sliku izmenimo. Ocišcen je ulaz u Kostolac iz pravca Požarevca i Ostrova. Sledi uredivanje iz pravca Starog Kostolca. Ciste se divlje deponije. Uklonjena je zemlja preko puta groblja. Gradane, inace, u ovo doba godine uvek interesuje kako tece sredivanje plaže “Topoljar”. Tu moram reci da o njoj brine Nauticko društvo našeg grada, koje zaista mnogo radi i ima velike planove za taj prostor.

O dogadajima u kulturi

U Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac ocena je da je kulturni život u Kostolcu bogat i raznovrstan. O tome svedoci prošlonedeljni repertoar u Domu kulture, a, kako predsednik Saveta GMZ Predrag Slavkovic istice, i repertoar tokom protekle godine.

-U prošloj godini smo imali odlican repertoar, u najširem smislu te reci, s tim što smo svesni potrebe da se na tom planu stalno angažujemo, zajedno sa radnicima u kulturi, u cemu nam mnogo pomaže i Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, ukazujuci zatim na neophodnost koordinisanog delovanja i osmišljavanja dogadaja u kulturi, u što se ne uklapa i inicijativa o pokretanju manifestacije “Kostolacka žiška”:

-Smatramo da je odlicno ako neko ima neku inicijativu, ali je bitno ne dozvoliti da se krene stranputicom, pre svega, tako što recimo jedna ustanova samoinicijativno za sebe prisvoji epitet “nosioca kulture”. Konkretno, u ovom slucaju, mislim na takozvanu “Kostolacku žišku”, najavljenu manifestaciju u osnovanju, i to, najavljenu od strane Biblioteke i Crkve. Bitno je da svako radi svoj posao. Kostolac ima društva u kulturi i važno je koordiniranje aktivnosti i ideja zajedno sa GMZ, koja ima i Odbor za kulturu. Pravo je svih gradana i ustanova da pokrecu inicijative, ali GMZ je tu da dalje odlucije, dakle, Savet biran od strane gradana. Ne može se mimo svih institucija.

A.Maksimovic

KUDA SA VANREDNIM OTPADOM?

Vanredni otpad (granje od orezivanja, lišce, višak plastike, stara garderoba, kucni uredaji, poput, mašina za veš i slicno) ne sme se bacati u kontejnere, vec bi ga trebalo odlagati pored kontejnera, ili, ukoliko je kuca u pitanju, pored kante za smece.

Komunalno preduzece tako odložen otpad odnosi pri prvom sledecem pražnjenju, ali ako smatrate da je mnogo da toliko stoji, onda možete pozvati Komunalno, obavestiti ih o vrsti otpada i radnici ovog preduzeca ce u najskorije moguce vreme doci do vas. To se inace ne naplacuje posebno. Deo je nastojanja da Kostolac bude i ostane cist.

U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI "LJUBICA VREBALOV" POŽAREVAC - VRTICU "MAJSKI CVET" U KOSTOLCU

NAJSLAÐA FARBANA JAJA

Mališani Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac, Vrtica “Majski cvet” u Kostolcu proteklih su se dana prepustili svojoj mašti ukrašavajuci uskršnja jaja, svakako, uz pomoc vaspitacica, koje su im pomogle da kroz igru i zabavu stvore prava mala “umetnicka” dela, koja nismo mogli da ne zabeležimo...

A.M.

U KOSTOLACKOJ CRKVI SVETI MAKSIM ISPOVEDNIK

USKRŠNJE OKUPLJANJE GRAÐANA

Najveci hrišcanski praznik, Uskrs, 8. aprila, prve nedelje posle punog meseca, nakon prolecne ravnodnevnice, Kostolcani su proslavljali u svojoj crkvi Svetog Maksima Ispovednika, sa parohom novokostolackim, sveštenikom Aleksandrom Mihailovicem, uz jutarnju liturgiju prvog i drugog dana Isusovog vaskrsnuca.

Ovom prilikom najavljujemo i postpraznicno gostovanje akademika Vladete Jerotica u Kostolackoj crkvi, gde ce prirediti zamiljivu tribinu.

A.M.

MUZICKO DRUŠTVO KOSTOLAC

DUNAVSKE LIRE JEDINSTVENE U SRBIJI

Decji hor “Dunavska lira” iz Kostolca, prvog dana tekuceg meseca, navršio je prvu godinu svog rada, u kojoj je nastupao cak petnaest puta, a vec narednih dana, 20. aprila, povodom proslave Dana planete Zemlje, ponovo ce svojom pesmom obradovati publiku, kako najavljuje Dobrica Mitic, umetnicki rukovodilac i sekretar Muzickog društva Kostolac, u cijem je okrilju i Decji hor.

Inace, ovo Muzicko društvo okuplja cak tri dunavske lire: Mešoviti hor “Dunavska lira”, osnovan 1980. godine i sa više od 600 nastupa u zemlji i inostranstvu, zatim, istoimeni Duvacki orkestar, koji datira još iz 1937. godine i broji više od 3.000 nastupa, i, najmladi u Društvu, Decji hor, sa tridesetak mališana od 8 do 12 godina.

Sve ove tri sekcije iznad svega su privilegija Kostolcana, s obzirom na to da su jedinstvene u Srbiji:

-Od Beograda do Niša ne postoji ni jedan decji hor, dakle, poput našeg koji radi u kontinuitetu. Ali, i naš Mešoviti hor, s obzirom na to da takode radi u kontinuitetu, izdvaja se kao retkost od Beograda do Niša, a isti je slucaj i sa našim Duvackim orkestrom, koji je osnovan još u prvoj polovini prošlog veka, istice Dobrica Mitic i poziva sve sugradane na nastup najmladih, zakazan za 20. april.

A.M.

ULUK "ART" U MAJDANPEKU

RIDEG I KEVRO PREDSTAVLJAJU KOSTOLAC

Dve slikarke Udruženja likovnih umetnika Kostolca "Art", Slavica Rideg i Violeta Kevro, vec dve nedelje sa svojim delima predstavljaju Kostolac u Majdanpeku, na tradicionalnoj izložbi povodom 8. marta, naslovljenoj "Žene slikari".

Izložba traje do 15. aprila, a postavljena je poslednjeg martovskog dana. Na njoj se predstavljaju slikarke iz cele Srbije, potpuno slobodne u izboru tehnike. Tako, ove godine, ucestvuje 212 umetnica iz 43 mesta Srbije, sa 392 rada. Selekciona komisija, koju cine akademski slikari i vajari, odabrala je 335 radova, 186 autorki.

Inace, Slavica Rideg predstavila se delom naslovljenim "Konji", odabravši temperu, dok se Violeta Kevro opredelila za sliku žene radenu tuš tehnikom.

-Prezentovani radovi slikarki, iako raznovrsni u izrazu, tehnici i mediju, odaju još veci utisak dubokog jedinstva naspram individualnih aspiracija. Likovno stvaralaštvo žena je tek jedan parcijalni, uslovno prohvašen okvir, koji po svojim istorijskim i kreativnim dimenzijama pripada širem kontekstu savremenog stvaralaštva, pre svega, odgovor autenticnoj estetskoj vrednosti, istakao je Zoran Mitrovic, predstavnik majdanpeškog Centra za kulturu, koji je jedan od organizatora izložbe "Žene slikari".

POVODOM 12. GLUMACKIH SVECANOSTI U KOSTOLCU

TRI VRHUNSKE PREDSTAVE

Povodom Dvanaestih glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”, u Kostolcu su igrane tri vrhunske predstave, i to, pre svega zahvaljujuci Privrednom društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, koje je snosilo sve troškove. Sala Doma kulture bila je krcata publikom, a ulaznice su bile besplatne i mogle su se dobiti u Privrednom društvu.

Bile su to tri sjajne veceri. Najpre je prvog aprila Favi teatar Beograd igrao predstavu “Plava ruža”, po tekstu Mirka Cvetanovica, u režiji Velimira Mitrovica, a na sceni su bili Marko Nikolic, Danica Maksimovic, Milan Cucilovic, Iva Štrljic.

Tri dana kasnije, 4. aprila, Jugoslovensko dramsko pozorište, sa postavkom: Anita Mancic, Jelisaveta Seka Sablic, Tanja Pjevac, Vojislav Brajovic i Goran Šušljik, igralo je predstavu “Kokoška”, Nikolaja Koljada, u režiji Jagoša Markovica.

Poslednja u tom nizu sjajnih predstava bila je “Ženidba”, Narodnog pozorišta Beograd, po tekstu Nikolaja Vasiljevica Gogolja, u režiji Slavenka Saletovica, a glumili su: Nada Šargin, LJiljana Blagojevic, Nada Blam, Mihajlo Ladevac, LJubomir Bandoviš, Boris Pingovic...

A.M.

NA PIJACU PO NAMIRNICE

Protekle nedelje, kako to i biva pred Uskrs, poskupela su jaja, tako da se za komad moralo izdvojiti 7, 8 i 8, 5 dinara. Osim toga, primetno je izmenjena ponuda voca i povrca, sada vec prolecna, znatno bogatija i raznovrsnija.

Tako da Kostolcani za kilogram krompira placaju 25- 30 dinara, kupusa 30, koliko košta i cvekla, zelena salata je 25- 30 dinara, crni luk 20- 40, beli 200, praziluk 65, a u ponudi su i krastavci, po ceni od 130- 160 dinara, paradajz 150, tikvice 100, šampinjoni 100- 130 dinara. Vezica mladog crnog luka košta 15 dinara, a belog 20. Glavica zelene salate je 20- 30 dinara, a jedna ljuta papricica 10- 20.

Uvek aktuelan u domovima, pasulj, “Tetovac”, košta 130- 150 dinara, a proteklih dana, delom i zbog velikog praznika Uskrsa i time pripremanja kolaca, dobro su se prodavali orasi, cija je cena 350 dinara po kilogramu.

Što se cena voca na pijaci u Kostolcu tice, najjeftinije su jabuke, 40- 50 dinara po kilogramu, a u ponudi su i kruške za koje se mora izdvojiti 130- 140 dinara. Cena limuna je 80- 90 dinara po kilogramu, narandži isto toliko, dok su banane 95, kivi 120, a grejpfrut 150 dinara.

A.M.

UOCI USKRSA U POŽAREVACKOJ BOLNICI MONTIRANA KARDIOLOŠKA ULTRAZVUCNA SONDA

LAKŠE I BRŽE DO SRCA

DONATORI SONDE SU LOKALNI ROTARI KLUB I OPŠTINA POŽAREVAC

Godinu dana posle pokretanja incijative, u požarevackoj Bolnici prošlog cetvrtka, montirana je kardiološka ultrazvucna sonda ciji su donatori lokalni Rotari klub i Opština Požarevac. Na Konferenciji za novinare uprilicenoj tim povodom, pomocnik direktora Zdravstvenog centra za odnose sa javnošcu dr Aleksandar Matic saopštio je da je ukupna vrednost sonde 660 hiljada dinara od cega je 430 hiljada donacija lokalne samouprave, a 230 hiljada obezbedio je Rotari klub.

Zahvaljujuci darodavcima na znacajnoj donaciji, direktor Bolnice dr Bojan Radovanovic objasnio je da je realizacija citave inicijative trajala nešto duže zato što se želelo da sonda, nadogradnjom posluži i za kardiološku dijagnostiku odraslih, a ne samo dece kakva joj je bila porvobitna namena. “Sonda je sasvim odgovarajuca za aparat koji imamo i mislim da cemo vec od utorka poceti sa redovnim radom za koji su naši lekari obuceni”, rekao je Radovanovic.

U svojstvu izaslanika predsednika Opštine, Zorica Markovic je istakla da je ova donacija samo jedna u nizu do sada realizovanih od strane Opštine i obecala da ce opštinsko rukovodstvo i nadalje pomagati Zdravstvenom centru.

Izražavajuci zadovoljstvo kvalitetnom realizacijom pomenute donacije, predstavnici Rotari kluba Srdan Filipovic i dr Miodrag Cudomirovic najavili su nastavak akcija kojima se obezbecuje kvalitetnija zdravstvena dijagnostika i lecenje gradana.

O konkretnom znacaju i funkciji sonde, dr Miša Brankovic, nacelnik Decjeg odeljenja Bolnice rekao je da je ona “namenjena pregledu srca kod dece uzrasta od godine dana do 14 godina, pa i kasnije. U našoj populaciji se godišnje rada šest promila dece sa srcanim manama tako da ce ova sonda imati veliki znacaj u otkrivanju tih srcanih mana i njihovom pracenju. Sa tom sondom cemo vršiti svojevrsni skrining dece na srcane mane i na taj nacin rastereticemo vrhunske ustanove”.

S.E.

PRED MANIFESTACIJU "DANI MLAVSKO HOMOLJSKIH PCELARA"

SABOR PCELARA U KAMENOVU

Šesnaesta manifestacija „Dani mlavsko homoljskih pcelara” u Kamenovu, ove godine bice održana u subotu 14. i nedelju 15. aprila. Bio je to povod da upitamo Živorad Lazica, predsednika Društva pcelara „Mlava” iz Petrovca o programu manifestacije:

„ Program manifestacije ne odudara od ranijuh godina, jer on ima ustaljeni redosled. Ove godine bice obeležena i 110 godišnjica Pcelarskih udruženja Srbije. Tom prilikom predsednik Saveza pcelarskih organizacija Srbije Žika Stojanovic održace predavanje o ovom jubileju, koji je za nas posebno znacajan jer je ideja o udruživanju pcelara Srbije potekla iz petrovacke opštine. Inace, svecano otvaranje planirano je za 10 casova u subotu 14. aprila. Posle pomenutog predavanja obavice se rezanje kolaca i osvecenje pcelarske sezone ispred jedinstvenog spomenika pceli, a mi ocekujemo i prisustvo vladike Branicevskog Gospodina Ignjatija. Zatim ce se organizovati obilazak nekoliko velikih pcelinjaka u Kamenovu, a vecernji sati rezervisani su za kulturno - umetnicki program sa bogatom lutrijum. Sutradan za goste ce biti organizovan obilazak kulturno istorijskih spomenika mlavskog kraja i svecanost dodela priznanja”.

Za vreme smotre ocekuje trajace prodajna izložba pribora i opreme za pcelarstvo, kao i pcelinjih proizvoda?

„Da, pored novosadske koja se organizuje u martu i ova u Kamenovu su dve najvece izložbe opreme i pribora u Srbije. Treba napomenuti da je svaki izlagac dužan da se obezbedi prodajni štand i da rezerviše mesto na telefon 012 333 128. Tu postoji uhodan proces prodaje i predstavlja pravi mini sajam, jer se nalazimo na pocetku sezone i svako želi da obnovi svoju opremu”.

Da li ima problema u obezbedivanju finasijskih sredstava?

„I ove godine pokrovitelj manifestacije je Skupština opštine koja i finasijski znacajno pomaže pcelarima. Tu su i brojni sponzori, ali moram da kažem da najveci teret i u organizaciji i finansiranju nosi podružnica pcelara Kamenovo. Ja koristim priliku da pozovem sve pcelare da nas posete u Kamenovu selu pcelara, a ubeden sam da ce i ove godine više hiljada posetilaca iz cele Srbije biti naši gosti.”

D.Ilic

8. APRIL

SVETSKI PRAZNIK ROMA

Svetski praznik Roma utvrden je rezolucijom usvojenom na prvom Svetskom kongresu, održanom 1971. godine u Engleskoj, kada je osnovan fundament IRU, ustanovljen naziv Romi, odreden izgled zastave i utvrdena himna.

Cestitajuci svim Romima praznik, Novica Mitic, predsednik IRU za Srbiju i clan Komiteta Svetske organizacije IRU, porucuje da Romima treba priznati status narodnosti, pravo na upotrebu i razvoj svog jezika u ekonomskom, kulturnom i prosvetnom radu i školovanju dece, omoguciti im da rade i ukljuciti ih u privredni, kulturni i javni život.

USKRŠNJA “PRICA RECI NARODA”

KAKO JE UCITELJ MILE MALO UŠAO U PARLAMENTSvakog radnog dana, gotovo u isto vreme, silazio je ucitelj Mile kolima niz padinu, koja se, pri sredini širokih polja pretvarala u uspon, i baš na mestu gde strmina pocinje, nalazila se tabla sa imenom sela u kome je radio. Na vrhu brdašca, medu ogolelim bagremovim i hrastovim granjem, nazirali su se beli balkoni prve kuce u selu, opustele odavno, pošto su joj se svi ukucani, ukljucujuci troje dece i jednu babu, bili premestili u neke od beckih stanova, ali su vlasnici bili uporni u njenom održavanju i kindurenju, verovatno prestiža radi. Mogli su, mislio je ucitelj, baš tog prestiža radi, svu sitnu decurliju, zajedno sa babom, da ostave u selu, tako da bi njegovo skromno odeljenje, u tom slucaju, brojalo jedanaest, a ne osam daka u sva tri razreda seoske, takozvane kombinovane škole, pošto nijednog ucenika cetvrtog razreda nije imao.

Tek iza ove, napuštene i velike, pojavljivao se sijaset manjih, skromnijih kuca, sa uvretenjenim dimovima iznad svojih krovova.

U odlasku na posao, potpuno praznim putem, od koga su bežale sive njive, vrludajuci oko rupa na putu, koje, ipak, nije mogao da izbegne, ucitelj Mile posmatraše balkone, koji su najavljivali selo, a koje ce tek prolecno listanje prikriti od pogleda onih koji u selo dolaze.

Nekako u to vreme, poce predizborna kampanja, pa ucitelj ponovo obrati pažnju na tablu sa natpisom sela u kome je radio, ne zato što nije znao kako se selo zove, ili kako žuta tabla izgleda, pošto je, za dvadeset dve godine uciteljevanja, sve davno naucio napamet, i izgled ove i prethodnih tabli. Razlog njegovog interesovanja za tablu bio je što je jednom, napuštajuci, pod punim gasom, strminu, na poledini table zapazio krupno, žensko lice, sa okruglim, prelepim, crnim ocima i dugom kosom iste boja, sa tek najavljenim osmehom, koji se, poput onog u Mona Lize, mogao smatrati i tužnim.

Mlada žena na slici bila je iz tog kraja, iz nekog sela u kome on mora da je radio, ali ko ce devojcice iz školskih klupa, sa okruglastim crnim ocima, prepoznati medu kandidatima jedne od politickih stranaka? NJena fotografija, sa skracenim nazivom politicke partije koja ju je kandidovala, bila je jedna od stotine, koje su, u poslednjih dvadesetak dana, preplavile okrug. U sivilu okolnih polja, koje su uvratine, einori i razori odvajali jedna od drugih, blještale su boje na finim, masnim papirima sa ozbiljnim, muškim licima, cije su bore i procelave glave odbijale pogled, i medu kojima lice mlade žene, koju Mile svakodnevno gledaše, delovaše kao zalutalo. Za razliku od svih drugih, njene oci su pristajale papiru i širini polja koja su okruživala tablu. Zbog toga ju je ucitelj Mile poceo da posmatra i u odlasku na posao, kroz ogledalo.

Par puta, zastao je, izašao iz kola i,sa udaljenosti od nekoliko metara minutima posmatrao oci mlade žene na slici. Pokušavao je da u tom licu prepozna neku svoju ucenicu, i sve kojih se secao javljale eu se u njemu. Osetio je olakšanje, neku prijatnu opuštenost, ali i želju da se mlada žena sa fotografije pojavi pred njim, da njene crne oci vidi ispred sebe, da mu ona licno objasni ko se iza njih krije, u kojoj je klupi sedela, do zida ili ne. Prezime žene mu ništa nije znacilo, jer je, zasigurno udata, a njeno ime i danas nose mnoge dejnice. Ako vec on nije mogao da prepozna jednu od svojih ucenica, ona ce sigurno prepoznati ucitelja. NJega ni jedan dak nije zaboravio, i danas mu se javljaju oni iz prvih generacija. Kako bi neko mogao da zaboravi ucitelja koji nije štedeo sebe ne bi li u svojim dacima pokrenuo želju za znanjem? S pravom je isticao važnost cinjenice da joj je baš on bio ucitelj, jer je to preduslov da crnooka pobedi na ovim izborima. NJena pobeda, znacila je da je i sam pobedio, pošto prikladniji nacin da ude u Parlament, nije do sada pronašao.

Na njegovo zadovoljstvo, predizborna trka je potrajala nešto duže nego obicno, ali ga je onespokojilo to što ga je školski raspust prikovao za predgrade u kome je živeo. A zima blaga, preblaga. Nekako naplašena. Okleva da zapreti. U gradu nigde slike crnokose i crnooke žene. Bila je kandidat iz druge opštine. Mile je odbacio mogucnost da gleda u plakate kandidata iz njegovog grada. Sve neki ozbiljni ljudi, koji cak i osmehom prete. Niko od njih nije delovao obecavajuce, poput mlade žene sa crnom kosom i crnim ocima. Ovi, kad se u stvarnosti nasmeju, deluju žalosno, ona osmehom na slici otklanja turobnost.

Zbog nje je zima ovakva kakva je.

Izmislio je neku sednicu Mesne zajednice sela u kome je radio, a kojoj je, navodno, morao da prisustvuje. žena je negodovala: Ko ce to gorivo da ti plati? što ne ide tvoj direktor, on ima duplo vecu platu od tebe? Nema baš duplo, odgovarao je Mile. Pusti matorog neka radi svoj posao, podržavao ga je sin. Nije njegov posao to što radi Mesna zajednica, bila je uporna žena. Mile je nerado priznavao: Nije, ali smo mi ucitelji, takva sorta da nas svi po nešto pitaju... Samo vam država ne da platu kakvu zaslužujete, bila je uporna žena i raspravu zakljucila recima: Nekada su bili na ceni ucitelji i popovi, sada su popovi za vas bogataši.

Nešto je i negde puklo ispod starog Juga, pa se sada cuo nadaleko. Bar u tri sela oko zacrnelih njiva. Nek se cuje kad ide ucitelj Mile, opet jedini vozac na putu koji se suceljavao sam sa sobom, sa svojim strminama. Zastao je pred tablom. Neka budala je pucala pištoljem kroz slovo O u nazivu sela. Sa zebnjom je pogledao drugu stranu table. Metak je mladoj ženi prošao kroz obraz. Na slici je izgledalo kao da joj je izrasla kakva boljka. Da li od tog pogotka, ili od kiša i sumanute košave koja ovuda zna da luta, crna boja ociju i kose izbledela je. cak mu se ucinilo da je olujni vetar razmrsio ponešto od njene kose, skinuo sa table i raspršio poljima.

Iz gepeka svog Juga uzeo je nešto od alata i pokušao da delove lima, koje je tane izbacilo na drugu stranu vrati, tako da obraz mlade žene bude ponovo cist. Politicari moraju da imaju cist obraz, mislio je. Za divno cudo, u svojoj nameri je poprilicno uspeo, što ga je obradovalo. Kada je krenuo ka gradu, ucinilo mu se da je osmeh na licu mlade crnke veseliji nego onaj kojega je docekala. Sada je sigurnija u svoj uspeh na izborima i Miletu je bilo veoma drago što je tome bar malo doprineo.

Predizborna kampanja je ušla u završni svoj deo, kada je ucitelj video na ulicnom plakatu da stranka, kojoj je pripadala mlada i lepa žena crne kose i ociju, ima zakazan miting u njegovom gradu u ponedeljak, kao i da ce na njemu, izmedu drugih kandidata, govoriti i ona. Odlucio je da vidi kako u stvarnosti izgleda njemu mila osoba sa slike priljepljene na poledini table sa oznakom sela u keme je radio. Priredio se malo, kako to i treba ugledan covek da uradi, potpuno zapostavio ženinu kuknjavu da politika nikome, pa ni njemu nece dobro doneti, kao i da se radi o partiji za koju glasaju bogataši, a ne prosvetari, i požurio da se u prohladno vece uvuce u pozadinu bucne gomile, iznad koje su letele zastave stranke i patriotska srpska muzika.

Kada se crnokosa i crnooka kandidatkinja pojavila, propinjao se ucitelj Mile na prste ne bi li je nekako uocio, ali, sa ove daljine, to je bilo nemoguce, sve da je bio duplo viši. Slušajuci njen glas preko snažnog razglasa, samo je zamišljao duboki, crni vir u pogledu okrenutom prema selu sa osam ucenika. Govorila je pametno, tecno i izražajno. Svaka njena rec bila je vatreno bogatstvo za sebe, a eve zajedno, u zapaljivom politickom govoru, citav požar. Kada je sišla sa podijuma u centru grada, nestala je i više je nije video. Ostao je aplauz, koga je on produžio dok ga šake nisu zabolele.

U tom trenutku, jasno mu je bilo da nikada nece postati bogat, ali da ce svoj glas dati stranci kojoj je ona pripadala. Ova mlada žena, setnog pogleda u ocima i citavim spletom želja u kosi, sa glasom kog uvo prihvata poput umilne muzike, jednostavno je morala da postane narodni poslanik. Izgledala je i govorila tako, da je samo pitanje dana kada ce se njen lik, za sledece cetiri godine, useliti u televizijske ekrane.

U rano jutro, na dan pocetka izborne tišine, ovoga puta zbog odlaska u školsku upravu, što je njegovoj ženi delovalo prihvatljivo, bucnim srpskim vozilom stigao je do table u širokoj, praznoj uvali, obišao je sa svih strana, uvideo da su kosa i oci na slici sž bledi, ali dovoljno upecatljivi da svako ko prode putevima, na cijim se saobracajnim zNicima nalazi ova fotografija, ima obavezno da glasa za njenu stranku.

U ponedeljak je krenuo u svoju školu. Raspust je završen, glasanje takode.

Partija mlade, crnooke žene nije uspela da ude u Skupštinu. Nije bila ni blizu nje. Ni prici ni doci. Pa šta ovaj narod bira, ako ovakvu ženu zaobilazi? negodovao je ucitelj. cemu ih je ucio toliko godina, kad ništa nisu shvatili? Suština stvari je u estetici, u onome lepom što neocekivano otkrijete da postoji i to otkrice vas obraduje što i sami istovremeno postojite.

Obesni mladici su preko noci sa znaka istrgli sliku mlade, crne žene.

Ostalo je samo nekoliko talasa crne kose, od probušenog obraza do dalekih brda, koja su se isprecila ispred pocrnele ravnice.

Slaviša Radovanovic

FELJTON

PORTRETI ZAVICJANIH PISACA

Petar Brankovic Majski (Klenje, 23. maj 1904 - Požarevac, 22 april 1983), prvu pesmu “Sa kristalnim ocima” objavio je u listu “Vecernje novosti” 1923. godine. Živeci dugo na beogradskoj kaldrmi, baveci se najrazlicitijim poslovima, upoznao je poznate pesnike izmedu dva svetska rata (Simu Pandurovica, R. Drainca, Dušana Matica(, sa kojima se držužio i provodio besane noci. M. Drugovac napisao je da je P. B. Majski “brat po boemluku Rada Drainca i drug po proleterskim vizijama Dušana Jerkovica.” U tom rasponu krece se i njegova poezija; od buntovnih boemskih rima do pesama bliskih pesnicima socijalne literature. Unosi je i pesme i autobiografske elemente (Petre, radnice).

U raspravi Paradoksi u književnoj kritici diže glas protiv “dogmatske i subjektivne kritike”, ali i izjednacuje talenat samoukih pisaca sa akademski obrazovanim kriticarima )”Pravo da cita knjige ima svako, pravo da piše isto tako...”), Istice genijalne samouke koji su “razvili osecanje o lepom” (Gorkog, DŽeka Londona, Majakovskog). Posebno raspravlja o tendenciji u kritici, navodeci primere Skerlica i Živka Milicevica, isticuci kao paradoks niz razlicitih, cak suprotstavljenih ocena znacajnih kriticara o istim piscima.

Zbirka pesama Crni talasi (1927), od svega jedanaest pesama, u znaku je “bola, placa i jada”. Brankovic peva o ljudskoj nesreci, bedi, siromaštvu, “velikoj gladi”, leševima siromaha u parku, ljudima koji žude za korom hleba, ostarelim i odbacenim koji umiru od gladi. Celo doba je “avetnjsko”, a život je “tamnica mraka”. Otuda kroz stihove provejavaju “crni talasi” i, u pesniku se javlja revolt i pobuna protiv Neba )”Odlucno na Boga digni ruku i zaplaci gorko na bacenom hlebu...”). Kao jedna od retkih knjiga pesama pisaca požarevackog kraja izmedu dva svetska rata, knjiga Crni talasi uticala je na razvoj zavicajnog pesništva. Naslovnu stranu knjige ilustrovao je Ðorde Andrejevic Kun.

I u knjizi pesama Debata sa klasjem (1970) preovladuju buntovni i socijalni tonovi, ali je slika sveta ocigledno crno - bela. Dok se na jednoj strani lamentira nad sudbinom nadnicara (Naslikaj Milentija Mucenog) na drugoj, u drugom koloritu, prikazuje se “ubice bogate”, “gojazni bakali”, “kruti malogradani”, “svinje gradanske” (Pesma iz dva kolorita). Ova knjiga nije proširila polje poetike P. Brankovica, kao i veci broj pesama koji je rasut po periodici, uglavnom u casopisu “Branicevo”. Medutim, autobiografska pesma Bio sam pesnik - radnik, svojevrsnim pesnickim humorom, ironijom, bujicom slika i nada sve svežim i snažnim jezikom, spada u antologijske primere zavicajne književnosti.

Veliša Joksimovic

DRŽAVNO PRVENSTVO SRDNJOŠKOLSKIH HOROVA U NOVOM SADU

“LAZARICAMA” - PRVA NAGRADA

U organizaciji Ministarstva prosvete i sporta prošle subote održano je peto po redu Državno takmicenje srednjoškolskih horova u novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanovic -Zmaj”. Na takmicenju je ucestvovalo sedam horova u mešovitoj i ženskoj konkurenciji, a hor Požarevacke gimnazije “Lazarice” osvojio je prvu nagradu.

“Bili smo iznenadenje za sve, jer smo bili debitanti na tom takmicenju i dobili smo pohvale za svoj nastup. Dirigent hora bila je LJiljana Rakic, nekadašnja ucenica naše i srednje muzicke škole, a hor koji cini 28 ucenica duže vreme vodi Ðorde Jankovic, takode nekadašnji ucenik Požarevacke gimnazije, a sada brucoš Filološkog fakulteta. Žiri su sacinja-vali profesori Muzicke akademije koji su specijalisti za rad sa horovima. Uz Požarevacku gimnaziju odlicne rezultate ostvarila je i škola domacin “Jovan Jovanovic – Zmaj” koja ima znacajne rezultate i na medunarodnim takmi-cenjima i Gimnazija iz Backe Palanke. Ovo takmicenje je vrhunac ove sezone, glavno takmicenje za nas, tako da neke trenutne takmicarske ambicije nemamo. Prošle godine smo ucestvovali na mnogobrojnim festivalima, jer smo još uvek bili nepoznati. Sada sledi mali odmor i u prvoj nedelji po završetku prolecnog raspusta “Lazarice” ulaze u tonski studio muzicke škole da bi snimile svoj drugi kompakt disk,” istakao je Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije.

D.Dinic

ZA MENE

San uvire u neprekidnu noc

Mrak još gušci i nepokretan

Nade kao komete odnekud negde slete

Put se ne odupire strašnom bežanju

Lažne ili stvarne zvezde sijaju na kraju

Nemoguce je zabeležiti propuste

Buduce je nemoguce

Zvukovi života iskovani i zauvek isti

Prostori nedovoljni za jednu pticu

Coveku ne treba ništa

Kolebljiva smrt u sigurnom nepovratu

Ni juce na vrata ne tuce

Oluja me za rec hvata a tišine muce

Mladen Brankovic

JA VOLIM DALIJA

Ja volim Dalija

Zato što je lud

Zato što ne umire

I zato što svoj svet pravi

Po svojoj meri.

Živeo Dali!

Hocu i ja tako.

Hocu da moji snovi

Žirafe, pustinje,

Otkinuti udovi

Omlitaveli meraci vremena

Zabodu svoj vrisak

U svacije uho

I izbore pravo da budu svoji.

Hocu i ja da me baš briga...

LELA LIKAR PROMOCIJA PUTOPISA SVESTRANOG BORE DRAŠKOVICA

“POGLED PROLAZNIKA" UOKVIREN NEPROLAZNOŠCU

Nedavno je u požarevackoj Biblioteci “Ilija M.Petrovic” ljubiteljima lepe pisane reci predstavljena zbirka putopisa Bore Draškovica “Pogled prolaznika’’ u izdanju novosadskog ‘’Prometeja’’. Autor je prisutnima više govorio o svojim impresijama obližnjim Viminacijumom i zalascima sunca nad Požarevcem, nego trenucima uokvirenim neprolaznošcu, koje predstavlja knjiga. Možda je želeo da im tako ostavi prostor da sami tumace trenutke koje je zabeležio na brojnim putovanjima kroz Australiju, Meksiko, Indiju, Kinu, Irak, ili pak na Island koji je inace veoma retka turisticka destinacija. Beležici ih, pravio je parealele sa prošlošcu i sadašnjošcu, ‘’kopce’’ sa istorijom, naprimer, i letom u svemir... Pored njega o knjizi i umetnickoj svstranosti Draškovica govorili su dr Draško Redep i Zoran Kolundžija, direktor ‘’Prometeja’’. Isticuci da je Boro Draškovic jedan od retkih reditelja koji se uspešno bavi svim medijima (pozorištem, radio i TV dramama, igranim i dokumentarnim filmovima), a uz to je i dobar šahista, profesor glume, kao i vrsan spisatelj. Za rediteljski rad je do sada nagradivan više desetina puta, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Objavio je nekoliko knjiga o fenomenu glume i režije, a pod okriljem “Prometeja”, ova knjiga mu je drugo spisateljsko ostvarenje objavljeno u ediciji “Tajanstvena tacka”.

-Neki gradovi imaju svoj miris, upravo kao što i svaka žena ima svoj, nekim gradovima je obeležje zvuk, ili njegovo odsustvo kakav je višemilionski Melburn... Kada je naziv edicije u pitanju, veoma je inspirativan jer u suštini nikad ne znamo gde je ta “Tajanstvena tacka” života. Verovatno je to svaka ona tacka u kojoj otkrivamo svet i koja traje samo možda nekoliko sekundi, posle kojih tonemo u svakodnevicu koja nas udaljava od pravog života. Sve u svemu, kad saberemo citav život videcemo da takvih tacaka nema mnogo, možda neki minut pravog života, pa su samim tim pomenute tacke vrednije-rekao je, pored ostalog Draškovic.

R.R.D.

VELIKI SOLISTICKI KONCERT

TOŠE PROESKI U POŽAREVCU

Jedan od najtraženijih pevaca u Srbiji, Toše Proeski, veceras peva za Požarevac. Od pola devet, u Hali sportova u Požarevcu, pocece išcekivani solisticki koncert, na kojem se ocekuje više hiljada posetilaca, što ovaj dogadaj svrstava u jedan od najvecih u gradu pod Cacalicom.

Organizatori su Beoton i Omladina JAZAS- a Požarevac, ciji ce volonteri pred koncert deliti zdravstveno- vaspitni materijal. Ulaznice su u prodaji još danas i u Požarevcu se mogu kupiti u kafeu “Cvetic” i “Sova”, a u Kostolcu karte distribuira Radio “M”.

A.M.

GALERIJA « MILENA PAVLOVICBARILI»

SVI PUTEVI VODE U RIM

Posle Novog Sada gde je izazvala veliko interesovanje, dvadesetog marta u cacanskoj umetnickoj galeriji «Nadežda Petrovic» otvorena je izložba slika Milene PavlovicBarili, jedne od prvih slikarki nadrealizma kod nas, i jedne od najznacajnijih slikarki srpskog slikarstva 20. veka. Postavku cini 50 slika, 10 modnih kreacija, izbor reklama, ilustracija i licnih predmeta iz zbirke Galerije Milene Pavlovic Barili.

- Izložbu u Cacku otvorio je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, a medu brojnim posetiocima bili su Velimir Stanojevic, predsednik opštine Cacak, Vojislav Ilic, predsednik SO Cacak, Milica Petronijevic, direktor Cacanske Galerije, Tihomir Jovanovic, šef kabineta našeg predsednika opštine i ja kao upravnik Galerije, kaže tim povodom Rade Stanojevic. - Nakon otvaranja izložbe kustos naše Galerije, muzejski savetnik Jelica Milojkovic održala je predavanje o Mileninom opusu, a nekoliko dana kasnije priredena je modna revija haljina uradenih po njenim nacrtima. Pored toga, za 23. april predvideno je i književno vece na kome ce Cacani upoznati Milenu i kao izvanrednog pesnika, a bice promovisana i knjiga «Autoportret sa Milenom », autora Mirjane Mitrovic, naglašava Rade Stanojevic uz napomenu da ce završnom danu izložbe prisustvovati brojniji sastav Požarevacke delegacije.

VELIKI PLANOVI- MALO PARA

U požarevackoj Galeriji u toku su opsežne pripreme za izložbu Mileninih radova u Rimu, medutim, dinamiku i rok uslovljavaju finansijska sredstva.

- Mi smo ovaj projekat decembra meseca prošle godine uputili Ministarstvu kulture sa ciljem da nam se za njegovu realizaciju iz sredstava Nacionalnog investicionog plana odobriti nešto više od deset hiljada evra. Bojim se da ce to teško ici u predvidenim terminima, a planirali smo maj, jun, jul, jer treba da se formira nova vlada sa novim ministrima. Bez njihove saglasnosti, bez odobrenja a samim tim i materijalne potpore, bez saglasnosti Ministarstva spoljnih poslova mi ništa ne možemo da uradimo, osim da pripremimo izložbu i da cekamo zeleno svetlo. U ovom trenutku znamo gde bi ta izložba bila, to je Rim, a Venecija je alternativno rešenje. Imamo puno poziva, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Zanimljivo da ce ukoliko se ovaj projekat ostvari, a verujem da hoce, Milena prvi put posthumno izlagati u Italiji, postojbini svog oca gde delom i pripada. Kažem, ulažemo puno truda i energije u realizaciju ovako velikog projekta, i bez obzira na sve poteškoce verujem da cemo tokom godine uspeti u tome, optimista je upravnik Stanojevic.

Iako je realizacija ovakvih projekata u nadležnosti Ministarstva kulture, upravnik Galerije «Milena PavlovicBarili» ne iskljucuje mogucnost da se od lokalne samouprave zatraži deo sredstava, a eventualno i putem donacija.

OVE GODINE I BIJENALE

Ništa manje znacajniji posao za odgovorne u Galeriji nije ni organizacija predstojeceg, jedanaestog medunarodnog likovnog Bijenala, projekat koji je takode dostavljen Ministarstvu kulture sa ciljem da se obezbedi deo finansijskih sredstava.

-Na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora Galerije imenovacemo selektora Bijenala, Organizacioni odbor i strucni žiri kako bi pocela procedura odabira autora i njihovih radova kako bi kataloški sve bilo pripremljeno do oktobra. Bijenale ce biti otvoreno 5. novembra i trajace do kraja istog meseca. I za ovaj projekat imamo obecanja iz Ministarstva kulture da ce on biti finansijski podržan, tim pre što je medunarodnog karaktera. To je znaci ono što nas trenutno najviše okupira, a takode imamo i poziv da jedan deo Mileninih slika izložimo u Modernoj galeriji Valjeva. Pregovori su u toku i mislim da ce izložba biti otvorena pocetkom juna, kaže Stanojevic.

MILENA U SVAKOM DOMU

- Mi imamo izuzetnu cast da radimo inspirisani velikim delom znamenite i svetski priznate slikarke Milene Pavlovic Barili. Mnogi kad govore o tom delu govore o brendu, licno mislim da greše. Milena je dragocenost kulture ovog naroda i šire, a mi na oltar te dragocenosti treba da priložimo struku, kreativnost i neprekidnu aktivnost kako bi to delo doprlo u srce i svest što više ljudi. To treba da bude stalna inspiracija i siguran sam da u takvom posmatranju stvari niko ne sme da ima tapiju i da bude dovoljan da bi to postigao. Zato se Galerija otvara ka svetu, ka publici, strucnjacima i stvaraocima koji imaju mnoge ideje, to se vecpokazalo. što se tice marketinga, on je specifican, nije opterecen stvaranjem brenda ili robne marke, nego upravo onim strateškim ciljem koji sam malopre pomenuo. Jer, marketing u umetnosti ima svoju specificnu boju i stil. Mi smo utvrdili strategiju i u toku je proces realizacije. Ona je složena, ali ambicije koje imamo i snaga sa kojom raspolažemo mislim da ce to pomoci da ne samo Požarevljane, nego i širu kulturnu javnost Srbije uvek obradujemo novim zbivaljima, novim idejama o tome koliko je veliko i svekoliko delo Milene PavlovicBarili, kaže Ranko Milinkovic, organizator marketinga požarevacke Galerije.

Da sve to ne bi delovalo kao fraza, kako kaže, on skrece pažnju na dve projektne linije.

- Prva, «Mileni s ljubavlju». cetiri starosne kategorije, osnovaca, srednjo-školaca, studenata akademija imace priliku da budu naši gosti, naravno, oni koji su talentovani, koji su pokazali da pripadaju svetu likovne umetnosti. Svi oni imace svoj dan u Galeriji, bice i gosti grada, a mislim da ce biti najlepši trenutak kad Galeriji ovog grada poklone jedan svoj rad. Sa druge strane svekoliko delo Milene Pavlovic Barili skrece nam pažnju na opus koji je vezan za dizajn i imacemo tokom godine jedan pre svega strucno naucni skup na temu Milena- dizajn i humanizacija života. Želimo ono što je zavetovano Legatom, da mladi stvaraoci, oni koji obecavaju imaju šansu da se iskažu u tom domenu, prema tome bice to jedan oblik konkursa gde cemo one najuspelije da nagradimo. Ucinicemo sve da ne bude ni jednog perioda, ni jednog meseca u godini, naravno, tu je i projekat «Ulica kulture» koja je prošle godine naišla na dobar prijem prerašce u festival. Ne mogu drugi da vole Milenu dok mi kao Požarevljani ne potvrdimo svoj odnos prema Mileni. Možda ce se desiti ove godine da saznamo ko ima poseban odnos prema Mileni u svom poslovnom ili stambenom prostoru , kako bi se reklo, možda je to ambicija da Milena bude u svakom domu, kada oni koji dolaze u Požarevac vide tu ljubav, lakše ce prihvatiti svoj, tvrdi Milinkovic, uz napomenu da je krajnje vreme da se prestane sa kuloarskim pricama o tome kako je Milena bila i veliki pesnik, vec da se prihvati dobra zamisao LJubiše Ðokica da se svake druge godine, parnih godina izmedu likovnog bijenala, organizuje i medunarodno Bijenale Milenini pesnicki susreti «San i mašta». Ta poezija bila bi pretocena u knjigu, uz priznanje «Milenin veo»

M. K.

PREDELI

Kada bih imao para,

Kupio bih kucu u Melnici

I tu proveo ostatak života .

Tako mi je govorio, zagledan u daljinu,

Književni kriticar

Koga su izdali oni koje je sam stvorio.

Godinu dana posle njegove smrti,

Omamljen divljinom Mlave,

Setio sam se ovog razgovora.

Bože gde nestaju naši snovi

Posle smrti?

Možda lutaju predelima koje smo voleli?

Veliša Joksimovic

KULTURNA HRONIKA

Kulturna manifestacija „Opštinsko takmicenje sela 2007” cetrdeset šesta po redu, natavljena je prošle subote nastupom mesne zajednice Ranovac. Jedno od najvecih sela petrovacke opštine i ovog puta je prikazalo izvanredan kulturno umetnicki program, a clanovi strucnog žirija bili su informisani i upoznati o aktivnostima u komunalnoj izgradnji sela i razvoju poljoprivredne proizvodnje. Priredba je bila dobro posecena, jer znacajan broj naših radnika na privremenom radu u inostranstv, kod svojih kuca, proslavio je uskršnje praznike.

Mališani decjeg vrtica „Galeb”, prošle srede su u Domu kulture izuzetno uspešno izveli priredbu pod motom: „Svi zajedno veceras letimo u plavicasti grad od svile, medu leptire i vile”. Prepuna sala roditelja i drugih gradana bila je oduševljena nastupom najmladih, a svaku pohvalu zaslužuju i vaspitaci koji su pripremili program. Prikupljen novac od ulaznica bice upotrebljen za kupovinu igracaka i didaktickog materijala.

Povodom velikog hrišcanskog praznika Vaskrsa, ucenici Osnovne škole „Bata Bulic” iz Petrovca, krajem prošle nedelje su u holu svoje škole, za roditelje i odstale gradane, priredili tradicionalnu prodajnu izložbu. Po recima Milene Vasic, direktora škole, ove godine održana je olimpijada uskršnjih jaja i prezentacija ucenickih radova i to slika na staklu. Izloženi su i decji radovi - igracke, kolaci i drugi slatkiši. Prihod od prodaje iskoristice odeljenske zajednice za svoje potrebe.

D.I.

KULTURNI CENTAR OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

MART PREPUN AKTIVNOSTI

Kulturni centar opštine Veliko Gradište u Martu mesecu bio je organizator brojnih kulturnih dešavanja, kako u samom gradu tako i širom zemlje.

LJubazni domacini su u proteklom mesecu organizovali gostovanja pozorišta doma kulture iz Boževca sa predstavom “Kamen za pod glavu” u režiji Miodraga -Mage Milanovica, kao i pozorište iz Rabrova sa predstavom “Mrešcenje šarana” u režiji Snežane Gržobic Pavlovic.

Balerine iz Velikog Gradišta koje vec tri godine rade sa istaknutim baletskim pedagogom LJiljanom Spasic gostovale su na koncertu u Rakovici, a 24.03. ucestvovale su na šestom koncertu baletskog studija ..Adagio” pod sloganom ..Nek leti mašta” koji je održan u Domu sindikata u Beogradu.

Povodom 8-og marta organizovana su dva koncerta ANIP-a ..Vlastimir Pavlovic Carevac” pod imenom “Damama na dar” koji su napunili salu Kulturnog centra i izazvali mnogo aplauza na našoj sceni.U okviru ovog koncerta održanje i mini koncert ansambla “Dunavske zore” koji je proslavio 20 godina aktivnog sviranja i podsetio prisutne na sve one muzicare koji su svirali u ovom ansamblu.

Pozorište “Žanka Stokic” iz Velikog Gradišta imalo je tokom meseca marta uspešna gostovanja u Kucevu.Malom Crnicu i Petrovcu sa pozorišnom predstavom ..Boing-Boing” u režiji Bogdana Milica.

Kulturni centar Veliko Gradište ukljucio se svim svojim kapacitetima u humanitarnu akciju za pomoc Maloj Mii Mrkovic iz Velikog Gradišta kojoj je potrebna operacija ociju koja se mora obaviti u inostranstvu.Pod sloganom ,.Da Vidi MIjA svet u boji”u okviru Kulturnog centra održavaju se brojni koncerti i pozorišne predstave ciji prihod ide za operaciju i lecenje naše male sugradanke.

- U okviru ove akcije vec smo organizovali humanitarni koncert baleta u sali Kulturnog centra u Velikom Gradištu i uspešno smo izveli našu pozorišnu predstavu ..Boing-Boing” u selu Baricu u opštini Golubac.Planiramo da sa našim ANIP-om i sa pozorištem u narednom periodu izvedemo niz gostovanja po okolini kako bi prikupili što više sredstava i pokazali koliko veliko srce ima naše Veliko Gradište”- ovom prilikom kaže direktor Kulturnog centra Nenad Mihajlovic.

Ova humanitarna akcija je i dalje u toku i veliki broj gradana se vec odazvao pozivu za pomoc.

Vera Mitic

SARADNJA LOKALNE SAMOUPRAVE U MALOM CRNICU I CLANOVA REGIONALNOG KLUBA "BAMBI" IZ BECA

ZA CVRŠCU UZAJAMNU SARADNJU

Prema nekim podacima, u Austriji se na privremenom radu nalazi oko 120 hiljada Srba od kojih je preko 30 hiljada iz opština Branicevskog okruga. Samo u Becu iz Malog Crnica radi oko 4 hiljade ljudi. Kako sa njima ostvariti što cvršce i plodotvornije privredne, kulturne, sportske i druge veze, pitanje je kojim se vec duže vreme bavi lokalna samouprava Malog Crnica. I prošlonedeljni sastanak uprilicen sa predstavnicima regionalnog Kluba “Bambi” koji okuplja žitelje sa ovog podrucja zaposlene u Becu, imao je upravo taj cilj-da se dogovore cvršci oblici buduce saradnje. U razgovorima na tu temu ucestvovali su Miodrag Dragance Markovic, predsednik Opštine Malo Crnice sa saradnicima i jednim brojem direktora javnih preduzeca i ustanova, predsednik SO Bojan Uroševic, predstavnici Udruženja privatnih preduzetnika, Policije... NJihovi gosti i sagovornici bili su predsednik i sekretar Kluba “Bambi” Dejan Jovic i Zoran Andrejic.

- Meni je posebno drago što smo našu saradnju uspostavili zahvaljujuci clanovima kulturno- umetnickih društava sa podrucja naše opštine odnosno iz Toponice i Kule. Raduje me takode što deca naših radnika na privremenom radu u inostranstvu okupljeni u Klubu “Bambi” sa ponosom neguju i cuvaju tradiciju srpskog naroda, naš folklor, pesme i igre. Vreme je da naši ljudi u Becu uspostave cvršce veze sa privrednim organizacijama, preduzetnicima, sa našom školom, policijom, preškolskom ustanovom...

Austrija je zemlja koja je primila najviše ljudi iz našeg kraja, tamo nas ima negde oko 4.ooo, a oko 5.ooo Malocrnicana su radnici u drugim zapadnim zemljama. U Becu smo Srbija u malom. Nadam se da ce ovaj razgovor doprineti da ostvarimo još bolje uzajamne kontakte, rekao je na sastanku Miodrag Dragance Markovic.

Zoran Andrejic, sekretar Kluba obavestio je da oni u Becu postoje od 1973. godine:

- Zastupamo naše ljude sa celog Branicevskog okruga. Prvobitni cilj -da pridošlicama pružamo svu neophodnu pomoc kako bi se lakše snašli u novim radnim i životnim uslovima, ostao je do današnjih dana. Nekada su gastarbajteri dolazili pravo sa njiva, a sada je medu nama i profesora, lekara, školovanih ljudi, a ne samo seljaka. Mi smo od samog pocetka nastojali da privucemo što više mladih i mislim da smo u tome uspeli tako da je sada u Klubu oko 90 mališana i omladinaca aktivnih u raznim sekcijama a posebno u folklornoj. Postižu rezultate koji su za hvalu, naprimer, naši folklorci su prošle godine postali prvaci Austrije u kategoriji srednjeg uzrasta. Imali smo inspiraciju u KUD-u Smoljinac koji je ovde gostovao dva puta. Zadatak nam je, takode, da našim clanovima pružimo informacije o tome šta se dešava u našem kraju, da ljude uputimo na prava mesta i institucije, na uspešne firme sa kojima bi oni želeli da saraduju. Koristim ovu priliku da pozovem sve javne institucije, privrednike, ljude dobre volje da nam se pridruže u saradnji, da uspostavimo jednu vrstu partnerstva, nudimo nešto što treba da dovede do obostrane dobiti, nešto od cega bi korist imali i stanovnici ovde, a i naši ljudi u Becu, napomenuo je sekretar Zoran Andrejic najavljujuci novo izdanje Privrednog informatora koje ce dobro doci našim ljudima u Austriji i Becu da se upoznaju sa svim novinama u privrednom i društvenom životu opština Branicevskog okruga.

Jedno od najinteresantnijih pitanja za obe strane bilo je-Kakve su mogucnosti investiranja naših radnika na privremenom radu u inostranstvu u nove privredne objekte. Predsednik Markovic je u vezi sa tim podsetio da je Opština dobila zeleno svetlo za izgradnju industrijske zone, takozvanog industrijskog centra “što je i te kako interesantno za naše ljude iz inostranstva jer ce imati gde da ulažu svoja sredstva. Mi cemo im staviti do znanja da im na raspolaganju stoje krediti Fonda za razvoj kao i Nacionalne službe zapošljavanja.Ta kreditna sredstva mogu upotrebiti za pokretanje novog posla, za otpocinjanje novih proizvodnih delatnosti po povratku. Kada sam u martu boravio u Becu primetio sam da su mnogi naši zemljaci tamo otvorili svoje firme i da uspešno rade. Zašto da ta preduzeca i te ljude ne povežemo sa firmama ovde, da uspostavimo obostranu saradnju iz koje bi rezultiralo zajednicko ulaganje u razvoj naše Opštine, jer sam siguran da i oni tamo žele isto što i mi ovde-da Srbiji bude lepše i bolje, porucio je predsednik Markovic.

Pošto su se gosti interesovali i za mogucnosti što lakšeg i bržeg ostvarivanja svojih prava pred organima lokalne samouprave, obavešteni su da su službe tako organizovane da im službenici uvek budu na usluzi i da administrativni postupci što krace traju.

S.E.

ODJECI NEDAVNO ODRŽANOG SIMPOZIJUMA NA SREBRNOM JEZERU O ZARAZNIM BOLESTIMA ŽIVOTINJA I LJUDI

IZLOŽENO VIŠE OD 60 RADOVA

- Medunarodni strucni skup pod nazivom “Deveti epizootiološki dani” okupio 250 raznih strucnjaka za zarazne bolesti životinja i ljudi

Od 28. do 31. marta na Srebrnom jezeru, u organizaciji Srpskog veterinarskog društva i suoorganizaciji Veterinarsko-specijalistickog instituta “Požarevac” održani su Deveti epizootiološki dani. Za ovaj medunarodni skup prijavljeno je oko 60 radova i svi su, po planiranom redosledu, izloženi, sve teme, naime, obradene su usmeno i u obliku postera a potom je otštampan Zbornik radova. Zakljucak je da su sve teme bile aktuelne, prvog dana govorilo se o mikoplazmozama i brucelozi kod životinja dok je Okrugli sto bio posvecen rikeciozama. Drugi dan simpozijuma protekao je u izlaganjima posvecenim parazitozama, saopštena su saznanja o mnogim novim vrstama krpelja koje su se pojavile na našem podrucju. Pored brojnih gostiju iz Opštine Požarevac i Okruga, Simpozijum su pratili vet. spec. Siniša Bradonjic iz Uprave za veterinu, dr Zoran Rašic, predstavnik Veterinarske komore Srbije, dr Drago Nedic, direktor Uprave za veterinu Republike Srpske, prof. dr Bosiljaka Ðuricic, predsednik Veterinarskog društva Srbije, Sekcije za zoonoze, inace predsednik Organizacionog odbora koja je skup i otvorila.

- Aktivno ucešce na Simpozijumu uzeli su predstavnici Republike Srpske, Republike Crne Gore, Bosne i Hercegovine... a svoje radove izložili su strucnjaci našeg Veterinarsko-specijalistickog instituta. Jedan opšti zakljucak je da epizootiološka situacija nije stabilna ali da je rad na otkrivanju i suzbijanju zaraznih bolesti životinja i bolesti zajednickih za ljude i životinje, urodio plodom, ustanovljene su nove mogucnosti u dijagnostici, nacinu suzbijanja ovih bolesti i njihovog pracenja.Na Simpozijumu je ucestvovalo izmedu 200 i 250 ljudi raznih struka, najviše veterinara, zatim epizootiologa sa svih instituta iz naše zemlje i zemalja u okruženju, bilo je i veterinarskih inspektora, lekara epidemiologa...

Kao domacini trudili smo se da ove Dane dobro pripremimo, mislim da smo u tome uspeli zahvaljujuci i pomoci naših kolega iz veterinarskih stanica na terenu. Tu pre svega mislim na Milana Lazica, diplomiranog veterinara, direktora Veterinarske stanice u Golupcu cijom zaslugom su ucesnici simpozijuma bili u prilici da obidu manastir Tumane. Takode je podrška stigla i iz Velikog Gradišta od samo predsednika Opštine Dragana Milica, ali i od republickog veterinarskog inspektora ove Opštine Marine Milicevic i Privatne veterinarske stanice Ve Ge - VET. Generalni sponzor ovogodišnjih epizootioloških dana bio je IDEDŽDŽ Laboratories, obavestila nas je mr Milena Živojinovic, sekretar Organizacionog odbora.

S.E.

RADOVI DOMACINA

Na minulom simpozijumu svoje radove (ukupno sedam) izložili su i strucnjaci požarevackog Veterinarsko-specijalistickog instituta. Obradene su sledece teme:

- Vakcinacija prasadi protiv mikoplazme u borbi protiv PRRS (autori: D. Rogožarski, P. Stankov P, V. Filipovic, S. Stokic, I. Dobrosavljevic, N. Todorovic).

- Utvrdivanje prisustva antitela protiv M. gallisepticum i M. synoviae u jatima živine ekstenzivnog držanja na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga (autori: I. Dobrosavljevic, S. Stokic Nikolic, D. Rogožarski).

- Serološko ispitivanje prisustva specificnih antitela za Brucella suis na teritoriji naseljenog mesta Dubravica (aautori: M. Živojinovic, M. Lazic, D. Rogožarski, D. Dimitrijevic).

- Ispitivanje prisustva specificnih antitela za toksoplazmozu kod ovaca i koza na teritoriji epizootiološkog podrucja VSI Požarevac (autori: M. Lazic, M. Živojinovic).

- Serološko ispitivanje prisustva specificnih antitela za Trichinella spiralia kod svinja u privatnom vlasništvu na teritoriji opština Požarevac, Veliko Gradište, Žabari, Golubac, Malo Crnice i Kucevo (autori M. Živojinovic, M. Lazic, G. Dimitrijevic).

- Utvrdivanje humoralnog imunog statusa jata ekstenzivnog nacina držanja u Branicevskom i Podunavskom okrugu protiv atipicne kuge živine (autori I. Dobrosavljevic, LJ. Stojiljkovic).

-Prikaz slucaja pojave atipicne kuge peradi na teritoriji Opštine Malo Crnice (M. Živojinovic, S. Stokic, M. Lazic, I. Dobrosavljevic, LJ. Stojiljkovic, G. Rajkovic).

KOSTOLCANIN ILIJA FAJMOGOVIC VEK PROVEO PRAVECI METALNE CAMCE

NAPRAVIO 700 CAMACA I 7 JAHTI

Camci Fajmogovica plove Dunavom od Novog Sada do Ðerdapa - Svu zaradu "pojela" stara devizna štednja

Majstori su ne samo prvi ljudi vec i najduže ostaju u secanju drugih. Pogotovu oni koji se bave retkim ali unosnim zanatom kakav je,recimo,pravljenje camaca.

Ilija Fajmogovic, sedamdeset jednogodišnji žitelj Kostolca godinama je pravio metalne camce za alase i turiste,ribolovce i obicne ljudi koji vole krstarenja na Dunavu.

"Do sada sam napravio oko 700 camaca i sedam jahti. Verujte,to je prilicno težak,mada,priznajem, i lep posao. Nekako se covek posle izrade oseca prijatno i srecno. Najvažnije je da su kupci bili zadovoljni, - kaže Ilija.

Camce je Fajmogovic prodavao od tri do pet hiljada evra,zavisno od dužine,mada je bilo i jeftinijih. Jahte su bile skuplje,od sedam do dvanaest hiljada evra.

"Nisam se obogatio od tog rada.Svu uštedevinu dao sam na deviznu štednju, a vi znate kakva je sudbina i ko je pojeo staru deviznu štednju. Prakticno,mnoge godine rada ja sam procerdao a da nisam hteo, - dodaje Fajmogovic.

Danas Ilija Fajmogovic vrlo retko pravi camce. Delimicno zbog bolesti i starosti,a delimicno jer danas je dosta camaca i njihova izrada relativno je jeftina. Ipak, on je vrstan alas,zna svaki kutak Dunava,cesto ima odlican ulov.

Tek toliko da na Dunavu produži vek.

S.Ristic

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

ŠPORET KOJI ŠTEDI OGREV

Majstor Stojan Stefanovic je odavno u penziji, ima 82 godine, a svejedno je po ceo dan u nekadašnjoj svojoj, a sada cerkinoj kovacko-bravarskoj radnji u Kosovskoj,cuvenoj požarevackoj ulici trgovaca i zanatlija.

- Moji su bili kovaci, ja sam kod oca izucio kovacki zanat, pa sam posle morao da završim i bravarski, jer su tada takvi propisi bili - prica majstor Stojan. - Posle sam ja obucavao druge, brata Sibina kad se vratio iz armije i on je onda otvorio svoju samostalnu radnju, ovde odmah pored mene. Pomogao sam i teci Goranu Risticu i zetu Duletu Ðukanovicu da i oni udu u posao. Ima mesta za sve nas, ali ljudi nece da rade, eto tu je problem. Mladi misle da može da se živi, a da dodu na posao kad hoce da rade koliko hoce, pa i tako izdrže malo i odu. Tako niko nikada nije postigao ništa, pa ne verujem da ce i oni

Ispred radnje stoje završeni šporeti, veci, manji, špricani beli, crni, neofarbani, okrugli, cetvrtasti, Francuzi, nemacki kabinaši, zvani još i fijakeri. Sve po propisu i sa vidljivim pecatom vrhunskog majstora svog zanata. Cene su razlicite - od 4-5 hiljada dinara, pa do 10-12hiljada, i više, zavisno od toga da li je korišcen prohromski lim, ili dekapirani, hladno valjani, ili toplo valjani lim, ili gusane, ili celicne ploce, a zavisi i od dimenzija i utrošenog materijala - manji su jeftiniji, a oni veliki sa velikom plocom i rernom u kojoj komotno može da se ispece prase, ili manje jagnje, su naravno znatno skuplji. Robe dakle ima za svaciji ukus i za svaciji džep .

- Dobro majstor Stole, iskreno govoreci, da li su ovo šporeti za 21. vek, ili ih je možda vreme malo pregazilo?

- Da vam kažem, ovo su najbolji moguci šporetri i uvek ce se praviti manje više na ovaj nacin. Sve je šamotirano, sve funkcioniše besprekorno i ono što je jako važno bilo nekada, a i sada je - ovi šporeti štede gorivo, za dve tri godine samo na uštedi se otplate. Lepi su za svaku kucu gde ima potrebe da se nešto kuva i pece, a dobro se uklapaju i za letnje kuhinje, pa i za vikendice. Za radionicu neku isto tako. Ja vam kažem da ako bi imao neko da nastavi ovo, uvek ce biti kupaca. Ovo je pravi stari zanat po kome je ovaj grad uvek bio poznat, a i cela Srbija nekada je imala majstore kakvih nigde nema..

U dubini radnje nalazi se repromaterijal, tu su šporeti u izradi i naravno mašine, sve stare, uglavnom rucne, ali ocuvane i tek po neka alatka novijeg datumna proizvodnje.Tu su apiponk mašina za savijanje limova, pa makaze rucne i elektricne, pa sit mašina za cunkove, rol mašina za rolovanje, opet naravno rucno rolavanje limova, pa punt aparat za tackasto varenje, ili takozvano puntovanje limova...

- Slobodno da napišete da za rad mojim šporetima nema ravnih nigde u Evropi, a i što se izrade tice, ne verujem da i u tom svetu, gde umeju da neguju i cene majstorstvo starih zanata, još ima majstora koji sami u svojoj radnji prave ovako kvalitetne stvari.

Majstor Stojan još kaže da je sam poceo da uci zanat još kada je imao 7 godina. Spreman je da ono što je naucio prenese, ali samo onima koji bi iskreno zaželeli da uce i nauce zanat. Nadajmo se da ce se naci i takvi.

R.Deuric

KOZERIJA

ŽIVOT JE CUDO

Sve nešto kontam da je Stevan Sremac živ živcijat,imao bi šta da novo napiše i ovekoveci. Malo je Srbiji jedan roman Pop Cira i pop Spira.

Elem, pre izvesnog vremena,možda jeste, možda nije, tek vele da se potukla dva popa tik pored Dunava. Letele su stolice,pljuštali šamari(sad teško je reci zasluženi ili nezasluženi_ izmenjene vrlo socne, baš najsrpskije psovke, a najavljeno je sa obe strane da ce onaj drugi popa za svaku eventualnu neposlušnost ponovo dobiti po labrnji.

A narod ko narod: dodavao, oduzimao, kitio i kindurio, negodovao i osporavao.Jedni su velicali jednog popu koji nema nikakve veze sa lošim navikama i pri tom pominjali kako nije ni mrava zgazio i da je za sve kriva druga strana. Ta druga strana je došla baš iz drugog mesta da zapodene kavgu i zapretila je da ima sve moguce podrške. Pa sad, cik ako smeš!

Uglavnom, stvar nije zataškana u javnosti,prica se naveliko,nadugacko i naširoko i nema tog cove ni autoriteta koji ce da zabrani širenje istinitih vesti. A popovi ko popovi, i dalje jedan o drugom sve najcrnje. Onaj malo jaci s pocetka price uz Božju pomoc racuna da ce bar još jednom neposlušnog popu da prosputi malo kroz šake. Tek da se zna ko je ko.

Na kraju,ispostavice se da ce krivi biti oni što su pisali,a ne oni što se tukli i za mantiju i kosu vukli. Šta cete,takav je život!

T.P.

LAZARIZMI

- Našoj radnickoj klasi pozavideo bi i sam Isus: ona posti punih 50!

- I komunisti su bili savesni - farbali su jaja u crveno!

- Nemoj da im oprostiš - znaju oni šta rade!

- Poceo je dacki - uskršnji - rasPOST!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu požarevacke Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u periodu od 30. marta do 5. aprila obavljeno je 15 porodaja.

Cerke su dobili:

Jelena Korbar i Marko Nikolic iz Starog Kostolca, Tanja Savic i Damir Stanojevic iz Batovca, Jasmina i Nebojša Stojicevic iz Malog Crnica i Požarevljani Zorica Jovanov i Dragan Milovanovic.

Sinove su dobili:

Slavica Stekulac i Milenko Cirkovic iz Kostolca, Aleksandra Kostic i Dejan Stevic iz Bubušinca, Senada Dermaku i Janoš demirovski iz Kostolca, Danijela i Dejan Ivkovic iz Vojilova, kao i Požarevljani Violeta i Nebojša Oderkovic, Tanja i Jovica Grujic i Elizabeta Ženelji i Elvis Krastic.

DEGUSTACIJA VINA NA STADIONU FK " MLADI RADNIK" U POŽAREVCU

ODLICNO JE, IZ OKOLINE NEGOTINA JE

Nešto pre Uskršnjih praznika u novootvorenom objektu kafane "Mala Madera" na stadionu Fudbalskog kluba "Mladi radnik" u Požarevcu, obavljena je degustacija vina i rakije lozovace. Promoter je bio Tomislav Bacic iz Zabele upravo u trenucima otvaranja pomenutog objekta.

Bacic je izložio po tri vrste vina od cetiri proizvodaca i rakiju lozovacu.Inace,jedan broj vina je iz cuvenog Negotinskog vinogorja. Degustacija vina i rakije izazvala je zavidno interesovanje .

"Sve je bilo prelepo, pa ipak ne mogu da se otmem utisku da se u Negotinskoj krajini sa vinom radaju i sa vinom umiru. Za njih je vino cistina života" - kaže Bacic.

NA ZATVARANJU DVANAESTIH GLUMACKIH SVECANOSTI "MILIVOJE ŽIVANOVIC" U POŽAREVCU

TRIJUMF STRAHINJE U “ODUMIRANJU”

- Dvanaesti laureat Boris Isakovic

- Nacinjen veliki korak ka definisanju FestivalaNa Dvanaestim glumackim svecanostima "Milivoje Živanovic" u Požarevcu, u "nadigravanju" sa tridesetak najslavnijih imena srpske pozorišne scene, najbolji je bio Boris Isakovic, glumac i profesor, koji je Statuetu sa likom Milivoja Živanovica, rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevica, i nagradu od 80.000 dinara, neporecivo "zavredeo" igrajuci lik Strahinje sa postavkom Ateljea 212 Beograd, u predstavi "Odumiranje" Dušana Spasojevica, u režiji Egona Savina.

Svecanosti su trajale od 31. marta do 5. aprila i u Požarevcu su igrala najbolja pozorišta i najbolji glumci naše zemlje dok je kljuceve grada cuvala velika dramska umetnica Ružica Sokic, prošlogodišnji laureat.

Inace, Dvanaeste svecanosti se po mnogo cemu razlikuju od svih prethodnih. Pre svega, nacinjen je veliki korak napred ka definisanju ovog Festivala, koji je, sjajnom selekcijom profesora dr Petra Marjanovica, nepogrešivo oslikao našu društvanu stvarnost, naterao publiku na razmišljanje i "krunisao" glumacku profesiju, na što direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic, kaže:

-Sve su predstave izazvale emocije kod publike i naterale je na razmišljanje. Bio je ovo Festival koji nas obrazuje i tera da se zapitamo nad covekom i njegovim mestom u društvu, a ne da samozadovoljno cekamo neko drugo, bolje vreme, jer njega nema, ovo je jedino koje imamo.

Velika pobeda pozorišta

Poslednjeg dana Dvanaestih glumackih svecanosti, van konkurencije i dr Marjanoviceve selekcije, na repertoaru je bila "Kokoška" Nikolaja Koljade, u režiji Jagoša Markovica, u odlicnoj postavci Jugoslovenskog dramskog pozorišta Beograd: Jelisaveta Seka Sablic, Anita Mancic, Vojislav Brajovic... A, zvanicno je Dvanaesti susret glumaca u Požarevcu zatvorio predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic:

-Nedelja za nama bila je u cast i slavu glumackog poziva. Još jednom su najbolji glumci naše zemlje pohodili Požarevac. Ponovo su naši gradani mogli da se dive najboljima od najboljih... Ove su godine, svih veceri, odluke oba žirija, i publike i strucnog, bile istovetne, nagradujuci kvalitet i izraz glumacke veštine i kreacije... Na sledecem susretu imena pobednika bice druga, ali krajnji pobednik ostaje Glumac. To je velika pobeda pozorišta.

Inace, organizator Svecanosti je Centar za kulturu Požarevac, pokrovitelj SO Požarevac, a veliku su podršku pružila brojna javna i privatna preduzeca naše opštine, medu kojima su najviše pomogli Koncern zdrave hrane "Bambi" i Privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac".

Zanimljivost u vezi sa upravo okoncanim proslavljanjem dramske umetnosti i velicanja glumacke profesije, u slavu i cast barda srpske pozorišne scene, Požarevljanina Milivoja Živanovica, je to da su odluke strucnog žirija i žirija publike o nosiocima Povelje Svecanosti, i time konkurentima za Veliki nagradu, svih pet veceri bile istovetne. A, pobednici.., sve sami velikani: Predrag Ejdus (u predstavi "Hamlet u selu Mrduša Donja", Narodnog pozorišta Beograd), Jasmina Avramovic ("Brod za lutke" Jugoslovenskog dramskog pozorišta Beograd), Gordana Ðurdevic Dimic ("Ujkin san" Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad), Srdan Timarov ("Pomorandžina kora" Ateljea 212 Beograd) i Boris Isakovic ("Odumiranje" Ateljea 212 Beograd).

Strucni žiri: reditelj Boro Draškovic, pozorišni kriticar Dejan Pencic Poljanski i novinar lista "Politika" Radojka Saratlic Ðordevic, imao je težak zadatak da medu tim sjajnim glumcima proglasi najboljeg, a najbolji je bio Boris Isakovic.

Karijera poplocana nagradama

Dvanaesti laureat, glumac i profesor Boris Isakovic, vec je mnogo puta igrao za požarevacku publiku, koja ga odlicno pamti i prepoznaje, a da bi primio Statuetu sa likom Milivoja Živanovica on je napustio tekuce snimanje u LJubljani i Požarevac pocastio još jednim svojim gostovanjem:

- Posebno je priznanje uci u takav krug glumaca. Velika je cast dobiti neku od nagrada koje nose imena velikih glumaca. Time se, na neki nacin, pravi spona izmedu današnjeg i davno prošlog vremena, što mislim da je vrlo bitno za pozorište i za održavanje nivoa sistema vrednosti, koje oznacavaju pozorište koje je postojalo, i to, ono najvece i najbolje pozorišta. Živimo u vremenu, pozorišnom vremenu, kada se, rekao bih, pozorište vraca svojoj suštini, odakle je i krenulo, a to je igrac, glumac.., istakao je laureat Boris Isakovic, koji je svoju sjajnu glumacku karijeru, u pravom smislu te reci, vec poplocao nagradama i priznanjima.

Zavesa je spuštena. Ostali su utisci. Po reakcijama publike, ali i organizatora i glumaca, zaista su snažni i u njima preovladuje veliko zadovoljstvo videnim i doživljenim na sceni Centra za kulturu Požarevac.

A. Maksimovic