Header

POCELI RADOVI NA ASFALTIRANJU

“DOBRO” VREME, LOŠ ZAKON

Predstavnici opštinske vlasti i JP “Direkcija za izgradnju” obišli su protekle nedelje radove na asfaltiranju nekoliko ulica u gradu.

Ulica Miloša Pocerca koja je do skoro bila neprohodna za saobracaj asfaltirana je u dužini od 270 metara. “Presvlacenje” ulice Miloša Pocerca omogucice meštanima ovog naselja da lakše dodu do Bolnice.

Rec je o prvoj fazi koja je podrazumevala presvacenje po postojecem asfaltu koji je bio jako loš, dok ce druga ukljuciti asfaltiranje ulice do kapije Poljoprivredne škole. Vrednost do sada izvedenih radova je oko milion dinara, a izvodac radova je Preduzece za puteve Požarevac koje ce ubuduce raditi održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva, sem vecih investicija koje idu na javni tender.

Predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic istakao je da ce se i u ovoj godini raditi na asfaltiranju mnogih gradskih i seoskih ulica.

U ulici Ilije Bircanina vrši se priprema za asfaltiranje.

- Uslišili smo zahteve mnogobrojnih gradana i Poljoprivredne škole da uredimo i ovu ulicu dužine 355 metara u kojoj ce se raditi i ivicnjaci sa jedne strane. Vrednost radova je oko 2,5 miliona dinara, a izvodac radova je preduzece “Neimar put” iz Salakovca, rekao je Aca Pavlovic, rukovodilac održavanja u JP “Direkcija za izgradnju”.

Zamenik predsednika Opštine Zvonimir Blagojevic negirao je komentare da ima zastoja u radovima zbog sporosti u Opštini.

- Mi moramo da poštujemo zakonsku proceduru jer lokalne samouprave nisu krive što imamo loš Zakon o javnim nabavkama. Mi smo Opština “na udaru” i moramo da vodimo racuna o zakonu. U celoj Srbiji se grade klinike, rade nabavke,kupuju vozovi, bez dozvole, od strane najodgovornijih lica u Republici. Mi taj luksuz sebi ne možemo da dozvolimo, rekao je Blagojevic.

U toku je i izgradnja puta Batovac- Brežane u dužini 4.686 metara. Vrednost radova je 55 miliona dinara a sredstva su obezbedena iz NIP-a. U ovoj godini iz istog programa konkursano je i za izgradnju puteva prema Petki i manastiru Rukumija. Izgradnjom puta Batovac- Brežane otvara se mogucnost izgradnje obilaznice Požarevac- Živica- Brežane-Batovac-Dubravica-Zabela-Požarevac.

T.R.S.

U MUZICKOJ ŠKOLI "STEVAN MOKRANJAC" POŽAREVAC- OD 25. DO 30. APRILA:

TAKMICENJE DRVENIH DUVACA

Takmicenje drvenih duvaca, u Muzickoj školi "Stevan Mokranjac" Požarevac, pocinje sutra i trajace do poslednjeg dana aprila. Sudeci po sastavu žirija i prijavljenim ucesnicima, ovaj je susret najboljih duvaca iznova potvrdio svoje medunarodne razmere.

Svecano otvaranje Takmicenja sledi na kraju prvog takmicarskog dana, 25. aprila, od 21 cas, a ocekuje se da zvanicno otvaranje proglasi predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic.

Tih pet dana, 260 takmicara iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske i Poljske, nadmetace se u kategorijama: klarinet, flauta, oboa, fagot i saksofon. Našu Muzicku školu i grad Požarevac predstavljace 19 ucenika. Vecina njih vec se takmicila sa velikim uspesima, a neki su i najbolji u svojim kategorijama, tako da se od njih i ovoga puta mnogo ocekuje.

O pobednicima odlucice eminantni žiri, koji cine pretežno profesori Muzicke akademije u Beogradu, kao i strucnjaci iz Makedonije i Slovenije. Tako je predsednik žirija za klarinet Ante Grgin, FMU Beograd, na celu žirija za flautu je LJubiša Jovanovic, FMU Beograd, a predsednik žirija za obou, fagot i saksofon je Nenad Miric, "J. Bandur" Pancevo.

Povodom predstojeceg takmicenja bice prireden i veliki koncert LJubiše Jovanovica, flautiste, i Aleksandra Serdara, evropskog klavirskog imena, a slede i "okrugli stolovi" posveceni problematici u muzickoj pedagogiji.

Inace, organizacija ovog Takmicenja je velika, traje dugo i u njoj ucestvuje Uprava škole, kao i citav kolektiv, na celu sa direktorom MŠ "S. Mokranjac" Požarevac, Zoranom Maricem, koji u susret ovom velikom okupljanju drvenih duvaca istice: "Ovakvih takmicenja ima još nekoliko u zemlji, ali je ovde konkurencija najjaca, jer dolaze takmicari iz raznih zemalja, i to, najcešce oni najbolji."

A. Maksimovic

PROŠLOG UTORKA U POŽAREVACKOJ GIMNAZIJI

EUTANAZIJA - ZA ILI PROTIV?

U saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava, u Požarevackoj gimnaziji za ucenike treceg razreda održan je jednodnevni seminar na temu „ Diskriminacija i tolerancija u društvu”. Nakon seminara formirane su dve ekipe koje su se pripremale za takmicenje u debati, sa kojima su radili clanovi Beogradskog centra za ljudska prava.

- Prvo školsko takmicenje održano je prošlog utorka a tema je bila EUTANAZIJA - DA ili NE. Ovu temu birali su sami ucesnici takmicenja u želji da veoma delikatno pitanje, „ubistvo iz milosrda”, kako se kod nas prevodi eutanazija, postave u sferu javnosti i razmišljanja. Osnovna želja bila je da se otkriju brojne moralne dileme koje stoje pred porodicom, lekarima i samim pacijentima koji boluju od teših bolesti. Kao važna dilema javilo se pitanje „Da li pravo na smrt spada u korpus ljudskih prava”. Ekipe koje su cinili ucenici treceg razreda pokušale su da argumentuju stavove „za i protiv” i pokrenu svoje školske drugove na razmišljanje. U ekipi koja je bila protiv legalizovanja eutanazije bili su Jelena Bogojevic, Jelena Terzic i Filip Jovanovic. O pozitivnim vrednostima uvodenja eutanazije u pravni sistem jedne zemlje izjašnjavala se ekipa u kojoj su bili Marija Golubovic, Jovana Malezanovic i Aleksa Vukomanovic. Takmicenje su pratili profesori škole i zainteresovani ucenici svih razreda, a žiri koji su cinili aktivisti Beogradskog centra za ljudska prava odabrao je troje ucenika za dalja takmicenja. To su Jelena Bogojevic, Marija Golubovic i Filip Jovanovic, kaže tim povodom Zoran Gligorijevic, direktor Gimnazije.

Požarevacki gimnazijalci takmicice se u svojoj školi 11. maja ove godine sa ekipom gimnazije iz Jagodine, tema je još uvek nepoznata i ekipama ce biti saopštena desetak dana pre takmicenja kako bi se što bolje pripremili. Uz broje aktivnosti koje se odvijaju u školi, ovo je još jedna koja ukazuje na spremnost Gimnazije da bude otvorena za saradnju i za nove vidove obrazovanja i razvoj kriticke misli i komunikacije mladih.

M. K.

FONDACIJA POŽA-REVACKI MIR 1718.

DONACIJAMA DO BOGATIJE TURISTICKE PONUDE

Fondacija “Požarevacki mir 1718.” , osnovana odlukom SO Požarevac, pored ostalog ima zadatak da uredi prostor, na Tulbi,gde se nalazi Etno selo i obeležje Požarevackom miru.

Na prostoru, koji je planirano da se zove “Park Požarevackog mira”, vec je zasadeno oko trista sadnica drveca. Fondacija planira da se pored vec postojeceg spomen obeležja postave postamenti na kojima bi se nalazile ploce sa natpisima na šest jezika (nemacki, italijanski, turski, engleski, holandski i srpski), sa natpisom o ovom dogadaju iz 1718., tacnije o tome ko je sve ucestvovao u sklapanju Požarevackog mira. Planirano je da se ispred spomen obeležja nade i mali amfiteatar sa stotinak sedišta. Park bi bio ispresecan kamenim stazama a bio bi izgraden i objekat u vidu šatora u kome su 1718. vodeni pregovori.

Park Požarevackog mira, sem znacaja koji bi imao za gradane Opštine, bio bi, uz Viminacijum, Galeriju Milene Pavlovic-Barili i druge znamenitosti Požarevca, još jedan povod mnogim turistima da posete Požarevac.

Da bi sve ovo bilo izvodljivo Fondaciji su potrebne donacije.

Donatori ce dobiti nesvakidašnje privilegije a sredstva se mogu uplatiti na racun Fondacije Požarevacki mir 1718 - kod Eurobank EFG banke- štedionica Požarevac na racun br. 250-0900000033369-59.

T.R.S.

SPOMEN – OBELEŽJE U BARAMA

SVECANO ORKTIVANJE 26. MAJA

Na drugoj sednici Organizacionog odbora za izgradnju Spomen -obeležja palim borcima 9. Pešadijskog puka prvog poziva za odbranu Stiga 1915. godine, održanoj prošle srede na dnevnom redu je bilo šest tacaka. Posle usvajanja dnevnog reda i zapisnika sa prve sednice Odbora, Tihomir Jovanovic, predsednik Organizacionog odbora upoznao je prisutne sa preduzetim aktivnostima i promenama koje su prihvacene na osnovu predloga Mesne zajednice Bare.

Naime, spomenik je u odnosu na prvu varijantu proširen i plato ce biti širine 2 metara, a visina spomenika ce iznositi 2,08 metara. Uraden je situacioni plan, a od Odeljenja za urbanizam, komunalne i imovinsko – pravne poslove Opštinske uprave opštine Požarevac dobijeno je odobrenje za izgradnju spomenika na lokaciji puta Bare -Beranje. Opštinsko vece je obezbedilo sredstva u iznosu od 150.000 dinara, dok ce Mesne zajednice Bare i Beranje dobrovoljnim prilozima od meštana sakupiti 100.000 dinara. Odobrena sredstva ce biti preneta JP “Direkcija za izgradnju opštine Požarevac”, koja ce vršiti i strucni nadzor nad izgradnjom spomen -obeležja. Uporedo sa izgradnjom spomenika radice se asfaltiranje puta na relaciji Bare – Beranje i Nenad Simic, direktor Direkcije za izgradnju obavestio je Odbor da je sklopljen ugovor sa izvodacem radova, a Opština je za tu namenu izdvojila 4 miliona dinara. Svecano otkrivanje spomenika bice obavljeno u subotu 26. maja.

Na sednici je formirana komisija koju cine Tomislav Jevremovic, Srbislav Stojanovic i Milorad Ðordevic i oni ce usaglasiti i saciniti konacnu verziju teksta posvete poginulim borcima koji ce biti ispisan na Spomen obeležju. Donesena je odluka da za izuzetan doprinos u izgradnji Spomen -obeležja zahvalnice budu dodeljene: opštini Požarevac, Mesnoj zajednici Bare, Mesnoj zajednici Beranje, LJubomiru Katicu, LJiljani Živkovic i uceniku škole ciji ce rad biti najbolji. Na kraju je usvojen predlog programa svecanosti otkrivanja Spomen -obeležja u Barama.

D.Dinic

RIMSKI GRAD I VOJNI LOGOR VIMINACIJUM NA SVETSKOJ KULTURNO - ISTORIJSKOJ SCENI

BALKANSKI POMPEJI

Posle više od hiljadu i pet stotina godina Rimljani, konzuli i senatori, ponovo su u Viminacijumu, glavnom gradu rimske provincije Mezije... Bar takav utisak ostavlja poseta ovom antickom gradu i vojnom logoru u kojem su boravili gotovo svi rimski imperatori: Hadrijan, Septimije Sever, Gordijan Treci, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki.., sve do sredine petog veka, kada je nekada blistav i bogat Viminacijum razoren u najezdi Huna.

O njemu se piše još u antici. Izvori datiraju iz drugog pa sve do devetog veka. Pominju ga Ptolomej, potom, Honorijeva Kosmografija, Avgust.., kao i svi sacuvani rimski itinereri.

Ovaj je kulturno- istorijski dragulj na sebe skrenuo pažnju celokupne svetske javnosti, postavši prepoznatljiv kao “balkanski Pompeji”. U ovaj slavni anticki grad tako je protekle nedelje stigao prvi strani brod, ploveci Dunavom krcat turistima iz Amerike, Južnoafricke unije, Novog Zelanda, zatim, Engleske, Nemacke, Francuske.., tako donevši u Viminacijum “svet u malom” i ponovo postavši, baš kao u anticko vreme, mesto susretanja kultura istoka i zapada...

Sledeci brodovi ocekuju se 25. aprila, a veliki dan za Viminacijum bice svakako 25. maj, kada ce stotinak ljudi, ministara, bivših ministara, zamenika ministara... Saveta Evrope posetiti anticko blago Srbije, Braniceva, Kostolca.., kako najavljuje dr Miomir Korac, naucni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, cijom zaslugom Viminacijum ponovo “živi”.

“Dunav ponovo rimska reka”

Dosadašnja saznanja upucuju na to da su ostaci Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije, u kasnoj antici provincije Prve Mezije, nalaze ispod areala sela Stari Kostolac i Drmno, 3 kilometra od Kostolca i 100 od Beograda.

Nekada bogati hramovi, široke ulice, luksuzne vile, velike terme, amfiteatar... na prostoru od 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije, skriveni su ispod obradivih površina, dragoceni predmeti iz života ovih Rimljana rasuti po brazdama oranica.

Danas ovaj grad prima posetioce. Ulaz za strane goste je 5 evra, dok je za domace turiste 200 dinara za odrasle i 100 dinara za decu.

Inace, istraživanja Viminacijumskog grada mrtvih obavljena su u poslednje tri decenije dvadesetog veka i do sada je otkriveno više od 13 500 grobova, a u depoe Muzeja smešteno više od 40 000 predmeta. Na tim istraživanjima radi interdisciplinarni tim, sastavljen od izuzetnih strucnjaka iz razlicitih oblasti, koje vec nekoliko godina predvodi naš sagovornik, dr Miomir Korac, naucni savetnik Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

On je oktobra prošle godine otvorio vrata antickog Viminacijuma za turiste, uradivši ga po evropskim standardima, prilagodivši prilaze i hendikepiranim licima.

Turisti doslovno hrle sa svih strana sveta...

- Viminacijum je postao svetska turisticka atrakcija. Prošle nedelje posetili su ga turisti iz celog sveta?

- Sa velikom radošcu smo primili sve te prve goste iz celog sveta: Novog Zelanda, Amerike, Južnoafricke unije, Evrope. Dakle, zaista puno ljudi koji su predstavljali svet u malom. A, taj je “svet” ostao zaista oduševljen Viminacijumom. Recimo, trebalo je da isplove oko 17 casova, ali smo ih mi u 19 sati još uvek sakupljali po terenu. Probili su sve moguce satnice. Povratna naša informacija od menadžera krstarenja je da su oni potpuno bili iznenadeni, cak su nam otkrili da su sa broda izašli sa strahom, jer su ovde prvi put. Nisu znali ne gde ih vodimo sa broda. A sutradan, za doruckom, svi su oni još uvek pricali o Viminacijumu. Time, ime naše zemlje dobija novi znacaj.

- Kakvi su sadržaji docekali naše prve svetske putnike u slavnom antickom gradu?

- Poseta Viminacijumu nije samo susret sa antickim starinama, vec podrazumeva i niz dodatnih sadržaja, koje inostrani gosti i te kako cene i vole. U pitanju je svojevrsna pozorišna predstava. Tako ih kada izadu iz autobusa sacekuju rimski gradani, konzuli i senatori obuceni u rimske toge i tunike. I svi su sa njima želeli da se slikaju. Posle kraceg strucnog predavanja na svakoj od lokacija vodimo ih u Podzemni svet, u Mrak, gde ih docekuje Haron, koji prevozi duše umrlih... To je za njih ponovno veliko iznenadenje. Ja sam se cak pribojavao da, s obzirom na to da su sve to ljudi u poznijim godinama, mnogi nece ni sici dole. Ali, u Podzemni svet nije sišao samo jedan od njih. Pokazali su veliku znatiželju. To još uvek nije kraj, jer ih u Podzemnom svetu ocekuje fascinantan prizor. Najznacajnije i najlepše freske kasne antike Rimskog carstva. Freske koje nema ni Pariz, ni London, ni Minhen, ni Bec... Unikati nalaze se na jednom mestu, u našem Viminaciumu. I onda, kada izadu na ovaj svet, ceka ih savremena civilizacija, opet sa iznenadenjima, sa divnom Tavernom u kojoj se mogu odmoriti i osvežiti, i to, domacim vinom. Vinarija “Živkovic”, iz ovog kraja, pravi specijalno crno vino “Divina” i belo “Hostilijan”. Pije se iz pehara poput onih u rimsko doba, a u njih se sipa iz kopija rimskih amfora. Sve su to mali biseri u nizu koji ostavljaju snažan utisak na posetioce.

- Viminacijum je veliki projekat. Angažuje veliki broj ljudi. Za sve to potrebno je i mnogo novca. Koji su izvori vašeg finansiranja?

- Ovo što je do sada uradeno i napravljeno iznelo je oko 30 miliona dinara. Inace, opština Požarevac vec drugu godinu izdvaja 2 miliona dinara, što smo opredelili za nova radna mesta koja smo otvorili. Sredstva dobijamo i od Ministarstva energetike, koje finansira redovna aheološka istraživanja zbog ugroženosti kopova. Ministarstvo kulture ove godine je izdvojilo oko 3 miliona dinara, plus dodatnih 1, 8 miliona. U ranijoj fazi nam je pokrivanje ovih objekata omogucilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i oni su nam u stvari dali najveci deo novca. Ministarstvo nauke sa 15 radnih mesta koja su otvorili takode je znacajno investiralo, dakle, u istraživace koji se iskljucivo bave Viminacijumom. Za puteve je Ministarstvo za kapitalne investicije, preko Ministartva turizma, izdvojilo oko 40 miliona dinara. PZP Požarevac ce asfaltirati 3, 5 kilometara puta do Viminacijuma, kao i pristupne platoe oko objekta. Nacionalni investicioni fond nam je pomogao sa 310 000 evra. Tako da svi pomalo ucestvuju, što je meni najdraže.

- Pripremljeni su raznovrsni suveniri i nakit, radeni po uzoru na tadašnje rimske. Osmišljena je video igra “Misterija imperatorove smrti”. Poseban užitak za turiste je i specijalno vino. Da li je to put da Viminacijum sam sebe izdržava?

- Moja je namera da krenemo pravim putem i da sami zaradujemo. Viminacium je u osnovi projekat nauke i kulture. Bavimo se stvarima koje su zaista naucne: satelitska navigacija, rad sa georadarima, magnetometrima.., 3D modelovanje objekata u zemlji... Sve je to veoma ozbiljno i ukljucuju ljude od pameti naše zemlje: geofizicare, elektroinženjere, matematicare... Ali, da biste mogli da radite to potrebna su dva elementa. Najpre da oformite tim strucnih ljudi i, naravno, novcana sredstva. Naša je ideja da napravimo trajni ekonomski projekat, koji ce nam omoguciti da zaradimo novac, da sa njim istražimo nove objekte, da ih pokrijemo, prezentiramo, konzerviramo i, ponovo, istaknemo turisticku ponudu, obogacenu, a samim tim, dobijemo veci broj posetilaca. Našem smo timu prikljucili i umetnike, vajare, keramicare, zlatare.., koji prave razne predmete koje turisti žele da ponesu sa sobom. Zamislili smo nekoliko grupa predmeta, onih koji imaju umetnicku vrednost, dakle, unikati, a razmišljamo i o deci, za koju smo, izmedu ostalog, napravili video igru “Misterija imperatorove smrti”. Imamo i sjajne kopije rimskog nakita. Sve što radimo u štampanoj formi, dakle, propagandni materijal, raden je na nemackom, engleskom i srpskom jeziku, a potrudicemo se da ubrzo uradimo i na francuskom, italijanskom i ruskom, jer u najavi je veci priliv i tih turista. Ocekujem mnogo i od privatnih inicijativa. Lokalno stanovništvo može da osmisli razne proizvode za turiste. Ima prostora za ljude koji imaju ideje.

- Istraživanja ne prestaju. Viminacijum “pobeduje” oranice kojima je prekriven vekovima?

- Radimo ispred kopova. To su naša regularna zaštitna iskopavanja. Ove godine cemo raditi i luksuzne gradske cetvrti. Možda i severni bedem vojnog logora. A, konkurisali smo kod americke vlade za sredstva kojima bismo poceli da radimo i Rimski amfiteatar. Inace, sada turisti pretežno dolaze Dunavom, a razgovarali smo sa ljudima iz energetike da možda cak prokopamo kanal direktno do Viminacijuma, koji je nekada i bio na vodi. Pokrecemo projekat sa Italijanima, koji imaju pristup satelitskim snimcima. To su analize satelitskih snimaka u infracrvenom spektru, detektovanja arheoloških nalaza u zemlji, jer danas se ne kopa na slepo, vec zahvaljujuci savremenoj tehnilogiji, tacno znamo gde i zašto kopamo.

- Viminacijum u bliskoj buducnosti?

- Ja zamišljam ovde, u bliskoj buducnosti, i nekakve smeštajne kapacitete. Otvara se nova ekonomska grana za lokalno stanovništvo i ja cu se potruditi da 5 000 ljudi radi za Viminacijum. Sada su mnogi drugi arheološki lokaliteti u svetu ispred nas, pa smo dali sebi za zadatak da svake godine dostignemo njihovih deset. Tako da bi za desetak godina upornog rada trebalo da nadomestimo njihovih sto godina. Maštam da cemo 2009. godine svih 600 brodova da zaustavimo ovde, što je više od 120 000 turista. Vec pocetkom sledece decenije ocekujem da ce Viminacium biti najznacajniji lokalitet u ovom delu Evrope. Potrudicemo se da Dunav ponovo postane rimska reka...

A. Maksimovic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

JOŠ SAMO DODOLE

Ozima pšenica koja je na podrucju Branicevskog okruga posejana na oko 25.000 hektara trenutno se nalazi u fazi vla-tanja. Pocetak klasanja ozime pšenice se ocekuje za desetak dana. Ozimi jecmovi i ozimi tritikale koji su posejani u optimalnom roku setve nalaze se u fazi pocetka klasanja. U toku je setva kukuruza, suncokreta i soje. Ona se na podrucju Branicevskog okruga nesmetano odvija tako da je kukuruz posejan na preko 80% od ukupno planiranih površina, dok su suncokret i soja posejani na preko 90% od ukupno planiranih površina.

Akumulacija zimske rezerve vlage je mala tako da ce razvoj gajenih biljaka tokom vegetacije uglavnom zavisiti od rasporeda i kolicine padavina. Obilnije padavine bi u ovom periodu pogodovale, kako usevima ozimih žitarica koji u ovom periodu imaju povecanu potrebu za vlagom, tako i kukuruzu, suncokretu i soji, kako bi inicijalne faze njihovog razvica nesmetano protekle.

D.Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA – BOGICA NIKOLIC IZ KURJACA

OCEKUJU SE BOLJA VREMENA

Glavna delatnost Bogice Nikolic iz Kurjaca je intezivna stocarska pro-izvodnja. Poseduje 35 grla od cega 14 muznih krava simentalske rase. Sa svojom cetvoroclanom porodicom ukupno obraduje 20 hektara zemlje, a setvena struktura je sledeca: kukuruz 10 hektara, lucerka 5 hektara, pšenica 2 hektara i suncokret 2 hektara. Trenutno na parcelama Bogica obavlja setvu kukuruza, sa novosadskim i zemunpoljskim hibridima, a ovih dana usledice i setva suncokreta. Dnevna proizvodnja mleka na njegovoj farmi je oko 220 litara, a predaje je Imleku po ceni od dvedeset jednog dinara, plus premija od tri dinara.

“Po meni to je neka normalna cena, mada bi mogla biti veca za neki dinar, jer su kukuruz i koncentrati poskupeli, pa da bi proizvodnja bila rentabilna i cena otkupa bi neznatno trebalo da poraste. Uzgajam simentalce, imam štalski prosek od 6.000 litara po kravi, a u protekloj godini predao sam 69.793 litara mleka. Od mehanizacije posedujem tri traktora, berac za kukuruz, mešaonu za hranu, laktofriz i sve ostale prikljucne mašine. Mehanizacije je relativno stara, u proseku 15 do 16 godina i trebalo bi da se u najskorije vreme obnovi. Za sada nisam koristio kredite, jer su kamate još uvek visoke, tako da ocekujem neka malo bolja vremena. U narednom periodu, ukoliko budu povoljniji krediti, planiram da proširim objekat i da krenem sa tovom junadi, jer samo intezivna proizvodnja sa velikim brojem grla može biti isplativa. Inace, mleko koje se proizvodi na mojoj farmi je izuzetnog kvaliteta, jer glavni zadatak nas proizvodaca je da vodimo racuna o higijeni i zdravstvenom stanju grla kako bi mleko bilo bakteriološki ispravno”, istice Bogica Nikolic.

D.Dinic

TAKMICENJE ZA NAJBOLJI VLAŠKI KACAMAK

KUCEVO - Selo Neresnica, opština Kucevo, po prvi put ce na Spasovdan, 17. maja, biti domacin “Kolješijade”, takmicenja u spremanju vlaškog homoljskog kacamaka.

Na takmicenje mogu da se prijave svi zainterosvani od sedam do 77 godina, ali treba da plate hiljadu dinara.

Prvonagradeni ucesnik u spremanju kacamaka-kolje-ša dobice televizor i peceno prase, a druga nagrada je aluminijumski kazan za spremanje kacamaka.

Kucevo je oblepljeno plakatima sa pozivom na ucešce i na rumunskom jeziku.

LJ.Nastasijevic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU?

NI DRŽAVA NE VOLI ZADRUGU

Da li se secate jednog predizbornog mitinga, kada su se seljaci žalili predsednickom kandidatu da im država ne pomaže i da im vlast ne valja? Taj kandidat im je postavio logicno pitanje: pa zašto sada, na izborima ne smenite tu vlast, glasajuci za mene. A seljaci odgovorice „glasacemo i za tebe kada pobediš i postaneš naš predsednik”. Hocu da kažem, ma koliko gundali na vlast, sve dok ne prevrši meru, mi imamo nešto u svom mentalnom sklopu što nas stavlja u podreden odnos prema državi i vlastodršcima. Možda je za takvo vazalsko potcinjavanje krivo petstogodišnje ro-bovanje pod Turcima, ko zna?.

Ovaj uvod bi trebalo da posluži kao podloga za trvdnju da i država ne voli zadrugu, tako da je u tome na istoj „talasnoj dužini” sa seljacima.

Izjave državnih zvanicnika u poslednjih nekoliko godina u tom pogledu su nedvosmislene: „zadruge su komunisticki recidiv i treba ga uništiti”, u zadrugama su se unje-zdile bivše komu-njare” i sl. Ali, pre sto godina, slicna je bila pogrda od strane vlastodržaca: „seljaci izbegavaju regularno finansijsko poslovanje, osnivajuci štedno-kreditne poljoprivredne zadruge i tako naše kapitalisticke banke ostavljaju bez klijenata”. Prve zadruge dovodile su u sela agronome, veterinare, profesore, lekare. Cak, u slucaju srpskog sela, prvi strucnjaci koji su u selima održavali predavanja nisu bili agronomi nego lekari. Seljaci su tada cenili da im najviše od svega manjka zdravstvena kultura! I tada su se lekarski esnafi bunili protiv svojih kolega koji su za male dnevnice odlazili u sela i delili savete, usput obavljajuci i preglede obolelih i deleci terapiju. Bunili su se protiv zadruga, jer im uzimaju posao. I u slucaju bankara i u slucaju lekara jasno je da su bili neuporedivo uticajniji na vlast nego neorganizovani seljaci. I zato su bili u nemilosti države. Jeste im država simbolicno pomagala, ali...

Ustav Republike Srbije pored privatne i državne svojine priznaje i zadružnu svojinu. U pripremi dono-šenja najvišeg pravnog akta zemlje bilo je i predloga da se ne iskazuje posebno zadružna svojina, vec da se ona obuhvati pojmom privatne svojina, jer su zadruge po poreklu privatne, ali brisanje kategorije zadružne svojine izazvalo bi mnogo vece probleme, tako da ona danas jeste legitimni oblik svojine. Pisalo je to i u prethodnom Ustavu, ali, država se nije preterano na to obazirala. U državnim evidencijama, ili je nije bilo, ili je za zadružnu svojinu postojala mogucnost da se ona evidentira pod rubrikom „ostali oblici svojine”. Ko se setio, mogao je da popuni tu rubriku, svi drugi su zadruge svrstali u društvenu svojinu. Danas, kad se društvena svojina rastace, nema je više, zadruge koje su imovinu prikazale kao zadružnu imaju problema da dokažu da je to samo administrativno pi-tanje, a da je zapravo rec o vlasništvu u zadružnom sektoru.

Država je posle rata nacionalizovala zadružne zgrade, pod motivacijom da se radi o najamnim zgradama, u i slucajevima kada one nisu bile najamne vec su stvarno služile svrsi. Ko danas pokuša da ispravi tu nepravdu, nailazi da bedem odbojnosti koji država uspeva da izgradi, kako bi slomila kicmu zadružnom sektoru. Neka on formalno postoji, jer zadrugarstvo postoji u celom svetu a najrazvijenije je u ekonomski najbogatijim zemljama, ali...

Pa kad država i nekad i sad ima takav ignorantski odnos prema zadrugarstvu, zašto bi seljaci imali bolji odnos. A rekoh, seljaci vole vlast. I vole one koje vlast voli.

Na stranu šaljiva igra reci, ekonomski siromašnim seljacima je zadruga jedini izbor, u borbi na sve surovijem tržištu. Opstanak malih i razjedinjenijih seljaka bice kao u prici o sedam prutova iz citanke za drugi razred: otac imao sedam sinova i na samrti savetuje im da se medusobno drže pa im to ilustruje uzimajuci sedam prutova i nudeci ih da snop prutova slome. Nikome to nije pošlo za rukom. Starina tada razveza snop i uzimajuci prutove jedan po jedan, lako ih polomi. Izvucite naravoucenije, ako niste u drugom osnovne!

B. Živanovic

SA OKRUŽNOG TAKMICENJA IZ BIOLOGIJE

“SAPLELI” SE O VISOK PRAG

Prošle subote u požarevackoj OŠ"Sveti Sava” na Okružnom takmicenju iz biologije snage je odmeravalo 38 ucenika sedmog i 31 ucenik osmog razreda koji su na opštinskim takmicenjima osvojili preko 80 poena. Za odlazak na republicko takmicenje, koje ce se održati 12. maja u Beogradu, prag je bio osvojenih 90 poena, a “prekoracio” ga je jedino Petrovacanin Nemanja Markovic, ucenik sedmog razreda OŠ “Bata Bulic”. Samo tri poena nedostajala su Tamari Drobnjak iz škole-domacina, kao i Kucevljanki Marijani Tomic koje su podelile drugo mesto, isti broj poena i trece mesto dele i Milica Živkovic iz OŠ"Sveti Sava" i Stefan Pantic iz Rašanca u konkurenciji sedmih razreda. U konkurenciji osmih razreda pobedila je, takode Petrovcanka, Milena Filipovic, drugi je Nikola Ilic iz požarevacke OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”, a treca je Žagubicanka Milena Stanojev.

R.R.D.

U AMFITEATRU VIŠE TEHNICKE ŠKOLE U POŽAREVCU

PROMOVISANO TAKMICENJE

U organizaciji Društva hemicara, tehnologa i metalurga opštine Požarevac prošle srede u amfiteatru Više tehnicke škole održana je tribina na temu “Promocija takmicenja za izbor najbolje tehnološke inovacije u Srbiji 2007. godine” na kojoj je govorio profesor dr Dragan Povrenovic, državni sekretar Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

- Takmicenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji odvija se vec dve godine i u toku je podnošenje prijava za 2007. godinu. Cilj ovog takmicenja je promovisanje preduzetnicke klime u Srbiji i pomoc potencijalnim i postojecim preduzetnicima koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoce u tržišno vredne inovacije, naglasio je dr Povrenovic.

Na promociji takmicenja on je predstavio detalje koji se odnose na organizaciju i dosadašnju realizaciju takmicenja, kao i plan realizacije takmicenja u ovoj godini.

- Ucesnike Takmicenja ocekuju nagrade iz fonda sredstava koje je obezbedilo Ministarstvo, a ucesnici takmicenja mogu biti timovi sa najmanje tri pojedinca. Clanovi tima ne moraju biti iz istog mesta, bitno je da su iz Srbije. U prvom krugu Takmicenja zahteva se podnošenje sažete prijave putem interneta, prema uputstvima o nacinu prijavljivanja. U drugom krugu zahteva se i izrada biznis plana ( ekonomske racunice), i u poslednjem, trecem krugu Takmicenja za izbor najbolje tehnološke inovacije u Srbiji za ovu godinu, zahteva se izrada prezentacije prijavljene inovacije, pojasnio je Miroljub Trifunovic, sekretar Društva- HTM.

Prema njegovim recima Požarevac za sada nema ni jednu prijavu za najbolju Tehnološku inovaciju, a rok za prijavljivanje istekao je prošlog petka. Sekretar Društva je naglasio i to, da je zagarantovana tajnost cuvanja podataka i da su preduzete sve neophodne mere zaštite prava intelektualne svojine ucesnika.

Tribini koju su inicirali clanovi Društva- HTM iz koncerna “Bambi” a.d. Požarevac, prisustvovalo je cetrdesetak strucnjaka i gradana razlicitih profesija, kao i dr Živadin Jotic, nacelnik Branicevskog okruga.

Poziv roditeljima

Predškolska Ustanova “LJubica Vrebalov” Požarevac poziva roditelje dece rodene u periodu izmedu 1.marta 2001. i 1. marta 2002. godine da posle Prvomajskog praznika, najkasnije do 15. maja, u Upravi Ustanove preuzmu prijavu za upis deteta u Pripremni predškolski program.

Popunjene prijave i ostalu dokumentaciju treba podneti najkasnije do 30. maja.

Upis za Pripremni predškolski program bice od 18. do 29. juna.

Obnova upisa dece na celodnevni boravak vršice se od 1. do 15. juna.

Prijave za upis dece na celodnevni boravak primace se do 1. juna, a Komisija za upis radice od 15. do 18. juna. Upis primljene dece trajace od 1. do 15. jula.

Mesne kancelarije u selima požarevacke opštine u obavezi su da do 11. maja Ustanovi dostave spiskove dece koja treba da pohadaju Pripremni predškolski program, kako bi se u selima formirale grupe pripremnog programa.

M. K.

OKRUŽNO TAKMICENJE IZ MATEMATIKE

ODE KATARINA LUPŠIC NA REPUBLICKO

Dobri matematicari, ucenici osnovnih škola sa teritorije Branicevskog okruga, okupili su se prošle subote u požarevackoj OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” kako bi izborili pravo ucešca na republickom nivou.

-Naša škola je po drugi put dokazala da je dobar domacin meduopštinskih takmicenja. Medutim, mi se možemo pohvaliti i sa jedanaest predstavnika iz naše sredine koji ce se takmiciti na republickim takmicenjima iz hemije, srpskog, tehnickog obrazovanja, geografije, istorije, engleskog jezika...nadamo se da spisak nije konacan i da ce ih biti i više. Na okružnom takmicenju iz matematike "snage je odmeravalo" 44 ucenika, uzrasta od cetvrtog do osmog razreda koji su na opštinskim takmicenjima osvojili bar 80 poena. Za odlazak na republicko takmicenje iz matematike prag je “prekoracila” jedino Katarina Lupšic, ucenica osmog razreda OŠ “Sveti Sava” iz Požarevca -ispricao nam je Goran Seger, direktor OŠ“Kralj Aleksandar”.

R.R.D.

ATAK NA POŽAREVACKE VRTICE

VAPAJ ZA POMOC!

- Vrtice zadesila serija provala i divljanja huligana

- Mere zaštite - energicne i hitne

Uskršnja provala decjeg vrtica “Buba Mara”, kada su huligani nemilice demolirali decje sobe, krevece, rance, razbijali jaja o zidove i plafone, po podovima prosipali zamrznuti grašak iz kuhinje, mokrili u posude sa šecerom, podove uništavali sonom kiselinom, da bi se na kraju pocastili tortom spremljenom za rodendan jednog mališana, ispostavilo se, bila je samo “uvertira”.

Prošlog vikenda, “Buba Maru” je ponovo poharala ekipa vandala. Ovog puta su imali dvostruki cilj: iživljavanje i kradu.

Provalnici su u vrtic ušli kroz jaslicki deo, skrnaveci svaki kutak u kome su do tada bezbrižno odrastala deca najmladeg uzrasta. Pocepali su više od 30 decjih posteljina, cak i desetak tek opranih i opeglanih pelena.

Uz ponovljena divljanja po decjim sobama, provalnici su pokrali: dva kasetofona sa CD plejerima, desetak diskova sa decjom muzikom, DVD diskove sa crtanim filmovima...

Iz ciste obesti, jer su mogli da izadu kroz vec porazbijana vrata i prozore, pocinioci ove provale su razbili ogromni prozor na sali vrtica.

Da je “davo odneo šalu”, pokazalo se tokom prošle nedelje: u vrticu “Pcelica”- u dve uzastopne noci preskacu ogradu i divljaju huligani koji su u dvorištu vrtica, (pošto je zgrada zašticena alarmnim sistemom, posle jedne velike provale od pre par godina), uništavaju sve što im padne pod ruku - od klackalica i ljuljaški do betonskih žardinjera sa cvecem koje prevrcu i istresaju celokupnu sadržinu.

Prvog aprila, u akciji “Za cistiji Požarevac”, svi radnici svih vrtica su, svako u svom dvorištu, uredili prostor, ofarbali ljuljaške, klackalice, tobogane i klupe, zasadili cvece, uredili fontane. Mecutim, sav trud je obezvreden tokom nocnih orgija.

Vrtic “Bambi” u petak je osvanuo išaran grafitima i tog dana su se mališani igrali u dvorištu “ulepštanom” mrtvackim glavama po zidovima i imenima osoba rodenih 1992 i 1994. godine, našaranim na zidu upravne zgrade!

Do koje mere je sve promenilo osnovni smisao, pokazala je tog prepodneva slika: policija i krim - tehnicari okruženi mališanima koji ih oslovljavaju po imenu! Policija je u poslednje vreme, nakon brojnih nasrtaja na decji prostor, postala redovni gost, pa deci koja još ne shvataju najbolje suštinu stvari, sve to još izgleda i simpaticno.

Medutim, rukovodeci tim Ustanove “LJubica Vrebalov” ovih dana, osim enormnih troškova za saniranje posledica i dezinfekciju svih prostora oskrnavljenih nocnim orgijanjima, celu stvar shvata i te kako ozbiljno i ocekuje krajnje ozbiljno shvatanje i punu pomoc i podršku lokalne sredine, lokalne samouprave pre svega.

- Ovakvo divljanje, obijanje i upropašcavanje vrtica, koje tek što smo uredili, osim šteta i velikih radova koje iziskuje otklanjanje posledica, a to opet ogromna sredstva koja nemamo, strašan je šok za decu i roditelje. Za zaposlene koji se svakodnevno trude da prostor u kome deca odrastaju bude što lepši i prijatniji, ovo je nešto što izaziva razocaranje i gnev. Možete zamisliti: deca se igraju okružena nacrtanim mrtvackim glavama! Strašno i jezivo. Svima prolazi kroz glavu pomisao šta još može da nam se desi, ako je ovako pocelo. I, šta još treba da se desi pa da se nešto ucini i adekvatno zaštitimo? - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

- Ovih dana održava se niz vanrednih sastanaka i najodgovornijih u Ustanovi i objektima, Upravni odbor ce zasigurno veoma energicno da insistira da se što hitnije preduzmu najenergicnije mere zaštite objekata, imovine, pa i uposlenih i dece u svim našim objektima. Ovo je, u pravom smislu reci, vapaj za pomoc! Upucujemo ga svima koji mogu i hoce da pomognu. Svi radnici Ustanove su dubokog uverenja da ce naš Osnivac - Skupština opštine Požarevac i rukovodstvo Opštine imati sluha i mogucnosti da što pre ucine sve što je u njihovoj moci, kako bi se zaštitila imovina u koju je ovaj grad decenijama ulagao, prostori u kojima naša deca treba da se osecaju bezbrižno i srecno, prostori kojima treba da se svi ponosimo. Ne prejudiciramo da li ce rešenje biti nocni cuvari, alarmni sistemi, video - nadzor ili neko drugacije rešenje, ali - rešenje se definitivno mora naci, i to što pre! - kategorican je Dragan Nikolic.

D. M.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE KUCEVO

NASTAVLJAMO SA RADOVIMA

- U toku su radovi na uredenju trotoara u ulici Sv.Save - Završena je rekonstrukcija lokalnih puteva u naselju Voluja,a za desetak dana pocece radovi na asfaltiranju lokalnih saobracajnica i ulica u pojedinim naseljima

Posle sprovedenih zakonskih obaveza i tendera za javne nabavke i radove u Direkciji za izgradnju naselja opštine Kucevo krenulo se sa realizacijom poslova planiranih programom za ovu godinu. Ovogodišnji plan Direkcije predvida radove u oblasti infrastrukture u gradu Kucevu i u svim naseljima na podrucju opštine.

- U toku je izvodenje radova na izgradnji trotoara u ulici Sv.Save od Robne kuce do pravoslavne crkve. Postavljeni su novi ivicnja-ci i poceli su radovi na poplocavanju betonskim elementima sa kojima je uraden prostor ispred prodavnice ,,Borova" i postavljena gradska cesma. Nastavaljaju se radovi na modernizaciji lokalnih puteva u naseljima na podrucju opštine. Prošle sedmice završena je rekonstrukcija lokalnog puta u naselju Voluja za zaseok Staro selo u dužini od oko 3,5 kilometara.Na ovom delu puta uradeni su propusti,kanali, završeno grederisanje, nasipanje i valjanje. Isto tako, u naselju Voluja u zaseoku Srpska reka popravljen je lokalni put i postavljena nova niskonaponska mreža i uradena ulicna rasveta,kaže direktor Direkcije, Novica Bulajic.

- Privode se kraju i pripreme za pocetak radova na rekonstrukciji gradskog trga isped Doma kulture ,,Veljko Dugoševic" gde je planirano da se izgradi jedna letnja pozornica do pocetka 40-te jubilarne kulturne manifestacije "Homoljski motivi". Poceli su radovi i na uredenju potoka i platoa ispred zgrade Doma kulture. Svi ovi radovi u gradu Kucevu i u naseljima grade se iz sredstava opštinske kase. Za desetak dana iz sredstava Nacionalnog investicionog plana pocece radovi na asfaltiranju 12 kilometara saobracajnica na podrucju Opštine.Za modernizaciju lokalnih puteva u ovoj homoljskoj opštini, iz Nacionalnog investicionog plana planirano je 32 miliona dinara.

- Sa izvodacem radova, požarevackim Preduzecem za puteve, potpisan je ugovor i uskoro ce poceti zaostali radovi od prošle godine na asfaltiranju ulica u dužini od 600 metara u naselju Rabrovo i u naselju Turija od jednog kilometra. Za ovu godinu uradeni su projekti i obezbedena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za asfaltiranje novih 10 kilometara lokalnih puteva,dodaje direktor JP Direkcija za izgradnju naselja opštine Kucevo, Novica Bulajic.

LJ.Nastasijevic

KUD ''MOKRANJAC'' IZ BECA UGOSIO ZEMLJAKE IZ KUCEVA

USPEŠAN NASTUP KUCEVLJANA U BECU

Kulturno-umetnicko društvo "Stevan Mokranjac" iz Beca bilo je domacin clanovima folklornog ansambla Centra za kulturu "Veljko Dugoševic" iz Kuceva. Kucevljani su posle 12 godina postojanja prvi put boravili u inostranstvu gde su u prepunoj Sali becke škole Lengenfeldgase zajedno sa svojim domacinima izveli bogat kulturno-umetnicki program. Folklorni ansambl grada na Peku prikazao je splet igara i pesama iz Homolja,dok su domacini pokazali da se ubrajaju u najbolje kulturno-umetnicko društvo u Austriji.

Vece našeg folklora u Becu bilo je posveceno negovanju kulture i tradicije i nastavak saradnje društava iz domovine i Austrije. Kontakt izvan zemlje-sa KUD "Stevan Mokranjac" iz Beca, Centar za kulturu "Veljko Dugoševic" uspostavio je preko clanova beckog društva koji poticu iz Kuceva.

Koncertu folkornih ansambala iz Beca i Kuceva prisustvovali su konzul Republike Srbije Dimitrije Zelembaba i predsednik Saveza Srba u Austriji Mališa Ilic. U ime organizacije Srba u Austriji koja broji 68 klubova, Ilic je Centru za kulturu "Veljko Dugoševic" iz Kuceva urucio zahvalnicu u ime dosadašnje i buduce saradnje.

- Naš folklorni ansambl broji oko stotinu clanova razlicitih uzrasta. Svi smo srecni što smo imali mogucnosti da prvi put nastupamo u inostranstvu pred našom publikom u dijaspori. Za ove mlade ljude bio je ovo nezaboravan doživljaj. Posle koncerta naš domacin je priredio druženje do zore uz dobru muziku i tombolu sa bogatim nagradama,kaže direktor Centra za kulturu "Veljko Dugoševic" Kucevo, Jasmina Blagojevic.

Kucevljani su ovog vikenda ponovo u Becu. Predstavice deo programa ovogodišnjih 40-jubilarnih "Homoljskih motiva",a u glavnom gradu Austrije svoj prvi koncert imace i clanovi KUD-a iz Mustapica.

LJ.Nastasijevic

VECE STARE DOBRE NARODNE

Društvo ljubitelja muzike ''Zviški akordi'' iz Kuceva u cetvrtak 26-og ovog meseca u velikoj sali Centra za kulturu ''Veljko Dugoševic'' u gradu na Peku sa pocetkom u 20.sati održace koncert narodnih pesama. Zviški akordi postoje vec nekoliko godina i do sada su imali oko desetak nastupa u Kucevu i u ostalim mestima Branicevskog okruga.

LJ.N.

RAZGOVOR SA POVERENIKOM ZA IZBEGLICE OPŠTINE PETROVAC DRAGANOM BLAGOJEVICEM

IZBEGLI A NAŠI!

Prošlo je dvanaest godina od kako su u Petrovac došli žitelji Srpske krajine, posle kolektivnog egzodusa, izazvanog akcijom „Oluja” hrvatske vojske. Sreca u nesreci je bila ta, što je vojska iz bivše kasarne u Petrovcu iseljena i tako se stvorila mogucnost da se oko 600 prognanika smesti, tada se mislilo, privremeno u bivšu kasarnu. Naporom Republickog komesarijata i lokalne samouprave, kao i buducih stanara, objekti su brzo prilagodeni za kakav takav život novih stanovnika Petrovca. I zahvaljujuci njima, dobar broj prostorija sacuvan je od propadanja. Tu sa njima, svakodnevno je i Dragan Blagojevic, opštinski poverenik za izbeglice, koji iznoseci svoja iskustva smatra da ovakvi centri nisu pogodni za duži smeštaj ljudi, jer boraveci u njima mnogi od njih izgube osecaj za realnost i stvarnost. Izgube nadu, narocito starije osobe, a zatim dodaje:

„Sve je ucinjeno da im se pomogne, realizovani su brojni programi humanitarne pomoci, pre svega u hrani, odeci i ogrevu, ali to nije bilo sve adekvatno njihovim potrebama, a posebno je izostala ozbiljnija psihosocijalna podrška. Od 600 izbeglica sada u Centru boravi 230 lica, i svi se nadaju da ce im se problemi rešiti. Mnogi su otišli u trece zemlje, i koliko smo upoznati tamo su se dobro snašli. Mali broj njih, pre svega staracka domacinstva, otišao je u Hrvatsku i zbog nesigurnog statusa, njihov boravak je neizvesan, a to destimulativno deluje na druge i odvraca ih od povratka svojim kucama. Velika je razlika od realnog života Srba u Hrvatskoj i proklamovane politike njihove Vlade. Inace te 1995. godine u petrovacku opštinu je došlo 1200 izbeglica. Pola je smešteno van kasarne, po drugim domacinstvima i oni su bez ovih pogodnosti koje imaju žitelji centra „Kasarna”.

Kakva je struktura izbeglica i kako provode dan?

„Od prvog dana tu su smeštena starija lica i deca, mladih i sposobnih za rad nije bilo mnogo, i bila su to uglavnom poljoprivredna domacinstva. Ta struktura donela je otežavajuce okolnosti, jer je bila i te kako neophodna zdravstvena zaštita i pomoc u lekovima.

Kako je rešen problem ishrane?

„Od prvog dana opština, Crveni krst i Specijalni zavod iz Stamnice napravili su dogovor o spremanju obroka za ova lica. Prvo su dobijali sva tri obroka, a danas se to svelo na jedan obrok i hleb za sva lica. Bilo je raznih donacija u hrani, imali smo i farmu koka nosilja, ali se i ovde uvukla politika i prekinuto je sa tom praksom. Danas je na hrani 108 lica, a 130 sami spremaju svoje obroke, dok se hleb svima deli. Bio je to drugi nacin ishrane za njih i bilo je primedbi na kvalitet obroka. I dalje im se obezbeduje besplatan ogrev, elektricna energija, voda. Poseban je problem u zimskim mesecima, jer se uglavnom vecina greje na struju, pa je opterecenje instalacija ogromno”.

Poceo je proces integracije, koji su glavni pravci?

„Poznato je da je veliki broj njih od 1995. godine odlucio da živi u Petrovcu. Kažu da im je ovde sve na dohvat ruke, sve službe, ali je veliki problem sa zapošljavanjem i šta ce dalje da rade. Trenutno se ovde u neposrednoj blizini „Kasarne” zida stambeni objekat sa 44 stambene jedinice za smeštaj ljudi iz ovog centra. Investitor je nemacka humanitarna organizacija „Help”, a sve se radi pod okriljem Evropske unije i Evropske agencije za rekonstrukciju. Objekat je preko 2000 metara kvadratnih sa cetiri etaže. Bice to rešenje za vecinu porodica iz centra „Kasarna” koji se inace na jesen gasi.

Formirana je zajednicka Komisija „Helpa”, Komesarijata i opštine i ona je po raspisanom konkursu izabrala buduce stanare ovog objekta. Održano je cak 11 sednica po ovom pitanju, smatram da su greške moguce prilikom izbora, ali smo se trudili da ih svedmo na najmanju mogucu meru. Utvrdeni su kriterijumi, pre svega oko posedovanja imovine i toga se Komisija strogo pridržavala. Prednost su imale samohrane majke, invalidi i takozvane perspektivne porodice, koje ce raditi i same se izdržavati. Oni kojima ovim putem nismo rešili stambeno pitanje, rešavace se realizacijom novih programa koji su pred nama”.

U kojoj je fazi izgradnja zgrade?

„Upravo je postavljen krovni pokrivac i ocekujemo da u drugoj polovini juna bude završena. Prve stanare ce primiti preko leta, a kao što sam rekao Centar „Kasarna” ce na jesen biti ugašen. Imamo uveravanja odgovornih iz Komesarijata da ce svi biti stambeno obezbedeni i da niko nece ostati na ulici, što je najvažnije. Od 230 žitelja Centra, kroz 44 porodice bice obezbedeno 150 osoba. Manje od sto ostaje da reši svoje stambene probleme na drugi nacin. Tu mislim na programe otkupa poljoprivrednih domacinstava kao i pomoc u izgradnji individualnih stambenih objekata”.

Bilo je ideja da se zgrada nadzida?

„To je bila dobra ideja, opština je napravila i projekat, ali je finansijer odustao jer je bilo neophodno obezbediti dodatnih 300.000 evra. Medutim, gradevinski je ostavljena mogucnost da se u doglednoj buducnosti zgrada proširi za još 16 stanova. Ukoliko se nade novi donator, postoji mogucnost da se pored postojeceg objekta koji je u izgradnji, sazida još jedan objekat. Moram da kažem da je ovo najveca zgrada koju je „Help” napravio u Srbiji, a zašto je pravljeno 44 stana? To je njihova odluka nakon obavljenih razgovora njihovih aktivista sa svim žiteljima centra „Kasarna” i mi tu nismo ništa mogli da uticemo”.

Ko je izvodac radova i da li ste zadovoljni kvalitetom?

„Na raspisanom tenderu pobedila je leskovacka gradevinska firma „Centum”. Oni su za potrebe Komesarijata i „Helpa” vec sazidali desetak objekata po Srbiji, imaju iskustva u gradnji i vidi se da se radi kvalitetno. Povoljni vremenski uslovi protekle zime omogucavali su da se radi neprekidno i svi rokovi izgradnje bice ispoštovani. Medutim, na lokalnoj samoupravi je da isfinansira kompletnu infrastrukturu od prilaznog puta, kanalizacione i vodovodne mreže, do obezbedivanja i elektricne energije. I ti poslovi su u toku, mada treba da se zna, da ce to biti veliki izdatak za opštinski budžet, ali i to je naš doprinos u zbrinjavanju novih sugradana”.

D.Ilic

PRIMEDBE MINISTARSTVA ZA NAUKU I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

PEPELIŠTE U CIRIKOVCU NEPRIHVATLJIVO

U jednom od prošlomesecnih brojeva lista “Rec naroda” pisali smo o prezentovanoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta :”Rekonstrukcija sistema za priku-pljanje, prpremu, transport i deponovanje pepela i šljake TE “Kostolac B”. Investitor projekta je JP EPS, tj. “Privredno društvo TE-KO” Kostolac d.o.o.

Rec je o, kako je navedeno, prvom delu Studije u kome se govori o unutrašnjem pneumatskom transportu pepela i šljake i pripremi guste hidrosmeše ( mešanje pepela i vode u odnosu 1:1) u okviru Termoelektrane “Kostolac B”. Ucesnici u raspravi koja se održala u prostorijama SO Požarevac negodovali su zbog podele strudije na dva dela koja je, kako su meštani Klenovnika istakli, uradena da bi se izbegla rasprava o lokaciji deponije pepela za koju je predvideno mesto na površinskom kopu “Cirikovac”.

Iz Ministarstva nauke i zaštite životne sredine,tacnije Uprave za zaštitu životne sredine pocetkom aprila stigla je Primedba na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

U primedbama Tehnicke komisije izmedu ostalog navodi se da: “ U naslovu mora stajati lokalitet deponije i da se to integralno mora obraditi Studijom, posebno što se ne može odvojiti tehnologija od konacne dispozicije. Projektant, na strani 93. navodi , bez ikakvih argumenata, da su unutrašnji transport pepela i šljake , tehnološki potpuno nezavisni od transporta i mesta odlaganja pepela i šljake. Uvidom u rešenje o obimu i sadržaju jasno je definisana prvobitna lokacija- Srednje kostolacko ostrvo. Zakljucak je da je predmetna studija nepotpuna i da je potrebno obraditi segment konacne dispozicije pepela i šljake kao sastavni deo studije “.

U pismu se dalje navodi da generalno gledano na rešenje pripreme, transporta i odlaganja pepela i šljake gustom hidromešavinom, u tehnološko- tehnickom smislu, nema primedbi. “U principu, sistem za pripremu, transport i odlaganje pepela nije ekološka kriticna tacka, vec deponija i nacin upra-vljanja deponijom, tako da izmena u tehnologiji, sama za sebe, ne obezbeduje smanjenje negativnih uticaja, oba segmenta se moraju pararelno razmatrati i rešavati”.

Što se tice “izgradnje deponije” i odlaganja pepela i šljake u otkopani prostor površinskog kopa “Cirikovac” kao dela Rekonstrukcije sistema za pripremu, transport i odlaganje, u Primedbama Ministarstva navodi se da “ocigledno postoji neusaglašenost po hijerarhiji razlicitih planova, studija i projekata, što nije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS 47/03). Odredivanje lokacije za novu deponiju moguce je samo kroz izradu prostornog plana posebne namene, i, u okviru njega, strateške procene uticaja na životnu sredinu. Privremeno reše-nje kao što je Cirikovac je neprihvatljivo , pošto postoji vec jedno privremeno rešenje na Starom kostolackom ostrvu”.

T.R.S.

OSNOVAN OO LIBERALNO DEMOKRATSKE PARTIJE KOSTOLAC

IZABRANI CLANOVI I MENADŽER

U subotu, 21. aprila održana je osnivacka Skupština OO LDP Kostolac na kojoj su za clanove Odbora izabrani Biljana Bundalo, LJiljana Petkovic, Aleksandar Radovic, Vladica Brankovic, Aleksandar Ðordevic, Vladimir Stojanovic, Nebojša Vasic, Marko Živanovic i Violeta Rajkovic.

Za menadžera stranke izabran je Ivan Mlakar.

Inace, ovo je prvi Opštinski Odbor LDP-a u Okrugu, od spajanja sa Gradanskim Savezom Srbije a osnivackoj Skupštini sem clanova i simpatizera Stranke prisutvovali su i clanovi GO LDP-a iz Beograda, Milka Marinkovic i Duško Madžar

T.R.S.

IZBORI ZA OO DS KOSTOLAC

PREDSEDNIK SLAVKO SLIPCEVIC

Novi predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Kostolac je Slavko Slipcevic, dipl. ing rudarstva. Tako je protekle subote, na prvim neposrednim izborima, odlucilo 93 posto glasaca.

Izabran je i novi sastav OO DS Kostolac od 19 clanova, medu 25 kandidata. U taj sastav automatski ulazi Radinka Miškovic, kao viši funkcioner stranke, stalni clan Glavnog odbora DS u Beogradu, i koja se stoga nije kandidovala u ovoj izbornoj trci. Inace, na glasanje je od ukupno 184 clana sa pravom glasa izašlo njih 46 posto.

RIBOLOV

VRUCE NA HLADNOJ MLAVI

Pojedinacno opštinsko prvenstvo sportskih ribolovaca Požarevca održano je u subotu na Staroj, hladnoj, Mlavi a za najbolje rezultate u toku tri sata trajanja takmicenja borilo se 48 takmicara iz klubova: “Dunavac” Kostolac, “Gornja Mala” Požarevac, “Šimano - M Turist” Požarevac i “Imago” Požarevac.

Od 21 seniora za mesto pojedinacnog opštinskog prvaka izborio se Veljko Vasic (“Šimano- M Turist” Požarevac). Drugo mesto zauzeo je Saša Petrovic iz istog kluba, dok je treci bio Miloš Stankovic iz kluba “Dunavac” Kostolac.

U grupi juniora u konkurenciji od šest takmicara najbolji je bio Ðorde Stankovic, drugi Aleksandar Radovic a treci Lazar Suzic, svi iz kostolackog kluba “Dunavac”.

Od sedamnaest takmicara koliko ih je bilo u kategoriji kadeta najbolji je bio Marko Peric ( “Imago” Požarevac), sledi ga Dušan Erakovic (“Dunavac “ Kostolac), dok je treca pozicija pripala Nemanji Spasicu iz istog kluba.

U grupi seniorki našle su se vec dobro poznate Slavica Dražic, koja je u subotu zauzela prvo i Jasmina Radovic, drugo mesto.

Prvo mesto u grupi juniorki pripalo je Ani Pistolozi a u grupi kadetkinja Jeleni Radovic.

Sudijski kolegijum cinili su: Nenad Radovic, poverenik Zone ”E” ispred Saveza Srbije i Dragoslav Rancic, savezni sudija.

Naredne subote na Mlavi ce se održati pojedinacno prvenstvo Zone za seniorke, juniorke i kadetkinje na kome se ocekuje oko 20 takmicarki.

T.R.S.

ETNO NA TIKVAMA

Drugog dana Uskrsa na izuzetno dobro posecenom Etno-festivalu u Poljani predstavilo se i Ekološko društvo “Zora” Kostolac. Na bogato postavljenom i “starinski” ukrašenom štandu pažnju su narocito privukle oslikane tikve, koje je uradila Slavica Rideg, clanica Udruženja likovnih umetnika Kostolca “Art”. Ekološko društvo “Zora” zahvaljujuci njoj sa festivala u Poljani vratilo se sa diplomom za najlepše oslikane tikve. Slavica je za etno motive koristila akrilnu temperu kojom je na nesvakidašnji nacin oslikala i usršnja jaja, koja su, iako bez nagrade, privukla dosta interesovanja.

Oslikane tikve “donele” su Slavici poziv da od 25.-29. aprila ucestvuje na Sajmu turizma, gde ce se pojaviti kao gost na štandu “Gastro art”.

Clanovi ULUK “ Art” i ucenici OŠ “Jovan Cvijic” iz Kostolca, povodom Uskrsa imali su niz aktivnosti medu kojima je i izložba slika,crteža i farbanih jaja ispred crkve Svetog Maksima Ispovednika.

T.R.S.

CIŠCENJE DUNAVA

CISTIJA VODA I PECAROŠKA STAZA

Prošle nedelje potpisan je ugovor o cišcenju Dunava od mulja i trave, tacnije dela kod kostolacke plaže i groblja. Specijalan brod koji ce obavljati ove poslove do pocetka letnje sezone je stigao, a doprinece da voda na kostolackoj plaži bude još cistija. Izvadeni mulj prebacivace se na obalu preko puta plaže, gde se planira uredenje takmicarske staze za ribolov. Pocetak realizacije ugovora ocekuje se toku ove nedelje.

T.R.S.

TAKMICENJA

ZLATNI KOTLIC

U Restoranu "Dunavski dragulj" 1. maja , sa pocetkom u 12 casova održace se manifestacija "Zlatni kotlic Dunavskog dragulja". Prvoplasirani, odnosno takmicari koji ucestvuju u spremanju riblje corbe, a na ovoj manifestaciji osvoje prva tri mesta, sticu pravo ucešca na republickom takmicenju koje se organizuje u Novom Sadu. Organizator Manifestacije koju ce pratiti bogat muzicko-zabavni program je PD "Standard" a generalni sponzor Kompanija "Stig" iz Požarevca.

T.R.S.

SMOTRA FOLKLORNIH ANSANBALA OPŠTINE MALO CRNICE

STIŠKI VEZ 500 UCESNIKA

Krajem minule radne sedmice, tacnije u petak uvece, selo Smoljinac je bilo domacin ovogodišnjeg takmicenja folklornih ansanbala Opštine Malo Crnice. Organizatori su imali odgovoran posao, jer je koncert devet folklornih ansanbala (na sceni, kao i u tehnickoj podršci) okupio oko petsto ucesnika. Uz domacine, u prepunoj sali Doma kulture, nastupili su folklorni ansanbli iz Velikog i Malog Crnica, Kališta, Kravljeg Dola, Toponice, Batuše i Crljenca (pre dve godine pobednik SFAS-a), koji su se borili za pravo odlaska na meduopštinsko takmicenje koje ce se održati u Simicevu. Dok je žiri, kojim je predsedavao Radojica Kuzmanovic, direktor beogradskog ansanbla “Kolo”, uz požarevackog rukovodioca GANIP-a Branislava Tošica Mikana i profesora muzike Ivana Mladenovica, obavljao svoj deo posla, gledaoce je zabavio požarevacki Gradski ansanbl narodnih pesama i igara. Koncertu je predhodio slikovit defile ucesnika kroz centar sela, što je umnogome doprinelo svecanoj atmosferi.

Da je u Smoljincu odavno na ceni bogata riznica narodnog blaga posvedocila je i mala, ali probranim eksponatima bogata, izložba etno predmeta sacuvanih od zuba vremena, starih i po nekoliko vekova. Izložba je ukrasila sam ulaz u Dom kulture, posebno renoviran i doteran za ovu priliku. Kako nam je rekao Sladan Miljkovic, predsednik Kulturno umetnickog društva Smoljinac, sve to ne bi bilo moguce da organizatori nisu naišli na razumevanje opštinskog rukovodstva, na celu sa predsednikom Miodragom Dragancetom Markovicem i Kulturnim centrima iz Malog Crnica i Požarevca.

- Naše Kulturno umetnicko društvo za sada broji šezdesetak clanova, i iza sebe ima više decenijsku tradiciju. Društvo je tada brojalo preko sto clanova koji su se 1982. godine uselili u ovaj, tada tek izgraden Dom kulture. Cetiri godine kasnije, aktivno pocelo sa ucešcem na takmicenjima. Dobri uslovi rada doprineli su i lepim rezultatima. Devedesetih smo imali gostovanja po celoj zemlji, cak i u Austriji, kao i mnogo vrednih priznanja i nagrada. Nažalost, zbog takozvane smene generacija, usledila je i jednogodišnja pauza u radu. Za sada radi samo folklorna sekcija sa dva ansanbla koja cine osnovci mladeg i starijeg uzrasta, a uskoro bi trebala da se aktivira i pozorišna grupa u koju ce se ukljuciti i odrasli-ispricao nam je Sladan Miljkovic, predsednik KUD.

Smoljinacki mladi folklorci vredno vežbaju oko godinu dana, dva puta nedeljno. Za sada im je glavni motiv druženje, ali da bi dostigli veci umetnicki domet i slavu starijih, probe bi trebalo da budu i duže i cešce. Jedan od problema koji treba rešiti je i kako motivisati veci broj decaka da se ukljuce u rad ansanbala, jer kao i u drugim sredinama, lepotu amaterizma i druženja kroz njegovo negovanje prvo prepoznaju devojcice. Igraju se Pastirske igre, Macva...a u planu je Boljevac i slicno. Kako bi se oslobodili treme koja u manjoj meri ima pozitivan efekat i više-manje pogada sve koji izadu na scenu, krenulo se sa gostovanjima u okruženju. Prošle godine, 15. decembra nastupili su na “rodendanskom koncertu” u Smolji-ncu, potom na opštinskom takmicenju izvornih igara u Kuli i etno festivalu u Poljani. Cini se skromno, ali sa pedagoške strane ispravno, jer ce smoljinacki mladi folklorci na ovaj nacin steci preko potrebno samopouzdanje i osloboditi se prevelike treme koja prati pocetnike.

- Teško je napraviti atraktivnu koreografiju bez iste zastupljenosti oba pola. Ipak, nadamo se da ce oduševljenje druženjem na probama i gostovanjima sadašnjih clanova, privuci poslovicno neodlucne i stidljive predstavnike jaceg pola. Mnogi od njih možda nisu ni svesni svog talenta za igru. Ocekujemo uskoro talas omasovljenja ansanbla. Ovo kažem sa pravom, jer i sam pripadam brojnoj grupi igraca-veterana koji su prošli kroz ovaj KUD izmedu 1997. i 2004. godine. To je bila izuzetno uspešna ekipa koja je cak osvojila i prvo mesto u Republici na smotri folklora u Kaoniku... da ne pominjemo brojna meduopštinska i regionalna priznanja. Bili smo i dobri domacini raznih takmicenja. U nekim trenucima znali smo da “preselimo” Srbiju u Smo-ljinac - rekao nam je, pored ostalog, Novica Stojanovic, umetnicki rukovodilac KUD-a “Smoljinac” naglasivši da je pored ostalog, cilj ucešca smoljinackih folkloraca na ovom takmicenju bio da osete draž scene i nadmetanja. To ne znaci da su nastupili kao autsajderi, vec da su ostvarili primarni plan sticanja sampouzdanja, bodreni domacom publikom.

Dragan Dinic, predsednik Mesne zajednice Smoljinac, koji je i proglasio smotru otvorenom, istakao je da ove vredne manifestacije ne bi ni bilo da nije bilo zdušne finansijske pomoci Udruženja malih privrednika, medu kojima su “Stekom” aluminijumska stolarija, “Kostic” proizvodnja sobnih vrata, kafea “Roki” i “Karneval”, poslasticarnice “Palma” i drugih. Udruženje je veoma mlado. Osnovano je u septembru prošle godine, ali vec sada se vide pozitivni privredno ekonomski rezultati ovakvog organizovanja privrednika. Sama Mesna zajednica za smotru je izdvojila 60 hiljada dinara.

Opština Malo Crnice ne spada u one bogatije, ali rukovodstvo uvek nade sredstva za finansiranje svih aktivnosti koje angažuju veci broj dece i omladine, cime predstavlja bolji primer u okruženju. Govoreci na otvaranju smotre Miodrag Dragance Markovic je istakao da je važno da se secuva tradicija, obicaji i kultura naših predaka. Srbija može da se ponosi kulturnim nasledem, a naš zadatak je da motivišemo mlade da ga neguju i cuvaju.

-Ako bih za trenutak mogao da budem predsednik žirija, rekao bih da su veceras svi pobedili. Pobedila je ova naša raspevana i razigrana mladost. Nije greh cuti tudu pesmu, ali je greh ne znati svoju. Nije greh zaigrati tude kolo, ali je greh ne znati svoje-rekao je, pored ostalog Markovic.

A da znaju svoje, potvrdio je još jednom crljena-cki ansanbl, osvojivši prvo mesto na smotri.

R. R. Dimitrijevic

SACUVAN POMORAVSKI OBICAJ DRUGARICENJA I U DUBRAVICI

POLJUBAC KROZ VENAC

Drugaricili se: Nemanja Lednic i Aleksa i Andela Životic

U vecini pomoravskih sela oko Požarevca vekovima gotovo bez prekida traje obicaj drugaricenja. Naime, na Mali Uskrs ili dan kasnije na Pobusani ponedeljak u centru sela, nekad i ispod zapisa,muška i ženska deca zaklinju se na vernost zajednickog druženja.Tada se poljube kroz venac koji je satkan od svežeg cveca,izmenjaju poklone i slatkiše i po koju igracku.

Kasnije, kad odrastu,mecusobno se posecuju i poštuju. Dolaze jedni kod drugih na slave,svadbena veselja, krštenja, ispracaje, i druge svetkovine. Zaista,njihovo druženje traje kroz ceo život.

“Ja sam se drugaricio sa Aleksom i Ancelom Životic i ima da budemo drugovi zauvek. Ja njih volim i oni vole mene, kratko za Rec naroda u svom prvom intervjuu u životu kaže petogodišnji Nemanja Lendic.

“Nije prvi put da se drugaricimo sa Nemanjom. Uvek, cemo biti dobri drugari: “vele Andela i Aleksa Životic iz Dubravice.

Tako,najmladi iz Dubravice cuvaju tradiciju i narodne obicaje u Pomora-vlju.Još od malih nogu oni su najverniji i najdosledniji sledbenici svega onoga što je najlepše u cerdanu srpske narodne baštine.

S.R.

FELJTON

O ZANATIMA I ZANATLIJAMA

MALO POSLA ZA CASOVNICARE

Za casovnicare bi slobodno moglo da se kaže da su kolateralne žrtve tehnološke revolucije. Od kako su izmišljeni kvarcni satovi, satovi na baterije, satovi za jednokratnu upotrebu, casovnicari su polako poceli da zatvaraju svoje radnje, jer je posla bilo sve manje.

Milivoje Vuckovic je casovnicar, penzioner, ali je svejedno i dalje svakodnevno u radnji koju sada vodi njegova cerka Sonja, a koja se na tom mestu u samom centru Požarevca, desetak metara od kružnog toka Trga Oslobodenja nalazi vec punih 40 godina. Zanat je ucio i završio u radnji preko puta kod majstor Zdravka Medanina.

-Tada, u to vreme o kome sada govorimo, casovnicarski zanat je bio veoma ugledno zanimanje, u našem zanatskom preduzecu “Rubin” bilo je raznih zanatlija, fotografa, radio i TV mehanicara, elektricara i raznih drugih i bilo je nas 12 casovnicara - kaže majstor Milivoje.-Zanatlije su, inace u ovom gradu bile cenjeni ljudi, moj je otac Cveja Vuckovic, bio krojac, jedan je od osniovaca FK “Mladi radnik”. Požarevac je veliki ugled imao u celoj Srbiji pre svega kao varoš zanatlijska, pa tek onda trgovacka i dalje redom.. Pokojni stric je isto bio zanatlija...

Zanat kao tradicija porodice Vuckovic nastavlja dakle Milivojeva cerka Sonja Vuckovic, koja je u školu išla za frizerski zanat, pa je tek onda izucila za casovnicara. Trebalo je ustvari da radnju nasledi sin kako to najcešce biva, ali je on tragicno nastradao u poslednjem ratu, u Marincima kod Vukovara.

Zanat casovnicarski kao zanat je lep, precizan, ugledan, radnje su najcešce u centru, ili bliže centru grada. Neophodna je za njegovo obavljanje strpljivost, hladnokrvnost. Alata je malo - lupa za oko, pincete, po neki šrafciger i to je to.

-Radilo se puno, ali je moglo i pristojno da se živi, vec 68. godine sam kupio prvog ficu, uvek se išlo po 15 dana na more, moglo je cak i po nešto da se uštedi. Sada se jedva sastavlja kraj sa krajem, mada ima ljudi koji još uvek poseduju stare skupe satove, koji povremeno moraju da se donesu na repasažu, cišcenje, štelovanje. Ima i zidnih satova starih 30-40-50 godina, koji su u najvecem broju kineski, ali su dobri, kvalitetni satovi, pa i njih vlasnici cuvaju i brinu o njihovom održ-avanju... Šta da vam kažem, ja mislim da ce uslužno zanatstvo ostati i opstati, neki zanati ce nestati, pojavice se zato neki drugi. Isto tako mislim i o proizvodnim zanatima. Ovaj grad nikako ne bi smeo da se svede samo na butike i kafice, ako ni zbog cega, onda zbog mladih, koji moraju da se bave ipak nekim ozbiljnijim zanimanjima. Da rade nešto vredno, da imaju samopouzdanje i naravno znanje svako u svom poslu, da se ne stide nikoga u svetu. Požarevacki majstori zanatlije su bili cuveni i van granica Srbije. O svemu tome bi neko morao da misli.

Eto tako govori i razmišlja majstor Milivoje Vuckovic o svom casovnicarskom zanatu, zanatima i zanatlijama uopšte.

R.Deuric

ALOJOM IZLECILA RAK

- Domacica Živka Ðuric sama napravila lekovitu smesu od aloje, kafe, vina i cistog alkohola, i odustala od predložene operacije. Vec dve godine, nema nikakve smetnje

VELIKO GRADIŠTE - Ono što ne može zvanicna medicina, može aloja, vrsta kaktusa cija su svojstva cudotvorna, i još uvek nedovoljno naucno ispitana! Domacica Živka Ðuric (66) iz Carevca kod Velikog Gradišta ima veliki razlog da veruje u alojinu cudesnu i isceljujucu moc. Obolela je od najteže bolesti, i uspela da je pobedi. Bila je uporna, hrabra, disciplinova, i snagom volje je savladala opaku bolest, iako su joj lekari u požarevackoj bolnici preporucili da pod hitno, ne cekajuci ni casa, operiše obolelu dojku.

- Kažu mi komšinice da sada živim svoj drugi život, a to nije tacno, ovo je moj jedan jedini život -veli baka Živka, pokazujuci nam na svojoj terasi cetrdeset vaza sa kaktusom aloja, koji gaji vec tri godine s posebnom pa-žnjom i lju-bavlju. - Aloja mi je spasla život, i nema razloga da to krijem. Lekari su mi savetovali da hitno odem pod nož. Baš u tom vreme, upoznala sam jednu ženu iz sela Kurjace, zove se Duška. Ona je vec imala lepo iskustvo sa alojom, dala mi je jednu vazu sa ovom cudensom biljkom, napisala kako da sama spremim lek, i evo, slucajnost me je održala u životu.

Živka je spremila smesu od aloje, kafe, vina i cistog alkohola, i odustala od predložene operacije. Vec dve godine više nema nikakve smetnje, od bolesti njene ni traga, a lekari se cude.

-Nemam razloga da krijem recept. Evo kako se spravlja: iskida se najpre list aloje, i isecka sitno. Treba da bude stariji od godinu dana, što je list stariji, to je bolji. Oko 400 grama aloje se pomeša s 200 grama kafe “cikorija”, i doda se med sa sacem, jedan litar cistog alkohola iz apoteke, i pola litra crnog vina, sve se to pomeša i stavi u stakleni balon od pet litara. Takva smesa treba sedam dana da stoji u sobi, na tamnom mestu, i da se s vremena na vreme mucka, a da se posle sedam dana procedi na cedilu, i sipa iskljucivo u tamne flaše, i cuva na hladnom mestu. Pije se po jedna kafena kašika pre jela, dva sata pre uzimanja hrane, ili tri puta dnevno. Pre ispijanja, poželjno je da se flaša sa ovim cudesnim napitkom promucka.

Živka dodaje da je cudotvorni sok do aloje koristila i njena cerka Zora, i tako poboljšala cirkulaciju i izlecila vrtoglavicu.

Kako se gaji aloja

Živka Ðuric gaji aloju u svom domu u Carevcu , a u tome joj pomaže i unuka Snežana(16). Ima više od 40 saksija sa ovim kaktusom, a dva puta mesecno listove isprska “plantelom” za prihranjivanje lista. Aloju sadi i presaduje u prosejanu zemlju koja potice iz toplih leja, i zaliva je jednom nedeljno. cuva je u hladu, jer nije dobro da se biljke drže direktno na suncu.

LJ.Nastasijevic

CVETNA OAZA SA HILJADU LALA!

KUCEVO- Domacica Natalija Živkovic (74) iz Velike Bresnice kod Kuceva ima u svom vrtu pravu oazu od hiljadu žutih i crvenih lala. Zasad je star pet godina.

- Lale kratko traju, tek dvadesetak prolecnih dana, ali zato imaju najraskošniji cvet. Berem ih i poklanjam komšinicama, a sadim ih dok su u cvetu. Odmah se primaju cim ih stavim u zemlju - kaže Natalija koja je poželela da se slika kraj šarenolikog bokora lala sa svojim jednoipogodišnjim praunukom Dušanom Cvejicem.

LJ. Nastasijevic

FELJTON

PORTRETI ZAVICAJNIH PISACA

HADŽI STANKO SPASIC - TRGOVAC I PUTOPISAC

Hadži Stanko Spasic (1862 - 1930) putovao je, kao ugledni požarevacki trgovac, u Svetu zemlju i postao, posle Hadžinikolica, drugi požarevacki hadžija. Odlomke putopisa objavio je u listu “Srpski gradanin”, a knjiga Put u Palestinu (1901) štampana mu je u štampariji dorda Naumovica. NJegov portret ostavio je Milenko Stojanovic: “Hadži Stanko je nosio dugu bradu, polusrpsku nošnju; uvek ozbiljan i kontrolisanih postupaka, želeo je da dostojanstveno izgleda, više na hadžiju nego na trgovca.”

Hadži Stankovoj knjizi prethodi putopis “Beleške jednog Požarevljanina (iz putovanja po moru preko Dalekog istoka 1886 - 1888 godine)”. Ove beleške nepoznatog autora, koje su objavljene u nekoliko nastavaka u listu “Gradanin” 1889. godine, kombinuju opise doživljaja na moru i svedocanstva o posecenim gradovima. Slican postupak primenjuje i Hadži Stanko u putopisu Put u Palestinu . Podnaslov preciznije odreduje predmet putopisa: “Kuda sam išao na poklonjenje grobu Hristovom 1901. god”. Pri kraju putopisa autor kaže: Odavde nisam imao potrebe da beležim mesta koja smo prolazili s toga što su nam sva kao u našoj Otadžbini poznata. Ova napomena potvrduje da je pisac sve pomno beležio i da se unapred pripremao da napiše putopis.

Knjigu uokviruju dva teksta, uvodni (Mesto predgovora), u kome autor navodi razloge objavljivanja knjige (kao uspomenu) i nacin pisanja (kratko, prosto, kao sam šta zapazio i razumeo) i završni (Završetak), koji predstavlja autorovo duhovno zaveštanje o izvršavanju ljudskih i hrišcanskih dužnosti. Hadži Stanko hronološki, gotovo dnevnicki, opisuje najznacajnije detalje sa svog putovanja. Ispracen je svecano, uz prisustvo uglednih gradana, sveštenstva (prote Živka Ivanovica, Vase Živkovica) i “uz zvonjenje crkvenih zvona”, a docekan slavljenicki na pristaništu u Dubravici i u samom Požarevcu, gde je “pracen nepreglednom masom sveta”. Najviše prostora posvetio je opisu Carigrada i svetih mesta u Jerusalimu i okolini. Precizno opisuje zanamenitosti Carigrada (Crkva Sv. Sofije, Bezisten, Alemanska cesma), navodeci i primere uništavanja tragova hrišcanske kulture. Sveta mesta opisana su gotovo uzvišenim tonom , uz navodenje svih detalja hadžiluka (prijem kod patrijarha, ritual “umivanje nogu” hadžijama, primanje gramate kojom se potvrduje da je “doticno lice hadžija”, poklonjenje Hristovom grobu, odlazak na Golgotu, obilazak Jerihona, kupanje u reci Jordanu, obilazak pecine u kojoj je Hrist roden…).

NJegova deskripcija je jednostavna i sažeta. Plasticno opisuje razliku izmedu Crnog i Belog mora (Voda sad izgledaše bela kao kakvo razastrto platno) i uocava najsitnije detalje u gradovima (Rodos: u varoši nalaze se nekoliko vodenica koje melju na moru; Bejrut: lepo je krasi ono zelenilo od limunova, pomorandži…). Ponekad stvari posmatra ne okom hadžije vec ocima trgovca. Ushicen je velikim trgovackim centrom u Carigradu, obuzet je trgovinom u Tripoliju (Ovo je mala varoš, a veliki je tu izvoz …) i Solunu (Veliki trgovacki i mnogoljudni grad). Daleko od rodne grude, njega na svakom koraku obuzima rodoljubivo osecanje, pogotovo kad negde u tudini sretne “brata Srbina” ili kad u razgovoru sa strancima želi da osvetli “srpski obraz”. cesto se priseca i zavicajnih predela; reka Jordan podseca ga na Veliku Moravu… U strukturu putopisa unosi i komentare, tumacenja, izvode iz štampe, pozdravni govor dakona Vase Živkovica… To cini s merom i nenametljivo, ostavjajuci da drugi velicaju njegove podvige, a on sam je za sebe rekao da je “prost covek” koji se bavi pisanjem “radi svojih prijatelja i poznanika”.

Veliša Joksimovic

KULTURNA HRONIKA

- U Zavicajnom muzeju u Petrovcu, u toku je izložba radova Božidara Veselinovica, našeg poznatog crtaca stripova i ilustratora knjiga. Radovi poticu iz legata Radmile Veselinovic, supruge pokojnog Božidara, koji je inace rodeni Petrovcanin. Ispunjavajuci želju supruga, njegova supruga je poklonila muzeju kolekciju od pedeset crteža radenih tušem i perom i apliciranih na kartonu.

- U nastavku turneje po gradovima Srbije, posle uspešnog gostovanja u Bogaticu, amatersko pozorište „Bata Bulic" gostovalo je sa svojom predstavom i u Paracinu. Takode, uzvratnu posetu realizovala je i omladinska scena, svojim vršnjacima u Svilajncu, sa predstavom „školski kabare".

- Posle pauze zbog uskršnjih praznika, opštinska manifestacija Takmicenje sela 2007. nastavljena je proteklog vikenda nastupom mesne zajednice Veliki Popovac. Bila je to prilika da vredni Popovcani svoja dostignuca u razvoju sela, poljoprivredne proizvodnje i zaštite životne sredine prezentuju žiriju, a izveden je i uspešan kulturno umetnicki program, koji je zaslužio najviše ocene.

- Požarevacki baletski studio „Amadeus" je na sceni petrovackog Doma kulture u nedelju održao tradicionalni prolecni koncert. Pred roditeljima i drugim znatiželjnim posmatracima, mlade balerine su pokazale zadivljujuce znanje igre.

D.I.

JUBILEJI: 274 GODINE OŠ “DOSITEJ OBRADOVIC” POŽAREVAC

U SLAVU DOSITEJA

Svecanom akademijom, prigodnim kulturno- sportskim programom i uz prisustvo brojnih zvanica iz lokalne samouprave, obrazovanja, privrednog i društvenog života, Osnovna škola “ Dositej Obradovic” iz Požarevca obeležila je 274 godine postojanja i rada. Pored nagrada i priznanja nauspešnijim ucenicima, ni ovom prilikom nisu zaboravljeni penzioneri, bivši radnici ove obrazovno vaspitne ustanove.

- U ovoj godini kada se obeležva 200 godina od dolaska Dositeja Obradovica u Srbiju, naša škola koja nosi ime ovog velikana slavi svoj 274. rodendan. Mi se na svecani nacin pridružujemo akciji pod nazivom “ Srbija zahvalna Dositeju “ kojom se pripremamo da sledece, 2008. godine obeležimo dvostruki jubilej. Znaci, dvesta godina od nastanka Velike škole ciji je osnivac Dositej Obradovic, i 275 godina naše škole. Tim povodom, nakon duže pauze pokrenuli smo štampanje našeg školskog lista “Sunce”, što je izazvalo veliko interesovanje i zadovoljstvo naših ucenika. Prošlog utorka tim povodom imali smo promociju 23. broja lista u kome su objavljeni izabrani ucenicki radovi, kao i stranice na engleskom i francuskom jeziku, na jezicima koji se uce u našoj školi. Osim toga, naša škola je uspostavila bratimljenje sa nižom srednjom školom u Laivesu ( Italija), ušli smo u jedan projekat saradnje, vršimo korespondenciju, prepisivanje i putem interneta i putem pošte razmenjujemo iskustva, znanja o medusobnoj kulturi i školama. Jedan deo stranica našeg školskog casopisa “ Sunce” posvecen je ovim ucenicima, kaže tim povodom Branislav Stojanovic, direktor OŠ “ Dositej Obradovic”.

Dan škole bio je i prilika da se ucenicima koji su postigli najbolje rezultate iz raznih oblasti dodele nagrade i priznanja.

- Kao što znate, mi imamo prvaka Srbije u recitovanju, imamo i prvo mesto na Republickom takmicenju iz biologije, drugo mesto na istom takmicenju iz srpskog jezika, zati na takmicenju u kvizu znanja Velika enciklopedija rekorda takode drugo mesto u Srbiji, potom prvo mesto na Meduokružnom takmicenju u atletici, i da ne nabrajam ostala takmicenja nižeg ranga. U okviru cele ove akcije povodom proslave, imali smo i nagradni literarni i likovni temat povodom Dana škole pod nazivom “ Školi na dar”. Inace, tokom raspusta povodom Dana škole pocela su i sportska takmicenja u fudbalu, košarci i rukometu izmedu ucenika sedmih i osmih razreda, a završavaju se danas finalnim utakmicama, naglasio je direktor Stojanovic.

M. K.

SA PROMOCIJE NAJNOVIJEG ROMANA EDICIJE BRANICEVO

“MESOJEÐE”, KNJIGA O GOLGOTI

U okviru programa obeležavanja cetvrt veka rada požarevackog Centra za kulturu, prošlog utorka je upriliceno književno vece na kome je predstavljen najnoviji roman “Mesojede”, objavljen u ediciji Branicevo, a iz pera kragujevackog novinara Vladimira Jaglicica. Samom autoru, kao ni uredniku edicije Aleksandru Lukicu nije ostavljeno da kažu nešto više, posle isrpnog i obimnog prikaza književnog kriticara Aleksandra Stamenkovica, iz Kragujevca.

- Nastao iz feljtona, žanr ovog romana nalazi se na samoj medi izmedu književnosti i novinarstva. Moglo bi se reci da u umetnicko pripovedanje ulazi tek za jedan korak. Samo jedan, ali dovoljan, ukoliko je njime ubedljivo, ali znalacki iskoraceno iz faktografskog sivila žurnalisticke proze-rekao je na pocetku izlaganja Stamenokovic.

U “Mesojedu” je opisana tragika gradanskog rata koji se odigravao paralelno sa Drugim svetskim ratom, vremenom Informbiroa, doušnika i provokatora, kroz sudbinu trojice brace Maksimovica iz kragujevackog sela Lužnice. Samo zato što su drugacije mislili, ova trojica seoskih intelektualaca prošla su svojevrsnu golgotu u Zabeli, a upravo zahvaljujuci onima od kojih se tome nisu nadali: kumu i rodaku. Sa povrtkom iz zatvora ne završava se njihov trnoviti put, jer su zauvek obeleženi žigom robijaša i državnih neprijatelja, o cemu svedoce DB dosijea, kratko dostupna javnosti posle petooktobarskih promena.

R.R.D.

U OKVIRU PROGRAMA REFORME SREDNJEG STRUCNOG OBRAZOVANJA

SEMINAR NA TULBI

Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i sporta i saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju koja finansira projekat reforme srednjeg strucnog obrazovanja, u prostorijama Doma ucenika Poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic” na Tulbi, prošlog utorka održan je cetvrti u seriji seminara o razvoju Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji. Ministarstvo prosvete i sporta i KARDS Projekat reforme strucnog obrazovanja realizuju seriju regionalnih seminara posvecenih razvoju Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji. Ovi seminari su deo akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja strucnog obrazovanja. Pitanje nacionalnog okvira kvalifikacija predstavlja pitanje od cijeg rešenja zavisi razvoj kako obrazovnog, tako i citavog ekonomskog sektora u Srbiji.

Cilj ovih seminara je da se na regionalnom nivou razgovara o znacaju i potrebi razvoja sistema kvalifikacija, kao i da se prikupe stavovi i mišljenja svih relevantnih subjekata koji deluju na lokalnom i regionalnom nivou.

- Posebno bih želeo da se zahvalim gospodinu Yonu Vestu koji vodi ovu komponentu u okviru KARDS programa, komponentu o razvoju Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji, koji povremeno boravi ovde i radi sa nama, i ovo je prva prilika, kako je sam rekao, da je van grada Beograda i prilika da vidi kako mi to radimo kada je NOK u pitanju, istakao je izmedu ostalog u uvodnom izlaganju mr Ðorde Lazic iz Nacionalne službe zapošljavanja.

Prisutne su pozdravili Branko Obradovic, direktor Medicinske škole koja je organizator ovog seminara, Vidoje Vukašinovic, direktor Po-ljoprivredne škole koja je ugostila ucesnike seminara, i Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave Požarevac.

-Ovo je jedan proces koji je zapoceo još pre nekoliko godina u saradnji Ministarstava rada i prosvete i Nacionalne službe za zapošljavanje. Konkretno, pored mene angažovani su strucni ljudi iz Nacionalne službe, kolega Ðorde Lazic i Radovan Živkovic iz Ministarstva prosvete i sporta. Mi smo bili ukljuceni u jedan proces na nivou Balkana, zemlje bivše Jugoslavije, Rumunija i Bugarska. Radi se o uspostavljanju jednog sistema kvalifikacija, kako za zemlje Evrope, tako i za zemlje koje se pridružuju Evropskoj uniji. Cilj je da se ujednace nivoi znanja i veštine koje se dobijaju u našem obrazovnom sistemu, i u obrazovnim sistemima drugih zemalja. To je jedan dugacak proces, ako se prisetimo da je uspostavljanje jedinstvene nomenklature zanimanja trajalo dugi niz godina, i da smo osamdesetih godina na nivou bivše Jugoslavije uspeli da dodemo do jednog vrlo kvalitetnog dokumenta u kome je ucestvovalo hiljade i hiljade ljudi, onda treba da nam bude jasno da sada velikim napretkom tehnologije i promenama u društveno ekonomskoj sferi došli smo u situaciju da moramo ponovo da uspostavimo jedan sistem koji je bio zanemaren poslednjih petnaest godina. To znaci iziskuje saradnju lokalne zajednice, škole, obrazovnih institucija, onih institucija koje pružju usluge obrazovanja, ali neformalno, i privrednog sistema da bismo konacno uspostavili jedan sistem na kome cemo reci, da, ti si stekao neka znanja i veštine u jednom periodu života i na jednom mestu, drugom, trecem, i onda se sve to zajedno sabira, beleži tako da poslodavac može biti siguran kad dobija nekog novog radnika da on zaista ima potrebno znanje i veštine. To je suština, kaže Bojan Ristic, šef odseka za strucno obrazovanje pri Ministarstvu prosvete i sporta.

Na ovom, jednodnevnom seminaru obradene su tri teme; Uvod u NOK, referentni nivoi, kvalitet i Evropska dimenzija, Socijalno partnerstvo i saradnja na polju uredenja sistema NOK- a i Pretpostavke za implementaciju NOK- a u radu, obrazovanju i zapošljavanju.

M. Kuzmanovic

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC

NAGRADE FIRMAMA I PRIVREDNICIMA

U Požarevcu je protekle sedmice održana sednica Skupština Regionalne privredne komore. U prvom, radnom delu sednice, gost skupa bila je Olivera Božic, direktorka Fonda za razvoj Srbije. Ona je privrednike Branicevskog i Podunavskog okruga upoznala sa aktuelnom situacijom u Fondu, sa aktivnostima koje su u pretrhodnom periodu preduzimane i posebno sa planovima za ovu godinu. Do pre dve godine Fond je veci deo sredstava obezbedivao iz budžeta Srbije, a od tada to nje samostalna finansijska institucija.Srtedstva kojima Fond raspolaže su iskljucivo ranije plasirani krediti, koje pozajmioci vracaju i tako omogucuju i drugima da dodu do relativno povoljnih sredstava.

Fond za razvoj Srbije kroz nekoliko svojih projekata podstice razvoj preduzetništva, obezbedujuci za tu svrhu kreditna sredstva koja se ocenjuju kao vrlo povoljna, kako sa aspekta kamatnih stopa, tako i po rokovima otplate pozajmica. Zbog iskazanog interesovanja na prošlonedeljnom skupu je dogovoreno da direktorka Fonda za razvoj Srbije Olivera Božic, sa svojim saradnicima u najskorije vreme održi nekoliko radnih sastanaka sa privrednicima Branicevskog i Podunavskog okruga, na kojima bi se sa mnogo više pojedinosti razgovaralo o ovim kreditima i svim drugim mogucnostima koje Fond nudi preduzetnicima.

U nastavku prošlonedeljne sednice Skupštine Regionalne privredne komore Požarevac uprilicena je prigodna svecanost na kojoj su firmama i pojedincima dodeljene tradicionalne godišnje nagrade Komore.

Zbog uspeha u poslovanju u periodu od aprila prethodne godine, ovog aprila nagrade Privredne komore pripale su sledecim preduzecima Branicevskog i Podunavskog okruga:

GOŠA FOM, Smederevska Palanka

STOPOSTO, Velika Plana

MESER TEHNOGAS, Smederevo

AUTOCENTAR NR , Požarevac

VIR, Velika Plana

CELIK, Veliko Gradište

ITG , Smederevo

LUNA, Požarevac

UNITEH, Smederevo

Nagrade Regionalne privredne komore i ovoga puta pripale su i jednom broju pojedinaca, preduzetnika Branicevskog i Podunavskog okruga.

To su:

Dr IvoÐinovic, vlasnik SUPERIOR, Velika Plana,

Radiša Rakic, direktor firme FIMAKS, Smederevska Palanka

Radiša Ilic, vlasnik samostalne radnje FERO BATUTO, Šapine

U ime svih nagradenih zahvalio se Ðorde Matejic, direktor firme UNITEH Smederevo, koji je rekao da je Regionalna privredna komora Požarevac stalni i cvrst oslonac privredi i privrednicima da posluju još bolje i uspešnije, da im pomaže da steknu odgovarajuce sertifikate neophodne u njihovom svakodnevnom poslovanju, ali i u povezivanju i poslovanju sa kompanijama iz razvijenijeg dela Evrope.

R.D.

OLIVERA BOŽIC, DIREKTOR FONDA ZA RAZVOJ SRBIJE

MALO ZAHTEVA IZ BRANICEVA I PODUNAVLJA

- Cilj moje posete Regionalnoj privrednoj komori Požarevac je prezentacija aktivnosti Fonda - rekla je na prošlonedeljnom skupu u Komori u Požarevcu, Olivera Božic, direktor Fonda za razvoj Srbije.-Imajuci u vidu aktivnosti u poslednje tri godine, najmanje zahteva imamo sa ovog podrucja, sa ova dva okruga. Ovo podrucje je razvijenije u odnosu na jug Srbije i centralnu Srbiju, ali aktivnost je jako skromna. Fond je finansijska institucija, sto odsto u državnom vlasništvu, osnovana je 1967. godine. Imali smo dve transformacije, prva je bila 1992. godine i druga 2001. godine, kada smo krenuli i na kreditiranje privatnog sektora, odnosno malih i srednjih preduzeca. Izvori Fonda su budžet Srbije i naplaceni krediti.

Fond danas može da se podeli u dva dela. Jedno je kapital Fonda i od tog dela odobravamo razne vrste kredita malim i srednjim preduzecima, kao i fizickim licima, odnosno, zanatskim radnjama. U vašem kraju je apsolutno privredna neaktivnost prema Fondu. Do danas imamo samo jedan zahtev za dugorocni kredit, a ima i 10 zahteva za kreditiranjem zanatskih radnji.

Najpovoljniji dugorocni krediti su na period od 6 godina sa 12 meseci grejs periodom i kamatom od 3 odsto na godišnjem nivou, koji se kvartalno obvracunava i placa. Prednost u odnosu na ranije kreditiranje je što su se iskljucivo uzimale garancije banaka, a sada uzimamo i hipoteke za male kredite, kredite za zanatske radnje, pored hipoteke uzimamo i jemstva odgovarajucih pravnih lica.

Šta znaci aplicirati za dugorocni kredit, koji je i najpovoljniji?

Mora da bude solidan bonitet, ne kreditiramo firme u blokadi i gubitaše. Potrebno je da se napravi skraceni biznis plan, potrebna je procena vrednosti hipoteke ili pismo banke da daje garanciju, mada je naša preporuka da se sada orijentišu na hipoteke, jer banke poskupljuju kredit bar za 2 odsto, i završni racun za prethodne dve godine.

Za zanatske radnje - isto mali biznis plan.

Kratkorocni krediti - do godinu dana. Kamata 2,5 odsto. Obavezna garancija banaka.

Drugi deo Fonda je komisiono kreditiranje prema državi Srbiji i to su ugovori za kreditiranje društvenih preduzeca, u turizmu i delom poljoprivredi, takozvane subvencije.

R.D.

PRIZNANJA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC ZA 2006. GODINU

NAGRAÐENA PREDUZECA

GOŠA FOM, SMEDEREVSKA PALANKA

Jedna od vodecih firmi u oblasti metalne industrije i mašinogradnje, sa tradicijom dugom 80 godina i 990 zaposlenih.

U toku 2006. godine firma je ostvarila obrt od preko 30 miliona evra. Koksnim kombinatima u Rusiji i Ukrajini isporuceno je opreme u vrednosti od oko 20 miliona evra, kupcu u Nemackoj za oko 350 000 evra, a nastavljena je saradnja i sa firmama iz Italije i Amerike. Za ovu godinu firma ima ugovor za isporuku transportnih sredstava domacoj elektroprivredi, vredan 30 miliona evra.

STOPOSTO VELIKA PLANA

Distribucijom 61 000 tona stocne hrane u 2006. firma je zabeležila rast prodaje od 122 odsto u odnosu na 2005. godinu. Kvalitet proizvoda kompanije STOPOSTO potvrden je neophodnim sertifikatima i sa tri zlatne medalje na Sajmu u Novom Sadu.

I pored automatizacije najveceg dela proizvodnje broj zaposlenih u 2006. godini povecan je za 50 odsto.

U planovima daljeg razvoja na prvom mestu je izgradnja pogona vitaminsko-mineralnih predsmeša, prvog takvog pogona u Srbiji. Drugi cilj je formiranje nukleus farme svinja za proizvodnju genetskog materijala.

MESER TEHNOGAS SMEDEREVO

Vodece preduzece za proizvodnju i distribuciju tehnickih i medicinskih gasova i pratece opreme u Srbiji. Od 1997. godine ulaganjem 72,5 miliona maraka kompanija MESER postala je vecinski vlasnik TEHNOGASA. To je dobar primer obostrano korisne integracije strane kompanije sa njenim finansijskim zaledem, modernim tehnologijama i umecem jakog lokalnog preduzeca, sa njegovim visokokvalifikovanim ljudima i poznavanjem tržišta i kupaca.

Trenutno se u kompaniji MESER TEHNOGAS u Smederevu investira 40 miliona evra u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

AUTOCENTAR NR POŽAREVAC

Svoje prve korake firma je zapocela u radionici mašinske obrade motora 1987. godine, a 1996. godine se osniva preduzece AUTOCENTAR NR. U okviru preduzeca se nalazi benzinska pumpa, perionica, kao i vulkanizerska radnja.

Preduzece se bavi pružanjem usluga, prodajom i servisiranjem Folksvagen vozila na podrucju istocne Srbije, ali i šire. Za sada preduzece zapošljava 30 radnika i ostvaruje prihod od preko 126 miliona dinara. Cilj preduzeca je da poveca ucešce na tržištu, podigne kvalitet usluga na viši nivo, smanji troškove proizvodnje i usluga i poboljša uslove rada. U ovom preduzecu u toku je uvodenje sistema upravljanja kvalitetom ISO 9000.

VIR VELIKA PLANA

Proizvodno gradevinsko i trgovinsko preduzece VIR Velika Plana, bavi se proizvodnjom i preradom drvne grade, gradevinarstvom i otkupom sekundarnih sirovina. Preduzece je osnovano 1989. godine. Više od 90 odsto proizvoda ova firma izvozi u Italiju, Sloveniju i Dansku. Ocekuje se da u 2007. godini izvoz elemenata od drveta - parketi, ploce i slicno, dostigne vrednost od milion evra.

U prošloj godini kupili su i preduzece ZVEZDA Velika Plana, gde je sada u toku nabavka mašina i dodatne opreme.

Preduzece zapošljava 32 radnika na neodredenmo vreme i 10 radnika na odredeno, a u narednom periodu planira se uvecanje broja zaposlenih za 15-20 radnika.

ITG SMEDEREVO

Preduzece za inženjering, trgovinu i gradevinarstvo ITG Smederevo, osnovano je 1992. godine. Trenutno zapošljava 56 radnika, a u 2006. godini je ostvarilo promet od preko 220 miliona dinara i dobit od 20 miliona dinara. U proteklom periodu preduzece je izgradilo i više objekata u Smederevu, Beogradu, Požarevcu, Pancevu, Kovinu i drugim gradovima.

ITG ucestvuje u konzorcijumu sa inopartnerima u izgradnji nove valjaonica betonskog gvožda, kapaciteta od 150 000 tona na godišnjem nivou, na lokaciji industrijske zone, u krugu starog FAGRAMA u Smederevu, gde je ITG jedan o deonicara. Projekat je u fazi realizacije i ovo ce biti jedina fabrika za proizvodnju betonskog gvožda u Srbiji.

CELIK VELIKO GRADIŠTE

Društveno preduzece za proizvodnju metalnih proizvoda CELIK Veliko Gradište, osnovano je 1976. godine, najpre kao radna jedinica, a zatim i zasebna firma u okviru Fabrike aviona UTVA Pancevo. Od 1987. godine CELIK posluje kao samostalna firma.

Osnovna delatnost preduzeca je izrada i montaža celicnih konstrukcija, gradevinske bravarije, industrijske opreme i obrada mašinskih delova i investiciono tehnicko održavanje istih. Svoje proizvode CELIK je ugradio u proizvodne hale širom bivše Jugoslavije, a treba pomenuti i radove koje je izvodio u Rusiji, Iranu, Iraku, Poljskoj i drugim zemljama. CELIK je sa 30 godina poslovanja i prilagodavanja zahtevima tržišta stekao renome pouzdanog poslovnog partnera domacih i stranih investiotora.

Preduzece se sada usmerava prema rudarskim, elektroprivrednim, metalurškim, gradevinskim, poljoprivrednim i drugim velikim sistemima u Kostolcu, Boru, Majdanpeku, Smederevu, Požarevcu, Smederevskoj Palanci i drugim gradovima Srbije.

CELIK ima znak kvaliteta EPS a u toku je postuopak uvodenja sistema menadžmenta kvalitetom ISO 9000.

LUNA POŽAREVAC

Modna kuca LUNA Požarevac je nastala 1990. godine kao porodicna firma. Nakon 10 godina poslovanja firma je uspela da obezbedi svoj prostor velicine 3000 kvadarata. Danas LUNA zapošljava 80 talentovanih i vrednih žena i poznata je po najkvalitetnijim proiizvodima kompletnog programa ženske konfekcije. U Srbiji se garderoba sa etiketom LUNA može naci u skoro svim gradovima, a svoje proizvode uspešno plasira i van granica naše zemlje- na tržišta Slovenije, Austrije, BiH, Crne Gore, Makedonije i dr. Motivisani, strucni i ambiciozni ljudi spremni da rastu i razvijaju se zajedno sa svojom firmom su najveci kapital LUNE.

UNITEH SEDEREVO

Preduzece UNITEH Smederevo osnovano je 1978. godine, a danas je to društvo sa ogranicenom odgovornošcu u okviru holdinga UNIVERZAL.

Osnovna delatnost preduzeca je proizvodnja kompresora i opreme, servisiranje i remont kompresora, inženjering poslovi, proizvodnja sudova pod pristiskom i dr.

Preduzece je u 2006. godini sa 190 radnika ostvarilo prihod od 320 miliona dinara u cemu je izvoz ucestvovao sa 75 odsto. Poseduje sertifikat JUS ISO 9001, kao i znak kvaliteta EPS .

R.D.

PRIVREDNICI

DR IVO ÐINOVIC

Ivo Ðinovic je profesor povrtarstva i selekcionar koji je doktorirao na Poljo-privrednom fakultetu u Novom Sadu u oblasti genetike graška. Pored graška dr Ðinovic je radio i na selekciji kukuruza šecerca, lubenice i mrkve. Godine 1993. prof Ðinovic je osnovao privatnu selekcionu stanicu SUPERIOR u Velikoj Plani, gde je uspeo da stvori niz hibrida i sorti povrca. U karijeri dugoj 34 godine dr Ðinovic je stvorio ukupno 32 sorte hibrida povrca, a u poslednjih nekoliko godina, od kada je formirao i laboratoriju za kulturu tkiva, pocinje i borbu protiv opasnih bolesti voca. Treba naglasiti da je SUPERIOR iz Velike Plane posebno znacajan proizvodac semena povrca pre svega zahvaljujuci entuzijazmu prof. Ðinovica.

RADIŠA RAKIC

Radiša Rakic, diplomirani ekonomista, direktor preduzeca za poslovne usluge, finansijski marketing i konsalting, firme FIMAKS Smederevska Palanka i potpredsednik Regionalne privredne komore Požarevac, postigao je izuzetne rezultate kako na planu privatizacije na podrucju Regiona i šire u Srbiji, tako i na osavremenjavanju rada Regionalne privredne komore u periodu obavljanja funkcije predsednika Komore Požarevac.

RADIŠA ILIC

Radiša Ilic, vlasnik samostalne zanatrske radnje FERO BATUTO Šapine, opština Malo Crnice.Tom proizvodnjom Ilic se bavi 10 godina i za to vreme je dobio više nagrada i priznanja za kvalitet svojih proizvoda. Srebrnu medalju za kvalitet na Sajmu gradevine u Novom Sadu, Nagradu za kvalitet za proizvode od kovanog gvožda, nagradu za kvalitet u Madridu, nagradu na Sajmu u Subotici i nagradu za kvalitet na Sajmu u Rimu.

R.D.

SPREMNI DA PREMAŠE REKORD

Ovih dana, uporedo sa ulaskom u veoma obimne radove na održavanju, popravci i izgradnji putnih pravaca u Branicevskom i Podunavskom okrugu, Preduzece za puteve “Požarevac” A. D. zvanicno svodi bilanse poslovanja u 2006. godini.

Izveštaj o poslovanju u prošloj godini Upravni odbor je usvojio ovih dana, usvojen je istovremeno i pravilnik o novoj organizaciji i sistematizaciji, a zapocele su i pripreme za redovnu godišnju Skupštinu Akcionarskog društva PZP “Požarevac”, zakazanu za 18. maj.

Na Skupštini ce se dati konacna ocena o izveštaju o radu u prošloj godini, a razmatrace se i druga znacajna pitanja, ukljucujuci i izbor direktora Društva i clanova Upravnog odbora i drugih organa.

Poslovanje za peticu

- Poslovanje u prošloj godini na Upravnom odboru je ocenjeno kao vrlo dobro, moglo bi se reci i - odlicno. Naime, plan je ostvaren i prebacen za oko 33% i u fizickom i u finansijskom obimu. Svi elementi zadati u prošlogodišnjem planu poslovanja, ispunjeni su do kraja i, eto, znacajno prebaceni. Jedina, ali veoma ozbiljna stavka, vrlo je nepovoljna: naplata izvršenih radova. Najveci dužnik je JP “Putevi Srbije”. Ima i drugih koji duguju, ali su, po visini, dugovanja podnošljivija. Ostaje da se vidi kako ce se dugovi naplatiti, jer smo mi, da bi smo mogli normalno da funkcionišemo, prinudeni da obrtna sredstva obezbedujemo kroz kredite poslovnih banaka, koji nisu nimalo povoljni, - kaže Radojko Milisavljevic, zamenik direktora PZP “Požarevac”.

Naplata potraživanja omogucila bi da PZP izmiri svoje obaveze prema dobavljacima, prevashodno u oblasti energenata. Vele, ako naplate makar 50% od ukupne cifre koju su pošteno zaradili, mogli bi kudikamo “lakše da dišu”.

Prošla godina je u ovom preduzecu karakteristicna i po znacajnim ulaganjima, prevashodno u nabavku nove opreme i mehanizacije. Vecinski vlasnik, “Primorje” AD iz Ajdovšcine, shodno preuzetim obavezama iz ugovora o kupovini požarevackog PZP-a, uložio je oko 73 miliona. U PZP “Požarevac” stigao je lane novi finišer, glodalica za asfalt, dva kamiona, valjci, kao i laboratorijska oprema.

Sa svoje strane, PZP je uložio još oko 40 miliona u nabavku valjaka, plugova za cišcenje snega, “Epohe” i posipace, najnoviju tehnologiju za rad Zimske službe. I u delu investicija, plan je prebacen.

- Kao jedan od pokazatelja obima poslovanja može da posluži kolicina proizvedenog i ugradenog asfalta. Pretprošle godine ta cifra se kretala oko 56.000 tona asfaltne mase, a prošle godine oko 90.000 tona. Ujedno, krajem prošle i pocetkom ove godine, obavljen je generalni remont naše Asfaltne baze i ugradena tehnologija koja je dosadašnji kapacitet proizvodnje od oko 72 tone na sat uvecala na 110 tona na sat. Vec ovih dana, ona proizvodi 104 tone na sat, - dodaje Milisavljevic, nagoveštavajuci da ima izgleda da tokom ove godine PZP “Požarevac” proizvede više od 100.000 tona asfaltne mase i svu tu kolicinu ugradi širom podrucja koje “pokriva”, - teritoriji Podunavskog i Branicevskog okruga..

Tri segmenta plana

Plan poslovanja za ovu godinu, po svim parametrima, na nivou je prošlogodišnjeg. Više od polovine kupaca i poslova vec se zna, javne nabavke su okoncane, PZP “Požarevac” je dobio niz poslova.

Sredstvima Nacionalnog investicionog plana, na teritoriji Opštine Požarevac realizuju se radovi vredni nešto više od 60 miliona. Jedan od radova u tom programu je put Batovac - Brežane, dugacak 4,5 kilometara koji je prvi uraden i vec se asfaltira. U Opštini Malo Crnice u planu je presvlacenje i asfaltiranje putne mreže u dužini od 22 kilometara. U Opštini Smederevo predviden je dovršetak obilaznice, vredne oko 75 miliona, ugovoreni su radovi u Opštini Žabari, 11 ulica u Velikoj Plani, sportski tereni u Velikom Gradištu i Golupcu...

Preduzece za puteve “Požarevac”, nakon brojnih javnih nabavki, dobilo je poveci broj poslova koje realizuje za racun opštinskih direkcija za izgradnju. Tako, PZP “Požarevac” ce i tokom 2007. godine održavati ulice i lokalne i nekategorisane puteve u opštinama Požarevac, Smederevo, i još nekim sredinama.

Treci segment, ugovori sa JP “Putevi Srbije”, sadrži najznacajnije radove, po vrednosti i po kolicini posla.

- Izdvojio bih pojedine radove u Požarevcu: presvlacenje puta Požarevac - Kostolac, pre-svlacenje deonice od pružnog prelaza do Kruške, kao i još neke lokacije. Slicno je i na teritoriji ostalih opština u oba Okruga. Pred nama su i znacajni radovi na lokalnim, regionalnim i magistralnim putnim pravcima. Primera radi, put Veliko selo - magistralni put, manastir Zaova, Mirijevo - regionalni put… Treba dodati da su sve ovo ugovoreni radovi, a ugovara se i dalje, raspisuju se tenderi, mi konkurišemo sa ponudama u kojima je sadržana i naša tradicija, kvalitet i moderna tehnologija, što sveukupno svakako ima znacaja. Jednom recju, posla ce tokom ove godine biti, mi smo kadrovski, tehnicki i organizaciono potpuno spremni da celokupan posao iznesemo profesionalno i korektno, kako su to naši partneri i navikli tokom višedecenijske saradnje, - porucuje Radojko Milisavljevic, zamenik direktora PZP “Požarevac”.

Asfaltiranje - “punom parom”

U Preduzecu za puteve “Požarevac” A.D. su vec tokom zimske sezone, koju i ne smatraju narocito “zimskom”, obavili brojne pripreme za pocetak gradevinske sezone radova na održavanju, popravci i izgradnji puteva i putne infrastrukture.

Pored obavljenog remonta Asfaltne baze, remontovana je i celokupna mehanizacija i oprema. Obezbedene su i pocetne zalihe osnovnog materijala: preko 20.000 tona kamenih agregata vec je deponovano u krugu Asfaltne baze, pristižu i ostale komponente. Kažu, moguce je da tokom ove godine nadmaše i rezultate iz 2006-te, inace rekordne godine u istoriji PZP - a.

Ekipe PZP “Požarevac” A.D. ovih dana završile su asfaltiranje puta u dužini od 3 kilometra u selu Viteževo u žabarskoj opštini, a u završnici su i radovi na dovršetku puta Batovac - Brežane. Pocelo je presvlacenje pojedinih deonica puteva u opštini Malo Crnice, u ukupnoj dužini od 22 kilometra. Istovremeno, asfaltiraju se i sportski tereni u Velikom Gradištu i Golupcu.

- Uveliko se radi na krpljenju udarnih rupa, glodalica je vec zapocela neke pravce gde predstoje delimicna presvlacenja. Ekipe “punom parom” rade na odvodnjavanju profila puta i uredenju bankina u svih sedam naših punktova, svaka na svojim putnim pravcima. Što se tice saobracajne signalizacije, svake godine, u aprilu mesecu, inspekcija saobracajne policije izvrši neposredni uvid, prevashodno na magistralnim putevima. Te zapisnike smo vec dobili i sve nedostatke otklanjamo. Kad je rec o horinzontalnoh signalizaciji, evo u Požarevcu, odmah nakon krpljenja svih oštecenja na kolovozu, uveliko traje obeležavanje ulica. Do 1. maja, dve trecine ulica bice obeleženo. Smederevo još nije spremno, ali u Požarevcu taj posao uveliko odmice, - kaže zamenik direktora PZP “Požarevac”.

Potvrda kvaliteta

Uporedo sa ugovaranjem i realizacijom radova na saobracajnicama, Preduzece za puteve “Požarevac” posebnu pažnju pridaje i podizanju i standardizaciji kvaliteta i ukupne organizacije u preduzecu. Marta prošle godine dobijen je sertifikat ISO 9001, ovih dana je uspešno realizovan i tzv. nadzorni audit. Potvrdu održanja kvaliteta u ovom kolektivu smatraju veoma znacajnim podstrekom u daljem prilago-davanju važecim evropskim standardima.

- Pocetkom ove godine ušli smo u proces reorganizacije firme u skladu sa zahtevima vecinskog vlasnika, prema kriterijumima i principima kakve imaju oni u Sloveniji. Reorganizujemo sistem celokupnog funkcionisanja PZP-a, uvodi se i nova sistematizacija radnih mesta. Bice odredenih novina, kako u domenu broja izvršilaca, zahtevima prema izvršiocima i nekim drugim segmentima. Što se tice plata zaposlenih, bitnijih izmena nece biti. Primanja ce biti ista kao i prošle godine, niko nece imati platu manju od prošlogodišnje, može da bude samo viša. Da ne ulazim u detalje, reci cu samo toliko da je rec o plati koja je iznad republickog proseka u gradevinarstvu, - kaže Radojko Milisavljevic.

Dragan Milenkovic

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

SEDNICA OPŠTINSKOG VECA

Pedeset cetvrta sednica Opštinskog veca održana je prošlog petka, a clanovi opštinske vlade razmotrili su osamnaest tacaka dnevnog reda. Uglavnom se radi o pitanjima imovinsko pravnih odnosa i davanja u zakup neizgradenog gradevinskog zem-ljišta na lokacijama u Petrovcu, Trnovcu, Leskovcu, Šetonju i Knežici. Uobicajno dosta prostora na sednici bilo je posveceno zahtevima pojedinaca i organizacija za dodelom finasijske pomoci iz tekuce budžetske rezerve.

Nova predavanja za poljoprivrednike

U organizaciji petrovackog Agrarnog fonda, prošle srede je u Skupštini opštine prezentovan program savremene poljoprivredne mehanizacije IMT Boljevac u ratarstvu, povrtarstvu i pripremi hrane za stocarstvo. Zatim je održano i predavanje o savremenim dostignucima u stocarstvu vršackih strucnjaka iz firme „Union farms”.

Stiže nova oprema

U petrovackom zdravstvenom centru privode se kraju radovi na dovršetku ranije zapocete dogradnje zgrade Doma zdravlja, zatim na renoviranju i rekonstrukciji gotovo svih odeljenja u Zdravstvenom centru, kao i radovi na sredivanju i uredenju kruga bolnice. U ove poslove iz sredstav NIP-a Republika je uložila oko 430 hiljade evra. Inace, dugo najavljivani hirurški sto i najsavremenija lampa za potrebe hirurgije, konacno su dopremljeni u naš centar i vec su u funkciji, a prema recima direktorke dr Zorice Stojiljkovic Stolice, uskoro predstoji i nabavka znacajnih aparata najsavremenije medicinske tehnologije, medu kojima ce najatraktivniji biti simensov ultra - zvuk sa tri sonde posebnog znacaja za kardiologiju i ginekologiju.

Pocela sa radom nova asfaltna baza

U Gornjaku je pocela sa radom asfaltna baza preduzeca „Srmeks” iz Petrovca. Kapacitet baze je 70 do 80 tona asfaltne mase na sat, a baza ce asfalt proizvoditi prevashodno za potrebe petrovacke opštine, kao i za opštine u okruženju. Investicija je vredna oko 300.000 evra.

D.I.

SKUP VETERANA

Nedavno su se u prostorijama požarevackog Doma Crvenog krsta okupili veterani dobrovoljnog rada i goranskog pokreta. Danas su to ozbiljni, sredovecni ljudi koji se rado secaju poleta kada su pre cetiri decenije izvodili prve radne akcije izvodili na gradnji Auto puta, kao i na Cacalici. Upravo zbog cinjenice da im se to vreme neizbrisivo urezalo u pamcenje, na skupu je dogovoreno da se oživi i nadalje neguje tradicija dobrovoljnog rada na ocuvanju životne sredine kroz jedinstvenu organizaciju Pokret gorana nastao upravo tih dana. Na sastanku je imenovan Inicijativni odbor za osnivanje Udruženja veterana i obele-žavanje znacajnih datuma koji cine, pored ostalih Dragan Medojevic, Stipe Marušic, Dragica Živanovic, Dragan Bogdanovic Bucic, Miroslav Stepanovic i drugi.

R.R.D.

IZLOŽBE

LIKOVNI RADOVI NADARENIH UCENIKA

U organizaciji Regionalnog centra za talente, prošle subote u Požarevackoj gimnaziji otvorena je izložba likovnih radova nadarenih ucenika osnovnih i srednjih škola za školsku 2006/ 2007. godinu. Prema recima Slavka Despotovica, rukovodioca Centra, pravo ucešca na izložbi imali su ucenici koji su prijavljeni Centru na pocetku ove i prethodnih školskih godina, kao i ucenici koji su ucestvovali na dosadašnjim likovnim izložbama. Sat vremena nakon svecanog otvaranja izložbe Komisija je saopštila rezultate i dodelila diplome i nagrade najboljim autorima radova.

M. K.

OPŠTINSKI ODBOR G 17 PLUS POŽAREVAC

POSTAVLJENO ANTIKORUPCIJSKO SANDUCE

Opštinski odbor G 17 plus Požarevac, 17. aprila, postavio je ispred svojih prostorija “antikorupcijsko saduce”, sa porukom- “Ukažite na korupciju da se borimo zajedno!”

Tom je prilikom potpredsednik Politickog saveta stranke G 17 plus u Požarevcu, Slavomir Lazarevic, pozvao rukovodstvo opštine Požarevac da formira Opštinski antikorupcijski tim i dodao:

-Opštinska vlast bi morala da se bori protiv korupcije. To je barem narodu obecala. Medutim, kada smo videli da se po tom pitanju ništa ne preduzima mi smo se odlucili da postavimo antikorupcijsko sanduce. Želimo da gradani pomognu u toj našoj borbi. Pozivamo ih da ukažu na svoja saznanja o korupciji. Sve ono što smatramo da su dobre indikacije da korupcija postoji davacemo nadležnim organima. Mi smo politicka stranka koja objektivno i nije na vlasti i ne može u tom smislu da se bori, ali naš cilj ostaje da koliko je god to u našoj moci doprinesemo umanjenju postojece korupcije.

A. M.

UREÐENJE SPOMEN PARKA CACALICA POD ZNAKOM PITANJA

TATA MATE ZA NEISPLACENE PLATE

I dok se radovi na Ekološkom domu nalaze u završnoj fazi, sa uredenjem spomen parka “Cacalica” ovih dana se stoji.

- Kao i svakog proleca i na Cacalici ima mnogo posla vezanog za održavanje. Medutim, Direkcija za izgradu opštine Požarevac još nije raspisala tender za izbor izvodaca radova, tako da se zvanicno ne zna ko ce raditi. Našim radnicima nisu isplacene tri plate. Kada nema para, posao stoji. Ocekujemo hitno raspisivanje pomenutog tendera, jer ima poslova koji se ne mogu odlagati ili zapuštati-rekao nam je Dragan Bogdanovic Bucic, predsednik Ekološkog društva, koje je prošle godine uredivalo Cacalicu.

R.R.D.

HALO 92

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Gorana R. (1977.) iz Trnjana, zbog osnovane sumnje da je izvršio više krivicnih dela razbojništva. Goran je osumnjicen da je tokom 2007. godine izvršio krivicno delo razbojništvo u prodavnici Samostalna trgovinska radnja “Ivan 5”, tokom januara 2007. i prodavnici “Denic market” u Požarevcucu, tokom februara 2007. godine, kada je sa fantomkom na glavi i uz pretnju nožem, od prodavacica oduzeo novac iz kase i prehrambenu robu.

On je osumnjicen i za krivicno delo razbojništva, izvršeno tokom aprila ispred bioskopa “Faraon” u Požarevcu, kada je sa fantomkom na glavi i uz pretnju nožem, na izlasku iz bioskopa jednom od gledalaca bioskopske predstave, oduzeo novac i mobilni telefon.

NJemu se stavlja na teret i krivicno delo krade. Iz porodicne kuce u ulici Radoja Domanovica u Požarevcu kada je tokom aprila 2007. godine oduzet laptop marke “tošiba”, koji je osumnjiceni nakon nekoliko dana zamenio u prodavnici tehnicke robe u Požarevcu za mobilni telefon. Policija je pokradeni laptop oduzela i vratila vlasniku.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Gorana S. (1977) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo razbojništvo. On je osumnjicen da je tokom aprila 2007. godine u jutarnjim casovima na autobuskom stajalištu ispred osnovne škole “Vuk Karadžic” u Zabeli od tri ucenika ove škole, uz pretnju da ce ih izbosti, oduzeo mobilni telefon.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Aleksandra M. (1978) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje novca. Aleksandar je osumnjicen da je na svadbenom veselju, organizovanom u restoranu “Hipodrom” u Požarevcu, muziku placao falsifikovanim novcanicama od po 50 EUR-a. Falsifi-kovanim novcanicama od 50 EUR-a placao je i fotografije sa svadbenog veselja. Izvršenim pretresom stana organizatora veselja Zorana J. iz Požarevca policija je pronašla i oduzela pet falsifikovanih novcanica od 50 EUR-a, koje su muzicari ostavili po završenom veselju. Istražni sudija Opštinskog suda u Požarevcu, Aleksandru je odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE U POŽAREVCU

SAOPŠTENJE OKRUŽNOG SUDA U POŽAREVCU

DVE ISTRAGE

Istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu je po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva iz Požarevca za sprovodenje istrage doneo rešenje o sprovodenju istrage prema osumnjicenom Obradu Pašajlicu, advokatu iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je pocinio krivicno delo Zloupotrebe službenog položaja iz clana 359.-stav 4. u vezi stava 1. i 3. KZ i prema istom je odredio pritvor u trajanju od mesec dana, pocev od 4.04.2007. godine, zbog bojazni da ce boravkom na slobodi uticati na svedoke i na taj nacin ometati istragu Okružnog tužilaštva, saslušanjem svih predloženih svedoka.

Nakon toga, podignut je od strane istog tužilaštva zahtev za proširenje istrage prema Cvejic Radoju iz Požarevca, prema kojem je takode doneto rešenje o sprovodenju istrage za isto krivicno delo Zloupotrebe službenog položaja, tako da je i prema ovom osumnjicenom odreden pritvor u trajanju od mesec dana, iz istih razloga predvidenih zakonom, a pocev od 13.04.2007. godine.

Istraga je povodom rešenju istražnog sudije u toku i sprovodi se saslušanje svedoka predloženih u zahtevu za proširenje istrage.

KREDITI ZA REFINANSIRANJE STAMBENIH KREDITA

RAIFFEISEN banka je uvela novi kreditni proizvod - kredit za refinansiranje stambenih kredita u korišcenju kod drugih banaka. Za navedeni model stambenog kredita mogu aplicirati svi klijenti koji imaju stambeni kredit u korišcenju u nekoj od drugih banaka, u trajanju od najmanje šest meseci.

Rok za otplatu kredita iznosi od 72 do 360 meseci, a kao validno se prihvata i ucešce dato po osnovu inicijalnog stambenog kredita, koji je sada predmet refinansiranja.

Ukoliko je kredit vec bio osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, prihvata se ranije uplacena premija osiguranja. Takode, klijent može aplicirati za kredit indeksiran u evrima ili u švajcarskim francima, bez obzira na to u kojoj valuti je podignut inicijalni kredit.

Efektivna kamatna stopa iznosi od 7,07% do 8,68% za kredite indeksirane u evrima, odnosno od 4,59% do 6,30% za kredite indeksirane u švajcarskim francima.

UOBICAJENA EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA

PREVENTIVA BEZ ALTERNATIVE

Prošle srede je požarevacki Zavod za javno zdravlje održao uobicajenu godišnju Konferenciju o zaraznim i parazitarnim bolestima na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga tokom minule godine. Otvarajuci sastanak, prim dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda je istakla da se na osnovu pokazatelja iz 2006. epidemiološka situacija u oba Okruga može okarakterisati kao uobicajena i pored velikih ekoloških incidenata koji su mogli da izazovu epidemije vecih razmera. Samo pravovremenom akcijom strucnjaka Zavoda i ostalih odgovornih institucija, na primer, tokom prošlo-godišnjih poplava nije bilo vecih zdravstvenih problema medu ugroženim stanovništvom.

Iz izveštaja epidemiologa dr Vere Jokovic Kostic, nacelnice Centra za kontrolu i prevenciju, vidi se da su najcešce zarazne bolesti bile respiratorne i to u 67% slucajeva. Medutim, bilo je i drugih bolesti, pa cak i šuge, od koje smo jedno duže vreme bili poštedeni. Ono što ohrabruje je deo izveštaja o zaraznim bolestima koje se mogu spreciti vakcinacijom i cija ucestalost je u znacajnom opadanju.

Prema godišnjem izveštaju Centra za higijenu i humanu ekologiju, koji je prezentovala dr Zorica Rogožarski, higijenska situacija na podrucju oba Okruga je delimicno zadovoljavajuca. Delimicno, je zabrinjavajuce pogoršanje stanja vodosnabdevanja i sve veceg zagadenja životne sredine. Najcešci razlog je nedostatak materijalnih sredstava, kao i ljudska nebriga.

O radu Centra za promociju zdravlja govorila je dr Vesna Živanovic, koja je istakla da je realizacija zdravstveno vaspitnog rada u potpunosti sprovedena prema programu zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Tako, na primer, tokom prošle godine sa preko 13 hiljada uslovno nazvano usluga, u Branicevskom okrugu preventivnim zdravstvenim radom obuhvaceno je 80.531 lice.

U 2006. godini od zaraznih bolesti na taritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga umrlo je 12 lica srednjeg životnog doba (od 20 do 59 godina života) i to: od AIDS-a umrlo je 4, od tuberkuloze 3, od upale mozga i trovanja krvi po dva lica i 1 od upale moždanih opni.

R.R.D.

HUMORESKA

DUNAVOM PLOVE DOLARI

Mi smo bliži zapadu od, recimo, Bugarske, ali ona ude u Evropu, pa ispada da smo mi, ipak, sve dalji i dalji od Evrope i zapada.

Možda to utice i na to što nemamo izlaz na more ili je više uticaja imalo to što mi više nemamo nikakvog izlaza! Jer, ulaz je izgleda u izlazu!

Ipak, ne bi trebalo biti veliki pesimista i ne videti bar neki izlaz i svetlo na kraju tunela. Jer, mi imamo izlaz na reke i to na jednu medunarodnu i nekoliko naših, što se kaže - domacih. Dakle, eto šanse da se stigne i do mora, prvo, našim rekama što se ulivaju u ovu što nije samo naša, pa onda njome pravac - more. Jeste da to nije plavi Jadran i da je crno, ali more je more!

A, eto, šanse i za turizam, doduše, ne baš kontinentalni i ne baš u našem gradu, ali u blizini (široj i užoj). Jer, pored razvijene poljoprivredne proizvodnje u ovom kraju (i zavicaju) i turizam bi mogao da donosi lepe pare (citaj: evre i dolare) našoj opštinskoj kasi i kesi. Najbolje destinacije za to su staro rimsko naselje Viminacijum i banja sa toplom vodom. Doduše, ni jedna od ovih prirodnih lepota i blaga nije u našem gradu, tako da je bivše rimsko naselje kod Kostolca, a topla voda kod Petrovca na Mlavi (a postoji i more kod Petrovca, samo u Crnoj Gori).

Pa, dobro, kad nam je sadašnjost neizvesna, a buducnost nemamo, da se okrenemo slavnoj nam prošlosti. Ali, kad malo bolje pogledaš, ako je to naselje tako dobro bilo, zašto neki Rimljanin nije ostao da živi u njemu, nego su svi otišli glavom bez obzira! Dabome, to naselje sa starim Rimljanima je i nestalo zato što je bilo staro. Ostale su samo grobnice koje posecuju turisti, kako domaci, tako i strani. Za uskršnje praznike došli su i prvi turisti brodom: Žika iz Vijene, Mile iz Linca, Ðole iz Graca, Stanimir iz Insbruka (sa suprugama i decom), njihovi kumovi i ostala rodbina; zatim, Steva iz Cikaga, Petar iz Pitsburga i mnogi drugi.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Sunce je na istoku, ali Evropa je na zapadu.

- Da je Kosovo ostalo tursko, sad bi bilo srpsko.

- Kosovska legenda kaže: bila jednom jedna Srbija!

- Pustio bi i on mozak na ispašu, ali na švajcarskim planinama!

- Volim klopu više nego da jedem žlebac.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U požarevackom porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” od 13. do 20. aprila rodeno je beba više nego obicno.

Cerke su dobili: Bojana Jovandic i Nenad Jocic iz Kuceva, Zorica Miloševic i Miloš Marinkovic iz Kostolca, Jasmina i Predrag Miloševic iz Krvije, Saša i Sonja Lukic iz Požarevca, Dubravka i Dejan Jovanovic iz Sirakova, Jasminka Petrovic i Stevan Radisavljevic iz Dvorišta, Dušica i LJubiša Rajic iz Rakove Bare, Jasmina i Boban Popovic iz Osipaonice, Ana i Zoran Stojanovic iz Požarevca, Zdenka i Dejan Ristic iz Recice i Ivana i Ivan Miloradovic iz Kostolca, kao i Marija i Elvis Grujic iz Kamenova.

Sinove su dobili: Požarevljani Mirjana i Nebojša Jevtic, Bojan i Jelena Petrovic, Jelena i Miša Bogdanovic, Sladana i Aleksandar Lazarevic, Kostolcani Ðezide Krasnici i Zijadiju Zeljani, Danijela i Štefko Radošek, Cevsera Beriša i Sevdija Murina, Starokostolcani Jasmina Vanic i Dragan Ibrahimovic, Olivera i Dragiša Stepanovic iz Neresnice, Slavica Miloševic i Dragan Gencic iz Siga, Sanela Nikolic i Žarko Stanojevic iz Duboke, Gordana i Radivoje Popovic iz Lugavcine, Lidija Jevremovic i Saša Životic iz Petrovca, Dragana Aleksic i Ivica Stanojevic iz Kušiljeva, Sekica Milovanovic i Milance Peric iz Suvog Dola, Julijana i Saša Stanojevic iz Velikog Crnica, Milena i Darko Savic iz Drmna i Slavica i Nebojša iz Zelenika.

R.R.D.

PETKA KOD POŽAREVCA

IZGORELE EKONOMSKE ZGRADE MILOVANA RADOSAVLJEVICA

U noci izmedu cetvrtka i petka u selu Petka nedaleko od Požarvca izgoreo je ekonomski deo dvorišta domacina Milovana Radosavljevica. Za sanaciju je potrebno dosta sredstava. Opštinsko vece Požarevac kao hitnu pomoc uputice deset hiljada dinara, ali je neophoda i materijalna potpora i drugih ljudi dobre volje.

GANIP CETVRT VEKA RADA U NOVOJ ZGRADI

IGROM SVET OBIŠLI

Nastupom Gradskog ansanbla narodnih igara i pesama, prošle subote navece završeno je “radno” obeležavanje jubileja: 25 godina rada Kulturnog centra u novoj zgradi. Po onoj narodnoj: “konac delo krasi”, GANIP je na najbolji nacin pokazao šta oko 350 clnova koji u njega ulažu ljubav, talenat i slobodno vreme, znaju i umeju. Ansanbl je osnovan septembra 1958. godine spajanjem tadašnjih KUD “Abraševic”, “Svetozar Markovic” i “Božidar Dimitrijevic Kozica” koji su do tada postojali i radili u Požarevcu sa promenljivim uspehom. Ueljenjem u novu zgradu, ansanbl je dobio adekvatne uslove za rad, što je rezultiralo brojnim priznanjima. Posebno u minuloj deceniji, slavu grada pod Cacalicom GANIP je proneo širom Srbije, ali i sveta.

Tokom subotnjeg koncerta, narodni orkestar, ženska pevacka grupa i folklorni ansanbl izveli su igre iz Zapadne Srbije, Leskovca i Metohije, odnosno igre, obicaje i pesme iz okoline Boljevca. Koncert je završen Vlaškim i veselim Šopskim igrama.

R.R.D.

"KNJIGA O VOJVODI"- NOVI ROMAN ŽIVORADA ŽIKE LAZICA PREDSTAVLJEN U NARODNOM MUZEJU POŽAREVAC

"POŠTENA PRICA O EROZIJI LJUDSKOSTI "

Najnoviji roman Živorada Žike Lazica, književnika i novinara, naslovljen "Knjiga o vojvodi", u izdanju Narodne biblioteke Smederevo, predstavljen je proteklog petka u prostorijama Narodnog muzeja Požarevac.

Inace, ovaj je roman bio visoko kotiran u izboru dobitnika NIN- ve nagrade, svojom pricom o ljudskim sudbinama u Srbiji tokom poslednje decenije dvadesetog veka.

Roman su u petak vece, u gostoprimstvu direktora Narodnog muzeja Požarevac, Milorada Ðordevica, predstavili Dragan Mrdakovic, direktor Narodne biblioteke Smederevo, i Milisav Milenkovic, pisac, uz autora, koji je kroz anegdote govorio o svojim secanjima na Požarevac, dok je odlomke iz "Knjige o vojvodi" citao Dragiša Živadinovic, pisac.

Žika Lazic se još od polovine prošlog veka, do današnjih dana, oglašavao u gotovo svim književnim rodovima. Nijedna mu tema nije strana. Prepoznatljiv je po svojim tekstovima, knjigama i, narocito, televizijskim serijama.

- Roman "Knjiga o vojvodi" zauzima casno mesto u srpskoj prozi današnjice. Radnja je iz poslednje decenije 20. veka. On je medu prvima skalpelom rasekao bolesno tkivo tog vremena. To je potresna prica o raspadu države, moralnim sunovratima, nacionalistickoj euforiji, kao i o bedi, gladi, protestima, demonstracijama, nasilju, o orgijama užasa.., govorio je Dragan Mrdakovic, zakljucivši:

-Ovo je poštena prica o posrtanjima jednog vremena, erozije ljudskosti i morala, a u umetnickom izrazu, stilu, jeziku, Lazicev roman je svež i pitak. To je vrsta modernizovanog realizma.

Inace, Lazicev roman "Knjiga o vojvodi", osim u Narodnoj biblioteci "Ilija M. Petrovic" Požarevac, dostupan je i u Narodnom muzeju Požarevac, gde je u prodaji po ceni od 250 dinara.

A. Maksimovic