Header

AKCIJA "ZA LEPŠU I CISTIJU OPŠTINU POŽAREVAC"

EDUKACIJA KROZ IGRU

Predstavnici lokalne samouprave i JKP “Komunalne službe” Požarevac protekle nedelje posetili su dve požarevacke osnovne škole i dacima prvacima podelili bojanke na temu reciklaže. Ova akcija, u sklopu prolecnog cišcenja Opštine Požarevac, organizovana je u cilju edukacije najmladih i njihovom shvatanju važnosti zaštite životne sredine.

Bojanke su podeljene u školama “Kralj Aleksandar” i “Desanka Maksimovic” a akcija ce se nastaviti i u drugim školama požarevacke opštine.

- Popunjavanjem ovih bojanki, kroz igru, upoznacete se sa nacinom zaštite životne sredine, kao i sa novom metodom u zaštiti - reciklažom. To je i nacin da, kada ovaj metod pocne da funkcioniše u našem gradu, budete na njega pripremljeni. Ova vrsta edukacije pocinje od vas, najmladih, a nastavice se kroz rad sa vašim roditeljima s obzirom da nam predstoji period u kome cemo promeniti nacin na koji smo se do sada starali o higijeni grada. Idemo ka tome da životnu sredinu sacuvamo. U okviru akcije “Za lepšu i cistiju Opštinu Požarevac - ucestvujte Vi u njoj” planirali smo da obidemo sve osnovne škole i decje ustanove, porucio je osnovcima Saša Valjarevic direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac .

Dragana Petrovic, direktorka OŠ “ Desanka Maksimovic” rekla je da se u ovoj školi radi na razvijanju ekološke svesti dece kroz razlicite vidove edukacije.

- Putem razlicitih ekoloških radionica deca se upoznaju o štetnosti razlicitih vidova zagadenja i potrebi da se životna sredina cuva u svakom momentu. Deca su rado prihvatila ove radionice jer je za njih to vrsta igre. Za sada su bili ukljuceni niži uzrasti a prvi rezultati su vidljivi u školskom dvorištu koje je sve cistije.

T.R.S.

ROMIMA NA LUCICKOM PUTU U POŽAREVCU

SVAKA POMOC DOBRODOŠLA

- Stanovnike izgorelog “Kartonskog naselja” prošle nedelje posetila delegacija Hrišcanske humanitarne organizacije “Hleb života” - Crveni krst Požarevca nastavlja organizovanje i prikupljanje pomoci za postradale Rome

Kao što je naš list vec izvestio, u nedavnom požaru na Lucickom putu izgorelo je “Karton naselje” u kome su živeli Romi izbegli sa Kosova. U pitanju je 46 porodica sa oko 200 clanova koji su se u Požarevac doselili pre osam godina. Svoje kuce “izgradili” su od starog kartona koji su prikupljali i po cemu je naselje i dobilo ime.

Manji požari ovde su se i ranije dogadali, a ovaj poslednji bio je najveci i sa najtežim posledicama jer su Romi ostali bez svojih stracara koje su sasvim izgorele. Odmah posle tragedije u kojoj na svu srecu, ljudskih žrtava nije bilo, pritekli su mnogi u pomoc. Na licu mesta našli su se najodgovorniji ljudi iz Opštine i javnih preduzeca kao i humanitarnih organizacija. Uz pomoc lokalne samouprave njima je obezbeden kakav takav, privremeni krov nad glavom, postavljen je naime, šator za stanovanje na prethodno rašcišcenoj lokaciji od strane radnika JKP “Komunalne službe”. Zahvaljujuci Crvenom krstu i ljudima dobre volje obezbedeni su hrana, odeca, obuca, pijaca voda... Prva pomoc stigla je i od bracnog para Karadordevic.

Protekle nedelje obišli su ih i doneli im pomoc, predstavnici Hrišcanske humanitarne organizacije “Hleb života”.

- Pomoc koju smo dopremili nije velika ali je od srca, doneli smo ono što smo trenutno imali na raspolaganju, ali cemo ovaj dolazak iskoristiti da snimimo stanje i potrebe ovih ljudi kako bismo na osnovu toga animirali naše donatore i pomogli i u drugim stvarima, u garderobi, odeci, obuci... Danas smo, inace, za svaku porodicu doneli po pet kilograma cureceg mesa, po kilogram margarina, po dva prekrivaca i neke igracke za decu, rekao nam je ispred “Hleba života” Gojko Živkovic.

Medu ljudima dobre volje koji su prošle srede posetili Rome bio je i LJubiša Jovanovic, predsednik Balkanske mreže za razvoj i integraciju Roma:

- Trenutno realizujemo projekat uvodenja vode u romska i neromska naselja u Srbiji. Jedna od lokacija po tom projektu je i ovo požarevacko naselje koje je stradalo. Ovde je, naime, bila planirana izgradnja jednog javnog kupatila i cesme zašta su odobrena sredstva u iznosu od 25 hiljada evra. Ali, evo ova tragedija nametnula je druga, preca posla. Nama je sada najvažnije da sa ostalim humanitarcima pronademo trajno rešenje za smeštaj ovih ljudi.

Neprestano sa Romima na prostoru nekadašnjeg “Kartonskog naselja” je i Miroslav Veljkovic, korodinator kancelarije Roma u Požarevcu:

- Mi apelujemo na sve gradane da pomognu ovim ljudima jer je njima svaka pomoc dobrodošla. Oni su trenutno zbrinuti pod šatorima zahvaljujuci lokalnoj samoupravi, ali cemo nastojati da to pitanje smeštaja trajno rešimo. U tome ocekujemo pomoc medunarodnih humanitarnih organizacija i naših resora zaduženih za ljudska i manjinska prava koji su ustvari i najkompetentniji za rešenje ove problematike. Naša Romska organizacija radi punom parom. Mi cemo im pomoci da ponovo dodu licnih dokumenata jer su im svi važni papiri nestali u požaru i morace da vade novu dokumentaciju, najavio je Veljkovic.

Medu humanitarcima koji su svakodnevno prisutni na zgarištu “Karton naselja” su i predstavnici i aktivisti Organizacije Crvenog krsta u Požarevcu. O preduzetim merama i planiranim aktivnostima sekretar Brance Živulovic kaže: - Neposredno posle paljevine u delu “Meminca” gde su privremeno smeštena izbegla romska lica sa Kosova i Metohije, tacnije iz opština Obilic i Lipljan, medu kojima je 90-oro dece, Crveni krst je formirao šator jer je trebalo preživeti prvi udar obzirom da je tada i vreme bilo veoma loše. Od tada pa do danas za potrebe Roma iz ovog naselja u našoj Narodnoj kuhinji kuvaju se po dva obroka, dorucak i rucak. Na tu lokaciju svakodnevno se doprema 190 obroka. U tome nam je finansijski pomogla lokalna samouprava namenski opredeljujuci oko 200 hiljada dinara. Pored toga podelili smo im 200 dušeka, 400 cebadi, razna dezinfekciona sredstva, sredstva za higijenu, peškire i školski pribor za decu. Insistirali smo da se donese šljunak i blatnjavo naselje pošljunci što je i ucinjeno zahvaljujuci “Vodoprivredi” i “Moravcu”, Svojevrsnu pomoc pruža i JKP “Komunalne službe” i Opštinski štab. Mi cemo hranu obezbedivati i u narednih mesec dana, prisutne su na terenu i druge humanitarne organizacije. Šta dalje? To zavisi od Komesarijata za izbeglice, od UNHCR-a i naravno naše lokalne samouprave.

S.E.

U ORGANIZACIJI SLUŽBE ZAPOŠLJAVANJA U POŽAREVCU

NOVI SUSRET POSLODAVACA I NEZAPOSLENIH

- Prvi Sajam zapošljavanja u ovoj godini “posetilo” oko 500 nezaposlenih lica i 25 predstavnika firmi

Služba zapošlja-vanja u Požarevcu nastavlja sa praksom organizovanja sajmova zapošljavanja pa je tako prošle srede u Požarevcu održan prvi sajam te vrste u ovoj godini. Posetilo ga je oko 500 nezaposlenih, uglavnom mladih ljudi koji su strpljivo u redu cekali na razgovor sa oko 25 predstavnika firmi koje u ovom trenutku imaju potrebe za odredenim profilima kadrova. Tražili su se trgovci, diplomirani inženjeri mašinstva, pravnici, sekretarice, obucari, novinari, bravari i stolari, frizeri i kozmeticari, operateri i mesari... U kojoj meri je još jedan “bliski susret” poslodavaca i nezaposlenih imao pozitivne efekte znace se uskoro. Neke analize govore da je ocekivana efikasnost ovih sajmova - oko 15 posto zaposlenih lica.

Prošlonedeljni Sajam u “Cvetnoj sali” Hotela “Dunav” poceo je u 10 sati i trajao sve do 13 casova. Otvorila ga je Verica Tešic, zamenik direktora Filijale u Požarevcu, a pored velikog broja nezaposlenih i poslodavaca prisustvovali su i predstavnici Okruga, Privredne komore, lokalne samouprave...

- U proseku organizujemo cetiri sajma zapošljavanja godišnje, dva u požarevackoj opštini i isto toliko na terenu. Ovi sajmovi su prevashodno korisni jer se direktno suceljavaju nezaposlena lica i poslodavci. Ovoga puta radi se o potpuno realnim potrebama poslodavaca za oko 20 razlicitih zanimanja.Traži se nekvalifikovana, i ženska i muška radna snaga, ali i visokokvalifikovani inženjeri sa licencama, pravnici, ekonomisti... Iskreno se nadam da ce Sajam biti uspešan i za poslodavce i za nezaposlene, kaže Verica Tešic, zamenik direktora Filijale.

Medu firmama koje su iskazale potrebe za odredenim radnicima bile su i: Požarevacka gimnazija, Osnovne škole “Božidar Dimitrijevic Kozica” iz Bradarca i “Vuk Karadžic” iz Požarevca, M-Rodic DOO, JP Direkcija za izgradnju, Drvo pod Požarevac, Elegant Poljana, Radio Duga, RD inženjering, JP Toplifikacija, JKP “Komunalne službe”, Muzej, Opštinska uprava, DO “Jugo”, Preduzece za puteve Požarevac...

S.E.

OŠ "KRALJ ALEKSANDAR" POŽAREVAC

TAKMICENJE RECITATORA

U organizaciji Kulturno- prosvetne zajednice i Ministarstva prosvete i sporta u OŠ "Kralj Aleksandar " prošle nedelje organizovano je takmicenje recitatora. Ucestvovalo je tridesetak ucenika nižih razreda svih osnovnih škola požarevacke opštine. Ovo takmi-cenje održava se svake godine a najbolji ucenici plasiraju se na okružno i meduregionalno takmi-cenje. Za ucenike od petog do osmog razreda takmicenje recitatora organizovano je u Centru za kulturu.

SO ŽAGUBICA

PREUZELI DOM ZDRAVLJA

Tokom nastavka sednice Skupštine opštine Žagubica, zapocete 21. marta, prošlog utorka je doneta odluka o preuzimanju prava i obaveza Osnivaca u oblasti primarne zdravstvene zaštite prema Domu zdravlja “Žagubica” u Žagubici.

Odluka je doneta u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti a u skladu je i sa Statutom ove Opštine.

Ministarstvo na potezu

Pored definisanja delatnosti Doma zdravlja, nacina i izvora obezbedenja sredstava za funkcionisanje te ustanove, kao i medusobnih prava i obaveza, skupštinska odluka definisala je i organe upravljanja. Pomenutom odlukom je predvideno da ce do imenovanja direktora Doma zdravlja, v.d. direktora biti dr LJiljana Ilic.

Imenovan je i petoclani privremeni Upravni i troclani privremeni Nadzorni odbor žagubickog Doma zdravlja.

U obrazloženju koje je uz ovu odluku odbornicima dostavila skupštinska Služba za normativno - pravne poslove, naglašava se da je interes ove lokalne samouprave da se do sada postignuti nivo zdravstvene zaštite podigne i unapredi a nikako smanji. Dodaje se da je za definisanje oblasi zdravstvene zaštite, unutrašnju organizaciju i uslove za imenovanje i razrešenje direktora neophodno prethodno pribaviti mišljenje Ministarstva zdravlja.

Budžet na “popravci”

- Donet je i zakljucak da se na jednoj od narednih sednica pristupi rebalansu budžeta i, pored nekih drugih korekcija, predvide i znacajnija sredstva kojima bi Osnivac ucestvovao u funkcionisanju Doma zdravlja u Žagubici. Sadašnjih 600.000 dinara, u budžetu predvidenih za zdravstvo, svakako nije iznos koji bi mogao da odgovori potrebama. Sacinice se precizne analize, ali je realno ocekivati da ce u predlogu za rebalans budžeta ta cifra biti najmanje upetostrucena, - kaže predsednik SO Žagubica Tomislav Milojevic.

Predlog rebalansa budžeta koji najavljuje predsednik SO Žagubica, pored ostalih korekcija, sadržace i novu poziciju: “Pomoc u rekonstrukciji, adaptaciji i dogradnji verskih objekata na podrucju Opštine Žagubica”. Na deo tih budžetskih sredstava moci ce, pored ostalih, da racuna i Crkvena opština Osanica, koja se žagubickoj Skupštini obratila sa molbom za dodelu sredstava kojima bi se pomogao dovršetak “grubih” radova na izgradnji crkve Svetog proroka Ilije u Osanici.

Ocekuje se da u predlogu izmena i dopuna Odluke o budžetu i sredstva opredeljena za ulaganje u mesnim zajednicama budu precizno podeljena na svaku mesnu zajednicu Opštine Žagubica ponaosob.

Opet razrešili nacelnicu

Na predlog trecine odbornika SO Žagubica, po drugi put je doneta odluka o razrešenju Smederevke Buckic, nacelnika Opštinske uprave Opštine Žagubica. Naime, odluku iste sadržine, donetu na jednoj od prethodnih sednica SO Žagubica, nedavno je poništio Okružni sud u Požarevcu, ali su odbornici nove skupštinske vecine žagubickog lokalnog parlamenta ostali uporni u nameri da nacelnicu razreše po svaku cenu.

- Kao diplomirani pravnik i predsednik Skupštine opštine, upozorio sam odbornike na zakonitost, s obzirom da je predsednik Opštine jedini ovlašceni predlagac za imenovanje i razrešenje nacelnika Opštinske uprave. Odbornici su, i pored toga ostali pri nameri da takvu odluku donesu. Nisam ucestvovao u glasanju, ali 18 odbornika je odluku o razrešenju izglasalo, - precizirao je u telefonskom razgovoru Tomislav Milojevic.

U slucaju SO Žagubica, koja “u punom sastavu” broji 33 odbornika, (trenutno se ceka popuna dva upražnjena mesta), 18 je apsolutna vecina.

KLISURA POD ZAŠTITOM DRŽAVE

Na predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na poslednjoj sednici SO Žagubica doneta je Odluka o zaštiti spomenika prirode “Klisura Osanicke reke”.

“Klisura Osanicke reke” ovim dokumentom se definiše kao znacajan geomorfološki objekat, sa kraškim hidrološkim pojavama, i predstavlja utocište za mnoge retke populacije faune, kao i važno stanište za oko 166 biljnih vrsta. Kao takva, stavlja se pod zaštitu kao spomenik prirode i svrstava u III kategoriju zaštite kao znacajno prirodno dobro, stoji u ozvanicenom predlogu Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Spomenik kulture “Klisura Osanicke reke” je kompleks u severozapadnom delu Opštine Žagubica i zahvata prostor od oko 30 hektara, uglavnom u privatnoj svojini. Na prostoru izdvojenom za zaštitu ustanovljava se režim zaštite II stepena, koji definiše ograniceno i strogo kontrolisano korišcenje prirodnih resursa.

O ovom spomeniku kulture starace se žagubicko Javno preduzece “Belosavac”, precizira se u skupštinskoj odluci.

Inace, odbornici stranke G 17 Plus, ukljucujuci i predsednika Opštine, nisu prisustvovali ovom delu sednice Skupštine opštine.

D. Milenkovic

AKCIJE: EPS I DECA 2007

“ŠTEDIM ENERGIJU, CUVAM SRBIJU"

Na svetski Dan voda, 22. mart, Elektroprivreda Srbije najavila je ovogodišnju akciju EPS I DECA 2007- Štedim energiju, cuvam Srbiju. Ova tradicionaln akcija u saradnji sa školskim upravama Ministarstva prosvete namenjena je ucenicima osnovnih škola u Srbiji i trajace tokom cele godine, a tema je ocuvanje životne sredine uz edukaciju dece o racionalnoj potrošnji elektricne energije. Ovom akcijom obuhvaceni su likovni i literarni konkurs pod nazivom “Energija i priroda- moji prijatelji”, foto konkurs “Ovo je moja Srbija”, “Zelenije - jeftinije”, akcija smanjivanja potrošnje struje, “EPS- ove cigrarije”, sportsko takmicenje, “Zelena patrola” - TV emisije o tome kako termoelektrane “fabrike struje” cuvaju životnu sredinu, igrokaz “Planeta Zemlja i doktor Vreme”, “Muzika bez struje” i “Deca u prirodi” - TV emisije, muzicki CD i edukativni CD sa igricama za decu. Sve ove akcije su takmicarskog karaktera, a za najuspešnije, i pored besplatnog boravka u kampu na Tari, obezbeCene su simpaticne nagrade.

Likovni konkurs krece pocetkom aprila i završava se krajem maja, kada ce na podrucju svih školskih uprava, odlukom strucnih žirija biti odabrano po pet najuspešnijih radova koji dalje konkurišu za 10 najuspešnijih na nivou Elektroprivrede Srbije. Nagrade u vrednosti 100 evra, za autore najuspešnijih likovnih radova na temu - Energija i priroda - moji prijatelji, obezbeduju privredna društva u sastavu EPS-a, dok ce 10 najuspešnijih radova na nivou Republike Srbije nagraditi elektroprivreda.

Nagrade najuspešnijim autorima likovnog i literarnog konkursa, kao i njihovim nastavnicima na podrucju školske uprave Požarevac, koja pokriva Branicevski i Podunavski okrug, obezbeduje Privredno društvo Termoelektrane i kopovi Kostolac. Urucivanje nagrada, po odluci strucnog žirija u kome po propozicijama ucestvuje i predstavnik školske uprave, obavice se krajem maja. Podsetimo, prošlogodišnjom akcijom bilo je obuhvaceno oko 8. 500 osnovaca iz više od 250 škola širom Srbije, od kojih je više od hiljadu posetilo i Muzej Nikole Tesle u Beogradu.

M. K.

NASTAVLJA SE PRESIJA OKRUŽNOG I OPŠTINSOG ODBORA DSS POŽAREVAC NA MEDIJSKU KUCU "REC NARODA"

LEGALISTI?

U poslednje vreme ucestali su i sve perfidniji napadi Opštinskog i Okružnog odbora DSS u Požarevcu na slobodnu i nezavisnu medijsku kucu "Rec naroda". Doduše, u toj necasnoj raboti imaju i nekoliko svojih trabanata iz redova nekih nebitnih poslenika javne reci koji vasceli svoj život provode blateci i tužeci druge.

Najpre je sa napadima krenuo predsednik OO DSS na TV Duga tobože nezadovoljan uredivackom politikom "Reci naroda". Ne dugo zatim iz krajnje licnih razloga *jer je dobio otkaz zato što ima istu firmu za izdavacku delatnost, kao i maticna kuca u kojoj je radio Igor Apostolovic. Mlad covek misli da ako je predsednik Okružnog odbora mladih da može i kršiti zakon do mile volje. Javila se potom i Informativna služba OO DSS koja otkriva pravo lice tvrdeci da u nekima vide portparole "opštinara koji ne žele da odu sa vlasti" i još dodajuci kako uredivacki tim prema DSS ima "animozitet". Na kraju te price u koju ni sama pomenuta služba ne veruje, stoji da su "politicki progoni deo prošlosti", a gde cete crnje politicke nasrtaje od sada pomenutih.

Prošlog petka, valjda da pritisci budu teži, licno, je zvao i pretio narodni poslanik i predsedik Okružnog odbora DSS Slavoljub Matic meni - direktoru i glavnom i odgovornom uredniku medijske kuce "Rec naroda".

Suština svega je da bi DSS milom ili silom hteo da spreci objektivno, profesionalno i zakonito obaveštavanje javnosti. Nece DSS nezavisne, slobodne i samostalne medije. Hoce samo one gde su slike Alekse Savica i Slavoljuba Matica. Zato ne bi trebalo da nas stavljaju u isti paket sa "opštinskom vlašcu koja nece da ide", da ne izmišljaju stvari kojih nema, progone, animozitete i slicno. Svakome je jasno da na taj nacin svoj kljucni legalisticki princpi bacaju pod noge i postaju, kao u ovom slucaju lažni legalisti kada hoce da naprave slucaj, tamo gde ga nema. Dosta više sa presijama, zakoni nikom nisu uskraceni i necemo li valjda mimo zakona. Vaš politicki rad je vaše opredeljenje, vaš izbor, ništa protiv.

Mediji moraju biti slobodni i nezavisni, druge nema, a pretnje "svim sredstvima" krajnje je vreme da ih eliminišete iz svog rada.

Direktor i glavni i odgo-vorni urednik JP "Rec naroda” Ilija Dimitrijevic

ISPRAVKA

U tekstu “Sednica bez opozicije”, objavljenom u prošlom broju lista “Rec naroda”, pogrešno je preneto da je nastavnik ruskog jezika OŠ u Smoljincu prošle godine dobio Oktobarsku nagradu, što nije tacno.

Pomenuti nastavnik je prošle godine, na predlog te Škole, dobio nagradu na Dan prosvetnih radnika. Ovom prilikom autor teksta se javno izvinjava zbog ucinjene greške.

D. Milenkovic

PRVA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA ZADRUŽNOG SAVEZA POŽAREVAC

SNAŽENJE ZADRUGARSTVA

- Cene poljoprivrednih proizvoda da ne odreduju trgovci vec seljaci iza kojih ce stati srpska asocijacija zadruga

Zadruge koje sprovode kooperativne odnose treba da budu stimulisane od države

Osnovni zadružni savez u Požarevcu, na prvoj sednici novoizabranog upravnog odbora, pokrenuo je brojna pitanja koja treba da unaprede život seljaka, sela i zadruga. Izdvajamo dva, a ticu se prodaje poljoprivrednih proizvoda i organizovanja kooperacije.

CENE TREBA DA ODREDE PROIZVOÐACI

Iz perioda obaveznog otkupa i kasnije kreditiranja otkupa tržnih viškova poljoprivrednih proizvoda ostala je kod poljoprivrednika navika da cene njihovih proizvoda odreduje država, obezbedujuci kredit za otkup. To vreme je davno za nama, ali su navike ostale. Umesto države, cene pšenice, kukuruza, suncokreta, šederne repe, soje, mleka, tovnih svinja i junadi itd. Sada odreduju trgovci. To je paradoksalno, jer na tržištu cena robe zavisi od ponude i tražnje, ali pocetnu cenu uvek daje proizvodac a ne potrošac ili posrednik. I u drugim slucajevima seljacke proizvodnje vlada takav odnos.

Zadružni savez ce pokušati da ispravi tu nelogicnost. Od Zadružnog saveza Srbije i svih regionalnih saveza, kao i od samih poljoprivrednika zatražice se da uslove proizvodnje ukljucujuci i cene ubuduce odreduje proizvodac. Poljoprivrednike u tome treba da zastupa Zadružni savez Srbije. Samo tako udruženi, poljoprivrednici mogu predstavljati partnera u pregovorima sa trgovcima, preradivacima, bankarima, državom...

STIMULISANJE KOOPERACIJE

Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga sa sedištem u Požarevcu zatražice od nadležnih vlasti, pre svega od Ministarstva poljoprivrede, da se u mere agrarne politike uvrste i novcane stimulacije za zemljoradnicke zadruge i druge organizacije koje obavljaju poslove kooperacije. Sve je manje zadruga koje se bave poljoprivredom na gazdinstvima seljaka i ciji magacini namenjeni poljoprivredi vrše usluge za poljoprivredu. Da bi se sprecilo okretanje zadruga klasicnoj trgovini ili vršenju drugih poslova a ne onih radi kojih su osnovane, stimulacija za organizovanje poljoprivredne proizvodnje kod zadrugara, kooperanata i drugih proizvodaca ce pomoci da magacini bolje rade, kao i da ih ponovo otvore one zadruge koje su profit potražile u drugim delatnostima.

Ovakav zahtev iz Zadružnog saveza u Požarevcu ka Ministrarstvu poljoprivrede potekao je još pre više od godinu dana, ali nije prihvacen. Sada se traži da ga podrže sve zadruge, svi regionalni zadružni savezi, Zadružni savez Srbije, Privredna komora, udruženja poljoprivrednih proizvodaca, a pre svega sami poljoprivrednici. Takva podrška upucena ministratsvu sa pomenutih adresa bice ozbiljno lobiranje za opravdane zahteve.

Dodajmo da Zadružni savez u Požarevcu traži da se i zadrugama omoguci da besplatno pomažu poljoprivrednicima u popunjavanju zahteva za registraciju njihovih gazdinstava, kao i kod podnošenja zahteva za dodelu kredita.

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (10)

BRENDIRANJE SELA

Marta meseca u Beogradu je održan sajam srpskih brendova. O brendu i brendiranju se u Srbiji malo govori a još manje zna, ali, iako sa zakašnjenjem, i u tom pogledu sledimo Evropu. Ne zato što se time Evropi ulagujemo, vec zato što je brend nacin da ponuda robe ili usluga bude prihvatljiva tržištu, a takode i da se postigne veca cena i ostvari profit.

Brend je oznaka dobrog, standardnog, prepoznatljivog kvaliteta. Robna marka koja uliva poverenje potrošaca. žig koji je kupcu dovoljan putokaz. Firmirana roba koja je najskuplja a prva se proda!

Brendiranje sela?

Da bi postalo brend, najposveceniji ljudi u selu moraju da svoje sugradane pridobiju za tu ideju. Jedna lasta ne cini prolece, a jedan zaljubljenik u rodeno selo nece ga uciniti boljim, dobrim mestom za život i rad, dobrom destinacijom za dolazak turista ili gostiju, nece ga uciniti prepoznatljivim u granicama male nam države, a o Evropi da i ne govorimo. Ali, više pregalaca mogu da budu “kvasac” koji ce “inficirati” susede, rodbinu, mesnu zajednicu, druga udruženja i društva. Kada se postigne takozvana kriticna masa, odnosno kada je dovoljno pojedinaca i organizacija prihavtilo ideju i izrazilo spremnost da njihovo selo postane to što inace nije, pola posla je završeno!

Nisam znao gde je mesto Crvenka dok njihov klub nije ušao u Prvu ligu. Sportisti su proneli slavu Crvenke a meštani prihvatili “štafetu” i zdušno radili da im ulice budu prohodne, kuce sveže obojene, objekti društvenog standarda upotrebljivi. Da se ne postide gostiju. I da sami uživaju u novom ambijentu, za koji su tek tada shvatili koliko im to znaci.

Na Dragacevskoj trubi ni polovina posetilaca nije luda za trubom. Ali jeste za atrakcijom, necim novim, originalnim. Nije od prve godine država stala iza trubaca, ali kad je videla na koju stranu ide narodno interesovanje, Vlada je krenula na tu stranu. I novcem iz budžeta i svojim prisustvom (pa i ucešcem u veselju).

Nisam ljubitelj slanine, ali sam bio radoznao da odem u Kacarevo na Slaninijadu. Tog vikenda, jedinog u godini, desetine hiljada gostiju dode da vidi cudo: meštani organizovali takmicenje u pripremanju slanine, organizovali prodajnu izložbu. Uzgred izneli sve poljoprivredne proizvode koji su im za prodaju - i sve prodali. Turisti nisu baš željni svih tih proizvoda, ako jesu i slanine (prava domaca), ali kad su vec u rapoloženju da razgledaju ponudu, odluce se i na kupovinu. Nije ni u Kacarevu prve godine bilo sve kako treba, ali su za nekoliko godina oni shvatili šta sve treba da urede i poprave u selu, kako da goste docekaju što bolje i kako da gosti ostave što više para.

Ima “prvih lasta” i u našoj blizini, pa i u okrugu, ali ti primeri još ne uspevaju da dobiju znak za brendiranje. Ako to i dalje žele svom selu, sebi pre svega, brendiranje nece izostati.

Naše komšije Osipaonicani, tu nedaleko preko LJubicevskog mosta, mesec-dva su centar prodaje bostana. Dolaze prodavci iz cele Srbije da tu ponude tone i tone lubenica i dinja, jer u svom mestu pa i na velikim gradskim pijacama nema tolike potražnje. Dolaze trgovci da kupe bostan na veliko. Jedan vikend u nedelji u Osipaonici dobio je ime Bostanijada. Praznik sela, a gostiju ko pleve! Bostanijada se još nije komecijalizovala, ali, ima vremena.

“Selo suncokreta” piše na uocljivoj tabli na ulasku u __________ . I u drugim selima Branicevskog okruga gaji se suncokret (u Branicevskom okrugu godišnje se proizvede preko 11.000 tona a u Podunavskom manje od 3.000). Ali, samo ovde se održava proslava u cast suncokreta, u cast ratara koji ga proizvode, posebno onih koji su u tome najbolji.

Bliže Petrovcu, tabla sa natpisom “Selo pcelara”. Kamenovo su proslavili Ðordevici, više puta republicki šampioni, ali su i mnogi drugi Kamenovci razvili pcelarstvo, praveci od toga biznis. I u Kamenovu se jednom godišnje okupljaju pcelari i posetioci koji žele da kupe originalni prirodni med, mlado sace, propolis, cvetni prah, maticni mlec. Možda i pcelinji roj, kako bi i sami postali pcelari.

Na drugoj strani, na putu prema Kucevu, uz putokaz za Smoljinac saobracajni znak obaveštenja upozorava da dolazite u selo malih privrednika. Tu je i spisak njihovih fabrika i radionica...

Još bi se moglo nabrajati. Ali je potrebno umesto zakljucka reci da navedeni i slicni primeri znace samo pocetak rada na brendiranju svog sela. Kada meštani budu zadovoljni dostignutim i kada od toga brenda mnogi njegovi meštani promene svoj život nabolje, e to ce biti pun pogodak. To je i cilj brenda: puno srce i pun novcanik.

Bogdan Živanovic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA: RADIŠA MILOVANOVIC IZ BATOVCA

OD RADIŠE MALO KO VIŠE

Glavna delatnost Radiše Rake Milovanovica iz Batovca je stocarska proizvodnja. Trenutno u svojoj farmi uzgaja 110 tovnih svinja, krmace i neraste koje cetiri godine zaredom izlaže na Novosadskom sajmu. Što se ratarske proizvodnje tice, žitarice su zastupljene na 25 hektara i one služe za ishranu stoke. Trenutno tritikale gaji na 6 hektara, suncokret na 4 hektara, a 15 hektara je rezervisano za kukuruz.

“Celokupna proizvodnja služi za spravljanje stocne hrane koja se dopunjuje superkoncentratima “Sano”. Što se investicija tice napravili smo objekat za tov ciji je kapacitet sto junadi i ocekujemo kredit Ministarstva poljoprivrede za kupovinu pedeset teladi. Država je stala sa otkupom svinja jer je kvota popunjena, pa trenutno prodajemo za 70 dinara po kilogramu što je nepovoljno, jer da bi se ostvarila neka minimalna zarada potrebno je da cena bude bar 90 dinara. Trenutno na njivama rasturamo veštacko dubrivo (15:15:15) 300 kg/ha, prihranili smo tritikale, a za kasniju prihranu kukuruza koristicemo kan. Mi obavljamo vršu kukuruza u zrnu i prošle godine smo imali tri vagona zrna sa 32% vlage, 12 vagona silaže, 7.000 bala deteline tako da smo u potpunosti pripremljeni za tov. Od hibrida ove godine koristicemo Pionirove A 24, R 10, a od KVS-a :Mikado i Luce”, istice Radiša Milovanovic.

Prošle godine Milovanovici su imali prinos od 7 -9 tona po hektaru kukuruza u zrnu. Od mehanizacije poseduju: dva traktora sve potrebne prikljucne mašine koje su stare dvadesetak godina i potrebno ih je zameniti. Inace, Radiša Milovanovic cetiri puta za redom je dobitnik zlatne medalje na Novosadskom sajmu za kvalitet svinja, a 1997. godine ostvario je prinos pšenice od 7,3 tona po hektaru što je bio drugi rezultat u Srbiji. Rakin naslednik, Bojan Milovanovic je veterinarski tehnicar po struci i sa velikim entuzijazmom ocekuje pocetak rada farme za tov junadi i nada se velikom uspehu u tom poslu koji ce najverovatnije otpoceti maja meseca kada pristignu podsticajna sredstva.

D.D.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

PREDSETVENA PRIPREMA U PUNOM JEKU

U ovoj godini zimske padavine su bile niske pa je samim tim i akumulacija zimske rezerve vlage mala. Pored toga visoke temperature u zimskom periodu uslovile su znacajno isparavanje vode iz zemljišta narocito kada je maksimalna dnevna temperatura prelazila 15 stepeni. Vlažnost zemljišta na pocetku vegetacionog perioda ne predstavlja znacajnu rezervu vode za duži period, pa ce porast biljaka uglavnom zavisiti od kolicina padavina i njihovog rasporeda. Dosadašnji vremenski uslovi kao i prognoza predvidaju najtopliju godinu u odnosu na prethodni period, što podrazumeva znatno vece potrebe i potrošnju vode od strane biljaka.

Predsetvena priprema ze-mljišta koja se radi približno na dubinu setve useva za koji se priprema obavlja ima za cilj da stvori uslove da zasejano seme legne na zbijeni i kompaktni sloj zemljišta koji obezbeduje seme vlagom, dok gornji rastresiti sloj zemljišta kojim je seme pokriveno omogucava nesmetan dotok vazduha i toplote, tako da seme ima sve uslove za klijanje i ujednaceno nicanje. U trecoj dekadi marta temperature su nešto niže, medutim ovakvi vremenski uslovi znacajnije ne ometaju rast i razvice gajenih biljaka.

D.D.

RAZGOVOR SA DOBRICOM MILOSAVLJEVICEM, SEKRETAROM TURISTICKE ORGANIZACIJE OPŠTINE POŽAREVAC

TURIZAM - ŠANSA ZA RAZVOJ

Turisticka organizacija opštine Petrovac osnovana je odlukom Skupštine opštine krajem 2005. godine, a sa radom je pocela sedam dana po imenovanju Upravnog odbora 13. marta 2006. godine. Prvi poslovi bili su vezani za planiranje i projektnu dokumentaciju turisticke ponude opštine. Usvojen je Statut i ostvareni su kontakti sa agencijama i ministarstvom turizma. Uspostavljena je veza sa velikim brojem lokalnih subjekata koji su zainteresovani da postanu deo turisticke ponude. Izraden je prvi propagandni materijal s delom turisticke ponude, prezentovan na visokokvalitetnom materijalu u saradnji sa umetnickim fotografom Stankom Kosticem. Posredstvom lokalne samouprave, na terenu je ostvaren kontakt sa savetnicima ministarstva zbog mogucnosti izrade projekta seoskog turizma i plana turisticke manifestacije “Dani Mlave”. Krenulo se ambiciozno, a mi smo prvo pitali gospodina Milosa-vljevica da li je turizam kao privredna grana, mogucnost za razvoj ovog kraja?

“Pravci razvoja naše opštine vezani su i oslonjeni na razvoj poljoprivrede i turizma. Tu ne treba mnogo ulagati, treba samo dobra organizacija, plan i da se izade na tržište. Imamo prirodne lepote, zdravu hranu, tu su potencijali banje “Ždrelo”, lepa sela, manastiri i to nudimo. Razgovarali smo sa raznim strucnjacima i preporucili su nam da razvijamo seoski i banjski turizam, uz razne pratece programe posete manastirama, izletima po planinama, organizacije lova i ribolova i drugo”.

Opredeljenje za seoski turizam posebno istice tri naselja, Bistricu, Ždrelo i Vitovnicu?

“To su naselja koja gravitiraju banji. Bistrica ima vodenice i valjavice koje rade, a takvih nema mnogo u Srbiji i bice atrakcija videti ih kako rade i koristiti njihove proizvode. Vlasnici parcela voljni su da svoj posed i rad ukljuce u projekat “Etno selo”. Ždrelo ima jezero, vojni kompleks, dva manastira. Manastir Svete Trojice u Ždrelu je ispitan kao moguca tacka u turistickoj ponudi buduceg projekta planinarske pešacke staze. Vitovnica je selo sa cuvenim manastirom, tu pocinje i planinsko izletište Trest”.

Banja “Ždrelo” je pocela sa radom, šta ocekujete od tog potencijala?

“Strategija razvoja turizma jugoistocne Srbije je planina Beljanica sa svojim skijaškim centrom, a mi sa našim turistickim potencijalima tu treba da se prikljucimo i dopunjujemo ga. Vlasnik banje planira dalji razvoj kroz izgradnju hotela sa 120 postelja, akva park i dva pokrivena bazena. Tu nije kraj, nama treba, novi hoteli, banjska voda je dobra, leci više bolesti, od psorijaze do reumatizma, tako da ocekujem da to za jedno desetak godina postane turisticki centar koji ce povuci i razvoj seoskog turizma”.

Tu je i saradnja sa podunavskim opštinama?

“Dunav je drugi turisticki potencijal našeg kraja. Uredenjem priobalja u opštinama Požarevac, Veliko Gradište i Golubac stvorice se mogucnost da turisti koji krstare Dunavom obidu i našu opštinu. Izgradnjom marina i organizacijom jednodnevnih izleta za te turiste, mi smo drugi nivo turisticke ponude, bicemo prateca opština svim sadržajima kojima cemo ponuditi toj vrsti turista”.

Do sada su našu opštinu posecivali turisti uglavnom zbog mnastira Gornjak i Vitovnice. šta ce se raditi na razvoju verskog turizma?

“Hodocasnicki turizam kod nas je u zacetku. Jednodnevni izleti koji se organizuju za posete manastirima u svom programu nisu sadržavali i druge oblike. Tu mislim pre svega na ugostiteljstvo i prodaju suvenira, kao i bolju saradnju sa starešinstvom manastira. Radimo na zajednickom projektu da i tu unapredimo i upotpunimo turisticku ponudu”.

Predstoji i upoznavanje Homoljskih planina, kao poseban pravac u vašem radu?

“Ostvareni su kontakti sa planinarskim društvima “Sremuš“ i “Kopaonik” iz Beograda, kao i “Vukan” iz Požarevca. Do sada je to bilo dosta neorganizovano. Akcenat cemo staviti na selo Bistricu. Predstoji obeležavanje i izgradnja biciklistickih i planinarskih, pešackih staza od 3 i 22 kilometara. Bice to kružne staze, ali je i ovde prisutan problem smeštaja tih ljudi, zaljubljenika u prirodu kojih ima sve više. I opet se vracamo na seoski turizam. Osim smeštaja, koga imamo u dovoljnom broju, nama su neophodni ljudi domacini koji ce svojim gostima pripremnati hranu, organizovati aktivnosti u polju, na njivi i tu trebva animirati stanovništvo za taj vid rada, a on donosi dobru zaradu. U ovim prvim koracima, moramo obezbediti bar pedesetak ležajeva sa svim pratecim sadržajima. U tu svrhu organizovali smo i seminar za pedesetak ljudi, domacina koji su zainteresovani za ovaj vid saradnje. O potencijalima i šansama seoskog turizma, govorio im je naš ugledni strucnjak iz te oblasti Radomir Stojanovic iz Beograda. Raduje me što se uglavnom radi o mladim ljudima, koji žele da se time bave, a mi cemo im omoguciti da to rade na pravi nacin”.

Uspostavili ste i dobru saradnju sa ministarstvom turizma?

“Organizovana je poseta ministra turizma,trgovine i usluga Bojana Dimitrijevica opštini Petrovac. Poseta je omogucila prohodnost informacija o postojecim potencijalima opštine, što je dovelo do realizacije finansijske pomoci ministarstva u iznosu od 10. miliona dinara za prilazne puteve Beljanici i pola miliona dinara za turisticke manifestacije u opštini. Ministru je na terenu pružen uvid u mogucnosti geotermalnog izvora “Ždrelo”. Organizovana je i realizovana poseta pomocnika ministra turizma Radivoja Pirgica u decembru. Ostvaren je i kontakt sa važnim poslenicima u oblasti turizma. Organizator prvih “Igara bez granica” u našoj zemlji, dao je predlog realizacije uslužne prodaje suvenira vezanih za verski turizam, a direktor JAT apartmana na Kopaoniku je dao moguce rešenje projekta seoskog turizma. Direktor turisticke organizacije Srbije Miodrag Popovic, dao je prednost povezivanja naše opštine sa podunavskim opštinama u kojima bi naša ponuda bila veza Dunava sa Beljanicom”.

Nedavno ste se vratili iz Rusije gde ste ucestvovali na Medunarodnom sajmu turizma MITT 2007 koji je održan u Moskvi?

“Imali smo privilegiju da sa predstavnicima Turisticke organizacije Srbije, Vojvodine, Beograda i Zlatibora predstavimo turistuicku ponudu Srbije na ovom sajmu. Ruskom turistickom tržištu predstavljena je celina turisticke ponude Srbije sa posebnim naglaskom na turisticku ponudu Beograda i Novog Sada sa izletima u okolinu ovih gradova. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa turama posebnih interesovanja, kao što su manastirske ture, aktivan odmor u prirodi, banjski turizam, turizam na selu, turisticke manifestacije i turizam na Dunavu. Izazvali smo velike simpatije kod Rusa, koji su zainteresovani za posete i za ulaganja posebno za verski turizam i za banje. Imali smo više sastanaka sa turistickim operaterima i predstavnicima naše ambasade. Nosimo veoma pozitivna iskustva i ocekujemo da jednodnevne turisticke ture iz Beograda ka našoj opštini krenu vec u maju mesecu. Moram da kažem da smo boravili i u Rumuniji i uzeli smo ucešce u traženju partnera u prekogranicnoj saradnji sa našim susedima”.

Saradujete i sa nevladinom organizacijom “ADF”?

“Da, nevladina organizacija ADF je u okviru projekta “Homoljska regija” našla u Turistickoj organizaciji radnog i ozbiljnog saradnika. Nekoliko predavanja, dva seminara i putovanje u Rumuniju uradeno je strucno i do kraja. Ucešce na Etno festivalu u Novom Sadu deo je te saradnje, a u planu su i druge aktivnosti”:

Mnogi ce dolaziti u ovaj kraj i zbog raznih turistickih i kulturnih manifestacija?

“Mi imamo popis svih dešavanja u opštini koji cemo ponuditi našim gostima. Pokrenuli smo manifestaciju “Dani Mlave” u dane velikog julskog vašara. Ona je tematski podeljena i u sebi je obuhvatila zabavne, poslovne, kulturne, privredne i umetnicke sadržaje. Prva iskustva su teška, ali se u okviru tih teškoca pojavilo mnogo pozitivnih rezultata. Mi smo zadovoljni kako je to proteklo, a ove godine ocekujemo da ce biti bolje. Ostvaricemo regionalnu saradnju i pozvati goste sa svojim programima. Vec na Sajmu turizma u aprilu, imacemo zajednicki nastup kao regija”.

D.Ilic

U PETROVCU ZASEDALA OPŠTINSKA VLADA

Opštinsko vece opštine Petrovac, prošlog cetvrtka, održalo je 53 sednicu. clanovi opštinske vlade razmotrili su 21 tacku dnevnog reda, a pretežno su bila zastupljena pitanja iz domena imovinsko pravnih odnosa. Doneto je nekoliko rešenja o davanju u zakup ostalog neizgradenog zemljišta u državnoj svojini u Ždrelu i Petrovcu, kao i davanja u zakup poslovnog prostora u Burovcu. Doneti su zakljucci i o raspisivanju oglasa za izdavanje u zakup poslovnih prostorija u Tabanovcu i ostalog gradevinskog zemljišta u ulici Mileta Rakica u Petrovcu i u naselju Knežica. clanovi Opštinskog veca informisani su o izvršenim isplatama iz budžeta opštine Petrovac za 2007. godinu sa pozicija tekuce budžetske rezerve, finansiranje manifestacija i naknade po ugovoru o delu. Jednom broju pojedinaca koji su socijalno ugroženi, upucena je jednokratna finansijska pomoc.

ODRŽANA SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE CRVENOG KRSTA

Redovna sednica Skupštine opštinske organizacije Crvenog krsta održana je prošle srede u Petrovcu. Usvojen je Izveštaj o radu za prošlu godinu, kao i Plan rada za 2007. U ime Skupštine opštine prisutne delegate pozdravio je Dragoljub Milosavljevic, sekretar Skupštine opštine, a Moma Stanimirovic sekretar Crvenog krsta je upoznao prisutne sa neposrednim akcijama ove humanitarne organizacije. On je za sutra najavio vekliku redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi za potrebe Instituta u Beogradu. Akcija ce se održati u Osnovnoj školi u Šetonju i ocekuje se prevashodno ucešce dobrovoljnih davalaca iz Šetonja, Busura, Veziceva, Covdina, Ždrela, Stamnicke Reke i Velikog Laola, kao i ucenika završnih razreda SŠ “Mladost”.

Zajednickim aktivnostima Crvenog krsta i petrovackog Zdravstvenog centra bice obeležen 7. april Svetski dan zdravlja. Tim povodom u sredu 4. aprila u kabinetu za transfuziju krvi pri Domu zdravlja, krv ce dati dobrovoljni davaoci iz Tabanovca, a u centru grada ce jedinica Crvenog krsta za delovanje u nesrecama demonstrirati vežbe prve pomoci.

KULTURNA HRONIKA

Kulturno prosvetni centar organizovao je u Domu kulture prošle nedelje Vece humora i satire Dobroslava Tepavcevica i Cedomira Stavrica. Gosti veceri bili su poznati satiricari iz Beograda Petar Lazic, LJubodrag Stojadinovic, Saša Kovacevic i Aleksandar Vasic. Isto vece Petar Lazic, književnik, otvorio je i izložbu foto montaža Cede Stravrica - Cedolina.

Dramska sekcija srednje škole “Mladost” u petak je gostovala u Velikoj Plani sa svojim predstavama “Medved” i “Školski kabare”. Predstave su naišle na lep prijem tamošnje publike.

Mališani decjeg vrtica “Galeb” za gradanstvo pripremaju još jednu priredbu koja je najavljena za sutra 4. aprila. Ovog puta moto priredbe glasi :”Svi zajedno veceras letimo u plavicasti grad od svile, medu leptire i vile”, a program ce biti izveden na sceni Doma kulture sa pocetkom u 17 casova. Prikupljen novac od ulaznica bice upotrebljen za kupovinu igracaka i didaktickog materijala za decu vrtica.

D.I.

JP "TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC

TOPLOVOD SE I DALJE ŠIRI

Iako grejna sezona zvanicno traje do kraja aprila, prelimirarni pokazatelji ukazuju da je minulih meseci kolicina toplotne energije koju je požarevacko Javno preduzece “Toplifikacija” preuzelo i isporucilo kraj-njim potrošacima tek neznatno smanjena u odnosu na ranije godine, uprkos tome što je za nama “blaga” zima.

Ako se izuzmu problemi sa dopremom toplote iz TE Kostolac tokom februara, moglo bi se zakljuciti da je grejanje bilo zadovoljavajuce, mada ispod prošlogodišnjeg nivoa.

Dogodine još bolje grejanje

- Kad su temperature niže, i kvalitet grejanja je mnogo bolji, a i odnos kolicine energije koju mi zadužujemo i vršimo distribuciju je kvalitetniji. U distribuciji toplote nije bilo problema, sistem je funkcionisao besprekorno. Inace, trenutno je temperatura u primaru i sekundaru u skladu sa parametrima i do kraja sezone ce sigurno tako da se nastavi. Raduje vest da pocetkom aprila krece u probni rad dugo ocekivana “Stotka”, remontovan termoenergetski blok u Kostolcu, inace upravo koncipirana za potrebe i proizvodnje struje i isporuku toplotne energije za nesmetan rad toplifikacionog sistema. Taj blok ce tokom aprila krenuti u probni rad, a u oktobru, kad krene naredna grejna sezona, bice glavni snabdevac sistema daljinskog grejanja, “trojka” ce biti rezervni. To nam daje mogucnost da vec sada možemo da najavimo veoma kvalitetnu iducu grejnu sezonu, - kaže Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Na redu je prikljucenje

“Toplifikacija” u poslednje dve godine ulaže maksimum napora i sredstava u pravcu proširenja toplovodne mreže, i primarne i sekundarne, znacajno povecavajuci broj priklju-caka i prikljucenih objekata na toplifikacioni sistem. U prvom ciklusu, pretprošle godine, prošire-njem se dobilo novih 1.200 prikljucaka, u drugom, prošlogodišnjem, još oko 600. Medutim, potpuni efekat citave kampanje bice postignut kada se svi novi prikljucci aktiviraju: kad se prikljuce svi kojima je prikljucak stigao “pred vrata”. Jer, nešto više od 500 novih prikljucaka u stambenim zgradama još nije aktivirano. Uz to, ima slobodnih prikljucaka i kod porodicnih stambenih objekata.

- Nastojimo da pronademo modus kojim bismo gradanima olakšali placanje prikljucka na toplifikacioni sistem, kako bi se vec sagradene toplopredajne stanice stavile u funkciju. Proširenje mreže iziskivalo je znacajna sredstva, ušli smo u kreditne obaveze i trebalo bi da se svaki prikljucak iskoristi. U toku su pregovori sa Fondom PIO, da bi se penzionerima pomoglo da se prikljuce na duži rok otplate. To planiramo da dogovorimo i sa nekim organizacijama, pa i privatnim firmama, kako bi se novim korisnicima omogucili kreditni uslovi prikljucenja na najbolju i najkvalitetniju toplifikacionu mrežu u Srbiji, - kaže Janicic.

Nove zone proširenja

Ovih dana “Toplifikacija” nastoji da preko Fonda za razvoj izfinansira širenje primarne mreže na dve lokacije, kako bi se stiglo do zone u kojoj bi se gradili prikljucci za nove korisnike. Rec je o lokacijama u Požarevcu: u Nevesi-njskoj, koja ide pored Zviške do Karadordeve ulice i, u drugom delu, Hajduk Veljkova, gde bi se, sa dve podstanice, savladao tehnicki problem isporuke toplote i na toj visinskoj zoni.

- Mi smo ove godine vec u martu sacinili dosta analiza na osnovu kojih cemo tokom gradevinske sezone nastaviti proces povecanja broja korisnika. Raspisacemo tendere i racunamo da vec u junu taj posao otpocne na terenu. Prioritet je prikljucenje korisnika svuda gde vec postoje podstanice. To je deo Ratarske ulice, desno od škole, deo Proleterske gde su krajem prošle godine prikljuceni prvi korisnici, a tu spada i deo Vlastimira Carevca gde su zgrade prikljucene, ali nije bilo dovoljnog odziva. U toj ulici, pored zgrada bivše Sinjske, u planu je da se prikljuci i crkva Svete Petke, jedna velelepna zadužbina, u kojoj ce vernici imati adekvatan ambijent, što se temperaturnih uslova tice, i za najhladnijih zimskih dana, - dodaje direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Stižu kaloriometri

Najnoviji zakonski propisi, i i odluka lokalnog parlamenta, obavezuju “Toplifikaciju” da uvede tarifni sistem obracuna potrošnje isporucene toplotne energije. Slicno strujomeru ili vodomeru, postupno ce se ugradivati kaloriometri, uredaji koji ce sadašnjim potrošacima “paušalcima” omoguciti da utrošenu toplotnu energiju placaju prema stanju brojaca na tom uredaju. Takav sistem merenja i ocitavanja potrošnje omogucava krajnje precizan podatak i visinu naknade, pa iskljucuje mogucnost neslaganja, ili sumnje u neslaganje nivoa potrošnje sa finansijskom velicinom obracuna, bilo da sebe kao “oštecenu stranu” vidi korisnik ili isporucilac toplotne energije.

U pravcu ispunjenja svoje obaveze prema pomenutim propisima, “Toplifikacija” je preko Udruženja toplana Srbije, cija je clanica, narucila prvih 100 kaloriometara i tokom narednih meseci planira da ih ugradi kod vecih potrošaca. Nakon toga, kaloriometretri ce, postupno, stici do svakog korisnika kome se potrošnja obracuvana paušalno. Neki korisnici su se još prilikom priklju-cenja opredelili za kaloriometar.

- Proces uvodenja kaloriometara trajace nešto duže, i par godina, da bi, na kraju, svaki potrošac na svom prikljucku imao takav uredaj. Uvodenje kaloriometara podrazumeva i promanu nacina placanja u odnosu na paušalno obracunavanje. Paušalni obracun se placa 12 meseci, obracun preko kaloriometra placa se, kao i voda, struja, telefon, po ocitavanju i obracunu, u sezoni, kad ima potrošnje. Ugradnju kaloriometara, kao ispunjenje zakonske obaveze, realizovacemo o našem trošku, - pojašnjava Janicic.

Platiše sve urednije

Kad je rec o placanjima, u “Toplifikaciji” isticu da ce povecanje cena od 7,5%, odobreno od strane Osnivaca, poceti da se primenjuje tek od oktobra, dakle u narednoj grejnoj sezoni. Do kraja ove grejne sezone, dakle, cena grejanja od 23,40 dinara po kvadratu ostaje nepromenjena.

S druge strane, kad je rec o izmirenju obaveza, u “Toplifikaciji” isticu da nemaju problema sa gradanima, smatrajuci procenat naplate od 80% prilicno korektnim i urednim.

Privreda je nešto manje uredan platiša, ali se u “Toplifikaciji” smatra povoljnim podatak da su do pocetka aprila dugovanja privrede sa oko 70 miliona svedena na 25. Trend daljeg smanjenja dugovanja se nastavlja, neizmirene obaveze se rešavaju i putem kompenzacionih poslova, tako da se ocekuje da stepen naplate od privrede i individualnih potrošaca bude ujednacen kao što sa svoje strane “Toplifikacija” pruža ujednacen kvalitet snabdevanja i jednoj i drugoj kategoriji korisnika.

Uskoro pripajanje?

Postoje predvidanja da se privode kraju pregovori oko pripajanja Javnom preduzecu “Toplifikacija” celokupnog toplifikacionog sistema Kostolca, Starog Kostolca, Drmna i Cirikovca.

- Javno preduzece “Toplifikacija” je jedino sposobno da prihvati zadatak i obavezu rukovodenja, odr-žavanja i daljeg širenja sistema grejanja u tom delu opštine, kao što vec uspešno cini u Požarevcu. Osnovna stvar u tom procesu od pocetnih razmišljanja je bila da se tehnicki nivo instaliranih kapaciteta u Kostolcu i okolnim naseljima, kao i u Drmnu gde je nedavno izgradena mreža dovede u status i stanje kakvo je u Požarevcu. To podrazumeva automatizaciju, korektan nacin preraspodele energije i, konacno, naplatu isporucene energije. Smatram da gradani Kostolca zaslužuju da se o njima povede racuna i da povecanje cena za njih bude u zakonskim okvirima a ne udvostrucenje i utrostru-cenje cene. Prevashodno je ujednaciti kvalitet mreže Kostolca i Požarevca, da bi se ujednacio i kvalitet isporuke, a da se “peglanje” cena postupno ostvari u periodu od 5 - 6 godina. Sveukupno, ocekujem da o svim elementima postignemo dogovor na obostrano zadovoljstvo, - zakljucuje Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

D. Milenkovic

DOM ZDRAVLJA KOSTOLAC

MNOGO PROBLEMA ZA MALO PARA

U nedavno završenoj akciji rekonstrukcije i obnove domova zdravlja u Srbiji koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja, kostolacki Dom zdravlja ostao je “kratkih rukava”. Za utehu, sredstvima Nacionalnog investicionog plana nešto je ipak uradeno u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

- Tim sredstvima prozori su kompletno zamenjeni na objektima Opšte u kojoj su hitna, radiologija, rendgen služba, stomatologija i administracija, Medicine rada i Pedijatrije- decije službe, kaže dr LJubiša Jovanovic, direktor Doma zdravlja Kostolac. - Mi smo sopstvenim sredstvima zamenili oluke koji nisu menjani preko trideset godina, u laboratoriji smo rešili problem sudopere, zamenjena je kompletna instalacija i obavljeno krecenje. Takode, u celom Domu zdravlja izmenili smo sve sijalicne armature i na taj nacin poboljšali uslove rada po ordinacijama, previjalištu i cekaonicama, obezbedili smo jednu telefonsku centralu, kupili petnaest telefona i povezali sve sve službe i ordinacije kako bi imali medusobnu komunikaciju i kontrolu cime smo povecali efikasnost u radu. Uveli smo i kablovsku televiziju kao nešto što nije vezano za struku, ali s obzirom da imamo dežurnu službu i rad tokom cele noci, ona je u svakom slucaju celishodna jer ljude održava budnim i spremnim, naglašava dr Jovanovic.

Prema njegovim recima, u procesu kompjuterizacije i umrežavanja kompletnog Doma zdravlja nabavljena su još dva kompjutera, a ovih dana dobice i besplatan pristup internetu što ce im omoguciti lakšu i bržu komunikaciju sa Požarevcem.

- U dogovoru sa Privrednim društvom Termoelektrane i kopovi Kostolac koji su uvek imali razumevanja za naše probleme, uskoro bi trebalo da otpocne ogradivanje Doma zdravlja jer smo u poslednjem periodu imali slucajeve provala u naše objekte iz razno raznih razloga. Rešio bi se i problem parkinga, a uvodenje video nadzora kompletiralo bi bezbednosnu situaciju. Takode je dogovoreno da se pristupi i uredenju fasada na kojima se ništa nije radilo duži niz godina. Vozni park nam je u zaista lošem stanju, zbog cega smo u kontaktu sa privrednim društvima Termoelektrane i kopovi Kostolac i Autotransport da nam ustupe svoja sanitetska vozila koja bi naravno, u slucaju potrebe koristili i njihovi radnici. Direktori Živkovic i Mojovic su uglavnom saglasni, tim pre što veci broj zaposlenih u njihovim preduzecima živi u Kostolcu, a samim tim i koristi naše usluge. U celoj ovoj prici najveci problem nam je prevoz bolesnika koje sa dva vozila dnevno odvozimo u Požarevac na dijalizu cime nepotrebno pravimo duple troškove. Jedan kombi rešio bi nam problem, ali kažem, sve je to u nekakvim razgovorima i pregovorima. Kostolac ima mnogo problema, a malo opredeljenih sredstava zbog cega smo godinama unazad primorani da se snalazimo na razlicite nacine, kaže dr LJubiša Jovanovic.

M. K.

EKOLOGIJA

DECA DECI

Ekološko društvo “Zora” Kostolac ukljucilo se u akciju prolecnog cišcenja “Za lepšu i cistiju Opštinu Požarevac - ucestvujte Vi u njoj”. Društvo je vec organizovalo decu kako bi kroz aktivno ucešce naucili da se staraju o zaštiti svoje okoline.

U subotu je u vrticu “Majski cvet” u Kostolcu sprovedena akcija “Deca deci” u okviru koje su ocišcenje zelene površine i okolina vrtica a najmladima ce boravak u ovoj ustanovi biti ulepšan farbanjem ljuljaški, klackalica i ograde vrtica. Deca su istovremeno parolama ukazala na znacaj zaštite životne sredine i smanjivanja zagadenja u Kostolcu.

- U toku su i pripreme za 22. april, Dan planete zemlje. 20. aprila organizovacemo akciju “Pola sata bez auspuha” kada ce centar Kostolca biti na pola sata zatvoren za saobracaj. Deca ce svoje videnje ocuvanja životnog prostora i smanjivanja zagadenja , pre svega vazduha i zemljišta u svom gradu iskazati kroz svoje crteže i parole . U vecernjim casovima u pozorišnoj Sali bice organizovan decji program posvecen istoj temi, najavljuje Georgije Popov, predsednik “Zore”.

T.R.S.

INICIJATIVE

KOSTOLACA ŽIŠKA

Kostolackom odeljenju Biblioteke “Ilija M. Petrovic” u Kostolcu predstoji adaptacija. Rukovodilac kostolacke biblioteke Slavica Pejovic kaže da je prostor koji nije krecen tridesetak godina vec odavno pretesan za 26.000 knjiga a posebno neadekvatan za održavanje knjiženih veceri. Opština je za neophodno proširenje i uredenje opredelila milion dinara. Biblioteka je, bez obzira na sve poteškoce, pokretac novih inicijativa.

Klub ljubitelja knjige “Majdan” Kostolac osnovan je u septembru 2003. godine i predstavlja udruženje gradana u oblasti kulture. “Majdan” radi na popularisanju knjige i citalaštva, organizovanju promocija, pesnickih veceri, decjih radionica, recitatorske sekcije.

“Majdan” pruža pomoc kostolackoj biblioteci u vidu prikupljanja knjiga i sredstava za popunjavanje biblioteckog fonda a radi i na razvoju i obogacivanju kulturnih aktivnosti u Kostolcu.

Posebno je znacajna oblast izdavaštva. Klub je pokrenuo izdavanje Casopisa za književnost, kulturu i nauku “Majdan” i posebnih izdavackih edicija: Bibiloteke MAJDAN, KORAB, DECIJA PLANETA i DOKUMENTI JEDNOG VREMENA. U 2004. godini izdat je dvobroj casopisa “Majdan” a objavljene su tri knjige u dve edicije. U 2005. godini izdata su dva dvobroja casopisa “Majdan” a u okviru izdavacke edicije “Majdan” objavljena je jedna knjiga. U 2006. izdata je knjiga pesama kostolackih pesnika “Mesecevi gradovi” u okviru iste izdavacke edicije a u decembru prošle godine izašao je novi broj casopisa “Majdan”. Za 2007. godinu planirano je objavljivanje cetiri broja casopisa, kao i šest naslova u okviru postojecih edicija od kojih su tri vec u pripremi.

Rec je o knjizi decijih pesama “Dedina brojanica” autora Milovana Paunkovica, “Pozdrav iz Kostolca”, knjiga fotografija i prica iz istorije Kostolca, autora Dragana Feldica, kao i dokumentarna knjiga “Na svoj predlog”, Milana Ivoševica.

Najnovija inicijativa je utemeljenje manifestacije “Kostolacka žiška”.

- Kostolac je grad u kome se vec dugi niz godina oseca potreba za utemeljenjem jedne kulturne manifestacije koja bi bila reprezent pravih kulturnih stremljenja u gradu i koja bi ga povezala sa drugim sredinama i umetnickim stvaraocima regiona i šire društvene zajednice. Raznovrsnost umetnickih interesovanja u gradu (folklor, horsko pevanje, rok muzika, slikarstvo, poezija) predstavljaju bogat kulturni kolorit Kostolca. Oni daju osnovu i ukazuju na potrebu njihovog osmišljenijeg predstavljanja ne samo u gradu vec i šire. Posebno znacajna saradnja ostvarena je na lokalnom nivou sa Crkvom Svetog Maksima Ispovednika i ULUK “Art”. Iz tih razloga predloženo je utemeljenje kulturne manifestacije koja bi nosila naziv Književno-duhovni susreti - “Kostolacka žiška” koju bi organizovali KLJK “Majdan” , Crkva Sv. Maksima Ispovednika i NB “Ilija M. Petrovic”- odeljenje u Kostolcu. Susreti bi se održavali u maju od 21. - 24. (i sama rec Majdan predstavlja kovanicu od reci maj i dan) a završna svecanost bi se održavala na dan velikih slovenskih prosvetitelja Svete brace Kirila i Metodija koje slavi Biblioteka grada Kostolca .

Ucesnicima susreta bi se dodeljivala Spomenica s nazivom Kostolacka žiška. Žiška je lep simbol za svetlost što upucuje i na našu crkvu i pravoslavnu duhovnost ali i na grad Kostolac , kostolacke rudare i energeticare. Kostolac bi tako ostao i dalje majdan-rudnik ali neceg novog, rudnik kulturnog blaga, Kostolca i Branicevskog kraja koje ce tek da se stvara, kaže Slavica Pejovic.

T.R.S.

TAKMICENJE U KUVANJU RIBLJE CORBE

NAJBOLJA JE ALASKA

U krugu restorana “Lovac” u Kostolcu u subotu je održano takmicenje u kuvanju alaske riblje corbe. Oko petnaest ucesnika tradicionalno se sat i po i ove godine nadmetalo u spremanju ovog ribolovackog specijaliteta a simbolicne nagrade cetvorici najboljih urucio je Slaviša Vujicic, jedan od organizatora i višestruki pobednik takmicenja organizovanih prethodnih godina. Najposeceniji deo takmicenja i ove godine bila je degustacija dunavskog specijaliteta.

T.R.S.

JKP KOMUNALNE SLUŽBE POŽAREVAC U VELIKOJ PROLECNOJ AKCIJI

ZA LEPŠI I CISTIJI POŽAREVAC

Prolecno redovno sredivanje kuca i dvorišta prenelo se ovoga puta i na grad, pa i na celu opštinu Požarevac. Velikom akcijom, pod nazivom :”Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac - ucestvujte i vi u njoj” pokrenulo je Opštinsko vece, a konkretna realizacija poverena je kome drugom do - Javnom komunalnom preduzecu “Komunalne službe” u Požarevcu.

- Akciju ovakvog obima osmislili smo i sprovodimo prvi put se željom da uredimo životnu sredinu, svoj grad i sve naše seoske mesne zajednice, da ucinimo sve što je u našoj moci kako bi ubuduce živeli u lepšoj i zdravijoj sredini - kaže Saša Valjarevic, direktor JKP “Komuinalne službe” i clan Opštinskog veca u Požarevcu. -Akciji se dobrovoljno i dragovoljno pridružio jedan broj ovdašnjih preduzeca koja poseduju neophodnu mehanizaciju za ovakve poslove, kao što su kamioni i utovarne lopate. Akcija je dobro krenula, cak i iznad nekih naših ocekivanja, mada smo na njenom pocetku imali i relativno nepovoljne vremenske prilike, pa i onaj požar u takozvanom “Kartonskom naselju” zbog koga smo privremeno prekinuli neke od planiranih poslova, da bismo tamo pomogli kod rašcišcavanja terena i postavljanja privremenih objekata za smeštaj porodica koje su u tom požaru ostale bez tog njihovog kakvog-takvog krova nad glavom.

Plan cišcenja

Planirano je da se akcija prolecnog sredivanja i uredenja opštine Požarevca odvija tokom tri meseca: marta, aprila i maja. Po tom planu u martu je predvideno cišcenje divljih deponija, kojih nažalost nije tako malo. Najpre se izvršilo snimanje situacije na terenu, pa je uradena specifikacija i plan angažovanja mehanizacije. Svoju mehanizaciju ponudili su najpre Termoelektrane i Kopovi Kostolac, “Vodoprivreda”, “Hidrogradnja i erozija”, “Neimar”, “Moravac”, “Preduzece za puteve Požarevac”, GP “Stig” i “Autotransport” Kostolac.U akciju se sa punim kapacitetom ukljucio i Vodovod.

U martu je još bilo predvideno postavljanje tabli upozorenja i zabrane na saniranim lokacijama, što je i uradeno. U istom mesecu je krenulo i pojacano pražnjenje kontejnera i odnošenja smeca iz individualnih domacinstava, odnošenje smeca po zakazanim terminima za pojedina podrucja, ili po pozivu, kao i postepeno širenje programa cišcenja novih ulica u koje do sada nikada nisu ušli radnici JKP.

Po školama i ustanovama isto tako se vrši cišcenje, uz isticanje potrebe za uredenje pripadajuceg prostora oko objekata, a u selima održavanje prostora ispred ograde domacinstava, cišcenje javnih površina ispred domova kulture, ambulanti, oko spomenika u organizaciji saveta MZ. Na kraju, u tom mesecu bilo je planirano i stvaranje uslova za selektivno skupljanje upotrebljene ambalaže i postavljanje odgovarajucih kontejnera za papir, PET ambalažu i za limenke.

- Akcija cišcenja divljih deponija posebno je dobro krenula u Kostolcu, gde su Autotransport i Ugljenokopi i Termoelektrane obezbedili neophodnu mehanizaciju, što je pomoglo da se efikasno rašcisti deponija na prilaznom putu pored groblja u Kostolcu, gde je vec bilo gotovo nemoguce da se prolazi - kaže Dragan Janicijevic, glavni inženjer za deponije JKP “Komunalne službe” i koordinator akcije.-Deponija je vec ozbiljno ugrožavala vode Dunavca i cuvenu kostolacku plažu u Topoljaru. Istovremeno detaljno je ocišcen i ceo kilometar pored puta Požarevac-Kostolac na njegovom delu na ulazu u Kostolac, kao i niz drugih prostora.

Video nadzor

U Požarevcu su takode vrlo kvalitetno ocišcene divlje deponije na prilazima gradu.

I u Kostolcu i u Požarevcu na mestima gde su se nalazile divlje deponije postavljen je video nadzor sa jasnim upozorenjem da je bacanje smeca zabranjeno i kažnjivo. Nažalost, na nekim od tih mesta neodgovorni gradani ponovo su poceli da bacaju smece i šut, što su kamere ovoga oputa uredno zabeležene. NJih ovoga puta cekaju odgovarajuce kazne i zaista su ih i zaslužili. U JKP “Komunalne službe” i u opštini Požarevac kažu da se slicni prekršaji svugde u svetu rigorozno kažnjavaju, pa zato ni mi ne bi trebalo da budemo izuzetak.

POZIV

Predsedništvo opštine Požarevc uputilo je otvoreni poziv svima koji su u mogucnosti da daju svoj doprinos akciji:”Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac - ucestvujte i vi u njoj”, da se ukljuce i da u skladu sa svojim mogucnostima pomognu. Pozivaju se naravno i gradani da ubuduce više pažnje posvete ovom pitanju da ne odlažu smece na divljim deponijama jer je to kažnjivo i jer je ocuvanje uredene i zdrave životne sredine od najšireg intreesa samih gradana.

Seoske MZ

Sve seoske mesne zajednice dostavile su spiskove lokacija divljih deponija i prostora oko škola i drugih objekata koje bi trebalo ocistiti i urediti. U periodu koji predstoji krenuce se dakle i sa tim poslovima na celom podrucju od Klicevca, pa do Lucice i ostalih sela u Opštini.Bice to jedinstvena prilika da se kompletan prostor cele opštine Požarevac detaljno ocisti i uredi i naravno i prilika da se od tog trenutka ubuduce uredenju životne sredine pristupa na jedan kvalitetniji i odgovorniji nacin nego što je to bilo do sada.

KARTON NASELJE

U Požarevcu je akcija cišcenja divljih deponija na par dana bila prekinuta pošto su sva sredstva i raspoloživa mehanizacija usmereni na rašcišcavanje u požaru uništenog karton naselja na Lucickom putu. Nakon tog rašcišcavanja, a pre postavljanja šatora, po celom tom prtostoru posut je pesak i izvršeno je poravnavanje terena. Šta ce dalje biti sa tim naseljem ostaje da se vidi, ali u svakom slucaju to nije više u okviru akcije prolecnog cišcenja i uredenja grada.

R.D.

NA DVANAESTIM GLUMACKIM SVECANOSTIMA

RAZNOVRSTAN PRATECI PROGRAM

Raznovrstan prateci program pripremljen je i za Dvanaeste svecanosti. Tako je vec prvog dana, neposredno pred prvo podizanje zavese, u Domu vojske Srbije u Požarevcu priredena izložba Istorijskog arhiva Požarevac naslovljena “Požarevacko pozorište izmedu dva rata”, autorke Slobodanke Cvetkovic, arhiviste Istorijskog arhiva Požarevac.

U nedelju je urucena nagrada “Zlatno pero” za najbolji esej o glumcu. Veliku pažnju publike privukao je i vremešni jubilej, u pitanju je predstavljanje knjige “Bravo, majstore”, povodom poluvekovnog književnog i pozorišnog rada Muharema Pervica, nace selektor Svecanosti 2004. i 2005. godine. A, tog je dana, u holu Centra za kulturu, postavljena i izložba “Sterija, fenomen vremena”, autora Zorana Lazina.

Juce je uprilicena poseta grobu velikog srpskog glumca iz Požarevca, u aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, gde su Milivoju pocast odali poštovaoci pozorišne umetnosti iz Požarevca i Beograda. NJegov je lik i delo zatim nastavilo da se proslavlja u Centru za kulturu Požarevac monodramom “Kolumbovo jaje”, u izvodenu Andelke Stevic.

U vecerašnjem propratnom programu sledi promocija knjige Bore Draškovica “Pogled prolaznika”, u Kongresnoj sali Centra, gde ce o knjizi govoriti i prof. dr Petar Marjanovic i Dejan Pencic Poljanski.

Svih tih dana, sve do 7. aprila, traje i Sajam knjiga, postavljen u Tabackoj caršiji.

KPZ POŽAREVAC NAGRADILA NAJBOLJE ESEJE O GLUMCU

"ZLATNO PERO” ZA ESEJ O RUŽICI SOKIC

Prestižno priznanje Kulturno- prosvetne zajednice opštine Požarevac, nagrada “Zlatno pero” za Esej o glumcu urucena je u nedelju, u Svecanom salonu SO Požarevac, Bratislavu Jevtovicu iz Cacka za esej naslovljen “Triptih”, inspirisan glumom svojstvenom samo Ružici Sokic, koja je i sama bila gost ove svecanosti.

Drugonagradena je Tanja Ðurdevic iz Velikog Gradišta za esej kojim je sasvim uronila u atmosferu pozorišta, naslovljen “Esej o glumcu”. Treci najbolji esej napisala je Olga Stojanovic iz Beograda, naslovljen “Glumište, izvorište, ishodište”, kojim kazuje o Oliveri Katarini, Sonji Savic i Mirjani Vukojcic.

Ove je autore medu šesnaest pisaca, koliko ih je sa svojim radovima ucestvovalo na konkursu, jednoglasno proglasio žiri u sastavu: Veliša Joksimovic, predsednik, Zorica Zec i LJubiša Ðokic.

Inace, goste je ispred opštine Požarevac pozdravio mr Tihomir Jovanovic, a ispred organizatora, Kulturno- prosvetne zajednice opštine Požarevac, predsednik Draško Grujic, a svecanost je prošarana i muzickim programom ucenika MŠ “Stevan Mokranjac” iz Požarevca.

Zorica Zec saopštila je obrazloženje žirija, podelivši sa prisutnima misli iz eseja za ciji je nastanak “najodgovornija” Ružica Sokic:

“Pa, ponovo se pitamo cime, kojim sredstvima Ružica Sokic postiže sve to? Velicanstvena prirodnost. To je po našem mišljenju najbolji odgovor na sva pitanja u vezi sa prvorazrednom i najboljom glumom uopšte- biti prirodan...”

IZLOŽBA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC POVODOM 12. GLUMACKIH SVECANOSTI

POŽAREVACKO POZORIŠTE IZMEÐU DVA RATA

Izložba Istorijskog arhiva Požarevac “Požarevacko pozorište izmedu dva svetska rata” otvorena je u Domu vojske Srbije u Požarevcu neposredno pred pocetak Dvanaestih glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”, i time, zaslugom direktorke IAP, Jasmine Nikolic, i autorke izložbe, arhiviste Slobodanke Cvetkovic, rasvetljena istorija pozorišta od sredine 19. veka do Drugog svetskog rata, poceci razvoja pozorišta u Požarevcu, koje ovaj grad više nema u svom okrilju.

Inace, postavku cine dokumenata Istorijskog arhiva Požarevac, Arhiva Srbije u Beogradu, Arhiva Vojvodine u Novom sadu i Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu, a prati je i Katalog.

Domacin izložbe, uz direktorku Arhiva, Jasminu Nikolic, bio je direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic, a pokrovitelja, opštinu Požarevac, predstavljali su predsednik opštine Dušan Vujicic i predsednik SO, Ivan Grubetic.

Dogadaj su uvelicali direktor drame Narodnog pozorišta Beograd, Božidar Ðurovic, i glumac, inace, nekada clan Oblasnog pozorišta u Požarevcu, Momcilo Cira Životic.

Tom je prilikom predsednik SO Požarevac, Ivan Grubetic, istakao da ce lokalna samouprava nastaviti da podržava manifestacije u kulturi, jer Požarevac ima cime da se dici...

- Ova izložba svedoci o kulturnom miljeu i želji stanovnika ovog grada da budu bliži kulturnim dogadanjima u prestonici. NJihovi rezultati daju nam podsticaj za negovanje kulturnih dostignuca naše prošlosti, zakljucila je direktorka IAP, Jasmina Nikolic.

Autorka postavke, Slobodanka Cvetkovic, pojasnila je izložena dokumenta i posetioce provela kroz istorijat pozorišta u Požarevcu, a o znacaju pozorišta za jedan grad govorio je direktor drame NP Beograd, Božidar Ðurovic:

-Grad koji nema pozorište nije istinski grad. U Požarevcu je postojalo pozorište, o cemu svedoci ova izložba, koja je ujedno i opomena... Cini da ce ovo biti jedan od podstreka i da ce ubrzo, što i zbog duga prema Milivoju Živanovicu, Žanki Stokic, Pavlu Bogatincevicu, Milanu Ajvazu.., Požarevac imati srece da dane Milivoja Živanovica priredi u profesionalnoj pozorišnoj kuci.

Specijalitet za posetioce bilo je gostovanje glumca Momcila Cire Životica: “Moj utisak ovde je fascinantan, jer sam “našao” osam glumaca sa kojima sam igrao. Ovo je dokaz da Požarevac ima svoju kulturu, imao je svoje pozorište dugi niz godina. Pitanje zašto ga je povremeno gubio ostavljam ljudima koji ovde žive? A, podsecam da je još 1843. godine u Požarevcu, valjda i prvi put na ovim prostorima, odigrana Šekspirova predstava “Romeo i Julija”...

Andrijana Maksimovic

PRIZNANJE “RECI NARODA”

Povodom Dana poljoprivrede i zadrugarstva Osnovni zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga dodelio je zahvalnice i priznanja organizacijama koje su pomogle u organizaciji javnih manifestacija koje organizuje Zadružni savez. Medu dobitnicima zahvalnica našla se i naša kuca JNP “Rec naroda”.

NAJBOLJI NA OPŠTINSKOM TAKMICENJU RECITATORA OPŠTINE ŽABARI

SPREMNI DA OSVOJE OKRUG

Na Opštinskom takmicenju recitatora opštine Žabari, proteklog petka, medu šesnaestoro osnovaca proglašeno je šestoro najboljih, i to, u dve kategorije, od prvog do cetvrtog i od petog do osmog razreda.

Pobednik u nižoj kategoriji je Mihajlo Miloševic, dak OŠ “Heroj Rosa Trifunovic” iz Aleksandrovca, dok je drugo mesto osvojio Nikola Belobrdanin, polaznik iste škole, a treca je Maja Životic, ucenica OŠ “Dude Jovic” Žabari.

Medu takmicarima starijih osnovnoškolskih razreda pobedio je Nikola Stefanovic, dak OŠ “Dude Jovic” Žabari, odeljenje Porodin. Drugo mesto osvojila je Sanja Ðokic, iz OŠ “Heroj Rosa Trifunovic” Aleksandrovac, a trece mesto pripalo je Biljani Savic, ucenici OŠ “Heroj Rosa Trifunovic” Aleksandrovac.

Pokrovoitelj ovog nadmetanja je SO Žabari, a organizator Narodna biblioteka “Profesor dr Aleksandar Ivic” Žabari, predvodena direktorom Miloradom Obradovicem.

Inace, daci koji su trijumfovali na ovoj Smotri predstavljace svoju opštinu na Okružnom takmicenju recitatora u Žagubici, zakazanoj za 14. april i spremaju se za dobar rezultat.

A.M.

POZIV AKCIJAŠIMA-VETERANIMA

U prostorijama Organizacije Crvenog krsta u Požarevcu u nedelju, 15. aprila održace se skup akcijaša – veterana, nekadašnjih aktivnih clanova Opštinske organizacije Pokreta gorana. Sastanak je zakazan za 10 sati. Organizatori skupa pozivaju sve nekadašnje akcijaše da dodu na druženje cija je svrha pored ostalog i oživljavanje secanja na dane dobrovoljnih goranskih akcija zahvaljujuci kojima su na prostorima požarevackog kraja nastala mnoga izletišta i zelene oaze, a od kojih je najcuvenija svakako Cacalica.

SA PROMOCIJE MONOGRAFIJE U DRMNU

OTRGNUTO OD ZABORAVA

U Domu kulture u Drmnu proteklog petka održana je promocija monografije sporta Sportskog društva “Sloga” Drmno autora Slavoljuba Stojadinovica - Regruta. Prema recima istoricara Miroljuba Manojlovica pred nama je još jedna knjiga o sportskim društvima sela našeg kraja. Knjigu o ovom uspešnom sportskom kolektivu napravio je Regrut pocevši od istraživanja teme, uoblicavanja i pisanja teksta do uredenja i osmišljavanja izgleda knjige, a preuzeo je i ulogu izdavaca. Ovaj spomenik je prica o sportu u Drmnu za nešto manje od jednog veka. Autor je otrgao od zaborava ljude i dogadaje koji su takmicici se u sportskim ekipama Sloge proneli ime sela Drmna širom Srbije, pa i van granice naše zemlje. Stojadinovic je predstavio sve sportske aktivnosti koje su se odigravale i privlacile kako veliki broj ucesnika, tako i mnoštvo navijaca na brojnim takmicenjima. Kroz knjigu recju i slikom prodefilovale su brojne generacije sportista, organizatora i navijaca. Iako je fudbal bio i ostao okosnica sportskog života Drmna u knjizi su opisani i drugi sportovi, poput odbojke, stonog tenisa, šaha i nautike kao vrlo retke discipline. Posebnu draž knjizi daje jedan širi pristup u sagledavanju celokupne sportske aktivnosti, što je autor ovde uvrstio i saopštio sve ono što je vezano za lovacko, ribolovacko i streljacko društvo.

“Ova lepa sportska knjiga ce nas secati na vremena razvoja sporta kao sportske kulture, te lepše strane života. Toliko je draža što jedno malo pitomo selo severnog Stiga, Drmno je imalo jedan takav bogat sportski život.Pokušao sam da otrgnem od zaborava, da zapišem i one naše najobicnije ljude koji su bili ekonomi u klubu, koji su nosili crvice za pecanje. Želeo sam da svakom posvetim jedan mali deo prostora, jer je to utkano u našem selu”, istakao je izmedu ostalog Slavoljub Stojadinovic -Regrut.

D.D.

ODRŽANA REDOVNA SKUPŠTINA CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

CRVENI KRST – POMOCNI ORGAN DRŽAVE

Prošlog petka održana je redovna Skupština Crvenog krsta Požarevac na kojoj je izmedu ostalog razmatran i usvojen izveštaj o radu za 2006. kao i Plan rada za 2007. godinu, a razmatrani su i usvojeni izvršenje finansijskog plana za 2006. i finansijski plan za ovu godinu. Skupštini su prisustvovali i gosti iz Crvenog krsta Srbije i Smedereva, Centra za Socijalni rad iz Požarevca, Opštinskog Saveza slepih i slabovidih, Kola srpskih sestara, Pokreta gorana i omladine JAZAS. Telegram podrške i cestitke uputila je Vesna Milenovic, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije. Prisutnima su predstavljeni i radovi Likovne radionice ciji rad Crveni krst Požarevac sprovodi u saradnji sa clanovima Društva za cerebalnu paralizu.

- Sve što se u našem društvu dešavalo tokom poslednjih petnaest do dvadeset godina prelamalo se preko Crvenog krsta. Pre svega, zahvatio nas je ratni vihor što se automatski kosilo sa pricipima Crvenog krsta, morali smo da se opredelimo kao jedinstvena organizacija i da ne pravimo razlike izmedu naroda i narodnosti. Naš izvorni moto je tuti frateli ,znaci, svi smo braca, nema razlike medu ljudima, ni po veri, ni po boji kože ni po politickom opredeljenju. Pocetak rata na tlu bivše Jugoslavije bio je veliki izazov za nas, a njenim raspadom, kao i razdvajanje sa Crnom Gorom, doveli su do toga da smo mi ostali sledbenici starog jugoslovenskog Crvenog krsta. Poslednja dešavanja na Kosovu gde mi i dalje kao Crveni krst delujemo, ukazuju da ce tu biti velikih problema, rekao je u uvodnom izlaganju Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

On je tom prilikom naveo da 10, 6 posto Srba živi na ivici egzistencije, a slicna je situacija u Požarevcu.

- Prema ispitivanjima Centra za socijalni rad, taj procenat je cak i niži. Imamo Narodnu kuhinju koja dnevno priprema 600 obroka za lica koja dolaze po preporuci Centra za socijalni rad, a koja i mi nalazimo na terenu preko naših komisija. To su ljudi koji sebi ne mogu da priušte ni jedan kuvani obrok, a ima cak i onih koji subotom i nedeljom kada mi ne radimo, bukvalno prespavaju te dane. Drugi zadatak koji je veoma važan za naš rad je i delovanje u vanrednim prilikama. Izmedu dve Skupštine imali smo prilike da dva puta delujemo u vanredim prilikama. Za vreme prošlogodišnjih aprilskih poplava na teritoriji Starog Kostolca, Maruljevca i Bradarca gde smo formirali kuhinju za ishranu ugroženog stanovništva, obezbedili posteljinu i sve drugo što je bilo neophodno. Pre nekoliko dana dogodio se požar u nekategorisanom, takozvanom “karton naselju” gde smo podigli šator za sto ljudi, dva puta dnevno iznosimo hranu, obezbedili smo posteljinu i ostale nužne potrepštine. U saradnji sa preduzecima, kao što je Vodoprivreda, ocistili smo lokaciju i doneli šljunak, tako da oni sad na neki nacin funkcionišu. Ne bi bio problem da se radi o odraslim ljudima, rec je o devedesetoro dece uzrasta od jedne do petnaest godina. Neposredno pre ove skupštine obratila nam se Turska ambasada i zatražila strukturu tih ljudi koji se tamo nalaze, šta smo sve do sada uradili kako bi se i oni ukljucili u tim aktivnostima. Moram da kažem da je opština Požarevac izvanredno odradila svoj deo posla, kao i pojedine organizacije, a potom i sve ono što ide posle, zdravstvo, Centar za socijalni rad i ostali, naglasio je Živulovic. Govoreci o finansijskim rezultatima, sekretar ove humanitarne organizacije je naglasio da je prethodna godina okoncana bez dinara duga, niti jednoj organizaciji.

Na skupštini je govorio i Tomislav Živanovic, sekretar Crvenog krsta Smederevo.

- Secate se da smo prošle godine i vi i mi usvojili Statut Crvenog krsta, to je vrlo važan dokument zato što se prvi put u Statutu definiše da je Crveni krst pomocni organ države. Podseticu vas da je krajem 2005. godine usvojen Zakon o Crvenom krstu gde se takode pominje da je on pomocni organ države što je vrlo bitno obzirom da nas to izdvaja od drugih nevladinih humanitarnih organizacija. Na osnovu toga država nam je dala mnoga javna ovlašcenja na osnovu kojih mi radimo i na osnovu cega dobijamo odredena finansijska sredstva od kojih se izdržavamo, naglasio je Živanovic koji je tom prilikom svojim domacinima poklonio knjigu Smederevo, prestoni grad Srbije od 1430 do 1459. godine, I od 1805 do 1807. godine. .

- Plan prikupljanja re-zervi krvi ostvaren je na nivou dugogodišnjih proseka i krece se oko 98 posto, odnosno, tokom 2006. godine prikupljeno je 3.782 jedi-nice krvi što nas obavezuje da se i u narednom periodu još više bavimo motivacijom dobrovoljnih davalaca, kao i njihovim pravima na ostvarivanju zdravstvene zaštite, naglasio je na Skupštini Branislav Živulovic.

Crveni krst Požarevac je i ove godine predložio najaktivnije ustanove i pojedince za priznanja Crvenog krsta Srbije, Srebrni i Zlatni znak. Radio Požarevac, Apotekarska ustanova Požarevac, Branko Stojanovic, Milan Peric, Milance Vuckovic, Jasmina Živkovic, dr Zorica Mitic i Stevana Ilic za srebrni znak, a Decija ustanova LJubica Vrebalov , Centar za socijalni rad, Rec naroda , Zoran Jankovic, Dragiša Jovanovic, Milutin Avramovic, Dragoslav Stevic, Dušanka Kukolj, Vladan Stokic, Nada Nikolic, Ružica Lazic i Dragana Todorovic za priznanje Zlatni znak Crvenog krsta Srbije.

M. K.

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”- POŽAREVAC

BORBA ZA SVAKU KAP

Povodom Svetskog dana voda, 22. marta u sali Skupštine opštine održana je konferencija za štampu JKP “Vodovod i kanalizacija” na kojoj se razgovaralo o nekoliko tema vezanih za vodosnabdevanje gradana opštine Požarevac. Bilo je reci o vodosnabdevanju i kanalisanju otpadnih i atmosferskih voda u opštini Požarevac , zaštiti vodoizvorišta “Kljuc” , generalnom planu vodosnabdevanja opštine Požarevac, prikupljanju, odvodenju i tretmanu otpadnih voda u Požarevcu, vodosnabdevanju grada Kostolac i brojnim aktivnostima koje predstoje.

Na pocetku konferencije za štampu direktor “Vodovoda i kanalizacije” Obradin Selakovic, predstavio je tim strucnjaka ove organizacije koji se brinu o svemu vezanom za normalno vodosnabdevanje gradana zdravom pijacom vodom. Konferenciji su prisustovali nacelnik Branicevskog okruga dr Živadin Jotic i mr Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika ispred opštine Požarevac. Prisutan je bio i Branko Mijatovic direktor investicija, Nebojša Jocic, zamenik direktora, Mira Radovanovic, tehnicki direktor, Zoran Markovic, upravnik RJ “Kostolac”, Mina Dimitrijevic, Zoran Živkovic, Vladimir Stojimirovic, Živka Radovanovic i drugi. Ispred instituta Jaroslav Cerni bili su prisutni Zoran Radenkovic i Miodrag Popovic.

Obradin Selakovic je na pocetku rekao da je u trenutku proboja nitrata receno da ce se cešce davati saopštenja kakvu vodu pijemo. Danas je situacija dobra i mogu da kažem da je voda dobra i ispravna za pice i šta se sve radi kako bi se takvo stanje održalo.

Zaštita vodoizvorišta “Kljuc”

Pre nekoliko godina pocelo se sa izradom zaštite vodoizvorišta “Kljuc. Izvorište koje je napadnuto nitratima je po projektima instituta “Jaroslav Cerni” pocelo sa izgradnjom bazena koji su trebalo da upliv nitrata sprece. O tome šta se uradilo govorio je Zoran Radenkovic vodeci projektant ovog instituta. Investitor je bila opština Požarevac. Projektant je bio “Jaroslav Cerni” iz Beograda. Izgradeno je šest infiltracionih bazena na izvorištu “Kljuc” ukupne površine 122 metara kvadratnih kako bi se sprecio upliv nitrata. Bazeni su uspeli da sprece upliv nitrata i voda je danas dobra za upotrebu.

“Koncept rešenja je poznat i o njemu je vec bilo reci.Izvodaci radova bili su “Akvarius” DOO Beograd za hidriloške radove, JKP “Vodovod i kanalizacija “ Požarevac, GP “Stig”, “Moravac” za hidrogradevinske radove, ”Elektromorava” Požarevac, “Elektrovod” Beograd i “Moping” Požarevac. Radovi su izvedeni u periodu od 2004-2006. godine i ukupna vrednost radova je oko 140.000.000 dinara, a isti su finansirani sredstvima budžeta Opštine, budžeta Republike-Republicke direkcije za vode i sredstvima JKP “Vodovod i kanalizacija.Koncept sistema zaštite izvorišta “Kljuc zasniva se na formiranju hidraulicne barijere primenom metode veštacke inflitracije u zoni izvorišta, rekao je Zoran Radenkovic.

Hidraulicka barijera sprecava upliv nitrata kontaminiranih podzemnih voda u zonu eksloatacije bunara. Objekte sistema zaštite cine vodozahvat sa šest bunara u priobalju reke Velike Morave. Svi elementi sistema su trajnog karaktera osim vodozahvatnih bunara na Moravi koji su privremenog karaktera.

Probni rad sistema zaštite poceo je u septembru 2006. godine u periodu visokih sadržaja nitrata od oko 65 mg/l u zbirnoj vodi izvorišta “Kljuc”. Probni rad pratio je sušni period i niski vodostaj Velike Morave kao i nizak nivo podzemnih voda uz istovremeno povecanje koncentracije nitrata na širem podrucju izvorišta. Od novembra 2006. godine vrednosti paramatara nitrata u zbirnoj vodi sa izvorišta “Kljuc” su pali na ispod 50ml/l i krecu se oko 40-45 ml/l.Rezultate probnog rada sistema zaštite stalno prate i institut i službe “Vodovoda i kanalizacije”

Kanalisanje otpadnih i atmosferskih voda

Vodosnabdevanje iz javnog vodovoda obavlja se za gradove Požarevac i Kostolac i seoska naselja Cirikovac, Klenovnik, Stari Kostolac i Drmno, za oko 65.000 gradana i industriju. Vodosnabde-vanje u Požarevcu obavlja se od 1962. godine, a u Kostolcu od ranije s tim što je ovom preduzecu predato 1980. godine.

Izvorišta za javno snabdevanje vodom su “Kljuc” i “Lovac” u Kostolcu. Osnovni problem u vodosnabdevanju su deficit u vodi, problem degradacije kvaliteta voda prouzrokovanih spuštanjem Morave, nedostatak rezervoarskih prostora u distributivnom sistemu za izravnavanje potrošnje. Zbog ugroženosti nitratima 2001. godine je sa sistema iskljuceno izvorište “Meminac” pa je “Kljuc ostalo jedino izvorište vodosnabdevanja Požarevca. U prriodu od 2004-2006. godine izgraden je sistem zaštite izvorišta “Kljuc” koj je sada u probnom radu.

Izvorište “Lovac” u Kostolcu locirano je u samom gradu izmedu stambenih zgrada i Termoelektrane, kvalitet vode zadovoljava, ali se sa tog izvorišta ne mogu ocekivati dodatne kolicine vode.

Distributivna mreža od izvorišta “Kljuc” do naselja Drmno iz javnog vodovoda snabdeva vodom za pice 23.000 korisnika. Podeljna je u tri zone u Požarevcu. Rezervoar za prvu zonu je kapaciteta 2000 metara kubnih, za drugu 500 metara kubnih dok za trecu zonu rezervoar nije ni napravljen. Vodovodna mreža je gradena od azbestcementnih cevi, starosti je preko 40 godina i to izaziva velike probleme prilikom održavanja. U Kostolcu je sekundarna mreža još vece starosti sa dosta deonica pocinkovanih cevi.

Kanalisanje otpadnih i atmosferskih voda vrši se u Požarevcu i Kostolcu. U Požarevcu je kanalisanje otpadnih i fekalnih voda razdvojeno od kanalisanja atmosferskih kišnih voda. Otpadne vode od prikljucka skupljaju se i odvode crpnim stanicama, kojih ima ukupno pet, i nakon prepumpavanja odvode se na lokaciju postrojenja za precišcavanje otpadnih voda iza Hipodroma, gde se posle prepumpavanja i taloženja ispuštaju u Brežanski kanal i istim odvode u Veliku Moravu.

Atmosferska kanalizacija u Požarevcu pokriva samo centralni deo gradskog podrucja. Pokrivenost grada Požarevca fekalnom kanalizacionom mrežom je oko 50%, uglavnom centralnog dela grada, s tim što se poslednjih godina intezivirala gradnja mreže u mesnim zajednicama Gornja mala i Burjan.

Kanalizacioni sistem u Kostolcu je opšteg tipa i zajednicki je za otpadnu i za kišnu vodu, osim malog dela grada gde je predviden separatni sistem za prepumpavanje otpadnih voda. Skupljanje otpadne i kišne vode mešaju se sa vodom iz TE Kostolac i kanalom tople vode odvode se i ispuštaju u Dunav.

U Požarevcu je postrojenje za biološko precišca-vanje otpadnih voda sagradeno 1962. godine, a zatim je 1985. godine dograden segment postrojenja za potrebe klanice MIP, medutim zbog loše odabrane opreme kratko je bio u funkciji.

ZAŠTITA IZVORIŠTA “KLJUC” – URGENTNE MERE

Kada su izvorišta koja Požarevac snabdevaju zdravom pijacom vodom napadnuta nitratima, posle cega je “Meminac” iskljucen iz sistema to je pocelo da se dešava i sa izvorištem “Kljuc”. Na predlog strucnjaka iz “Vodovoda i kanalizacije “ pristupilo se zaštiti ovog izvorišta. Projektant je bio Institut “Jaroslav Cerni” iz Beograda. Radovi na ovom poslu vredeli su oko 140 miliona dinara.Koncept zaštite izvorišta “Kljuc zasnovan je na formiranju hidraulicke barijere primenom metode veštacke inflitracije u zoni izvorišta. Hidraulicka barijera sprecava upliv nitratima kontaminiranih podzemnih voda u zonu eksploatacionih bunara. Objekte sistema zaštite cine vodozahvati sa šest bunara u priobalje reke Velike Morave, cevovod do izvorišta “Kljuc” i kroz izvorište, šest infiltracionih bazena, elektronapajanje vodozahvata na Moravi, elektromotorna i signalizaciona instalacija i osvetlje-nje. Svi elementi sistema su trajnog karaktera osim vodozahvatnih bunara na Moravi koji su privremenog karaktera.

Posao oko predvidenih poslova na zaštiti “Kljuca” je okoncan i probni rad zaštite je otpoceo u septembru 2006. godine u periodu visokih sadržaja nitrata od oko 65 ml/l u zbirnoj vodi sa izvorišta. Probni rad prati i sušni period i niski vodostaj Velike Morave i podzemnih voda uz istovremeno povecenje koncentracije nitrata na širem podrucju izvorišta. Od novembra 2006. godine vrednosti parametara nitrata pali su ispod 50 ml/l što ukazuje da je sada voda dobra za pice i upotrebu.

Generalni plan vodosnabdevanja

Da bi se izbegli veci problemi u buducnosti na predlog JKP “Vodovoda i kanalizacije” pristupilo se i izradi Generalnog plana vodosnabdevanja opštine Požarevac. Izrada projekta poverena je Institutu “Jaroslav Cerni” iz Beograda koji treba da utvrdi koncepciju buduceg snabdevanja vodom stanovništva i industrije. Osnovni problemi u vodosnabdevanju su: nedostatak vode za snabdevanje stanovništva i industrije, generalni problem degradacije kvaliteta podzemne vode zbog prisustva nitrata, generalno sniženje nivoa podzemne vode prouzrokovano spuštanjem korita reke Velike Morave zbog bagerovanja šljunka i nedostatak rezervoarskog prostora u distributivnom sistemu za izravnjavanje potrošnje.

Gradu Požarevcu danas prema procenama nedostaje oko 100/l u sekundi vode za pice dok su potrebe za vodom za celu opštinu danas 500-600 /l u sekundi.

Zato Generelni projekat vodosnabdevanja treba da odgovori na: mogucnost korišcenja u buducem periodu postojecih izvorišta i mogucnost formiranja novih izvorišta i dopremanje vode do centara potrošnje. Generalni plan treba da odgovori na nacin povezivanja naselja na javni sistem snabdevanja vodom, rešenja za naselja za koje se pokaže da nije ekonomski opravdano povezivanje na javni vodovodni sistem. Plan ce definisati izbor varijanti rešenja, razradu tehnickih rešenja odabranih varijanti za izvorišta i sistem transporta, kao i mere zaštite potencijalnih izvorišta.

Izrada Generalnog plana je u toku, a Institut “Jaroslav Cerni” ce blagovremeno izvestiti o stepenu izrade plana narucioca opštini Požarevac.

Kanalisanje otpadnih voda

O sistemu kanalisanja otpadnih voda u Požarevcu govorio je Miodrag Popovic iz Intituta “Jarosjav Cerni”.Sistem kanalisanja otpadnih voda datira iz 1962. godine. Otpadne vode od domacinstva i privrede skupljaju se mrežom fekalne kanalizacije, a zatim se odvode glavnim kolektorima ka crpnim stanicama kojih ima ukupno šest, a nakon prepumpavanja odvode se na gradsko postrojenje za precišcavanje otpadnih voda iz Hipodroma, a zatim se ispuštaju u Brežanski kanal i istim odvode u Veliku Moravu.

Atmosferska kanalizacija u Požarevcu pokriva samo centralni deo gradskog podrucja, a ova se voda takode ispušta u Brežanski kanal. Razudenost mreže kišne kanalizacije znatno zaostaje za fekalnom kanalizacijom, što ima negativni uticaj na sistem odvodenja fekalnih voda, jer se fekalna kanalizacija puni kišnicom, kao i ostali materijali koji ova nosi sa sobom.

Sadašnje stanje objekata je takvo da isti ne zadovoljavaju ni u kvalitativom ni u kvantitativnom smislu, a mnogi nisu ni u funkcionalnom stanju.

Da bi se izbeglo zaostajanje ove delatnosti u odnosu na razvoj grada i zakonsku regulativu, kako u Požarevcu tako i u seoskim naseljima, potrebno je izraditi potrebnu tehnicku dokumentaciju (Generalni plan kanalisanja opštine Požarevac sa pratecom dokumentacijom i Generalni projekat gradskog postrojenja za precišcavanje otpadnih voda sa pratecom dokumentacijom).

Brojne aktivnosti predstoje

Na konfernciji za štampu je istaknuto da je veliki deo posla obavljen, ali da u narednom periodu ceka još mnogo posla. Najveci zadatak u narednom periodu je da se stalno vodi racuna o sprovodenju mera zaštite izvorišta “Kljuc” u skladu sa zakonskom regulativom za zone sanitarne zaštite u cilju ocuvanja i pobo-ljšanja kvaliteta vode za pice.

Nakon završetka i usvajanja Generalnog projekta vodosnabdevanja opštine potrebno je saciniti plan aktivnosti i radova, kao i nacin finansiranja na nivou opštine za hitne radove – dogradnju sistema zaštite vodoizvorišta “Kljuc”, proširenje rezervoarskog prostora i slicno, radove na trajnom rešenju zaštite vodoizvorišta “Kljuc, izradi projektne dokumentacije za precišca-vanje otpadnih voda u Požarevcu. U skladu sa Generalnim projektom skupljanja, neophodno je uraditi posao odvodenja i precišcavanja otpadnih voda svih naselja opštine Požarevac.

POVODOM 7. APRILA, SVETSKOG DANA ZDRAVLJA, IZ ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE U POŽAREVCU

PRETNJE ZDRAVLJU VECE NEGO IKADA

Svetski dan zdravlja,7 april, kao najznacajniji datum Svetske zdravstvene organizacije obeležava se od 1950. godine i svaki put je posvecen aktuelnim zdravstvenim problemima na globalnom nivou. Ove godine tema Svetskog dana zdravlja je “Medunarodna zdravstvena bezbednost: Ulaganje u zdravlje - stvaranje bezbednije buducnosti”. Cilj je usmeravanje pažnje na medunarodna zdravstveno-bezbedonosna pitanja, a osnovne poruke su: Pretnje zdravlju ne znaju za granice, vece su nego ikada i šire se brže nego ranije. Zdravlje vodi ka bezbednosti, odnosno nesigurnost vodi ka lošem zdravlju.

Kompletne aktivnosti i rad Zavoda za javno zdravlje Požarevac zasnivaju se na pomenutim preporukama i obezbeduju zdravstvenu sigurnost svim gradanima Branicevskog i Podunavskog okruga. Zdravstvene procedure koje se svakodnevno sprovode u Zavodu za javno zdravlje Požarevac, u interesu zdravstvene bezbednosti svih gradana oba okruga, su:

- Pracenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva na osnovu podataka rutinske i vitalne statistike i korišcenja zdravstvene službe na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem uspostavljanja sistema pracenja uzroka smrti i utvrdenih oboljenja i stanja, kako vanbolnickih tako i stacionarnih zdravstvenih ustanova,

- Razvoj zdravstvenog informacionog sistema ( resursne baze) za teritoriju Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem kontinuiranog ažuriranja baze podataka o resursima zdravstvenih ustanova radi unapredenja i razvoja menadžmenta u tim resursima,

- Pracenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova i organizacija i sprovodenje provere kvaliteta strucnog rada na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem provere kvaliteta strucnog rada zdravstvenih ustanova, privatne prakse, zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti (Sl. glasnik RS br. 107/2005).

- Priprema plana razvoja strucnog usavršavanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenim ustanovama Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem utvrdivanja uskladenosti planiranih specijalizacija i užih specijalizacija sa organizacijom i delatnošcu zdravstvenih ustanova, kao i sa Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti radi unapredenja kvaliteta rada zdravstvenih radnika-saradnika,

- Organizacija i sprovodenje aktivnosti promocije zdravlja posebno usmerene na vulnerabilne grupacije (trudnice, mala i predškolska deca, školska deca, stare osobe preko 65 godina života i lica sa invaliditetom) i lokalnu zajednicu na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem planiranja, sprovodenja i pracenja zdravstveno-vaspitnih programa-20 standardizovanih zdravstveno vaspitnih sadržaja iz okvira prioritetnih preventivnih programa od strane ustanova primarne zdravstvene zaštite, kao i razvijanje partnerstva za zdravlje u toku sprovodenja zdravstveno-vaspitnih aktivnosti,

- Prevencija i kontrola zaraznih bolesti ukljucujuci i nacionalne programe imunizacije na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem pracenja, evidencije, analize, i na osnovu opštih podataka, programiranje mera sprecavanja, suzbijanja, eliminacije i eradikacije zaraznih bolesti,

- Prevencija, kontrola i pracenje vodecih hronicnih nezaraznih bolesti na teritoriji oba okruga radi sagledavanja kretanja morbiditeta i mortaliteta, kao i prevencije vodecih hronicnih nezaraznih oboljenja,

- Evidentiranje, prikupljanje i analiza podataka o faktorima rizika u životnoj sredini na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga sa ciljem sagledavanja zdravstvene ispravnosti vode za pice na osnovu raspoloživih podataka, identifikacije rizika i predlaganje mera za smanjenje rizika vezanih za korišcenje zdravstveno neispravne vode za pice,

- Mikrobiologija javnog zdravlja na teritoriji okruga sa ciljem otkrivanja uzrocnika, rezervoara i puta prenošenja zaraze u slucaju epidemija,

- Održavanje spremnosti za vanredna stanja: prirodne nesrece, epidemije i nesrece i katastrofe izazvane ljudskim faktorom na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga radi permanentne spremnosti Zavoda za javno zdravlje Požarevac u rešavanju vanrednih situacija (prirodnih katastrofa, hemijskih akcidenata, epidemija zaraznih bolesti i drugih vanrednih situacija izazvanih prirodom ili ljudskim faktorom), kontroli i prevazilaženju zdravstvenih problema nastalih iznenada na teritoriji za koju je Zavod osnovan.

Postojanje ovakvih zdravstvenih procedura, kao i kolektivni angažman svih zaposlenih u Zavodu za javno zdravlje Požarevac, sigurna su garancija zdravstvenoj bezbednosti celokupnog stanovništva Branicevskog i Podunavskog okruga, navodi se u saopštenju Zavoda koje su potpisale direktorka, prim. dr Zorica Mitic i nacelnica Odeljenja za promociju zdravlja dr Cvija Stojanovic, a izdatom povodom Svetskog dana zdravlja.

S.E.

OD 28. DO 31. MARTA NA SREBRNOM JEZERU

ODRŽANI 9. EPIZOOTIOLOŠKI DANI

- Ucestvovali strucnjaci iz Srbije i zemalja u okruženju

- Cilj simpozijuma bio razmena mišljenja, iskustava i znanja o nacinima otkrivanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti životinja i ljuid

Veliko Gradište, odnosno turisticki potez “Srebrno jezero” bilo je prošle srede, cetvrtka i petka mesto održavanja strucnog skupa “Deveti epizootiološki dani”. Simpozijum je organizovala Sekcija za zoonoze SVD, Katedra za zarazne bolesti životinja i bolesti pcela FVM, Beograd i Veterinarsko -specijalisticki institut “Požarevac” iz Požarevca.Ucestovalo je preko 200 strucnjaka, veterinara, lekara, epidemiologa, ljudi koji se bave problematikom zaraznih bolesti životinja i zoonozama. Bilo ih je iz citave Srbije ali i iz inostranstva na osnovu cega je skup poprimio karakteristike medunarodne manifestacije. Za prezentaciju je bilo prijavljeno 60-ak radova.

Svecanosti otvaranja pored autora radova i brojnih strucnjaka prisustvovali su i gosti: predstavnici Ministarstva poljoprivrede, predsednik Opštine Veliko Gradište Dragan Milic, nacelnik Branicevskog okruga dr Živadin Jotic, Dane Hrkalovic, ispred požarevacke Opštine... Skup je pozdravila i otvorenim proglasila prof. dr Bosiljka Ðuricic, predsednik Organizacionog odbora. Ucesnicima simpozijuma ispred Veterinarsko-specijalistickog instituta “Požarevac” obratio se direktor mr LJubomir Stojiljkovic, vet. spec. On je podsetio da je ova ustanova sa radom pocela 1953. godine i da je danas njena uloga nezamenljiva kada je u pitanju briga o zdravlju životinja u opštinama Branicevskog i Podunavskog okruga koji zajedno imaju oko 65 hiljada grla goveda, 90 hiljada ovaca, 250 hiljada svinja, blizu 1o hiljada koza, 175 hiljada pcelinjaka, pet miliona brojlera, 200 hiljada koka nosilja...

Prvog radnog dana simpozijuma, u cetvrtak, bilo je reci o infekcijama izazvanim mikroplazmama Bruceloze a održan je i Okrugli sto na temu Tick borne bolesti. U petak je obradena tematika Parazitoze i promovisani radovi na slobodnu temu.

Ucesnici simpozijuma bili su u prilici da se po završetku radnog dela skupa upoznaju sa kulturnim znamenitostima ovoga kraja. Posetili su manastir Tumane, Golubacki grad, Cerdapski plato, Viminacijum...

Ako je suditi po prvim utiscima, Deveti epizootiološki dani u potpunosti su ostvarili svoje ciljeve, a to su, po recima mr Milene Živojinovic iz VSI “Požarevac”: Razmena novih dostignuca u domenu dijagnostike, otkrivanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti kao i saznanja o kretanjima zaraznih bolesti životinja i ljudi u našoj zemlji ali i njenom okruženju, jer bolest ne priznaje granice i treba je držati pod kontrolom i ovde ali i u bližoj i daljoj okolini.

S.E.

U APRILU I MAJU U REGIONALNOM CENTRU ZA TALENTE U POŽAREVCU

DANI TAKMICENJA I NAGRAÐIVANJA

- Prvog aprila završen konkurs za izbor najlepše price, pesme i eseja, predstoji proglašenje najboljih radova

- Likovna izložba radova nadarenih ucenika priprema se za 21. april

U Regionalnom centru za talente u Požarevcu, po pravilu, krajem marta i tokom aprila i maja realizuje se niz aktivnosti nadarenih ucenika i njihovih mentora. Rec je o organizovanju i održavanju znacajnih takmicenja i proglašenju najboljih sa tih nadmetanja. Tako je upravo ovih dana priveden kraju književni konkurs za najbolju pricu, pesmu ili esej. Rec je o šestom konkursu po redu o kome rukovodilac Centra Slavko Despotovic kaže:

- I ovaj književni konkurs namenjen je ucenicima osnovnih i srednjih škola, mladim književnim stvaraocima i deo je programskih aktivnosti Regionalnog centra za talente. Naša je želja da i na ovaj nacin podsticemo i negujemo literarno stvaralaštvo mladih, onih koji tek dolaze i od kojih se u buducnosti mogu ocekivati ozbiljniji rezultati na književnom polju. Dosadašnjih pet književnih konkursa koje je Centar realizovao, po oceni strucnog žirija i pedagoške javnosti, prevazišli su sva ocekivanja, kako po obimu radova, tako i po njihovom kvalitetu. Sa poslednja tri književna konkursa odštampali smo zbornike najboljih radova, kaže Despotovic.

Pored književnog konkursa Centar ce ovih dana organizovati i i likovnu izložbu radova nadarenih ucenika. Zakazana je za 21. april u Požarevackoj gimnaziji. Ucestvovace ucenici naklonjeni likovnom stvaralaštvu iz osnovnih i srednjih škola sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. I sa ove smotre radova kao i sa književnog konkursa bice proglašeni najbolji ucesnici kojima ce se dodeliti nagrade.

- Naša najvažnija i najobimnija aktivnost ovog proleca svakako je priprema Regionalnog takmicenja i Smotre radova nadarenih ucenika. Dogovorili smo se da se održi 5. maja u Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu. Ocekujemo ucešce oko 300 ucenika tako da ce to biti velika manifestacija i po svom znacaju a i po broju onih koji ce se na njoj pojaviti. Prema dosadašnjim iskustvima ocekujemo da se blizu sto daka sa ovog takmicenja plasira za Republicko takmicenje i Smotru. Naši ucenici su i do sada na ovim takmicenjima ostvarivali zapažene rezultate tako da se uspesima nadamo i ove godine, istice Despotovic.

S.E.

U SUSRET USKRSU VELIKI CETVRTAK

Uskrs je najveci hrišcanski praznik, dan kada je vaskrsao Isus Hrist. Ideja uskrsnuca, koju je prihvatila hrišcanska crkva, na najadekvatniji nacin potencira stalnu ciklicnost i besmrtnost prirode. Uskrs se proslavlja prve nedelje posle punog meseca, nakon prolecne ravnodnevice. Ove godine to je 8. aprila. Dani koji pripadaju ovom ciklusu su Veliki cetvrtak. Veliki petak, Uskrs, Mali uskrs i Pobusani ponedeljak.

Veliki cetvrtak

Citava nedelja koja predhodi Uskrsu zove se Velika nedelja, kao i svi pojedinacni dani. Veliki cetvrtak je dan posvecen pokojnicima. U Branicevskom kraju postoje specificni obredi koji se tada obavljaju.

Vlaško stanovništvo, uvece, uoci Velikog cetvrtka ili rano, pre zore, na Veliki cetvrtak, pali obredne vatre na grobovima svojih pokojnika. Vatra se pali od leskovine ili burjana. Srbi vatru pale u svojim dvorištima ili baštama i namenjuju pokojnicima.

Tog dana se izliva voda za dušu pokojnika, ritual u narodu poznat pod nazivom "puštanje vode". Voda se izliva, najcešce, na obližnjem izvoru ili potoku. Redukovani oblik je izlivanje vode u bašti ili na cesmi kod kuce. Voda se namenjuje svim pokojnicima u porodici. Izliva se preko leskovog štapa na kome je belo platno. Voda se prvo namenjuje Bogu, Suncu, Mesecu, zvezdama. Velikom cetvrtku, svim danima u nedelji i svim pokojnicima poimenicno. Kada se izlivanje završi, niz vodu se pušta deo vrga sa upaljenim svecama. Veruje se da koliko dugo vrg plovio, toliko ce vode biti namenjeno pokojnicima. Osim vode, namenjuje se i posna hrana pripremljena samo na vodi koja se postavi na zemlju, preko belog platna. Vlaško stanovništvo priprema obredne hlebove "zakone", koji imaju posebnu ornamentiku i simboliku. Broj zakona je obavezno neparan i krece se izmedu 7 i 13.

Danica Ðokic, etnolog

STARI ZANATI I ZANATLIJE

ALAT NADŽIVI MAJSTORA

Danijel Raškovic je mlad covek, pa prema tome je i mlad privatnik, mlad obucar. Radnju u centru Požarevca, iza letnje kuhinje i bašte poznatog restorana CIKOŠ, nasledio je od dede po majci Svetozara Ivica.

Centralno mesto u radnji niske tavanice zauzima mašina za šivenje kože stara punih 15o godina. Ostali alati su nešto novijeg datuma, ali su i oni znatno stariji od njihovog sadašnjeg vlasnika.

- Nije to samo tako kod nas obucara, i kod ostalih zanata je poznato da alati traju duže od majstora - kaže mladi majstor starog obucarskog zanata Danijel Raškovic.-Ima za ovaj naš posao i najnovijih alata i mašina, ali nisu mnogo kvalitetniji od starih. Dobro, novi metalni kalupi su sigurno bolji od naših starih drvenih i tu i tamo još ponešto, mada u suštini i nisu se mnogo promenili, funkcija je ista i sada i pre.

Deda Svetozar umro je pre tri godine. Zanat je završio u Kostolcu, posle je radio u opancarsko-obucarskoj zadruzi koja se nalazila na mestu gde se danas nalazi AGROBANKA u Požarevcu. Kad je ta firma propala deda je 1968. godine otišao u privatnike, iako je tada u krugu od nekih 50-60 metara od ove malo skrajnute radnjice u to vreme bilo još desetak vrsnih obucara i obucarskih radnji.

Deda Svetozar bio je dobar majstor, pa cinjenica da je imao radnju koja nije baš na glavnoj ulici nije mu mnogo smetala - radnja je do kraja dobro i uspešno poslovala, što ocekivanja da ce tako biti i nadalje kada njome rukovodi unuk Danijel cini sasvim realnim.

-Ima posla, ne previše, ali dovoljno da se skromno živi i preživljava - kaže Danijel Raškovic. - Najcešce se rade flekica na ženske cipele, pa onda lepljenje, krpljenje i sve ono drugo što se radi kada se popravljaju cipele. Ništa ne može da se meri sa starom cipelom na koju se noga navikla. Coveku je onda žao da baci tu svoju cipelu koja mu ne žulji nogu, a nove cipele što jest jest, nisu ni tako jeftine, pa tako mi majstori dobijemo posao.

Majstor Danijel je oženjen covek kako to ozbiljnoj majstorskoj firmi i prilici. Ima cerkicu od 4 godine, ali ne brine o tome ko ce jednog dana da nasledi radnju. Ima još dosta vremena i za sina, a ako ga ne bude - može i unuk da nasledi radnju. Deda Svertozar isto tako nije imao sina, imao je dve cerke, pa se eto opet našao naslednik za radnju. Deda je kaže radnju unuku prepisao dve godine pre svoje smrti, kao da je predosetio šta dolazi, pa da za svaki slucaj ostavi ciste racune. I deda Svetozar i unuk Danijel inace su, neka i to bude zabeleženo, rodom iz obližnjeg Maljurevca.

R.D.