Header

ZVANICNO OTVORENA GRAÐEVINSKA SEZONA U POŽAREVCU

MNOGO GRADILIŠTA

Ranije nego obicno požarevacka Direkcija za izgradnju zapocela je ovogodišnju gradevinsku sezonu. Požarevljani su, naime, vec prvih prolecnih dana bili svedoci radova na uredenju grada, na širenju mreže fekalne kanalizacije, sredivanju ulica i trotoara...Jedan broj radnika na tim gradilištima posetili su prošlog cetvrtka predstavnici lokalne samouprave i Direkcije.

Prvo mesto obilaska bila je lokacija “Suncanog parka” na kojoj se ureduje prostor oko Doma kulture zahvaljujuci donaciji Evro banke vredne šest miliona i 100 hiljada dinara. O znacaju ovog posla obavestio nas je Vojislav Pajic, glavni arhitekta:

—Predpostavljam da je mnogima poznato, ali ja cu da podsetim da je Evro banka rešila da svojom donacijom pomogne uredenje našeg grada konkretno uredenje zelenih površina. Evro banka je to ucinila i u drugim gradovima pa evo cini to i u našem Požarevcu. Akcija je, inace otpocela krajem prošle godine, sada smo je nastavili i pri kraju je. Direkcija za izgradnju je pomogla u sprovodenju tenderske procedure za izbor najpovoljnijeg izvodaca radova, dešavalo se sve to u zimskom periodu i obavljeno je veoma kvalitetno. Vrednost investicije je šest miliona i sto hiljada dinara, podrazumeva pored ovih zemljanih, polagackih radova i uredenje staza, rasvete, zelene površine, postavljanje novog urbanog mobilijara, klupa i korpi za otpatke i sve ono što treba da sadrži jedna lepa parkovska površina. Sve se to radi ispred Centra za kulturu pored koga prolaze brojni gradani kojima nije svejedno da li je ili nije urbana okolina ove zgrade uredena i cista. Sredicemo ovaj prostor na zadovoljstvo brojnih Požarevljana ali ne i na uštrb parkinga koje se nalazi u okolini. Necemo ništa raditi na štetu vozaca koji tu parkiraju svoje automobile. Pored uredenja prostora oko Centra, opracemo i samu zgradu kako bismo uklonili grafite sa nje. Da napomenem još i to da je izvodac radova u “Suncanom parku” Partenon koga molim da ispoštuje sve zakonom propisane rokove, da radi kvalitetno, jer je ovo finansiranje iz donacije i ne smemo se obrukati ni mi u opštini, a ni izvodac radova. Evro banka je izrazila svoju spremnost da nam pomogne, kamo srece da to požele i druge bankarske organizacije kojih ima na ovom našem podrucju, rekao je Pajic.

Na lokaciji “Suncanog parka”, Dušan Vujicic, predsednik opštine napomenuo je da su aktuelni radovi prvi u ovoj godini i da se ustvari ovim obilaskom gradilišta i zvanicno otvara ovogodišnja gradevinska sezona u Požarevcu i okolini. —Ja sam zadovoljan kako smo krenuli a mislim da su zadovoljni i gradani zbog kojih se sve ovo i gradi, rekao je Vujicic.

Pocinje akcija cišcenja gradova i sela

Kako je 1. april dan kada zapocinju velike akcije cišcenja gradova Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe” iskoristio je posetu “Suncanom parku” da najavi:

—Prvog aprila organuzujemo veliku akciju cišcenja i uredenja gradova Požarevca i Kostolca i po prvi put ove godine akcijom cemo obuhvatiti i svih 26 seoskih naselja. Potez Evro banke je za svaku pohvalu i ja bih pozvao i ostale da slede ovaj primer kako bismo dobili što više cistog, zelenog i uredenog prostora koji nam nedostaje s obzirom na to da smo grad koji ima najviše betonskih površina.

Širenje mreže fekalne kanalizacije

Jedna od najvecih mesnih zajednica u opštini Požarevac, Gornja mala, godinama se bori protiv septickih jama širenjem mreže fekalne kanalizacije kojom istovremeno direktno štiti i vodoizvorište u svojoj okolini. Trenutno se na podrucju ove Mesne zajednice radi fekalna kanalizacija u Gradištanskoj ulici. Izvodac radova je “Hidrogradnja i erozija”:

— Nalazimo se u ulici Gradištanskoj, drugi deo, izvodimo radove u dužini od 190 metara predracunske vrednosti milion i 600 hiljada dinara. Radovi su iz prošlogodišnjeg programa, zapoceli smo ih krajem 2007. ali zbog vremenskih uslova nije moglo da se nastavi i evo cinimo to sada, završavamo ih, ostalo je još desetak metara do kraja cime ce i ovaj deo ulice biti prikljucen. U prošloj godini, takode iz programa Direkcije odnosno budžeta opštine uradena je prva faza radova u Gradištanskoj, rec je o mreži dužine 278 metara.Ovim radovima završavamo deo sliva koji gravitira prema ulici Starine Novaka. Takode, u ovom drugom delu Gornje male, na levoj strani od glavnog kolektora koji prolazi kroz ulicu 27. april, pri završetku su radovi druge faze takode ugovoreni krajem prošle godine u ulici Žagubickoj, dva kraka, tu ima 150 metra i u ulici Vukice Stankovic 40. Hidrogradnja i erozija je privatizovano preduzece i njen vecinski vlasnik Radomir Vitorovic, ako je suditi po ovome što radimo, nastavlja uspešno poslovanje kojim želi da ocuva steceno poverenje gradana. Napominjem da je dve trecine kanalizacione mreže u Požarevcu izvela naša firma, da smo se dokazali kvalitetom zbog cega se nadamo da ce nam se i u ovoj godini poveriti gro poslova iz programa Direkcije. Ovaj segment izgradnje fekalne kanalizacije na podrucju Gornje male je veoma bitan za zaštitu vodoizvorišta “Meminac” i “Kljuc” dva i ako se nastave radovi i u preostalih nekoliko ulica na desnoj strani Lucickog puta mislim da ce vodoizvorište, sa aspekta koji je ugrožen od fekalnih voda, u potpunosti biti zašticeno. Ovo su, inace, veoma specificni radovi, izvode se u uskim ulicama, tu ima podzemnih instalacija, moramo da vodimo racuna o bezbednosti radnika i gradana, ali uz obostrano strpljenje i razumevanje napredujemo i uspešno privodimo kraju planiranu investiciju, napomenuo je na gradilištu direktor “Hidrogradnje i erozije” Miomir Ilic.

Na licu mesta bio je i Novica Rajkovic, predsednik MZ Gornja mala koji se zahvalio lokalnoj samoupravi koja ima razumevanja za zahteve Gornjomalaca:

—Dobro je što se predlozi iz naše Mesne zajednice uvažavaju u opštini, što se prihvataju naše inicijative koje se odnose na poboljšanje kvaliteta života gradana. Nastavljamo sa ovakvim nacinom rada, nadamo se da ce sve planirane ulice u ovom delu Mesne zajednice dobiti ove godine asfalt, da ce kanalizacija stici do svih kuca kako je to predvideno ovogodišnjim programom, rekao je Rajkovic.

Predstavnici opštine i Direkcije posetili su i jedno gradilište na brdu, u Mesnoj zajednici “Cacalica” tacnije u ulici Ivana Mažuranica gde ih je zajedno sa radnicima docekao direktor “Vodoprivrede” Milan Peric:

—Gradimo mrežu fekalne kanalizacije u jednom kraku u ulici Ivana Mažuranica. Investotor je Direkcija za izgradnju, a ukupna vrednost radova je milion i po dinara. U pitanju je kanalizacija u dužini od 300 metara, privodimo je kraju. Nedavno smo konkurisali kod Fonda za ekologiju i nadamo se pozitivnom odgovoru kada je u pitanju finansiranje izgradnje još 200 metara ove fekalne kanalizacije cime bismo ovu investiciju doveli do kraja. Što se trenutnih radova tice moram da napomenem da cemo ih završiti za nedelju dve dana, da idemo malo usporenije jer smo morali da prolazimo kroz dvorišta, da kopamo rucno, ali smo vec izašli na cistinu i sada se radi mnogo lakše i brže, rekao je Peric.

S.E.

ZA DOBROBIT GRAÐANA

Clanovi opštinskog rukovodstva predvodeni predsednikom opštine Dušanom Vujicicem i predstavnici Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju” obišli su protekle nedelje nekoliko lokacija u Požarevcu na kojima se izvode gradevinski radovi i tako zvanicno otvorili gradevinsku sezonu.

Nakon obilaska Suncanog parka, koji se ureduje sredstvima EFG banke, Gradištanske i ulice Ivana Mažuranica u kojima teku radovi na kanalizacionoj mreži, delegacija je posetila Majakovsku ulicu gde su u toku radovi na fekalnoj kanalizaciji u dužini od dvesta metara. Rec je o drugoj fazi izgradnje. Prva je radena 2002. i 2003. ali radovi nisu nastavljeni zbog nedostatka sredstava.

- Investicionu konstrukciju koja iznosi dva miliona i dvesta hiljada dinara zatvorila je opština Požarevac. Ovim potezom rešava se dugogodišnji problem stanovnika ove ulice, ali i problem grada jer se povezivanjem fekalne kanalizacije sa kolektorom gase septicke jame i samim tim dolazi do zaštite vodoizvorišta. Tim potezom opština brine o zaštiti svih gradana, rekao je Naka Nakov, clan Opštinskog veca zadužen za mesne zajednice.

U okviru redovnog izvršenja plana i programa “Direkcija za izgradnju” ove godine u planu ima sedamnaest fekalnih kanalizacija a trenutno je aktivno šest lokacija.

Nova bolnica iz samodoprinosa?

U godini jubileja požarevacke bolnice, koja je sa svojih 175 godina najstarija bolnica u Srbiji, izvode se radovi na uredenju puta koji ce omoguciti još jedan prilaz bolnici i time smanjiti gužvu koja se stvara na centralnog kapiji.

Rec je o kružnom putu koji prolazi pored zgrade za koju je prilikom izgradnje planirano da bude u funkciji porodilišta.

- Mi smo godinama unazad od predstavnika opštine dobijali pomoc u vozilima, aparatima i sitnim stvarima, ali ovo što se u ovoj godini dešava za naše funkcionisanje je od velikog znacaja. Obilaznica ce nam omoguciti brže zbrinjavanje pacijenata i smanjenje “zagušenja”. Ostaje pitanje obezbedivanja sredstava za zgradu porodilišta. Obecana sredstva iz Nacionalnog investicionog plana nismo dobili. Jedina uzdanica je Skupština opštine Požarevac, rekla je doktorka Dragana Meduric, pomocnik direktora Bolnice.

Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic naglasio je da lokalna samouprava konstantno pruža pomoc zdravstvu iako je ono u nadležnosti Republike.

- Ipak, rec je o našim saradnicima koji vode brigu o zdravlju naših gradana. Ovo nije prvi put da pomažemo, a to cinimo sa velikim zadovoljstvom, naglasio je Vujicic.

Sa ovom konstatacijom složio se i narodni poslanik Saša Valjarevic koji je dodao da se iz svakog budžeta izdvajaju sredstva za opremanje zdravstvenih ustanova aparatima, vozilima itd.

- Ja sam podsetio na obecanje ministra Milosavljevica da ce izdvojiti sredstva iz republickog budžeta za porodilište koje nije u funkciji. Uradeno je doprojektovanje kako ovaj objekat ne bi imao samo funkciju porodilišta vec bio moderna bolnica. Postavio sam pitanje tog objekta i dobio odgovor da ce budžetom za ovu godinu biti izdvojena sredstva. Medutim, to se nije desilo, ali cemo mi, kao lokalna samouprava, pokrenuti inicijativu o referendumu kojim bi se gradani izjašnjavali o izdvajanju sredstava samodoprinosom. Time bismo izdvršili pritisak na novu republicku Vladu. Ne bi smelo da se dozvoli da objekat u koji je uložen veliki novac propadne, pogotovo ako znamo da u postojecoj bolnici, koja je stara, ne postoje na svim odeljenjima uslovi za pružanje kvalitetne nege i lecenja, porucio je Valjarevic.

Osim puta koji ce olakšati ulazak u krug bolnice, radi se i na uredenju zelenih površina, pravljenju staza prema parku, a bice postavljen i novi urbani mobilijar kojim ce se zameniti postojeci.

- Radove smo poceli pre desetak dana , a ovih dana ocekuje se njihov završetak. Vrednost radova je dva miliona dinara i izvodi ih preduzece “Neimar put” iz Salakovca, objasnio je Nenad Simic direktor JP “Direkcija za izgradnju” Požarevac.

Tereni u Zabeli

Obilazak koji je obuhvatio i ulicu Vuka Karadžica, cije je drugi deo asfaltiran, završen je posetom naselju Zabela gde su asfaltirani sportski tereni u vrednosti od 2 miliona dinara.

Mile Curcic, koji je u Opštinskom vecu zadužen za sport, rekao je da je zabelski turnir u malom fudbalu bio priznat u Branicevskom okrugu, te da mladi u Zabeli zaslužuju bolje uslove za bavljenje sportom.

Gordana Aksentijevic, predsednica Saveta MZ Zabela dodala je da je ova Mesna zejednica konkurisala i u Fondu za zaštitu životne sredine kako bi u sklopu terena bile postavljene tribine, reflektori i kupljena nova oprema.

- Mi smo u Zabeli u poslednje cetiri godine konstantno prisutni. Prošle godine uredivali smo školu i puteve u samom naselju na kojima ce se i ove godine raditi. Postoji ideja de se i mali bazen u blizini terena osposobi za korišcenje, ali za sada za to ne postoje sredstva, kaže direktor Direkcije.

- Ovo naselje zaslužuje da ima ovakav sportsko-rekreativni kompleks, ne samo za ucenike Osnovne škole “Vuk Karadžic” u Zabeli vec i za omladinu, organizaciju takmicenja i turnira. Tereni ce oživeti život omladine i svih stanovnika naselja, kaže Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine.

Predsednik požarevacke opštine kao prioritetne radove u Zebeli izdvojio je poslove na kanalizaciji koji ce biti predvideni planom za narednu godinu. U Zabeli ce zapoceti i radovi na gasifikaciji, najavio je Vujicic i dodao da prošlonedeljni obilazak radova nije deo predizborne kampanje, niti njegove licne promocije, vec da se obilaze radovi koji su gradanima od strane opštinskih vlasti obecane.

- Cilj je da stanovnicima u svim delovima Požarevca stvorimo iste uslove za život. Smatram da smo sve obecano ispunili i da su gradani zadovoljni investicima, objasnio je.

T.R.S.

DS PRVA PREDALA LISTU

Demokratska stranka Požarevac prošlog cetvrtka je Opštinskoj izbornoj komisiji prva predala izbornu listu svojih odbornickih kandidata. Listu “Demokratska stranka Boris Tadic” svojim potpisima podržalo je 2.410 gradana.

Uz zahvalnost gradanima na datoj podršci, predsednik OO DS Požarevac Žarko Pivac istakao da je na listi 30% žena, 20 kandidata je sa sela, a da presudni uticaj pri odredivanju kandidata nije bila školska sprema, vec kvalitet ljudi.

Buduci lokalni parlament, dodao je Pivac, moraju da cine sposobni i preduzimljivi ljudi, koji ce obezbediti investicije, nova radna mesta i perspektive ovog kraja, koji ce umesto potrošackog imati razvojni budžet. DS je spremna da, ukoliko 11. maja dobije dovoljnu podršku biraca, preuzme odgovornost za dalji razvoj.

D. M.

ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA

DONETA ODLUKA O IZGRADNJI SPOMEN OBELEŽJA DRAGUTINU TOMAŠEVICU

Opštinsko vece opštine Petrovac održalo je prošlog petka svoju 73. sednicu. Clanovi opštinske vlade razmotrili su 16 tacaka dnevnog reda. Nakon sednice koja se odlikovala efikasnim radom izjavu za medije je dao Radiša Dragojevic predsednik opštine koji je i predsedavao sednicom:

„Pored jednog broja uobicajnih pitanja koja su vezana za pružanje finasijske pomoci socijalno ugroženim licima kao i davanja u zakup nekoliko lokacija i poslovnog prostora na podrucju grada i u jednom broju naselja, po znacaju bih izdvojio tri pitanja koje je Vece razmatralo. Radi se o dodeli tri lokacije kod stadiona FK „Sloge” za individualnu stambenu izgradnju, koje su dosta atraktivne, svaka ima po tri ara i bice tokom ove gradevinske sezone stavljene u funkciju. Zatim smo doneli odluku o sklapanju ugovora za podizanje spomen obeležja prvom srpskom maratoncu Dragutinu Tomaševicu rodom iz Bistrice, koji je daleke 1912 predstavljao, kao prvi atleticar, Srbiju na olimpijskim igrama u Švedskoj. Odluceno je da zajedno sa Olimpijskim komitetom Srbije isfinansiramo ovaj spomenik koji ce se nalaziti najverovatnije pored nove sportske hale u Petrovcu. Ukupna vrednost projekta bice oko 11. 000 evra.

I svakako najznacajnije pitanje o kome su danas odlucivali clanovi Opštinskog veca je odluka da potpišemo ugovor o kupovini poslovnog prostora za potrebe Narodne biblioteke „Ðura Jakšic” u Petrovcu od strane privatnog preduzeca „Evropa komers” kojim ce biblioteka dobiti 312 metara kvadratnih modernih prostorija za svoj rad”.

D.Ilic

OBELEŽENA DEVETA GODIŠNJICA OD NATO BOMBARDOVANJA

POŽAREVAC NE ZABORAVLJA

Od agresije 19 zemalja NATO-a izvršene na Srbiju i Crnu Goru, prošlo je punih devet godina, Dvadeset i cetvrti mart 1999. Požarevljani, kao uostalom i svi ostali gradani naše zemlje, nikada nece zaboraviti, jer je to dan pocetka agresije nicim izazvane u kojoj su stradali brojni nedužni ljudi medu kojima i veliki broj dece. U znak secanja na žrtve te agresije kao i na žrtve ratova iz poslednje decenije prethodnog veka, prošlog ponedeljka vence i cvece na Spomenik u centru Požarevca položili su clanovi porodica nastradalih vojnika kao i predstavnici lokalne samouprave, Vojske, SUBNOR-a, SPS-a...

Predsednik opštine Dušan Vujicic i komandant Garnizona u Požarevcu pukovnik Vinko Markovski podsetili su na štetnost i pogubnost akcije “Milosrdni andeo” u kojoj su 78 dana rušeni vojni i civilni objekti u Srbiji. Stradali su mostovi, crkve, bolnice, fabrike, energetska postrojenja... Najtragicnije od svega je što je u toj invaziji 19 najbogatijih zemalja sveta poginulo 1 000 vojnika i 2.500 civila medu kojima i 89 dece.

Razumni ljudi širom sveta ovo bombardovanje nazvali su velikom greškom velikih sila. Za gradane Srbije bio je to zlocin koji oni nikada nece zaboraviti i oprostiti.

Nakon polaganja venaca na Spomenik, Dušan Vujicic, predsednik Opštine primio je clanove porodica nastradalih vojnika u poslednjim ratovima i zahvalio im na herojstvu njihovih sinova, oceva, supruga, brace...

S.E.

ODBOR ZA ZAŠTITU POTROŠACA POŽAREVAC ZA BOJKOT POSKUPELE ROBE

U Odboru za zaštitu potrošaca u Požarevcu smatraju da poslednja poskupljenja robe svakodnevne potrošnje, a posebno prehrambenih proizvoda nemaju opravdanja.—Od poljoprivrednih proizvodaca su otkupljeni poljoprivredni proizvodi po niskim cenama da bi se sada potrošacima, prehrambene namirnice i druga roba prodavali po višestruko povecanim cenama. Zbog toga su organizacije potrošaca u velikim gradovima pokrenule bojkot proizvoda sa bitno povecanim cenama što podržava i požarevacki Odbor za zaštitu potrošaca, navodi se u saopštenju. Požarevljani istovremeno apeluju na državne organe da rade svoj posao i sprece sve nezakonite postupke trgovaca i preradivaca koji idu na štetu gradana-potrošaca.

S.E.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU OO NOVA SRBIJA – POŽAREVAC

VELIKA OCEKIVANJA

Opštinski odbor Nove Srbije i Pokret za Branicevski okrug održali su konferenciju za štampu prošlog cetvrtka na temu lokalnih izbora. Konferenciji su prisustvovali Milan Miljevic državni sekretak, Zoran Milovanovic – Švaba predsednik pokreta za Branicevski okrug, Dejan Krstic predsednik opštinskog odbora Nova Srbija Požarevac i Vlada Stoimirovic clan izbornog štaba ove koalicije.

Milan Miljevic državni sekretar je obavestio novinare da ova stranka na lokalne izbore ide sama a da na listi budu gradani koji su se svojim radom dokazali i koji mogu da zaustave nazadovanje opštine Požarevac. Gradska vlast mora da se ofanzivno ponaša u investiranju u projekte koje treba ponuditi i dobiti kredite za njih. Razvoj idustrijske zone mora biti prioritet kako bi ljudi lakše dolazili do posla. Ne sme se forsirati poliricka pripadnost vec najkvalitetniji ljudi moraju da budu na vodecim pozicijama kako bi se ostvarilo ono što se zamišlja.

Vec narednih dana znace se ko ce biti na listi ove stranke i javnost ce biti obaveštena.

M.N.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU OO DSS POŽAREVAC

NA IZBORE SAMI

Na konferenciji za štampu OO DSS Požarevac predsednik Okružnog odbora i poslanik u Skupštini Srbije Slavoljub Matic je obavestio novinare da na predstojece lokalne izbore ova stranka izlazi samostalno. Pregovori o koaliciji sa SPO I NS nisu dali rezultate pa je odluceno da samostalno izadu sopstvenim snagama.

Prikupljanje potpisa pocelo je u cetvrtak 27. marta, a kako je rekao Slavoljub Matic kampanja ce biti duga i teška ali se ocekuju dobri rezultati. Najavljena je i poseta Vojislava Koštunice Požarevcu i ovom kraju za pocetak aprila. Inace DSS ce imati kandidate za sva mesta odbornika u opštinama Branicevskog okruga.

M.N.

KOALICIJA G 17 PLUS- SPO- MLAÐAN DINKIC PODNELA IZBORNU LISTU

POTPISI ZA 63 ODBORNICKA MANDATA

Posle Demokratske stranke, prošlog petka izbornu listu za odbornike SO Požarevac sa približno 2 000 potpisa Opštinskoj izbornoj komisiji podneli su i G 17 plus- SPO- Mladan Dinkic. Ukoliko OIK overi listu, prema broju prikupljenih potpisa ova koalicija ulazi u izbornu trku za 63 od 68 odbornicka mandata u raspodeli tri prema jedan, i pod rednim brojem dva na biralištima 11. maja 2008. godine.

M. K.

FELJTON

ZAŠTITA POTROŠACA (4)

NJ. V. GRAÐANIN

Zaštita potrošaca najcešce se bavi problemima gradana pri svakodnevnoj kupovini životnih namirnica i kucnih potrebština. Ali, potrošaci su gradani i u slucaju korišcenja usluga gradskih javnih servisa. Konkretno, imam u vidu šaltere i slicne javne službe.

Šalter vas dovodi u ponižavajuci položaj da se sagnete i u neprijatnom položaju pokušate da ostvarite neko svoje pravo. Klasicnih šaltera je sve manje , a odnos predstavnika javnih servisa i gradana je humaniji, isticu u Odboru za zaštitu potrošaca u Požarevcu.

Medutim, uklanjanje fizicke barijere izmedu službenika i stranke nije dovoljna zaštita prava gradana. Šetanje od kancelarije do kancelarije, poslovicno „dodite sutra”, odbijanje zahteva iz formalnih razloga umesto upucivanje stranke da pravilno podnese zahtev...

Prošlo je najmanje 15 godina od vremena kada je sadašnji advokat a ondašnji predsednik Opštinskog suda Jovan Stanojevic, zagovarao kompjuterizaciju svih službi državne uprave i lokalne samouprave, tako da na jednom mestu gradanin bude informisan šta treba da ucini kako bi rešio neki svoj problem i da tom prilikom podnese zahtev. Sve potvrde, saglasnosti itd. državni i opštinski cinovnici bi razmenjivali medu sobom, a za racun pomenutog gradanina, tako da odredenog dana, kad mu je zakazano, on dode i preuzme traženo rešenje. Umesto da šetaju gradanina da „obija pragove” , šetali bi cinovnici, odnosno, u slucaju kompjuterskog umrežavanja, „šetale” bi samo informacije, do potpisanog rešenja.

Za gradevinsku dozvolu treba pribaviti citav svežanj dokumenata, bez garancije da cete na kraju dobiti dozvolu. Kad hocete da registrujete vozilo, traže vam uverenje da ne dugujete porez (isto i kad overavate zdrastvenu knjižicu, itd), a sve te podatke državna uprava ima u svojim racunarskim memorijama. Treba samo da jedni drugima omoguce pristup tim informacijama. Na svom ekranu, službenik ce lako videti da mu stranka duguje porez, bez da ga matretira da ceka red po više sati, kako bi dobio neku potvrdu.

Zašto izvodi iz maticnih knjiga važe samo kratko vreme? Ako je covek roden tog i tog datuma, može li mu se tokom vremena izmeniti njegov datum rodenja? Ne može, „ali za svaki slucaj donesite nov izvod...”

Zaštita potrošaca znaci da gradanin kao stranka pred službenikom opštine, komunalnog, socijalnog itd. mora u ocima tog službenika da postane NJegovo Visocanstvo Gradanin. Kada sutradan taj cinovnik zbog svojih potreba stane pred neki šalter, tada ce on morati da se uvaži kao NJ.V. Gradanin.

Bogdan Živanovic

PD „TE - KO KOSTOLAC”: PROIZVODNJA ELEKTRICNE ENERGIJE U TEKUCOJ GODINI

USPEŠNO PRVO TROMESECJE

Za period od prvog januara zakljucno sa 27. martom cetiri termokapaciteta u Kostolcu beleže proizvodnju od milijardu i 448 miliona kilovat - casova elektricne energije što je deset procenata više od planiranih kolicina, uprkos periodima hladne rezerve, rada na tehnickom minimumu i problema na cevnim sistemima kotlova

Sudeci po proizvodnim rezultatima za nepuna tri meseca tekuce godine, kostolacki termokapaciteti nastavili su dobar proizvodni trend karakteristican tokom aktuelne grejne sezone. Ostvareni proizvodni rezultati dodatno dobijaju na znacaju s obzirom na to da je narocito mart protekao u borbi sa znacajnim tehnicko-tehnološkim problemima, posebno na blokovima termoelektrane „Kostolac B”.

Podaci kažu da je u periodu od pocetka godine zakljucno sa 27. martom u Kostolcu proizvedeno nešto manje od milijardu i 448 miliona kilovat-casova elektricne energije. To je za deset procenata više od za isti period planiranih kolicina struje. Kada se radi o pojedinacnom radu blokova, situacija je sledeca: blok A1 od 100 megavata je, iako nije planiran da radi u prva dva ovogodišnja meseca, zbog potrebe za elektricnom energijom ipak bio u pogonu i u pomenutom periodu proizveo nešto više od 148,1 milion kilovata struje. Blok A2 beleži proizvodnju od 324 miliona što je 2,4 posto iznad plana. Trenutno pogonsko stanje ovih blokova ocenjuje se zadovoljavajucim i uprkos najavama planskih zastoja ali i mogucnostima prevodenja u stanje hladne rezerve ili rada na tehnickom minumumu a sve na zahtev dispecera EPS-a, odgovorni procenjuju da ce i u narednom periodu proizvodni planovi biti realizovani. S obzirom na to da je grejna sezona pri kraju, valja napomenuti da je u potpunosti odgovoreno obavezama u vidu obezbedenja potrebnih kolicina toplotne energije za nesmetani rad sistema daljinskog grejanja Kostolca, Požarevca i okolnih naselja.

Što se blokova Termoelektrane „Kostolac B” tice, parametri koji ilustruju pogonsku spremnost od pocetka godine naovamo se smanjuju. Najveci problem svakako je cevni sistem cije pucanje je uslovilo najveci broj zastoja. Uprkos tome, blok B1 za nepuna tri meseca beleži proizvodnju od skoro 522 miliona kilovata struje ili pet posto iznad plana. Istovremeno, „Dvojka” je proizvela nešto više od 453,7 miliona ili devet posto manje od plana. Zbirno, ovi blokovi proizveli su nešto više od 975,7 miliona kilovata struje ili dva posto ispod plana. Sa energijom priznatom po osnovu boravka u hladnoj rezervi zbog forsiranja rada hidrokapaciteta, proizvodnja je na nivou planirane. A bila bi sigurno i bolja da, na primer, blok B2 nije zaustavljen 26. marta uvece i preveden u hladnu rezevu, a da „Jedinica” vec nekoliko dana ne radi na tehnickom minimumu.

D. Radojkovic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA: PROIZVODNI RAPORT

VIŠE UGLJA ZA 23 PROCENTA

Rudari kostolackih površinskih kopova u februaru iskopali su za 23 procenata više uglja od planiranih kolicina za drugi ovogodišnji mesec. Naime, u februaru je iskopano 743.740 tona uglja, što je za 140.740 tona više od planiranih 603.000 tona.

Na površinskom kopu „Drmno” za februar je bilo planirano da se iskopa 493.000 tona uglja, a bilans je za cak 30 procenata premašen. Iskopano je, zakljucno sa 29. februarom, 642.295 tona.

Dobre proizvodne rezultate ostvarili su i rudari kopa „cirikovac”. U februaru su iskopali i kostolackim elektranama isporucili 101.445 tona uglja, što predstavlja prebacaj u odnosu na februarski bilans za 13 procenata.

Kumulativno posmatrano za dva meseca rada u ovoj godini na nivou Direkcije za proizvodnju uglja ostvarena je proizvodnja od 1.511.074 tona uglja, što je u odnosu na bilansiranu proizvodnju od 1.269.000 tona više za 19 procenata.

Stanje na deponijama uglja je zadovoljavajuce, što dodatno uliva sigurnost po pitanju kontinuiranog snabdevanja termoenegetskih potrošaca. Ukupne rezerve uglja na deponijama iznosile su na kraju februara 460.043 tone uglja, od cega je na deponiji kostolackih bilo 73.218 tona, a drmljanskih elektrana 386.825 tona.

Nakon januarskog jalovinskog podbacaja, što je u najvecoj meri posledica izuzetno teških, rekli bismo vanrednih vremenskih okolnosti, u februaru prema dobijenim informacijama ucinci zaposlenih na jalovnskim sistema su povecani i sasvim je izgledno da ce do kraja prvog kvartala januarski jalovinski manjak biti nadoknaden.

U februaru na nivou Direkcije za proizvodnju uglja otkopano je 2. 541.490 kubika cvrste mase, što je za devet procenata više od planiranih 2.325.000 kubika.

Na površinskom kopu „Drmno” u februaru je iskopano 2.308.789 kubika jalovine ili za 15 procenata više od planiranih dva miliona kubika. Zaposleni na jalovinskim sistemima kopa „cirikovac” u proteklom mesecu otkopali su 202.724 kubika jalovine, što u odnosu na februarski bilans predstavlja ostvarenje od 72 procenata. Na polju „Klenovnik” ucinak na otkopavanju jalovine ostvaren je sa 67 procenata.

Ukupno za dva meseca na nivou Direkcije za proizvodnju uglja otkopano je 4.597.056 kubika jalovine, što predstavlja ucinak od 93 procenata.

S. Sreckovic

SA SEDNICE VECA OPŠTINE POŽAREVAC

SKUPLJI VRTIC

Za boravak deteta u vrticima Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece “LJubica Vrebalov” Požarevac roditelji ce od ovog meseca placati 3.200 dinara. Ovakvu odluku, na prošlonedeljnoj sednici podržali su clanovi Opštinskog veca.

To, u odnosu na dosadašnju cenu od 2.700 dinara, koja važi od maja prošle godine, predstavlja rast cene od 18,52% . Kao jedan od razloga poskupljenja direktor Vrtica Dragan Nikolic naveo je povecanje cena hrane, koja je u periodu april-novembar 2007. porasla za 50%.

- Zahtev datira od novembra prošle godine kada smo predvideli povecanje troškova ishrane, higijene itd. Savet roditelja prihvatio je korekciju cena kao i Upravni odbor koji je imao u vidu pregled cena u nekoliko opština slicne velicine. Mislimo da je ova cena primerena uslovima koji vladaju u Požarevcu i da nece narušiti socijalni mir, objasnio je Nikolic.

Clanovi Veca usvojili su izveštaje o poslovanju svih javnih preduzeca, ustanova i opštinskih fondova a Vece je razmatralo i realizaciju budžetskih sredstava dodeljenih nevladinim organizacijama i udruženjima u protekloj godini. Novac se NVO dodeljivao konkursom za finansiranje izabranih programa medu kojima su omladinski i deciji ( Omladina JAZAS-a, Udruženje gradana “Korak po korak”, prijatelji dece opštine Požarevac…), kulturni (Udruženje pcelara, srpsko-grckog prijateljstva, Klub ljubitelja knjige “Majdan” Kostolac, “Art” Kostolac…), humanitarni programi (“Sirotan”, Savez slepih, Savez gluvih i nagluvih), programi nacionalnih manjina ( Udru- ženje Roma, “Mladi momci” Kostolac), ekološki ( Ekološko društvo “Zora” Kostolac), programi iz privredne oblasti (Društvo hemicara,SDITOP).

Nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti požarevacke opštine Petar Rajic rekao je da postoji potreba da budžetski inspektori izvrše kontrolu trošenja sredstava od strane pojedinih korisnika.

Rajic je objasnio i tacku koja je kao dopunska prošla kroz Vece, a odnosi se na to da budžet Opštine preuzme obavezu otplate kredita JP “Vodovod i kanalizacija”. Naime, “Vodovod” je u svrhu zaštite vodoizvorišta “Kljuc” uzeo kredit od 15 miliona dinara koji sada, zbog, kako su naveli, nemogucnosti održanja likvidnosti na odgovarajucem nivou, usled velikih nenaplacenih potraživanja, ovo preduzece nije u mogucnosti da vrati.

- Ukoliko bi se takva odluka donela, to posredno znaci odluku o zaduživanju koja mora proci kroz Skupštinu, jer kredit treba vracati do 2012. godine, rekao je nacelnik Odeljenja za privredu i finansije, koje je dalo usvojeno izjašnjenje da se ovogodišnja tranša kredita zatvori buducim rebalansom budžeta, a da se zatim traži odluka Skupštine o preuzimanju obaveza za ceo preostali period ili rešavanje na godišnjem nivou.

Javnosti je predstavljen i plan akcije prolecnog cišcenja grada Opštine i JKP “Komunalne službe” Požarevac. Akcije ce trajati tokom celog aprila a obuhvatice detaljno cišcenje pristupnih gradskih puteva, cišcenje dvorišta kucnih saveta, uklanjanje divljih deponija, oplemenjivanje površina sa kojih je uklonjeno smece, formiranje ekološkog dvorišta za kabast otpad, belu tehniku, keramiku, elektroniku i slicno, kao i izradu projekta sanacije divljih deponija na teritoriji opštine. Zamenik direktora Komunalnog preduzeca Slobodan Jovic istakao je da se nece uredivati samo centar vec i gradski obodi kao i seoska naselja a da ce akcija krenuti od Vrtica “Moravka” koji je ugrožen usled nesavesnog bacanja smeca.

T.R.S.

RAZGOVOR SA MIRKOM STANKOVICEM DIREKTOROM DIREKCIJE ZA IZGRADNJU I RAZVOJ OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

UVEK U SLUŽBI GRAÐANA

Javno preduzece „Direkcija za izgradnju i razvoj opštine Petrovac na Mlavi” osnovano je 1996. godine odlukom Skupštine opštine. Obavlja delatnost, poslove i usluge od opšteg interesa u oblasti planiranja i uredenja prostora, gradevinskog zemljišta, izgradnje i održavanja lokalnih puteva i ulica. Bavi se i izgradnjom, održavanjem i vrši zaštitu objekata zajednicke komunalne potrošnje kao i usluga koje su od interesa za život i rad gradana i rad organa opštine.

Na celu preduzeca je Mirko Stankovic, pravnik, koji istice da je na poslednjoj sednici Skupštine opštine prihvacen Izveštaj o radu za 2007. godinu kao i Program rada za 2008. godinu.

„Vec nekoliko godina unazad najviše prihoda izdvajamo za radove na putnoj lokalnoj mreži. U protekle tri godine asfaltirano je na desetine kilometara puteva, a te aktivnosti nastavili smo i prošle godine. Za te namene izdvojeno je 26.488.722. dinara. Izvršena je rehabilitacija lokalnog putnog pravca kroz selo Kamenovo i to od puta za Petrovac do poteza „Ursana mala” u dužini od dva kilometra kao i od klizišta u selu Busuru do puta za Svilajnac, u dužini od oko dva kilometra. U saradnji sa Vladom Republike Srbije ( sredstva iz NIP-a) i mesnim zajednicama Kamenovo, Burovac i Busur izasfaltirano je 18.274 metara kvadratnih asfaltnog zastora. Navedene radove izvela je „Alpina” DOO Beograd.

Izvršena je i rehabilitacija lokalnog putnog pravca od Lopušnika do Bošnjaka u dužini od 410 metara i ukupno je izasfaltirano 2.250 metara kvadratnih. Vrednost ovih radova iznela je 2.138.248 dinara a navedene radove izvelo je PZP Požarevac.

Izvršeno je i ojacanje podloge i asfaltiranje, na potezu bivša pruga, prema selu Bistrici u dužini od 300 metara. Vrednost ovih radova je 1.568.070. dinara, a navedene radove izveo je DOO „Srmeks”.

- Direkcija je zajedno sa mesnom zajednicom „Savremeni dom” u gradu radila na asflatiranju ulica i trotoara?

„ Prošle godine radilo se na asfaltiranju trotoara u ulici Srpskih vladara i 8. oktobra. U ulici Srpskih vladara, koja je glavna ulica u gradu, radovi su izvršeni u širem centru grada. Vrednost izvedenih radova na trotoarima u ulici Srpskih vladara iznosi 4.810.702. dinara, a navedene radove je izvelo PZP Požarevac. Izvršena je i nabavka i ugradnja sadnica drveca, 60 komada, na trotoarima na mestima uklonjenih dotrajalih stabala, zašta je izdvojeno oko 200.000 dinara.

Slicni radovi su radeni i u ulici 8. oktobar i to leva strana od bolnice do mlina, gde je ukupno izasfaltirana površina od 1.541 kvadratna metra, zašta je izdvojeno 1.304.945. dinara, a radove je ovde izvelo preduzeca „Srmeks”.

Nastavilo se i sa asfaltiranjem ulica u gradu zašta je izdvojeno blizu 10 miliona dinara. Novu asfaltnu podlogu dobile su ulice: Staro vašarište, Prokino sokace, Put za ekonomiju, Mlavski kej, Milana Ristica, Mlavske cete, Veljka Dugoševica, Cerska, Ðure Jakšica, Vojislava Stokica, Mlavska.

U asfaltiranju trotoara u ulicama Srpskih vladara i 8. oktobra u finansiranju ucestvovala je MZ Savremeni dom i Direkcija, a za asfaltiranje ulica novac su obezbedili Direkcija, MZ Savremeni dom i gradani svojim prilozima”.

- Znacajna sredstva izdvojena su i za održavanje postojece putne mreže?

„Radovi na letnjem održavanju ulica u gradu i lokalnih puteva na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi povereni su KJP „Izvor” . Za navedene radove izvodac je ispostavio iznos od 1.846.150 dinara a radilo se na ulicama u gradu i na 14 lokalnih putnih pravaca. Radilo se i na održavanju puteva sa makadamskom podlogom a veci zahvati su radeni na pravcima: Starcevo - Crljenac, Dobrnje - Krvije, kroz zaseok Stanulovac, Lopušnik - Bošnjak i Lopušnik - Dobrnje, Malo Laole - Veliko Laole, Vezicevo - Zlatovo i kroz naselje Pankovo. Nasipan je znacajan broj ulica u gradu. A u saradnji sa KJP Izvor i MZ Savremeni dom Petrovac na Mlavi, zapoceto je renoviranje ulice Bate Bulica u centru grada. Za ove kao i citav niz manjih intervencija, na preko pedesetak gradilišta, izdvojeno je prošle godine 11. 496. 493 dinara”.

-Direkcija je finasirala radove i na izradi cevastih propusta?

„Nešto preko 4 miliona dinara utrošeno je za izradu cevastih propusta i izradu delova kišnih kolektora, nabavku betonskih cevi, kao i obnavljanje kišnih kanala, slivnih rešetki i šahti. Radilo se na više lokacija u gradu kao i u Trnovcu, Melnici, Dobrnju, Manastorici, Busuru, Lopušniku, Kladurovu”.

-Usvojen je Plan rada Direkcije za 2008. godinu?

„Za ovu godinu planiramo da za investicije i razne druge aktivnosti upotrebimo 94.618.000. dinara.Nastavicemo sa poslovima iz prošle godine a najviše sredstava bice upotrebljeno za ucešce Direkcije za izgradnju sa Vladom Republike Srbije ( sredstva iz NIP-a) kao i ucešca gradana i mesnih zajednica u rehabilitaciji lokalnih putnih pravaca. Radice se put kroz Stanulovac koji povezuje dva regionalna puta i to za Ranovac i Melnicu, kao i pravci kroz Dobrnje i kroz Busur. Ocekujemo da za ove poslove zajedno sa republikom i mesnim zajednicama utrošimo blizu 50 miliona dinara.

Preko 20 miliona predvideno je i za radove na izgradnji, popravci i održavanju ulica i rekonstrukciji trotoara u gradu. Za održavanje puteva sa kamenom podlogom utrošice se 9 miliona dinara.

Odobrena su sredstva iz NIP-a za rekonstrukciju mreže ulicne rasvete u gradu u finasijskom iznosu od 7 miliona dinara, pa se i tu ocekuju znacajni radovi, jer ce i Direkcija svojim sredstvima ucestvovati u toj investiciji.

To su samo najkrupniji poslovi, a Direkcija ce kao uvek do sada izlaziti u susret svim mesnim zajednicama u pružanju strucne i finasijske pomoci, u onim poslovima gde gradani vide svoj interes i obezbede deo sredstava za te poslove”.

D.Ilic

ODRŽANA REDOVNA SKUPŠTINA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE CRVENOG KRSTA

ISPUNJENA OCEKIVANJA

Najviši organ Opštinske organizacije Crvenog krsta u petrovackoj opštini, prošle srede, sumirao je rad u prošloj godini a odredeni su i zadaci u ovoj godini. Moma Stanimirovic, sekretar Opštinske organizacije Crvenog krsta posle Skupštine je izjavio:

„Održana je Skupština opštinske organizacije na kojoj smo razmatrali Izveštaj o radu i finsijski izveštaj u 2007. i Programe rada za 2008. i finasijski plan za ovu godinu. Skupštini su prisustvovali delegati iz osnovnih organizacija i ustanova, kao i gosti Dragoljub Milosavljevic, sekretar Skupštine opštine, Dragan Jevremovic direktor Specijalne ustanove iz Velikog Popovca i Dušica Mitic, direktor Centra za socijalni rad.

Zakljucak je da je Crveni krst uradio ono što se moglo, i uz velike napore je ostvaren plan, a sa zadovoljstvom smo konstatovali da je to uradeno kako treba. Ocekujemo da ove godine uradimo više, a posebno kada je u pitanju adaptacija službenih prostorija. Od akcija kao i svake godine na prvom mestu je davalaštvo krvi. U ovoj godini vec smo imali tri uspešne akcije, jedna je bila u Bistrici, jedna u Oreškovici i jedna u samom Petrovcu. Sledeca akcija bice 9. aprila u Petrovcu, a 23. jula je akcija u sklopu letnje kampanje koju zajedno organizuju B 92 i Crveni krst Srbije.

D.I.

UOCI PROMOCIJE NAJNOVIJEG BROJA CASOPISA «RAZVITAK»

PESNICI SU UVEK ZAPITANI PRED ŽIVOTOM

Decembra prošle godine iz štampe je izašao novi broj «Razvitka», omladinskog casopisa za književnost, kulturu i umetnost ciji je osnivac Požarevacka gimnazija, a cija je promocija zakazana za 7. april ove godine. Iznikao 1954. iz Literarne družine « Razvitak» osnovane daleke 1890. godine, casopis je do danas iznedrio veliki broj poznatih i manje poznatih imena iz sveta književnosti, kulture, prosvete, zdravstvene i socijalne politike, recju, imena kojima se Gimnazija i grad Požarevac u celini ponose. Casopis je 2006. godine nagraden kao najbolji srednjoškolski casopis u Srbiji na prestižnom takmicenju koje je organizovalo Društvo za srpski jezik i književnost. I sledece godine bio je najbolji, ali je profesor dr Mihajlo Pantic rekao da nije u redu da svake godine nagrada ide u iste ruke, tvrdi Slavica Jovanovic, profesor knji-ževnosti i glavni urednik.

IMENA ZA NEZABORAV

- Požarevacka gimnazija je jedna veoma važna institucija jer je ona u svojoj dugoj istoriji bila riznica ljudi slobodnoga duha i uma, uspela je da podari mnogo zaista znacajnih licnosti u oblasti nauke, umetnosti, politike, tako da mislim da taj neki mladalacki duh i danas postoji u ovoj školi. Ona se danas najviše može podiciti uspesima svojih daka na raznim takmicenjima iz matematike, fizike, srpskog jezika..., a trenutno najbolje rezultate postižu naši sportisti koji su bili ucesnici sportske olimpijade. Veoma cesto nas obraduje naša pevacka grupa Lazarice svojim uspesima na domacoj sceni a uskoro, nadam se i u inostranstvu, ali mislim da je nekako najdraže, najautenticnije cedo Gimnazije upravo njena Literarna družina «Razvitak» koja postoji još od 1890. godine što zaista zvuci arhaicno i tako daleko, i iz koje je 1954. proistekao casopis «Razvitak». Spomenula bih osnivace, tu prvu posleratnu generaciju koja je krenula u svoje osvajanje sveta upravo preko casopisa «Razvitak», to su imena koja mi nikada necemo zaboraviti i koja dan danas na neki nacin osvetljavaju te neke puteve koji su na neki nacin orijentiri buducim generacijama. To su nezaboravni, prvi urednik Slobodan Stojanovic, naš cuveni pisac koga sa velikim pijetetom spominjemo koji ce uvek biti savremen i svevremen, zatim u toj prvoj generaciji mladih ljudi koji su sa velikim entuzijazmom pokrenuli casopis «Razvitak» spomenula bih još Milivoja Ilica, Dragana Feldica, Dragoslava Stefanovica, Aleksandra Vukanovica, Radomira Svorcana, Dejana Stepanovica, Voju Ðordevica i Dragana Atanackovica, kaže Slavica Jovanovic, profesor književnosti i urednik casopisa od 2.002. godine

Casopis su još uredivali Milivoje Ilic, Dragoslav C. Stefanovic, kratko vreme Milisav Milenkovic, Prvoslav Vuckovic, Slobodanka Popovic, Zoran Radulovic, Snežana Podunavac, Dragana Trajkovic, Petar Dimovic, Bosiljka Milic, Radoslav Stanojevic i sadašnji urednik Slavica Jovanovic. Po njenim recima zlatni period casopisa « Razvitak» je period od 1973- 1994. godine kada je urednik bila Bosiljka Milic koja mu je posvetila citav svoj život, pa su i njeni daci stigli do urednickog mesta. Pored Slavice Jovanovic kao urednika, u sa-dašnjoj redakciji su još Katarina Miloševic, Nevena Krstevski, Dijana Rakic i Katarina Milikiev, a više-godišnji sponzor casopisa je Aleksandar Stojkovic.

- “Razvitak” je tada bio, a i sada, neka vrsta javne tribine gde se raspravljalo ne samo o književnosti nego o svim društvenim pitanjima i o onome što je cinilo deo njihovog dackog života. Casopis se trudi da ostane omladinski casopis za književnost, kulturu i umetnost, on je katkada zapadao u nekakve zamke politickog života pa je ponekad imao i nekakvu drugu ulogu. U njemu svoje priloge objavljuju naši daci, s tim što imamo jednu rezervisanu rubrikom pod nazivom Vremeplov za razne jubileje i godišnjice, a u toj rubrici se nalaze i radovi naših nekadašnjih clanova koje mi nazivamo « Razvitkovci». U toj rubrici se mogu naci tekstovi Slobodana Stojanovica, zatim našeg divnog pesnika Milosava Buce Mirkovica, a u poslednjem broju nalazi se i odlomak iz najnovijeg, još neobjavljenog romana Mirjane Mitrovic. Spomenucu Novicu Milica, Tatjanu Drakulic, Petra Jeftovica, citavu jednu plejadu ljudi koji su bili predvodnici duhovnog života ne samo ovog kraja, i koji su ostavili znacajan pecat u kulturi, napominje profesorka Jovanovic.

Casopis « Razvitak» ima svoju koncepciju i trudi se da je održi, nastoji da prikaže i najkvalitetnije dacke radove u svojim rubrikama.

- To su najpre književni prikazi gde se trudimo da budemo aktuelni koliko je to god moguce, ali da prikažemo i klasicna dela književnosti i ona dela koja se nalaze u školskom programu. Zatim imamo rubriku literarnih radova Panorama koja sadrži prozu i poeziju, srce casopisa ako tako mogu da kažem i koja se sastoji od dackih literarnih radova koji su i najvažniji, koji su osnova casopisa. To je njihovo prvo mesto, prvi koraci kojim krecu put književnosti i nadam se da ce dostici one koji su vec otišli daleko. Rubrika Prevodi postoji takode dosta dugo ali sada obogacena i prevodima sa nekih jezika koji se pored engleskog uce u školi, kao što su italijanski, nemacki, francuski i ruski. U rubrici Saradnici objavljujemo najuspelije radove dece iz nama bliskih škola ili prijatelja van škole, potom tu je i rubrika Nauka u kojoj objavljujemo najuspešnije radove, najcešce iz sociologije, filozofije i srodnih disciplina. Ono što je u duhu i koraku sa vremenom, to je naša poslednja rubrika koja se zove Vesti sa interneta jer pokušavamo da budemo savremeni, da pratimo tokove savremenih zbivanja i da objavljujemo vesti sa interneta koji postaje sastavni deo našeg života. Inace vinjete i ilustracije iskljucivo rade naši talentovani ucenici. Casopis « Razvitak» je uspeo da sacuva kvalitet i kvantitet, vrlo je luksuzno opremljen na velikom broju strana i zahtevno je uredivati ga, nesme se ici ispod uspo-stavljenih standarda i izlazi jednom godišnje. Promociju najnovijeg broja zakazali smo za 7. april ove godine, u njemu se nalaze i tekstovi sa prethodne promocije, tekstovi Milosava Buce Mirkovica, Mirjane Mitrovic, povremeno nam je gost bio i istaknuti književnik Mihajlo Pantic. Tu se nalaze i prikazi naših daka o Ani Karenjinoj, Cehovu, o Vidi Ognjenovic, literarni radovi koji zaista u nekim momentima nadmašuju neke prepoznatljive srednjoškolske rime i mislim da ukazuju na neke nove buduce pesnike. Pored zanimljivih prevoda i radova saradnika, imamo na kraju i rubriku o Nobelovoj nagradi kao instituciji sa imenima svih dosadašnjih dobitnika nagrade za književnost. To je poslednji «Razvitak» koji se trudi da ostane mesto za neka kriticka razmišljanja, da bude mesto za nekakve nove ideje i da jednostavno bude prostor u kome ce daci moci da iskažu neki svoj bunt, mladalacke snove, iluzije i sve ono što cini odrastanje, neki njihov svet pun antagonizama, raznih dilema. Zapravo «Razvitak» jeste ogledalo mladosti i tako uvek treba da ostane, to je ono što sam ja naucila od svoje profesorke Bose Milic, urednice casopisa sa najdužim stažom i u periodu kada sam ja bila ucenica. Zato ja nastojim da naš casopis ostane mlad kao što su mladi i oni koji ga stvaraju i on mora zauvek da zadrži ideju svojih osnivaca, da bude mesto, riznica novih misli, ideja, pitanja, cudenja, jer pesnici su uvek zapitani pred životom. Trudimo se da budemo u korak sa vremenom, ali da sacuvamo onaj neki ekstrat književnog ukusa i neke književne kulture, kao i da pratimo školski program, odnosno zbivanja u školi, kaže Slavica Jovanovic.

I LAZARICE ZA PONOS

Uz podršku direktora škole Zorana Gligorijevica i strucnu pomoc Zorana Marica, direktora požarevacke Muzicke škole formiran je Hor “Lazarice” koji je za kratko vreme postigao zapažene rezultate. LJubav prema srpskom muzickom folkloru zasejana je 2005. godine na Festivalu mladih kada su solistkinje Lazarica uz klavirsku pratnju izvele nekoliko narodnih pesama. Po ideji studenta Ðorda Jankovica, bivšeg ucenika ove škole, za Svetosavsku akademiju Požarevacke gimnazije solistkinjama se pridružila grupa devojaka, vokalna potpora, pa su zajedno izveli stari splet narodnih pesama. Nakon sjajnog utiska koji su ostavile na goste akademije, grupa je nastavila sa radom i preoblicila se u hor izabravši nove clanice, iako to nije bilo planirano. Usledili su brojni nastupi od kojih vredi izdvojiti ucešce na Palilulskoj olimpijadi kulture u Beogradu, Na Festivalu kulture mladih u Knjaževcu, a pomena su svakako vredni i nastupi na Radio- televiziji Srbije. Te 2.006. godine Hor je izdao i prvi CD sa aranžmanima Ðorda Jankovica (Petlovi pojev, Marijo, De li bela kumrijo, Goranine cafanine, Gusta mi magla padnala, Sinoc mi je dolazio Ðorde, Cije je ono devojce, Ala jaz, Tri devojke zbor zborile, Kalajdžijsko kolo, Kozar, Rum dum dum, Ergen dedo, Plava ptica i Lazarica) i Ilije Rajkovica ( Ajde, Jano).

Lazarice se prvenstveno bave izvornom narodnom muzikom, srpskim, a cesto i balkanskim melosom koji trudom aranžera pesama nalici i umetnickoj horskoj muzici sa svojstvenim žigom etno(muziko)loškog nasleda. Zbog te žanrovske neomedenosti ne treba da cudi što im se na repertoaru nalaze i pesme drugih muzickih rodova ( umetnicka i zabavna muzika). U skladu sa samoosnivanjem grupe, jasno je da ucenici delaju samostalno u pripremi pesama, istine radi, svi ulažu izuzetne napore da bi postavljeni cilj realizovali, ali se ipak kao pregaoci isticu Ðorde Jankovic i Tijana Randelovic koji neumorno iz nepresušne ljubavi prema muzici crpu snage za sve nove i nove podvige. Posebnu važnost za postojanje hora, njegovo promovisanje i dalje održanje u životu ima profesor Jasmina Ðalovic koja, poput mentora, budnim okom prati njegov rad. Pred devojkama Požarevacke gimnazije je blistava karijera, nije pretenciozno ako se uporedi sa onom koju je dostigao ženski gradski hor « Barili», bez obzira na nejednaku žanrovsku opredeljenost.

M. Kuzmanovic

NOVA POTVRDA KVALITETNOG RADA

- Sredinom marta sprovedena prva nadzorna poseta povodom primene standarda SRPS ISO/IEC 17025 i tom prilikom je strucna komisija ocenila da se sve metode ispitivanja u ovoj ustanovi sprovode po utvrdenim procedurama i u skladu sa dobijenim standardom

Od toga koliko je zdravlje životinja jednog podrucja pod kontrolom nadležnih veterinarskih službi, zavisi zdravlje ljudi na tom istom podrucju. Vodeni tom cinjenicom u Veterinarsko-specijalistickom institutu u Požarevcu nastoje da dosledno realizuju godišnji program mera zaštite životinja. I ne samo da ga što potpunije realizuju, vec se maksimalno trude da preduzete mere budu što kvalitetnije, po evropski priznatim standardima. Upravo, potvrda takvog kvalitetnog rada sa najvišeg mesta stigla je Institutu sredinom marta, konkretnije njegovom Sektoru za laboratorijska ispitivanja na cijem se celu nalazi Milica Lazic, veterinar specijalista, mikrobiolog .

- Rec je o prvoj nadzornoj poseti povodom primene standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006 koja sledi posle dobijanja akreditacije u periodu od šest meseci.

Posetila nas je troclana komisija sa vodom tima i dva tehnicka eksperta. Voda tima je vršio kontrolu uskladenosti naše dokumentacije sa standardom, a tehnicki eksperti su vršili proveru metode ispitivanja odnosno da li se sve metode ispitivanja sprovode po utvrdenim procedurama i koliko su uskladene sa standardom. Nakon izvršene provere komisija je donela rešenje u kome je naglašeno da je VSI Požarevac odnosno njegov Sektor za laboratorijska ispitivanja uspešno prošao nadzor i to bez ijedne neusaglašenosti što znaci da smo mi u proteklih šest meseci unapredili sistem menadžmenta u okviru ovog standarda i da smo potvrdili dobijeni sertifikat o akreditaciji. Tokom ovog nadzora kontrolisana su sva odeljenja Sektora: Odeljenje za prijem materijala, pranje i sterilizaciju ciji je šef vet. spec. Slavonka Stokic-Nikolic, Odeljenje za ispitivanje hrane za životinje i Odeljenje za ispitivanje namirnica animalnog porekla, šef je vet.spec. Gordana Dimitrijevic, Odeljenje za patologiju i Odeljenje za distribuciju bioloških proizvoda i lekova, šef je mr Ivan Dobrosavljevic. U svim odeljenjima manifestovana je izuzetna uskladenost sa standardom, tehnicki eksperti su, receno jezikom strucnjaka, postigli osvedocenje o metode koje primenjuje Sektor za laboratorijska ispitivanja. Kontrola je cak izvršena i u Odeljenju za opšte poslove kojim rukovodi Danijela Martic pri cemu su proveravani nacini nabavke, personalni dosijei, sva potrebna dokumentacija koja je u vezi sa ovim standardom, saznajemo od Milice Lazic, rukovodioca Sektora za laboratorijska ispitivanja.

Posle ovog nadzora sledi nova poseta za godinu dana, a do kraja ove godine u Institutu ocekuju i resertifikaciju drugog standarda SRPS ISO 9001. koji se odnosi na ceo Institut.

MR MILENA ŽIVOJINOVIC:

ORGANIZOVANIJE PROTIV TRIHINELOZE

Pored redovnih kontrola od strane sertifikacionih tela Srbije i FGFS-a u Veterinarsko-specijalistickom institutu aktuelno je i sprovodenje ugovora zakljucenog sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji se tice programa mera zdravstvene zaštite životinja u ovoj godini, a ništa manja pažnja posvecuje se i strucnom osposobljavanju zaposlenih pa se tako Milica Lazic ovih dana priprema za odlazak u Brisel na strucno usavršavanje za laboratorijske metode na polju bakteriologije. U Brisel, inace putuju samo tri strucnjaka iz Srbije, jedan od njih je radnik Instituta što je još jedno priznanje ovoj ustanovi. Pripremaju se i za aktivno ucešce na savetovanju epizootiloga Srbije koje ce se održati na Tari. A o trenutnoj zdravstvenoj situaciji životinja u Branicevskom i Podunavskom okrugu, mr Milena Živojinovic, epizootiolog kaže:

- Na podrucju koje pokriva naš Institut intenzivno se sprovode mere na suzbijanju vec otkrivenih zaraznih bolesti i dijagnostikovanje. I dalje je aktuelno besnilo, imamo ga trenutno na teritoriji opštine Žagubica i na teritoriji opštine Kucevo gde je dijagnostikovan novi slucaj. Kada su u pitanju druge zarazne bolesti, na primer trihineloza, kako jenjava period klanja tako je sve manji i broj pozitivnih svinja, ali ih ima i dalje. U vezi sa ovim napomenula bih da se trenutno sprovode mere propisane od strane našeg Ministarstva, a jedna od njih je formiranje komisija sa zadatkom unapredenja rada celokupne veterinarske službe koja se bavi trihineloskopskim pregledom. Ovim komisijskim radom obuhvacene su veterinarske ambulante, veterinarske stanice i klanice.Komisija ce obici sve ambulante, stanice i klanice i utvrditi uslove i nacine njihovog funkcionisanja i poslovanja, sve sa ciljem poboljšanja rada i standardizacije u oblasti pregleda mesa odnosno zaštite zdravlja ljudi i izbegavanja mogucnosti zaražavanja trihineloznim mesom, saznajemo od Milene Živojinovic.

Iz Instituta ovih dana upucuju savet pcelarima s obzirom na to da dolaze lepi prolecni dani kada oni ulaze u svoje pcelinjake, otvaraju košnice i pregledaju pcele. Epizootiolozi podsecaju da uzete uzorke treba donositi na pregled u Institut kako bi se i zdravlje pcela stavilo pod kontrolu strucnjaka.

MR LJUBOMIR STOJILJKOVIC, DIREKTOR:

IMAMO STRUCNE KADROVE

- Poseta Akreditacionog tela Srbije našem Institutu veoma je dobro prošla, nije bilo ni jedne neusaglašenosti, svi clanovi Komisije su izrazili zadovoljstvo “životom” standarda u našim uslovima. I to je za nas veoma važna stvar. Iskoristio bih ovu priliku da se pohvalim još nekim našim uspesima kao što je odlazak naše koleginice Lazic u Brisel na usavršavanje, a zahvaljujuci usavršavanju jedne naše koleginice u Americi i Švajcarskoj dobili smo i eksperta za bolest ludih krava.

Ja se nadam da cemo sa ovako strucnim kadrovima i ove godine uspešno realizovati Program mera.

Mi za sada u Institutu imamo dva standarda, nadam se bice ih još,,. Za akreditaciju su potrebna tri uslova: kadrovi, prostor i oprema. Kvalitet kadrovske strukture i proces opremanja ustanove zavise iskljucivo od nas. Medutim, postoje neke smetnje u pogledu prostornog proširenja, ali se nadam da cemo ih otkloniti i tako se pripremiti za nove standarde ukoliko se to postavi kao zahtev pred našim Institutom, rekao nam je direktor Stojiljkovic.

S.E.

DANAS POCINJU 13. GLUMACKE SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC”

ZAVESA SE DIŽE, GLUMCI SU STIGLI...

Vec trinaestu godinu za redom prva nedelja aprila u Požarevcu posvecena je imenu barda srpskog glumišta, legendarnom Milivoju Živanovicu u ciju cast traje i raste festival koji i nosi njegovo ime: Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”. Od danas do 6. aprila na velikoj i maloj sceni Centra za kulturu predstavljace se renomirana profesionalna pozorišta, uz bogate pratece manifestacije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je za festival izdvojilo oko 600.000 dinara i brojnih preduzeca iz Požarevca i Kostolca.

Godine 1900. na sutrašnji dan, 2.aprila u Požarevcu se rodio i uvek mu se iznova vracao “Cika Milivoje”, nezaboravni Jegor Bulicov u istoimenoj predstavi, jedini Srbin koji je poneo Medalju Stanislavskog, Moskovskog hudožestvenog teatra. Život je posvetio uzdizanju glumackog poziva, a Požarevljani su njemu posvetili jedan od najpriznatijih pozorišnih festivala u zemlji.

Repertoarskim kvalitetom (repertoar - na naslovnoj strani) za koji je ove godine zaslužan reditelj Božidar Ðurovic, festival tradicionalno potvrduje visok nivo, a neka od imena koja ce publika moci da vidi na sceni su: Predrag Ejdus, Anita Mancic, Nebojša Dugalic, Miša Janketic, Vojin Ðetkovic, Slobodan Custic, Milan Gutovic, Nataša Ninkovic i mnogi drugi.

Na celu Organizacionog odbora Glumackih svecanosti i ove godine je predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, a ovo telo broji 30 clanova. Kao i uvek, organizacija i realizacija festivala poverena je Centru za kulturu Požarevac, glavni organizator je Dragoslav Jovic - Cira.

Festival ce svacano biti otvoren Besedom o glumcu koju ove godine govori Ðurdija Cvetic, jedna iz niza od dvanaest velicanstvenih koja je nagradena priznanjem za najboljeg glumca svecanosti. Svake veceri glumce ce ocenjivati strucni žiri i žiri publike, a najbolji glumac veceri bice nagraden poveljom. Poslednje veceri najboljem glumcu festivala bice urucena statueta sa likom Milivoja Živanovica, rad akademskog vajara Milivoja Bogosavljevica.

Boris Isakovic, prošlogodišnji lauret, nakon preuzimanja nagrade rekao je:

- Velika je cast dobiti neku od nagrada koje nose imena velikih glumaca.... živimo u vremenu, pozorišnom vremenu, kada se pozorište vraca svojoj suštini, odakle je i krenulo, a to je igrac, glumac...

Zavesa “velikih” glumackih svecanosti podiže se veceras u 20 sati, a ko ce se glumackom virtuoznošcu izboriti za epitet “najbolji” znacemo kada pozorišne igre budu privedene kraju.

DOSADAŠNJI DOBITNICI STATUETE MILIVOJA ŽIVANOVICA

LJuba Tadic, Petar Banicevic, Dragan Micanovic, Voja Brajovic, Gojko Šantic, Mihajlo Miša Janketic, Predrag Ejdus, Ðurdija Cvetic, Radmila Živkovic, Dragan Petrovic, Ružica Sokic, Boris Isakovic.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE, IZLOŽBA...

U okviru pratecih manifestacija Glumackih svecanosti, 2. aprila ce u sali za sastanke Centra za kulturu biti održana promocija knjige Dragana Feldica “Nebeska Talijina deca požarevacka” koja je upravo izašla iz štampe.

Istoga dana u podne na Novom groblju u Beogradu bice položeno cvece na grob Milivoja Živanovica, a u holu Centra za kulturu bice otvorena izložba “Pozorišni dizajn” Angeline Atlagic.

L.L.

O MILIVOJU S LJUBAVLJU

SVE MILIVOJEVE ULOGE

Milivoje Živanovic pripada klasicnoj glumackoj školi zasnovanoj na metodi Stanislavskog. Po toj metodi je radio i onda kada nije ni znao za njega, a ni slutio nije da ce jednog dana poneti medalju s njegovim likom. Metoda tzv. ‘’preživljavanja’’, tražila je od glumca energiju, emociju, iscrpljivanje i posvecenost. Svega toga ne bi bilo bez talenta. Glumci Milivojeve epohe bili su neverovatni radnici, gotovo robovi svoga talenta i majstori zanata. U ovom nastavku samo cu statisticki obraditi Milivojeve pojave u pozorištu jer tekst u kome su samo nabrojane (!) njegove uloge iznosi šest stranica, ili bar dve cele novinske strane lista koji ovog trenutka držite u rukama.

Profesionalnu karijeru zapoceo je u Novom Sadu gde je u SNP od 1923. do 1928. godine odigrao 104 razlicite uloge! To je bilo vreme dokazivanja i nevidenog rada, upoznavanja s repertoarom i dramskom literaturom. Od ‘’Podvale’’ do ‘’Golgote’’, prve i poslednje predstave , našlo se mesta za najrazlicitiji repertoar, pa i za ‘’Hamleta’’.

Prelazak u Skoplje predstavlja njegov uspon u punom smislu reci. On je tražen, vec cuven i dragocen svakom pozorištu. Na pozorišnom nebu pojavio se covek koji nije bio samo zvezda i parader, monden i dendi, vec radnik, blago za reditelje i upravnike. Od 1928. i ‘’Požara strasti’’ do 1933. godine i ‘’Buridonovog magarca’’ Milivoje je protutnjao kroz 133 uloge! Bilo je tu i petparackih komada, ali i velikih dela.

U Beograd i Narodno pozorište stiže kao formiran, poznat i vec slavan glumac. Od 1933. do 1947. godine provodi uzbudljivih 15 sezona, izmedu kojih i pet ratnih. Izmedu ‘’Jelisavete’’ i ‘’Za dobro naroda’’ smestilo se 95 predstava. Relativno mali broj jer je Milivoje vec bio prvak i mogao je da bira, tako da se dešavalo da u sezoni odigra ‘’samo’’ šest uloga, a u ratnim godinama po jednu ili dve.

Sezona 1947/48. bice upamcena po tome što je jedno pozorište, Narodno, osakaceno da bi drugo nastalo i to dekretom. U Jugoslovensko dramsko pozorište dolazi veliki Milivoje i ne samo on. U godinama koje slede, sve do 1970. on je stvarni prvak ovoga modernog pozorišta. Za nepune 23 godine odigrao je 22 uloge. On je vedeta pozorišta i nosilac repertoara.

Poslednjih godina surovi pozorišni svet ponovo je pokazao svoje lice na koje je Milivoje gotovo zaboravio. Skrajnut i zapostavljen, on karijeru završava u tadašnjem Savremenom pozorištu (sada Beogradsko dramsko) ulogom u ‘’Zoni Zamfirovoj’’. Izmedu ‘’Podvale’’ i ‘’Zone’’ smestilo se, ni manje ni više nego 335 predstava! Za dva LJudska života i nekoliko glumackih...

OTVORENA IZLOŽBA ULIS-A

SLIKARI KONACNO DOBILI SVOJ PROSTOR

Prošlog ponedeljka je u prostorijama Mesne zajednice “Ceba” otvorena Martovska izložba slika clanova Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili” iz Požarevca. Izloženo je 27 radova 17 autora, na slobodne teme, a tehnike koju su korišcene ukljucuju ulje na platnu, suvi pastel, akrilik, kao i specificne umetnicke forme, kao što je presovano cvece i bilje.

Otvarajuci ovu redovnu prolecnu izložbu, predsednica ULIS-a Rada Pejic je naglasila da je udruženje, posle niza godina u kojima je radilo pod veoma teškim uslovima, konacno dobilo svoje prostorije u Centru za kulturu Požarevac. Podsetimo, ULIS postoji vec 57 godina. Prošlonedeljnom izložbom najavljuje se sezona u kojoj ce biti održane cetiri redovne izložbe, a clanovi ce ucestvovati u radu nekoliko likovnih kolonija.

L.L.

PUT SPOJIO OPŠTINE MALO CRNICE I PETROVAC

- Put od Velikog Sela spojio opštinu Malo Crnice sa opštinom Petrovac

- Usvajanje budžeta preko potrebno: u suprotnom - staju sve investicije

Ovogodišnju gradevinsku sezonu u oblasti putogradnje prošle nedelje otvorila je opština Malo Crnice. Put Veliko Selo - regionalni putni pravac R-105, konacno je dovršen i asfaltiran. Rec je o poslu zapocetom pre više godina, nastavljanom i prekidanom, prošle nedelje okoncanom.

Izvodac radova je PZP “Požarevac”, preduzece koje je prve ovogodišnje poslove ugovorilo upravo sa malocrnickom komunom.

Realizacija sredstava NIP-a

Put od Velikog Sela do regionalnog puta 105 dugacak je 2,3 kilometra, vrednost radova je 11 miliona, a za citavo podrucje ima poseban znacaj:

- Uspevamo da saobracajnicama u našoj opštini približimo Dunav Moravi, preko Mlave. Ovaj put ima širi znacaj ne samo za žitelje Velikog Sela, Vrbnice, Toponice... NJime se skracuje veza ka jednom delu naše opštine, a istovremeno se spajamo sa susednom opštinom Petrovac. Za presvlacenje puteva u opštini Malo Crnice NIP je odobrio 10 miliona dinara. Dobijena je i saglasnost za sprovodenje konkursa za izgradnju hidro-tehnickih objekata na podrucju ove opštine. Od republicke Direkcije za vode ocekujemo da sa 50% sredstava ucestvuje u izgradnji izvorišta i magistralnih vodova. Od Ministarstva ekonomije i ravnomernog regionalnog razvoja dobijena je saglasnost za raspisivanje javne nabavke - kupovine komunalnih mašina i opreme. Planiramo da nabavimo kamion, specijalnu mašinu za potrebe izgradnje vodovodnih trasa i iskop kanala duž puteva, kao i tehniku za zimsko održavanje puteva. Bicemo u prilici da ovu mehanizaciju koristimo i za pošljuncavanje seoskih puteva, - kaže Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.

Nova raskrsnica u Salakovcu

Kroz malocrnicku opštinu prolaze znacajne deonice regionalnih i magistralnih puteva. NJihovo održavanje je u nadležnosti JP “Putevi Srbije”, a u kontaktu sa nadležnima, lokalna samouprava racuna i na poboljšanja u toj oblasti.

- Mi smo središna opština Okruga, ovde prolaze dva regionalna i jedan magistralni putni pravac. Salakovac je veoma opterecena i nezgodna raskrsnica i, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, nastojimo da iznademo adekvatno rešenje kojim bi se raskrsnica u Salakovcu rešila bolje, funkcionalnije i bezbednije po ucesnike u saobracaju. U planu je da lokalni put u Salakovcu, koji povezuje magistralni i regionalni put, uredi, asfaltira, obeleži i stavi u funkciju rasterecenja saobracaja. Sadašnja raskrsnica u Salakovcu ce se rekonstruisati i bice to sasvim drugacije i bolje rešeno saobracajno cvorište. Koliko nam je poznato, u ovoj godini predstoje znacajne investicije i radovi na svim regionalnim i magistralnim putevima na podrucju opštine Malo Crnice. Planovi su još u izradi, a valja podsetiti da su tokom prošle godine ti putevi vec znacajno rekonstruisani i stanje kolovoza neuporedivo bolje nego nekih ranijih godina, - kaže Markovic.

Novi sportski tereni

Ovih dana ce se na podrucju opštine Malo Crnice realizovati i sredstva odobrena od strane Ministarstva za sport i omladinu. Rec je o izgradnji i presvlacenju asfaltom nekoliko sportskih terena u naseljima malocrnicke komune: u Velikom Selu, Batuši i Malom Gradištu. Uskoro ce biti gotov i projekat izgradnje sportskih terena u Šljivovcu. Ocekuje se da u narednih desetak dana poslovi budu realizovani. Izvodac radova bice PZP “Požarevac”.

Tenderske procedure su realizovane u skladu sa Zakonom, sredstva su namenska i strogo se vodilo racuna da se postupak realizuje potpuno transparentno. Svi projekti i zadaci preostali iz prošle godine realizovace se odmah na pocetku gradevinske sezone, kako bi se u nastavku realizovali ovogodišnji planovi i obaveze.

Nema razvoja bez budžeta

- Ono što usložnjava funkcionisanje lokalne samouprave svakako je cinjenica da Skupština opštine Malo Crnice nije usvojila budžet za ovu godinu, ni tokom tromesecnog perioda privremenog finansiranja. Kao predsednik opštine, nisam spreman da preuzmem odgovornost za nefunkcionisanje opštine i nemogucnosti placanja posle 1. aprila. Mislim da konacno moraju da preovladaju interesi opštine i gradana, da se licni interesi pojedinaca u Skupštini makar u ovakvoj situaciji potisnu u drugi plan, kako bi budžet napokon usvojili i lokalna samouprava nastavila da funkcioniše. Jer, od 1. aprila, kad istekne period privremenog finansiranja, nastupa period za koji nisu predvidene zakonske mogucnosti funkcionisanja opštine, što ce se direktno odraziti na mogucnost finansiranja budžetskih korisnika, a takode i na realizaciju investicionih programa, s obzirom na to da je u vecini projekata koje bismo zajednicki realizovali sa odredenim ministarstvima i fondovima predvideno i finansijsko ucešce budžeta. U situaciji kad budžet nije usvojen, takve projekte je nemoguce realizovati. Time naša opština gubi ogromna sredstva, štaviše, ostavlja utisak neozbiljne lokalne samouprave i plašim se da ce se to imati u vidu, pa ce nam se i ubuduce daleko teže i rede odobravati sredstva i projekti. Sve to je na direktnu štetu gradana opštine Malo Crnice, na štetu razvoja naše sredine i u nadi da ce odbornici to shvatiti, i ovom prilikom apelujem na njihovu savest i odgovornost koju su preuzeli na osnovu podrške i poverenja koje su dobili od biraca da bi ih zastupali i odlucivali u interesu svih gradana, da budžet što hitnije usvoje i “uhvatimo korak” sa ostalim sredinama i sezonom radova i investicija koju smo, eto, prvi u Okrugu uspešno zapoceli, - porucuje predsednik opštine Malo Crnice.

Kapitalne investicije

I Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice, oslanjajuci se u svom funkcionisanju i realizaciji programa na budžet, ima problema. Pocetak gradevinske sezone propracen je uspešnom realizacijom projekata iz prošle godine, ali valja nastaviti.

- Cinjenica je da smo prvi u Okrugu otvorili gradevinsku sezonu, i to jednom, za nas, kapitalnom investicijom - izgradnjom lokalnog puta koji ima daleko širi znacaj od lokalnog pravca. Naime, još devedesetih godina je, kao kapitalna investicija, sagraden most na reci Mlava, koji tek sada, asfaltiranjem ovog puta, dobija svoj pravi znacaj. Nadamo se nastavku radova na ostalim putevima - Toponica, Kravlji Do, Šljivovac i Vrbnica. Sredstva NIP-a su odobrena. Pred nama su i obimni radovi, kapitalne investicije u oblasti vodosnabdevanja: magistralni vodovi koji ce povezati naselja Boževac, Kula i Crljenac, kao i Salakovac, ka industrijskoj zoni. Tu stoji problem sa budžetom, ali se svi iskreno nadamo da ce taj problem biti prevaziden. Ciljevi i efekti koje ce ovi projekti postici, po svom znacaju znacajno prevazilaze sve razloge i motive neusvajanja budžeta. Ocekujemo da cemo trend razvoja uspešno nastaviti, prošle godine smo bili jedna od opština koja je uradila veoma mnogo. Više od 50% lokalnih puteva smo presvukli novim slojem asfalta, i to vrlo kvalitetnim asfaltom, koji ce trajati godinama. Istovremeno, na svim tim novoasfaltiranim deonicama nece biti godinama potrebe za popravkama, što znacajna sredstva oslobada za dalje širenje i unapredenje putne mreže u opštini Malo Crnice. Recimo, prošle godine smo u održavanje uložili 5,1 milion dinara. To su sredstva koja sada ostaju za nove puteve, umesto da se utroše za krpljenje rupa, - kaže Momcilo Šipka, direktor JP Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice.

D. Milenkovic

U VELIKOM GRADIŠTU PREDSTAVLJENE MOGUCNOSTI ZA DOBIJANJE KREDITA KOD FONDA ZA RAZVOJ SRBIJE

KREDITI ZA MALA I SREDNJA PREDUZECA

U organizaciji Americke fondacije za razvoj u Velikom Gradištu održana je prezentacija o mogucnostima dobijanja kredita za pravna lica, preduzetnike i poljoprivrednike kod Fonda za razvoj Srbije. Na prezentaciji su govorili Vlastimir Milosavljevic regionalni direktor ADF-a, Aca Mitic biznis konsultant i Helena Bakoš menadžer projekta za Srbiju, a pored zainteresovanih privrednika ovom skupu su prisustvovali Dragan Milic predsednik opštine Veliko Gradište, Gordana Staletic šef odeljenja za privredu i finansije i Vera Mitic PR Opštine. Ovi krediti mogu biti izuzetno važni za mala i srednja preduzeca i ekonomski razvoj Srbije. Inace, ADF je nevladina organizacija sa medunarodnim iskustvom prisutna u Srbiji od 2000. godine. U periodu od 2001.do 2007. godine ona je u okviru CRDA programa u Vojvodini i istocnoj Srbiji sprovela preko 1.000 projekata ukupne vrednosti od 50 miliona dolara. Na taj nacin renovirane su mnoge bolnice, ambulante, škole, zabavišta, rekonstruisani su vodovodi, kanalizacija, elektricna mreža, putevi. Takode, osnovani su opštinski uslužni centri, izradeni strateški planovi razvoja i podržan je razvoj turizma.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Organizacija za razvoj Srbije ce mobilisati resurse radi pružanja pomoci i davanja podrške sledecim aktivnostima u Srbiji: podsticanje razvoja i kapaciteta lokalnih zajednica civilnog društva i partnerstva javnog i privatnog sektora; podsticanje ekonomskog razvoja na lokalnom, regionalnom i državnom nivou putem pomoci razvoju poljoprivrede, malih i srednjih preduzeca, turizma, kao i omogucavanja povecanja trgovine, finansiranja i investicija u date svrhe; saradnja sa svim vladinim institucijama u Srbiji i organizacijama civilnog društva radi promovisanja integracije Srbije u EU i podsticanje i pružanje podrške drugim aktivnostima koje se smatraju od znacaja za javni interes i dobrobit društva.

Od Fonda za razvoj Republike Srbije u 2007. godini odobreno je 3747 kredita i to dugorocnih u vrednosti od 15,3 milijardi, kratkorocnih 2,5 milijardi i 1,2 milijardi dinara mikrokredita, što je ukupno blizu 19 milijardi dinara. Pravo na korišcenje sredstava Fonda imaju investitori na podrucju Srbije, privredna društva u privatnom vlasništvu, akcionarska društva sa vecinskim privatnim vlasništvom, novoprivatizovana preduzeca sa otplacenim društvenim kapitalom i preduzetnici. Kreditiranje pravnih lica i preduzetnika vršice se kroz: ulaganja u nove programe, u rekonstrukciju i modernizaciju postojecih pogona, kao i finansiranje trajnih obrtnih sredstava. Zatim tu sledi kupovina poslovnog prostora za obavljanje proizvodne i uslužne delatnosti, kreditiranje preduzetnika i programa koji obezbeduju bolju konkurentnost domace privrede.

Prioritet u korišcenju sredstava imaju: investicioni programi iz oblasti industrije, preradivacki kapaciteti iz oblasti poljoprivrede i sektor usluga; programi koji obezbeduju veci nivo projektovane rentabilnosti, odnosno vece ekonomske efekte po jedinici uloženih sredstava i brži povracaj uloženih sredstava; programi koji obezbeduju otvaranje novih radnih mesta i vece devizne efekte; programi koji obezbeduju primenu inovacione tehnologije; programi koji pod ostalim jednakim uslovima imaju vece ucešce sopstvenih sredstava u strukturi finansiranja; programi malih preduzetnika i zanatskih radnji koji ce angažovanjem sredstava Fonda ostvariti veci rast godišnjeg prihoda i obezbediti veci broj novozaposlenih radnika.

Što se uslova kreditiranja tice rok otplate za kredite za trajna obrtna sredstva je do 3 godine, a za investicione kredite do 5 godina. Kamatna stopa za najnerazvijenije opštine iznosi 1%, za nerazvijene 2% i za ostale opštine 3% na godišnjem nivou, sa grejs periodom od godinu dana uz kvartalno placanje anuiteta. Sa teritorije Branicevskog okruga u najnerazvijenije opštine spadaju Žabari, Žagubica i Kucevo, u nerazvijene Petrovac, dok Požarevac i Gradište su u grupi razvijenih opština.

D.Dinic

SAJAM ZAPOŠLJAVANJA U VELIKOM GRADIŠTU

PUTOKAZ DO POSLA

U svecanoj sali SO Veliko Gradište prošlog utorka Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala je Sajam zapošljavanja sa ciljem da se ostvari neposredan kontakt izmedu poslodavaca i nezaposlenih lica. Na samom pocetku prisutnima je poželela dobrodošlicu Danica Nikic-Matovic, direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Požarevcu naglasivši da je prioritet svakog sajma da se pojavi što više poslodavaca i da se uposli što veci broj mladih i onih koje su sticajem okolnosti ostali bez posla.

Zatim je cetvrti po redu Sajam svecano otvorio Dragan Milic, predsednik opštine Veliko Gradište istakavši sledece: “Ovo je jedan novi vid komunikacije izmedu poslodavaca i nezaposlenih koji je zapocet pre par godina i koji uvek daje odredene rezultate.Posle svakog ovakvog druženja deselilo se da se nekolicina radnih mesta otvori, odnosno par nezaposlenih lica zaposli. I danas naš osnovni cilj je da povežemo poslodavce i nezaposlene i da se otvori što veci broj radnih mesta, jer bez toga nema prosperiteta i zato preduzimamo odredene korake u pogledu razvoja turizma i privrede koja prati turizam. U preduzecu Silver Lake zaposleno je vec preko 40 ljudi, a prema dinamici u narednih pet godina tu treba da se otvori još 500 novih radnih mesta. Pored investicija u turizam ocekujemo ulaganja u poljoprivredu, jer tu vidimo šansu razvoja. Mi kao opština moramo da pravimo takav ambijent da imamo što više novih radnih mesta, što više novostvorene vrednosti, jer samo tako možemo da opstanemo”.

Inace, na evidenciji nezaposlenih lica u opštini Veliko Gradište trenutno se nalazi 1204 ljudi. Od toga oko 500 nezaposlenih lica spada u grupu nekvalifikovanih ili polukvalifikovanih, sledecih 500 imaju treci, cetvrti ili peti stepen, dok stotinak lica je sa šestim i sedmim stepenom strucne spreme.

“Razlog tako velikoj nezaposlenosti je što je odlaskom “Mode” u stecaj 510 ljudi došlo na evidenciju nezaposlenih. Prvenstveno smo se bazirali na program razvoja opštine Veliko Gradište, a to je prepoznatljivo u pogledu razvoja turizma. Glavni preduzetnik je kompanija Silver Lake koja po svom programu treba da uposli 500 -800 ljudi. Zatim sledi SZR”Eskom” koja se bavi proizvodnjom torti i kolaca i upošljava 50 -60 ljudi. Pored ova dva prepoznatljiva poslodavca, na Sajmu su bili prisutni i predstavnici restorana koji su izrazili potrebu za konobarima i kuvarima. Takode, fabrika “Celik” koja se bavi montažom celicnih konstrukcija ima potrebu za dvadeset elektrozavarivaca”, rekao je Vojce Radulovic savetnik pri zapo- šljavanju filijale Nacionalne službe Požarevac ispostava Veliko Gradište.

D.Dinic

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE POŽAREVAC ZAPOCINJE VELIKU AKCIJU UREÐENJA OPŠTINE

NAJVECE PROLECNO UREÐIVANJE DO SADA

U organizaciji Javnog komunalnog preduzeca Požarevac i Ekološkog društva “Zora” iz Kostolca proteklog utorka je održan “Ekološki cas” u maloj sali Centra za kulturu na kome su, kroz igrokaze i poucna predavanja, uz muziku i ples, najmladi žitelji opštine Požarevac upoznati sa osnovama ispravnog odnosa prema okruženju u kome žive. Na sceni je, pod rukovodstvom glavnog inženjera za deponije i upravljanje Reciklažnim centrom u Požarevcu, Slobodanke Tubic demonstrirano pravilno odlaganje smeca u namenske kontejnere, kao prvi korak u ocuvanju životne sredine. Na “Ekološkom casu” aktivno ucešce imala je i Omladina Jazasa.

Tehnicki direktor Javnog komunalnog preduzeca Požarevac, Dragoslav Janicijevic je o ovakvom nacinu edukacije mališana rekao:

- Ova akcija simbolicno se zove “Pet do dvanaest”. U okviru nje Javno komunalno preduzece Požarevac upoznace najmlade sa programom reciklaže i akcijom prolecnog uredenja grada i okoline. Obracamo se najmladima jer se nadamo da ce oni, kao i njihovi stariji pomoci da stvarno ulepšamo naš grad. U akciji uredenja ocisticemo sve divlje deponije i oplemeniti prostore na kojima su se one nalazile. Ocekujemo uspeh u nameri da izgradimo nekoliko igrališta za najmlade. Pejsažni arhitekti ce to uraditi na najbolji moguci nacin, kako bismo dobili kvalitetne sadržaje za decu. Radice se na oko 30 lokacija u Požarevcu i Kostolcu.

Prvo najmladi, zatim i ostali

Direktor JKP Požarevac, Saša Valjarevic, najavljujuci veliku prolecnu akciju cišcenja grada kaže:

- Jucerašnjom organizovanom akcijom “cas ekologije” u organizaciji Javnog komunalnog preduzeca i Ekološkog društva “Zora” Kostolac najvaljen je pocetak edukacije najmadih, kao i niz manifestacija u okviru kojih cemo ih upoznavati sa novim nacinima upravljanja komunalnim otpadom u gradu Požarevcu i Kostolcu. U svim školama, gradskim i seoskim bice organizovane tribine i edukacija, kroz koju ce strucne službe Javnog komunalnog preduzeca, na celu sa glavnim inženjerom za deponije i upravljanje Reciklažnim centrom Slobodankom Tubic ukljuciti, prvo naše najmlade, a onda i ostale. Tokom akcije koja ce trajati od 1. do 30. aprila pokazacemo kako se naši sugradani odnose prema sredini u kojoj žive. Praznik rada, 1. maj docekacemo spremno, kao i Prvomajski uranak u LJubicevu. Ove godine bice obeleženo 150 godina Ergele LJubicevo, te cemo mi kompletan prostor u LJubicevu urediti.

Najobimniji plan i program

Obezbedeno je oko 3 miliona dinara od Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac, a ta sredstava ce biti upotrebljena za angažovanje dodatnih radnika koji ce svaku mesnu zajednicu tretirati. Dakle, radice se u svih 68 mesnih zajednica prema planu i programu koji je vec napravljen. Na terenu ce raditi radnici Javnog komunalnog preduzeca, uz pomoc Preduzeca za puteve Požarevac, a nakon dogovora sa direktorom Željkom Lukovicem, takode ce se ukljuciti Vodoprivreda, Javno komunalno preduzece vodovod i kanalizacija, Privredno društvo Kostolac, Autotransport iz Kostolca, privatno preduzece “Branko Moravac” iz Lucice. Akcija ce se zvati “Za lepši i cistiji grad Požarevac i Kostolac - ucestvujte i vi u njoj”. Plan i program su najobimniji do sada, s obzirom na to da se radi, osim u Požarevcu i Kostolcu i u svim seoskim naseljima.

Predvideno je da se na prostorima koji tokom akcije budu sanirani mogu postaviti reklamni panoi ustanova, preduzeca, banaka koje žele da se reklamiraju, kao i mobilijar za decja igrališta na delovima koji budu oplemenjeni zelenim površinama. Prema recima direktora Javnog komunalnog preduzeca, Saše Valjarevica postoji veliki broj površina u mesnim zajednicama koje su sada zapuštene, a pogodne su za igrališta, travnate površine i prostore koji doprinose lepšem i cistijem izgledu naselja, kako u centru grada, tako i na periferijama i u seoskim sredinama. Na onim površinama na kojima to bude moguce posadice se drvece, a vrlo je važno da se takav, uredeni prostor kasnije permanentno održava.

Uredenje svih mesnih zajednica

- Konkurisali smo kod Fonda za zaštitu životne sredine projektom za uredenje medublokovskih površina u onim mesnim zajednicama koje nisu ušle u Plan i program i ne tretiraju se planom koji izvršava Javno komunalno preduzece. Oplemenicemo takve prostore, posaditi drvece, kako bi to mogao da bude “zeleni kutak” u kome gradani mesne zajednice mogu da odmaraju, sede, gde se deca mogu igrati. Na ovom poslu radicemo sa strucnim službama drugih javnih preduzeca, kao što je Direkcija za izgradnju i druga. Dakle, necemo, kao prošle godine dolaziti samo po pozivu, nego se planira kompletno uredenje. U seoskim mesnim zajednicama cemo, pored sanacija divljih deponija i smetlišta, raditi i uredenje prostora oko spomenika, objekata namenjenih kulturnim dogadajima, zdravstvenih objekata. Ukoliko bude potrebno možemo i produžiti rok za realizaciju akcije, no, smatramo da u 20 radnih dana možemo sve poslove da privedemo kraju. U okviru akcije uposlicemo dvadesetak novih radnika, a ukupno ce ucestvovati preko 40 radnika, ukljucujuci i mehanizaciju. Ujedno cemo apelovati i pozivati gradane da se ukljuce u akciju, a prvi korak u tome je da budu upoznati sa podatkom gde mogu odložiti nepotrebni otpad iz svojih domova i dvorišta. Primera radi, postoje deponije na kojima se odlaže zemlja, ukoliko rade bilo kakav iskop, to je deponija Sopot, ili “Jeremijino polje”, a sve ostalo mogu odlagati na deponiji “Igma”, preko puta Novog groblja, do koje se trenutno radi novi put, kaže Valjarevic.

Pojacava se video nadzor na divljim deponijama

Iz Javnog komunalnog preduzeca najavljuju da ce posle velike akcije uredenja opštine odnos prema zagadivacima životne sredine biti mnogo rigorozniji, da ce komunalne inspekcije obilaziti teren, a bice pojacan i video nadzor. Trenutno su video nadzorom “pokrivene” divlje deponije i kriticna mesta na Igmi, u Kostolcu, u blizini ulaza na Hipodrom, Lucicki put i deo Busija. Tokom akcije bice postavljene dodatne kamere, a najpre ce se uraditi 24-casovni video nadzor u ulici Šesta licka, gde, prema recima direktora JKP, Valjarevica nesavesni gradani svoj komunalni otpad svakodnevno izbacuju na ulicu, iako se vozilima Javnog komunalnog preduzeca, prema planu, on odvozi jednom nedeljno. Radi se o javnoj površini koja se nalazi uz sam stambeni blok i cini ružnu sliku, kao i opasnost po zdravlje. Pojedinci koji budu “uhvaceni na delu” bice predati sudiji za prekršaje.

Donacijama do humanijeg životnog prostora

Donacijom EFG banke od 6 miliona dinara, kako kaže Valjarevic, radi se rekonstrukcija Suncanog parka. Ovaj deo grada, u neposrednoj blizini Centra za kulturu bice ureden, uz kompletno poplocavanje trotoara, izgradnju fontane, ozlenjavanje, novu rasvetu.

- Možda ce primerom ove banke poci i ostale, kao i javna preduzeca. Euro banka EFG je predložila da se njenim sredstvima doprinese lepšem izgledu grada, s obzirom na to da su otvorili filijalu, a opština je, na njihovu inicijativu predložila da to bude Suncani park. Sve ostale banke došle su samo da obavljaju svoj posao i kada ih zovete za sponzorstva to je veoma teško, ali ako podemo od toga da oni “žive” od gradana ovoga grada, trebalo bi da ucestvuju u svim akcijama koje se odvijaju na teritoriji naše opštine. Ovakvi reprezentativni prostori, kakav ce biti prostor Suncanog parka mogu biti i dobar marketinški postupak za preduzeca koja su dala donaciju, jer ce na tim površinama moci da postave svoje reklamne panoe. Mi ocekujemo da se u okviru akcije uredenja grada, sledeci primer ove banke i ostale odazovu i ucestvuju u ulepšavanju grada.

Apel gradanima da se ukljuce

Na pitanje kako gradani opštine mogu da pomognu u akciji, Valjarevic odgovara:

- Prošle godine se malo gradana odazvalo našem pozivu. Mislim da bi ove godine trebalo da se ukljuce u vecem broju, jer je to u njihovom ineresu i interesu životne okoline, pa cak i da opomenu svoje komšije koji se nesavesno odnose prema životnoj sredini, jer pojedinac može ugroziti vecinu. Ja ih pozivam da se ukljuce i da ispred svojih dvorišta urede prostor, a mi cemo im pomoci mehanizacijom. Takode molim gradane da sav onaj otpad koji im smeta u dvorištima, podrumima, stanovima, u okviru ove akcije izbace, a mi cemo ga našim vozilima odneti na mesta predvidena za to. Takode, ako žele, mogu i sami da odnesu otpad do Reciklažnog centra. Sve informacije mogu dobiti i u Reciklažnom centru, putem telefona: 542-595. Broj telefona u JKP Požarevac je 555-650.

Mi cemo takode pozvati na saradnju i sva ekološka društva, za sada imamo najbolju saradnju sa Ekološkim društvom “Zora” iz Kostolca, koje je i ranijih godina ucestvovalo u akcijama uredenja.

L.L.

OSNOVNA ŠKOLA “SVETI SAVA” POŽAREVAC

I DALJE BEZ FISKUL TURNE SALE

Osnovna škola “Sveti Sava” osnovana je daleke 1911. godine, kao legat Save A. Jovanovica, tako da ce za tri godine proslaviti veliki jubilej, stotinu godina postojanja i rada. Staro zdanje, zgrada koja je zašticena zakonom spada u jednu od najlepših u opštini Požarevac. Škola danas broji 706 ucenika u 33 odeljenja, a cetiri odeljenja od prvog do cetvrtog razreda nalaze se u Cirikovcu kao istureno odeljenje. Tu su i tri odeljenja ucenika sa posebnim potrebama, koja pohadaju ucenici treceg i cetrvrtog i kombinovanog odeljenja petog i šestog razreda.

Pored problema sa kojima se suocava, a to je pre svega, nedostatak fiskulturne sale, škola postiže zavidne rezultate. Direktorka Margareta Sekulovic kaže da, uprkos teškocama, uspevaju da održe visok nivo uslova rada i dodaje:

- Nastava u našoj školi odvija se u dve smene i možemo da se pohvalimo uslovima u kojima radimo, s obzirom na to da smo ove godine opremili kabinete i potpuno prešli na kabinetsku nastavu, a stalno se nabavljaju nastavna sredstava, prema potrebama koje iskazuju naši nastavnici. U nastavi se redovno koriste laptopovi, video bim, na casovima se ucenicima cesto prezentuju sadržaji koje nastavnici unapred pripremaju, tako da koristimo nove i savremene nacine rada, a sve to u cilju da ucenicima približimo, olakšamo i ucinimo zanimljivijim ono što uce i rade.

Najveci problem nedostatak fiskulturne sale

Naš dugogodišnji problem je nedostatak fiskulturne sale, te se nastava fizickog vaspitanja odvija u dve spojene ucionice koje su sada vec izuzetno oronule i postavlja se pitanje mogucnosti izvodenja nastave u tom prostoru naredne školske godine. To kažem zato što cemo ovu školsku godinu završiti nekako, jer ocekujemo lepše vreme, tako da ce se nastava uglavnom izvoditi na poligonu, ali za narednu školsku godinu ne znamo kako cemo problem rešiti. Kao škola, pripremili smo svu potrebnu dokumentaciju za izgradnju fiskulturne sale i preko opštine Požarevac bili smo prijavljeni kao jedan od projekata za Nacionalni investicioni plan, medutim nismo prošli i dalje smo nastavili uporno da tražimo sredstva, imamo inicijativu Saveta roditelja vezanu za ovaj problem, tako da smo se obratili i Ministarstvu za sport i Ministarstvu prosvete, pa cemo videti da li ce ti naši zahtevi naici na razumevanje. Takode smo i Direkciji za izgradnju dali saglasnost da u naše ime konkuriše za davanje sredstava iz Fonda za razvoj opštine Požarevac, ali još uvek nismo dobili odgovor. Ocekujemo da se bar zapocne sa izgradnjom fiskulturne sale u ovoj godini, jer je to bio i zahtev Direkcije.

Strucni kadar

Ono cime možemo da se pohvalimo je strucno osposobljen kadar koji izvodi nastavu, zatim dosta ulaganja u strucno usavršavanje zaposlenih, jer svi naši radnici su polaznici seminara, kako strucnih, tako i razlicitih komunikacijskih i drugih seminara koje organizuje uglavnom Ministarstvo prosvete, a svi ti seminari su akreditovani i spadaju u obavezan vid strucnog usavršavanja svih nastavnika.

Ðaci za pohvalu

Ucenici naše škole u velikoj meri su angažovani, kako u nastavnim, tako i u vannastavnim aktivnostima, trenutno su u toku takmicenja, sada se uglavnom održavaju okružna takmicenja iz svih nastavnih predmeta. Zadovoljni smo rezultatima koje su naši ucenici postigli u ovoj godini i ocekujemo da dobre rezultate postignu i na okružnim takmicenjima i plasiraju se u viši rang takmicenja. Na opštinskom takmicenju iz matematike ucenik osmog razreda Stefan Šcepanovic osvojio je trece mesto, ucenica 7. razreda Jovana Todorovic osvojila je drugo mesto, ucenica 7. razreda Anita Lupšic trece mesto, Jovana Vukovic, ucenica 6.razreda osvojila je trece mesto, ucenik 3. razreda Stefan Ristanovic, trece mesto, na opštinskom takmicenju iz biologije ucenica 8.razreda Milica Živkovic osvojila je drugo mesto, a Jelena Štefan, takode 8. razred osvojila je trece mesto na takmicenju iz Engleskog jezika. Naši ucenici aktivni su i u Regionalnom centru za talente, to su cetiri ucenika osmog i šest ucenika sedmog razreda i to u oblastima matematike, engleskog i biologije.

U našoj školi organizovano je i takmicenje “Misliša” na kome je ucestvovalo cak 100 ucenika od 3. do 8. razreda, to je takmicenje iz matematike koje se sprovodi svuda u svetu istoga dana, a deca istog uzrasta rade potpuno iste zadatke. To takmicenje organizuje Društvo matematicara “Arhimedes”, a mi smo prva škola sa teritorije Branicevskog okruga koja se još pre tri godine ukljucila u ovo takmicenje, tako da je isprva bilo prijavljeno malo ucenika, prošle godine pedeset, a ove godine cak stotinu ucenika. NJihovi radovi prosledeni su u Beograd, tako da cemo povratnu informaciju tek dobiti, ali bilo je lepo videti na jednom mestu toliki broj ucenika koji su pokazali da matematika nije bauk. Škola je 30. marta bila domacin Okružnog takmicenja iz biologije za 7. i 8. razrede na kome je ucestvovalo preko 40 ucenika, a najbolji su se plasirali za Republicko takmicenje.

Upis prvaka od 1.aprila

I ove godine, kao i svih prethodnih pripremamo se za Festival mladih; ove godine odlucili smo da naša festivalska priredba bude 18. aprila, tako da cemo prvi nastupati, pripremamo se i ocekujemo veliki broj ucesnika, kao i da cemo se predstaviti na pravi nacin.

Od aktivnosti koje su nam posebno važne i koje sprovodimo u ovom periodu izdvajam upis prvaka. Ove godine se u osnovnu školu upisuju deca koja su rodena od 1.marta 2001.godine do 28.februara 2002. godine. Prema spisku dece dorasle za upis koji mi svake godine dobijamo od opštine Požarevac više od devedesetoro dece pripada našoj školi. Za prvake pripremamo pozivnice za upis, sa osnovnim uputstvima roditeljima. Upis i ove godine traje od 1. aprila do 31. avgusta, s tim što bismo mi voleli da se deca upišu bar do 1.juna, zbog svih naših planova za narednu godinu, a tako bismo imali sigurno brojno stanje koje je važno i zbog broja ucitelja i školske organizacije. Od dokumentacije je neophodno uverenje da su deca pohadala pripremni predškolski program, izvod iz maticne knjige rodenih, potvrda o prebivalištu roditelja i lekarsko uverenje, naglašava direktorka Maragareta Sekulovic.

Kada su u pitanju investicije, Osnovnoj školi “Sveti Sava” su u ovoj školskoj godini odobrena sredstva za sanaciju elektroinstalacija u jednom delu škole, a planirano je i zidanje ograde u dužini od 80 metara u onom delu koji je ostao neograden. Prema recima direktorke, u školi vladaju dobri meduljudski odnosi, tako da problema u realizaciji plana i programa gotovo da i nema.

L.L.

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA “HOMOLJE” ŽAGUBICA

GALERIJA PRELEPIH PRIZORA

Kada je pre tri godine u Žagubici osnovano Udruženje likovnih umetnika, trebalo je dosta hrabrosti i vizionarstva da bi se dalo pretpostaviti i predvideti koliko ce sadržajnih aktivnosti, izložbi i kolonija biti za ovo kratko vreme održano, još manje koliko znacajnih imena likovne umetnosti i visokih funkcionera domace i svetske politicke scene doci da se divi stvaralaštvu i umetnickom bogatstvu ULUH-a.

-Poseban znacaj ima odluka opštine Žagubica da u centru Žagubice obezbedi poslovni prostor i pretvori ga u Galeriju ULUH-a. Zahvaljujuci tom prostoru, zahvaljujuci pomoci i podršci koju umetnici uživaju u ovoj sredini, brojni umetnici iz okruženja, ali i sa udaljenijih prostora, pokazali su izvanredno interesovanje da dodu, ucestvuju u kolonijama, izlažu svoja dela, druže sa nama. Tokom prošle godine, održane su narocito zapažene izložbe “De Niro” Kolonija - Bitolj, Makedonija u okviru koje je radio i Bata Mihajlovic, zatim kolektivna izložba clanova ULUH-a “Reke, putevi, nasleda”, samostalna izložba slika Marije Aleksic, slikara iz Beograda, pa izložba skulptura vajara druge polovine 20. veka - izuzetno zapažena izložba, cijem je otvaranju prisustvovao i akademik Svetomir Arsic Basara. Valja istaci i samostalnu izložbu slika Živorada Sokolovica iz Bora, a i to da je u februaru ove godine u našoj Galeriji organizovana samostalna izložba skulptora akademika Svetomira Arsica Basare, veoma zapažena i posecena, - istice Vlada Todorovic, menadžer Galerije ULUH-a u Žagubici, dodajuci da je tokom prošle godine organizovano i nekoliko jednodnevnih likovnih radionica sa po desetak slikara u Selištu, Gornjaku, Osanici i Velikom Gradištu.

Najznacajnijim uspehom, ostvarenim vec na samom pocetku funkcionisanja Udruženja likovnih umetnika, smatra se ustanovljenje Medunarodne likovne kolonije “Homo Art”. Kako isticu u ovom Udruženju, ovako znacajan i smeo poduhvat je uspeo jer ga je podržala opština i predsednik opštine dr Dragi Damnjanovic.

- Na koloniji te 2006. godine ucestvovalo je dvadesetak umetnika iz zemlje i inostranstva - Makedonija, Rumunija, Grcka, Ukrajina i Danska. Izložba radova sa ove kolonije u aprilu 2007-e otvorena je u Bitolju, u Makedoniji. U decembru, postavka je stigla u Petrovac, a u februaru ove godine imali su prilike da je vide i žitelji Despotovca - dodaje Todorovic.

Maja prošle godine, realizovana je 2. Medunarodna likovna kolonija “Homo Art 2007”, nanovo okupivši više od 20 umetnika iz zemlje i inostranstva - Makedonija, Rumunija, Ukrajina, Finska... Medu ucesnicima Kolonije bio je i jedan od najzapaženijih rumunskih slikara Aurelio Razvan Jonesku.

- Ovih dana, 22. marta, Galerija je priredila prvu samostalnu izložbu slika našeg slikara Dragiše Simeonovica - Simona. Neposredno pre otvaranja, organizovana je likovna radionica Pokreta gorana. Na taj nacin, simbolicno izložbom i radionicom, oznacen je pocetak proleca. Izložbu je otvorio predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic, a na otvaranju izložbe govorili su i akademski vajar Janko Lalic i istoricar umetnosti Gordana Margi-Ðuric, kao i sam autor. Na otvaranju su bili i brojni umetnici iz Požarevca, Despotovca i Majdanpeka...

U toku su pripreme za 3. Medunarodnu likovnu koloniju “Homo Art 2008”, koja ce se održati u Žagubici u periodu od 8. do 15. juna ove godine, u vreme velike turisticke manifestacije “Vrela Homolja”.

D. M.

NARODNA BIBLIOTEKA U VELIKOM GRADIŠTU

“COBISS” NA DOBROBIT CITALACA

U 2008. godinu Narodna biblioteka “Vuk Karadžic” u Velikom Gradištu intezivno vrši nabavku novih knjiga i do sada je kupljeno preko 300 naslova. Trenutno su najaktuelnija 4 nova romana prošlogodišnje dobitnice Nobelove nagrade Doris Lesing u izdanju Agore iz Zrenjanina i svi novi naslovi koji su bili u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Takode, puno se cita roman “Feniks”, romani Marka Vidojkovica, Srdana Valjarevica, a nezaobilazne su Mirjana Bobic -Mojsilovic i LJiljana Habjanovic kao dve savremene domace autorke ciji se naslovi vrlo rado citaju.

“Ove godine smo na Svetog Savu otvorili decije odeljenje i deciji fond od 5.000 knjiga premestili u poseban prostor. Kartoteka je razdvojena i ovog trenutka u decijem odeljenju je uclanjeno 225 osnovaca i dece predškolskog uzrasta. U odeljenju za odrasle gde su upisani srednjoškolci, studenti i sve ostale kategorije gradanstva imamo 370 clanova”, istice knjižnicar Mirjana Saric.

Trenutno je potpisan ugovor sa Narodnom bibliotekom Srbije oko uvodenja “COBISSA” cime je zvanicno pocela procedura instaliranja, dobijanja licence i korišcenja programa. To je novi program za obradu knjiga pomocu koga je obavljeno umrežavanje svih biblioteka Srbije u jedinstvenu mrežu preko servera u Narodnoj biblioteci, a to olakšava i ubrzava katalogizaciju knjiga i pristup fondovima svih narodnih biblioteka preko interneta.

“Pretprošle subote posetili smo Novosadski sajam knjiga i kupili izvestan broj novih izdanja iz raznih oblasti, jer prvenstveni zadatak biblioteke je da redovno popunjava fond novim knjigama. Iz budžeta opštine za 2008. godinu predvideno je 300 hiljada dinara za kupovinu novih knjiga, a takode 150 -200 hiljada dinara od clanarine i sitnih donacija bice utrošeno za tu namenu. Inace, javnosti je poznato da je u januaru u okviru biblioteke pod pokroviteljstvom Ministarstva otvoreno decije odeljenje. U okviru biblioteke postoji i izložbeni prostor, odnosno galerija sa muzejskim eksponatima. U narednom periodu planira se krecenje tog prostora i presvlacenje poda, kako bi se kasnije napravila nova postavka”, rekao je direktor Željko Ivanovic.

D.Dinic

KULTURNI CENTAR OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

PRESECNI KULTURNI DOGAÐAJI

Kulturni centar opštine Veliko Gradište je meseca marta imao odredenih aktivnosti pocevši od Velikog koncerta koji je održan povodom 8.marta Dana žena, ali i povodom devetogodišnjice osnivanja Ansambla narodnih igara i pesama “Vlastimir Pavlovic Carevac”. U toku je rad na jednoj pozorišnoj tinejdžerskoj predstavi ruske spisateljice LJudmile Razumovske “Kuci” u režiji Nenada Mihajlovica - Goje koja ce premijerno biti izvedena u maju. U okviru republicke smotre ”Pesnice naroda mog” prošlog utorka je održano Opštinsko takmicenje recitatora, a najuspešniji nastupice na Regionalnom takmicenju u Žagubici. Na ovom takmi- cenju ucestvovace 20-30 recitatora iz osnovnih škola u Velikom Gradištu, Srednjevu, Majilovcu i Srednje škole Veliko Gradište. Baletski studio “Fleks” koji vodi baletski pedagog LJiljana Spasic imace gostovanje u Donjem Milanovcu, a za 5. april u pripremi je Veliki humanitarni koncert baleta, na kome ce ucestvovati i drugi baletski studiji. Prihod od prodatih karata namenjen je Osnovnoj školi u Velikom Gradištu za nabavku racunara i pomoc odeljenju za specijalne potrebe. Iste balerine 12. aprila ocekuje nastup u beogradskom Domu sindikata.

“U meduvremenu amatersko pozorište koje na repertoaru ima tri predstave: “Boing, boing” u režiji Bogdana Milica, “Kakvi smo bili srednjoškolci” u režiji i tekstu Jovice Mišica, koproduktivnu predstavu “Cudo u Šarganu” i deciju predstavu “Pipi u carstvu cuda” nastupice u Donjem Milanovcu, Smederevskoj Palanci, Rabrovu, jednoj osnovnoj školi u Beogradu, a na maticnoj sceni ugostice pozorište iz Rabrova koje ce nastupiti sa predstavom “Sonja”, zatim pozorišta iz Velike Plane i Smederevske Palanke. Za 19. april planirana je Smotra scenskog stvaralaštva dece Branicevskog okruga i ocekujemo da ce sve opštine iz Okruga uzeti ucešce, jer je to veliki praznik decijeg pozorišta. U maju imamo veoma važnu Meduokružnu smotru decijeg folklora gde ce ucestvovati ansambli iz Branicevskog i Podunavskog okruga i tim koncertom na letnjoj sceni bice otvorena turisticka sezona u Velikom Gradištu”, istice direktor Centra za kulturu Nenad Mihajlovic -Goja.

D.Dinic

07. APRIL 2008. GODINE - SVETSKI DAN ZDRAVLJA

„ZAŠTITIMO ZDRAVLJE OD KLIMATSKIH PROMENA”

Svetski dan zdravlja, 7. april, je najznacajniji datum Svetske zdravstvene organizacije jer obeležava datum njenog osnivanja od 1950. godine. Svake godine Svetski dan zdravlja predstavlja povod da se široj javnosti skrene pažnja na teme koje su od velikog znacaja za globalno zdravlje. Tema Svetskog dana zdravlja za 2008. godinu je: “ZaŠtitimo zdravlje od klimatskih promena”

SZO obeležava ovu temu zbog prepoznavanja da su klimatske promene stalna i rastuca pretnja u održavanju javnog zdravlja. Globalno zagrevanje spada u uzrocnike krupnih klimatskih promena koje indirektno ili direktno ugrožavaju zdravlje ljudi. U 2008. godini se Svetski dan zdravlja fokusira na potrebu za zaštitom zdravlja od štetnih efekata koji se javljaju promenom klime.

Variranje klime kroz prirodne nepogode i njene promene izazivaju obolevanje i umiranje ljudi. Te nepogode su toplotni talasi, poplave, suše, jaki vetrovi, neravnomerne padavine, nagle promene temperature i neuobicajene temperature za odredeno godišnje doba. Bolesti i poremecaji zdravlja koji indirektno ili direktno zavise od klimatskih promena su:

1. Nezarazne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, toplotni udar, bolesti disajnog sistema, alergije idr.)

2. Zarazne bolesti (pticiji grip, kolera, hidricne epidemije)

3. Vektorski prenosive bolesti (Lajmska bolest, leptospiroza, žuta groznica, malarija).

Najcešce bolesti i poremecaji zdravlja ljudi koji nastaju zbog zagadenja vazduha su: bronhitis, astma, enfizem pluca, zastoj u rastu kod dece, rak pluca i bronhija, malokrvnost, oboljenja kože, smanjena otpornost organizma, poremecaji metabolizma i dr.

CILJEVI SVETSKOG DANA ZDRAVLJA ZA 2008. GODINU SU:

- Povecati svest i razumevanje stanovništva o posledicama po zdravlje koje su uzrokovane klimatskim promenama na globalnom i lokalnom nivou.

- Podržati uspostavljanje interdisciplinarnog i intersektorskog parnerstva, pocev od lokalnog do medunarodnog nivoa.

- Osmisliti efektivne akcije u lokalnoj zajednici od strane vladinih institucija, zdravstvenog sektora, organizacija kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva.

- Objasniti ulogu zdravstvenog sistema u suocavanju sa izazovima na globalnom i regionalnom nivou.

- Sprovesti zajednicku akciju putem saradnje sa vladama zemalja, medunarodnim organizacijama, sponzorima, udruženjima gradana, finansijerima i opštinama.

OSNOVNE PORUKE SVETSKOG DANA ZDRAVLJA ZA 2008. GODINU SU:

Zdravlje je jedna od oblasti koja je najviše pogodena klimatskim promenama - sada!

Nauka je jasna. Zemlja se zagreva, zagrevanje se ubrzava, a odgovornost je na aktivnostima coveka. Ako trenutni trend zagrevanja ostane bez kontrole, covecanstvo ce se suociti sa vecim povredama, bolestima i smrtnim slucajevima kao posledicama prirodnih katastrofa i toplotnih talasa, vecom ucestalošcu oboljenja koja se prenose hranom, vodom i vektorima, kao i vecim brojem prevremenih smrti i bolesti kao posledicama zagadenja vazduha. Štaviše, u mnogim delovima sveta veliki deo populacije ce biti raseljen zbog povišenog nivoa mora i ugrožen sušom i gladu. Sa topljenjem glecera menja se hidrogeološki ciklus, kao i produktivnost obradive zemlje. Vec sada možemo da izmerimo neke od ovih uticaja na zdravlje.

Zdravstvene promene kao posledica promene klime najviše pogadaju najsiromašnije.

Fizicki efekti klimatskih promena ce se razlikovati zavisno od geografskog podrucja. Uticaji klimatskih promena na zdravlje dodatno su modifikovani odredenim uslovima kao što su stepen ekonomskog razvoja, siromaštvo, nivo obrazovanja, struktura javnog zdravlja, gajenje poljoprivrednih kultura i politicka struktura. Inicijalno ce najviše biti pogodene zemlje u razvoju. Zemlje sa vecim brojem siromašnih i/ili politicki nestabilne najmanje ce biti u mogucnosti da se nose sa ovim problemima. Pored toga, ukoliko ne uspemo da delujemo na klimatske promene i njihov uticaj na zdravlje rizikujemo da ugrozimo naše mogucnosti da ostvarimo Milenijumske ciljeve razvoja.

Tradicionalna sredstva javnog zdravlja su važne komponente efikasnog odgovora na klimatske promene.

Cista voda i higijenski uslovi, sigurna i pravilno odabrana hrana, imunizacija, nadzor nad bolestima i pravovremeni odgovor, sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti i spremnost na katastrofe predstavljaju kriticke komponente prakse javnog zdravlja koje se takode prilagodavaju u skladu sa klimatskim promenama. Ove programe treba jacati globalno sa posebnim fokusom u visoko rizicnim zonama i populacijama kako bi se sprecile povrede uzrokovane klimatskim promenama, bolest i smrt.

KLIMATSKE PROMENE CE OPTERETITI ZDRAVSTVENE SLUŽBE

Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena na zdravlje. Sve populacije ce osetiti odreden uticaj, ali najugroženije su one populacije koje žive u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem vec bore sa otkrivanjem, kontrolom i lecenjem zaraznih bolesti i poremecaja zdravlja ukljucujuci malariju, dengu, hemoragicnu groznicu, proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju. Klimatske promene ce pogoršati ove slabosti doprinoseci vecem pritisku na zdravstvene službe, sa vecom ucestalošcu.

Zaštita zdravlja od klimatskih promena zahteva preventivni javnozdravstveni pristup

Da bi se sacuvalo zdravlje u uslovima promene klime, potrebno je da ojacamo i reformišemo sisteme koje imamo, više nego da stvaramo nove, posebne strukture. Da bismo sacuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svim frontovima. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na njihove efekte predstavlja zajednicku medunarodnu odgovornost.

Ulaganje u zdravstveni sistem znaci biti spreman za klimatske promene.

Medunarodna saradnja izmedu razvijenih i zemalja u razvoju sa pojacanim fokusom na jacanje javnozdravstvenog sistema presudno je za zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja. Pripremanje zdravstvenog sistema za klimatske promene ukljucuje jacanje nadzora i kontrole nad zaraznim bolestima, omogucavanje upotrebe bezbedne vode za pice cije se zalihe smanjuju i koordinaciju zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima.

Svetska zdravstvena organizacija reaguje na izazove klimatskih promena tako što nastoji da se globalna zajednica udruženim snagama bori sa rastucim pretnjama klimatskih promena na zdravlje kao i zalaganjem za nacionalnu, grupnu i individualnu akciju promocije zdravlja ljudi i pomaganjem državama clanicama da pripreme svoje zdravstvene sisteme za rastuce izazove koji nastaju zbog klimatskih promena, navodi se u saopštenju prim.dr Zorice Mitic, direktora i dr Cvije Stojanovic, nacelnika Odeljenja za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu.

JUBILEJI: 10 GODINA POSTOJANJA I RADA REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE POŽAREVAC

DECENIJA IZUZETNIH REZULTATA

Prvog januara 2008. godine Regionalni centar za talente u Požarevcu napunio je deset godina postojanja i uspešnog rada. Tim povodom u svecanoj sali opštinskog zdanja prošlog petka održana je i prigodna svecanost na kojoj su pojedinim institucijama i pojedincima urucene zahvalnice za poseban doprinos razvoju i uspesima Centra. Svecanosti su pored talentovanih ucenika i njihovih mentora prisustvovali i Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, Aleksandar Tokovic, direktor Republickog centra za talente, Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, Nebojša Jovanovic, nacelnik školske uprave u Požarevcu sa saradnicima, narodni poslanici, predstavnici opštinskih i regionalnih institucija, kao i clanovi Upravnog odbora Centra.

- Sistem centara za talente u Srbiji svojim programskim aktivnostima i direktnim komunikacijama sa školama u svom okruženju podseca, podstice i dodatno angažuje naše nastavnike i profesore osnovnih i srednjih škola, univerzitetske profesore i druge strucnjake, na jedan njihov izuzetno važan zadatak, a to je pravovremeno otkrivanje talentovanih ucenika i podrška njihovom bržem razvoju i napredovanju. Centar u Požarevcu, u prvoj godini od osnivanja zapoceo je rad sa dvadesetak najboljih ucenika iz Požarevca da bi obim rada iz godine u godinu uvecavao i širio na citavo podrucje 11 opština Branicevskog i Podunavskog okruga. Za proteklih deset godina Centru je predloženo preko tri hiljade ucenika od kojih smo, nakon testiranja, za polaznike primili oko 1.500 najboljih za neki od deset osnovnih predmeta zastupljenih u planovima osnovnih i srednjih škola, naglasio je tom prilikom Slavko Despotovic, rukovodilac Centra u Požarevcu.

M. Kuzmanovic

ODRŽANA REDOVNA SKUPŠTINA CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

HUMANA MISIJA BEZ PREKIDA

Pod predsedništvom Zdravka Milojevica, a u prisustvu brojnih saradnika, prijatelja i donatora, prošlog petka u Požarevcu je održana redovna godišnja Skupština Organizacije Crvenog krsta. Delegati su usvojili izveštaj o prošlogodišnjem radu i finansijskom planu kao i plan rada i finansija za narednu godinu. Ispred Crvenog krsta Smedereva sa kojim Požarevljani imaju dobru saradnju, uspešan rad Skupštini poželeo je Toma Živanovic, a u radu sednice aktivno su ucestvovali i predstavnici Meduopštinske organizacije slepih i slabovidih i likovne radionice za decu sa posebnim potrebama.

Branislav Živulovic, sekretar podsetio je na brojne redovne i vanredne aktivnosti Crvenog krsta u prošloj godini posebno napominjuci dobre rezultate u dobrovoljnom davalaštvu krvi po kojima su Požarevljani u vrhu u užoj Srbiji. —Sa Vojvodinom se još ne možemo takmiciti ali je evidentno da smo u prošloj godini imali najbolje rezultate do sada, rekao je on uz podsecanje da Organizacija trenutno okuplja 4 000 dobrovoljnih davalaca krvi.

S.E.

MUZICKA ŠKOLA «STEVAN MOKRANJAC»

KONCERTI U NIZU

Niz od tri koncerta održan je protekle nedelje u Muzickoj školi «Stevan Mokranjac» u Požarevcu i to u cetvrtak, petak i subotu. Prvi je bio u okviru Nacionalne koncertne sezone, a nastupili su Jelena Rakic, koloraturni sopran i Vladimir Gligoric, pijanista. Narednog dana, u okviru saradnje muzickih škola, koncert su održali ucenici Muzicke škole «Dr Vojislav Vuckovic» iz Beograda; nastupili su: Una Stanic, violina i Damjan Stankovic, violoncelo, iz klase Biljane Stevanovic i LJubomira Polojca. Duo Crescendo iz Niša nastupio je u subotu, a cine ga: Vesna Petkovic, gitara i Bratislav Zlatkovic, flauta - oba umetnika su docenti Fakulteta umetnosti u Nišu.

Koncertna sezona se nastavlja, te ce u cetvrtak, 3.aprila u Muzickoj školi nastupiti Rita Klinka, klavir.

L.L.

UDRUŽENJE ROMA “KOSTA ABRAŠEVIC” POŽAREVAC PROSLAVILO BIBIJAKU

DAN POSVECEN ROMSKOJ DECI

U organizaciji Udruženja Roma “Kosta Abraševic” iz Požarevca prošlog petka je obeležena Bibajaka, Dan posvecen zaštitnici dece.

Predsednik Udruženja Kosta Nikolic bio je ovogodišnji kolacar, a o Bibijaki kaže:

- Ovaj dan se slavi u celoj Srbiji, svuda gde ima Roma. Bibijaka je praznik koji se praznuje u slavu žene koja je cinila dobra dela, posebno deci. Centar za kulturu nam je ove godine izašao u susret, obezbedili su nam program, ozvucenje i folklor. Mi smo organizovali proslavu, uz muziku i rezanje slavskog kolaca.

Udruženje Roma je za najmlade obezbedilo i prigodne poklone.

L.L.

UDRUŽENJE ROMA “KOSTA ABRAŠEVIC” POŽAREVAC PROSLAVILO BIBIJAKU

DAN POSVECEN ROMSKOJ DECI

U organizaciji Udruženja Roma “Kosta Abraševic” iz Požarevca prošlog petka je obeležena Bibajaka, Dan posvecen zaštitnici dece.

Predsednik Udruženja Kosta Nikolic bio je ovogodišnji kolacar, a o Bibijaki kaže:

- Ovaj dan se slavi u celoj Srbiji, svuda gde ima Roma. Bibijaka je praznik koji se praznuje u slavu žene koja je cinila dobra dela, posebno deci. Centar za kulturu nam je ove godine izašao u susret, obezbedili su nam program, ozvucenje i folklor. Mi smo organizovali proslavu, uz muziku i rezanje slavskog kolaca.

Udruženje Roma je za najmlade obezbedilo i prigodne poklone.

L.L.

U SLICI I RECI

ODRŽANA PREDUZETNICKA ZABAVA

U Restoranu Hipodrom u Požarevcu u subotu uvece održana je Preduzetnicka zabava. Bilo je to vece za nezaborav uz mnogo pesama, igre,lutrije i svega onog što daje štimung i cini caroliju dobrog raspoloženja.

HUMORESKA

BELE LALE

Ma, ne može nam niko ništa i ne da smo jaci od sudbine, nego i od celog sveta, a o Evropi i da ne govorimo!

Izgubili smo Kosovo, pa šta? Tresla se gora, rodio se KIM! Idemo dalje, imamo mi zemlje koliko hoceš, i viška. Ima i nenastanjenih predela, gde bi ljudi bez zemlje mogli da žive. Kasnije ih prizna Evropa i svet, i lepota! Pa, to je ta globalizacija i novi svetski poredak! Što više banana država, to je lakše mocnicima da vladaju svetom.

A deda šta kaže, mora da se sluša. Kako je on na pocetku rekao, tako se na kraju i dogodilo. Po njegovom planu i programu. Dabome, nije on sve to sam osmislio, ali i njegova se cuje. Bila je tu i poneka baba, zbog ravnopravnosti polova i da ne bi bila gej partija, pošto sve te anomalije dolaze iz te trule i bogate Evrope.

Oni nam pošalju i Deda Mraza, a on u džaku, kad podeli neke džidža-bidže, odnese deo naše zemlje. DŽaba se posle mi pozivamo na re- volucije i rezolucije, nema od toga ništa, deda se vec vratio u Finsku.

A tamo odluce da Holandija bude najveci proizvodac hrane u Evropi, iako zemlju otimaju od mora, a našu zemlju otimaju iako nam je od boga data. Plodnu i sve manju. Ali, nema veze velicina, intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom mogu da se ostvare dve žetve godišnje i eto nama standarda kao u Švedskoj i time možemo ostvariti san letnje noci kao onaj danski princ. A Holandija je, uzgred budi receno, i veliki proizvodac lala. Pa šta, grdno mi cudo! I naši gradani idu u Hag kao bele lale tako da smo i mi tamo zastupljeni sa našim cveckama.

Uzima nam ta Evropa i ostali svet i naše mlade strucnjake, pa onda sportiste, razne manekenke i ostale lepotice. Uzeše nam i fabrike koje su bar nešto radile, a sada zvrje prazne. Kažu strucnjaci to je ta privatizacija! Uzece nam, na kraju, postepeno, deo po deo teritorije; o sitnom grabežu i lopovluke ne treba ni govoriti, jer, ako nemaš ljude (smanjujemo se polako, što zbog bele kuge, što zbog sekiracije što nam se sve smanjuje), onda ti nije potrebna ni zemlja.

Kažu da su Srbi nebeski narod! Možda smo i bili, narocito kad smo se zbog svetskih ala i aviona skrivali po podrumima i skloništima. Kažu, takode, da smo mi i izabran narod! Pa, neka svaki naš gradanin sam zakljuci za šta je to izabran!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Iako gore od ovog ne može, Srbi opet biraju najbolje!

- Mogli smo mi njima da pokažemo, ali šta kad smo goli i bosi!?

- Ja sam iz Srbije, brale, od Morave - dalje se nema kud!

- Srbija gori, a bagra se cešlja!

- Glasacke kutije najbolje uspevaju u bukovoj šumi.

Miodrag Lazarevic

OD 3. APRILA U NARODNOM MUZEJU U ZRENJANINU

IZLOŽBA SLIKA MILENE PAVLOVIC BARILI

Posle izuzetnog interesovanja koje je izazvala u Vršcu gde se danas nakon mesec dana zatvara, izložba Mileninih radova kao što je i planirano seli se u Zrenjanin gde je za treci april zakazano svecano otvaranje u galeriji Narodnog muzeja.

- Ocekujemo da ce ta izložba, kao što smo i najavili, premašiti sva naša ocekivanja, možda cak i premašiti prošlogodišnji rekord iz Novog Sada. Mi smo se za ovu izložbu veoma ozbiljno pripremili jer ce na svecanom otvaranju nastupiti i Gradski hor « Barili» ciji je umetnicki rukovodilac Katalin Tasic, rodena Zrenja- ninka. Jedan od mojih profesora nekadašnje Uciteljske škole u Požarevcu bio je i nedavno preminuli profesor Bursac, Zrenjaninac koji je u vreme najžešcih sankcija doveo u Požarevac hor iz ovog banatskog grada i koga s razlogom smatramo idejnim osnivacem našeg hora. Na ovaj nacin mi se i njemu zahvaljujemo za ono što je ucinio za naš grad. Pored toga, za vreme i posle otvaranja izložbe održace se i modna revija jer mi smo za Zrenjanin transportovali i desetak kostima izradenih po Mileninim nacrtima. Narodni muzej u Zrenjaninu organizuje i niz pratecih manifestacija povodom Milenine izložbe što ce svakako doprineti da ovo postane prvorazredni kulturni dogadaj, istice Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije.

M. K.

ADVOKAT ZA VAS

PROGLAŠENJE PREDSTAVKE NEDOPUŠTENOM

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu svojom Odlukom od 18.09.2007.godine proglasio je predstavku A.S. i T.B. iz B. nedopuštenom jer je procenio da je ponašanje podnosioca predstavke, kao i njegov propust da saraduje sa domacim sudovima Republike Srbije prouzrokovalo znacajno neopravdano zakašnjenje u postupku i da se zakašnjenje u postupku ne može pripisati nadležnim organima vlasti, i da time nije povreden cl. 6 st. 1, cl. 13. i cl.29 st. 3 Konvencije na štetu podnosioca predstavke.

Sud je istakao da je dobro poznato da se opravdanost postupka utvrduje u svetlu okolnosti slucaja i s obzirom na kriterijume utvrdene sudskom praksom Suda, posebno prema složenosti predmeta i ponašanju podnosioca predstavke i nadležnih organa, odnosno da samo kašnjenja koja se pripisuju vlastima Republike Srbije mogu opravdati zakljucak da je predmet trajao neopravdano dugo, suprotno clanu 6 stav 1 Konvencije.

Medutim, s tim u vezi, ovaj Evropski sud za ljudska prava konstatuje da je, po stupanju na snagu Konvencije u odnosu na Srbiju, prvi podnosilac predstavke - koji zastupa sebe i drugog podnosioca predstavke - propustio da se pojavi na cetiri rocišta, što je imalo za posledicu zakljucak domaceg suda u Republici Srbiji od 12. januara 2006. godine da je tužba povucena. Sud dalje primecuje da se dužina postupka posle te odluke može jedino pripisati ovom podnosiocu predstavke. Na ovu cinjenicu ukazuje podatak da su nadležni organi Republike Srbije bezuspešno pokušavali da mu uruce navedenu odluku 13 puta. Poštoj e odluka objavljena na sudskoj oglasnoj tabli, prvi podnosilac predstavke je podneo neblagovremenu žalbu, koju je nadležni sud odmah proglasio nedopustivom. Prvi podnosilac predstavke je takode odbio da primi odluku i nastavio da se žali višim instancama po pitanju dopuštenosti njegove žalbe.

Sud smatra da je ponašanje prvog podnosioca predstavke, posebno njegovi brojni neosnovani podnesci, kao i propust da saraduje sa domacim sudovima nije nedostajala marljivost u ovom periodu.

U odnosu na sve napred navedeno Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da ukupna dužina postupka u predmetnom slucaju nije prekoracila zahtev "razumnog roka" prema clanu 6 stav 1 Konvencije, pa je polazeci od tako utvrdenog cinjenicnog stanja predstavku ocenio kao neosnovanu i istu odbacio shodno clanu 35 stavovima 3. i 4. Konvencije.

A.Z.V.

HALO 92

STIŽU RACUNI ZA PROVALE

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Darka P. (1981) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade. Darko je osumnjicen da je tokom 2008. godine izvršio više provala kuca u Požarevcu, gde je nakon premetacine oduzimao zlatni nakit i novac pronaden u kuci. Nakit je prodao dok je novac potrošio za sopstvene potrebe.

ODUZIMAO PAZAR

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Neše I. (1988) iz Kostolca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade. Neša je osumnjicen da je tri puta opljacako prodavnicu mešovite robe “Market Dragulj” u Kostolcu i oduzeo dnevni pazar pronaden u prodavnici. On je kao radnik ove prodavnice narezao duplikat kljuceva od ulaznih vrata prodavnice i tako neopažen tokom noci ulazio i oduzimao pazar.

OBIJAO AUTOMOBILE I ODUZIMAO CD PLEJERE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Milana S. (1980) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio više krivicnih dela teških krada. Milan je osumnjicen da je tokom marta ove godine, u nocnim casovima izvršio devet provala vozila parkiranih na ulici ili u dvorištima porodicnih kuca. On je obijajuci automobile oduzimao CD plejere i prodavao ih zainteresovanim kupcima. Sve pokradene CD plejere policija je pronašla i vratila ih vlasnicima.

KRALI ŠINE SA PRUGE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Nebojše M. (1969) i Dalibora F. (1987) obojica iz Kostolca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teška krada. Osumnjiceni su na ime potvrde da sa Površinskog KOP-a “Klenovnik” izvezu 20 metara pružnih šina, u teretno vozilo natovarili 264 metra. Zbog težine tovara i loših vremenskih uslova, tako natovareno teretno vozilo ostalo je ukopano na zemljanom putu gde je i bilo zateceno od strane radnika Službe obezbedenja preduzeca “Kostolac-usluge” i policije. Policija je pokradene šine vratila oštecenom preduzecu dok je protiv kradljivaca podnela krivicne prijave.

TEŠKA KRAÐA I NASILJE

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Gorana P. (1984) iz Požarevca i Bojana V. (1980) iz Cirikovca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teške krade. Oni su osumnjiceni da su zajedno sa M.V.( 1990) iz domacinstva njegovog dede u mestu Cirikovac otudili i prodali berac za kukuruz marke “šanpeter” i svu poljoprivrednu mehanizaciju. Prodali su i tehnicke uredaje koje je ošteceni imao u kuci. Policija je pronašla poljoprivredne mašine i tehnicke uredaje i vratila ih oštecenom, a protiv maloletniog M.V. podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teške krade i nasilje u porodici.

PRONEVERIO TRAKTOR

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Petra T. (1947) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo pronevera. Petar je osumnjicen da je kao radnik Društvenog preduzeca “Termoelektrane i kopovi” Kostolac, izvršio krivicno delo jer je traktor koji je imao u zaduženju izvezao iz preduzeca. U blizini mesta Drmna, Petra je sacekao Radosav M. iz Osipaonice koji je u gepeku putnickog vozila vec imao pripremljene kanistere za naftu koje je Petar napunio naftom iz traktora. Oni su od strane radnika Službe obezbedenja ovog preduzeca zateceni na delu. Policija je od Radosava oduzela pokradenu naftu.

VARAO ZBOG “EVRICA”

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zorana P.. (1965) iz Beograda, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo prevara. Zoran je osumnjicen da je u tržnom centru “Stig” u Petrovcu na prevaru od starijeg meštanina Busura, na ime ucestvovanja u nagradnoj igri sa keglama, u kojoj se dobija veš mašina tražio ulog od 400 EUR-a. Nakon prvog neuspešnog pokušaja od njega je zatraženo još novca. Pošto su od njega oduzeli 1400 EUR-a obavestili su ga “da u ovoj nagradnoj igri na žalost nije imao srece”.

ZLOUPOTREBIO POLOŽAJ

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Aleksandre R. (1971), Dragane J. (1953), Snežane M. (1970), Zorice M. (1962), Valentine N. (1970), Vesne M. (1959), sve iz Petrovca i Kristine I. (1970) iz Velikog Laola, zbog osnovane sumnje da su izvršile krivicno delo zloupotreba službenog položaja.

One su osumnjicene da su u svojstvu blagajnik likvidator, od 2005. do 2007. godine isplacivale deviznu penziju zakonskom zastupniku preminule meštanke Kamenova. Na ime devizne penzije izvršile su isplatu 5.213. evra, oštetivši banku u kojoj su zaposlene.

NAVOÐENJE

Protiv Dušice J. (1970) iz Kamenova policija je podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršila krivicno delo navodenje na overu neistinitog sadržaja.

PRIJAVA ZA ZLOUPOTREBU

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zvezdane Ž. (1954) iz Velikog Gradišta zbog sumnje da je izvršila krivicno delo zloupotreba službenog položaja.

Ona je osumnjicena da je kao šef racunovodstva Osnovne škole “ Branko Radicevic” u Golupcu, od 2003. do 2006. godine, sa racuna škole podigla novac u ukupnom iznosu od preko 2.000.000 dinara pribavivši protivpravnu imovinsku korist na štetu škole u kojoj je zaposlena.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

IZ FILIJALE ZA ZAPOŠLJAVANJE POŽAREVAC - PROMENA TELEFONSKIH BROJEVA FILIJALE POŽAREVAC

Ovim Filijala Požarevac obaveštava nezaposlena lica, poslodavce i javnost o tome da je od 27. marta 2008. godine došlo do promene broja telefona u Požarevcu, i to:

Broj centrale je 012/538-100,

- broj direktora filijale je 012/538-114