Header

NASTAVLJENA AKCIJA JKP “KOMUNALNE SLUŽBE”

UPOZORENJE NESAVESNIM GRAÐANIMA

Akcija “Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac” nastavljena je angažovanjem mašine za rašcišcavanje na deponiji gradevinskog šuta “Igma” gde su nesavesni gradani bacanjem otpada ugrozili obližnje privatne parcele. “Upozoravamo gradane da ne odlažu otpadni materijal na mestima koja nisu predvidena za tu namenu, jer se izlažu ozbiljnoj opasnosti da budu kažnjeni od strane opštinske inspekcije i opštinskog sudije za prekršaje s obzirom na to da je ovaj objekat pod video nadzorom”, rekao je izmedu ostalog Dragoslav Janicijevic tehnicki direktor JKP “Komunalne službe”.

Potom je i Milutin Milenkovic nacelnik Odeljenja za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine još jednom upozorio gradane da ce inspekcijske službe rigoroznije primenjivati odluke o kažnjavanju gradana koji odlažu otpad na mestima koja nisu propisana za tu svrhu.

D.D.

PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC U OBILASKU RADOVA

OTVORENA KUCEVACKA ULICA

Prilikom obilaska radova na otvaranju Kucevacke ulice predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic je istakao da lokalna samouprava uvek stremi da uspuni želje gradana i opštinsko rukovodstvo ima za cilj da obezbedi jednake uslove za život svim stanovnicima. “Sve poslove dogovarali smo sa Komunalnom komisijom i Mesnom zajednicom “Gornja mala” i došla je na red Kucevacka ulica gde je trebalo rešiti imovinsko-pravne odnose, jer je od 3 vlasnika trebalo otkupiti deo imovine kako bi se otvorila ulica i postavila kanalizaciona mreža”, rekao je Vujicic.

O daljim planovima predsednik Komunalne komisije MZ “Gornja mala” Tomislav Petrovic je rekao: “Mi smo doneli odluku na Savetu mesne zajednice pre 2 godine, da radimo iskljucivo kanalizacione poslove i ti radovi su u 90slucajeva završeni. U narednom periodu ocekuju nas dodatni poslovi u ulici 27. aprila da bi se i ostale bocne ulice prikljucile na kanalizacionu mrežu. Otvaranju Kucevacke ulice su pored žitelja prisustvovali i Novica Rajkovic, predsednik MZ “Gornja mala” i Miomir Ilic direktor “Hidrogradnje i erozije” koja je izvodac radova. Za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u Kucevackoj ulici opština je izdvojila 1,2 miliona dinara, a za same radove 500 hiljada dinara.

D.Dinic

GRADSKI ŽENSKI HOR «BARILI» U GRACU

SA GARDEROBOM U KREACIJI OLJE IVANJICKI

Na Petoj olimpijadi horova koja ce se održati od 9. do 19 jula u austrijskom gradu Gracu gde ce se nadmetati više od 400 horova iz 90 zemalja sa svih pet kontinenata, ucestvovace i Gradski ženski hor « Barili». Pokrovitelj ove muzicke manifestacije bice austrijski predsednik Hajnc Fišer, a pocasni predsednik jedan od najpoznatijih svetskih horovoda, profesor Erik Erikson iz Švedske. Požarevljanke ce u Gracu nastupati u svecanoj garderobi koju je specijalno za njih kreirala naša poznata slikarka Olja Ivanjicki, a za ovu namenu Ministarstvo kulture odobrilo je donaciju u iznosu od 800.000 dinara. U konkurenciji za organizovanje šeste Olimpijade 2010. godine nalazi se i Beograd, zajedno sa Ankarom, Birmingemom, Lajpcigom i Vankuverom.

M. K.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PO HEKTARU 550 EVRA

Ozima strna žita posejana u optimalnom roku setve izgledaju solidno i trenutno se nalaze u fazi pocetka vlatanja, dok se ona iz kasnijih rokova setve nalaze u fazi kraja bokorenja.

"Poljoprivredni proizvodaci sa podrucja Branicevskog okruga su završili sa prihranjivanjem useva ozimih strnih žita, a padavine koje su tokom marta meseca bile prisutne u visini od 46,5 l/m2 u prvoj dekadi i u visini od 22,5 l/m2 u drugoj dekadi su pogodovale strnim žitima, jer je azot iz azotnih dubriva dospeo do zone korenovog sistema.

Jari jecam i jari ovas su na podrucju Branicevskog okruga posejani na oko 85od ukupno planiranih površina, a krmno bilje na oko 70od ukupno planiranih 5.500 ha", istice Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig".

Inace, proizvodnja kukuruza po hektaru košta zemljoradnike 500-550 evra, odnosno po stavkama: oranje (40 evra), mešavina 300 kg (140 evra), urea 200 kg (100 evra), priprema i setva (40 evra), seme (50 evra), zaštita (80 evra), kultivisanje (15 evra) i berba (60 evra).

D.Dinic

BALET

POŽAREVLJANI U PANCEVU

Republicko takmicenje baletskih škola Srbije - Pancevo 2008. godine održano nedavno u Baletskoj školi «Dimitrije Parlic» u istoimenom gradu okupilo je više od 300 daka osnovnih i srednjih baletskih škola iz cele Srbije. Na smotri koja se održava svake druge godine, i važi za jednu od najznacajnijih u baletskoj umetnosti Srbije, nastupili su daci baletskih škola iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Panceva, i njihovih isturenih odeljenja iz Kikinde, Kragujevca, Cacka, Alibunara, Požarevca, Bora i Zrenjanina.

M. K.

U SLUŽBI ZA KATASTAR NEPOKRETNOSTI U POŽAREVCU

TOTALNA OBUSTAVA RADA

- Jedini zahtev štrajkaca je - povecanje plata za 50 odsto

U Republickom geodetskom zavodu Srbije funkcioniše deset centara za katastar nepokretnosti sa ukupno 2 600 radnika. Svi oni su od 3. aprila ove godine u totalnoj obustavi rada. Medu ucesnicima štrajka je i 16-oro zaposlenih u Službi za katastar nepokretnosti u Požarevcu koja pripada Centru Kragujevac.

- Na ovu totalnu obustavu rada bili smo prinudeni jer niko nije imao sluha za naše plate. Ova Služba mesecno u proseku obezbeduje Republickom fondu milion dinara, što nije mala para, a s druge strane naše plate su zamrznute na nivo od decembra 2006. godine. U štrajku smo sa jednim jedinim zahtevom, da nam se plata poveca 50 posto i uskladi sa prosekom u republici. Ovim putem se javno izvinjavam svim našim sugradanima koji zbog štrajka ne mogu da obave posao na našim šalterima i molimo ih da budu strpljivi. Štrajk smo zapoceli 3. aprila i trajace do ispunjenja našeg zahteva. Mislim da cemo u ovome uspeti jer smo jedinstveni, 95 posto službi katastara nepokretnosti u Srbiji štrajkuje, obavestila nas je Radojka Loncar, sindikalni predstavnik Službe za katastar nepokretnosti u Požarevcu.

S.E.

UPIS ZAPOSLENIH I BIVŠIH RADNIKA ZA BESPLATNE AKCIJE

PRIJAVILO SE 937 GRAÐANA

U filijalama Nacionalne službe zapošljavanja širom Srbije nastavlja se akcija upisa zaposlenih i bivših radnika javnih preduzeca, za besplatne akcije. Prema sacinjenom rasporedu prvo su se upisivali zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u i Jat-u, u aprilu i maju evidentiraju se radnici Galenike i Telekoma, a od 30. maja pa do kraja upisa prijave podnose svi koji rade ili su radili u EPS-u i na Aerodromu "Nikola Tesla".

U prva dva meseca prijavljivanja, u Filijali u Požarevcu akcije su upisala 204, dok su 733 lica evidentirana od strane posebnih opštinskih komisija kao nepokretna i lica koja se nalaze na izvršenju zavodskih sankcija.

Veci priliv upisnika-radnika i bivših radnika preduzeca koja se privatizuju, u opštinama Branicevskog okruga ocekuje se od 30. maja kada je odredeno vreme za prijavljivanja radnika EPS-a. Procenjuje se da je takvih oko 10.000 na ovom podrucju.

Inace, kada je upis besplatnih akcija u pitanju interesantno je da je juce, 14. aprila, pocelo odricanje gradana od starih bezvrednih akcija u korist novih. Gradani to mogu uciniti na šalterima 183 filijale "Pošte Srbije". Svi formulari potrebni za odricanje nalazice se upravo na tim šalterima. Vracanje bezvrednih akcija koje su gradani upisali u svojim preduzecima prilikom njihove privatizacije omoguceno je Uredbom koju je donela Vlada Srbije i koja je pocela da se primenjuje. Sva bliža uputstva o postupku odricanja od ranije stecenih akcija i prijavljivanja za nove, mogu se dobiti na šalterima "Pošte".

S.E.

ODLUKOM SKUPŠTINE CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

OSNOVAN FOND "MARIJA I GAVRILO MUDRINSKI"

Na redovnoj godišnjoj Skupštini Organizacije Crvenog krsta u Požarevcu krajem marta, u znak secanja na humaniste, bracni par Mudrinski, jednoglasno je odluceno da se formira opštinski Fond "Marija i Gavrilo Mudrinski". Dr Gavrilo Mudrinski koji je preminuo decembra prošle godine poznat je javnosti, pored ostalog i po veoma plodonosnom zdravstveno-prosvetnom radu u Crvenom krstu i po popularizaciji dobrovoljnog davalaštva krvi u cemu je i sam ucestvovao kao višestruki davalac. Dr Marija Mudrinski, pored aktivnog humanitarnog rada u ovoj organizaciji, bila je i njen dugogodišnji predsednik kako na opštinskom tako i okružnom nivou.

- Namera osnivaca Fonda je da se, povodom Nedelje Crvenog krsta koja se svake godine organizuje od 8. do 15. maja, nagraduju najbolji radovi ucenika, ucesnika nagradnog konkursa o znacaju Crvenog krsta. Sredstva u Fondu za te namene obezbedivace se putem razlicitih donacija. Planiramo da vec u maju ove godine Fond nagradi najbolje ucenike, obavestio nas je Branislav Živulovic, sekretar CK u Požarevcu.

S.E.

U JEDNOJ NEDELJI DVE SEDNICE OPŠTINSKOG VECA POŽAREVAC

REBALANS I ZAVRŠNI RACUN

Protekle nedelje održane su dve sednice Opštinskog veca požarevacke opštine. Prva je protekla u znaku usvajanja izveštaja o poslovanju pojedinih preduzeca, ustanova i fondova za proteklu, kao i planovima za godinu koja je u toku.

Plan rada Istorijskog arhiva za 2008. godinu clanovima veca predstavila je direktorka Jasmina Nikolic. Arhiv je za ovu, godinu jubileja ( 60 godina postojanja), predvideo niz strucnih operacija na zaštiti arhivske grade kao kulturnog dobra ali i dalje predstavljanje Arhiva kulturnoj i naucnoj javnosti.

- Nastavice se preuzimanje, smeštaj i cuvanje arhivske grade u depoima Istorijskog arhiva, ali i sredivanje i obrada, ukljucujuci mikrofilmovanje tj. digitalizaciju kao trajni oblik zaštite. Ovaj posao poslednje tri godine u Istorijskom arhivu Požarevac vrši se sredstvima koje opredeljuje Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ali i Opština Požarevac. Planirali smo da ove godine to bude sto hiljada skeniranih arhivskih dokumenata. Nastavljamo i nabavku opreme. Sredstvima Ministarstva kulture u prva tri meseca ove godine realizovali smo drugu racunarsku mrežu u objektu arhivskog depoa, gde ce moci da se vrši dodatna digitalizacija arhivske grade a nastavljamo i nabavku arhivskih polica i kutija. Iz opštinskog budžeta ove godine opredeljeno je dva miliona dinara za završetak unutrašnjih gradevinskih radova na objektu Depoa. Istim projektom konkurisali smo i u Republici za sufinansiranje programa tj. izvodenje spoljašnjih gradevinskih radova, rekla je Nikolic i dodala da ce u ovoj godini biti izdata monografija o radu ove kulturne institucije. Planiran je medunarodni skup povodom jubileja stvaranja Jugoslavije a u ovoj, izbornoj godini, izdvajamo i izložbenu postavku izbornih plakata.

U Galeriji “Milena Pavlovic Barili” ocekuje nas “Ulica kulture” od 25. do kraja avgusta, “Mileni s ljubavlju”, jedan dan za talentovane u likovnom stvaralaštvu, kao i medunarodni Milenini pesnicki susreti “San i mašta” od 5-10. novembra.

Narodni muzej planira drugu fazu muzeološke obrade nalaza sa Viminacijuma i Braniceva, arheološka istraživanja na Branicevu, istraži-vanje kulture Vlaha (drugi deo), sedam likovnih izložbi, novu postavku - Požarevac u prvoj polovini dvadesetog veka, kao i izdavanje casopisa Viminacijum.

Clanovi Veca usvojili su i Plan rada gradskog ženskog hora “Barili” koji ce ove godine ucestvovati na 5. Horskoj Olimpijadi, koja ce u julu biti održana u Gracu, gde ce takmicarski program biti izveden u dve kategorije: ženskih horova i savremene muzike. S obzirom na to da je hor “Barili” osvajac dve Srebrne medalje na 1. Horskoj Olimpijadi 2000. godine, osloboden je nastupa u kvalifikacijama, te ce nastupiti u finalnom delu takmicenja.

Uz pomenute, usvojeni su Programi rada Narodne biblioteke, Centra za kulturu, Sportskog centra, Turisticke organizacije....

Druga sednica, održana poslednjeg radnog dana u protekloj nedelji , bila je posvecena predlozima rebalansa budžeta opštine, tj. zahtevima velikog broja korisnika budžeta za dodatnim sredstvima u ukupnom iznosu od oko dvadeset miliona dinara, koji su delimicno uvaženi. Zahtevi se odnose na finansiranje razlicitih izdataka, pocev od održavanja fasada, krecenja, prikljucaka, uvodenja interneta…

Postoje tri razloga rebalansa, obrazložio je nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic.

- Jedan je što ukljucujemo nepotrošeni suficit u potrošnju u ovoj godini, o cemu je Vece vec donelo odluku na prethodnim sednicama. Drugi razlog su fondovi koji su na svojim upravnim odborima doneli odluke koje smo mi ukljucili u budžet, a treci to što smo u budžet ukljucili 15 miliona dinara koje je budžetu ustupio Fond za zaštitu životne sredine, rekao je Rajic i dodao da je izvršenje budžeta za prva tri meseca ove godine 23u odnosu na planirane prihode, te da je sedmogodišnji prosek ostvarenja budžeta u istom periodu od 22-23,5

- To ukazuje da smo precizno predvideli prihode, objasnio je Rajic, ali i da su to najviše mogucnosti prihoda, te se ne možemo nadati da ce biti novih. Jednostavnije receno rano je za izradu rebalansa gde bi se povecanje potrošnje oslonilo na povecanje prihoda. O tome može da se razgovara u avgustu ili septembru, zakljucio je Rajic.

Na sednici je razmatran i završni racun budžeta Opštine za 2007. Ukupni budžetski prihodi za prethodnu godinu iznose oko 1,6 milijardi. Rashodi su bili manji, te suficit iznosi oko 10,3 miliona dinara.

157 miliona dinara cine sredstva preneta iz 2006. godine, pa se na racunu trezora opštine Požarevac na kraju 2007. godine nalazilo oko 169 miliona dinara.

Predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic zahvalio se nacelniku Rajicu i zaposlenima u Odeljenu za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti na dobrom radu, a clanovi Veca usvojili su predlog da se i za reviziju pomenutog završnog racuna izdvoji 500 hiljada dinara.

Pred clanove Veca stigao je i zahtev sindikalnih organizacija Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje dece Deciji vrtic “LJubica Vrebalov”, za uskladivanjem koeficijenata koji opredeljuju zarade. Vece je odlucilo da po ovom pitanju pošalje urgencija Ministarstvu prosvete od koga se ocekuju odgovor po ovom pitanju.

Prema najavama predsednika Dušana Vujicica moguce je ocekivati da se clanovi Veca još dva puta sastanu, pre i posle sednice SO Požarevac, koja je zakazana za 23. april. Vujicic je istakao da je Vece u sedamdeset i tri održane sednice razgovaralo o temama od vitalnog znacaja za funkcionisanje Opštine.

T.R.S.

ZAŠTO NIJE PRAVDA STARIJA OD ZAKONA

SUD U POŽAREVCU GASI »REC NARODA«

Uz sva uvažavanja institucije Suda kao najznacajnije poluge sistema naše države, prinuden sam da se obratim javnosti, Ministarstvu pravde, Predsedniku države Srbije, Predsedniku Vlade zbog nepravdi pojedinih sudija Suda u Požarevcu prema privatizovanom štampanom mediju «Rec naroda»koji 64 godine informiše gradane opštine Požarevac i gradane opština Branicevskog okruga.

Od aukcijske prodaje najstarije medijske kuce «Rec naroda» u Požarevcu i odustajanja prvog kupca od kupovine, sistematski nastaje haranga presudama sudija suda u Požarevcu protiv «Rec naroda».

«Rec naroda» postaje dežurni krivac po direktivi politickih mocnika i njihovih sledbenika zbog cinjenice što je Konzorcijum zaposlenih kupio sopstvenu medijsku kucu.Presude protiv «Rec naroda» jedna za drugom stižu a «Rec naroda» se osuduje da plati milionske svote iz svojih skromnih i mukotrpno zaradenih sredstava. Pri tome je i kulminacija kada i presuda koja nije pravosnažna biva od odredenog lica suda overena kao da je pravosnažna.

Od upozorenja predsedniku Suda da je to zloupotreba nismo dobili nikakav odgovor, niti da su odredene mere preduzete, što ocito govori kakvo je stanje u Sudu.

Alarmantne informacije coveka od zakona da su jake veze u Sudu koje cine sve da «Rec naroda» izgubi sve sporove, potvrdile su se kao tacne.

Sud u Požarevcu postaje najbolje oružje politickih mocnika i onih drugih pratecih elemenata pokreta da se ugasi najstarija medijska kuca»Rec naroda» jer tako oni žele.

Finansijski balast donetih presuda teško bi izdržale i vece novinske kuce a kamoli «Rec naroda»

Situacija telefonskih pretnji sada se realizuje mnogo perfidnije - tu su presude pojedinih sudija ..... Da je Sud u Požarevcu nemocan da se suprostavi politickim i drugim mocnicima koji upravljaju Sudom iz senke, to je potpuno jasno i evidentno.

Uvažavam izreceno mišljenje predsednice Vrhovnog suda da je teško obezbediti objektivnost i nezavisnost rada Suda u malom gradu ali ovo što se dešava u Sudu u Požarevcu, mnogo je i premnogo.

O presudama u narednim brojevima...

I.Dimitrijevic

ZADRUŽNI SAVEZ POŽAREVAC

POMOC U OSNIVANJU ZADRUGA

U prostorijama Zadružnog saveza Požarevac prošlog cetvrtka zvanicno je otpoceo sa radom Servis za pružanje pomoci u osnivanju novih zadruga. Na ovom skupu promovisan je nacin rada ovog servisa, a ukoliko Ministarstvo poljoprivrede odobri projekat kojim ce se konkurisati, usluge Servisa ce biti besplatne za poljoprivrednike.

Predsednik Zadružnog saveza mr Bogdan Živanovic istice da je osnovna uloga Saveza da pomognu poljoprivrednicima u organizovanju svojih poljoprivrednih zemljoradnickih zadruga i dodaje:

- Ovu aktivnost smo mi i do sada sporadicno obavljali, medutim u poslednjih nekoliko meseci u Srbiji se menja klima prema poljoprivrednom zadrugarstvu i pristupa se blagoj podršci u aktivnosti zadruga. To se manifestuje kroz konkretne odluke Vlade i Ministarstva poljoprivrede, pored ostalog i kroz Uredbu o dodeli podsticajnih sredstava za rad zemljoradnickih zadruga. Ta uredba je stupila na snagu i njome je predvideno da PZ mogu koristiti sredstva do 5 miliona dinara za svoje dobre programe, a to se odnosi i na novoosnovane zadruge, tako da je to dodatno probudilo interesovanje poljoprivrednika Branicevskog i Podunavskog okruga. Naš Servis je zamišljen kao servisni punkt koji ce pružati pomoc i svu logistiku, koja podrazumeva davanje organizacionih i pravnih saveta, administrativne i tehnicke usluge, tako da zadrugari mogu da se okupe i za relativno kratko vreme održe osnivacku skupštinu i dobiju sva akta koja su im potrebna.

Krajnji cilj ovakvog projekta je da poljoprivredni proizvodaci mogu biti u stanju da postignu bolje rezultate u proizvodnji.

L.L.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - DRAGOSLAV IVKOVIC IZ CIRIKOVCA

SUBVENCIONISATI PROIZVODNJU I REPROMATERIJAL

Agrar ima izuzetno veliki znacaj za ukupan razvoj privrede, pa je neophodna i odgovarajuca podrška države. Mnogi poljoprivrednici smatraju da je agrarni budžet od 27,3 i još 2,2 milijarde dinara iz NIP-a nedovoljan za potrebe razvoja agrarne privrede.

Prošlog cetvrtka posetili smo poljoprivredno domacinstvo Dragoslava Ivkovica iz Cirikovca koje se bavi ratarstvom i proizvodnjom mleka. Od ratarskih kultura u oktobru Dragoslav je posejao pšenicu na 6 hektara, a sada ga ocekuje setva suncokreta na 2 hektara i kukuruza na oko 6 hektara. Pšenica je pri-hranjena na vreme optimalnim kolicinama dubriva, tako da se ove godine mogu ocekivati i dobar rod i dobra cena.

“Prošle godine sejao sam “Pobedu” prosecni prinos se kretao u granicama 4 -4,2 t/ha, medutim pšenicu sam odmah prodao Žitostigu po ceni od 11 dinara za kilogram, a cena je sada dvostruko veca. Kukuruz je katastrofalno podbacio zbog suše i nije prelazio 2t/ha u zrnu. Ovih dana intezivno pripremam zemljište i kada temperatura vazduha i zemljišta to dozvoli obavicu setvu suncokreta i kukuruza. I ove godine koristicu zemunpoljske hibride 434 i 684 i nadam se mnogo vecim prinosima”, istice Dragoslav.

U svojoj štali Ivkovici imaju 4 muzne krave, a mleko predaju Imleku po ceni od 26 -27 dinara. Od mehanizacije poseduju traktor, berac, prskalice i sve ostale pratece mašine, ali su one u poprilicno dotrajalom stanju i potrebno ih je u najskorije vreme zameniti. Prema recima našeg sagovornika država bi u svim segmentima trebala nešto da preduzme kao što sada regresira kamatu na dugorocne kredite, zatim obezbedi subvencionisanje proizvodnje i repromaterijala (mineralna dubriva i dizel gorivo), podstice izvoz i još niz mera koje bi ojacale poziciju poljoprivrednika.

D.Dinic

PROLECNO CIŠCENJE U KOSTOLCU

CENTAR, ALI I PERIFERIJA

U okviru velike akcije prolecnog cišcenja grada koje sprovodi JKP “Komunalne službe” Požarevac, u Kostolcu je protekle subote pocelo cišcenje divljih deponija mehanizacijom “Autotransporta”. Sa cišcenjem deponija krenulo se od ulaza u Kostolac (iz požarevackog pravca) a nastavice se ka gradu i dalje.

Akcija “Za lepšu i cistiju opštinu Požarevac” svake godine krece pocetkom proleca, a ove godine sredivanje Kostolca pocelo je 1. aprila cišcenjem trotoara, kolovoza i sakupljanjem otpada duž puteva koji nisu predvideni redovnim programom. U tu svrhu angažovano je deset radnika preko Omladinske organizacije.

Oni su do sada ocistili put ka plaži “Topoljar” sve do nasipa izmedu dva Dunavca. Druga ocišcena trasa krece od restorana “Dragulj”, kroz naselje Kanal , a završena je kod preduzeca “Autotransport”, dok je treca pocela kod Termoelektrane Kostolac A, završila kod sela Stari Kostolac (Kobalovoj ulici).

Cišcen je i centar grada; kanal iza zgrade Pošte u ulici Nikole Tesle, detaljno su sredene staze i plato oko fontane, a u nedelju su uredivani gradski park i decije igralište izmedu Jadranske i ulice Stevana Nemanje.

T.R.S.

ODRŽANA SKUPŠTINA DRUŠTVA ARHITEKATA I GRAÐEVINSKIH INŽENJERA

IZGRADNJA POŽAREVCA, ZAJEDNICKI PROBLEM

U prostorijama Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac krajem protekle nedelje održana je skupština Društva arhitekata i gradevinskih inženjera požarevacke opštine na kojoj su razmatrane osnovne postavke Generalnog urbanistickog plana Opštine. Tom prilikom izabrani su i clanovi novog predsedništva Društva koje ce rešavati nagomilane probleme u planiranju i izgradnji grada i Opštine.

Sasatnku su, osim istaknutih arhitekata i gradevinskih inženjera, prisutvovali državni sekretar za urbanizam Milan Miljevic, nacelnik za urbanizam i glavi arhitekta Opštine, kao i zamenik direktora JP Direkcija za izgradnju.

T.R.S.

NA SVETSKOM IZBORU LEPOTE ZA «ELITOVO» LICE

POŽAREVLJANKA U FINALU

Petnaestogodišnja Požarevljanka Kristina Stefanovic, model modne agencije „ Forma Viva” za Srbiju, pobednica „Roventa Elit model luk” 2008. izbora za Srbiju, predstavljace našu zemlju na prestižnom svetskom izboru lepote za „Elitovo” lice koje ce biti održano 21. aprila u Narodnom pozorištu u Pragu. Osim Kristine, za mesto buduceg supermodela borice se još šezdeset devojaka iz cetrdeset i sedam zemalja sveta. Devojkama koje dodu do samog finala svetskog „Elitovog” izbora zagarantovan je uspeh u modnom vrhu, a mnoge najuspešnije manekenke otkrivene su upravo na ovim izborima- Sindi Kraford, Linda Evandelista, Žizel Bundšen, Monika Beluci, Nataša Vojnovic, Ana Mihajlovic, Marija Vujovic i mnoge druge.

M. K.

U POSETI ZDRAVSTVENOM CENTRU PETROVAC NA MLAVI

POBOLJŠAN NIVO ZDRAVSTVENIH USLUGA

Zdravstveni centar u Petrovcu na Mlavi prerasta u ustanovu koja pacijentima petrovacke opštine, ali i pacijentima susednih opština, pruža zavidan nivo zdravstvenih usluga a dobar deo zasluga za to pripada direktoru dr Zorici Stojiljkovic Stolici:

„ Na sredivanju naše ustanove krenuli smo paralelno, na dva fronta. Prvo smo zapoceli sredivanje infrastrukture koja je bila dosta dotrajala a zapoceli smo i renoviranje objekata, zgrade bolnice, doma zdravlja, starog i novog, zamenjena je stolarija, uradena nova fasada sa izolacijom, rekonstruisan je krovni pokrivac i postavljena ograda oko centra, pa slobodno mogu da kažem da sada izgledamo kao jedna domacinska kuca. Uredeno je i dvorište, asfaltirali smo staze i napravili nov parking za vozila tako da su smanjene gužve, a zamenom kanalizacionih, vodovodnih i toplovodnih cevi stekli su se uslovi i da sve sobe dobiju toplu vodu”.

Dosta je radeno i na edukaciji zdravstvenih radnika ?

„Paralelno na edukaciji zdravstvenih radnika vršili smo i racionalizaciju kadrova. Socijalnim programima smanjili smo nemedicinsko osoblje i na njihova mesta zaposlili smo kompetetne zdravstvene radnike i time podigli nivo zdravstvenih usluga. Dosta njih je bilo na edukaciji, ucestvovali su na brojnim seminarima a u tome su nam pomogli naši poslovni partneri”.

Možete da se pohvalite i novom opremom ?

„ Opremanje ustanove zapoceli smo 2004. godine . Problem je bio i nabavka raznih reagenasa pre svega za rendgenološku službu, kupili smo i gastrskop koji je koštao oko 2 miliona dinara, sva odeljenja su opremljena novim krevetima, dušecima i posteljinom, odeljenja intezivne nege opremljena su monitorima a kupljeni su i neophodni instrumenti. Obnovljena je bolnicka kuhinja, vešernica, renovirana je apoteka, decji dinspanzer, nabavnjeni su spirometri, uveden je centralni razvod gasova. Porodilište je kompletno renovirano, opreracioni blok je odvojen, sobe su konforne, a bebe su od prvog dana sa majkama. Opremili smo i hirurgiju, operaciona sala sada ima nov hirurški sto i novu najsavremeniju operacionu lampu, kupljen je nov instrumentarij i sada naši hirurzi rade i komplikovane operacije. Tu su i laparoskopske operacije i sve u svemu, Zdravstveni centar postaje ustanova od ugleda na koju opština može da se ponosi. Moram da kažem da smo unapredili i ultrazvucnu dijagnostiku. Imamo cetiri najsavremenija ultrazvucna aprata za sve vrste specijalistickih pregleda”.

Šta je neophodno još uraditi ?

„ Zapoceta je dogradnja dela novog doma zdravlja. Iz sredstava NIP-a uspeli smo da pokrijemo krov, ugradena je stolarija i izmalterisane su prostorije. Ostaje da se urade završni zanatski radovi i da se prostorije opreme, a namenjene su za lekarske ordinacije. Uskoro ocekujemo i nabavku i ugradnju lifta u zgradi bolnice a kasnije nabavicemo i lift za dom zdra-vlja”.

D.Ilic

NA SKUPŠTINI REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE U POŽAREVCU

NAGRAÐENI NAJUSPEŠNIJI PRIVREDNICI U 2007.

- Priznanja dobilo osam preduzeca i cetiri direktora odnosno vlasnika firmi

- U radnom delu sednice - o Nacionalnom investicionom planu

Tradicionalno urucivanje nagrada najuspešnijim privrednicima Branicevskog i Podunavskog okruga u prošloj godini, obeležilo je prošlonedeljnu sednicu Skupštine Regionalne privredne komore u Požarevcu. Sednicom je predsedavao Vojislav Paunovic, predsednik Skupštine, a pre saopštavanja Odluke komisije o dodeli priznanja podneta je informacija o Nacionalnom investicionom planu, izvestilac je bila Slobodanka Kojic- DŽinovic, rukovodilac Centra za razvoj u Privrednoj komori Srbije.

Gde je privreda u NIP-u?

- Od pocetka funkcionisanja Nacionalnog investicionog plana mi smo u Komori Srbije sugerisali da privreda bude mnogo više zastupljena, da i za privredu predvidimo jedan deo sredstava. Naime, evidentno je da su sredstva NIP -a pre svega usmerena ka infrastrukturi, ka projektima koji se odnose na zaštitu životne sredine, ruralni razvoj i novozapošljavanje, na povecanje broja radnih mesta. Ti kriterijumi su važili i prilikom konkurisanja za sredstva u ovoj godini, a mogu vam reci da su oni ostali i za 2009. godinu. Podseticu vas da je u prošloj godini od 25. avgusta do 31. septembra Komora Srbije prikupljala samo one projekte koji su mogli da zadovolje sve kriterijume i koji nisu bili samo projektna ideja nego su vec imali i biznis planove i studije izvodljivosti. Sve te projekte razmatrala je nadležna Komisija u Komori i od 48 pristiglih predloga Komora je uputila Kancelariji NIP 26 projekata koji su prema oceni Kancelarije pozitivno ocenjeni ali, nažalost, ni jedan od tih projekata nije iz privrede. Više od 80 posto odnosi se na infrastrukturu, na lokalnu samoupravu ali se kao nužno postavlja pitanje gde je tu privreda, gde su sredstva za privredu, da li u sve to može i privreda da se ukljuci, da se udene, istakla je Slobodanka Kojic-DŽinovic podsecajuci i na to da je je javni poziv za konkurisanje kod NIP-a u ovoj godini otvoren do 15. maja i da zainteresovani treba da iskoriste tu šansu i kandiduju projekte.

- Za ovu godinu savetujemo odnosno upucujemo kandidate na lokalnu samoupravu odnosno na njihovo povezivanje sa lokalnom samoupravom. To znaci da je najbolje kandidovanje projekata preko lokalne samouprave jer praksa pokazuje da su mnogi projekti koje je lokalna samouprava kandidovala, prošli. Ne samo da su takvi projekti pozitivno ocenjeni vec su oni i prihvaceni, odobrena su sredstva za njihovu realizaciju. Suština našeg rada je da pomognemo i privrednicima da preko lokalnih samouprava odnosno povezivanjem sa lokalnim samoupravama dodu do tih sredstava, da bar jedan broj privrednih projekata “povuce” sredstva iz NIP-a, napomenula je Kojic-DŽinovic. U nastavku izlaganja ona je podsetila ko sve, pored lokalne samouprave, može da kandiduje projekte. To su ministarstva, javne ustanove, Privredna komora, udruženja...

- Stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja, savete i sugestije u vezi sa projektom koje poželite da kandidujete a koji naravno zadovoljavaju kriterijume bilo da su u pitanju projekti vezani za zaštitu životne sredine, novo zapošljavanje, ravnomerniji regionalni razvoj... Moram još jednom da istaknem da je NIP pre svega usmeren ka infrastrukturi, ka lokalnoj samoupravi, ali ni privredi vrata nisu zatvorena.

Na pitanje da li je do sada neko iz privrede konkurisao i dobio podršku NIP-a, predstavnica Komore je odgovorila da je jedini, svetao primer - Komora u Leskovcu.

U nastavku radnog dela sednice Skupština je usvojila izveštaj Revizora o poslovanju Komore u 2007. godini. Za novog clana Odbora udruženja za šumarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira u PKS izabran je Slaviša Ðordevic iz Velike Plane dok je mr Marina Kutin iz Smederevske Palanke izabrana za novog predsednika Pododbora za tehnološke inovacije i pronalazaštvo.

Nagradena preduzeca

Odluku o nagradama saopštio je Milenko Radosavljevic, predsednik Komisije za dodelu priznanja. Najuspešniji kolektivi u Branicevskom i Podunavskom okrugu u prošloj godini su:

- “Goša - montaža” , AD Velika Plana koja se bavi montažom opreme za termoelektrane, poljoprivredu i naftnu industriju, montažom hidromehanicke i procesne opreme i opreme u visokogradnji. Firma je privatizovana od strane konzorcijuma zaposlenih i u prošloj godini zabeležila je najbolje rezultate od svog osnivanja, ostvarila je dobit od 100 miliona dinara. Sa 978 zaposlenih i snažnom mehanizacijom, Goša montaža izvodi radove na najsloženijim objektima.

- “Ishrana” AD Smederevo, zapošljava 185 radnika, u 2007. je ostvarila neto dobit od 5 miliona dinara. Firma je 2005. privatizovana, tokom 2006. i 2007. je prestruktuirana. Novi vecinski vlasnik ima ambicije da Ishrana postane vodeca kuca u proizvodnji savremenog i visokokvalitetnog pekarskog asortimana.

- “Minel-enim” AD Smederevo sa 85 radnika bavi se proizvodnjom i montažom procesne opreme, prehrambene, termotehnicke opreme i postrojenja, metalnih konstrukcija i remontom i održavanjem postrojenja. Preduzece je u poslednje tri godine zabeležilo znacajne rezultate izvodeci radove na objektima Meser-tehnogas-a, US Stila u Smederevu, Dunavke u Velikom Gradištu, Maksi diskonta u Požarevcu, Globeks-a u Smederevu, Toplifikacije u Požarevcu... Prošle godine ostvarili su neto dobit od 3,4 miliona dinara.

- “Optimum” Smederevska Palanka je firma koja se nalazi u samom vrhu proizvodaca i prodavaca blokovske robe i obrazaca sa preko 1 200 poslovnih partnera širom Srbije. Visoki kvalitet proizvoda, savremena organizacija i primena najnovijih tehnoloških rešenja u oblasti informatike i telekomunikacije je ono što karakteriše sadašnji trenutak ovog preduzeca koje zapošljava 89 radnika. Lane je ostvaren promet od preko 2 miliona evra, u nove graficke mašine investirano je 90.000 evra, a u proširenje proizvodnog pogona 110.000 eura. Neto dobit je preko 100.000 evra.

- “Progres” AD Velika Plana je akcionarsko društvo osnovano 1928. godine kao gradevinsko preduzece “Sveta Mladenovic”. Kroz svoju dugu istoriju menjalo je organizacione forme i prilagodavalo se društveno-ekonomskim prilikama. Pre pet godina sprovedena je privatizacija i preduzece prelazi u AD Progres sa 70 posto vecinskog vlasništva Dragana Kostjercevica. U Velikoj Plani se nalazi ceo proizvodni kompleks, sedište preduzeca i novootvoreni etno centar “Moravski konaci”. Od privatizacije do danas u razvoj je uloženo oko 4 miliona evra, a od osrednjeg preduzeca fabrika je dospela u sam vrh proizvodaca opeke i opreme za opekarsku industrioju. U Progresu koji je lane ostvario neto dobit u iznosu od 613.000 dinara rade 104 radnika.

- “Klima” Smederevo je privatna firma osnovana 1993. godine. Bavi se projektovanjem, isporukom, montažom i izradom instalacija industrijskog hladenja po sistemu “Kljuc u ruke” kao i servisiranje, rashladne opreme. Nova rashladna postrojenja su izradena na najsavremeniji nacin sa kontrolom i upravljanjem uz softver “Klima”. U prošloj godini firma je ostvarila realizaciju od preko 3,1 milion evra i neto dobit u iznosu od 33 miliona dinara.

- “Kosmoprodukt” Veliko Gradište je preduzece osnovano 1990. godine i tada mu je osnovna delatnost bila stocarstvo. Tokom 1994. godine, izgraden je pogon za konfekciju i preradu mesa i danas preduzece ima u posedu pogon od 680 kvadrata i kompletnu opremu za proizvodnju polutrajnih suhomesnatih proizvoda. Firma se bavi i primarnom stocarskom proizvodnjom u cilju obezbedenja potrebnih kolicina svežeg juneceg mesa. Prošle godine ostvarila je neto dobit od 746.000 dinara. Zapošljava 24 radnika.

- “Srpska kuca” Požarevac je izdavacki centar koji je u prošloj godini ostvario zapažene rezultate na polju izdavaštva kao proizvodne delatnosti. Tokom godine realizovan je projekat “Sto mladih talenata-poezija” kojim je obuhvaceno 2 500 mladih pisaca što predstavlja svojevrstan doprinos vaspitanju mladih generacija.

Najuspešniji pojedinci

Za najuspešnije privrednike - pojedince proglašeni su:

- Mr Marina Kutin, direktor “Instituta Goša” Smederevska Palanka koja je završila Mašinski fakultet, specijalisticke studije i magistraturu, trenutno se priprema za odbranu doktorske teze “ Optimizacija primene dijagnostickih tehnika i njihov uticaj na pouzdanost tehnickih sistema”. Direktor ovog Instituta je od 2003. godine, U prošloj godini u Novom Sadu izabrana je za najženu u biznisu Srbije u 2006.

- LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” diplomirani je inženjer koji je Mašinski fakultet završio 1969. godine kada i pocinje da radi u Kombinatu Kostolac u okviru RJ “Proizvodnja, remont i montaža”. Od spajanja dva javna preduzeca i formiranja Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” nalazi se na funkciji direktora Direkcije za proizvodnju elektricne energije. U proteklih nekoliko godina intenzivnog ulaganja, u obnovu i modernizaciju kostolacke Termoelektrane, veliki doprinos dao je i LJubiša Stevic.

- Dobrila Ranic, vlasnica SZTR “Marija” iz Golupca, osnovala je privatnu porodicnu firmu pre deset godina. Bavi se proizvodnjom lisnatog testa odnosno proizvoda od brzo smrznutog lisnatog testa. “Marija” je doživela ekspanziju u poslednje tri godine saradujuci sa velikim trgovinskim lancima kao što su M Rodic, Delta, Maksi, DIS...

- Slobodan Jovic, zamenik direktora JKP “Komunalne službe” Požarevac zaposlen je u ovom preduzecu od 2004. godine. Danas se ovo preduzece može pohvaliti stabilnim poslovanjem uz širenje delatnosti u pravcima koje diktiraju savremeni trendovi poslovanja. Kao clan rukovodeceg tima, uspešnim poslovnim rezultatima znacajno doprinosi i Slobodan Jovic.

Priznanja predstavnicima nagradenih kolektiva i pojedincima urucila je Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, a u ime nagradenih zahvalila se mr Marina Kutin.

S.E.

ŽIVORAD NASTIC, PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABARI:

PRIORITET- NOVA RADNA MESTA

- Prednost projektima zbog kojih ce mladi ostajati u selima žabarskog kraja

Mesec dana pre lokalnih izbora, pre isteka mandata sadašnjoj strukturi lokalne vlasti, u opštini Žabari ocenjuju da su imali veoma burne godine za sobom. Bilo je tu i privremenih mera, referenduma o izglasavanju (ne)po- verenja predsedniku, vanrednih izbora, uspostavljanja nove skupštinske vecine...Naravno da su sve te cinjenice uticale na bilans rezultata koji svaka vlast na kraju svog mandata podnosi biracima.

—Zbog toga što su neke stranke i njihovi lideri pre cetiri godine u Skupštini Opštine, svoje interese i želje stavili ispred razvojnih programa gradana, zadesile su nas brojne turbulencije zbog kojih su naravno najviše propatili gradani i mesne zajednice u smislu izostajanja investicija koje su vodile razvoju. Desio nam se i referendum o izglasavanju nepoverenja predsedniku opštine kome su prethodile nesuglasice izmedu politickim protivnika, a koji je okoncan ostajanjem aktuelnog predsednika jer je takva bila volja naroda. Pošto je zbog takvog rezultata referenduma raspuštena ondašnja Skupština, sprovedeni su novi izbori. Formirali smo novu vladajucu koaliciju u Skupštini od 13 odbornika SPS, 9 iz Koalicije DSS- Nova Srbija i 5 iz G 17 plus. Slobodno mogu reci da se u ovom sastavu veoma dobro funkcionisalo i da sam ostvarivao veoma dobru saradnju sa Skupštinom. Partneri u vršenju vlasti vec pune dve godine su vrlo korektni, uz sadejstvo izvršne vlasti, politicki pritisak i tenzije su bitno smanjeni. Da smo ovako krenuli na pocetku mandata, pre cetiri godine, rezultati bi nam bili daleko plodotvorniji, istice Živorad Nastic, predsednik opštine Žabari na pocetku razgovora koji smo sa njim vodili u susret novim lokalnim izborima.

KAKO ZADRŽATI MLADE?

- Poput ostalih opština u Branicevskom okrugu i žabarska ima probleme sa odlaskom mladih u grad i inostranstvo i sve vecim brojem starackih domacinstava. Kako ste se protiv toga borili?

— Ono što nas najviše pogada je odlazak mladih u inostranstvo, ispisuju se odavde i odlaze sa namerom da se ne vrate. To je naša bolna tacka zbog koje smo apelovali kod nadležnih republickih institucija, kod ministarstava, NIP-a... da nas podrže u brojnim razvojnim projektima kojima želimo da zadržimo mlade. Ja moram da kažem da smo prošle godine kod NIP-a prošli vrlo dobro, ove godine nikako zbog cega smo veoma nezadovoljni. Država je dužna da brine o nerazvijenim i manje razvijenim opštinama kao što je žabarska, u suprotnom ostace nam prazni prostori, staracka domacinstva, grabice se ka Beogradu u kome, nažalost tri kvadratna metra poslovnog prostora koštaju koliko jedno najbolje seosko, gazdovno domacinstvo. I ono malo mladih koje imamo neuposleni su. Posle, u globalu neuspešne privatizacije u opštini, samo je simicevska Goša u tome dobro prošla, na Zavodu za zapošljavanje imamo 494 radnika koja traže posao. To je za naše prilike mnogo, realno, oni u ovom trenutku, osim kod privatnika i ponegde u državnom organu, ne mogu nigde da rade.

- Ocigledno da opština trenutno nije u situaciji da otvara nove pogone i fabrike i da na taj nacin stvara povoljan ambijent za ostanak mladih. Ali može da obebedi uslove da ovde dodu investitori, domaci ili strani koji bi se pozabavili izgradnjom?

— Pa upravo je to osnovni razlog zbog koga smo prioritet dali razvoju komunalne infrastrukture, tu pre svega mislim na putnu mrežu i vodosnabdevanje gde su nam rezultati vrlo dobri. Za ove dve godine asfaltirali smo negde oko 25 kilometara koje regionalnih koje lokalnih puteva cega u zadnjih 30 godina nije bilo u našoj opštini. Izvršili smo rekonstrukciju vodovoda u Aleksandrovcu, Simicevu i Vlaškom Dolu, u toku su pripreme za izgradnju novog vodododa u naselju Tocka i za rekonstrukciju vodovoda u Porodinu i Oreovici. Sredstva su obezbedena iz nadležnih ministarstava, licnim ucešcem gradana i iz opštinskog budžeta. Znacajnu pažnju smo posvetili i adaptaciji školskih objekata koji su nam bili u zaista lošem stanju pa smo uredili sanitarne cvorove u našim školama, ostalo je da do kraja ove školske godine taj posao privedemo kraju u još dva objekta. Škole su nam svetinje i kada smo razmatrali mrežu školskih ustanova kojom su nam predložena izvesna ukidanja, odlucno smo se usprotivili i zadržali istu organizaciju. Naše je trajno opredeljenje da svako naše naselje mora da ima školu odnosno školsko odeljenje.

Zdravlje

- Jedna ste od retkih opština ne samo u Okrugu vec i u Srbiji koja je preuzela osnivacka prava nad Domom zdravlja. Šta je tu bio vaš interes?

—Prošle godine smo odlucili da se Dom zdravlja Žabari izdvoji iz Zdravstvenog centra Požarevac. I pored nekih strahovanja pokazalo se da je to dobar potez, Dom dobro funkcioniše, opština je sada u prilici da brine o kompletnoj primarnoj, zdravstvenoj zaštiti svojih gradana. Ima tu još dosta posla, potrebno je da sve ambulante do kraja ove godine preuredimo i mislim da cemo u tome uspeti uz pomoc mesnih zajednica i državnih institucija. Takode, predstoji nam i znacajnije opremanje ustanove. Briga o zdravlju tesno je povezana sa fizickim aktivnostima naših ljudi, a pre svega mladih zbog kojih smo uredili nekoliko sportskih igrališta, u Vlaškom Dolu, Polatni, Simicevu i Kocedinu. Sportsko igralište istovremeno sa kotlarnicom i mokrim cvorom, gradimo i u Porodinu, našem najvecem selu, sredstva u iznosu od 10 miliona dinara dobili smo od Ministarstva prosvete. Ostace nam da sportska igrališta izgradimo u još dva naselja, u Ticevcu i Svinjarevu i onda cemo moci da kažemo da u svakom selu imamo teren za fudbal i druge sportove. Inace, pohvalicu se podatkom da u 15 naših naselja postoji 14 fudbalskih klubova, da nam dobro radi Karate klub...

- Rekoste da niste zadovoljni sredstvima koja su vam ove godine odobrena iz NIP-a.

— Prošle godine smo konkurisali sa 24 projekta, odobreno je 11 zašta smo dobili milion i 32 hiljade evra. Ove godine su sredstva prepolovljena. Podneli smo 58 projekata jer smo želeli da pokažemo da smo ozbiljna samouprava koja ima svoje ciljeve i programe, odobrena su nam samo dva i po projekta uz cifru od oko 500 hiljada evra. Mislim da je politicki uticaj bio dominantan, nadvladao je realnost pa su iz Kancelarije NIP-a odlucili da se ovde radi nešto zašta se naši gradani i rukovodstvo nisu odlucili.

Gasifikacija i objekti za proizvodnju i preradu

- Na kraju ste mandatnog perioda u kome su mnoge stvari samo zapocete. Šta porucujete novoj lokalnoj samoupravi da nastavi pod šifrom “prioritetno”?

—Treba završiti asfaltiranje redovnog puta M 275 Aleksandovac-Mirijevo obzirom da je ostalo još nešto više od 2 kilometra, a zastalo se zbog aktuelne politicke situacije na nivou republike. Takode, u JP “Srbija Put” su saglasni da se asfaltira 10 kilometara puta Žabari - Petrovac zbog održavanja državnog prvenstva, auto-moto relija na našim putevima što je u istoriji Žabara jedinstvena prilika. U programu radova “Srbije Puta” su i deonica prema Velikoj Plani, odnosno put Žabari-Velika Plana u dužini od 3 km i deo regionalnog puta 103 Požarevac -Žabari na relaciji od Vlaškog Dola do Žabara, dužine 4 km. Izgradnja treba da se nastavi i u narednom periodu naravno uz pomoc republickih institucija. U oblasti vodosnabdevanja vrlo je znacajno da nastavimo izgradnju vodovoda Vlaški Do, naselje Tocka i adaptaciju i sanaciju izvorišta Oreovica i Porodin. Važno je i da ude u proceduru odobravanja od strane republickog Ministarstva za poljoprivredu, izgradnja zajednickog vodovoda za tri brdska naselja, za Mirijevo, Svinjarevo i Ticevac. Meštani ovih sela su izrazili želju da zajedno sagrade vodovod i republika im u tome mora pomoci. Ono što je takode važno je nastavak sistema izrade takozvanih “Mokrih polja” u smislu odvodenja fekalne kanalizacije. Sacinjen je generalni projekat za ovo pitanje koji se sastoji iz dve mini kanalizacije koje ce za pocetak biti pristupacne gradanima u Pomoravskom delu opštine, jedna lokacija bi bila u Žabarima za Porodin, Žabari i Simicevo, a druga u Aleksandrovcu, za naselja Oreovica, Aleksandrovac i Vlaški Do. Posle toga bi sistem “Mokrih polja” uvodili i u druga naselja. Ovaj sistem se u Srbiji vec dokazao i Ministarstvo za poljoprivredu izdvaja sredstva za te namene.

- Pored ovih, iskljucivo lokalnih postoje i neke regionalne investicija kojima je i vaša opština obuhvacena.

—Svakako, to je pre svega izgradnja gasovoda koja je podržana i od NIP-a i za koju su u ovoj godini izdvojena znacajna sredstva. Prioritet je da se merno regulaciona stanica izgradi u Požarevcu i posle toga gas krece po opštinama pa ce tako stici i do nas. Bice to veoma znacajno za naše podneblje i u ekonomskom i u ekološkom smislu. Ne treba zaboraviti na cinjenicu da smo mi vrlo poznati povrtari, narocito to važi za Porodince koji ce, zahvaljujuci gasu proizvoditi daleko zdraviju povrtarsku hranu i za nas i za izvoz. Pored gasifikacije koja ce biti veoma važna investicija pomenuo bih na kraju i potrebu investiranja u objekte kojima bi morali da smanjimo nezaposlenost naših ljudi. Mi smo tu predvideli dva pravca, jedan vodi ka poljoprivredi gde smo uredili, komasirali i meliorisali 14 hiljada hektara ali je za vecu proizvodnju našeg seljaka na tom zemljištu potrebna materijalna pomoc i podrška državnih fondova, nadležnih ministarstava. Drugi pravac vodi ka podizanju preradnih kapaciteta, jer kada imate dobru proizvodnju treba da imate i sušare, hladnjace poput one u Žabarima, a dobro bi došli i sistemi kucnih radionica. Sve što može da uposli naše ljude, a pre svega našu omladinu mora da dobije široku podršku, i ovde u lokalu, a još više u Republici, rekao nam je na kraju razgovora predsednik Nastic.

S.E.

U SALONU NARODNOG MUZEJA ZRENJANIN IZLOŽENI RADOVI MILENE PAVLOVIC BARILI

NAJZNACAJNIJI KULTURNI DOGAÐAJ U ZRENJANINU

- Izjavio na svecanom otvaranju izložbe Božidar Vorgic, direktor Narodnog muzeja Zrenjanin

U Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin otvorena je izložba 44 dela- slike, modne kreacije, ilustracije i reklame Milene Pavlovic Barili. Nastup Gradskog ženskog hora «Barili» uoci otvaranja izložbe nagovestio je veliki kulturni dogadaj u gradu u kome je inace rodena Katalin Tasic, umetnicki rukovodilac i dirigent požarevackog hora. Brojnim posetiocima obratili su se Božidar Vorgic, direktor Narodnog muzeja Zrenjanin, Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac i zamenik gradonacelnika Zrenjanina Predrag Stankov, a prisustvovali su i Rako Tomovic, clan Opštinskog veca Zrenjanin zadužen za kulturu, Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije, clanovi Upravnog odbora Galerije i Rade Mihajlovic, clan Opštinskog veca zadužen za obrazovanje i kulturu.

- Cast mi je i veliko zadovoljstvo da vas u ime lokalne samouprave oštine Požarevac pozdravim i da vam zaželim licnu i porodicnu srecu. I ovog puta se pokazalo da su Zrenjaninci gostoljubivi ljudi, to smo osetili prilikom dolaska, i prilikom susreta i razgovora sa vašim opštinskim rukovodstvom. Požarevac otvorena srca nudi saradnju, ovog puta na nivou kulture gde smo vam ponudili deo naše svetski znacajne baštine, našu Milenu i njena dela od neprocenjive vrednosti. Znacajno je i to što su nedavno Požarevac i Zrenjanin dobili status grada, i to je nešto što nas povezuje tim pre što dolaze bolja vremena, naglasio je izmedu ostalog Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

Direktor Narodnog muzeja Božidar Vorgic nije krio zadovoljstvo što su Milenina dela predstavljena u gradu u cijoj blizini (Orlovat) je roden, izvesno vreme živeo i stvarao Uroš Predic, jedan od najpoznatijih srpskih slikara.

- U Narodnom muzeju smo organizovali brojne izložbe velikana srpskog slikarstva, ali smatramo da je izložba Milene Pavlovic Barili jedna od najznacajnijih koja ce ostaviti izuzetan trag u kulturi grada. Duboko verujem da ce broj posetilaca biti preko deset hiljada u gradu koji ima oko osamdeset hiljada stanovnika, tako da ce to biti jedan kulturni dogadaj koji ce verovatno biti vrednovan kao najznacajniji u Zrenjaninu, istakao je Vorgic.

Svoje impresije sa otva- ranja izložbe iznosi i Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije «Milena Pavlovic Barili».

- Ostvarilo se ono o cemu smo se prošle godine direktor Božidar Vorgic i ja dogovorili, nadam se da ce ovih mesec dana koliko izložba traje naša ocekivanja biti ispunjena. Nastup našeg hora i modna revija dali su jednu celinu koja ce predstavljati centralni dogadaj godišnje izložbene sezone naše Galerije. Pre Zrenjanina, ova postavka bila je izložena u Narodnom muzeju u Vršcu, a potom sledi i izložba u Subotici. Višegodišnja želja i napori koje cinimo da se Milenina dela predstave reprezentativnom izložbom ljubiteljima umetnosti u Italiji, najverovatnije u Rimu, zemlji u kojoj je roden njen otac Bruno Barilli, na putu je da bude i ostvarena. Zahvaljujuci velikoj pomoci dr Miomira Koraca, pomocnika ministra kulture projekat je prihvacen, ali nažalost zbog poznate politicke situacije naš ambasador je povucen iz te zemlje, napominje Stanojevic.

Izložbu u Zrenjaninu otvorila je Jelica Milojkovic, muzejski savetnik Galerije, inace autor postavke.

- Izložbom slika Milene Pavlovic Barili želeli smo da predstavimo jedan mali, izuzetno znacajan deo nacionalne kulturne baštine ciji znacaj prevazilazi granice Srbije. Ova dela su prekrasna i dragocena ostvarenja jedne izuzetne i svestrane umetnicke licnosti koja je poput meteora zasjala na nebu naše umetnosti, darujuci joj jedan svet dotle nepoznat: svet tajanstvenih snovidenja i fantazmagorija, treperavih slutnji i strepnji, pretocenih u jezik slikarstva i poezije. Milena Pavlovic Barili, slikar i pesnik, rodena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine kao jedino dete u braku Požarevljanke Danice Pavlovic i italijanskog kompozitora, muzickog kriticara, pesnika i putopisca Bruna Barillija. Slikarsko obrazovanje dobila je najpre u beogradskoj Umetnickoj školi, a potom na akademiji u Minhenu. Najznacajniji deo Mileninog umetnickog opusa nastao je van granica Jugoslavije, koju je Milena napustila u rano prolece 1930. godine. Skoro citavu deceniju ona je svojim životom i radom bila vezana za zapadnoevropske umetnicke metropole - London, Pariz i Rim. U predvecerje Drugog svetskog rata, avgusta 1939., Milena je otputovala u NJujork, gde je ostala sve do svoje smrti. Krece se u visokim krugovima, udaje iz ljubavi, a onda, iznenada, u trideset petoj, zapada u misticnu krizu - sebe sve cešce vidi kao monahinju. Oblacila se u crno, zavese u stanu su bile crne. Tako se i slika. Jednog dana dolazi u posetu svom prijatelju muzicaru Ðankarlu Menotiju i predaje mu na cuvanje svog psa i jednu nedovršenu sliku. Nalaze je mrtvu nekoliko dana kasnije. U kuci Barili rec samoubistvo niko nije smeo da izgovori. Zapisano je da je umrla 6. marta 1945. usled povrede kicme posle pada sa konja. Urna sa njenim pepelom iste godine pohranjena je na groblju Testaco u Rimu gde su kasnije sahranjeni i njeni roditelji. U Požarevcu, u njenoj rodnoj kuci, danas se nalazi Spomen-galerija „Milena Pavlovic Barili”, u kojoj se cuva oko 800 njenih umetnickih radova.

Magicno i onostrano definitivno ce se uobliciti u njenom delu tokom letnjih meseci 1932. u Italiji. Iste godine, sredinom oktobra, otvarajuci rimsku umetnicku sezonu, Milenina izložba ocenjena je kao dogadaj koji je doprineo da njeno ime uzleti i rasprši se po evropskim novinama. Italija, Milenina druga domovina, docekala ju je raširenih ruku. Druga Milenina samostalna izložba u Parizu, na Jelisejskim poljima, 1938. godine izazvala je pravu senzaciju i donela joj briljantne ocene oštrih i probirljivih kriticara i hronicara, kao što su Breton, Kokto, Ðordo de Kiriko, Lot, De Pizis, Valeri. Posle uspeha u Evropi, Milena Pavlovic Barili napušta Stari kontinent i karijeru nastavlja u Americi, gde veoma brzo stice izuzetnu afirmaciju. Bizaran svet Mileninog carstva snova satkan od oblaka velova, meseceve svetlosti, rasutih kosa, magle i dima, morskih pucina i prozracnog nebeskog plavetnila, egzistira u njenom delu i dalje, u novim i raznovrsnim kombinacijama. Milenine izložbe u NJujorku i Vašingtonu 1940. i 1943. godine zaokupljaju pažnju istaknutih kriticara i galerista koji o njenoj umetnosti govore kao o ogromnom polju uspomena i prefinjene usamljenosti prožete beskrajnom nostalgijom i arhitekturom sanjarenja. Originalna i samosvojna, Milena Pavlovic Barili je mag, pesnik protivrecnosti, suprotnosti, sinkretizma, kao što kazuje stihovima „na kutku oblaka spava nejasna tuga”. O tome ko je zapravo bila Milena Pavlovic Barili možda najbolje govori izjava Vide Ognjenovic: „Milena je imala dva paralelna kulturna nasleda, dve domovine, nosila je dva prezimena - majcino i ocevo, progovorila je na dva jezika, maternjem i ocinskom, majci je pisala najnežnija pisma na srpskom, ocu ista takva na italijanskom, umetnicki se izražavala slikanjem i poezijom, odrasla je ne poznajuci roditeljski dom, putujuci od oca do majke koji su proživeli život u braku, ali nikad zajedno. Ostala je nedužno dete i u liku fatalne žene”, istakla je izmedu ostalog Jelica Milojkovic.

KATALIN TASIC:

VECE ZA NEZABORAV

- Ovo je zaista bilo izuzetno vece, naš hor nosi ime umetnicke porodice Barili u cijoj smo kuci, medu njenim slikama takoreci svakodnevno. Ali biti u Zrenjaninu, sa njenim slikama i mojim devojkama iz hora zaista je bilo uzbudljivo, pogotovo za mene jer sam rodena u ovom gradu. Pokušala sam da stvorim atmosferu koja prati Milenu preko italijanske kompozicije Kacinija, a preko duhovnosti Stevana Mokranjca. Utisci su predivni, jedino mi je žao što moramo da idemo nazad u Požarevac, kaže Katalin Tasic, umetnicki rukovodilac i dirigent hora « Barili».

M. Kuzmanovic

U POŽAREVCU ODRŽANA PREDIZBORNA KONVENCIJA G 17 PLUS

AKCIJA UMESTO PRICE!

Pred prepunom salom Centra za kulturu prošlog petka održana je predizborna konvencija stranke G17 Plus na kojoj su predstavljeni kandidati za lokalni i republicki parlament sa teritorije Branicevskog okruga. Na samom pocetku prisutnima se obratio Predrag Makar predsednik OO G17 Plus Požarevac naglasivši da narod nece dozvoliti da Srbija bude jedina zemlja na svetu koja je vratila tocak istorije unazad, vec da ce svoj glas dati naprednim demokratskim snagama u zemlji ciji je jedan od predvodnika G17 Plus. Ova stranka je najzaslužnija za ocuvanje stabilnosti dinara, osnivanje i sprovodenje NIP-a, donošenje Fonda za izvodenje javnih radova za nezaposlene, donošenje Zakona o zapleni imovine stecene korupcijom i kriminalom. Makar je pozvao gradane da 11. maja glasaju na republickom nivou za koaliciju DS - G17 Plus broj 1 i za lokalnu listu broj 2 G17 Plus - SPO Mladan Dinkic.

Za Evropski Požarevac

Potpredsednik Narodne skupštine Miloljub Albijanic je porucio da lista “Za evropsku Srbiju - Boris Tadic” ima jednostavan program svima razumljiv i primenljiv, a to je bolji život svakog gradanina i stalni rast životnog standarda. “Hocemo Evropsku uniju i evropske integracije, jer to znaci bolji život svakom coveku. Svi zajedno moramo da vidimo šta je potreba ovog kraja, koja su to radna mesta, koji su to razvojni projekti koji ovde treba da se razvijaju i prema tome da menjamo obrazovne profile i zanimanja u skladu sa potrebama”, rekao je Albijanic.

Predstavljajuci program stranke Vladimir Ilic državni sekretar za zapošljavanje i kandidat za narodnog poslanika je istakao: “Želim da Požarevac ne bude više crna rupa, vec uspešan i prosperitetan grad. Mi moramo da pomognemo svakom gradaninu, penzionerima, studentima, svakoj mesnoj zajednici, jer nema porodice u Srbiji gde neko nije nezaposlen. Siguran sam da Mladan Dinkic može da reši probleme svih tih ljudi i nadam se da ce gradani glasati za modernu, evropsku Srbiju, za moderan, evropski Požarevac i budite sigurni da cemo ostvariti pobedu”.

Prema recima Snežane Markovic - Samardžic potpredsednice Politickog saveta G17 Plus i ministarke omladine i sporta zemlja se može menjati kroz velike i male stvari, ako se primeni akcija umesto price. Vizija stategije za mlade jeste da oni ne odlaze iz manjih sredina u vece, da ne odlaze iz zemlje trajno u inostranstvo, vec da ostanu ovde i menjaju ovu zemlju na bolje.

Rec predsednika G17 Plus Mladana Dinkica

Evo nas ponovo pred najvažnijim izborima posle 2000. godine, zato što ce to biti referendum. Ocekujem da cemo dobiti šansu i potpisati Sporazum o pridruživanju sa EU, a onda na izborima 11. maja imacemo referendum, da li hocemo parlament koji ce ratifikovati Sporazum ili cemo da glasamo za one koji su protiv toga da mi bilo šta uradimo sa EU. Imamo dve potpuno razlicite politike. Jedna je državnicka, jer vodi racuna o gradanima Srbije, o ekonomskom standardu i to je evropska Srbija. A druga je gubitnicka, jer traži da ostanemo u mestu, da ostanemo izolovani. Ako nema stranih investicija u Srbiji, nema nacina da se na dugi rok održi stabilnost dinara. Glasanjem za Evropu obezbedicemo više posla, vece plate i stabilan dinar.

Obecavamo svake godine 3.000 kredita za pocetnike, bez hipoteke sa kamatom 1i grejs periodom od godinu dana. Odlucili smo da napravimo novu politiku industrijskog razvoja i damo prioritet za tri sektora: informacione tehnologije i telekomunikacije, elektroniku i automobilsku industriju. Ko investira preko 200 miliona evra i zaposli preko 1.000 ljudi imace od strane Vlade Srbije pokriveno do 25troškova investicije. Nova Vlada mora da pokrene i sveobuhvatni program izgradnje evroputeva, a najpre mora da se završi Koridor 10. Starackim, nekomercijalnim domacinstvima vraticemo subvencije u iznosu od 50.000 dinara godišnje. Onima koji proizvode za tržište polovina investicija bice pokriveno iz Agrarnog budžeta. Ravnomerni regionalni razvoj obezbedicemo zapošljavanjem i izgradnjom saobracajne infrastrukture, sportskih objekata.

Samo Boris Tadic garantuje da u Srbiji nikad više nece biti rata i da cemo živeti u miru. Zato vas pozivam da na izborima date šansu Požarevcu i glasate za listu broj 2 na lokalnim izborima, a na republickom nivou za listu broj 1 “Za evropsku Srbiju - Boris Tadic” jer ako sada ne glasamo da udemo u EU, ne znam kada cemo!

D.Dinic

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

“JOŠ BOLJE”

Odbornicku listu za predstojece izbore na lokalnom nivou Opštinski odbor Srpske radikalne stranke predao je 6.aprila. Na listi se nalazi 68 kandidata za odbornike u Skupštini opštine Požarevac, a kandidat za gradonacelnika je Saša Valjarevic koji je i nosilac liste. Ove godine radikali na izbore izlaze pod sloganom “Još bolje”, a na izbornim listicima naci ce se pod rednim brojem 4.

Lista SRS je sastavljena od razlicitih profila, pocev od poljoprivrednika, penzionera, radnika, visokoobrazovanih clanova stranke, a zastupljene su i nacionalne manjine.

Kada je rec o programskoj orjentaciji sa kojom stranka izlazi na izbore vidna je spremnost na obracun sa kriminalom i korupcijom, koja je i prva programska stavka. Predsednik Opštinskog odbora SRS, poslanik u republickom Parlamentu i kandidat za gradonacelnika Požarevca, Saša Valjarevic kaže:

- Za slogan “Još bolje” odlucili smo se jer smatramo da smo do sada, u koaliciji sa još dve stranke uspeli da nametnemo naše videnje razvoja grada, funkcionisanja javnih preduzeca i ustanova koje su pod ingerencijom lokalne samouprave, a to je da se radi u interesu svih gradana i da se ne prave nikakve razlike, po bilo kom osnovu. S obzirom na to da smo u protekle cetiri godine bili aktivni u vršenju vlasti i na rezultate koji su postignuti, smatram da smo stekli poverenje kod gradana, što su oni i pokazali kada je naš kandidat Tomislav Nikolic osvojio rekordan broj glasova u opštini Požarevac i mislim da ce i na ovim izborima najveci broj glasova dobiti Srpska radikalna stranka. Za ove cetiri godine, koliko ucestvujemo u vlasti, ova koalicija koja je vodila lokalnu samoupravu nema ni jednu aferu, a imali smo razne inspekcije, od lokalnih, pa do republickih. Smatramo da rešavanje problema narkomanije u Požarevcu i Kostolcu može da se reši na mnogo bolji nacin. Trebalo bi da se u svim školama uvede bolji nadzor dece, jer se pokazalo da je školski policajac veoma važan u ovom smislu. Insistiracemo da svaka škola dobije svog školskog policajca, kao i to da se video nadzorom pokriju škole, cime ce se stepen bezbednosti dece u školama podici na viši nivo. Opremanje škola je veoma važno takode, tu imamo primer Osnovne škole “Sveti Sava” koja nema adekvatnu fiskulturnu salu, a fizicko vaspitanje odvija se u neadekvatnim uslovima, u dve spojene ucionice. Projekat je vec uraden i mi planiramo da finansiramo izgradnju sale. Sportska hala u Kostolcu takode bi trebalo da bude završena, a i ostale sportske ustanove trebalo bi da funkcionišu bez problema. Na taj nacin bi se deci i mladima omogucilo aktivnije ucešce u sportskim aktivnostima i njihovo sklanjanje sa ulica. Radicemo i na renoviranju škola, kako bi deca mogla nesmetano da rade i uce.

Što se tice zdravstva, poznato je da sve zdravstvene ustanove treba da budu pod ingerencijom lokalne samouprave, osim Bolnice koja je pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, primenicemo sasvim drugaciji vid funkcionisanja tih ustanova, pocev od seoskih sredina, gde treba pružiti adekvatnu zdravstvenu zaštitu i negu, kako meštani ovih sredina ne bi morali da dolaze u grad, gde cesto moraju dugo da cekaju na red. Kada je rec o specijalistickim pregledima, primenili bismo princip zakazivanja, kako bi svako imao svoj termin, cime bi se izbeglo dolaženje pacijenata po više puta i cekanje na pregled. Veliki problem su neadekvatni uslovi u našoj Bolnici, koja je jedna od najstarijih u Srbiji. Da bi se to poboljšalo krenucemo u dugo obecavani završetak radova na zgradi nove Bolnice. Mi cemo dati predlog koji je iniciran i od strane sadašnjeg direktora Zdravstvenog centra, za samodoprinos, cime bi se naši gradani ukljucili u pribavljanje inicijalnih sredstava. Trebalo bi da u toj zgradi bude Urgentno odeljenje, Porodilište, Decija klinika. Urgiracemo i da se izdvoje sredstva iz republickog buyeta da sve zdravstvene ustanove budu opremljene potrebnim aparatima. Redovi u hodnicima ce morati da nestanu, jer ce se uvesti red, rad i disciplina, kao i odgovornost svih zdravstvenih radnika, nece moci više funkcionisati tako što pola radnog vremena provode na poslu, a pola po privatnim klinikama, vec ce morati da rade svoj posao, ili ga ustupe kolegama koji su bez posla.

Nezaposlenost je veliki problem koji smo mi pokušali da rešimo protekle cetiri godine, to je dalo odredene rezultate, medutim od 2000-te do 2008. godine milion gradana u Srbiji je ostalo bez posla. Naša industrijska zona koja je nekada imala preko 5.000 radnika svela se na 500. Sa privatizacijom koja je izvedena, kompletna industrijska zona je zamrla. Svesni smo da kao lokalna samouprava nismo mocni da ove probleme rešimo sami, pa je u pripremi idejni projekat industrijske zone, koja se nalazi na mestu vec postojece industrijske zone. Ponudicemo svim potencijalnim investitorima da ulažu u proizvodne investicije, gde ce biti zaposleni radnici sa teritorije naše opštine. Imamo zainteresovane potencijalne investitore za sportske objekte. Pokrenuti su i razgovori sa predstavnicima naših udru- ženja u dijaspori da organizujemo skup na kome cemo im ponuditi naše kapacitete sa kompletnom infrastrukturom i omoguciti im da u najkracem roku dobiju potrebnu dokumentaciju za izgradnju objekata. Procena je da je potreban i hotel, jer su smeštajni kapaciteti mali. Taj hotel bi se najverovatnije nalazio u LJubicevu. Postoje zainteresovani investitori i za izgradnju Gerontološkog centra, koji bi rešio pitanje najstarijih sugradana koji su ostali sami. Time bi se dobila i radna mesta za sve one delatnosti koje su potrebne ovakvim ustanovama i preduzecima.

Rad gradske uprave, po našem mišljenju trebalo bi reorganizovati, pri cemu cemo se truditi da niko ne ostane bez posla, svi ce biti rasporedeni, shodno kvalifikaciji, ali cemo se truditi da sve službe i šalteri koji treba da budu na usluzi gradanima budu izmešteni u Uslužni centar u centru grada; on bi radio i u popodnevnim satima i subotom, kako bi zaposleni mogli da dodu u vreme kada nisu na radnom mestu. Potrudicemo se da ove službe budu organizovane tako da gradanin može sve da završi u jednom danu.

Takode bi trebalo formirati strucnu službu koja bi se na efikasniji nacin bavila problemima lica koja su u stanju socijalne potrebe. Trudicemo se da u okviru lokalne samouprave formiramo posebno odeljenje koje ce na efikasniji nacin rešavati ova pitanja.

Kada govorimo o buyetu opštine Požarevac on ce biti formiran u skladu sa Zakonom, ali i prema potrebama. Od ove godine smo, primera radi, uveli izdvajanje za najstarije sugradane koji imaju penzije ispod republickog proseka za nabavku lekova i prevoza.

Program sa kojim istupa SRS na lokalnim izborima 11. maja predvida i rešavanja pitanja iz oblasti ekologije, poljoprivrede, turizma, kao i uredenja grada.

Srpska radikalna stranka poziva sve gradane da 11. maja izadu na lokalne izbore i zaokruže broj 4. U Opštinskom odboru isticu da ih slogan “Još bolje” obavezuje da od sada ulože još više napora i na kvalitetniji nacin uhvate se u koštac sa svim problemima koji muce gradane.

Kandidat za gradonacelnika Saša Valjarevic

Saša Valjerevic roden je u Badenu u Švajcarskoj 8.06.1969.godine. Osnovnu školu završio je u Požarevcu, srednju Tehniku školu u Kostolcu, a ekonomski fakultet je, uz rad, završio u Nišu. Od 1988. godine radi na Kopovima Cirikovac i Drmno, 2005. godine imenovan je za direktora Javnog komunalnog preduzeca. Preduzece ciji je direktor je 2006.godine proglašeno za najbolje javno preduzece u opštini Požarevac, a 2007. Valjarevic dobija Oktobarsku nagradu grada Požarevca za rezultate u radu. Istice da se u poslu oslanja prvenstveno na timski rad u kome prednost nema partijska opredeljenost, vec obrazovanje i strunost i požrtvovanost. Oženjen je, otac dve kcerke.

L.L.

U POŽAREVCU OBELEŽEN SVETSKI DAN ROMA

ZBOGOM CERGO - ZDRAVO ŽIVOTE!

U svetu se 8.aprila obeležava Medunarodni dan Roma koji je ustanovljen 1971. godine. Tog dana je u Londonu održan Prvi svetski kongres Roma, na kojem je verifikovan naziv pripadnika tog naroda - Romi. Odlukom Ujedinjenih nacija 8. april je proglašen za Svetski dan Roma.

U saopštenju generalnog sekretara Saveta Evrope navodi se da Evropljani godinama nisu tretirali fer romsku populaciju, cime su i sebe uskratili za upoznavanje njihovog bogatog kulturnog nasleda. NJihov položaj se razlikuje od države do države, ali zbog svog nacina života su cesto tretirani kao gradani drugog reda. Upravo zbog toga, brojne romske organizacije nastale poslednjih godina, pokušavaju da promene sliku o svom narodu.

Prijem u zgradi opštine

Osmi april se u organizaciji Udruženja Roma Branicevskog okruga obeležava vec dugi niz godina, a ove godine je to još znacajnije, jer od juna meseca Srbija predsedava Dekadom Roma (2005 - 2015). Na prijemu Roma u Svecanoj sali opštine Požarevac prošlog utorka prisustvovali su Dušan Vujicic predsednik opštine, mr Tihomir Jovanovic šef kabineta predsednika opštine, Branislav Popovic PR menadžer opštine, Miroslav Veljkovic predsednik Udru- ženja Roma Branicevskog Okruga, Boško Nikolic romski car i Dragan Nikolic ambasador dobre volje romskog naroda.

Zahvaljujuci na prijemu predsedniku opštine Dušanu Vujicicu i njegovim saradnicima, Miroslav Veljkovic i Boško Nikolic su cestitali praznik i poželeli srecu i zdravlje Romima sa teritorije opštine Požarevac i Branicevskog okruga.

Prisutnima se potom obratio Dušan Vujicic predsednik opštine Požarevac sledecim recima: “Dragi Romi cestitam vam praznik sa željom da se dugo proslavlja, jer lokalna samouprava i Romi sa teritorije Branicevskog okruga izvanredno saraduju. Opštinsko rukovodstvo nikada nije okrenulo leda Romima, vec zajednicki rešavamo probleme trudeci se da svima bude život bolji i srecniji bez obzira na nacionalnu pripadnost”.

Rec ambasadora

Pozdravljajuci skup, ambasador dobre volje romskog naroda Dragan Nikolic se osvrnuo na Svetski dan Roma i Dekadu Roma: “Svi prisutni znamo kakvo je stanje na terenu, koliko ima gladnih, neobrazovanih, nesituiranih pripadnika romskog naroda. U saradnji sa Udruženjem Roma Branicevskog okruga i ostalim romskim organizacijama vec nekoliko godina se radi na konstantnom ukljucivanju romske dece u proces obrazovanja i vaspitanja. Ono što uporno pokušavamo da objasnimo svim nevladinim organizacijama je da ne želimo da pravimo podele, jer sva deca su ista. Naravno postoje mešovite grupe, ali samo u uzrasnim kategorijama, a ne u rasi, veri i naciji. Takode, koliko god da se trudimo da uradimo neki projekat, svi moraju da shvate da postoji mnogo ogranicavajucih faktora. Pre svega je to vreme, jer romski narod vec vekovima unazad ima lagodan osecaj shvatanja vremena. Dogadaji su takode ogranicavajuci faktor jer obrazovne institucije pored projekata sa Romima imaju i neki svoj sistem rada i razne probleme koje moraju da rešavaju. Ono što jako fali u celoj prici jeste pismenost Roma na svom jeziku. Nema puno pismenih Roma na romskom jeziku, i ja se nadam da ce svako od vas dati svoj doprinos u nastojanjima da se od Srbije napravi jedna dobra država u kojoj ce svi imati posla, u kojoj cemo obezbediti dobru buducnost za svoju decu”.

U kulturno - umetnickom delu programa vokalno-instrumentalni ansambl Muzicke škole “Stevan Mokranjac” predstavio se etno pesmama, a Romima je praznik cestitao i Veljko Jankovic pocasni konzul Republike Gvineje u Beogradu.

D.Dinic

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA OPŠTINE POŽAREVAC

BESPLATNI LEKOVI PENZIONERIMA

Penzioneri sa teritorije opštine Požarevac ovih dana poceli su da ostvaruju pravo na besplatne lekove koje ce finansirati optštinski buyet, na zahtev aktivista Opštinske organizacije penzionera. Osim ovog, veoma važnog pitanja, uskoro ce najstariji penzioneri moci da koriste usluge besplatnog prevoza u lokalnom saobracaju. Predsednik Opštinske organizacije penzionera Požarevac, Momir Pejanovic kaže:

- Okoncali smo poslove oko dodele besplatnih lekova za naših 155 penzionera u Požarevcu i najverovatnije ce biti toliko iz Kostolca. Pravo na besplatne lekove imaju penzioneri koji imaju penziju manju od 9 100 dinara, tako da je ovo pomoc onima koji su ugroženi. Sacinjen je ugovor sa centralnom apotekom u Požarevcu, a lekovi se preuzimaju u apoteci na Starom korzou. Troškove snosi Opštinska organizacija penzionera iz sredstava koja su izdvojena iz buyeta opštine Požarevac u iznosu od 2400 000 dinara. Što se tice vrednosti, odnosno cene lekova, tu nema ogranicenja, dakle svi lekovi koje propiše lekar, bez obzira na njihovu cenu bice besplatni, osim ako je njihova vrednosti ispod 200 dinara, u tom slucaju penzioner sam snosi troškove. Ovo se odnosi na sve lekove, a ne samo na one sa pozitivne liste.

Pored ovoga imamo 55 penzionera koji bi trebalo da dobiju besplatan prevoz dva puta mesecno i to su oni clanovi koji imaju preko 70 godina. Prevoz se odnosi na podrucje naše opštine, a takode troškove snosi Opštinska organizacija penzionera iz sredstava buyeta. Na našem podrucju nema velikog gradskog saobracaja, tako da se nadam da cemo i taj deo penzionera koji su se prijavili za karte moci da podmirimo i na taj nacin pomognemo malo u smanjenju izdataka.

Penzioneri se interesuju i za banjsko lecenje, a ocekujemo da ce ovih dana Fond za invalidsko i penzijsko osiguranje raspisati konkrus sa uslovima za odlazak u neku od banja Srbije. Mi cemo objaviti oglas u lokalnom listu “Rec naroda”, pored toga dacemo i oglase u svim mesnim organizacijama penzionera , tako da ce svi zainteresovani moci da se upoznaju sa ovim uslovima. Desetodnevni oporavak u banji nece moci da koriste oni koji su ovu pogodnost koristili u poslednje tri godine, a nadam se cemo uspeti da obuhvatimo sve one koji prošle godine nisu iskoristili ovu mogucnost. Trudicemo se da obavestimo najveci moguci broj ljudi, kako o uslovima za banjsko lecenje, tako i o uslovima za dobijanje besplatnih lekova i prevoza. Prioritet ce, naravno, imati oni najugroženiji, ukoliko su izjednaceni u primanjima prioritet ce imati oni koji su najstariji po godinama.

Mislim da su ove aktivnosti izuzetno znacajne s obzirom na to kolike su penzije. Na našem podrucju prosek penzija iznosi 14 332 dinara, a više od polovine penzionera prima penziju manju od proseka.

Ovih dana organizujemo i niz izleta. Naši clanovi su 12. aprila posetili Novi Pazar, a ovu posetu smo iskoristili da produbimo saradnju sa Opštinskom organizacijom penzionera Novog Pazara. Kada su izleti u pitanju, usvojen je program za celu godinu, tako da planiramo da posetimo mnoga mesta u našoj Republici. Troškove ovakvih putovanja snose sami penzioneri.

Nadam se, da cemo, kao i do sada imati dobru saradnju sa opštinom Požarevac, u smislu razumevanja i pomoci.

L.L.

ODJECI GLUMACKIH SVECANOSTI

PUBLIKA ODNEGOVANA NA PRAVIM VREDNOSTIMA

Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic”, održane od 1. do 6. aprila u Požarevcu okupile su brojna najznacajnija imena pozorišne umetnosti u Srbiji i spisku dobitnika statuete za najboljeg glumca festivala pridružile ime Milana Gutovica. Deset dana po završetku svecanosti sumiraju se rezultati, a neke od utisaka izneli su i ucesnici manifestacije. Možda su najznacajnije ocene i procene gde se to nalazi požarevacki festival na srpskoj pozorišnoj mapi.

Milan Gutovic, dramski umetnik

- Ocekivao sam da ce ovaj festival doživeti ono što je upravo doživeo, mislim da niz godina koji je iza njega pokazuje da on postaje sve znacajniji u Srbiji, a sada je verovatno i najznacajniji. Nisam ocekivao da cu baš ja dobiti jednu od ovih nagrada, ali u svakom slucaju mi je drago i jedno i drugo.

Ksenija Jovanovic, dramska umetnica, predsednica strucnog žirija Glumackih svecanosti

-Znali smo da je ovo festival visokog umetnickog dometa, visokog nivoa, da ce nam biti veoma teško da nagradimo samo jednoga, nije nam bilo lako da se opredelimo, ali mislim da smo ucinili pravu i potrebnu stvar, a to je da otvorimo vrata i skrenemo pažnju da postoji jedan fah u literaturi, u glumi, veoma znacajan, a to je komedija. Svi smo zadovoljni što smo naše dileme razrešili na jedan istinski principijelan nacin i u korist festivala i pozorišne umentosti uopšte.

Božidar Ðurovic, reditelj, selektor Glumackih svecanosti

- Bio sam znatiželjan kako ce publika u Požarevcu prihvatiti ovogodišnji izbor. Znam da je rec o publici koja je odnegovana na pravim pozorišnim vrednostima i zahvaljujem se publici na fantasticnom prijemu i pozorišnoj percepciji. Malo sam nezadovoljan kako je festival medijski propracen u Srbiji, jer smo imali želju da ove nedelje Požarevac bude pozorišna metropola Srbije.Ovo je jedan od najznacajnijih festivala u Srbiji, jer je posvecen glumcu i slavi jedne od najtežih profesija. Pozorišta nema bez glumca i publike. Ja mogu napraviti izbor, ali ako ga ne prihvati publika, on nije dobar. Za mene je publika glavna kritika.

Mihajlo Vukobratovic, reditelj, direktor Pozorišta na Terazijama

- Mislim da je znacaj ovakvih festivala ogroman, zbog toga što mi, nažalost, imamo nedostatak kontinuirane kulturne aktivnosti u unutrašnjosti. Centralizacija kulture u Beogradu nije dobra i ne spada u nešto cime treba da se dicimo. Bez boljitka malih gradova u Srbiji nema ni boljitka cele države. U kulturi je neobicno važno da se lokalne sredine razvijaju na pravi nacin.

Anita Mancic, glumica

- Ovaj festival je zaista lep, drago mi je što uopšte postoje ovakvi festivali, jer mislim da je to znacajno za svaki grad. Divno je što postoje ljudi koji se time bave i koji u ovim vremenima uspevaju da održe nešto što je zaista praznik kulture u vešem gradu.

Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac

- Požarevljani, naša divna publika je oduševljena glumcima i pocastvovani što su sa nama glumci i svi ovi divni ljudi. Ocekujemo da sledece Glumacke svecanosti, cetrnaeste po redu budu još bolje.

Vladimir Taleski, predsednik opštine Bitolj

- Ja sam glumac i reditelj, režirao sam predstavu “Buba u uhu” koja je prikazana poslednje veceri festivala, van takmicarske konkurencije. Nisam ocekivao da cu biti u prilici da budem na istom mestu sa jednim od najvecih glumaca stare Jugoslavije, Lanetom Gutovicem, kao i sa svim ovim prekrasnim ljudima koji su ucestvovali u svecanostima. Naša dužnost je, ne samo umetnost, vec i ostali segmenti od znacaja za sveopšti život. Zahvaljujem što smo bili u prilici da ucestvujemo na festivalu.

Direktor Centra za kulturu Požarevac, Gordan Bojkovic je, ispred organizatora i svih onih koji su doprineli da se 13. Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic” održe, urucio specijalna priznanja clanovima strucnog žirija, a svim ucesnicima, glumcima, radnicima u kulturi, gostima i publici zahvalio se na pozornosti koju su posvetili festivalu.

Glumacke svecanosti bile su i prilika da se prodube prijateljski odnosi sa bratskim gradom Bitoljem u Makedoniji, te je na svecanom prijemu koji je usledio posle predstave izražena obostrana privrženost vrednostima koje dva grada neguju niz godina.

L.L.

VELIKAN I RODNI GRAD

''Najteže je u svome selu vladika biti'' odavno govori mudra narodna poslovica. Gotovo da nema izuzetaka medu poznatim licnostima koji nisu osetili gorcinu ove recenice . Cak je i veliki Mocart s ogorcenjem do kraja života govorio o rodnom Salcburgu, s prezrenjem izbegavajuci da ga spominje kao svoje rodno mesto. Milivoje se rodio u skladnoj porodici kafedžije Ðorda Živanovica i majke Leposave, rodene Ðoric iz cuvene porodice Ðoric koja svoje kucište ima u Smoljincu. Možda ce se Smoljincani jednog dana setiti da obeleže na neki nacin postojanje ove slavne porodice. NJen brat od strica, dr Nikola Ðoric, filozof i urednik ''Srbadije'' mnogo je uticao na Milivoja svojim kazivanjima prilikom cestih poseta. Na obližnjoj pijaci smenjivali su se cirkusi i klovnovi i svojim šarenilom veoma uticali na nemirni duh decaka. Vrteli su se ringišpili, a s njima i mašta decaka. Presudan uticaj bilo je, ipak, gostovanje cuvenog Koste Delinija i trupe koju je on predvodio - niškog putujuceg pozorišta ''Sindelic'' godine 1908. Kada je u hotelu ''Ksenofon'' pocela da se odvija drama Jovana Dragaševica ''Hajduk Veljko'', istovremeno se takva drama odvijala i u duši malog Milivoja. Kuriozitet predstavlja podatak da je premijeri te drame prisustvovao Milutin Petrovic, rodeni brat Veljkov. Još je interesantnije i to da se i on pojavljuje u drami. Tako je pravi Milutin mogao da posmatra kako ga predstavljaju na sceni. Posle ljubavi na prvi pogled izmedu Milivoja i pozorišta više ništa nije bilo isto. Prvi filmovi koji su prikazivani u ''Ksenofonu'' još više su uticali na Milivoja , a posebno film ''Zemljotres u Mesini'' s poznatim glumcem Zigomarom.

Odmah po oslobodenju Skoplja nemirni duh ga vodi, ni manje ni više, u Skoplje. To prvo bekstvo trebalo je da ga odvede u Ameriku. Žandarmi su ga pravovremeno zaustavili i vratili, no ne zadugo. U 14. godini javlja se u dobrovoljce Sremskog odreda vojvode Ignjata Kirhnera, pod komandom majora Radojkovica. Ovaj put otac ga na Adi pronalazi i vraca, no on ponovo krece put avanture, ovaj put mnogo duže. Prikljucuje se štabu Trece armije i stiže do Peci. Interesantno je reci da je tu armiju predvodio Pavle Jurišic Šturm, po kome odnedavno kasarna u Požarevcu nosi ime. Ovaj put nema ko da ga vrati i on prolazi kalvadiju povlacenja i poraza. Prelazi Crnu Goru, Bosnu, a godine 1915. umire mu otac kao mobilisan vojnik. Vraca se u Požarevac i starajuci se o porodici radi kao pružni radnik, kantaryija, kelner, švercer, štaver koža... Prvi maj 1918. predstavlja za njegovu karijeru, konacno, prelomni trenutak. U ''Ksenofonu'' recituje pesmu V. Ilica ''Dobar drug'' na skupu socijalista Triše Kaclerovica i Rade Vujovica. Odlucuje da jednom za svagda prekine sa svaštarenjem i krece sa grupom LJube Vukomanovica neizvesnim putem putujucih družina. Imao je tacno 19 godina. Može se reci da 1921. godine Milivoje konacno napušta Požarevac, pocinjuci ponovo sa dna - kao statista, sufler, rekviziter. Od prve kritike Raula Radovica (Milivoje i gluma su dva antipoda) do medalje Stanislavskog smestilo se slavno dugo putovanje, kao da mu je biografiju pisao Molijer, a ne on sam. U Požarevac se vracao sporadicno, u staru kucu svoje majke kada ga slobno vreme nanese, kao i u kucu porodice Ivoševica, no to je jedna druga prica koju cemo takode u ovom feljtonu ispricati. Od diletantske družine do cak dva festivala u slavu glumca, odigrao se buran život jednog Požarevljanina. Otišao je kao mladic, a vratio se kao legenda. Za jedan život - više nego dovoljno.

PROMOVISAN NOVI BROJ CASOPISA “RAZVITAK”

VECITO MLAD

U Požarevackoj gimnaziji je 7.aprila održana promocija najnovijeg broja casopisa “Razvitak”. Na promociji su govorili urednica casopisa, profesor srpskog jezika Slavica Jovanovic i direktor škole Zoran Gligorijevic, koji je casopisu poželeo uspešan rad i istakao da škola može da se ponosi njime. Svoju poeziju citali su ucenici: Katarina Milikijev, Aleksandar Demic, Jovana Radenkovic, Marina Josic, Sonja Hadžic, Nina Nikolovski, Dijana Rakic, Hana Halilkanovic, Marijana Minic, Marija Vujicic i Maria Dragic, uz muzicku pratnju clanova muzicke sekcije.

Urednica casopisa, Slavica Jovanovic istakla je da je “Razvitak” i posle 53 godine izlaženja uspeo da i dalje ostane mlad, što je i moto i osnovni zadatak svih generacija razvitka.

U ovom broju mogu se procitati i prikazi Buce Mirkovica, odlomak iz romana Mirjane Mitrovic koji još uvek nije objavljen, secanja Slobodana Stojanovica, nekadašnjih clanova redakcije ovog casopisa.

L.L.

U KOSTOLACKOJ BIBLIOTECI

"IZABRANE PESME" SAREN TUJE

Biblioteka grada Kostolca i Klub ljubitelja knjige "Majdan" u cetvrtak su organizovali promociju knjige "Izabrane pesme" kineske pesnikinje Saren Tuje. Knjigu, koja je izašla u izdanju KLJK "Majdan" predstavio je njen prevodilac Dragan Dragojlovic, pesnik i književnik iz Beograda.

T.R.S.

“ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC

SAVREMEN I POUZDAN SISTEM

Prošle nedelje su strucne ekipe požarevacke “Elektromorave” okoncale radove na rekonstrukciji i stavile u funkciju razvodno postrojenje 10 kV u Salakovcu. Ovo razvodno postrojenje predstavlja znacajan elektroenergetski objekat, preko koga se elektricnom energijom napajaju naselja Bratinac, Smo-ljinac, Šapine i Zabrega.

Rekonstrukcija objekta obuhvatila je sanaciju i dogradnju gradevinskog postrojenja, rekonstrukciju elektroenergetskog dela postrojenja, ugradnju mikroprocesorske opreme, stva-ranje uslova za napajanje objekta iz tri trafo stanice i pripremu objekta za daljinsku komandu i nadzor.

Struja sa tri izvora

Puštanjem rekonstruisanog objekta znacajno je povecana pouzdanost i kvalitet u snabdevanju kupaca elektricnom energijom u ovom konzumnom podrucju. Istovremeno, stvoreni su uslovi za skracenje “vremena kvara”, odnosno trajanja prekida u snabdevanju kupaca.

- Ranije je kvar u bilo kom delu podrucja koje se napaja sa ovog razvoda uzrokovao prekid u Bratincu i citavo podrucje je ostajalo bez struje. Sada su stvoreni uslovi da se u ovom razvodnom postrojenju može odabrati napajanje iz jedne od tri trafo stanice: TS 35/10 kV Bratinac, TS 35/10 kV Kalište ili, u krajnjem slucaju i TS 35/10 kV Požarevac 2. Dakle, postoje izuzetno mala verovatnoca da ovo konzumno podrucje ostane bez struje. S druge strane, ovaj objekat je pripremljen za daljinski nadzor i, ako dode do kvara, vrlo brzo cemo ga registrovati i brzo otkloniti. Trenutno je ovo jedan od najmodernijih objekata koje “Elektromorava” ima. Naravno, radicemo ovakva tehnološka rešenja i na drugim mestima, ovo je prakticno pocetak jednog novog investicionog ciklusa. Uz obezbedivanje pouzdanosti sistema i kvaliteta u snabdevanju elektricnom energijom sadašnjih kupaca, stabilan elektroenergetski sistem jedan je od veoma važnih infrastrukturnih faktora i za investitore, za privredni i ukupni ekonomski razvoj svakog podrucja, - kaže Pavle Pavlovic, direktor ED “Elektromorava” Požarevac.

“Kostolac 2” - 5. maja

Pocetkom maja, “Elektromorava” planira da stavi u funkciju trafo stanicu TS 35/10 “Kostolac 2”. Rec je o najvecoj investiciji koja se trenutno realizuje u svim distribucijama na nivou EPS-a. “Kostolac 2” treba da u potpunosti zadovolji potrebe za stabilnom elektricnom energijom grada Kostolca i pripadajucih naselja, kako trenutne, tako i tokom razvoja u narednom dugorocnom periodu. Sadašnja TS Kostolac, koja radi u režimu vršnih opterecenja, to zadugo svakako ne bi mogla da obezbedi.

- Izgradnju trafo stanice “Kostolac 2” finansira EPS, u prvoj fazi radove smo izvodili sami, u drugoj, u nameri da ispoštujemo “tesne” rokove koje smo sami sebi zadali, ukljuceno je i preduzece “EDB Izgradnja” u odredenim aspektima posla. Precizan termin puštanja u rad nove trafo stanice je 5. maj i, sudeci po trenutnom stepenu gotovosti, svi su izgledi da ce rok u potpunosti biti ispoštovan, uprkos nestabilnim vremenskim uslovima tokom marta i aprila. Šta više, namera nam je da posao bude gotov i nešto ranije, i da nekoliko dana pre zvanicnog puštanja u rad uradimo brojna probna ispitivanja, kako bi sa apsolutnom sigurnošcu 5. maja postrojenje krenulo u eksploataciju, - kaže direktor “Elektromorave” Požarevac.

Najmodernija u Srbiji

O znacaju izgradnje i stavljanja u funkciju trafo stanice “Kostolac 2” i drugim tehnickim detaljima ovog posla, Draško Vicic, pomocnik direktora “Elektromorave” za tehnicki sistem, kaže:

- Cinjenica je da je trafostanica “Kostolac 1” najopterecenija od svih TS 35/10 na našem konzumnom podrucju. Mi smo u ranijem periodu ucinili sve što je bilo moguce da od nje izvucemo maksimum: povecali smo snagu sa 4 8 megavolt ampera na 2 h 8. Istovremeno, formirali smo jednu izvodnu celiju 35 za novu trafo stanicu “Kostolac 2”, tako da je u tom delu sve spremno za povezivanje nove trafo stanice. Što se tice izgradnje nove trafo stanice “Kostolac 2”, ugradene su limene celije i u njih postavljeni vakuumski prekidaci, uredaji najnovije tehnologije nemacke firme “Simens”. Takode, ugradena je najsavremenija mikroprocesorska zaštita proizvodaca “ADB”, do dana puštanja ce se uraditi i stanicno upravljanje, koje podrazumeva stanicni racunar sa vizuelizacijom. Pošto se montaža opreme bliži kraju, predstoji nam ispitivanje celokupnog elektroenergetskog objekta, - kaže Vicic i dodaje:

- Nova trafo stanica “Kostolac 2”, uz rasterecenje postojece kostolacke trafo stanice, stvara mogucnost dvostrukog napajanja citavog tog konzumnog podrucja. To, prakticno, znaci stvaranje “prstena” koji obezbeduje kvalitetno napajanje, povecanu stabilnost napajanja i što krace periode prekida u isporuci elektricne energije. U ovu trafo stanicu ugradena je tehnološki najsavremenija oprema koja može danas da se nade na tržištu. Ugradeni releji, pored zaštitne funkcije, imaju i funkciju daljinskog nadzora i upravljanja. Postavljanjem stanicnog racunara koji ce analizirati sva stanja u samoj trafo stanici, mi smo ujedno pripremili trafo stanicu “Kostolac 2” za daljinski nadzor i komandu iz Dispecerskog centra u Požarevcu, - naglašava Vicic.

Stiže “SCADA”

Dispecerski centar u sedištu preduzeca “Elektromorava”, sa sistemom “SCADA” najsavremenije generacije “VIENJ 2” , koji stiže do kraja aprila, kad se sve trafo stanice 35/10 pripreme, bice u prilici da upravlja celokupnim sistemom, prati sva dešavanja, uocava probleme, locira ih i time znacajno sistem cini pouzdanim, odnosno, u slucaju kvara, za kratko vreme ponovo vracenim u funkciju svakog njegovog dela. Trafo stanica “Požarevac centar”, locirana u krugu preduzeca i trafo stanica “Kostolac 2” prve su medu vec spremnima za takvo upravljanje iz Dispecerskog centra.

U pravcu podizanja tehnickog i tehnološkog nivoa celokupnog distributivnog sistema, u dobroj meri je uradena automatizacija srednje naponskih vodova i njima se vec može upravljati iz Dispecerskog centra.

- U proteklom periodu ugradili smo veliki broj mikro - Skada koje upravljaju 10-kilovoltnom mrežom na podrucju naših poslovnica Petrovac, Kucevo i Veliko Gradište. Stavili smo na mrežu 25 automatskih reklozera, ugradili smo odreden broj aktuatora, pogona koji mogu da upravljaju linijskim rastavljacima na 10- kilovoltnim vodovima, a ugradili smo na tim vodovima i veliki broj lokatora, odnosno prolaska struje kvara. Dojava ide preko GSM mreže našem nadležnom Dispecerskom centru i umnogome se skracuje vreme pronalaženja mesta kvara na 10-kilovoltnom vodu, dakle smanjuje se i vreme prekida isporuke elektricne energije našim kupcima. I postrojenje “Salakovac 2”, koje napaja jedan naš energetski znacajan konzum, takode je pripremljeno za daljinsku komandu i nadzor. Ukupno, cilj je postizanje što vece pouzdanosti, što krace vreme prekida u isporuci našim kupcima. To je naš strateški cilj i u tom pravcu ceka nas još dosta posla. Treba znati, po savremenosti tehnologije koju ugradujemo i po vec postignutom tehnološkom nivou, vec smo daleko ispred mnogih distribucija u Srbiji, ukljucujuci i one koje su ovaj posao radile ranije, pa im je danas veoma zastarela i nepouzdana tehnologija upotrebljena u vreme kada su je montirali, - zakljucuje Draško Vicic, pomocnik direktora “Elektromorave” za tehnicki sistem.

Nova kostolacka trafo stanica kapaciteta je 2 h 8 megavolt ampera. U prvoj fazi ce se aktivirati jedan trafo 4 MVA, 5. maja ce se pustiti dva izvoda - “Dunavac 7” i “Kolište” koji ce napajati i prigradska naselja: Petka 1, 2, 3 i 4, i Klenovnik 1 i 2.

Namontirana je celokupna energetska oprema i za dva izvodna polja od 10 kV, Crpna stanica Ostrovo 3, koja ce napajati Kolište i Ostrovo 1, 2 i 3. Uslov za puštanje je izgradnja 10 kilovoltnog dalekovoda u dužini od oko 2 kilometra, koji je u planu da se uradi ove godine. Cetvrti izvod, takode planiran da bude pušten u drugoj fazi, izvod “Jug” napajace deo Kostolca: TS “Jug”, TS “Pecansko naselje 1 i 2” i buduce stubne TS “Pecansko naselje 3”, snage 250 kVA, koja treba da se izgradi tokom ove godine.

Poslovi širom Okruga

Od vecih poslova koji “Elektromoravu” ocekuju tokom ove godine, valja izdvojiti: sredivanje mreže u Požarevcu, posao koji pocinje za oko mesec dana, puštanje u rad velike trafo stanice “Kostolac 2”, u opštini Žabari predstoji montaža kondenzatorske baterije u Aleksandrovcu, u opštini Kucevo planira se zapocinjanje izuzetno velikog posla - izgradnje TS 110 kV u Neresnici, nove trafo stanice 35kV “Srebrno jezero” u Velikom Gradištu, kao i znacajnih objekata u opštinama Golubac i Petrovac.

Veoma znacajan napredak u oblasti automatizacije predstavlja i izgradnja Dispecerskog centra “Elektromorave” u Požarevcu. Rec je o najmodernijoj tehnologiji “SCADA”, na koju ce biti povezane brojne trafo stanice 35/10, kako bi se obezbedio nadzor i daljinsko upravljanje citavom distributivnom mrežom ovog naponskog nivoa na podrucju koje pokriva “Elektromorava”.

D. Milenkovic

AKTIVIRANI NOVI SISTEMI

Obeležavajuci radno 45-godišnjicu postojanja, Javno komunalno preduzece “Vodovod i kanalizacija” Požarevac prošle nedelje stavilo je u funkciju dva rekonstruisana i modernizovana postrojenja: Crpnu stanicu za prepumpavanje otpadnih voda “Vašarište” u Požarevcu i izvorište “Lovac” u Kostolcu.

Crpna stanica “Vašarište”, sagradena 1961. godine, potpuno je revitalizovana, ugradena je savremena oprema vredna oko 7 miliona dinara i predstavlja prvi znacajan korak u susret uoblicavanju i relizaciji dugorocne strategije upravljanja otpadnim vodama.

Celokupnu investiciju JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac realizovalo je sopstvenim sredstvima.

Pouzdana Crpna stanica

- Pred nama je vremenski period u kome nece biti tema samo snabdevanje zdravom pijacom vodom. Zakonska regulativa i ukupni trendovi nalažu da se adekvatno odnosimo i prema vodi koja je upotrebljena, o otpadnim vodama. Imperativ je da se kvalitetna otpadna voda izliva u recipijent, da se vodi racuna o životnoj sredini i ne narušava stanje samog recipijenta. Crpna stanica “Vašarište” prepumpava sve otpadne vode grada Požarevca. Ovaj objekat je graden daleke 1961. godine, u meduvremenu su se promenile 3 - 4 tehnologije, da bi danas ovde pustili u funkciju tehnologiju poslednje generacije. Pošto je grad Požarevac lociran u depresiji, prinudeni smo da komunalne i atmosferske vode prepumpavamo. Dešavalo se ranije, ali smo sada sigurni da se to nece ponoviti, da grad bude plavljen. Ovaj sistem garantuje stabilnost i potencijale koji u potpunosti zadovoljavaju potrebe evakuisanja otpadnih voda, - porucio je Obradin Selakovic, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Uporedo sa osavremenjavanjem tehnologije, JKP “Vodovod i kanalizacija” znacajne napore i sredstva ulaže i u nova specijalizovana vozila. Brojni gosti na svecanom puštanju u rad Crpne stanice “Vašarište” bili su u prilici da vide i upoznaju se sa tehnološkim karakteristikama i znacajem novih specijalizovanih vozila “Vodovoda”.

Savremena tehnologija

- Treba odati priznanje ovom Javnom komunalnom preduzecu, kako za kontinuirana ulaganja u modernizaciju opreme i tehnologije, tako i za strucan i kvalitetan rad. Setimo se, prošlog leta, kad su mnogi gradovi zbog velike suše nedeljama bili bez vode, ili imali krupne probleme da obezbede dovoljne kolicine, strucnjaci ovog preduzeca uspeli su, uz velike napore, da snabdenu stanovništvo sa izuzetno kratkim prekidima. Za svaku pohvalu je i uspeh u održanju kvaliteta i ispravnosti vode za pice i lokalna samouprava je uvek spremna da sa svoje strane pomogne, kako bi zajednickim naporima ostvarili zajednicki cilj: zadovoljstvo gradana, zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, - rekao je predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, pre nego što je svecano pustio u rad rekonstruisano postrojenje Crpne stanice “Vašarište”.

Izvodac radova na rekonstrukciji i modernizaciji Crpne stanice “Vašarište” je požarevacka firma “Moping”. Direktor “Mopinga” Mile Puric istice da je rec o najmodernijoj tehnologiji:

- Oprema je sa soft - starterima ultrazvucnih nivoa i spremna je da se prikljuci na komandni centar, koji je u perspektivi i iz koga ce se pratiti parametri svih objekata u sistemu. Glavna pumpa ove stanice povezana je sa mobilnim telefonom rukovaoca i, u slucaju bilo kakvog prekida rada, on dobija dojavu i mogucnost da trenutno reaguje. Ne treba posebno naglašavati koliki je znacaj takve komunikacije i koliko se na taj nacin postiže pravovremen i brz pristup otklanjanju problema, time i eliminisanju posledica stajanja Crpne stnice.

Predstoji veliki posao

Crpna stanica “Vašarište” rekonstruisana je sredstvima JKP “Vodovod i kanalizacija”, bez ucešca lokalnog budžeta i fondova, istice Branko Mijatovic, direktor za izgradnju i investicije u JKP “Vodovod i kanalizacija :

- Ceka nas veliki posao u oblasti precišcavanja otpadnih voda. Taj posao ce potrajati nešto duže, glavno postrojenje za precišcavanje morace da se temeljno rekonstruiše i upravo je u toku izrada projekta tih radova. Na predlog našeg preduzeca, Opštinsko vece opštine Požarevac je prihvatilo da se pristupi izradi Generalnog projekta sakupljanja, kanalisanja i odvodenja otpadnih voda za teritoriju cele opštine Požarevac. Izrada i kasnija realizacija tog projekta imace višestruki znacaj: prevashodno, rešice se trenutno veoma nepovoljna situacija sa otpadnim vodama u naseljima širom opštine, eliminisati septicke jame i nekontrolisan izliv otpadnih voda, objediniti sve lokalne kanalizacione mreže u jedan sistem i, ono što ima konacan i poseban znacaj, celokupna kolicina otpadnih voda ce se preraditi, uciniti neškodljivom po životnu sredinu i tek onda ispustiti u vodotokove.

MODERNO IZVORIŠTE U KOSTOLCU

JKP “Vodovod i kanalizacija” stavilo je u funkciju i rekonstruisano izvorište “Lovac” u Kostolcu. Ugradena tehnologija je poslednja rec tehnike, veoma sofisticirana, kompjuterski kontrolisana i spremna za daljinski nadzor i upra- vljanje. Inace, samo izvorište “Lovac” je bunar koji su 1942. godine iskopali Nemci i ozidali ga hrastovim gredama. Rekonstrukcija je podrazumevala sanaciju postojeceg ozida, novo ozidavanje i postavljanje dva bunarska cevna sistema na dubinu od preko 20 metara. Iza toga, ugradene su nove, mocne pumpe sa nizom pratece opreme, završno sa kompjuterskom tehnologijom automatskog doziranja hlora. Ovakva oprema i tehnologija najsavremenija je u Srbiji, garantuje stabilan kvalitet i pouzdanost u eksploataciji izvorišta.

Citav sistem svecano je pustio u rad Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac.

- Kompletna rekonstrukcija realizovana je tokom prošle i ove godine. Izvodac radova bio je “Geo-inženjering” Beograd, isporucilac elektro opreme je “Moping”, a opremu za hlorisanje obezbedila je “Akva Interna”. Ukupna vrednost investicije je 15 miliona dinara, od cega je Fond za razvoj opštine Požarevac ucestvovao sa 9 miliona, a JKP “Vodovod i kanalizacija sa 6 miliona dinara sopstvenih sredstava. Sa modernom mašinskom, elektro i ostalom opremom, obezbedili smo sa dva nova, rekonstruisana bunara, novih 80 litara vode u sekundi za grad Kostolac i okolna naselja, Klenovnik, Stari Kostolac i Drmno. Ovo je pravi povod i prilika da se zahvalimo lokalnoj samoupravi na punoj podršci i izrazimo ocekivanja da cemo ovakvu podršku imati i ubuduce. S obzirom na to da je neizvodljivo dalje širenje ovog izvorišta, zbog cinjenice da se nalazi u samom gradu, a i zbog njegovog okruženja - blizine zagadivaca i nemogucnosti da se obezbedi sanitarna zona zaštite izvorišta, dalji razvoj, prema Generalnom planu vodosnabdevanja opštine Požarevac, oslanja se na izgradnju novog izvorišta na gornjem kostolackom ostrvu, lokacija “Jagodica”. Sredstva za dalji razvoj vodosnabdevanja, realizaciju Generalnog plana, veoma su obimna i, pored oslanjanja na sopstvene izvore i budžet lokalne samouprave, investicije izizkuju i ukljucenje republickih sredstava, kroz sredstva resornih ministarstava i republickih fondova, - naglasio je Branko Mijatovic, direktor za izgradnju i investicije u JKP “Vodovod i kanalizacija.

Dovoljno vode za sve

Po recima Zorana Markovica, rukovodioca Radne jedinice “Vodovoda” u Kostolcu, sanacija i rekonstrukcija izvorišta, veoma složen tehnološki zahvat montiranja dva cevna bunara u postojeci iskopan bunar, obezbedila je trajnu zaštitu i pouzdanost eksploatacije, novih 80 litara u sekundi garantuje dovoljno vode za sve korisnike, dok automatizacija hlorisanja iskljucuje mogucnost greške, garantuje stalnost u kvalitetu vode i daje mogucnost neprekidnog nadzora funkcionisanja sistema. Istovremeno, obezbeden je konstantan protok i pritisak u sistemu, što ce, takode, poboljšati kvalitet vodosnabdevanja svim žiteljima Kostolca i okolnih naselja.

Tokom ove, jubilarne godine, JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac ce realizovati još nekoliko znacajnih investicija, u pravcu daljeg razvoja i osavremenjavanja sistema kojima upravlja ovo preduzece.

SANITET NA POKLON

JKP “Vodovod i kanalizacija” je, umesto da organizuje slavlje u cast 45-godišnjice postojanja i rada, odlucilo da novac usmeri u dobrotvorne svrhe: Specijalnom zavodu za decu i omladinu “dr Nikola Šumenkovic” Stamnica poklonjeno je specijalno vozilo - sanitet. Kljuceve novog vozila direktoru stamnickog Zavoda Ivici Stevicu urucio je direktor JKP “Vodovod i kanalizacija Požarevac Obradin Selakovic.

- Izrazio bih neizmernu zahvalnost požarevackom “Vodovodu” na daru koji je nama od izuzetnog znacaja: koristice za zdravstvene potrebe naših više od 400 korisnika starosne dobi od 6 do 70 godina. Više od 80naših korisnika je potpuno zavisno od tude nege i pomoci. Ovakvo vozilo ce znacajno podici standard usluga koje naš Zavod pruža i u ime zaposlenih i u ime naših korisnika mogu samo da kažem jedno veliko “Hvala!”, - rekao je Stevic.

D. Milenkovic

U MALOM CRNICU OBELEŽEN DAN BIBLIOTEKE “SRBOLJUB MITIC”

POCASTI STIŠKOM MAGU

U svecanoj sali Skupština opštine Malo Crnice proteklog petka u prisustvu direktora i predstavnika biblioteka, javnih ustanova, pesnika i ucenika, svecanom akademijom obeležen je Dan biblioteke “Srboljub Mitic”. Tim povodom na grob pesnika u Crljencu cvece su položili njegov sin Dobrica Mitic, Marijana Veljkovic vd direktor Biblioteke “Srboljub Mitic”, pesnici: Dragan Feldic, Miodrag Lazic, Živojka Milic, Novica Stokic i Varadinka Obradovic.

Obracajuci se prisutnima na akademiji Miodrag Dragance Markovic predsednik Opštine je rekao: “Zadovo-ljstvo mi je što se veliki broj poklonika i prijatelja Srboljuba Mitica danas okupilo na proslavi Dana biblioteke, odnosno rodendana našeg sugradanina i coveka po kome biblioteka nosi ime. To je još jedan razlog da se na podrucju opštine Malo Crnice razmišlja o zaslužnim gradanima koji su u pojedinim oblastima ostvarili veliki doprinos. Posebno zadovoljstvo je videti veliki broj mladih sa prosvetnim radnicima koji ce sigurno negovati tradiciju razvoja pesništva na podrucju opštine Malo Crnice. Srba predstavlja barda srpskog pesništva na podrucju Srbije i šire i tek sada vidimo koliko je on ucinio za razvoj pesništva u našoj opštini”.

U opštini Malo Crnice neguje se sve što je lepo, plemenito, vredno i sve što vodi obogacivanju velikog kulturnog blaga, a u cilju sticanja novih znanja i usavršavanju na svim poljima i u svim sferama života. Koreni biblioteke datiraju još iz 1879.godine kada su se u celoj Srbiji osnivala javna citališta. Po pricama meštana prvo citalište je osnovano u Velikom Selu, Crljencu, a zatim u Malom Crnicu koje je bilo poznatije kao društvena citaonica. Na osnovu Zakona o bibliotekarstvu SO Malo Crnice 1966.godine je donela odluku o osnivanju opštinske biblioteke kao samostalne ustanove koja je tada nosila ime “14.oktobar” i ciji je direktor bio Srboljub Mitic.

“Biblioteka uspešno razvija svoju delatnost obna-vljajuci knjižni fond, organizujuci likovne izložbe i književne skupove. Od 1993. godine biblioteka radi kao radna jedinica u okviru Centra za kulturu bez statusa pravnog lica, a od 1996. godine nosi naziv “Srboljub Mitic” po priznatom pesniku iz Crljenca. U aprilu 2003. godine biblioteka pocinje sa radom kao samostalna institucija i danas u svom radu beleži zavidne rezultate. Raspolaže knjižnim fondom od oko 35.000 knjiga, a znacajno mesto zauzima i zavicajni fond koji je zahvaljujuci književnicima iz našeg okruženja u stalnom porastu. Knjižni fond je u obnavljanju tako da su citaocima na raspolaganju najnovija dela kako domacih, tako i stranih autora.

Velika pažnja posvecuje se organizovanju književnih susreta, republickih smotri recitatora “Pesnice naroda mog”, literarnom i likovnom konkursu “Div Stigu”, radu biblioticke sekcije, saradnji sa drugim opštinskim bibliotekama i javnim institucijama koje se bave kulturom. Ova biblioteka je i sedište podružnice Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug što je samo još jedan dokaz da se svakom poslu pristupa savesno i odgovorno. Polovinom prošle godine biblioteka je otvorila izdavacku delatnost i do danas ima objavljene 4 knjige što je veoma lep pocetak i daje nadu da ce se tako nastaviti. Neophodno je pristupiti novim projektima kao što su elektronska obrada podataka i prilagodavanje savremenim tehnickim dostignucima”, istakla je izmedu ostalog Marijana Veljkovic, v.d. direktor Biblioteke “Srboljub Mitic”.

Na literarnom konkursu “Div Stigu” žiri u sastavu Ana Dudaš, Vesna DŽino i Dragana Mratic u oblasti proze nagradili su radove Marije Stevanovic, Maje Stojanovic i Jovane Stevanovic, dok su u oblasti poezije najuspešnije bile Milica Lukic, Katarina Miletic i Tanja Stokic. Ocenjivacka komisija u sastavu: Slavoljub Miloševic, Marina Despot i Goran Stevic je proglasila na likovnom konkursu za najbolje, radove Aleksandre Momcilovic, Sanje Jankovic i Stefane Nikolic.

D.Dinic

BRANISLAV STOJANOVIC, DIREKTOR OŠ «DOSITEJ OBRADOVIC»:

NAŠ MOTO - TRADICIJA I KVALITET

Osnovna škola « Dositej Obradovic» ove godine ce proslaviti redak jubilej- 275 godina postojanja. Retko koja škola u Srbiji može da se pohvali tako dugom tradicijom, medutim, to nije glavna i jedina osobina ove škole ciji je moto tradicija i kvalitet.

- Tradiciju imamo, a kvalitet je nešto što treba negovati i usavršavati svake godine, pa tako i ove mi smo kao škola uzeli aktivno ucešce u svim nastavnim i vannastavnim aktivnostima na nivou grada. Jedna od glavnih karakteristika naše škole svakako je ta što ucenici na takmicenjima redovno osvajaju neka od prva tri mesta, zavisno od nivoa takmicenja. Konkretno ove godine iako takmicenja još nisu završena, mi vec imamo neke rezultate koji nagoveštavaju nove uspehe. Primera radi, na nivou Školske uprave Požarevac koja pokriva Branicevski i Podunavski okrug završeno je ta-kmicenje iz informatike gde su naša tri ucenika u starijoj grupi zauzela prva tri mesta, a takode i u mladoj grupi, od petog do šestog razreda. Na završenom Opštinskom takmicenju iz matematike u trecem razredu imamo prvo mesto, u cetvrtom drugo i trece, u petom prvo i trece, u šestom prvo mesto i u sedmom razredu trece mesto. Slican plasman ocekujemo i na Okružnom takmicenju. Što se tice takmicenja iz srpskog jezika možemo da budemo zadovoljni i ponosni dosadašnjim rezultatima, u petom razredu imamo prvo, trece i cetvrto mesto, u šestom drugo, u sedmom razredu dva prva, jedno drugo, dva cetvrta i u osmom razredu dve ucenice koje se direktno takmice, plus dva druga i jedno trece mesto. Na završenom Regionalnom takmicenju iz engleskog jezika imamo jednog ucenika koji deli drugo mesto i ocekujemo da ce biti pozvan na Republicko takmicenje, a iz francuskog jezika imamo ucenika koji je osvojio drugo mesto i koji ce takode ucestvovati na Republickom takmicenju. Što se tice Okružnog takmicenja iz geografije, tu imamo ucenika iz sedmog razreda koji je osvojio drugo mesto, na opštinskom takmicenju iz hemije, u sedmom razredu imamo jedno prvo, cetvrto i peto mesto, kaže direktor Branislav Stojanovic.

Osim na ovim takmicenjima, ucenici ove škole sa uspehom su ucestvovali i na nekim vannanastavnim aktivnostima. Primera radi, na šahovskom takmicenju u Smederevu u ekipnoj konkurenciji ženska ekipa osvojila je prvo mesto.

- Pored toga, na likovnom konkursu povodom borbe protiv tuberkuloze dva naša ucenika su nagradena, a na Opštinskom takmicenju u recitovanju naši ucenici osvojili su jedno prvo, drugo i trece mesto i na taj nacin stekli pravo ucešca na Okružnom takmicenju. To su uglavnom rezultati do sada postignuti, predstoje nam konkursi za likovno i literarno stvaralaštvo koje svake godine organizuje Elektroprivreda Srbije pod nazivom «EPS i deca» gde smo imali zapažen uspeh, prošle godine jedino je naša škola imala dva ucenika koja su bila nagradena iz literarnog stvaralaštva. Ove godine planiramo da ucestvujemo i na takmicenju horova osnovnih škola, tako da sa ovim, a nadam se i rezultatima na višim nivoima grandioznim rezultatima proslavimo predstojeci jubilej i imamo cime da se i pohvalimo, naglašava s ponosom direktor Stojanovic, uz napomenu da ucenici njegove škole godinama vec ucestvuju na smotrama Regionalnog centra za talente.

Trenutno 14 ucenika je prijavilo svoje literarne radove, likovne takode, gde se ocekuju zapaženi uspesi i potvrda epiteta najuspešnije osnovne škole iz prošle godine.

Ovi uspesi su rezultat ne samo rada sa ucenicima, vec i odredenog rada sa nastavnicima jer se strucnom usavršavanju nastavnog kadra u Oš «Dositej Obradovic» poklanja velika pažnja, istice Branislav Stojanovic.

- Svake školske godine nekoliko hiljada casova strucnog usavršavanja putem seminara svakako daje i odredene rezultate, ali postoje i druge aktivnosti u okviru strucnih društava i udruženja, bilo da je u pitanju Društvo ucitelja ili neko drugo strukovno udruženje ili sami aktivi u školi koji rade na tome da usaglase kriterijume, da razmenom iskustva usavršavaju kvalitet nastave. Mi se kao škola trudimo da koliko je to moguce, koliko nam materijalni uslovi dozvoljavaju stvorimo uslove za neometan rad nastavnika, u tu svrhu su uradeni i kabineti fizike i hemije, medijateka i fiskulturna sala, a od ove zime smo kabinet za informatiku i racunarstvo opremili novim racunarima što je svakako jedan od razloga što su naši ucenici iz ove oblasti postigli zavidne rezultate na Okružnom takmi-cenju. Mi smo prva škola u gradu koja je prva osnovala školski list «Sunce» koji je od prošle godine ponovo poceo da izlazi na veliku radost naših ucenika koji u njemu objavljuju literarne, likovne i druge priloge.

- Kada je rec o investicijama, prošle godine smo zapoceli zamenu rasvete u školi, sprat je kompletno uraden a ove godine ocekujem da cemo kompletirati i prizemlje. Ove godine planiramo i zamenu jednog dela spoljne stolarije, kao i sredi-vanje školskog dvorišta sa parkom koga planiramo da malo oplemenimo. Škola je dobila nedavno i jednu donaciju od Ministarstva za sport u vidu sportske opreme - lopte, strunjace, dresove za fudbal jer naša škola pruža široke mogucnosti za bavljenje sportom. Pored klasicnih sportova, naši ucenici se bave i šahom, stonim tenisom, a od ove zime ucenicima smo omogucili da se bave i klizanjem na ledu. Sama školska zgrada stara je oko devedeset godina, naravno, po delovima, tako da nam pored krecenja u unutrašnjem delu, predstoji velika investicija oko sredivanja same fasade i spoljne stolarije kako bismo u što boljem izdanju docekali veliki jubilej. Konkurisali smo za sredstva kod NIP- a i ove godine, a pomoc za celokupnu proslavu ocekujemo i od resornog ministarstva, kao i lokalne samouprave, kaže Branislav Stojanovic, direktor Oš « Dositej Obradovic».

M. Kuzmanovic

POTPISANI UGOVORI O DODELI SREDSTAVA IZ FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC U OVOJ GODINI

PRIHVACENO 59 PROJEKATA

- Kandidovano duplo više, ukupno 109 projekata vrednih blizu 816.000.000 dinara

- Odobreni projekti angažovace sredstva Fonda u iznosu od 189.800.000 dinara

Potpisivanjem ugovora o korišcenju sredstava Fonda za zaštitu životne sredine u ovoj godini, u Požarevcu je prošlog petka okoncana aktivnost povodom raspisanog konkursa za ova sredstva. Prema recima dipl. ing. hortikulture Ratomira Damnjanovica, predsednika UO Fonda, inte-resovanje na konkursu je i ove godine bilo izuzetno i Komisija je imala težak zadatak da od brojnih, ponudenih programa podrži najperspektivnije i najprioritetnije.

Na Konferenciji za novinare uprilicenoj tim povodom receno je da je od 109 prija-vljenih projekata vrednih 815.769.975 dinara odobreno 59 ukupne vrednosti 189.800.000 dinara.

—Poštovali smo zakon, namene projekata i pravilnike za raspodelu sredstava. Kada su u pitanju sredstva prema Požarevcu, odnosno Kostolcu kao i prošle godine zadržali smo procentualni odnos 54 posto Kostolcu, 45 posto Požarevcu. Medu najvecim korisnicima sredstava su GMZ Kostolac, JP “Toplifikacija”, JKP “Komunalne službe”, ostala javna preduzeca i mesne zajednice. Kada govorimo o namenama projekata procentualno to izgleda ovako: projekti toplificiranja angažuju 61 posto sredstava, projekti zaštite i ocuvanja vode i vodoizvorišta - 13,6 posto, slede projekti sanacije i odlaganja otpada i podsticaja smanjenja nastajanja otpada zatim projekti ozelenjavanja u iznosu od 7, 2 posto, projekti poboljšanja energetske efikasnosti, pošto Fond nastoji da neke probleme dugorocno reši kroz finansiranje kvalitetnih naucno-istraživackih projekata zašta smo opredelili 3 posto i projekti iz domena edukacije u iznosu od 2 posto, objasnio je na Konferenciji mr Dejan Savic, clan Komisije.

Osim kapitalnih projekata u domenu toplifikacije, zaštite izvorišta, vodosnabdevanja i otpada, u ovoj godini Fond ce finansirati i projekte kao što su oni koji se odnose na ruralni razvoj, na organsku, poljoprivrednu, bezbednu hranu i tri naucno-istraživacka projekta. Sve ovo govori da Požarevac sa okolinom ima i intelektualne i naucne snage za realizaciju važnih zadataka i u drugim sferama a ne samo u komunalnoj.

—Posebno bih istakla da smo prvi put imali projekte koji se odnose na povecanje energetske efikasnosti i na štednju energije. Ove godine, naime, finansiramo pet javnih ustanova za smanjenje troškova energije i grejanja. U pitanju su tri znacajna naucno-istraživacka projekta, jedan je od strane Visoke tehnicke škole strukovnih studija, a dva naucno-istraživacka projekta su iz Rudarskog instituta u Beogradu. Tu je i naš Zavod za javno zdravlje koga posebno podržavamo u projektu ispitivanja koncentracije alergena na podrucju Okruga. Nadamo se da ce se ova politika Fonda nastaviti. Evo i danas kada završavamo rad po konkursu za ovu godinu, stižu nam zahtevi iz Republike, iz lokalne zajednice za neko dodatno finansiranje. Ne smemo biti gluvi i slepi na zahteve gradana koji postoje u oblasti zaštite životne sredine i uvek moramo reagovati u njihovom interesu. Konkretno, danas smo saznali da su u opštini Požarevac do prošle godine postojala samo tri spomenika prirode zašticena od strane Republickog zavoda za zaštitu prirode. To su hrastovi u LJubicevu, jedan hrast na podrucju Bratinca i hrastovi u Prugovu. Mi moramo da izrazimo spremnost da se ovi poslednji hrastovi u požarevackoj opštini zaštite, rekla je na Konferenciji dr Jasminka Ðordevic-Miloradovic, clan UO Fonda i Komisije za dodelu sredstava, inace predsednica Komisije u Fondu za odnose sa javnošcu pozivajuci potpisnike ugovora da odobrena sredstva što pre iskoriste.

S.E.

MINISTAR MLAÐAN DINKIC OTVORIO SAJAM ZAPOŠLJAVANJA U POŽAREVCU

ŠANSA ZA NEZAPOSLENE

U Centru za kulturu prošlog petka održan je Sajam zapošljavanja na kome je dvadesetak poslodavaca ponudilo stotinak radnih mesta nezaposlenim licima. Prema recima Vladimira Ilica državnog sekretara za zapošljavanje sajmovi zapošljavanja u Srbiji su jedna od aktivnih mera politike zapošljavanja i pokazali su se veoma efikasnim i njihov cilj je da reše kljucni problem, a to je nezaposlenost. Na licu mesta imamo poslodavce i nezaposlene i na taj nacin se stvara bolja prilika i za jedne i za druge. Za poslodavce da dodu do dobrih radnika, za nezaposlene da dobiju dobar posao. U Ministarstvu i Nacionalnoj službi predvidene su potsticajne mere za zapošljavanje kao što su subvencije, krediti preko Fonda za razvoj, edukacije, treninzi i drugo.

Prilikom otvaranja Sajma Mladan Dinkic ministar za ekonomiju i regionalni razvoj je izmedu ostalog rekao: “Sajam zapošljavanja je prilika da se obezbedi posao kod poslodavaca koji nude sigurne plate. Na ovom sajmu se nudi 100 novih radnih mesta i nadam se da ce Požarevljani koji nemaju posla imati dobru šansu da ga pronadu. Što se tice potsticajnih mera, poslodavci ce biti oslobadani placanja poreza na dobit ukoliko zaposle mlade od 30 godina, a sa druge strane smanjicemo poreze na plate na 10kako bi ucinili što manji trošak zapošljavanja i u tom smislu povecacemo progresivno oporezivanje onih koji imaju veci dohodak”.

D.Dinic

U POŽAREVCU PREDSTAVLJEN ZAKON O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM

ZAKON KOJI CE OMOGUCITI ZAPOŠljAVANJE INVALIDA

Prošlog petka je u Požarevcu predstavljen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Promociji Zakona prisustvovao je i državni sekretar Ministarstva za ekonomiju i ravnomeran regionalni razvoj Vladimir Ilic koji je rekao:

- Veliki broj osoba sa invaliditetom živi u velikom siromaštvu, veliki broj njih je potpuno neobrazovan i upravo zato ovaj zakon ima veliku važnost. On je prošao na Vladi Republike Srbije, ali, nažalost zbog pada te iste Vlade nije usvojen u Parlamentu, ali ja ocekujem da ce, pošto je zakon potpuno nesporan, stupiti na snagu 1. januara 2009. godine. Ovaj zakon namece poslodavcima da u odredenom procentu zapošljavaju ove osobe i predvida alternativnu mogucnost uplate sredstava u poseban fond buyeta Republike Srbije koji ce biti namanjen njihovoj profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju. U praksi, svi poslodavci ce biti u obavezi da zaposle najmanje 1 odsto osoba sa invaliditetom i to tako što na svakih narednih 50 zaposlenih postoji obaveza zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom. Na primer, firma sa 60 zaposlenih imace obavezu da zaposli dve osobe sa invaliditetom.

Prezentaciji Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom prisustvovao je veliki broj osoba sa invaliditetom sa teriotorije opštine Požarevac, kao i predstavnici organizacija koje se bave ovom problematikom. Prisutna je bila i Gordana Rajkov, narodni poslanik koja u Skupštini Republike Srbije zastupa interese ovih osoba, kao nestranacki kandidat ispred G17Plus.

L.L.

NACIONALNA KONCERTNA SEZONA U MUZICKOJ ŠKOLI

UMETNICI SVETSKOG GLASA

Koncertom violiniste Ivana Kundicevica, uz klavirsku saradnju Ukija Ovaskainena, nastavljena je Nacionalna koncertna sezona u Muzickoj školi "Stevan Mokranjac" pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadica. U cetvrtak je koncertna sala bila ispunjena melodijama Šuberta, Betovena i Franka koje su dva virtuoza poklonila Poljarevljanima. Oba umetnika za sobom imaju znacajnu internacionalnu karijeru, a finski pijanista Uki Ovaskainen trenutno radi kao umetnicki saradnik na gudackoj katedri Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu.

Sledeceg cetvrtka na programu je koncert Laure Levaj, flauta i Iris Kobal, klavir. Pocetak je u 20 sati.

L.L.

EKOLOŠKO DRUŠTVO "ZORA" KOSTOLAC

TURNEJA PO SRPSKIM GRADOVIMA

Dan planete Zemlje 22. april, kostolacko ekološko društvo "Zora" obeležice, kao i svake godine, performansom "Pola sata bez auspuha", kada ce centar Kostolca biti na pola sata zatvoren za saobracaj. Deca ce svoje videnje ocuvanja životnog prostora i smanjivanja zagadenja , pre svega vazduha i zemljišta u svom gradu, iskazati crtajuci po asfaltu i noseci ekološke parole i zahteve. "Pola sata bez auspuha" ove godine pocece u pet do dvanaest, kako glasi i moto akcije 2008., koja je pocela velikim ekološkim dogadajem u Centru za kulturu i u kojoj je uz opštinu Požarevac i JKP "Komunalne službe" ucestvovala i "Zora", ciji su mališani pripremili ekološki program.

Zelena akcija nastavljena je zapocetim velikim prolecnim cišcenjem Požarevca, Kostolca i seoskih naselja, u kome "Zora" takode aktivno ucestvuje.

Program ovog ekološkog društva vec su pogledali Smederevci gde su kostolacki ekolozi nagradeni poveljom Despota Ðurda Brankovica. Slican dogadaj aktivisti "Zore" priredice i u Obrenovcu 28. aprila kada ekolozi ovog grada proslavljaju svoj dan. Novi Sad bice destinacija Ekološkog društva u maju.

T.R.S.

PETO MEÐUNARODNO TAKMICENJE DRVENIH DUVACA POŽAREVAC

PREKO 250 UCESNIKA TAKMICENJA

Muzicka škola "Stevan Mokranjac" Požarevac nastavlja sa svojim brojnim aktivnostima, te su ove nedelje održana dva koncerta. U okviru nacionalne koncertne sezone prošlog cetvrtka nastupili su Marko Josifovski, violina i Jelena Josifovski, klavir. Sledece veceri održan je atraktivan koncert povodom 75 godina postojanja i rada Ruskog doma u Beogradu. Ovom nesvakidašnjem koncertu koji je priredio anstambl "Ruski Tembr" prisustvovao je renomirani srpski umetnik Ðorde Marjanovic u ciju cast je prikazan kratki dokumentarni film, autora Klima Lavrentjeva, koji je takode bio prisutan.

Peto medunarodno Takmicenje drvenih duvaca Požarevac bice održano od 17. do 20. aprila, a ovim povodom direktor Muzicke škole, Zoran Maric kaže:

- Ove godine ucestvuje 7 zemalja, dolaze nam takmicari iz Slovenije, Makedonije, Poljske, Crne Gore, Republike Srpske i Bosne. Takmicenje je najvece ove vrste u zemlji, u njemu ce ucestvovati oko 250 takmicara. Žiri cine eminentni profesori iz zemlje i inostranstva, tacnije imacemo tri žirija, za klarinet, flautu i treci žiri je za obou, fagot i saksofon. Svecano otvaranje zakazano je za 18. april u 20 sati, a u okviru otvaranja ce biti održan i redovan koncert u okviru nacionalne koncertne sezone na kome ce nastupiti Aleksandar Serdar, pijanista i Svetlana Serdar, meco sopran. Samo takmicenje bice održavano u dve sale, u koncertnoj i maloj sali. Iz naše škole ucestvuje 12 ucenika, a naši favoriti su Vukašin Karanovic, klarinetista i Saška Marjanovic, flautistkinja, koji su vec osvajali nagrade, kao i mladi ucenici. Naravno, ovo ce biti još jedna prilika da se pokažu.

Organizacija je u punom jeku, mislim da ce, kao i ranijih godina biti na najvišem nivou, ocekujem mnogo gostiju, a tu je i nekoliko stotina njihovih nastavnika, klavirskih saradnika, kao i roditelja, pratilaca, tako da se ocekuje prilicna gužva u školi, ali i u gradu, no to nam je i bio cilj - da privucemo što više gostiju, ne samo zbog takmicenja, vec zbog turistickog obilaska našeg grada. Svim tim ljudima mi ponudimo sve ono vredno što Požarevac ima, tako da je svako upoznat sa onim što može da vidi ovde.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 04.04.2008. godine do 11.04.2008 godine u porodilištu opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 29 beba, i to 18 muških i 11 ženskih.

Sinove su dobili: Ristic Mirjana i Jovanovic Željko iz Doljašnice, Milojkovic Biljana i Sladan iz Žagubice, Jankovic Mirjana i Zoran iz Poljane, Mišic Danijela i Dragan iz Kuceva, Savic Danijela i Darko iz Požarevca, Bumbeševic-Petrovic Silvija i Darko iz Prugova, Rajic Radmila i Vladimir iz Požarevca, Kikovic Sladana i Miloš iz V. Gradišta, Paunovic Borkica i Živojinovic Saša iz V. Sela, Sacipi Pemba i Ibrahimi Muhamed iz Kostolca, Milanovic Dragana i Bojevic Sladan iz Brežana, Vukevac Vesna i Brankovic Ivan iz Kamijeva, Josic Jelena i Bojan iz Mrckovca, Stevic Vesna i Ðordevic Mališa iz Požarevca, Cvetkovic Jelena i Ðordevic Dalibor iz Trnjana, Šivcic Dragana i Miloš iz Požarevca, Beriša Zejnije i Zorjani Mehmedi iz Aleksandrovca, Atanackovic Jasmina i Todorovic Dragan iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Tasic Danijela i Darko iz Klicevca, Milovanovic Jasmina i Milic Zlatomir iz Kostolca, Stamenkovic Tanja i Stefanovic Nebojša iz Carevca, Jovanovic Ivana i Ivan iz Požarevca, Markovic Andrijana i Dragan iz Nabrda, Jevremovic Verica i Predrag iz Brzohode, Miladinovic Maja i Krstic Dalibor iz Kamijeva, Vasiljevic Zvezdanka i Saša Šcapulovic iz Žagubice, Jankovic Jasmina i Dejan iz Bara, Kroišorovic Suzana i Tutulovic Svetomir iz Laznice, Stojanovic Jelena i Radosavljevic Branko iz Požarevca.

HUMORESKA

PREDIZBORNI PROGROM

Opet o izborima! A šta cemo drugo, kad je to posao godine, petoljetke, a možda ce to biti i posao decenije! Ili, ko zna, ako pobede najbolji (a oni uvek pobeduju!), može posle 11. maja da nam krene sve na bolje i da nam procvetaju ruže, ljubicice i ostale cvecke.

Kako se cuje sa govornica, ispada da mi do sada nismo ni živeli (ili to nismo znali i nismo o tome bili obavešteni!) i tek cemo posle izbora da živnemo i proživimo!

Pa, ako ne bude baš tako kako obecavaju, bože moj, tu su sledeci izbori itd. u svetlu buducnost, koja, hteli mi to ili ne, mora jednom da zasvetli, ako ne pre, onda ce sigurno kad uvedemo gas.

A obecanja, obecanja... o, tog silnog radovanja! Pa, nema toga koji se ne bi tome poradovao i poverovao tim recima glasnogovornika.

Jedan obecava da ce sve nezaposlene zaposliti, a zaposleni ne mora ništa da rade i svako ima da živi od svog nerada.

Onaj drugi poce da se busa u tajkunske grudi i rece da ce za sve zdrave gradane obezbediti besplatno lecenje!

Treci se setio seljaka i poljoprivrede i obeca da ce, kad njegovi dodu na vlast, krave davati više mleka! (Naravno, uz obaveznu klasicnu muziku!)

Jedan rece da ce se njegova stranka boriti za obicne ljude! O neobicnim ljudima ništa nije rekao!

Onaj rece da je Kosovo naše i da ga ne damo, što je izazvalo burne reakcije Albanaca u vidu urnebesnog smeha!

Onaj, posle njega, rece da pre 2000. nije bilo ništa, a sad nemamo sve i sad nema šta nece da nema!

Kod nas svako dete mora da ima majku - povika sledeci sa govornice - i za svako 24. dete bice besplatan vrtic i besplatan bukvar kad pode u školu!

Spavaj, Srbijo!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbiju od Evrope deli taraba!

- I posle ovih izbora, okrenucemo se - novim izborima!

- Dobro je što ce da nam uvedu ruski gas. Ne bi valjalo da je nemacki!

- I knez Miloš pokazuje prstom ka zapadu!

- I oni što rade pošteno, došli su na nepošten nacin do posla!

Miodrag Lazarevic

U CENTRU ZA KULTURU ODRŽANA JAVNA DEBATA

IMA LI DISKRIMINACIJE ROMA?

Putem javne debate “BOOM 93” je otpoceo projekat pod nazivom “Srbija u EU - Šta od toga imam ja, a šta grad Požarevac”, koji ima za cilj da podrži dalje približavanje Srbije EU. Obuhvacene su oblasti u kojima Srbija treba da sprovede reforme i svoje propise uskladi sa standardima EU, a to su borba protiv siromaštva, decentralizacija, ravnomerni regionalni razvoj, reforma javne i lokalne uprave, ljudska i manjinska prava. Na prošlonedeljnoj debati o ljudskim i manjinskim pravima govorili su Tanja Pavlovic -Križanic konsultant za javnu upravu i lokalni ekonomski razvoj, Anka Gogic-Mitic dugogodišnja aktiviskinja za ženska prava, Aleksandar Resanovic direktor Centra za mir i razvoj demokratije, Mikica Veljkovic, predsednik Udruženja Roma Branicevskog okruga, Boško Tadic iz nevladine organizacije “Sirotan” i Uroš Uroševic novinar “BOOM 93”.

Evropska konvencija o ljudskim pravima je osnovni kljucni dokument koji služi da bi se zaštitila osnovna gradanska, politicka prava i slobode državljana zemalja koje su clanice Saveta Evrope. Medutim, kada je u pitanju položaj romske manjine cak i zemlje EU imaju velikih problema da shvate šta je suština ljudskih prava i antidiskriminacionih standarda koje Evropski sud za ljudska prava pokušava da rigorozno prati. Sami standardi u sektorskim politikama, kao što je zdravstveno i socijalno osiguranje mnogo teže pogadaju romsku populaciju, a problem je što država neadekvatno primenjuje podsticajne mere kojima bi se poboljšao položaj odredenih kategorija stanovništva. Potrebno je da postoji izgradena demokratska kultura u društvu i medu politickom elitom koja ima obavezu da primenjuje izglasane zakone. Stanje ljudskih prava je pogoršano po više kriterijuma, javlja se diskriminacija po nacionalnom, polnom osnovu i postoji znacajna razlika u tretiranju gradana.

D.Dinic

KONFERENCIJA ZA MEDIJE KOALICIJE SPS - PUPS - JEDINSTVENA SRBIJA

RAVNOMERNI RAZVOJ OPŠTINE - PRIORITET

Na predstojecim izborima koalicija SPS -PUPS -Jedinstvena Srbija nastupice na listi pod rednim brojem 5. Na nivou Okruga SPS daje 6 kandidata za narodne poslanike, a sa teritorije opštine Požarevac 2 i to: Dušanku Kukolj i Miomira Ilica, dok PUPS predstavlja Milorad Jovanovic. Nosilac liste za lokalne izbore je predsednik Opštine Dušan Vujicic, predstavnici PUPS-a imaju 18 kandidata, Jedinstvene Srbije 2 i SPS 48. "Osnovni principi koalicije su strogo poštovanje ustavnog opredeljenja, da je Kosovo neotudivi deo teritorije Srbije i da samo pod tim uslovom možemo da damo saglasnost za ulazak u EU. Drugi princip je socijalna pravda i društvo jednakih šansi i treci postulat je brži razvoj Srbije. Što se tice lokalnog nivoa to je ravnomerni razvoj svih delova opštine saglasno Zakonu o teritorijalnoj organizaciji i smatram da je u proteklih 4 godine dosta uradeno na polju infrastrukture. Kapitalne investicije u narednom periodu bi bile završetak toplifikacionog sistema, pocetak radova na gasifikaciji i iznad svega da svako naselje bude povezano sa vodovodnim sistemom i dobije zdravu pijacu vodu", istakao je Miomir Ilic, predsednik OO SPS Požarevac.

Predizborna konvencija koalicije SPS - PUPS - Jedinsvena Srbija bice održana 3.maja u Hali sportova u Požarevcu sa pocetkom u 12 casova.

D.Dinic

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U SRPSKOJ RADIKALNOJ STRANCI U POŽAREVCU

SA SRS - SVIMA BOLJE

Na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare Veroljub Arsic, predsednik Okružnog odbora SRS Branicevskog okruga obavestio je novinare da je ova stranka mitinzima u Gracanici i Kosovskoj Mitrovici zapocela predizbornu kampanju za vanredne parlamentarne izbore u maju. U nastavku te kampanje, 9. aprila, visoka delegacija SRS u sastavu: Dragan Todorovic, predsednik IO i potpredsednik Centralne otadžbinske uprave, Nataša Jovanovic, clan Predsednickog kolegijuma i predsednik Okružnog odbora i Božidar Delic, potpredsednik Skupštine Srbije i clan Predsednickog kolegijuma SRS, obišla je sve opštine Branicevskog okruga osim Žagubice. Prema recima Arsica ova delegacija u Žagubici ce boraviti 14. aprila.

- Nadam se da ce gradani 11. maja zaokružiti listu pod rednim brojem 4. i tako iskazati poverenje u SRS i mene, prvom na ovoj listi i istovremeno, po odluci Opštinskog odbora, kandidata za gradonacelnika Požarevca. Na listi se nalaze lica razlicitih profila,visokoobrazovnih kadrova,poljoprivrednika, radnika,penzionera. Mislim da smo u proteklom periodu u kome smo po prvi put ucestvovali u lokalnoj vlasti, pokazali da SRS može i hoce bolje za sve gradane grada Požarevca”, istakao je na Konferenciji Valjarevic.

S.E.

NOVA SRBIJA PODNELA PRIJAVU ZA LOKALNE IZBORE

ŠESTI NA LISTI

U nedelju 6. aprila Opštinski odbor Nove Srbije iz Požarevca predao je svoju listu za lokalne izbore opštinskoj izbornoj komisiji.Kako nam je rekao Dejan Krstic predsednik opštinskog odbora ove stranke na listi su videni ljudi u sredinama na kojima ce biti birani. To su ugledne licnosti i domacini koji svojim radom vec imaju autoritet u sredini u kojoj žive i rade. Posebna pažnja posvecena je kandidatima sa sela.

Nova Srbija u narednom periodu ocekuje da ce participirati u lokalnoj vlasti.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU OO NOVA SRBIJA POŽAREVAC

VECA BRIGA O MLADIMA

Opštinski odbor Nove Srbije u Požarevcu na konfrenciji za štampu održanoj prošlog cetvrtka posvetio je pažnju mladima i realizaciji projekata koji ce obezbediti vece angažovanje u sportu.

“Treba graditi igrališta, hale, bazene, da omladinu sklonimo sa ulica i umesto kafica omogucimo im bavljenje sportom. Kostolac radi na tom i uskoro ce biti izgradena gimnasticka dvorana,” rekao je profesor Svetozar Nacic.

Predsednik OO Nova Srbija Dejan Krstic naglasio je da u predizbornij kampanji nastupaju pod sloganom “ da izgradimo i zaposlimo”, što je plan ne samo za Požarevac vec i naselja citave opštine.

Ivan Miljkovic profesor istorije ukazao je na znacaj obrazovanja u društvu za ciji razvoj lokalna samouprava mora da izdvoji znacajnija sredstva.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE DSS-A

JASNA VIZIJA ZA GRAD POŽAREVAC

Na konferenciji za medije, DSS je predstavio deo izbornog programa i samostalnu listu za podrucje Branicevskog okruga koja se nalazi uglavnom pod rednim brojem tri i ciji je nosilac dr Vojislav Koštunica.

"Imamo jasnu viziju kako treba da izgleda grad Požarevac, kako treba konstituisati gradsku skupštinu i na koji nacin treba razmišljati u pogledu opštine Kostolac. Grad Požarevac treba da se sastoji iz 2 opštine: Kostolac i Požarevac i mi se nadamo da ce to biti dobar magnet za razvoj citavog kraja", istakao je izmedu ostalog Slavoljub Matic predsednik Okružnog odbora DSS-a.

D.Dinic

SPS ŽABARI U PREDIZBORNOJ KAMPANJI ZA LOKALNE IZBORE

PRVI PREDALI LISTU

Socijalisticka partija Srbije u Žabarima je prva predala listu kandidata za odbornike za predstojece majske, lokalne izbore. Na listi je onoliko kandidata koliko broji i Skupština ove opštine, ukupno 37, sa overenim potpisima. Nosilac liste je dr Tomislav Pantic, direktor Doma zdravlja i aktuelni potpredsednik Opštinskog odbora SPS u Žabarima. Medu kandidatima su lica raznih zanimanja pocev od doktora, preko poljoprivrednika i radnika, umetnika, do privatnih preduzetnika. Prilikom formiranja liste vodilo se racuna da se kandidatima pokriju sve mesne zajednice u Opštini, ukupno 17. Prema zadnjem popisu, opština Žabari ima 18.247 stanovnika od toga 14.000 sa birackim pravom. Izbori ce biti sprovedeni na 37 birackih mesta.

Inace, iz SPS ove opštine, na listi kandidata SPS,UPS i JS za poslanike u novoj Republickoj skupštini, na predlog Okružnog odbora SPS Branicevskog okruga koji daje šest kandidata, nalazi se i ime Živorada Nastica, aktuelnog predsednika opštine Žabari.

S.E.