Header

VELIKO GRADIŠTE: REZULTATI FINANSIRANJA PROJEKATA MINISTARSTVA INFRASTRUKTURE

PROJEKTI PO MERI GRAÐANA

O saradnji lokalne samouprave u Velikom Gradištu sa Ministarstvom infrastrukture i završenim projektima razgovarali smo sa zamenikom predsednika opštine Zlatkom Šulovicem.

“Kada sam pre par godina ušao u Opštinsko vece moj osnovni zadatak je bio da se bavim putevima u opštini Veliko Gradište i vrlo sam ponosan na rezultate svog rada, jer je za ovih par godina uradeno mnogo u saradnji sa ministrom Veljom Ilicem. Perjanica rada je put Veliko Gradište -Kumane, koji je usko grlo na magistrali M - 25.1, a usput je uvedena kablovska televizija u selima Kumane i Topolovnik. U tom periodu iz sredstava Ministarstva infrastrukture raden je i put Moda - Srebrno jezero i renoviran je most. U prvom naletu uradili smo Hajduk Veljkovu ulicu koja se proteže od centra do groblja, a ispred groblja je uraden poligon.

Putevi

Na drugoj strani je raden put Veliko Gradište - Zatonje, odnosno Prvomajska ulica, koja je završena zajedno sa ulicom Lole Ribara i sastavljena je sa putem prema Zatonju. Uz finansiranje JP “Putevi Srbije” od 10 miliona dinara napravljen je put prema Kusicu, jedan manji deo puta do crkve u Sirakovu i zapocet je put Majilovac - Kurjace do manastira Nimnik. Uraden je put kroz selo Ðurakovo, put kroz Srednjevo, a zapoceta je i kapitalna investicija, odnosno izgradnja puta Tribrode - Makce koji ce najverovatnije biti završen do kraja godine. Sanirana je urvina kod Zatonja i uraden je asfalt kroz celo selo”, istice Šulovic.

U samom gradu kompletno su uradene ulice Pere Metalca i Svetosavska sa trotoarima, zatim Vojvode Putnika, obala kralja Petra, Vuka Karadžica, Veljka Vlahovica, Stoleta Opancara, deo kod Akermana, komiteta i autobuske stanice. U skoro svim selima asfaltirane su ulice (Topolovnik, Zatonje, Kumane, Majilovac, Kurjace, Pecanica), nasute su ulice, a isfinansiran je i put Golovrh u selu Desine i poligon na Albasanu. Usput je uraden Dom u Kurjacu i data su sredstva za deo radova na Domu u Topolovniku. Završena je crkva u Desinu i ucestvovano je sa nešto malo sredstava u izgradnji crkve u Ramu i parohijskog doma u Carevcu. Poligon u Velikom Gradištu PZP Požarevac je uradio gratis kao nagradu Ministarstvu za angožovanje ove firme u velikim poslovima.

Prema recima Zlatka Šulovica iz Ministarstva infrastrukture dobijene su pare za prostorne planove u selima Srednjevo i Kusice, a asfaltirane su i skoro sve ulice u Zatonju. U vreme poplava, pošto je Velimir Ilic bio predsednik Štaba za elementarne nepogode uplacena je velika novcana pomoc. Trenutno se gradi obaloutvrda preko HE “Ðerdap” i radovi ce najverovatnije biti završeni u septembru. Vrlo znacajno je to da je u završnoj fazi izrada projekta puta Veliko Gradište - Požarevac, sredstva su dobijena iz Fonda za razvoj istocne Srbije, a radi se i projekat moto i karting staze cija je vrednost 8 miliona evra.

Šta dalje?

“U narednom periodu planiramo da uradimo magistralni put Veliko Gradište - Požarevac koji obuhvata plan da se kroz svako selo urade trotoari, odvodnjavanje, rasveta i u svakom selu gde prolazi M - 25.1 bar jednu ulicu cemo asfaltirati. Od Centralne evropske banke obezbedena su sredstva za izradu regionalnog puta Topolovnik - Ram. U okviru tog posla uradice se plato pored Doma u Topolovniku, put do poligona, odvodnjavanje sela, dom, škola i proširivanje groblja. U Kisiljevu cemo uraditi obilaznicu oko sela i asfaltirati put do Srebrnog jezera, a u Biskuplju poligon kod igrališta, most i ulicu do Romskog naselja. U Ramu gde se završava put izgradice se poligon i asfaltirati jedna ulica. U saradnji JP “Putevi Srbije” i Turisticke organizacije Srbije radi se projekat biciklisticke staze pored Dunava od Rama do Zatonja.

Zatim, usledice izgradnja puta Tribrode - Makce i produžetak do Divana, kao i spajanje svih susednih sela sa regionalnim putem, cime bi se zaokružila izgradnja puteva u opštini. Uraden je projekat i obezbedena su novcana sredstva za izgradnju puta Garevo - Malo Gradište, a projekat moto staze u Požeženu je u završnoj fazi. U selu Pecanica put preko Garvana bice uraden do kraja godine, a preko Lovackog saveza Srbije bice uradeno 8 lovackih domova u selima opštine Veliko Gradište.

Usledice uredenje reke od Ðurakova do Srebrnog jezera i prikljucnih kanala (cišcenje i betoniranje). Prioritetno je i sredivanje fasada u Velikom Gradištu, uradicemo Sremsku ulicu, Obilicevu, Karadordevu, Beogradsku i Žike Popovica. Obezbedicemo telefone u svakoj kuci ADSL sistemom do kraja godine, opticki kabl, poligone za sva sela i vodu i kanalizaciju do svake kuce. Zapocecemo izgradnju crkve u Majilovcu i Kusicu i završicemo crkvu u Desinu, a u gradskom delu obale Velikog Gradišta predvidena je izgradnja marine”, rekao je na kraju Zlatko Šulovic.

D.Dinic

STRATEGIJA RAZVOJA OPŠTINE POŽAREVAC

ZAVRŠENA TRECA FAZA

Krajem protekle nedelje završena je treca faza ciklusa u procesu izrade strategije razvoja opštine Požarevac.

Ovaj proces zapocet je formiranjem radnih grupa a prva radionica održana je u toku februara kada je radena SVOT, kao i analiza trenutnog stanja opštine. Protekle nedelje radilo se na definisanju vizije, misije, vrednosti, strateških ciljeva i prioritetnih oblasti intervencije.

- Lokalna stategija je vrlo važna za razvoj opštine. I dalje važi poziv gradanima da ucestvuju u formiranju ovog važnog dokumenta koji je neophodno imati da bi pri apliciranju kod stranih donatora mogli da se na njega pozovemo, kaže Jelena Petrovic, koordinator izrade Strategije razvoja opštine Požarevac od 2008. do 2013. godine.

Radne grupe razvijace dalje konkretne projekte na kojima bi opština trebalo da radi u skladu sa usvojenim prioritetima. NJihova evaulacija pratice se kroz skupštinske odluke.

T.R.S

U POLJOPRIVREDNOJ ŠKOLI SA DOMOM UCENIKA “SONJA MARINKOVIC” U POŽAREVCU

NADMETALI SE NAJBOLJI MATEMATICARI

Poljoprivredna škola sa Domom ucenika “Sonja Marinkovic” u Požarevcu ugostila je prošlog vikenda ucesnike Republickog takmicenja iz matematike. Takmicili su se ucenici poljoprivredenih, prehrambenih, veterinarskih, tehnickih i hemijsko-tehnoloških škola Srbije iz Aleksandrovca, Aleksinca, Backe Topole, Bukova-Negotin, Lešaka, Novog Sada, Obrenovca, Paracina, Požarevca, Prokuplja, Šapca, Sombora, Subotice, Valjeva i Vršca. U pitanju je smotra koja ima tradiciju dugu 25 godina ciji je cilj - popularizacija matematike kod ucenika. Pobednici takmicenja u ekipnom plasmanu sa najviše osvojenih bodova, ukupno 308 su predstavnici Poljoprivredne škole “Šumatovac” iz Aleksinca, na drugom mestu je Srednja škola “Sveti Trifun” iz Aleksandrovca sa 298 bodova, a na trecem Srednja poljoprivredna škola sa domom ucenika iz Šapca (275 bodova). Domacini, Poljoprivredna škola iz Požarevca zauzela je 5. mesto sa 239 bodova.

S.E.

OBAVEŠTENJE

Jedinice Vojske Jugoslavije izvodice vežbe sa bojnim minsko - eksplozivnim sredstvima na poligonu “Mogila” u dane: 21, 22, 23. i 24. aprila, kao i 5, 6, 7. i 8. maja.

U navedene dane u zoni poligona se izricito zabranjuje svako kretanje, zadržavanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i stocnih zaprega u periodu od 7 do 14 casova.

Poligonski prostor bice obezbeden na granicama zone sigurnosti tablama i stražom, u rejonu vežbališta crvenim barjakom.

Eventualna zaostala neeksplodirana minsko-eksplozivna sredstva ne dirati! Vidno obeležiti njihovo mesto i odmah obavestiti mesne vlasti ili komandu jedinice koja je izvodila vežbu.

VP 5302 Požarevac

DUŠAN VUJICIC PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC

PREDSEDNIK KOME VERUJU GRAÐANI

Na isteku cetvorogodišnjeg mandata razgovarali smo sa predsednikom opštine Požarevac Dušanom Vujicicem o tome kako ocenjuje angažovanje njegovog tima na svim relevantnim poljima života i rada i koje su osnovne smernice buducih aktivnosti. Istovremeno, Dušan Vujicic je nosilac liste SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija na predstojecim lokalnim izborima zakazanim za 11.maj.

Kako ocenjujete rad lokalne samouprave na cijem ste celu Vi bili u protekle cetiri godine?

-Evo vec cetvrtu godinu obavljamo vrlo važan i odgovoran posao i mogu sa zadovoljstvom da istaknem da niko ko je poceo sa nama da radi nije nas napustio, niti otišao ljut, nego smo svi zajedno, složno i udarnicki odradili posao u interesu gradana. U kontaktu sa gradanima i stalnim prisustvom na poslu stekao sam utisak da su oni zadovoljni našim radom i našom odgovornošcu, bar što se tice odnosa prema poslu. Nijedan gradanin do sada nije istakao nešto loše, jer smo uvek primali stranke i pomagali u skladu sa mogucnostima.

Koje su najcešce poteškoce sa kojima se gradani susrecu?

-Najvece poteškoce jesu zaposlenje, stambeni problemi, meduljudski odnosi i nemaština. Što se tice zaposlenja imamo predsednika Saveta za zapošljavanje Miroslava Ungurjanovica koji redovno prima stranke, uvodi ih u evidenciju, ali oko zapošljavanja naša nadležnost je skoro nikakva. Kada su u pitanju stambeni problemi imamo dosta socijalnih slucajeva i mi preko Centra za socijalni rad kada se oslobodi neki stan uz pomoc Komisije za dodelu stanova vrlo efikasno rešimo problem. Udruženju penzionera opštine Požarevac obezbedili smo 2,4 miliona dinara za kupovinu lekova, 600 hiljada dinara za prevoz i preko Opštinskog odbora Crvenog krsta hranu za veliki broj ljudi.

Koje investicije bi izdvojili kao najbitnije?

-Kada sam poceo ovaj posao da radim, još u kampanji 2004. godine obišli smo sve ulice na teritoriji Požarevca i Kostolca. Nisam se pozivao na loše stanje na terenu, blatnjave ulice bez trotoara, nedostatak kanalizacije, asfalta, vec smo svake godine maksimalno ispunjavali plan. Zatim imali smo problem sa kolektorom u ulici Rade Slobode i to smo rešili uloživši 40 miliona dinara. Uradili smo most na reci Mlavi prema Nabrdu i Trnjanu i put smo probili do tog mosta, jer je preko 400 hektara zemljišta bilo zapušteno. Za dve godine u 70 ulica smo uveli kanalizaciju i dogovor je da se što pre izvrši potpuno prikljucenje na mrežu da bi se te ulice i asfaltirale. Asfaltirano je oko 70 ulica, a u saradnji opštine, Republike i JKP “Vodovod i kanalizacija” dovedena je vodovodna mreža do centra Dragovca.

Prošle godine usled velike suše došlo je do povecanja nitrata, ali je to trajalo dvadesetak dana i brzo je sanirano dejstvom “Vodovoda i kanalizacije” i lokalne samouprave koja je snosila troškove, tako da sada pijemo kvalitetnu vodu. Svakodnevno dobijamo izveštaj o stanju vode od Zavoda za javno zdravlje i strucne službe “Vodovoda i kanalizacije” i mogu da kažem da je stanje zadovoljavajuce.

Ocenite saradnju sa javnim preduzecima?

-Mogu da istaknem da je saradnja sa javnim preduzecima izvanredna. Trenutno se ureduje plato ispred Centra za kulturu i to finansira Eurobanka u visini od 6,1 miliona dinara. U Kosovskoj ulici je ostalo još tridesetak metara da se poploca i to ce za par dana biti odradeno. Odvojili smo 13 miliona dinara za sredivanje ulice Draže Markovica i to ce biti vrlo brzo realizovano.

Šta ce nov status doneti Požarevcu i kako komentarišete inicijativu Kostolca za dobijanje statusa opštine?

-Znacaj je veliki jer naša koalicija nije imala predstavnike u Vladi Republike Srbije, ali je ostvarena izvanredna saradnja sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Gradani ce imati efikasnije pojedine službe i dobijace se više sredstava iz Republike. Predsednik SO Ivan Grubetic i ja bili smo na sastanku kod ministra Milana Markovica sa kojim smo uspostavili korektan i prijateljski odnos. Tamo nam je receno da opštine koje su dobile status grada posle 90 dana od izbora mogu da osnuju opštinu i mi cemo se zalagati da Kostolac postane opština.

Šta ocekujete od lokalnih izbora na kojima ste nosilac liste koalicije SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija?

-Jednoglasno sam izabran za nosioca liste što je velika obaveza. Prihvatio sam se tog posla da bih pomogao partiji da izbore završimo valjano. U predizbornoj kampanji nastupamo veoma korektno prema ostalim strankama i pojedincima i saradujemo na zadovoljavajucem nivou. Zauzvrat ne tražim nijednu funkciju, važno je samo da izbore sprovedemo kvalitetno i na demokratski nacin. U narednom periodu najznacajniji projekat je širenje gasovoda za cije dovodenje od Male Krsne do Požarevca smo dobili 220 miliona dinara. Zatim radice se sportski tereni, klizalište i nastavice se širenje toplifikacione mreže.

D.Dinic

OBELEŽENA GODIŠNJICA KRAGUJEVACKE MESNE ZAJEDNICE "ERDOGLIJA"

DUŠAN VUJICIC POCASNI GRAÐANIN ERDOGLIJE

Povodom godišnjice kragujevacke Mesne zajednice “Erdoglija” u Knjaževsko - srpskom teatru održana je svecana akademija na kojoj su dodeljena priznanja zaslužnim pojedincima i ustanovama. Ova mesna zajednica je prošle godine uspostavila saradnju sa Mesnom zajednicom “Cacalica” kroz niz humanitarnih akcija kao što je dobrovoljno davanje krvi. Prošle godine u prisustvu predsednika Skupštine grada Kragujevca i predsednika opštine Požarevac potpisan je protokol o saradnji, a u ime grada Požarevca potpisana je ista takva povelja. Kragujevacka mesna zajednica proglašena je u CESID-ovom istraživanju za najbolje organizovanu mesnu zajednicu u Srbiji. Moderan sistem upravljanja kao i ukljucivanje velikog broja gradana u rad Saveta je prema oceni CESID-a ono što ovu mesnu zajednicu cini jedinstvenim primerom uspešnog rada lokalnih zajednica u Srbiji.

Požarevacka delegacija je svoju posetu Kragujevcu zapocela polaganjem venaca na spomen obeležje u Šumaricama. Na svecanoj akademiji Rajko Stepovic predsednik Saveta MZ “Erdoglija” je na osnovu predloga saveta gradana mesne zajednice za izuzetan doprinos uspostavljanju bratskih odnosa izmedu MZ “Cacalica” iz Požarevca i MZ “Erdoglija” iz Kragujevca dodelio specijalnu povelju pocasnog gradanina MZ ”Erdoglija” Dušanu Vujicicu predsedniku opštine Požarevac.

Po dobijanju povelje Dušan Vujicic je Rajku Stepovicu poklonio mini kopiju spomenika Miloša Obrenovica i tom prilikom naglasio: “ Zadovoljstvo mi je da vas u ime lokalne samouprave pozdravim i cestitam Dan mesne zajednice sa kojom smo se prošle godine pobratimili. Svaki susret sa Savetom MZ “Erdoglija” je jedan doživljaj iskrenog prijateljstva i ja želim da nas uvek bratska ljubav veže. Uvek cemo biti na usluzi jedni drugima i pomoci nesebicno, jer to prijateljstvo koje je steceno prošle godine kao da traje dvadesetak godina. Samo jedinstveni možemo mnogo da ucinimo za dobrobit gradana i samo tako možemo da stvaramo bolju buducnost”.

Prema recima Rajka Stepovica izmedu dve mesne zajednice kroz niz aktivnosti i kroz razmenu iskustava dva saveta uspostavljena je bratska saradnja koja ce se nastaviti i u buducem periodu.

Za izuzetan doprinos u razvoju lokalne samouprave u Kragujevcu dodeljene su povelje Dobrici Milovanovicu predsedniku Skupštine grada Kragujevca, Slavici Kominac nacelnici lokalne samouprave i mesne uprave u Kragujevcu, kao i direktorima i predstavnicima javnih preduzeca koji su ostvarili izvanrednu saradnju sa MZ “Erdoglija”.

“Dve mesne zajednice su se našle na istoj talasnoj dužini, postali su dobri prijatelji, a svaka saradnja i uspeh u životu i radu može da nastane samo na osnovu dobrog prijateljstva i dobrog odnosa medu ljudima. Meni je drago što se taj dobar duh neguje i samo zajednickim naporima, slogom, podržavanjem lepih aktivnosti i onoga što cini ljude srecnim, može da dovede do tog zajednickog opšteg uspeha i napretka ka boljem i ocekivanom standardu života svih ljudi”, istakao je Dobrica Milovanovic predsednik Skupštine grada Kragujevca.

Radiša Milenkovic clan Saveta MZ “Cacalica” je rekao da saradnja koja je zapoceta prošle godine nizom humanitarnih i drugih akcija bice nastavljena i na drugim poljima. U umetnickom delu programa glumci Knjaževsko - srpskog teatra i Dens centar “Kazina” izveli su predstavu “Kabare”.

D.Dinic

PREDSTAVLJAMO KOSMOPRODUKT D.O.O VELIKO GRADIŠTE - OVOGODIŠNJEG DOBITNIKA NAGRADE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC

REZULTATI VREDNI PRIZNANJA

- Tov junadi, konfekcija mesa i proizvodnja suhomesnatih proizvoda, osnovne su delatnosti ovog privatnog preduzeca

- Poseduju sertifikat za proizvodnju potpuno zdrave hrane

Za rezultate ostvarene u proizvodnji i poslovanju, Regionalna privredna komora u Požarevcu svake godine dodeljuje priznanja zaslužnim privrednim kolektivima i uspešnim pojedincima-privrednicima. Medu osam ovogodišnjih nagrada dodeljenih najboljim firmama sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga je i nagrada koja je pripala velikogradištanskom privatnom preduzecu Kosmoprodukt d.o.o. Jedini osnivac i vlasnik je Dušan Ilic, diplomirani ekonomista sa 35 godina radnog iskustva u delatnosti kojom se ovo preduzece bavi.

Firma je osnovana 23. januara 1990. godine i u pocetku joj je osnovna delatnost bila stocarstvo. Na postojecim farmama obavljan je tov junadi u prvoj fazi tova u turnusu od 100 do 200 komada. Pored tova junadi, u vidu dopunske delatnosti vršili su i promet stoke, stocne hrane i mesa.

Na samom pocetku, preduzece je imalo samo dva radnika, ali vremenom, sa proširenjem obima posla, povecavao se i broj zaposlenih tako da su danas u firmi, u stalnom radnom odnosu 24 radnika. Direktor i vlasnik Dušan Ilic s ponosom istice cinjenicu da je ovo u malom - porodicna firma s obzirom na to da su pored njega ovde zaposleni njegovi kcerka Ivana i sin Darko.

—Tri godine nakon osnivanja, tacnije u maju 1993. godine zapoceli smo izgradnju pogona za konfekciju i preradu mesa. Pocetkom 1994. godine pogon pocinje sa radom, najpre u manjem obimu, a zatim u sve vecem i vecem. Vec naredne 1995. zbog povecanja obima posla proširujemo pogon i vršimo dogradnju novog proizvodnog prostora od oko 350 kvadratnih metara. Time u potpunosti rešavamo problem u vezi sa velicinom prostora za proizvodnju polutrajnih suhomesnatih proizvoda. Danas firma raspolaže sa oko 680 m 2 prostora u okviru koga su, pored proizvodnog i kancelarijski i stambeni deo. Takode, imamo svu potrebnu opremu za proizvodnju polutrajnih suhomesnatih proizvoda, saznajemo od vlasnika i direktora Ilica.

Pored pogona za proizvodnju i konfekciju mesa, Kosmoprodukt d.o.o. u svom sastavu ima i dva prodajna objekta, prodavnice u Velikom Gradištu i Golupcu.

—Obim naše proizvodnje krece se izmedu 1,5 i 2 tone gotovih proizvoda dnevno, u zavisnosti od vrste. Zadnjih godina smo se posvetili primarnoj stocarskoj proizvodnji tovne junadi kako bi obezbedili dovoljne kolicine svežeg juneceg mesa za naše potrebe i delom za izvoz. U periodu 2005-2006. godine, u tovu junadi imali smo 499 grla koja su u potpunosti iskorišcena za potrebe naših kupaca od cega smo 30 posto ženskih grla izvezli na tržište Italije i ostvarili dobar ekonomnski efekat. U poslovnoj 2006-2007. godini, u primarnoj stocarskog proizvodnji imali smo 587 grla i uz sve probleme koji su tada pratili ovu proizvodnju, uspeli smo da za izvoz opredelimo 25 odsto od ukupnog broja. Mi cemo se i u narednom periodu posvecivati ovoj proizvodnji uz ocekivanja da i država više pomogne stocarstvu kroz podsticajne mere s obzirom na to da obostrani interes, narocito, kada je u pitanju deo proizvodnje namenjen izvozu, istice Ilic.

Inace, primarna stocarska proizvodnja (tov junadi) kao i konfekcija mesa i proizvodnja suhomesnatih proizvoda, osnovne su delatnosti preduzeca, u njegovom ukupnom prihodu ucestvuju sa preko 90 posto. U proteklih 17 godina rada, Kosmoproduk ni jednom nije imao poslovni gubitak što je za ovu delatnost retkost i za svaku pohvalu. Upornost jednog iskusnog privrednika, njegovo znanje i strucnost kao i zalaganje svih u lancu proizvodnje u Kosmoproduktu, rezultirali su ovakvim poslovnim uspehom koji su u Regionalnoj privrednoj komori bez dileme nagradili.

Najviše priznanje Regionalne privredne komore došlo je uoci predstojecih uskršnjih i prvomajskih praznika pa je utoliko ta nagrada draža i radosnija. Uz obecanje da ce sa još vecim radnim elanom biti na usluzi svojim kupcima u Okrugu, saradnicima i prijateljima u zemlji i inostranstvu, zaposleni u Kosmoproduktu žele svima srecan Uskrs i Prvi maj.

Dobili sertifikaciju

Radi ispunjenja uslova neophodnih za proizvodnju bezbednosno ispravne hrane, tokom 2007. godine izvršena je adaptacija celokupnog pogona. U junu mesecu prošle godine pristupilo se uvodenju ISO standarda i HACCP-a i kako se i ocekivalo, 28. marta ove godine konstatovano je ispunjenje standarda cime je Kosmorpodukt dobio sertifikaciju.

S.E.

ZAŠTO NIJE PRAVDA STARIJA OD ZAKONA

PRESUDE PRAVNOG APSURDA - NEIZVRŠIVA PRESUDA

Sudu kao instituciji države sva poštovanja ali borba za pravdu slobodnog nezavisnog medija “Rec naroda” od onih snaga koje bi da taj medij ugase koristeci pojedine sudije Opštinskog i Okružnog suda daje nam pravo da javno i glasno iskažemo naš revolt protiv takvih presuda pravnog apsurda koje donose pojedine sudije.

21 porodica u stalnom je strahu za sopstvenu egzistenciju od stalnih presuda suda u Požarevcu.

Opštinski sud u Požarevcu sudija Dragana S. po tužbi Jadranke C., nekadašnjeg direktora novinske kuce “Rec naroda”, koja je odbila da radi poslove u marketingu jer nisu rukovodeci, donosi PRESUDU da se tužilja vrati na poslove decidirano “Rukovodilac službe marketinga” kojeg više nema u u novinskoj kuci “Rec naroda” jer su ti rukovodeci poslovi nestali sa gašenjem jedinstvene medijske kuce JPRDiNP “Rec naroda” 10. februara 2006.godine odlukom osnivaca SO Požarevac. Na žalbu novinske kuce “Rec naroda” Okružnom sudu u Požarevcu, sudija Mirjana S. kao predsednik veca potvrduje presudu Opštinskog suda, odbacujuci sve iznete argumente pravnog zastupnika «Rec naroda».

Takva presuda Suda ne može biti ništa drugo nego politicka presuda pod direktnim uticajem mocnika koji hoce da ugase «Rec naroda».

Zar je moguce toliko slepilo tih sudija da donose presudu koja nije izvršiva?!

Kada opštinski sud u Požarevcu donese rešenje da se izvršenje takve presude obustavi do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po izjavljenoj reviziji, Okružni sud u Požarevcu u sastavu sudija Vesne M. kao predsednika veca ukida takvo rešenje Opštinskog suda i nalaže dalji postupak izvršenja.

Pravicno, nema šta, ostaje nam da vidimo kako ce mocni sud sprovesti presudu koja nije izvršiva?!.

Najavljena lustracija sudova u Srbiji nije izvršena a trebalo bi, nadam se...

Zakon o radu, cl.179 stav 7 glasi:

“Ako zaposleni odbije zakljucenje Aneksa ugovora o radu u smislu cl. 171. stav 1 “radi premeštanja na drugi odgovarajuci posao, zbog potreba procesa i organizacije rada“ - rukovodilac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu” a što se odnosi i na tužilju Jadranku C.

Trgovinskom sudu u Požarevcu sve pohvale za profesionalni rad.

I. Dimitrijevic

USKRS -DAN SLOBODE I RADOSTI

Posle Velikog Petka, najvece tragedije covecanstva, ali i slave Božje, kada je covek bio nemilosrdni sudija LJubavi Božjoj, kada je osudio na smrt Bogocoveka Hrista, kada su laž, prevara i obmana hteli da likuju nad Raspetim Hristom, kada su se nebo, i zemlja, i podzemni svet postideli nedela roda ljudskoga i tama sve obuzela - evo nam Dana PROLASKA i PRELASKA Bogocoveka Hrista iz smrti u život, iz tame groba u svetlost Dana. Evo Dana nad danima, Vremena nad vremenima, kada Vaskrsli Gospod pokida okove greha, smrti i davola, kojima covecanstvo, a sa njim i celokupna priroda, behu okovani! Evo Dana naše slobode i radosti! Vaskrsenjem Hristovim sve i sva ispuni se novom svetlošcu vecnog života. Zato, radujmo se i veselimo se Pashi Gospodnjoj, Prazniku slobode i života! Sužnji tame najviše se raduju slobodi svetlosti. Vaskrsenjem Hristovim pobedena je vekovna nepravda koju su greh i smrt nanosili coveku. Sveti apostol Pavle u vaskršnjem ushicenju pobedonosno pita: Smrti, gde ti je žalac? Ade, gde ti je pobeda? Nema ih! - jer je žalac smrti polomljen, ad ispražnjen, a sužnji ada oslobodeni.

Svetlost sveta kao Sunce novog života zasija iz groba, kao što pre stradanja zasija na gori Tavoru. Neka se sva tvorevina raduje Vaskrsenju Hristovom, jer slabo i nemocno postaje jako i mocno, ucvršcuje se. U Vaskrsenju Hristovom citav univerzum se izmenio. Zato ono jeste novo stvaranje sveta i novo radanje coveka, ovog puta iz samog života koji Vaskrsli Hristos daruje svetu i coveku. „Ja sam Put, Istina i život”, kaže za Sebe Gospod.

Verujuci - vecni život

Vaskrsli Hristos javio se ženama mironosicama i preplašenim apostolima, koji se zbog straha od Judeja bejahu razbežali, sabra ih oko Sebe i ucvrsti ih u veri recima: Ne plašite se! Ja pobedih svet! - svet koji Ga je pre samo nekoliko dana osudio i razapeo na krstu. Upravo tako, On danas i uvek sabira sve nas oko Sebe i jednako porucuje: Ne bojte se, jer Ja pobedih svet! Videvši i iskusivši slavu NJega Vaskrsloga, slavimo Ga i klicemo svetu: Hristos vaskrse, narodi! Hristos vaskrse, slavite! Hristos vaskrse, verujte! - Jer, „propovedamo ono što oci naše videše, ruke naše opipaše”, kako kaže sveti apostol i jevandelist Jovan Bogoslov, „da i vi verujuci život vecni imate”. Naša vera je vera krsnovaskrsnog iskustva. Mi znamo i zato verujemo. Znanje steceno iskustvom jeste najveca potvrda vere.

Pre Svoga stradanja, pogrebenja i Vaskrsenja, Gospod izvede trojicu Svojih ucenika na goru veoma visoku. To beše gora Tavor. Na njoj, u tajni svoga Preobraženja, otkri im tajnu Svoga bogocovecanskog bica, koje ce njima i celom svetu biti opitno poznato po NJegovom Vaskrsenju. Projavljivanje božanske sile i slave bi propraceno svetlošcu netvarne blagodati koja jeste u Hristu i koju svet primi Vaskrsenjem NJegovim. Svet bez Hrista jeste svet mraka. Svet sa Vaskrslim Hristom - svet je vecne svetlosti, svetlosti koja osvetljava svaki deo naše duše, našeg bica. Zato i jesmo deca svetlosti. Od NJega, Svetlosti života, i mi primismo svetlost da svetlimo svetu. Zato nam Gospod i porucuje: „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.”

Samo Vaskrsli Hristos jeste krajeugaoni Kamen naše vere i našeg života. Istovremeno, On je krajeugaoni Kamen i bogocovecanska Glava naše svete Crkve. Drugog kamena niko drugi ne postavi, niti može postaviti. Kad ucenici upitaše svetog Jovana Krstitelja da li je on onaj koji treba da dode ili drugog da cekaju, on im odgovori: „Ja nisam dostojan ni remena odrešiti na obuci NJegovoj!” To rece sveti Prorok i Preteca i Krstitelj Gospodnji Jovan, koji položi ruku svoju na glavu Spasitelja. Ako on, najveci medu rodenima od žene, tako kaže, kako je onda moguce da neko proglasi sebe vidljivom glavom Crkve, nepogrešivim vikarom Sina Božjeg na zemlji? Bože sacuvaj! Naša sveta Crkva sa svojim sveštenstvom i vernim narodom cvrsto stoji u hristovaskrsnoj veri svetih proroka, apostola, mucenika i svetitelja. Istovremeno, mi smo Crkva kojoj Bog daje snagu da bude i Crkva dijaloga sa svim ljudima i narodima, sve prizivajuci na prosvecenje svetlošcu Vaskrsloga Hrista. Ne zatvaramo se u sebe niti Hrista zatvaramo u uske granice svoga razuma. Naprotiv, svedocimo Svetlost svetu i drugima, svedocimo Istinu poput svetih apostola, svetitelja, mucenika i prepodobnih. To je ono po cemu nas svet prepoznaje da smo Hristovi, jer, kako kaže sveti apostol Pavle: „Svima sam bio sve samo da bih nekoga pridobio za Jevandelje Hristovo...”

Blagodet Vaskrsenja - izvor spasenja

Šta za nas koji živimo dve hiljade godina posle Vaskrsenja Hristovog predstavlja Vaskrsenje Hristovo? Da li samo uspomenu ili secanje? Da li samo obicajno slavljenje ili nešto mnogo više i dublje? Blagodat Vaskrsenja Hristova je neiscrpni izvor spasenja coveka i sveta u svakom vremenu i prostoru. To je apsolutna i potpuna promena coveka i sveta koju Bogocovek Hristos svojim Dolaskom i Vaskrsenjem donese. Dakle, istu i jednaku snagu i moc ima Vaskrsenje Hristovo i za njegove savremenike i za nas koji ga posle dvadeset vekova slavimo. Sveti apostol Pavle uverava da sa Hristom vecno živimo, jer „jednim opravdanjem (Vaskrsenjem) dode na sve ljude opravdanje života!...” (Rm 5, 18). „...Hristos, ustavši iz mrtvih, više ne umire, smrt više ne vlada njime... Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem” (Rm 6, 8-11). Vaskrsenjem su spaseni i prošlost i sadašnjost, i buducnost.

U ove dane pashalne radosti, u vreme božanske milosti prema svima i svakome, ne možemo, a da se ne setimo ljudske nepravde i nasilja mocnika ovoga sveta nad našim Kosovom i Metohijom, nad Srbijom i celokupnim srpskim narodom. Kosovo i Metohija su sastavni deo života svakog pravoslavnog Srbina, kao što je i svaki Srbin neraskidivo povezan sa Kosovom i Metohijom. Znajuci to, kreatori ove istorijske nepravde upravo su hteli da nam nanesu najdublju mogucu ranu, neizrecivi bol i patnju - bol i patnju koja nas upucuje na jedinstvenu, spasonosnu golgotsku patnju Gospoda našega.

Kosovo i Metohija

Kosovo i Metohija nije samo pitanje srpske teritorije. Pre i iznad svega, to je pitanje našeg duhovnog bica, jer smo se sa Kosovom i Metohijom radali, rasli, živeli i sazrevali kao licnosti i kao narod, živeli i umirali sa kosovskim zavetom: „Zemaljsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka!” Zato je pitanje Kosova i Metohije toliko životno, psihološki i duhovno-misticki vezano za svakog od nas. Dobro to znaju silnici ovoga sveta i upravo žele kolektivno da povrede i kazne pravoslavni srpski narod; žele da ga slome i satru, da od njega naprave bezoblicnu masu, da mu oduzmu srce iz nedara... Pokoravajuci se Hristovoj volji i nauci, mi obelodanjujemo njihovo bezakonje, njihovo licemerstvo, po mnogo cemu slicno onom Pilatovom pranju ruku u krvi Pravednika.

Imajuci Kosovo i Metohiju u srcu, u neprestanom staranju za našu bracu i sestre i sve koji onde pate, imajuci živo Kosovo i Metohiju danonocno u sebi, niko nam ga nije oteo i ne može nam ga oteti. Otadžbina je srce coveka, kaže jedan pesnik. Mi smo u svoja srca postavili Kosovo i Metohiju. Pozivamo sve pravoslavne Srbe da kosovski zavet u potpunosti ispunimo, a to je svetolazarevski zavet. Ako držimo taj zavet, niko nam nece oteti Kosovo i Metohiju, ni ovoga ni onoga veka, kao što niko nije mogao jevrejskom narodu oteti njegov sveti Jerusalim. Pozivamo sve, pocevši od politicara i naucnika do najskromnijih i najmladih sinova i kceriju naše Otadžbine, da svojim radom i cestitim življenjem zaslužimo i sacuvamo pred Bogom Kosovo i Metohiju.

Neka naucnici svojim naucnim radovima brane Kosovo i Metohiju! Neka umetnici svojim stvaralaštvom izraze lepotu i suštinu našega Kosova i Metohije! Neka sportisti svoje sportske uspehe zavetuju Kosovu i Metohiji! Neka svakom roditelju Kosovo i Metohija bude jedna od prvih reci koje ce šapnuti svom novorodenom detetu! Neka svaki ratar prvu brazdu zaore i posveti Kosovu i Metohiji! Neka svaki radnik prvi sat svog radnog vremena posveti i pokloni Kosovu i Metohiji! Neka svaki politicar svoju prvu politicku misao i napor na medunarodnom planu posveti odbrani Kosova i Metohije! Neka svaki duhovni pastir svoju prvu molitvu Bogu uznese za Kosovo i Metohiju!

To je poziv na borbu neprestanu koja ce biti Bogu mila, a naša molitva od NJega uslišena, jer pitanje Kosova i Metohije ne predajemo u ruke varljivih ljudi i njihovih interesa vec ga predajemo Bogu i sudu NJegovom. Kao što je nekada Psalmopojac pevao otetom i razrušenom Jerusalimu, i mi pevajmo u duhu kosovskog zaveta: ako zaboravim tebe, Kosovo, ako zaboravim tebe, Metohijo, neka me zaboravi desnica Gospodnja! Neka se prilepi jezik moj uz nepca moja ako se tebe ne setim, ako ne istaknem Kosovo i Metohiju za pocetak veselja moga.

Draga deco duhovna, živimo u teškim vremenima globalizacije, u vremenima gaženja osnovnih ljudskih prava - prava coveka na život, prava deteta da bude rodeno, prava roditelja da svoje dete vaspita i vodi, prava majke da bude brižna majka svom detetu i supruga svome mužu, prava coveka da bude covek! Stvara se cudovišna globalisticka civilizacija po meri izopacenog morala, bez kvasca vecnog smisla ljudskog života. Takva civilizacija, sve dok je u suprotnosti sa Vaskrslim Hristom i NJegovom blagom naukom, ne može preživeti. Imajuci to u vidu, budimo mudri i oprezni kada prilazimo nezdravoj trpezi ponuda ovoga sveta. Izaberimo sa nje samo ono što je za Hrista vredno i dostojno našeg zvanja i dostojanstva. Sve psevdocivilizacijsko, izvitopereno i nehumano odbacimo, kao što je Hristos odbacio ponudu kušaca na Gori kušanja: ako mi se pokloniš, sve ovo što vidiš bice tvoje!

Mi znamo pravi odgovor: Pisano je: samo Bogu služi i NJemu Jedinom se klanjaj!

Posebno pozdravljavamo našu bracu u dijaspori: u Sjedinjenim Državama Amerike, u Kanadi, u Australiji, u zemljama Azije, Afrike i Evrope. Pozdravljamo ih i pozivamo da se u Hristu Isusu Vaskrslome slože i ujedine, da više nikada ne dopuste da ih dele i zavadaju.

Pozdravljamo našu bracu i sestre u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Pozdravljamo svu Crkvu Božju rasprostranjenu po vaseljeni i sve ljude dobre volje. Sve pozivamo na mir, slogu i dobro svedocanstvo pred drugima. Obnovimo sebe Hristom Vaskrslim i svetlimo svetu dobrom i vrlinom! Sabrani u svetoj Liturgiji svoje svete Crkve, u dobru i dobrom svedocenju Istine, zagrlimo brat brata, pozdravimo jedni druge, ali i nebo i zemlju, sveradosnim pozdravom:

HRISTOS VASKRSE!

VAISTINU VASKRSE!

STAMNICA KOD PETROVCA: PRIVREDNO-TURISTCKA MANIFESTACIJA 8. MAJA

PRVI SABOR BACIJARA SRBIJE

- Ucestvuje oko tridesetak bacijara iz nekoliko opština - Prezentacija ovcarsko-stocarskih proizvoda ispod planinskog vrha Kukuj - U kulturno-umetnickom programu majstori -doajeni:Staniša Paunovic, Tihomir Paunovic, Nasta Stepanovic, narodni pojac Milija Radivojevic Baja, grupa frulaša iz Ranovca i drugi

Po prvi put ove godine u selu Stamnica nadomak Petrovca na Mlavi, tik ispod planinskog vrha Kukuj, visokog 664 metara, održava se Sabor bacijara Srbije 8. maja, treceg dana Ðurdevdana.

Na okupu ce se naci ono što je najbolje i najvrednije u opštini Petrovac u kulturi, pesmi, igri, ali i spravljanju starih jela, izložbi etno nošnji, spravljanju kacamaka i bacijskog sira.

Brend za respekt

“Želimo da ova manifestacija bude brend, lako prepoznatljiva i visoko respektovana u Srbiji i šire. Istovremeno, ovde smo i da unapredimo stocarstvo, vratimo ponovo ovce na pašnjake Homolja, Zvižda, u dolini Mlave i svugde po celoj Srbiji, - kaže Radiša Dragojevic, predsednik opštine i jedan od osnivaca i stubova Bacijarskog sabora Srbije.

Generalni pokrovitelj Bacijarskog sabora Srbije bice Ministarstvo kulture, a generalni medijski sponzor “Rec naroda” iz Požarevca.

“To ce biti nešto novo, prirodno, samoniklo, nešto što Srbija nije do sada imala i neprolazno. Izazov je za etnologe,etnomuzikologe, arheologe i druge kulturne radnike i ustanove, rekao je specijalno za “Rec naroda” pomocnik ministra za kulturu doktor Miomir Korac.

Manifestacija ce se održati na prostoru Velike livade, kraj Malog slapa, ispred Stare Bacije Dušana Paunovica koja ne slucajno nosi naziv “Izvor”.

“Ocekujemo veliki narod, možda i više hiljade ljudi. Ocekujemo i eminetne goste. Bice ovde i specijaliteta i retkih pesama, divnih mladih i starih igraca, a pre svega, nastojacemo da sacuvamo duh i aromu izvornih stocarskih vremena”- kaže LJubiša Prvulovic, predsednik Saveta Mesne zajednice Stamnica.

Velikani kojima vreme ništa ne može

U kulturno-umetnickom programu nastupice Staniša Punovic, “Homoljski slavuj”, legendarni frulaš Tihomir Paunovic, pevacica starih cobanskih pesama na jedenom vokalu Nasta Stepanovic, narodni pojac Milija Radivojevic Baja, grupa frulaša iz Ranovca, nekoliko foklornih grupa i drugi.

“Selo Stamnica ima jedinstvenu klimu na Balkanu, koju karakteriše specificna ruža vetrova. Tu je i mnoštvo cistih izvora, netaknuta priroda, jedinstven folklor, - kaže Violeta Ristic, zadužena za ekologiju u opštini Petrovac.

I predsednik Skupštine opštine Petrovac Miletic Mihajlovic, predsednik Fonda za poljoprivredu opštine Lala Davidov,predsednik Turisticke organizacije Petrovac Dobrica Milosavljevic, ubedeni su da ce ovo biti svetkovina sa dugim vekom i zavidnim kvalitetom.

S.Ristic

BORKA VUCIC, PREDSEDNIK FONDA ZA DOŠKOLOVAVANJE MLADIH POLJOPRIVREDNIKA U PETROVCU NA MLAVI

SADNICE ŠLJIVA ZA UCENIKE U OREŠKOVICI

Predsednik Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika i narodni poslanik Borka Vucic, u cetvrtak je posetila opštinu Petrovac na Mlavi. NJu je u Skupštini opštine primio Miletic Mihajlovic, predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik sa svojim saradnicima Drago- ljubom Milosavljevicem, sekretarom Skupštine opštine i Radovanom Davidovim direktorom Agrarnog fonda.

Radovan Davidov je na prijemu istakao veoma dobru dosadašnju saradnju sa Fondom za doškolovavanje mladih poljoprivrednika u okviru koje je izmedu ostalog opština Petrovac na Mlavi predstavljena na Svetosavskom saboru poljoprivrednika u Beogradu, kao i prisustvo gospode Vucic na manifestacijama koje je Agrarni fond organizovao u opštini.

Istakavši da rado dolazi u opštinu Petrovac na Mlavi gospoda Vucic je naglasila veoma dobru saradnju sa svojim kolegom Miletic Mihajlovicem, koja se odnosi na zajednicki rad u Skupštini Srbije, zatim je pohvalila aktivnosti Agrarnog fonda u opštini Petrovac na Mlavi a o aktivnostima svog Fonda za poljoprivrednike ona je rekla:

„Mi smo do sada za decu poljoprivrednika koji pohadaju srednje poljoprivredne škole obezbedili šezdeset stipendija u iznosu od po sto evra za struke koje su nam neophodne. To je konkretna pomoc našim seljacima koji imaju decu u školskim internatima i sa ovim iznosom mi im pokrivamo kompletne troškove smeštaja. Za vreme školovanja mi im omogucujemo i obuku za rad na racunarima i pružamo im specijalizacije posle školovanja u raznim zemljama sveta. Trenutno imamo cetiri stipendista u Kini, cetiri u Južnoj Afici i po dvojicu u Nemackoj i Holandiji. Intersantno je da imamo više ponuda iz raznih zemalja za školovanje naših stipendista nego što imamo spremne dece da tamo idu.

Druga naša velika akcija jeste „ Jedan prvak, jedno drvo”. Za ovu godinu smo obezbedili za 80.000 prvaka 60.000 sadnica pre svega voca, i to šljiva, kajsija i dunja. Danas smo u Oreškovici u okviru ove akcije tamošnjoj osnovnoj školi poklonili 370 sadnica šljiva i one su sve danas zasadene na parceli koju je škola dobila od Zemljoradnicke zadruge „Dragoševo” iz Oreškovice.

Ova akcija je zapoceta davne 1914. godine kada je Srbija gotovo ostala bez šljiva. Iz te godine mi smo uzeli i zakletvu o cuvanju prirode i okoline koju prvaci daju u vocnjaku”.

Da bi se licno uverili kako protice aktivnost u Oreškovici gosti su obišli akciju na sadenju novog šljivara u Oreškovici. Tamo su ih docekali ucenici i nastavnici kao i predstavnici mesne zajednice i zemljoradnicke zadruge. Prvaci su pred gostima položili zakletvu, a zatim je prireden prigodan recital od strane najmladih ucenika. Usledila je potom poseta osnovnoj školi „Ðura Jakšic” gde je ucenicima prikazan film o aktivnostima Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika.

Na kraju posete Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik je istakao: „ Ja moram da kažem da Borka kod nas cesto dolazi, ona je za zadnjih šest meseci treci put naš dragi gost. Saradnja sa njom i njenim Fondom je zaista izvanredna. Za nas je to nešto što je bila novina, raznovrsnim aktivnostima ona je prišla nama. To su odnosi sa Agrarnim fondom, omoguceno nam je korišcenje raznih pogodnosti za naše poljoprivrednike, kao i mogucnost stipendiranja naše dece koja pohadaju strucne poljoprivredne škole”.

Na kraju posete Borka Vucic se zahvalila svima na prijemu na koji je naišla a posebno joj je bio drag susret sa ucenicima i nastavnim osobljem škole „Ðura Jakšic”. Izrazila je svoje duboko uverenje da ce se ova plodna saradnja i dalje nastaviti.

D.Ilic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA: PROIZVODNI REZULTATI NA KRAJU PRVOG KVARTALA

PROIZVODNJA UGLJA VECA ZA 12 PROCENATA

Zaposleni u Direkciji za proizvodnju uglja Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac” u prvom kvartalu ove godine ostvarili su ocekivane proizvodne rezultate. Za tri meseca rada na kostolackim površinskim kopovima iskopano je 2.183.521 tona uglja, što u odnosu na predvideni bilans predstavlja prebacaj za 12 procenata. U istom periodu otkopano je 6.942.416 kubika jalovine, što predstavlja ostvarenje od 97 procenata u odnosu na plan za prvi kvartal.

Inace, samo u martu na kostolackim kopovima iskopano je ukupno 672.447 tona uglja ili dva procenata manje od bilansiranih kolicina. Rudari kopa „Drmno” prošlog meseca ostvarili su prebacaj u proizvodnji uglja za 7 procenata. Iskopali su 623.920 tona uglja, a da se nije desio kvar, koji je glavnu rudarsku mašinu angažovanoj na ugljenom sistemu eliminisao iz proizvodnog procesa, sasvim je izvesno da bi prebacaj bio znatno veci.

U proteklom mesecu od planiranih 80.000 tona na kopu „Cirikovac” ostvarena je proizvodnja od 48.527 tona uglja, što predstavlja realizaciju od 61 procenat.

Stanje na deponijama uglja na kraju marta je prekoplansko. Na deponiji kostolackih elektrana bilo je 92.808 ili 12.808 tona uglja više od predvidenih kolicina, a u Drmnu odložene kolicine uglja vece su za 40.809 od planiranih 300.000 tona uglja.

Jalovinskim sistemima u martu na nivou Direkcije za proizvodnju uglja otkopano je ukupno 2.345.360 kubika jalovine ili 7 procenata više od planiranih kolicina. Najveca proizvodnja, logicno, zabeležena je na kopu „Drmno”. Otkopano je 2.119.296 kubika cvrste mase, što je za 12 procenata više od martovskog bilansa. Jalovinskim sistemima na kopu „Cirikovac” otkopano je 211.267 kubika jalovine, što je u odnosu na planirane kolicine za 12 procenata manje. Na polju „Klenovnik” otkopano je 14.797 kubika jalovine od planiranih 50.000 kubika, što predstavlja realizaciju od 30 procenata.

S. Sreckovic

TERMOELEKTRANE POSLE TRI I PO MESECA RADA U ZIMSKOM PERIODU

PREDAH ZA TERMAŠE

- Povoljna hidrologija usporila više termoblokova u elektroprivredi. U kostolackim Termoelektranama u protekla tri i po meseca proizvedeno milijardu i 656,9 miliona kilovat-casova elektricne energije

Nešto povoljnija hidrologija i povecano angažovanje hidroelektrana, omogucili su vecini termokapaciteta da predahnu posle uspešnog zimskog perioda. Slicno je i u kostolackim Termoelektranama, ciji blokovi vec nekoliko nedelja rade u ogranicenom režimu. Istina, bilo je i neplaniranih zastoja, uglavnom zbog kvarova na cevnim sistemima, pa se ranije ostvareni prebacaj, lagano smanjuje.

U protekla tri i po meseca termoblokovi Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, proizveli su milijardu i 656,9 miliona kilovat - casova elektricne energije, što je za svega 1,2 procenta iznad plana. Kao i proteklih meseci, uspešniji su bili blokovi Termoelektrane „Kostolac A”, koji su u pomenutom periodu proizveli 564,6 miliona kilovat-casova elektricne energije, a to je za 35 procenata više od plana. U istom periodu blokovi Termoelektrane „Kostolac B” elektroenergetskom sistemu Srbije isporucili su milijardu i nepunih 100 miliona kilovat - casova struje i to je nešto manje od planiranih kolicina u ovom periodu. Recimo da je blok B-2 ušao u remont ranije nego što je bilo planirano, pa i to na neki nacin utice na ostvarenu proizvodnju elektricne energije u ovoj Termoelektrani. „Jedinica”, koja je na mreži od pocetka aprila, radi stabilno i za proteklih 15 dana ostvarila je proizvodnju od 93,8 miliona kilovat - casova.

Po recima Nenada Jankova, direktora Direkcije za proizvodnju elektricne energije, iako je blok ušao prevremeno u remont zbog kvara na bageru ugljene linije na kopu „Drmno”, ocekuje se da ce sve planirane aktivnosti biti obavljene u predvidenom roku. Po skracenom postupku u toku su i javne nabavke, kako bi se stvorili potrebni uslovi za odvijanje utvrdenih remontnih aktivnosti.

Jankov je još rekao da odredene aktivnosti predstoje i na planu otklanjanja poremecaja u ložištu kotla pri sagorevanju uglja i produkciji pare. Mada je to posao, kako je istakao, koji ce potrajati godinu dve dana, da bi se dostigla projektovana snaga ovih proizvodnih jedinica. Govoreci o remontima, on je naglasio da po završetku remonta na bloku B-2 predstoji remont „Jedinice”, a remont blokova u Termoelektrani „Kostolac A”, predviden je za letnji period.

Dakle, bez obzira na odredena odstupanja od utvrdenih termina, kada je o remontima rec, u Termoelektranama veruju,da ce predah kod proizvodaca termoenergije biti dobro iskorišcen. Nema razloga, da i ovogodišnji remonti, ne budu obavljeni kvalitetno, jer je to osnovni preduslov za stabilan rad blokova u postremontnom periodu.

C. Radojcic

MALO CRNICE

PRESUDA VRACA MLIN

Nakon višegodišnjeg sudskog spora, odlukom Višeg trgovinskog suda Požarevac, Mlin “Mlava” Malo Crnice izuzet je iz likvidacione mase preduzeca “Centroeksport” Beograd i vracen u vlasništvo Republike Srbije, odnosno na korišcenje Opštini Malo Crnice.

Ovom sudskom presudom stavljena je tacka na višego-dišnju neizvesnost oko sudbine mlina “Mlava” i stvoreni su preduslovi da se on ponovo stavi u funkciju. Mlin “Mlava” raspolaže mlinskim postrojenjima, fabrikom testenina i solidnim smeštajnim kapacitetima u silosima. Svojevremeno je upošljavao oko 150 radnika i imao pokretacku ulogu u ratarstvu malocrnicke Opštine, ali i šire od toga. Proizvodi Fabrike testenine izvoženi su u nekoliko zemalja.

Silos - do žetve

- Taj preradivacki kapacitet okupljao je sve poljoprivrede naše Opštine, Okruga, pa i šire. Nakon presude Višeg trgovinskog suda stigao nam je i zahtev likvidacionog upravnika da se izvrši primopredaja imovine, što je još jedan dokaz da se u likvidacionom postupku priznaje odluka tog suda, s obzirom da se radi o državnoj imovini, obratili smo se Opštinskom javnom pravobranilaštvu, koje je od Republickog javnog pravobranilaštva zatražilo podršku u obracanju nadležnim institucijama oko primopredaje imovine na korišcenje Opštini Malo Crnice. Morace da se formira i komisija od strucnih i kompetentnih ljudi, pošto deo opreme nedostaje. Nadamo se pomoci države ili partnera oko kompletiranja svih postrojenja Mlina, kako bi u celosti bio vracen u funkciju. Nadamo se operativnosti nadležnih, kako bi do pocetka predstojece žetve stavili u funkciju skladišne kapaciteta silosa. Kapije Mlina “Mlava” ce se, eto, posle previše dugackog vremenskog perioda, ponovo otvoriti i taj naš veoma znacajan industrijski kapacitet ce da oživi. Nakon stecajnog postupka vodenog protiv Mlina i likvidacionog postupka protiv “Centroeksporta”, uz pokretanje Mlina, pred nama je i obracanje Agenciji za privatizaciju, kako bi Mlin dobio novog vlasnika, odnosno strateškog partnera i krenuo punim kapacitetima, zaposlio odreden broj ljudi... Zadovoljstvo je svih nas što u vreme prolecne setve možemo ozbiljno da razgovaramo o - žetvi, - kaže predsednik Opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic.

Pomoc poljoprivrednicma

Po oceni predsednika Opštine malo Crnice, pokretanje “Mlave”, uz niz ostalih mera i aktivnosti, trebalo bi da dodatno doprinese zadržavanju mlade populacije na selu. Migracija prema urbanim sredinama i zapadnoevropskim zemljama u ovoj Opštini veoma je izražena.

- Opština Malo Crnice, kao poljoprivredno podrucje, u prethodnom periodu ucinila je maksimalne napore i znacajna sredstava su ulagana u stocarsku proizvodnju. Ovih dana vode se razgovori oko Maticne službe. Republika subvencijama nastoji da stimuliše, omasovi i podigne kvalitet grla, prevashodno u govedarstvu i ta sredstva svakako valja iskoristiti. Smatram da i u buducem vremenu, bez obzira ko bude vršio vlast, na nivou Opštine mora da se formira strucni tim koji ce za racun poljoprivrednika i svih ostalih preduzimljivih gradana istraživati sve mogucnosti, konkurisati sa projektima svuda gde je potrebno, iznalaziti nacine i puteve da se dobiju subvencije i drugi oblici pomoci i podrške, kako bi se maksimalno potpomogao dalji razvoj sela, poljoprivrede kao najrasprostranjenijeg zanimanja gradana naše Opštine, ali i svih drugih delatnosti, podigao standard života na viši nivo. U tom pravcu mora se intenzivno raditi i na novim katastarskim elaboratima, koje danas nema trecina naselja ih nema, i 30 godina posle komasacije. I na Republici i na opštinskim organima je obaveza da se to uradi što pre, jer trenutno ljudi ne mogu da registruju poljoprivredna domacinstva pošto, jednostavno, ne mogu da dobiju listove nepokretnosti - posedovne listove. I vracanje imovine je posao koji valja privoditi kraju, - naglašava Markovic.

Preduzetnici na Sajmu

Na ovogodišnjem Medunarodnom sajmu gradevinarstva u Beogradu, po prvi put, i to na veoma sadržajnom i atraktivnom zajednickom štandu, nastupilo je Udruženje privatnih preduzetnika Opštine Malo Crnice.

- Mogu reci da smo izuzetno zadovoljni i ponosni na privatne preduzetnike i njihovo Udruženje koje je, evo, prakticno pokazalo svu svoju snagu i rešenost da preduzetništvu i preduzetnicima ovog podrucja prokrci put ka konkurenciji, ka kupcima u zemlji i svetu, put ka savremenim trendovima u oblastima kojima se bave, pa, možda, i put ka novim poslovima i poslovnim partnerima iz zemlje i inostranstva. Istovremeno, to je još jedna potvrda da su stožeri razvoja našeg podrucja poljoprivreda i privatno preduzetništvo. Mi smo vec ušli u proces stvaranja industrijske zone u kojoj ce vrlo brzo da nikne veci broj malih redionica i firmi, u kojoj ce da se razviju poslovi, zaposle ljudi, otvori nova razvojna etapa. Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da smo ostvarili izuzetnu saradnju sa privatnim preduzetnicima, zajedno sa njima smo sacinili Odluku o lokalnim komunalnim taksama i, na osnovu odluke SO Malo Crnice, deo od 5od komunalnih taksi vracamo Udruženju privatnih preduzetnika. Finansijski smo pomogli i ucešce na Medunarodnom sajmu gradevinarstva u Beogradu. Mislim da je od posebnog znacaja da se i u narednom periodu privatnim preduzetnicima posveti sva pažnja, pomogne oko otvaranja radnji, korišcenja kredita za pocetnike, kredita pri zapošljavanju radnika, što se vec koristi preko Ministarstva ekonomije, Fonda za zapošljavanje... Primer uspešnosti i organizovanosti privatnih preduzetnika, smatram da treba da slede i poljoprivrednici, da se organizuju i formiraju udruženja proizvodaca pšenice, suncokreta, kukuruza, mleka, svinja... Tako ce mnogo uspešnije nastupati na tržištu, bice snažniji u nastupu prema preradivacima, uticati na cene i plasman, odupreti se nesolventnim kupcima i nakupcima. Ovo je podrucje izuzetnih prirodnih potencijala, krase ga tradicionalno vredni i marljivi domacini. Danas, takva udruženja mogu bitno da poprave odnose u poljoprivredi, da se ustanove pariteti cena, stabilnost u proizvodnji i plasmanu, da proizvodnja hrane dobije svoje pravo mesto u društvu, onoliko znacajno koliko je i sama hrana znacajna za život, - porucuje predsednik Opštine Malo Crnice.

I Internet i tradicija

Ovih dana na podrucju Opštine malo Crnice otpoceti su obimni radovi na polaganju optickog kabla. Rec je o spajanju opština Požarevac, Malo Crnice, Petrovac i Kucevo. Ekipe su trenutno u Salakovcu, posao povremeno ometaju loši vremenski uslovi.

Za malocrnicku komunu, opticki kabal znaci brži protok informacija, mogucnost otvaranja banaka, kvalitetniji poštanski i telefonski saobracaj, brži Internet...

Paralelno sa ovom velikom investicijom i poslovima odobrenim od NIP-a za ovu godinu, malocrnicani ovih dana intenzivno rade na pripremi projekata sa kojima ce konkurisati kod NIP-a za podršku u razvoju u 2009. godini.

- Više puta sam isticao: NIP, ravnomerni regionalni razvoj i pomoc republickih fondova opštinama kao što je Malo Crnice, jedina su nada za intenzivniji razvoj, podizanje životnog standarda i ostajanje mladih na selu. Uocljivo brzo se bukvalno prazne podrucja naše i susednih opština i mi smo obavezi da, uz podršku Republike, stvorimo uslove za bolji život i vecu perspektivu mladih na selu. Kicma Srbije je selo, bez sela nema Srbije. Selo ovu državu i hrani i brani i to država mora da uvek ima u vidu. Mi, sa svoje strane, nastojimo da ocuvamo selo, tradiciju i obicaje i da upravo mladi, oni koji svet nasleduju, nauce i nastave da cuvaju i neguju naslede prethodnih generacija. Upravo ovih dana, niz je kulturnih manifestacija: Susreti sela, opštinska i meduokružna takmicenja, sadržaji u kojima mladi, sa ponosom, pronose tradiciju i obnicaje našeg ponosnog srpskog sela, time i sebe promovišuci. Uspevamo da i mlade koji žive na Zapadu animiramo, da nauce i znaju ko su im preci, ko su im sveci, šta su im ikone, koje su im krsne slave. To je ono što su nama naši stariji ostavili u amanet i što smo sada mi dužni da prenesemo na nove generacije, i ovde i tamo. Srbija je gde tamo gde se cuje srpska pesma i igra srpsko kolo, - porucuje Miodrag Dragance Markovic.

Cestitka predsednika OpŠtine

- Koristim priliku da svim gradanima Opštine Malo Crnice cestitam Uskršnje praznike, sa željom i uverenjem da cemo i u narednom periodu da radimo za dobrobit Opštine Malo Crnice, na razvoju i razvijanju naše sredine, pokretanju kapaciteta, ostajanju mladih na selu, a da ce jedinstvo, politicka mudrost i doslednost svih koji budu u prilici da daju svoj doprinos, uciniti da se Opština Malo Crnice razvija brže i snažnije, onako kako ocekuju gradani ove Opštine.

D. Milenkovic

HALO 92

TEŠKO DELO PROTIV ZDRAVLJA LJUDI

Požarevacka policija je slobode i uz krivicnu prijavu privela istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu, Bobana J. (1968), Sanju N. (1967) i Radomira S. (1953), svi iz Požarevca i Gorana R. (1964) iz Velikog Gradišta, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teško delo protiv zdravlja ljudi.

Osumnjiceni Boban J. i Goran R. specijalisti ginekologije, Sanja N. specijalista anestezijolog i Radomir S. medicinski tehnicar su 11. decembra 2008. godine, u Ambulanti izdvojenog objekta, koja je registrovana u okviru privatne Specijalne ginekološko-akušerske bolnice “Medikus” u Požarevcu, izvršili prekid trudnoce pacijentkinji Katarini Miloradovic (1978) iz Velikog Gradišta, na mestu i u uslovima koji nisu predvideni za tu namenu u pogledu prostora, opreme, kadra, sanitarno higijenskih normi i standarda i obezbedenja zakonske obaveze mirovanja pacijentkinje nakon date narkoze.

Nakon izvršene intervencije, došlo je do pogoršanja zrdavstvenog stanja gde je nakon hirurške intervencije u požarevackoj bolnici Katarina prebacena u Urgentni centar u Beogradu gde je 12. decembra 2007.godine preminula.

ZLOUPOTREBA ZBOG LAŽNE TRUDNOCE

Požarevacka policija lišila je slobode i uz krivicnu prijavu privela istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu Velibora B. (1967) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotreba službenog položaja.

On je osumnjicen da je tokom 2008. godine, kao odgovorno lice u privatnoj Specijalnoj ginekološko-akušerskoj bolnici “Medikus” u Požarevcu, doveo u zabludu M.M. da je u prethodnom periodu uspešno sproveo lecernje pacijenta uz konstantaciju trudnoce. Osumljiceni je nastavio sa stacionarnim lecenjem pacijentkinje u ovoj bolnici uz promenu terapije i pregleda, radi navodnog održavanja trudnoce uz odrediovanje termina porodaja, iako je znao da pacijentkinja nije gravidna.

Na ovaj nacin Velibor je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist na štetu pacijentkinje.

ZA TEŽE KRAÐE - JOŠ TEŽA PRIJAVA

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Nebojše Š. (1976) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio više krivicnih dela teških krada. Nebojša je osumnjicen da je u Požarevcu izvršio više provala prodicnih kuca. Nakon izvršenih premetacina pokrao je zlatni nakit. Jedan deo pokradenog nakita poklonio je prijateljima i poznanicima dok je veci deo prodao požarevackim zlatarama. Nakit koji je pronaden, vracen je oštecenim vlasnicima.

KRALI I PRODAVALI DELOVE BAGERA

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Alksandra N. (1981) iz Požarevca i Bislima M. (1987) i Bajrama D. (1983) obojica iz Kostolca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo krade. Aleksandar je osumnjicen da je kao radnik obezbedenja u Privrednom društvu "Termoelektrane i Kopovi" Kostolac, na KOP-u Klenovnik za vreme nocne smene omogucio Bislimu i Bajramu da sakupljaju staro gvožde, neometano pridu transportnom bageru Eš -5/45 i ukradu tri klizna ležaja sa osovine ovog bagera. Pokradeno gvožde i lažejeve osumnjiceni su prodali meštaninu Crljenca koji se bavi otkupom sekundarnih sirovina. Policija je kod njega pronašla pokradene predmete i vratila ih oštecenom preduzecu.

KRALI VODOVODNI MATERIJAL

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dragoslava R. (1964), Zlatka M. (1988), D.B. (1993) i D.J. (1995) svi iz Velikog Gradišta, zbog sumnje da su izvršili krivcno delo teške krade. Oni su osumnjiceni da su izvršili provalu prodavnice "Oris komerc" u Velikom Gradištu i oduzeli vecu kolicinu vodovodnog materijala. Izvršenim pretresom policija je kod osumnjicenih pronašla jedan deo pokradenih predmeta i vratila ih oštecenom vlasniku prodavnice.

“OGREBALA” - KRIVICNU PRIJAVU

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Ivane P. (1977) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršila krivicno delo teške krade. Ivana je osumnjicena da je u kasnim nocnim casovima razbila izlog trafike u centru grada i oduzela 18 srecki "Ogrebi i blago tebi", cigarete i prehrambenu robu.

SAOPŠTENJE

Požarevacka policija podnela je kivicnu prijavu protiv M.P. (1993), M.H. (1992), M.G. (1991), S.P .(1991), B.T. (1991), J.M. (1992) i S.S .(1991) svi iz Požarevca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo teške telesne povrede.

Oni su osumnjiceni da su 13. aprila 2008. godine oko, 01.00 casova, ispred diskoteke "Faraon" u Požarevcu nakon verbalnog sukoba, fizicki napali S.V. tukli ga rukama i nogama i udarili ga pivskom flašom u predelu glave, nakon cega je povredeni pao na zemlju. Maloletnici su i dalje nastavili da tuku povredenog sve do dolaska policije kada su pobegli u diskoteku.

S.V. je prevežen u požarevacku bolnicu gde mu je ukazana lekarska pomoc a nakon toga zbog težine povreda i u Urgentni centar u Beogradu, gde je izvršena operacija i konstataovane teške telesne povrede opasne po život.

SAOPŠTENJE

NOVE LICNE KARTE

Policijska uprava Požarevac 21. aprila pocinje sa izdavanjem novih licnih karata.

Da bi dobili novu licnu kartu gradani moraju licno da podnesu zahtev i pribave sledecu dokumentaciju:

- staru licnu kartu na uvid,

- izvod iz maticne knjige rodenih,

- uverenje o državljanstvu i

- jednu fotografiju 5h5 cm

Takode su gradani obavezni da prilože:

- uplatnicu od 913 dinara na ime troškova za obrazac i

- uplatnicu od 226 dinara za troškove takozvane tehnicke izrade licne karte, što sve ukupno iznosi 1.139 dinara.

Obaveštavamo gradane da je zakonom o licnoj karti predvideno da licna karta koji gradani poseduju važi do 27. jula 2011. godine, ako joj u maduvremenu ne istekne važnost.

SA ŠTANDA DEMOKRATSKE STRANKE

POŽAREVCU RAZVOJNI BUDŽET

U okviru predizborne kampanje Demokratska stranka je prošle subote organizovala "štand" u centru Požarevca i tom prilikom deljen je propagandni materijal parlamentarne liste "Za evropsku Srbiju - Boris Tadic" i lokalne liste "Demokratska stranka - Boris Tadic".

"Na listi se nalaze 68 kandidata koji imaju obavezu da zakucaju na što više vrata, da razgovaraju sa gradanima i da kažu šta to treba da ih privuce da glasaju za DS. Mi imamo program koji se zove "Zajedno za bolji život" sadržan u citav niz tacaka koji ce poboljšati položaj naših gradana. Insistiramo da budžet ne sme da bude potrošacki, vec razvojni. Pokrenucemo program novog zapošljavanja i samozapošljavanja pomocu fonda za cija sredstva ce moci da konkurišu svi koji se nalaze na birou za zapošljavanje i tom prilikom dobice 150 hiljada dinara bespovratnih sredstava. Poslodavci ce dobiti 200 hiljada dinara, kao potsticaj za zapošljavanje lica koja se nalaze na evidenciji nezaposlenih, kao i 500 hiljada dinara za one koji zaposle invalide", istice Žarko Pivac predsednik OO DS Požarevac.

DS ce insistirati na industrijskoj zoni, jer tu potencijalno postoji mogucnost zapošljavanja 7 hiljada radnika u narednom periodu i plansku gradnju. Za socijalno najugroženije bice subvencionirani racuni za toplifikaciju, smece i vodu od 10 -50 Takode, bice osnovana služba za brigu o starim licima, za svako rodeno dete dobijace se naknada i velika sredstva ulagace se u mlade.

D.Dinic

OO DSS

PREDSTAVLJEN PROGRAM ZA POLJOPRIVREDU

Podržimo naš Požarevac, naš Kostolac, naša sela, slogan je za lokalne izbore OO DSS Požarevac. Želimo da budemo ona politicka snaga koja ce bitno uticati na razvoj citavog našeg kraja, istakao je Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare koja je bila posvecena DSS-ovom programu za razvoj poljoprivrede o kome je govorio Milutin Filipovic, odbornicki kadidat ove partije.

- Imamo izvanrednu zemlju, reke, vredne seljake ali nemamo smeštajne i preradne kapacitete koje moramo izgraditi, i to u takozvanim mini varijantama.Takode u okviru Opštine treba formirati strucni tim savetodavnog karaktera, a sadašnji Agrarni fond transformisati u garancijski fond za obezbedivanje kredita, istakao je Filipovic.

Danas ce sa Požarevljanima i Kostolcanima razgovarati potpredsednik DSS-a Miloš Aligrudic, potpredsednik Narodne skupštine Radojko Obradovic i generalni direktor EPS-a Vladimir Ðordevic, najavljeno je u DSS-u.

T.R.S.

KONFERENCIJA ZA ŠTAPMU OO NOVA SRBIJA POŽAREVAC

VECA PAŽNJA RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZECA

Na konferenciji za štampu OO Nove Srbije u Požarevcu govorili su Rista Mašic kandidat za odbornika na listi ove strenke i Dejan Krstic predsednik opštinskog odbora ove stranke. Rista Mašic je najpre govorio o programu ove stranke o razvoju malih i srednjih preduzeca na ovom podrucju, istakavši da je Požarevac dugo bio prepoznatljiv kao centar trgovine, što sada nije. Mala i srednja preduzeca bi u narednom periodu morala uzeti ucešce u privredi grada Požarevca i Kostolca. U tim preduzecima se zapošljavaju naši sugradani, placaju se sve takse i porezi..Zato smatramo da se veca pažnja mora posvetiti ovim preduzecima.

Nova Srbija ce se zalagati da se posebna pažnjaa posveti radu javnih i državnih preduzeca rekao je Dejan Krstic, predsednik OO Nova Srbija.

NOVA SRBIJA PREDSTAVILA PROGRAM GRAÐANIMA POŽAREVCA

NOVA RADNA MESTA OSNOVNI CILJ

Opštinski odbor Nove Srbije u Požarevcu predstavio je u centru Požarevca 19. aprila gradanima Požarevca program za lokalne izbore koji ce se održati 11 maja.Predsednik OO Nove srbije Dejan Krstic je istakao da je osnovni cilj da se gradani upoznaju sa programom ove strenke.Program se sastoji iz deset tacaka, a najvažnije je sredivanje kompletne infrastrukture i da zaposlimo što više gradana Požarevca. Zato je i slogan ove stranke” da izgradimo i zaposlimo”.

Državni sekretar Milan Miljevic je rekao da Požarevac ima velike šanse da se izgradi, uvede brojne investitore i da grad pocne da se razvija kako i zaslužuje.Uvešcemo nove odnose i moramo da novim idejama zaustavimo propadanje Požarevca i da ga stavimo tamo gde mu je mesto.Mi kao stranka to možemo jer imamo ideje bez kojih to ne može da se ostvari. Poziv upucujemo posebno mladima koji mogu i žele da se dokažu.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE DSS

OLAKŠICE ZA PENZIONERE

Zoran Stojanovic i Sofija Nikolic, kandidati za odbornike DSS na predstojecim lokalnim izborima predstavili su na konferenciji za novinare prošlog petka program stranke iz oblasti obrazovanja i socijalne zaštite. Iz opštinskog budžeta za ovu godinu školama je opredeljeno osam miliona dinara, u proseku milion po školi što je nedovoljno za bilo kakvu ozbiljniju investiciju. Igradnja fiskulturnih sala, završetak projekta dogradnje Medicinske škole kao i izgradnja decijih vrtica za preko 600 mališana, po recima Zorana Stojanovica, bivšeg direktora i vd direktora Tehnicke škole u Kostolcu, prioritetne su teme kojima ce se pozabaviti ova stranka. Kandidat za odbornika Sofija Nikolic istakla je kao prioritet bolju socijalnu zastitu penzionera kroz formiranje fonda za nabavku lekova, besplatan prevoz do zdravstvenih ustanova u Beogradu i adekvatan prostor za okupljanje najstarije populacije, pod lekarskim nadzorom. Predsednik Okružnog odbora DSS i narodni poslanik Slavoljub Matic najavio je za veceras posetu gostiju iz Beograda koji ce predstaviti Republicku listu DSS i NS. Medu njima su Miloš Aligrudic, potpredsednik stranke, Vladimir Ðordevic, generalni direktor EPS- a, ministar Predrag Bubalo i Radojko Obradovic, potpredsednik Narodne skupštine.

M. K.

POVODOM 31. MAJA - SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

NAGRADE ZA ONE KOJI OSTAVE PUŠENJE

U okviru obeležavanja 31. maja, Svetskog dana bez duvanskog dima, u toku je kampanja pod nazivom “Ostavi i pobedi 2008.” koja je takmicarskog karaktera i u našoj zemlji se organizuje svake druge godine od 1998. Ovo je, u stvari, šesta po redu kampanja koja ima za cilj da mobiliše što veci broj ljudi da ostave puštenje. Organizatori su ove godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Nacionalna komisija za prevenciju pušenja, Kancelarija za kontrolu duvana u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut” i mreža instituta - Zavoda za javno zdravlje sa domovima zdravlja u okruzima.

Organizatori medunarodne kampanje “Ostavi i pobedi” (LJuit and NJin), na osnovu dosadašnjeg iskustva su zakljucili da su mediji imali znacajnu ulogu u širenju informacija u vezi sa ovom kampanjom kao i u podizanju nivoa znanja vezanog za pušenje i zdravlje. To se od njih ocekuje i ovoga puta.

Kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni za ucešce u kampanji su:

1. Pušaci (stariji od 18 godina, da svakodnevno puše najmanje godinu dana i da žele da prestanu sa pušenjem), koji izdrže bez cigareta u periodu apstinencije u trajanju od 4 nedelje: od 1-28. maja 2008. godine,

2. Nepušaci (koji žele da pruže podršku pušacu da ostavi pušenje i da se pušac vec prijavio).

Prijavljivanje, kako pušaca koji žele da ostave pušenje, tako i nepušaca koji ih podržavaju, vršice se telefonom ili licno u Zavodu za javno zdravlje Požarevac i svim domovima zdravlja Branicevskog i Podunavskog okruga, kao i putem Prijavnog lista (ukoliko su uzeti iz dnevne štampe ili lokalnih novina) u periodu od 15. do 30. aprila. Nakon toga sledi period apstinencije od pušenja u trajanju od cetiri nedelje za sve prijavljene pušace, odnosno od 1. do 28. maja 2008. godine, kada mogu postati dobitnici vrednih novcanih nagrada najpre na nivou okruga a onda i nacionalne nagrade u iznosu od 36.500,00 dinara.

PRIDRUŽITE SE ŠESTOJ KAMPANJI PROTIV PUŠENJA “OSTAVI I POBEDI 2008”

KAKO POSTATI POTENCIJALNI DOBITNIK NAGRADE?

Ako ste pušac i želite da ostavite pušenje, prijavite se u Zavod za javno zdravlje Požarevac ili u Dom zdravlja vaše opštine do 30. aprila 2008. godine, nemojte pušiti od 1. do 28. maja i postacete potencijalni dobitnik novcane nagrade na nivou okruga, a onda i nacionalne u iznosu od 36.500 dinara. Pravo na nagradu imaju i nepušaci koji podržavaju nekog ko želi da ostavi pušenje.

Prijavljivanje je u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu licno ili putem telefona 222-568, lokal 17 ili pošaljite uredno popunjenu prijavu koju možete naci u dnevnoj ili lokalnoj štampi pocev od 15. aprila 2008. godine.

ZAVRŠENO 5. TAKMICENJE DRVENIH DUVACA POŽAREVAC 2008.

DANAS MLADI TAKMICARI, SUTRA VRHUNSKI IZVOÐACI

U Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” od cetvrtka do nedelje održano je 5. takmicenje drvenih duvaca. I ove godine takmicenje je bilo najvece ovakve vrste u zemlji, okupilo je, kao i prethodno, oko 250 takmicara, iako ih je ove godine bilo nešto manje zbog nedavnih politickih dešavanja u našoj zemlji. Oko 160 takmicara stiglo je iz Srbije, a osim ucenika osnovnih i srednjih muzickih škola, u Požarevac su doputovali i njihovi profesori, klavirski saradnici, roditelji... Sve u svemu, kroz školu je u periodu od 17-20. aprila prošlo oko šesto ljudi.

Takmicenje drvenih duvaca obuhvatilo je discipline: flauta, klarinet, saksofon, oboa i fagot, a takmicari, uzrasta od devet do osamnaest godina, bili su podeljeni u pet kategorija. Na svim instrumentima izvodili su slobodno izabran program u ogranicenom vremenskom trajanju.

Skupština opštine Požarevac finansirala je takmicenje sa dvesta hiljada dinara a otvorio ga je šef kabineta predsednika Opštine mr Tihomir Jovanovic. Svecani pocetak takmicenja obeležio je nastup cuvenog pijaniste Aleksandra Serdara.

Direktor tak-micenja Periša Stanojevic istakao je da je cilj takmicenja otkrivanje novih talenata jer u okviru ovog takmicenja imaju mogucnost da iskažu svoju individualnost, odsviravši ono što žele.

Velika imena, kao što su Ivo Pogorelic, Ksenija Jankovic i mnogi drugi, nekada su takode bili ucesnici malih takmicenja, istakao je Stanojevic.

Tokom trajanja takmicenja prisutni su imali priliku da uživaju i u koncertu za klarinet i gitaru ( Aleksandar Tasic iz Beograda, klarinet i Zoran Krajišnik iz Novog Sada, gitara). Veceras, u 20 sati, u Muzickoj školi bice prireden uskršnji koncert vokalno-instrumentalnog ansambla Muzicke škole “Stevan Mokranjac”. Na programu ce biti dela srpske, ruske, makedonske narodne muzike,…

Nagradeni

Svi takmicari dobili su diplome o ucešcu, nagradeni i posebne, a najuspešniji, koji su osvojili sto poena dobili su plaketu laureata i skromne, muzicke, poklone. Laureati takmicenja: Marija Spasic, flauta, Sarah Jerebic, klarinet, Vladimir Petkovic, klarinet, Patricja Korniluk, oboa, Aleksandar Jankeh, saksofon i Janina Lorenci, saksofon.

Žiri

Takmicare su ocenjivala tri žirija.

Za klarinet: Ante Grgin, predsednik žirija, Zoran Vesic, Aleksandar Tasic i LJubiša Jovanovic, sekretar je Vladimir Uroševic. Za flautu: LJubiša Jovanovic, predsednik, Alenka Zupan, Rastislav Mendan, sekretar Karolina Sprecakovic.

Za obou, fagot i saksofon: Mirko Isaevski, predsednik, Darius Jedrusik (Poljska) i Vladimir Trajanovski (Makedonija), sekretar Julijana Jankovic.

T.R.S.

USTANOVA "LJUBICA VREBALOV" POŽAREVAC

MINISTARSTVO NA POTEZU

Oba Sindikata požarevacke Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje “LJubica Vrebalov” Požarevac - Samostalnog sindikata predškolstva Srbije i Sindika radnika Ustanove, ovih dana su “ na nogama”: nerešen i zvanicnim republickim aktom nedefinisan jedinstven nacin obracuna i isplate zarada zaposlenima u predškolstvu citave republike, sve nepodnošljivije zaostajanje sa visinom plata u odnosu na kolege u obrazovanju i kolege u drugim sredinama u neposrednom ili širem okruženju, podstakli su zaposlene da od svojih sindikalnih voda zatraže da se potraži rešenje problema.

Zahtevi su upuceni Osnivacu - SO Požarevac i Upravnom odboru Ustanove.

Uskladivanje koeficijenata

Suština citavog problema je u tome što zaposleni u vrticima ove Ustanove trenutno primaju zarade na osnovu koeficijenta za obracun i isplatu plata zaposlenih u Opštinskoj upravi. Uredba Vlade Republike Srbije, doneta polovinom novembra prošle godine, odnosi se na izmenu i dopunu Uredbe o koeficijentima za isplatu zarada zaposleni u obrazovanju, a odnosi se na povecanje plata prosvetarime, zaposlenima u predškolstvu bila bi bolji osnov za obracun zarada: zarade vaspitnog osoblja i strucnih saradnika bile bi vece u odnosu na sadašnje u proseku za 4 - 5.000 dinara.

Problem bi, medutim, nastao kod tehnickog osoblja u vrticima - kuvarisa, spremacica, majstora... Prelaskom sa obracuna zarada zaposlenih u predškolstvu sa koeficijenata zaposlenih u Opštinskoj upravi na primenu koeficijetana zaposlenih u obrazovanju, zarade tehnickog osoblja bi morale, u odnosu na sadašnje, da se smanje za gotovo jednu trecinu.

Sindikati su se usaglasili i Osnivacu i Upravnom odboru uputili zahtev po kome bi se vecinskom delu kolektiva - vaspitacicama, medicinskim sestrama - vaspitacima i strucnom osoblju zarade obracunavale po novoj Uredbi Vlade za radnike u obrazovanju, a tehnickom osoblju i dalje po sadašnjem modelu, koeficijentu za obracun zarada zaposlenih u Opštinskoj upravi. Takvu kombinaciju dva modela nazvali su “uskladivanje koeficijenata”.

Cinjenica je da bi ovakav predlog Sindikata možda i bio pokušaj iznalaženja najcelishodnijeg, ili makar najbezbolnijeg rešenja, ali je takav pokušaj teško ostvariv. Naime, kako stoji i u odgovoru - izjašnjenju Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Opštinske uprave opštine Požarevac, zakon ne dopušta “uskladivanje” koje se bazira na mešavini dva odvojena propisa - koeficijenata u Opštinskog upravi i koeficijenata u obrazovanju, doneta od dva razlicita ministarstva. Iz ugla pomenutog Odeljenja posmatrano, manevarski prostor zaposlenih, odnosno njihovih sindikata sveden je na izbor: ili jedni (sadašnji) koeficijenti, ili drugi - školski.

Da niko ne bude oštecen

- Bilo bi krajnje nekorektno u celini primeniti Uredbu o koeficijentimau predškolstvu i time delu zaposlenih, koji i inace imaju niže zarade od vaspitnog i strucnog osoblja, automatski dodatno smanjiti plate. Oni bi, kao manjinski deo kolektiva, mogli da budu preglasani u slucaju nekakvog izjašnjavanja, ali, ja, kao direktor, to nikada ne bih prihvatio. Doduše, ni Sindikati nisu na taj nacin ni postavili stvar. Ali, istovremeno je na mestu i zahtev vecine zaposlenih, da se iskoristi mogucnost i njihove zarade povecaju i izjednace sa primanjima zaposlenihu obrazovanju. Tim pre što vrtici nemaju zimski i letnji raspust, imaju naporniji rad sa decom predškolskog uzrasta, grupe su brojnije u odnosu na normative... Stoga je problem stigao i na dnevni red Opštinskog veca opštine Požarevac, gde je odluceno da se Skupština opštine, kao naš Osnivac, preko svog Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti, zvanicno obrati resornom Ministarstvu i zatraži tumacenje o mogucnostima udovoljavanju opravdanih sindikalnih zahteva. Mi cemo u meduvremenu plate primati po postojecem modelu. Moram ovom prilikom da istaknem i to da mi primenjujemo koeficijente iz 2002. godine, po pojedinacnom kolektivnom ugovoru. Inace, jedna smo od retkih ustanova koja ima pojedinacni kolektivni ugovor. Na stolu koeficijenata u obrazovanju, gde bi primanja vecinskog dela kolektiva bila uve Osnivaca je i moj predlog da se odobri mogucnost da se u slucaju prelaska na primenu cana, manjinski deo - tehnicko osoblje i uprava Ustanove, primaju u obliku stimulacije razliku i time zadrže sadašnje plate. Smanjivanje njihovih plata ne dolazi u obzir. Kao direktor, obavezan sam da primenjujem zakonske propise i cekacemo odgovor resornog Ministarstva. Odeljenje za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti obavestilo nas je da je dopis Ministarstvu ovih dana upucen, pa cemo sacekati. Nisam za to da se radnici u Ustanovi medusobno svadaju, nisam za to da se Ustanova svada sa Osnivacem, celishodno rešenje je da Ministarstvo svojim tumacenjem opredeli održive zakonske mogucnosti i primenimo ono što je povoljno za sve zaposlene. Verujemo da takva mogucnost postoji. Jer, ponavljam, ne možemo primeniti ništa protivzakonito, niti nešto što ce deo kolektiva da ošteti, - naglašava Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

Ne odugovlaciti

- Predškolstvo je deo prosvete. Nas finansira lokalna samouprava, ali po zakonu pripadamo prosveti. Samim tim, treba da delimo i prosvetni hleb. Vec tri godine cekamo usvajanje Zakona o predškolstvu, koji bi pored brojnih važnih stvari, rešio i normative i koeficijente i sve drugo. Taj se dokument predugo i bez valjanih razloga stavlja u drugi plan i, evo, stvaraju se brojne poteškoce i nedoumice. I to, jedinstveno za celu Republiku. Jer, veoma se razlikuju primanja od jedne lokalne samouprave do druge, razlikuje se i velicina ustanova, cena usluga. Dovija se svako kako može i ume. Ni Ministarstvo finansija ni Ministarstvo prosvete se ne oglašavaju, a medu kolegama iz razlicitih ustanova javlja se surevnjivost, što takode, u celini posmatrano, nije dobro. Problem je što vecina kolektiva vec godinu dana ne prima uvecane zarade koje bi mogla da prima i strpljenje je na izmaku. Ovo je još jedan apel, preko medija, da Ministarstvo konacno nacini Uredbu, Zakon ili šta vec treba. Mi godinama važimo za Ustanovu u vrhu predškolstva Srbije po kvalitetu u radu i nipošto ne bi bilo dobro da se odugovlacenje sa rešavanjem ovih problema odrazi na suštinu i svrhu našeg rada i postojanja - kvalitet vaspitno - obrazovnog rada, niti bi smela sve ovo da osete deca,- porucuje Nikolic.

D. Milenkovic

NOVOSTI IZ OŠ «KRALJ ALEKSANDAR I»

DOBRODOŠLICA ZA ÐAKE PRVAKE

U Osnovnoj školi «Kralj Aleksandar I» najaktuelniji je upis ucenika prvih razreda kojih ce u nastupajucoj školskoj godini biti znatno više u odnosu na prethodnu. Ovaj podatak je znacajniji tim pre ako se uzme u obzir cinjenica da u klupama vecine osnovnih škola u opštini Požarevac, posebno seoskih, pa i Branicevskom okrugu iz godine u godinu sve je manje najmladih ucenika.

- U periodu koji je pred nama planiramo da organizujemo «Dan ovorenih vrata», dan u kome cemo buduce prvake i njihove roditelje podrobnije uputiti u to šta su sve obaveze škole, koji su izborni predmeti i u sve ono što ih ocekuje od prvog razreda do kraja osmogodišnjeg školovanja. Pred nama je i jedna velika sportska manifestacija- Kros RTS- a koji ce biti održan 15. maja na kojoj dve godine unazad naša škola dobijala prestižnu nagradu od strane Ministarstva prosvete i sporta, a od istog ministarstva sa 20 000 dinara nagraden sam i ja licno. U toku su i pripreme za Festival mladih na kome mi 24. aprila u Centru za kulturu priredujemo festivalsko vece, u pitanju je dacki korzo gde cemo prikazati nešto najbolje iz vannastavnih aktivnosti koje se odvijaju u školi. Pored navedenog, 19. i 20. u organizaciji Ministarstva kulture je seminar sa ciljem prevencije prestupnickog ponašanja mladih - ucenika osnovnih škola gde cemo mi biti domacini. Ono što je dobrim delom za nama su takmicenja gde smo nadam se bili uspešni domacini, pre svega Opštinskog iz istorije i Okružnog iz geografije. Iako sva takmicenja nisu završena, na Republicka takmicenja od naših ucenika plasirali su se Ilija Ivic, Milica Ðukic i Ðorde Popovic iz Istorije, Milica Obradovic i Mihajlo Jaukovic iz geografije i Danilo Sekulovic iz biologije. Pored navedenog, u organizaciji Regionalnog centra za talente Požarevac naša škola bila je domacin smotre likovnih radova, naglašava Goran Seger, direktor OŠ «Kralj Aleksandar I».

U ovoj školi u toku su i javne nabavke koje ce biti izvedene na leto kako bi po recima direktora Segera ucenicima i zaposlenima na neki nacin podigle radni elan.

- Planiramo da nastavimo radove na zameni fasadne stolarje, na završetku ograde, kao i da napravimo decije igralište i jedan park za decu u mirnom delu dvorišta gde se nalaze višedecenijske lipe. Takode planiramo da malo osvežimo školski nameštaj, da sredimo deo fiskulturne sale i na kraju predstoje nam i poslovi oko nabavke udžbenika. U ovom periodu bice izvedene i dacke ekskurzije, mnogi nastavnici su bili na seminarima što znaci da je strucna edukacija aktivna, recju, radi se puno. Slede i pripreme za upis ucenika osmih razreda u srednje škole, a tim povodom organizujemo i pripremnu nastavu iz srpskog jezika i matematike. Nastavnici koji predaju pomenute predmete u osmim razredima redovno održavaju te pripremne casove tako da se nadamo uspehu na samom kvalifikacionom ispitu.

- U maju mesecu, u Gornjem Milanovcu predstoji nam i tradicionalni susret škola koje nose ime « Kralj Aleksandar I» - Macvanski Prnjavor (domacin prošlogodišnjih susreta), Jadranska Lešnica, Novi Beograd, Gornji Milanovac i Požarevac. Prve susrete pod nazivom «Kraljevski dani» mi smo organizovali, Požarevac je bio domacin kada smo predstavili naš grad i školu. Organizovali smo i zabavni kviz za dake svih tih škola. Bili su podeljeni u nekoliko ekipa koje su se razlikovale po bojama koje su nosile, a daci su bili izmešani iz svih pet škola. Naš kolektiv koji ima 72 zaposlena održava redovne kontakte i saradnju sa kraljevskom porodicom, kao i sa ostale cetiri škole u Srbiji koje nose slavno kraljevsko ime. Ovih dana sa kolegom iz Beograda održacemo formalni sastanak sa predstavnikom Belog dvora gde cemo videti kada ce se to realizovati, kaže na kraju direktor škole Goran Seger.

M. K.

OSNOVNA ŠKOLA “SVETI SAVA” OTVORILA FESTIVAL MLADIH 2008.

CUVARI NAJBOLJEG U TRADICIJI

U prepunoj sali Centra za kulturu prošlog petka Osnovnoj školi “Sveti Sava” pripala je cast da otvori Festival mladih i predstavi se publici mešovitim programom koji su izveli ucenici od prvog do osmog razreda.

Ovogodišnji Festival mladih svecano je otvorio Draško Grujic predsednik Kulturno-prosvetne zajednice sledecim recima: “I ove godine Kulturno-prosvetna zajednica nastavlja svoje aktivnosti, a jedna od najvažnijih je Festival mladih i ono što je dobro u našoj tradiciji koja traje vec pedeset i više godina necemo prekidati. Festival mladih je i ove godine takmicarskog karaktera, a strucni žiri cine: Marija Obretkovic profesor muzike, Ivan Ilic glumac i Dragiša Živadinovic novinar i publicista. Hvala vam što ste došli u ovolikom broju, ocekujemo ovako punu salu i narednih veceri kada budu nastupale ostale osnovne i srednje škole, kao i kada bude zastupljen dramski program škola”.

U ovoj godini OŠ “Sveti Sava” dobila je od opštine Požarevac sredstva u iznosu od 1,8 miliona dinara, i to milion dinara za završetak radova na sanaciji elektroinstalacije u jednom delu školske zgrade, a zidace se i betonska ograda u dužini od 80 metara na neogradenom delu školskog dvorišta. Takode, od Fonda za zaštitu životne sredine škola je dobila nešto više od 500 hiljada dinara za povecanje energetske efikasnosti, odnosno reparaciju prozora u staroj školskoj zgradi koja ce 2011. godine proslaviti stogodišnjicu svoga postojanja.

“Što se tice ostalih aktivnosti vezanih za našu školu mogu da najavim da ce na Veliki cetvrtak u 11 casova biti organizovana centralna manifestacija obeležavanja Uskrsa koju organizuje Društvo uci- telja naše opštine i Prijatelji dece opštine Požarevac, a ustvari radi se o izložbi uskršnjih jaja i izložbi radova koji su takode vezani za Uskrs. Uz to ide jedna humanitarna akcija za decu iz Miloševca ”Jedan slatkiš za svako dete”.

Zatim nas ocekuje prolecni raspust, a nakon toga u maju probni testovi za ucenike osmog razreda, aktivnosti oko upisa i veliki broj takmicenja. Ovog vikenda usledice Okružno takmicenje iz matematike, istorije, hemije, umetnickog kazivanja, tehnickog obrazovanja i Opštinsko takmi- cenje iz oblasti “Šta znaš o saobracaju”. Takode imamo i seminare za nastavnike srpskog jezika i za direktore, pomocnike direktora i nastavnike škola koji cine školski tim za bezbednost ucenika. Veoma znacajna aktivnost usledice kroz mesec dana, tacnije 19. maja, a to je proslava Dana škole” rekla je izmedu ostalog Margareta Sekulovic direktor OŠ “Sveti Sava”.

UCESNICI I KREATORI PROGRAMA

U programu su ucestvovali: hor ucenika starijih i mladih razreda, Ema Lupšic, Jelena Blagojevic, Ana Berišic, Kristina Denic, Nikola Vasic, Nataša Petrovic, Milica Gostojic, Katarina Petkovic, Jelena Jeftic, Milica Vasiljevic, Danica Jankovic, Jelena Ðukic, plesni par Lana i Nikola, vokalna i instrumentalna grupa.

Za scenografiju su bili zaduženi Spomenka Kalupcic, Milja Milojevic - Stoiljkovic i Svetlana Spasic, a program su pripremili: Milomir Mitrovic, Slavka Miletic, Sladana Kojic, Vitomir Vasiljevic, Andelka Stefanovic, Svetlana Spasic, Mirjana Stoilovic, Slavica Milanovic, Dragana Ilic, Slobodanka Milojkovic, Biljana Blagojevic, Sladana Blagojevic, Dušica Pavlovic, Jasmina Krajic i Mirjana Sabljic.

D.Dinic

POSLOVA SVE MANJE - KONKURENCIJA SVE OŠTRIJA

Preduzece za puteve Požarevac uspešno je završilo poslove na zimskom odr-žavanju magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva na teritoriji opština Požarevac i Smederevo. Nije bilo zastoja, nikakvih vecih saobracajnih nesreca niti udesa na putevima i pored cudne zime u periodu izmedu Nove godine i Božica. Ostalo je da se sumiraju rezultati vezani za zimsku službu i da se nastavi sa radom na redovnom održavanju u letnjem periodu.

NOVA MEHANIZACIJA

- Krenuli smo sa proizvodnjom asfalta relativno rano jer su nam vremenski uslovi to dozvolili, tako da smo vec pocetkom marta poceli sa radom i proizvodnjom asfalta. Kada su u pitanju poslovi vezani za PZP Požarevac, trenutno pregovaramo i potpisujemo nove ugovore pokušavajuci da ispunimo upošljenost naše mehanizacije i ljudstva 100 posto obzirom da je situacija takva kakva jeste, a to je da je poslova sve manje a konkurencija sve oštrija i oštrija, narocito konkurencija vezana za preduzeca manjeg kapaciteta nego što je PZP Požarevac. Preduzece za puteve Požarevac i dalje sprovodi svoju strategiju jacanja što tehnickog, tako i tehnološkog kapaciteta samog preduzeca. Ušli smo u nabavku nove mehanizacije, rovokopac firme Nenj Holland je stigao danas u PZP Požarevac tako da pojacavamo sve ono što su bili nedostaci ili mane koje smo proucavajuci poslovnu godinu uocili. Svake godine sagledavajuci problematiku protekle poslovne godine radimo dopunu osnovnih sredstava, mehanizacije i transportnih sredstava tako da smo prošle godine dopunili sa transportnim sredstvima vece nosivosti, ove godine smo na pocetku sezone manjkavost dopunili sa novim rovokopacem firme Nenj Holland, ušli smo u pregovore da nabavimo još jedan grejder iste firme jer želimo da napravimo neku vrstu tipske mehanizacije zbog boljeg i efikasnijeg servisiranja i kasnije nabavke rezervnih delova. Tendencija usavršavanja Preduzeca za puteve Požarevac je uvek uzlazna tako da obukom i raznim seminarima povecavamo radnu sposobnost naših što radnika, što i strucnjaka kojih ima oko dvadeset stalno zaposlenih, mladih ljudi sa visokom strucnom spremom. I dalje potenciramo na tržištu da je struka nešto što treba da bude najbitnije pored dobre i realne cene i reference koja je pozamašna kada je u pitanju PZP Požarevac, isto tako treba i da se povede racuna prilikom izbora najpovoljnijeg izvodaca, da i struktura preduzeca vezana za strucnu ospo-sobljenost tog preduzeca bude isto tako merodavna na izboru najpovoljnijeg izvodaca, istice Željko Lukovic, direktor Preduzeca za puteve Požarevac.

VECA OCEKIVANJA OD DIREKCIJE

- Što se tice same Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, mi smo za sada dobili posao vezan za održavanje vertikalne i horizontalne signalizacije, dobili smo rekonstrukciju sportskih igrališta u Zabeli i ocekujemo potpisivanje ugovora za investicioni posao vezan za lokalni put izmedu Zabele i Petke. Na utakmici gde je bilo šest partija dobili smo dve, jedna od tih partija veceg obima posla je nastavak rada na rekonstrukciji i izgradnji ulice Starine Novaka u naselju desno gledano od strane Lucickog puta. Nastavljamo sa svim aktivnostima vezanim za ugovaranje poslova, tako da su naše aktivnosti vezane i za ostale opštine u Branicevskom i Podunavskom okrugu. Trenutno mi imamo ugovore vezane za redovno održavanje sa opštinom Žabari, a odradili smo rehabilitaciju lokalnog puta za Veliko Selo vezano za opštinu Malo Crnice. Aktivnosti Preduzeca za puteve Požarevac i dalje su najviše vezane za ugovaranje novih poslova, koristimo ovaj period ugovaranja poslova da završavamo sve one ugovorne obaveze koje su nam ostale zbog prekida gradevinske sezone u 2007. godini, to su poslovi vezani za ulice u opštini Smederevo, završavamo sportske terene u opštinama Malo Crnice i Žabari vezano za Nacionalni investicioni program iz 2007. godine, podseca direktor Lukovic.

REFERENCE - PREDUSLOV ZA POSAO

Preduzece za puteve Požarevac ima 330 stalno zaposlenih radnika tako da struktura i broj zaposlenih ljudi zahteva pozamašan plan za 2008. godinu. Marketing i služba za prodaju uvek je aktivna i u principu najbitnije je obezbediti uposlenost svih kapaciteta koji nisu mali kada je u pitanju PZP Požarevac.

- Problem sa kojim se najcešce susrecemo vezan je za pitanje javne nabavke gde mi stalno isticemo da su reference bitne za dobijanje poslova, dok je kod investitora cena najbitnija u dodeli posla gde se u principu ne obraca pažnja na reference i na tehnicko- tehnološku opre-mljenost preduzeca. Mi tu uvek imamo podršku nadzornih organa koji kada je u pitanju PZP Požarevac uredno dobijaju imenovanje za odgovorne rukovodioce gradilišta radova na tom terenu i imaju osobu za kontakt koja je dovoljne strucne spreme za tu vrstu poslova. Najveci problem nam predstavlja niska cena gde se ne uzima u obzir kontrola proizvoda koji se klasira na tržištu. Preduzece za puteve Požarevac ima urednu saradnju sa Institutom za puteve, ima svakodnevnu kontrolu, što geomehanicke nosivosti podloge koju radimo, tako i svakodnevnu kontrolu asfalta na asfaltnoj bazi. To su redovne, svakodnevne kontrole plus što možemo da odradimo kontrole asfalta na terenu- popularno kernovanje. Naš moto rada je i dalje kvalitet iznad svega i želimo da pokažemo svima da su struka i opremljenost jednog preduzeca jako bitni i da cemo kvalitetom bržim odra-divanjem poslova, boljim i kvalitetnijim odzivom za pocetak radova to i dalje dokazivati. Recju, dobra organizacija i poznavanje poslova su pola završenog posla, tvrdi direktor PZP Požarevac.

DOMACINI OVOGODIŠNJE «PUTARIJADE»

- Naš Sindikat funkcioniše nesmetano, ima dobru saradnju sa SSSS Požarevac, omogucava našim radnicima da ostvaruju svoja prava, pre svega kroz licne dohotke jer politika PZP Požarevac je da se rad vrednuje i kao takav plati. Sistem pracenja radova u našoj firmi sveden je na svakog pojedinca ponaosob tako da se nagraduje i sankcioniše rad svakog zaposlenog. Drugo, u dva meseca imamo sedmodnevni odmor na Zlatiboru koji se organizuje preko sindikata. Apartmani su vlasništvo Srbija puta gde mi imamo pravo da koristimo u trajanju od sedam dana, preko sindikata radnici zainteresovani za tu vrstu odmora koriste te prostorije besplatno. Zavisno od želja, Sindikat odlucuje o tome ko ce da ide i ko ce da koristi te prostorije. Kada je rec o rekreaciji i druženju, svake godine organizuju se Radnicke sportske igre- popularna «Putarijada», manifestacija na kojoj ucestvuju svi putari Srbije i na kojoj redovno i mi ucestvujemo. Ove godine smo mi domacini i kolacari, a predacemo Vojvodina putu. Novina u putarskoj privredi Srbije je takozvana Putarska liga u malom fudbalu tako da je i to oblik druženja izmedu putarskih radnika, nevezano za položaj koji ko zauzima u preduzecu, vec vezano za spretnost i poznavanje fudbalske veštine. U pitanju su nedeljni susreti, svake nedelje je preduzece domacin ili gostujemo, zavisno od rasporeda. I u tom sportskom, takmicarskom duhu kod radnika iz razlicitih preduzeca , razvija se i Preduzece za puteve Požarevac, kaže na kraju razgovora Željko Lukovic, direktor Preduzeca za puteve Požarevac.

M. Kuzmanovic

PRIVREDNO DRUŠTVO “KOSTOLAC - USLUGE” D.O.O.

POSLOVI BUDUCNOSTI

- Usavršeno fizicko - u planu tehnicko obezbedenje

- Modernizovana oprema

- Deo novih poslova vec ugovoren

Privredno društvo za održavanje i obezbedivanje objekata “Kostolac - usluge” d.o.o. osnovano je u postupku restruktuiranja Elektroprivrede Srbije izdvajanjem iz EPS-a septembra 2003., a sa radom je otpocelo godinu dana kasnije. U oktobru 2005. ugovorima o prenosu udela izmedu osnivaca i Vlade Srbije sva osnivacka prava preneta su na Republiku Srbiju od kada “Kostolac usluge” posluje kao privredno društvo. Krajem iste godine ušlo se u proces privatizacije. Sacinjen je program privatizacije cija se verifikacija ocekuje nakon rešavanja pitanja nerešenih imovinskih odnosa sa osnivacem prethodnikom. Ono što je sigurno jeste da ce Preduzece biti privatizovano metodom javne aukcije, a sa tri postojeca sindikata radi se na socijalnom programu kojim bi trebalo da budu zašticeni svi zaposleni.

Rezultati promena vidljivi

Pretežna delatnost PD “Kostolac usluge” d.o.o je, kako samo ime govori, pružanje usluga održavanja i obezbedenja objekata, koje trenutno koriste prvenstveno osnivaci tj. PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, sva privredna društva izdvojena iz EPS-a, ali i arheološko nalazište Viminacijum. Na ovim poslovima radi preko trista radnika.

U službi za održavanje higijene zaposleno je 86 radnika. Sem održavanja prostorija pomenutih preduzeca nedavno je zakljucen i posao o održavanju TE “ Kostolac A”.

Novina u poslu od ove godine je i obezbedivanje šuma na lokaciji Kostolca, Cirikovca i Drmna koje je preduzece “RIO” Kostolac dobilo na korišcenje.

Poslovi obezbedenja rade se putem stacioniranih stražarskih mesta i mobilnih patrola. Na ovim poslovima, na prostoru razudenom oko 50 kvadratnih kilometara, radi 220 radnika. Prošle godine nabavljena su i tri dresirana službena psa rase nemacki ovcar, koji su smešteni na liniji odvodnjavanja kopa Drmno a izvršena je i obuka njihovih vodica. Radnici se redovno obucavaju i usavršavaju.

- Svi zaposleni 2005. godine prošli su opštu i specijalizovanu obuku za obezbedenje škola, javnih manifestacija, transportnih sredstava i drugih vrednosti pri Institutu za politicke studije, Centra za studije bezbednosti i terorizma u Beogradu. Tokom ove godine planirana je slicna vrsta obuke jer se prakticnim i teorijskim obukama zadržava kvalitet pruženih usluga, cuvaju zaposleni, smanjuju rizici od nastanka šteta. Svake godine prode se obuka gadanja iz službenih pištolja, vrši se periodicni zdravstveni pregledi, a naravno, svi zaposleni su bezbedonosno provereni pre zasnivanja radnog odnosa, istice Gordana Rašic, direktorka “Kostolac usluga”.

Danas su “Kostolac usluge” firma sa 80mladih ljudi što ima i preventivni znacaj. Koliko sve to daje rezultate pokazuje analiza po kojoj je broj sprecenih krada u pokušaju, u odnosu na ukupan broj napada na imovinu korisnika usluga, u prošloj godini porastao za 72 iako je broj napada na imovinu u odnosu u 2007.(u odnosu na 2006. godinu) povecan za 64 U istom vremenskom odnosu za 409povecan je i broj napada sa poznatim pociniocima, a rezultate u ovom operativnom delu posla daje i izuzetna saradnja “Kostolac usluga” i policije, ali i nedavno uvedena nova organizacija posla, koja podrazumeva uvodenje smenskog rada, u svakoj smeni postoji i osoba odgovorna za stanje bezbednosti i ljudstva na terenu.

Predmeti pokušaja krada uglavnom su kablovi, ugalj,nafta, bakar, otpadno gvožde, aluminijum...

Savremena oprema, garant kvaliteta

Preduzece je prilicno dobro opremljeno. Prošle godine zamenjen je vozni park koji je dopunjen sa pet terenskih vozila marke “Lada Niva”, nabavljeno je i novo oružje, radio stanice, motorole...

- Tokom ove godine planirano je da profunkcioniše repetitor koji ce služiti za komunikaciju putem radio veza, sa svojim kanalom. Zaposleni, sem fiksnih, komuniciraju i putem umreženih mobilnih telefona,dodaje.

Prethodna godina završena je pozitivnim finansijskim rezultatom a u 2008. ušlo se sa novim planom - tehnicko obezbedenje.

- Za pocetak formiracemo operativno - bezbedonosni monitoring centar. Planirano je da ponudimo vlasnicima samostalnih radnji i stambenih objekata protivprovalne i protivpožarne alarmne centrale, kao i video nadzor, sa dojavom vlasniku putem SMS-a i obaveznom dojavom policiji. U zavisnosti od želje klijenta pružicemo i izlazak naše interventne patrole u roku od par minuta, a opremu ponuditi na odloženo placanje. Duga opcija je GPS sistem (globalno pracenje putem satelita) koji cemo ugradivati u vozila. Svaki naš klijent koji bude posedovao ovaj sistem znace u svakom trenutku gde mu se vozilo nalazi. Omogucicemo i pracenje brzine kretanja vozila, nivoa goriva, rad motora i drugih parametara koji se odnose na nacin korišcenja vozila- sve putem interneta. Ponudicemo najkvalitetniju opremu od renomiranih svetskih proizvodaca. Za alarmne sisteme to je kanadska firma “Paradoks”, najavljuje Radoslav Ðokic, upravnik “Kostolac usluga” . Privrednom društvu “TE-KO” Kostolac sistem GPS znacio bi mnogo u otkrivanju krada tecnog goriva, naveo je Ðokic kao primer prednosti sistema.

Velika kocnica firmi koje se bave ovom vrstom poslova je nepostojanje Zakona o fizicko-tehnickom obezbedenju. Od ukidanja Zakona o samozaštiti 1993. godine nema zakonske regulative u ovoj oblasti.

Planovi za ovu godinu, kada je o standardima rec, obuhvataju rad na uvodenju standarda ISO 9000 cime bi “Kostolac usluge” bili konkurentniji na domacem, ali uz pružanje mogucnost izlaska na strano tržište.

T.R.S.

U POŽAREVACKOJ MESNOJ ZAJEDNICI “GORNJA MALA”

GODINA ASFAL TIRANJA

- Za razliku od prošle i prethodnih godina kada je akcenat bio na širenju kanalizacione mreže, tokom 2008. najviše ce se raditi na asfaltiranju ulica

- Od 21 clana Saveta, 14 je iz redova SPS koji su godišnje programe mesne zajednice realizovali bez podrške i saradnje clanova iz ostalih partija

Prema broju biraca, 8.700, Mesna zajednica “Gornja mala” najveca je u požarevackoj opštini, veca i od GMZ Kostolac. Pored podrucja koje obuhvata dve velike ulice-Cede Vasovica i Kosovske koje pocinju od Jugopetrolove pumpe, njoj pripadaju i domacinstva na Lucickom putu i u naselju “Busije”. Cinjenica da se na teritoriji ove MZ nalazi i vodoizvorište Požarevljana, uticala je na opredeljivanje prioriteta u radu saveta i ostalih organa ove Mesne zajednice pa se, vec godinama, kao najvažnija investicija ovde namece izgradnja fekalne kanalizacije koja je osnovna zamena za septicke jame i jedina mera zaštite postojecih izvorišta.

Najviše za kanalizaciju

—Širenjem kanalizacione mreže omogucavamo viši standard našim Gornjomalcima i istovremeno štitimo citav grad koji mora da pije cistu vodu. Proteklih godina, a posebno prošle, dosta smo radili po ovom pitanju, najveca sredstava, skoro 90 posto, koja smo dobijali iz budžeta i drugih izvora, išla su upravo u korist ove investicije. Dosta je metara kanalizacije izgradeno ali se gradani na tu mrežu ne prikljucuju shodno dinamici te izgradnje zbog cega ih stalno podsecamo, opominjemo, da to što je kanalizacija prošla ne znaci mnogo ako se domacinstva ne prikljucuju na nju. I ova godina nam je pocela sa kanalizacionim radovima, nastavili smo i ovih dana završili kanalizaciju u Gradištanskoj i u Žagubickoj ulici. Posebno smo zadovoljni što smo, takode ovih dana, otvorili Kucevacku ulicu ciju su stanovnici pedesetak kuca godinama živeli kao u getu. Opština je obezbedila sredstva od milion i 200 hiljada dinara za otkup zamljišta na kome je izgraden prolaz, ulica je, dakle otvorena, sada je na radu kanalizacija, a po njenom završetku sledi asfaltiranje, saznajemo od Novice Rajkovica, predsednika Saveta MZ.

Iz budžeta Opštine prošle godine dobili su 24 miliona dinara. Kada su u pitanju sredstva za realizaciju ovogodišnjeg programa radova, predsednik Saveta ne krije da su njegova ocekivanja bila daleko veca. Tražili su pedesetak miliona, a nadali se da ce dobiti bar trideset i pet-šest. U prvoj raspodeli, medutim, dodeljeno im je samo devet, u drugoj im je pripalo šest miliona. Pošto su prethodne godine bile u znaku širenja kanalizacije, Savet je odlucio da 2008. bude godina asfaltiranja.

—Prošle godine je deo ulice Starine Novaka, 600 metara, dobio asfalt i to je istovremeno prvi asfalt posle 50 godina u ovom delu Mesne zajednice. Dogovor je da se ona asfaltira citavom dužinom od oko 1.070 metara. Pored Starine Novaka asfaltiracemo i Zajecarsku, Aleksandra Ivanovica i Resavsku. U ovoj godini, nakon širenja mreže toplovoda i zamene kablova za struju i cevi za vodu, nastavljeno je poplocavanje druge strane Kosovske. Rec je o velikoj investiciji koja ce poslužiti u narednih sto godina. Dosta je uradeno i na planu higijene ovog dela Požarevca, na pojedinim deponijama po-stavljene su kamere tako da je problem bacanja smeca na tim mestima rešen, ali ima još lokacija gde se mora uvesti video nadzor. Prvog aprila otpocelo je cišcenje dela teritorije pored pruge gde se nalazi Decji vrtic, ocišcena je polovina, uputili smo zahtev JKP “Komunalne službe” da kompletno uredi i ocisti ovaj prostor i imamo obecanje da ce to uraditi. Odnedavno imamo i probleme sa Buvljakom koji je preseljen i nalazi se na levoj strani Lucickog puta, odmah ispod rampe. Nemamo ništa protiv preseljenja ali smatramo da je prethodno trebalo da se ta lokacija pripremi. Sada tu nema parkinga za automobile pa je put cetvrtkom zakrcen, nema ni hangara niti dovoljno tezgi, pa ni sanitarni cvor ne zadovoljava potrebe prodavaca i kupaca...Sve je to trebalo prethodno obezbediti pa tek onda proglasiti Buvljak otvorenim. U ovoj godini nastojacemo da rešimo i pitanje kanala pored Kasarne, u ulici Ive Marinkovica, u dužini od nešto više od 30 metara. U pitanju je otpadna voda, položicemo cevi, a potom zatrpati kanal iz koga se sada širi veoma neprijatan miris. I na kraju, iako po svojoj važnosti nikako ne zaslužuju poslednje mesto, napomenuo bih dve velike investicije koje željno išcekuju svi naši gradani i biraci, to su toplifikacija koja je zapoceta na ovom podrucju i gasifikacija ciji je pocetak najavljen. Na podrucju ove mesne zajednice veliki je broj individualnih kuca koje se zimi greju pretežno na ugalj. Sa toplovodom ili gasovodom za koje vlada veliko interesovanje, olakšacemo sebi život tokom zimskih dana, a okolinu sacuvati od zagadenja, kaže Rajkovic.

Vecina u Savetu - socijalisti

Savet MZ u prethodnom mandatu imao je, kao i sada 21 clana samo što su svi oni tada bili iz redova SPS. U sadašnjem sazivu, struktura Saveta je nešto drugacija, od 21 clana, vecina,14 je iz SPS-a, dva su iz DS-a, jedan iz DSS-a, tri su clanovi SRS-a i jedan je iz Pokreta Snaga Srbije.

Na naše pitanje kakva je saradnja izmedu njih, Tomislav Petrovic, predsednik Komunalne komisije odgovara:

—Nikakva. Iz DS-a su prisustvovali samo kada je Savet formiran. Radikali i Pokret Snaga Srbije prisustvovali su na samo nekoliko sastanaka, jedino sa nama saraduje i aktivno ucestvovuje u radu predstavnik DSS-a. Na osnovu ovoga jasno je koje su to snage koje su realizovale razvojne programe ove Mesne zajednice u mandatu koji je pri kraju. Hocu da kažem i to da su svi clanovi Saveta MZ iz redova socijalista istovremeno i clanovi MO SPS tako da su ostvareni rezultati u skladu sa ukupnom politikom koju vode socijalisti ove mesne zajednice, odnosno Opštine Požarevac. Tvrdim da je 95 posto kanalizacione mreže u ovom periodu uradeno, nakon produžetka kolektora u ulicu 27. april, sasvim cemo rešiti taj problem. Ja apelujem na gradane da prikljucuju svoja domacinstva na kanalizaciju i potom saniraju svoje septicke jame, u protivnim, postavlja se pitanje zašto smo to radili ako nije u funkciji. Ja sam clan Saveta ove Mesne zajednice u trecem sazivu i odgovorno tvrdim da nikada do sada nismo ovoliko uradili kao u ovom poslednjem mandatu: i oko redovnog održavanja ulica, i oko zamene rasvete, i kada je širenja kanalizacije u pitanju, nasipanje i asfaltiranje ulica... Bice posla i u ovoj godini: oko crkve Sveta Petka u planu su dodatni radovi kojima cemo ovaj objekat povezati sa ulicom, regulisacemo kanal otpadnih voda pored Kasarne zašta smo vec obezbedili cevi, zahtevacemo od nadležnih da urede prostor na kome je Buvljak, predstoji nam, zajedno sa Opštinom i uredenje “Karton naselja”... Licno nisam nezadovoljan onim što je naš Savet u saradnji sa lokalnom samoupravom, Direkcijom za izgradnju i ostalim javnim preduzecima do sada uradio. Istim tempom nastavicemo i dalje, nadam se da ce nam gradanim ukazati poverenje i u narednom periodu imajuci u vidu upravo ove naše rezultate kao i rad odbornika naše partije u Skupštini opštine. Da na kraju napomenem da Mesna zajednica “Gornja mala” ima šest izbornih jedinica a isto toliko, socijalisti ove Mesne zajednice imaju svojih kandidata za odbornike u SO, istice Petrovic.

KUCANJE NA OTVORENA VRATA

Još prošle godine Savet Mesne zajednice uvrstio je asfaltiranje ulice Aleksandra Ivanovica, ukupne dužine 600 metara, u ovogodišnji plan radova.Time je postalo sasvim izvesno da ce se to i dogoditi u 2008. Kada se to ima u vidu cudi peticija gradana iz te ulice koja je sredinom marta dostavljena Savetu sa zahtevom da se u ovoj godini asfaltira upravo ta ulica.

—Pa to je deo našeg godišnjeg plana, mi smo sredstva za te namene dobili, ta ulica ce biti asfaltirana i bez peticije tako da ne vidim njenu svrhu sem ako nije u funkciji izborne kampanje, kaže Rajkovic.

Podrška Fonda za zaštitu životne sredine

Pored sredstava budžeta, prvi put ove godine putem konkursa, Mesna zajednica za realizaciju svog programa ima na raspolaganju i sredstva dobijena iz opštinskog Fonda za zaštitu životne sredine. Zahvaljujuci se na razumevanju clanovima Komisije ovog Fonda koji su im dodeli sredstva u iznosu od 6 miliona dinara, u Savetu napominju da ce to iskoristiti za izgradnju kanalizacije u tri ulice: Braca Baruh, Blaža Jovanovic i Svetozar Ðordevic. Sve su na desnoj strani Lucickog puta.

S.E.

AMATERSKO STVARALAŠTVO

KRENULO KOLO U KULI

U dane vikenda, u opštini Malo Crnice održane su dve folklorne smotre: u Kuli Opštinsko takmicenje decjeg izvornog stvaralaštva “Kreni kolo da krenemo”, a u Smoljincu Opštinska smotra folklornih ansambala.

Pobednici Opštinskog takmicenja održanog u Kuli - KUD “Branislav Nušic” Kula i KUD “Vlastimir Pavlovic Carevac” Smoljinac, predstavljace opštinu Malo Crnice na Okružnom takmicenju koje ce se održati u Boževcu 4. maja.

Pobednik Opštinske smotre folklora, KUD “Živojin Stojicevic - Crni” Malo Crnice stekao je pravo nastupa na Okružnoj smotri, 3. maja u Simicevu.

Malocrnicane je za vikend obradovala i vest da je na Okružnom takmicenju u decjem pozorišnom stvaralaštvu, održanom u Velikom Gradištu, pobedu odnela Decja scena Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice, sa predstavom “LJubav pobeduje” Miladina Ševrlica.

U SIMICEVU KOD ŽABARA 3. MAJA SMOTRA FOKLORA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

HITRONOGI MAJSTORI LAKOG KORAKA

U selu Simicevu nadomak Žabara u subotu 3. maja po deveti put održava se smotra foklornih ansambala sela Srbije za Branicevski i Podunavski okrug, poynatija kao SFAS. Ucestvuje 42 ansambla sa izvornim i igrama u koreografiji.

Inace, rec je o smotri ciji je prevashodni cilj da cuva od zaborava narodne obicaje i igre.

S.R.

VELIKI MILIVOJE NA MALOM EKRANU

Na samom kraju pete decenije jugoslovenski prostor osvaja televizijski talas. Prednjace LJubljana, Zagreb i Beograd. Dugo eksperimentalni program (utorkom je cak imao i slobodan dan) televizijsko cudo dugo je to stvarno i bilo. U retkim domacinstvima koja su imala ‘’mali ekran’’ (veliku kutiju koja se minutama grejala i mnogo duže hladila i pri tom lako kvarila) bile su svakodnevne gužve, a posebno svakog ponedeljka kada bi bio emitovan film. Takva novotarija nije mogla da mimoide i ogromnog radnika kakav je bio Milivoje. Televizijski kadar je bio preobucavan jer mi nismo imali za taj novi medijum školovane strucnjake kao danas, tako da su samo najveci entuzijasti pristajali da se oprobaju u toj novoj tehnici. Televizija je rasla a s njom i tipicno njeni junaci. Radivoje Loladukic je iznedrio plejadu sjajnih glumaca koji su obeležili epohu -Mija i ckalja su samo najelitniji predstavnici te brojne porodice.

U porodici onih koje je volela kamera, kako se to obicno kaže, našao se i iskusni, markantni Milivoje. Stasavala je nova generacija, ali se bez stare nije moglo. Prvi put se Milivoje pojavljuje na malom ekranu vec 1960. Godine u ‘’Ožalošcenoj porodici’’. NJegova karijera u tom novom mediju išla je proverenim, nušicevskim stazama. Godine 1961. prikazuje se ‘’Prvi gradanin male varoši’’ u kome on igra doktora. Napominjem da je popularnost televizije ubrzo dovela do zakonske regulacije prikazivanja filmova na televiziji, kako se ne bi ugrozili prikazivaci, tako da se film smeo prikazati na televiziji tek posle tri godine od premijere, ili pak po dozvoli producenta. U legendarnom ‘’Dr’’ ostvaruje jednog od najupecatljivijih života Cvijovica ikada izvajanih i taj film se i danas rado gleda i prikazuje. Podsetimo da je taj film izbacio u prvi plan i vec stasalog glumca Miju Aleksica, ali i mladu vedetu, Velimira Batu živojinovica.

Godine 1966. na televiziji se prvi put prikazuje ‘’Pre rata’’, a zatim sledece godine i drama ‘’Sutra’’. Te, 1967. godine beogradska televizija nacinila je podvig sa dalekosežnim posledicama - snimila je kompletno pozorišno izvodenje ‘’Jegora Bulicova’’. Bez obzira na decje bolesti te vrste žanra (dokumentovano pozorište) koje ni do danas nisu prevazidene, ostavljen je kapitalni trag i dokaz velicansvenog glumackog podviga. Godinu dana kasnije gledamo ga u drami ‘’Prodajem stara kola’’’, a zatim i u ‘’Našim sinovima’’. Uspešnu godinu zaokružuje igranjem u televizijskoj verziji ‘’Dame s kamelijama’’ (veoma rado gledanoj) i u ‘’Lelejskoj gori’’ u ulozi Vucka. Godinu 1969. Obeležava drama ‘’Golubovici’’ u kojoj dva zemljaka, Slobodan Stojanovic, pisac i Milivoje ( Gustav) istražuju svoje domete, uz pomoc reditelja Zdravka šotre. U drami ‘’Krunisanje’’ (tekst i režija Jovana Konjovica) na ekranu se zajedno mogu videti tadašnje i buduce velicine - Ivan Bekjarev, durdija Cvetic, Petar Kralj i drugi. Iste godine snima i ‘’Srbiju na istoku’’ Dragoslava Lazica, gde Svetozara Markovica igra Petar Kralj, a Milivoje se pojavljuje u ulozi Acima cumica. Godine 1975. Vec u penziji i pomalo zaboravljen, pojavljuje se u u drami ‘’Svedoci optužbe’’ koju režira mladi Dejan Karaklajic. U drami igra elita ‘’stare škole’’ - Milivoje, Viktor Starcic, Raša Plaovic, Blaženka Katalinic, Rahela Ferari, a uz njih Miloš žutic, Ivan Jagodic i drugi. Bila je to ‘’labudova pesma’’ velikog barda jer vec sledece godine preselio se bogovima, kako su to Rimljani govorili za svoje velikane. Zaspao je zauvek, medutim, jedno je sigurno: svoj život nije prespavao, sudeci prema neverovatnom spisku odigranih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, kao i manjem broju radio-drama u kojima se takode ogledao.

DŽIUDŽICU KLUB "VLAŠKI DO"

NADMAŠILI SEBE

Na državnom prvenstvu, nedavno održanom u Smederevu, 24-oro takmicara donelo je u Vlaški Do 36 medalja. Nadvisivši u sve tri kategorije takmicenja - borbama, samoodbrani i macevanju, više od stotinu vršnjaka školskog uzrasta iz Smedereva i Bosne, a s obzirom na to da treniraju tek nešto duže od pola godine, clanovi vlaškodolskog DŽiudžicu kluba su, prakticno, nadmašili i sebe.

Medalje su osvojili: Aleksandra Bosijokovic - dve bronzane, Jana Ðordevic - zlatnu, srebrnu i 2 bronzane, Jovana Nenadovic - zlatnu, srebrnu i bronzanu, Matija Mesaroš - 2 srebrne, Sandra Stevic - bronzanu, Jelena Nenadovic - 2 srebrne, Stevan Ðordevic - 3 zlatne, Jovana Ðordevic - 2 srebrne, Nikola Josic - srebrnu i bronzanu, Marko Josic - zlatnu, srebrnu i bronzanu, Ivan Dimitrijevic - srebrnu, Marko Paunovic - bronzanu, Nikola Radenkovic - zlatnu, srebrnu i 2 bronzane, Stefan Ðordevic - zlatnu i bronzanu, Kristina Markovic - zlatnu, Danijel Raduljevic - srebrnu i Jelena Korunovic - bronzanu.

Po recima Vladana Stevica, trenera DŽiudžicu kluba “Vlaški Do”, redovni treninzi sa kojih niko od clanova ne izostaje i tokom kojih se ulaže maksimalan trud i volja, daju rezultate.

- Ne, nije ovo najviše što možemo. Svaki novi trening pokazuje da i dalje vidno napredujemo. Naravno, neki clanovi se posebno isticu, to i uspeh i medalje sa takmicenja potvrduju, ali je veoma znacajno što svi, ali bukvalno svi clanovi našeg Kluba ne posustaju i ne odustaju od namere da dostignu vrh svojih mogucnosti. Treninzi su sadržajni, mogu reci i veoma naporni. Medutim, ova deca postižu više od gradske baš zato što žive na selu. Mnogo su odgovorniji, pažljiviji, ne da slušaju - prosto gutaju sve što im se kaže i pokaže. Jednostavno, ovo je mirna, tiha sredina, ovde se zna red, više poštuje neko ko se trudi da vas necemu nauci, da vam trasira put ka uspehu kojim cete se sutradan ponositi. Zato, svi dodatno vežbaju i kod kuce, do najsitnijih detalja usavršavaju tehniku i to se, normalno, vidi i ovde i na takmicenju. Važno je i to što imamo odlicne uslove za treniranje, što deca imaju punu podršku roditelja, a Klub u celini ima punu podršku Uprave, ove sredine, pogotovu prvih ljudi u selu, - kaže trener DŽiudžicu kluba “Vlaški Do”.

Nakon uspeha u Smederevu, ovih dana se dodatno usavršava tehnika i svi do jednog pripremaju za nastup na Medunarodnom takmicenju koje se 24. maja održava u Bosni.

Medutim, ono što ovaj DŽiudžicu klub muci i što se pokušava da ostvari, jeste - podrška sponzora. Od nje, recimo, i te kako zavisi ostvarenje plana skovanog još zimus: ucešce na Medunarodnom prvenstvu “Svetske Budo igre”, koje se u septembru održava u Nemackoj. Od podrške sponzora zavisice u kolikom broju ce takmicari iz Vlaškog Dola “braniti boje” svog Kluba i svoje države i, na tako prestižnom takmicenju, još jednom pokazati šta su i koliko naucili.

Clanovi Kluba i citava Uprava, sigurni u uspešnost nastupa u Nemackoj, uvereni su i u to da ce se do jeseni postici i spremnost takmicara, a i podrška ljudi dobre volje, kako bi u vitrinama, vec pomalo tesnim za desetine i desetine do sada osvojenih medalja, centralno mesto zauzela odlicja sa Medunarodnog prvenstva u Nemackoj.

Cestitka

- Koristim ovu priliku da cestitam mladim takmicarima DŽiudžicu kluba na izvanrednom uspehu i osvojenim medaljama na prvenstvu Srbije u Smederevu, gde su postigli najbolji plasman u kategoriji klubova do 16 godina. Istovremeno, svim gradanima Vlaškog Dola izražavam zahvalnost na dosadašnjoj saradnji i uspešnoj realizaciji svih projekata koje smo završili. Nadam se još boljoj saradnji u narednom periodu. Ujedno, cestitam svima predstojece Uskršnje i Prvomajske praznike, - porucuje Dragiša Paunovic, predsednik Saveta MZ Vlaški Do.

D. M.

ODRŽANA PREZENTACIJA MONOGRAFIJE “BRANICEVO U 15.VEKU”

OSMANSKA ISTORIJA KROZ DIOPTRIJU BRANICEVA

U svecanoj sali opštine Požarevac prošlog cetvrtka održana je promocija monografije “Branicevo u 15. veku” autora dr Eme Miljkovic i mr Aleksandra Krstica. Knjiga, ciji je izdavac Narodni muzej iz Požarevca, bavi se jednom epohom koja je formalno svedena na 15. vek, odnosno kraj srednjeg i pocetak turskog perioda novog veka. O knjizi su pored autora govorili prof. dr Siniša Mišic i dr Jelena Mrgic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja.

Monografija je rezultat uspešne saradnje dva istoricara novije generacije i podrucje Braniceva predstavlja logicni nastavak njihovog višegodišnjeg naucnog angažovanja. Zahvaljujuci znanju turskog i drugih stranih jezika autor Ema Miljkovic je bila u mogucnosti da iscrpno koristi rezultate svetskih istraživaca i da primeni savremenu metodologiju istraživanja. Ona je ekspert za osmansku istoriju, ne samo Braniceva, vec i šireg podrucja današnje Srbije. Drugi autor Aleksandar Krstic posvetio se istraživanjima pozne srednjovekovne i rano osmanske istorije Braniceva u nekoliko svojih radova koji su objavljeni u Branicevskom glasniku i Istorijskom casopisu.

“Pored uobicajenih pitanja istraživaci su bili u prilici i da ocrtaju demografske, socijalne i verske prilike u Branicevu. Osmansko carstvo u svojim pocecima koje prikazuje ova knjiga ostavlja utisak dobro organizovane i efikasne države koja je smenila anarhiju poznog srednjovekovnog doba i uspostavila red na širokom prostranstvu u vidu jednog opšteg mira. Period smirivanja na podrucju Braniceva pocinje sklapanjem Ugarsko -turskog mira 1503. godine, a sve do tada je ova zemlja bila izložena pustošenjima i razaranjima od strane turske i ugarske vojske. U prvo vreme osmanska vlast je donela ekonomsko olakšanje vecini potcinjenog stanovništva, došlo je do talasa urbanizacije i jednog postepenog ekonomskog oporavka. Ova knjiga na cvrstim naucnim osnovama pobija jednu popularnu narodnu predstavu i time ispunjava svoju prosvetiteljsku ulogu koja je veoma znacajna za društvo”, istice dr Jelena Mrgic.

Prema recima prof. dr Siniše Mišica autori su postavili problem proucavanja stanovništva i problem izucavanja kretanja i broja stanovnika. Kada je u pitanju Branicevo postoji devastacija jednog dela stanovništva u vreme turskih osvajanja. Autori su se uhvatili u koštac sa etnickom i socijalnom strukturom stanovništva i pokazali da jedan periferan prostor o kome nema mnogo podataka može da se uradi na pravi nacin i da se dobije znatno više podataka.

Govoreci o monografiji Aleksandar Krstic je istakao problem depopulacije i uništavanja koje je nosilo tursko osvajanje. Kada je došlo do uspostavljanja turske vlasti došlo je do stabilizacije prilika, ali sam proces osvajanja je bio izuzetno nasilan.

“Svako istraživanje je opredeljeno dostupnim i sacuvanim izvorima i mi smo imali srece da je za Branicevo u 15. veku bilo moguce napisati jednu monografiju, mada je to zahtevalo rudarski posao da se pronade i najsitniji podatak koji može da upotpuni celinu. Za subašiluk Braniceva sacuvana su 2 detaljna popisa iz 1467. i 1476. godine i to je omogucilo da se rekonstruiše mreža naselja, da se postave osnovna pitanja iz oblasti društvenih odnosa i prvom redu istorijske demografije”, rekla je izmedu ostalog Ema Miljkovic.

D.Dinic

NA BALETSKOJ MANIFESTACIJI “NEK LETI MAŠTA”

NASTUPILE I DEVOJCICE IZ BRANICEVSKOG OKRUGA

U organizaciji baletskog studija « Adado», u prepunoj sali Doma sindikata u Beogradu sedmi put tradicionalno održana je baletska manifestacija pod nazivom «Nek leti mašta». Na ovoj manifestaciji revijalnog tipa ucestvovalo je više od 400 balerina podeljenih u cetiri starosne grupe, a pored malih i malo vecih balerina iz Beograda, svoje umece pokazale su i devojcice iz Požarevca, Golupca i Velikog Gradišta.

M. K

OBAVEŠTENJE

Iz Apoteke Požarevac obaveštavaju da ce za vreme uskršnjih praznika (25, 26, 27. i 28. aprila) dežurati sledece apoteke:

-”Vasa Pelagic” (Centralna apoteka) sa dnevnim i nocnim dežurstvom,

-”Jovan Šerbanovic” na Starom korzou koja ce raditi 25. i 26. aprila od 8 do 15 casova.

OSTALE OPŠTINSKE APOTEKE RADICE PO USTALJENOM RASPOREDU PRAZNICNIH DEŽURSTAVA.

POŽAREVLJANI NA KRALJEVSKOM DVORU!

- Zvanicna poseta clanova glavnog odbora SRPSKOG KRALJEVSKOG DRUŠTVA Požarevac njegovom visocanstvu prestolonasledniku Aleksandru Karadordevicu

Dana 15.04.2008. godine clanovi glavnog odbora SRPSKOG KRALJEVSKOG DRUŠTVA Požarevac posetili su Kraljevski dvor i bili su srdacno primljeni od strane njegovog visocanstva prestolonaslednika Aleksandra Karadordevica. U otvorenom i sadržajnom razgovoru potvrdena je dobra saradnja izmedu kraljevskog doma i organizacije SRPSKO KRALJEVSKO DRUŠTVO Požarevac. Dogovorena je neposrednija saradnja izmedu Krunskog veca, Krunskog saveta i Krunske kancelarije sa Srpskim Kraljevskim Društvom iz Požarevca. Prestolonaslednik posebno je naglasio doprinos Požarevca i Branicevskog okruga u modernom razvoju Srbije od Karadorda pa sve do današnjih dana. Srpsko Kraljevsko Društvo Požarevac je upoznalo prestolonaslednika sa dosadašnjim aktivnostima društva na obnovi istinskih vrednosti srpskog društva a medu koje kao jedna od najvecih spada i ponovo uspostavljanje monarhistickog uredenja u našoj državi. Prestolonaslednik iz zahvalnosti obecao je u bližoj buducnosti da ce posetiti Požarevac i Branicevski okrug. U saradnji sa fondom njkv Katarine Karadordevic organizovace se u Požarevcu i u drugim gradovima Branicevskog okruga humanitarne akcije. Prestolonaslednik je posebno naglasio važnost prestanka deoba u našem narodu i uvažavanja razlicitosti kao nešto što obogacuje naše društvo i državu, a nikako da poseže kao osnov za dalje podele. Posebno je naglasio da Srbija ima veliko bogatstvo u njenim ljudima kojima samo treba pružiti šansu i o tome buduci izabrani predstavnici naroda treba da posebno vode racuna.

SRPSKO KRALJEVSKO DRUŠTVO POŽAREVAC

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 11.04.2008. godine do 18.04.2008. godine u porodilištu opšte bolnice ‘’Dr Voja Dulic’’ u Požarevcu rodene su 24 bebe - 14 decaka i 10 devojcica

Blizance su dobili dve kcerke dobili su Marija i Miodrag Cakic iz Požarevca

Sinove su dobili: Negica i Željko Peric iz Usija, Marinela i Goran iz Maljurevca, Živadinka Paunovic i Željko Lazarevic iz Rašanca, Savica i Dejan Milivojevic iz Požarevca, Milena i Ivica Pavlovski iz Malog Crnica, Milica i Predrag Todorovic iz Kostolca, Jelena Dimitrijevic i Zoran Stevic iz Aleksandrovca, Marija i Igor Andelkovic iz Požarevca, Maja i Ivica Mitrovic iz Požarevca, Sanela i Saša Jovanovic iz Bošnjaka, Biljana i Boban Nikolic iz Orljeva, Sanja i Nikola Vratonjic iz Požarevca, Jelena i Oliver Savkovic iz Požarevca, Ivana i Nenad Rakic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Jelena Jovanovic i Oliver Miljkovic iz Bubušinca, Bojka i Zoran Rajic iz Klicevca, Daliborka Skorupan i Zoran Tomic iz Požarevca, Aleksandra i Vladan Petrovic iz Požarevca, Milena Savic i Dejan Vujcic iz Bratinca, Tanja Petkovic i Miroslav Nastasovic iz Velikog Gradišta, Vladanka i Momcilo Simic iz Makca, Andelka i Željko Jovanovic iz Ticevca.

HUMORESKA

OBRAÐIVANJE ZEMLJE

Šta ni ovi danaske rade sa zemljom, bre!? Sve je manja i manja i ko da se, bože me prosti, skuplja!

Jes da su nam ovi ranije izvršili komasaciju, ali je zemlja sve manja!

Oni posle nam rekoše da ce da se pružamo sve tam' do Slavonije, koja je plodna k'o ovaj naš Stig, a ono, 'oceš, ce se opružimo u dva metra!

Ovi posle nji', spominju tu, onomad, neku Jevropu, 'bem li ga! Al' nema ništa od tog' posla, ostadosmo i bez Kosova, a kako izgleda, ce da bidne da se još više smanjujemo!

Pa, jedva, bre, na njivu parkiram ''rakovicu'', a o kombajnu i beracu i da ne govorim!

Koj' ce, bre, da obraduje ovu našu zemlju? Moja deca su po inostranim zemljama, po toj raznoj Jevropi, otišli su tamo da rade i grade tudu zemlju. A koj' je ovde ostao? Mi, starci. Dok dodem do njive, ja i baba se toliko istruckamo na traktoru, da ne možemo posle ništa više da radimo. Dok se odmorimo pod bagremom, padne noc.

Sad više znaju i pricaju o poljoprivredi oni što nikad nisu ušli u njivu i štalu. Ta gospoda iz kancelarija i sa govornica pricaju o selu, o pšenici koja ce da ima klipove k'o ruka! Kad vide kravu, pitaju, koliko je ova krmaca ojagnjila! Zalažu se da mladi, koji su u Becu i Minhenu, ostanu na selu. Možda ce i da ostanu, ali u Austriji i Nemackoj.

Ja sam samo to 'teo da reknem, ispred ovi moji samostalni individualni poljoprivredni proizvodaci.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Šta ti je život? Dve-tri glasacke kutije!

- Ja sam na listi gradana za narodnu kuhinju!

- Ako naši izgube, a pobede oni, dobice njihovi!

- Narod ne bi trebalo da se ljuti. Pa, nije on izmislio izbore!

- Nemojte za Uskrs da potucate sva jaja. Sacuvajte ih do 11. maja!

Miodrag Lazarevic

JEZICKE NEDOUMICE

OVDE I OVAMO

Prilozi za mesto OVDE, TU, ONDE oznacavaju mirovanje, a prilozi OVAMO, ONAMO oznacavaju kretanje ka nekom mestu. Prilog TAMO ima oba znacenja. Iako ima dosta razloga da se ova razlika postepeno izgubi, kao što je to i slucaj u mnogim drugim jezicima, naša norma ne dopušta da se kaže: Donesi to OVDE, Cim sam OVDE stigao, vec treba reci Donesi to OVAMO, Cim sam OVAMO stigao.

Priredila: Tina Poštic

ODRŽANA SMOTRA FOLKLORNIH ANSAMBALA SELA OPŠTINE POŽAREVAC

DOMACINIMA PRVO MESTO

Kulturno-umetnicko društvo “Sveta Petka” iz Petke pobednik je druge Smotre folklornih ansambala sela opštine Požarevac koja je uz pokroviteljstvo Opštine, u organizaciji Centra za kulturu i MZ Petka, u nedelju održana u Petki. Oni su se kvalifikovali za ucešce na Meduokružnoj smotri folklornih ansambala koja ce biti održana u Simicevu 3.maja. Drugoplasirani je kud “Miloš Savic” iz Lucice a treci KUD “Miodrag Mitkovic - Migda” iz Cirikovca. Strucni žiri radio je u sastavu: Dejan Milisavljevic Zvecanac, koreograf, predsednik žirija, Nikola Bursac, profesor violine i Danica Ðokic, etnolog.

U takmicarskoj konkurenciji Smotre koju je otvorio Slobodan Milovanovic, clan MZ Petka, ucestvovala su cetiri folklorna ansambla: KUD “Mladost” iz Poljane, KUD “Miodrag Mitkovic - Migda” iz Cirikovca, KUD “Sveta Petka” iz Petke i KUD “Miloš Savic” iz Lucice. Van konkurencije nastupio je KUD “Milenko Stojkovic” iz Klicevca, a u revijalnom delu predstavio se KUD “Mile Šanic” iz Rabrova. Na otvaranju smotre publika je imala priliku da vidi i deciji ansambl KUD-a “Sveta Petka” .

KUD “Mladost” iz Poljane deluje od ranih tridesetih godina prošlog veka od kada radi sa više prekida. Pod nazivom “Mladost” Društvo neprekidno radi od 2001. godine a aktivnosti organizuje u folklornoj, muzickoj, likovnoj i etno sekciji. Društvo okuplja preko 150 clanova a folklorna sekcija imala je preko 250 koncerata . Bilo je regionalnih, gostovanja u inostranstvu, a Društvo je i organizator uskršnjeg etno-festivala i jedan od organizatora manifestacije “Sestroljinski dani preobraže-nja”. Na smotri su se predstavili igrama iz Bolje-vca, narodnim kolom i igrama iz Oskeca.

KUD “Miodrag Mitkovic - Migda” iz Cirikovca osnovan je 1960. godine. Društvo je radilo do 1987. a nakon dvadeset godina pauze ponovo se aktiviralo u februaru 2007. Danas broji 50 clanova raznih uzrasta koji su svrstani u mali i veliki ansambl. Na Smotri su se predstavili spletom narodnih melodija istocne Srbije i narodnim pesmama i igrama iz istocne Srbije.

KUD “Sveta Petka” iz mesta domacina Smotre, osnovano je 2006. godine. Društvo je za kratko vreme uspelo da se ukljuci u tokove kulturnih zbivanja u Opštini. U okviru KUD-a rade cetiri sekcije: folklorna, dramska, recitatorsko-literarna i muzicka. Godinama unazad društvo poseduje bogat kulturno- zabavni program, izuzetan kvalitet koreografija foklornih ansambala, oštrinu i bogatstvo reci recitatora i glumaca i veštinu izvodenja muzicara. KUD “Sveta Petka” predstavio se narodnim pesmama, šopskim igrama i spletom igara i pesama izvedenim na harmonici.

KUD “Miloš Savic” iz Lucice nastalo je 1948. godine. Prva sekcija bila je dramska a amateri iz Lucice više puta pobedivali su na opštinskim takmicenjima dramskih sekcija i jednom ucestvovali na FEDRAS-u u Malom Crnicu. 1985. godine Lucicani su postali prvaci regiona sa mešovitim programom. 2005. godine pocinje okupljanje sadašnjih generacija folkloraca. Danas folklorna sekcija ima 150 clanova razvrstanih u tri grupe: pioniri,srednji i stariji igraci. KUD ima i instrumentaliste i vokalne izvodace. Predstavili su se potpunijim narodnim melodijama iz jugoistocne Srbije, narodnom pesmom i igrom “Boljevac”.

T.R.S.