Header

INFORMISANJE

SKLOPLJENI UGOVORI

slika

Vlasnici požarevackih regionalnih i gradskih privatnih medijskih kuca prošle nedelje su sa predsednikom Skupštine grada Požarevca Miomirom Ilicem potpisali ugovore o izveštavanju o radu i aktivnostima lokalne samouprave.

Sa lokalnom samoupravom su ugovore sklopili: “SAT” TV, “Rec naroda”, TV “Duga” i Radio “Bum 93”.

Ugovori su sklopljeni nakon ponovljenog konkursa Javne nabavke velike vrednosti. Za sve medijske kuce, budžet grada Požarevca opredelio je za ovu godinu ukupno 7 miliona dinara.

Nakon bodovanja odabrace se elektronski operater(i) koji ce prenositi sednice Gradske skupštine.

D. M.

GRADSKA UPRAVA POŽAREVAC

SUTRA - ŠTRAJK!

Sindikat Gradske uprave grada Požarevca prihvatio je inicijativu ASNS da sutra, 29. aprila, organizuje jednocasovni štrajk upozorenja. Povod za protest i jednocasovnu obustavu rada su najavljene mere Vlade Republike Srbije koje se odnose na smanjenje zarada zaposlenih u lokalnim samoupravama.

- Odbor Sindikalne organizacije Gradske uprave grada Požarevca je polovinom meseca odlucio da podrži organizovanje protesta u Beogradu i uputi svoje predstavnike na Generalni štrajk, uz obezbedenje minimuma procesa rada, u skladu sa Zakonom o štrajku. Istovremeno, mi cemo organizovati jednocasovni štrajk u zgradi Gradske uprave. Od 12 do 13 casova planira se potpuna obustava rada zaposlenih, - kaže Biljana Koci, clan Odbora Sindikata Gradske uprave grada Požarevca.

U Sindikatu Gradske uprave isticu da su ogorceni zbog najave smanjenja plata koje su, kako isticu, i inace niže nego što su u zdravstvu, prosveti, kulturi...

D. M.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE GRADSKOG ODBORA NOVE SRBIJE POŽAREVCA

ZAŠTO STALNO JEDNI ISTI LJUDI

„Posle nedavno održanih izbora za savete mesnih zajednica opštine Požarevac, mi smo u Novoj Srbiji zadovoljni ishodom i rezultatima. Uglavnom na svim mestima gde je bilo naših listi, ostvarili smo dobar uspeh. Mi smo peta stranka po rezultatima: DS,SPS, SRS, SNS, Nova Srbija, G 17 Plus i DSS. Najbolje rezultate ostvarili smo u Trnjanu. Imamo vecinu od šest clanova i naravno predsednika Milana Tomica“.

Ovo je na konferenciji za medije minulog cetvrtka saopštio predsednik Gradskg odbora Nove Srbije Dejan Krstic.

Milan Tomic, predsednik MO NS Trnjane govorio je da je u ovom selu uradena ulicna rasveta, a planiraju da sredstvima NIP-a u visini od 3,5 miliona dinara i 1,5 milion dinara od opštine Požarevac. Taj novac dobijen je za sportske aktivnosti mladih. Završice se fudbalski i mali tereni, teniski tereni, a pravice se i jedna svlacionica i kancelarije. Saniracemo i puteve u naselju.

Perica Vrengic, predsednik Mesnog odbora NS u Ostrovu, naglasio je da se dobro radi u mesnoj zajednici a poseban problem su groblje, putevi i komunalije. Rekao je da umesto ljudi treba da govore njihovi rezultati.

Ljubiša Dinic, predsednik MO Bubušinac ukazao je da je pat pozicija pet prema pet glasova u savetu MZ. Na clana DS (koji je šesti glas i predstavlja vecinu)vrši se snažan pritisak od strane SPS da dobiju njihov glas i vladaju kao što su i do sada.

Na kraju konferencije za javnost Dejan Krstic je posebno apostrofirao da se vrši veliki pritisak vrhuške koja vlada Požarevcom SPS i DS na svoje pristalice da prave koalicije i na najnižem nivou, na savetima MZ.

„Takav problem imamo u selima Bubušinac,Ostrovu i selu Stari Kostolac .Mi želimo da se promeni vlast da ne budu stalno isti ljudi u savetima. A loše se radilo i sada se loše radi. Zašto se puste ljude na terenu da se dogovore sa kim mogu da rade“, rekao je Krstic.

S.R.

OBAVEŠTENJE

Pozivaju se sva lica koja su stekla uslov za ostvarivanje birackog prava u Hrvatskoj, da se do 8. maja 2009. godine jave u kancelariju br. 32 - povereništva za izbeglice i tako uzmu aktivno ucešce u predstojecim izborima u Hrvatskoj za 17. maj 2009. godine.

Komesarijat za izbeglice u saradnji sa Vladom Srbije organizovace besplatan prevoz do birališta kako bi omogucio ostvarivanje birackog prava licima koja su stekla i poseduju obimnu iskaznicu i putovnicu Hrvatske.

Upis biraca vršice se za lica koja poseduju dokumente sa podrucja sledecih županija:

Požeško-slavonske (Pakrac, Lipik, Okucani)

Bjelovarsko-bilogorske (Ðulovac, Sirac, Daruvar)

Viroviticko-podravske (Vocin, Cacince, Slatina)

Sisacko-moslavacka (Petrinja, Glina, Kostajnica, D. Kukuruzare, Dubica, Majur, Dvor, Topusko, Gvozd-Vrgin most)

Karlovacke (Vojnic, Krnjak, Slunj, Plaški)

Licko senjske (Dolji Lapac, Udbina, Plitvicka Jezera)

Zadarske (Gracac, Srb, Obrovac, Benkovac)

Šibensko-kninske (Knin, Lisane Ostrovicke, Polacu, Biskupija, Civljane, Ervenik, Kistanje, Drniš, Škradin)

Za sva bliža obaveštenja možete se obratiti kancelariji povereništva za izbeglice na tel. 539-689.

KAD TREBA USTATI SVI LEGNU

TRK PO SVINJETINU!

Još jedan praznik, kao još jedna prolecna lasta. I to je sasvim u redu. Dobro je znati da jedan dan u godini uspe da okupi ljude, da ih zbliži, izvede ih, udruži, pa makar to bilo i u zajednickom pravljenju dimne zavese. Mladi se organizuju takode, od osnovaca, do studenata i sveže zaposlenih. Jedni odlaze u Zaovu, drugi ce na Beli Bagrem, treci u Ljubicevo, cetvrti na Cacalicu i tako redom. Nosi se hrana, pice, šatori, jer ima i onih koji vole da prespavaju, npr. u Ljubicevu i odmah sutradan nastave zabavu na Gitarijadi, ili prvomajskom uranku, koji se, iz nerazumljivih razloga u ovim krajevima organizuje drugog maja.

Ali, kladim se, kada biste upitali bilo kog od izletnika šta zapravo slavi toga dana, teško da bi mogao da vam da precizniji odgovor o tome šta simbolizuje Prvi maj. (Podsecanja radi za one koji su znali, ali nešto, evo, baš sad ne mogu da se sete - 1886.godine u Americi su radnici masovno izašli na ulice, tražeci skracenje radnog vremena na 8 sati. Najdramaticnija situacija bila je u Cikagu, gde je 3.i 4.maja poginulo 11 ljudi, a više stotina povredeno. Predvodnici ustanka su osudeni na smrt i pogubljeni. Na Prvom konkresu 2. Internacionale, 1889.godine odluceno je da je Prvi maj zajednicki praznik svih zemalja, kada radnicka klasa treba da manifestuje jedinstvo zahteva i klasnu solidarnost). Jedinstvo zahteva i klasna solidarnost! Manifestuje!

Dakle, Prvi maj, po onome što su zamislili osnivaci, borci protiv nepravdi koje nosi kapitalisticko društveno uredenje, treba da se slavi kroz demonstracije i jasno iskazivanje stavova radnih ljudi, kako ne bi dolazilo do kršenja njihovih prava. To se i radi u vecini razvijenih zemalja Evrope, umesto da se zabavljaju, napijaju i preteruju u masnoj hrani, toga dana osvešceni demonstriraju svoju udruženu moc i pokazuju pohlepnim poslodavcima da, kroz sindikalnu borbu i uz pomoc radno-pravne zakonske regulative niko ne može i ne sme da manipuliše njihovim radom. Ponovimo, svuda u svetu zakonom odredeno radno vreme traje osam sati, osim u slucajevima kada je to regulisano nekim od pojedinacnih akata, ili bi bar tako trebalo da bude. Sve što predstavlja rad preko ovih osam sati mora biti dadatno placeno i vrednovano.

Sad se malo osvrnite oko sebe i pitajte komšinicu koja radi kod Kineza za "sto soma" evra, ako ima srece, koliko traje njena smena i da li joj se placa prekovremeni rad. No, da ne bi, po ko zna koji put, Kinezi bili krivi za sve, pitajte i drugaricu koja radi u stranoj banci, filijala Požarevac, koliko je njeno radno vreme i kako joj se placa prekovremeni. Potom privatne prodavnice, preduzeca, trafike, trgovine mešovitom robom... da ne nabrajama, znamo svi... i nikako da nam sine, samo zato što smo prestravljeni da cemo izgubiti i ono malo posla što imamo, a što je, priznacemo, sasvim opravdan razlog u vreme kada nezaposleni nicu kao ambrozija. Kako mi da se borimo za radnicka prava, kada su nam sindikati do juce, a bogami i danas, služili/služe za nabavku konzervi, zimnice i drugih namirnica, a predsednici sindikata se pajtali sa direktorima, bez predstave o tome šta je, u stvari sindikat? Kako uopšte da se boriš za bilo koja prava, kada ne postoji ni funkcionalna nezavisna sudska vlast?!

Teška jednacina. Komunizam nas je tako lepo edukovao i drug Tito na celu kolone, te mi danas, umesto da se pitamo šta cemo, kako i kuda, nastavljamo da se ne pitamo ništa, nego samo Prvog maja uprtimo cebence i odemo da se družimo i veselimo. A šta cemo sutra da jedemo i hoce li nas "mobingovati", otpustiti, zlostavljati, ili nam "bar" dugovati odradene zarade za po nekoliko meseci, ostaje u domenu retoricko-filosofskih pitanja, koje po izvežbanoj veštini, ostavljamo za sutra, malo sutra, ili malo nikad. Zaboravljamo, u maniru kukavica, slabica, neznalica, da zemlju i sve odnose u njoj, ostavljamo našoj deci, kao što su nama ovo (stanje) ostavili partizani, junaci u borbi, ali diletanti u svemu ostalom. Aj' sad, u strelce, da se kupi pivo, svinjetina i roštilj-kobasice. Srecan praznik narode!

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

PUNE RUKE POSLA

- Asfaltirane sve ulice u centru Požarevca

- Radovi na vodoizvorištu "Kljuc"

- Raspisan konkurs za izgradnju stadiona Mladog radnika

Posle duge zime obeležene obiljem padavina, ulice u gradu pretrpele su znatna oštecenja. Direkcija za izgradnju grada Požarevca iskoristila je vec prve tople dane da, u skladu sa svojim mogucnostima uradi, ili zapocne ono što je prioritetno. O tome šta se uradilo, šta se trenutno radi i šta je u planu za period proleca i leta, za "Rec naroda" govori direktor ovog javnog preduzeca Miodrag Stojkovic.

slika

-Pored toga što smo u ovom periodu posle aktivnosti zimske službe, sve snage usredsredili na pripremu tenderske dokumentacije i sprovodenje odluka o javnim nabavkama, možemo reci da je dosta toga i uradeno.

Što se tice ulica i asfalterskih radova, mogu reci da su prošlog meseca asfaltirane sledece ulice u gradu: Vladimira Karica, Zmaj Jovino sokace u Mesnoj zajednici Burjan, kao i Pirotska ulica u Mesnoj zajednici Gornja mala. Ugovoreni su radovi na asfaltiranju dela Sopotske ulice, sa trotoarom do vrtica, trotoar izmedu Karadordeve i Prilepske, kao i trotoar u ulici Moše Pijade, a sve to u Mesnoj zajednici Braca Vujovic. Trotoari se trenutno rade u Lucici i Prugovu, izvršenje je u poodmakloj fazi, tako da završetak radova ocekujemo oko prvomajskih praznika. Završeni su radovi na izradi mobilijara u okviru decjeg vrtica u Kostolcu i u posao su uvedeni izvodaci radova, kako bi uradili ogradu oko vrtica, kao i prikljucak na toplifikaciju. Na Eparhijskom domu u Kostolcu završena je stolarija, a u Drmnu privedeni su kraju radovi na izradi kupole. Postavljena je stubna trafostanica u selu Bare, što je zajednicka investicija Direk-cije i Elektromorave.

Što se tice kapitalnih investicija, u toku su radovi na izradi rezervoara zapremine 2000 metara kubnih na izvorištu "Kljuc". Takode, u okviru iste investicije vrše se pripremni radovi za zamenu azbestnih cevi u dužini od 2,07 km; nabavljene su cevi potrebnog precnika, vrše se geodetska obeležavanja i snimanja, kao i identifikacija podzemnih instalacija.

Raspisan je javni konkurs za izgradnju stadiona "Mladog radnika" i potencijalni izvodaci vec oktupljuju tendersku dokumentaciju.

U Klicevcu je završena rekonstrukcija Doma kulture. Što se tice seoskih mesnih zajednica treba još reci da su završeni radovi na kapeli u Prugovu.

Kada govorimo o održavanju ulica u gradu, u okviru akcije "Ulepšajmo svoj grad", uglavnom sve ulice u centru grada su pokrpljene, tako da se i sada radi.

Ovih dana smo radili na saniranju udarnih rupa u Drmnu, posle praznika radice se u Klicevcu i na drugim putevima. Tokom leta trudicemo se da budu sanirane sve udarne rupe, a potom cemo ici na presvlacenje ulica ili lokalnih puteva koji su znatno ošteceni.

Što se tice radova koji ce se obavljati tokom leta, raspisani su tenderi i neki izvodaci vec su dobili naloge za izradu projekata, kako ulica u gradu, tako i kišnih i fekalnih kanalizacija. Spisak tih ulica je dug, te ce dosta toga tokom leta biti uradeno.

L.L.

“OTVOREN DAN”

DA NAROD VIDI...

Trecu godinu zaredom, Centar za obuku kopnene vojske i Garnizon Požarevac organizovali su prošle subote akciju “Otvoren dan”, tokom koje je kasarna “Pavle Jurišic Šturm” bila domacin svim gradanima koji su želeli da se upoznaju sa nacinom i uslovima u kojima vojnici sticu borbena znanja i veštine, pogledaju izložena borbena sredstva i od strucnjaka cuju bliže pojedinosti o svakom od njih.

slika

Bila je to jedinstvena prilika da se veliki broj dece druži sa “cikama u uniformi”, da se popenje na tenk, barata po nišanskim spravama haubice i minobacaca, a mogao je da se proba i “pravi” vojnicki pasulj...

- “Otvoren dan” je akcija koja ima za cilj da prikaže svim gradanima Branicevskog okruga, svima koji vole vojsku, stanje naoružanja i opreme, da, prakticno, narod vidi kako živi vojska. Izložili smo celokupno naoružanje kojim raspolaže kopnena vojska Vojske Srbije. Istovremeno, ovo je prilika da se svi zainteresovani raspitaju o uslovima pod kojima mogu da postanu profesionalni vojnici. Ovog trenutka Garnizon Požarevac je najveci poslodavac na ovoj teritoriji: raspisali smo konkurs za prijem 94 profesionalna vojnika u naše sastave. Odazvalo se vec više od 200 mladih ljudi, nakon lekarskih pregleda i ostalih formalnosti, eto, gotovo stotinu mladica ce ovde dobiti posao, - rekao je Komandant Pešadijskog školskog centra Požarevac, pukovnik Vinko Markovski, dodajuci da je Centar od prošle do ove godine vidno napredovao po pitanju vojnickog standarda, opreme i naoružanja, koje je u potpunosti u funkciji, a instruktori, profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri su odlicno uvežbani i spremni da ga upotrebe.

U ime predstavnika lokalne samouprave, koji su, takode, tog dana posetili pripadnike Centra za obuku, nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran Petrovic je porucio:

- Pozdravljajuci ovu, vec tradicionalnu, akciju koja jednom godišnje pruža priliku svim gradanima da se bliže upoznaju sa životom i radom vojske, istakao bih da se tradicionalno dobri odnosi gradana i vojske stalno neguju i unapreduju. Zajednicka dobrobit se najbolje pokazala u vreme poplava proteklih godina, kad je pomoc vojske bila više nego dragocena. Drago mi je da je standard i opremljenost vojske sve bolja, u šta posetioci ove akcije, kojih je iz godine u godinu sve više, na licu mesta mogu da se uvere, - porucio je Petrovic.

D. Milenkovic

VELIKA POBEDA MALOCRNICKOG POZORIŠTA U VELIKOM GRADIŠTU

MLADI ŠAMPIONI ODUŠEVILI GLEDALIŠTE

slika

Veliko Gradište bilo je domacin 22. aprila Okružne smotre Decjeg scenskog stvaralaštva za Barnicevski okrug na kojoj je ucestvovalo šest predstava. Rec je o predstavama ciji su protagonisti glumci od predškolskog uzrasta do 11 godina.

Prvo mesto, više nego zasluženo pripalo je predstavi “Kapetan DŽon Piplfoks” Decje scene Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” koju je režirao po tekstu Dušana Radovica, Radiša Stojicevic. Tumac glavne uloge je Dušan Ðordevic.

“Predstava je oduševila gledaoce, bilo je mnogo aplauza mladim, mi se nadamo kasnije i profesionalnim glumcima, jednostavno, sve je to bilo carobno i briljantno. U svakom slucaju predstava koja ce se još dugo igrati i koja ce pleniti pažnju”, - rekla je Beba Milovanovic, organizator i urednik kulturnih programa opštine Malo Crnice.

Osim prvog mesta i diplome, mladim glumcima iz Malog Crnica pripala je prva nagrada za scenografiju,muziku i kostimografiju. Veliku i nesebicnu pomoc, osim Centra za kulturu, pružila je i opština Malo Crnice i predsednik opštine Esidol Peric.

S.R.

CRVENI KRST KUCEVO

ORGANIZOVANA PROLECNA AKCIJA DDK I IZABRANI NAJBOLJI LIKOVNI RADOVI

Nakon zimske ,organizovana je i prolecna akcija dobrovoljnog davalaštav krvi za opštinu Kucevo, 21.aprila tekuce godine, u prostorijama mesne zajednice Kucevo, u organizaciji Crvenog krsta Kucevo i Instituta za transfuziju krvi Srbije iz Beograda.

Odziv dobrovoljnih davalaca krvi u ovoj akciji bio je manji nego što je to bio slucaj zimus, a jedan od razloga je što je prošlo manje od tri meseca izmedu akcija, tako da mnogi davaoci, ovog dana, nisu mogli da uzmu ucešce .

Zbog lošeg materijalnog položaja organizacije Crve-nog krsta Kucevo, priprema za akciju se odvijala uglavnom na podrucju grada, bez znacajnijeg ukljucivanja i ostalih gradana iz seoskih sredina..I pored toga ekipa Instituta je zadovoljna brojem prikupljenih jedinica krvi.

Treba istaci cinjenicu da su se cak 5 organizacije Crvenog krsta sa podrucja Branicevskog regiona (Golu-bac, Veliko Gradište, Žagubica, Kucevo i Malo Crnice), našle medu deset najboljih , prema broju prikupljenih jedinica krvi, , u okviru ztimske kampanje doborovoljnog davalaštva krvi, u odnosu na broj stanovnika, od 42 opštine iz Republike Srbije,koje su bile obuhvacene ovom kampanjom.

Tokom navedenog perioda dobrovoljni davaoci krvi iz Kuceva su se odazvali i prolecnoj akciji organizovanoj u Crvenom krstu Požarevac za potrebe bolnice u Požarevcu.

Razvijajuci pozitivan odnos najmladih prema davalaštvu krvi, kao cinu humanosti, Crveni krst Kucevo svake godine organizuje u osnovnim školana likovni konkurs pod nazivom "Krv život znaci", a tri najuspešnija rada dostavlja Crvenom krstu Srbije, što je sprovedeno i ovaj put.

Ocenjeno je da su tri najbolja rada uradili sledeci ucenici:

1. Kristina Ðuric, VIII, iz osn.škole "Živojin Žika Popovic" iz Rabrova,

2. Stanojlovic Jovana, VIII, iz os. škole "Živojin Žika Popovic" iz Rabrova, i

3. Stojicevic Stefan, V, iz osn. škole "Ugrin Brankovic" iz Kuceva.

Njihovi radovi ce konkurisati za najbolje u Srbiji, a Crveni krst Kucevo ce im uruciti priznanja za najbolje na opštinskom nivou.

Crveni krst Kucevo, Markovic Grozdana

PETROVAC: OTVORENA IZLOŽBA SLIKA AKADEMSKOG SLIKARA DRAGANA MILOSAVLJE-VICA

PRIRODA - STVARALACKI IZAZOV

U petak uvece u Galeriji Zavicajnog muzeja u Petrovcu otvorena je samostalna izložba poznatog akademskog slikara Dragana Milosavljevica.Zanimljivo je da se odavno ne pamti toliko veliki broj ljudi prisutnih na slikarkoj izložbi.

Izložbu je otvorila direktorka zavicajnog muzeja Andelka Stanisavljevic, rekavši da Milosavljevic pripada ekspresionistickoj umetnickoj orijentaciji i da njegovo stvaralaštvo karakteriše slobodan potez nanošenja boje kojoj i pridaje posebnu važnost.

„On forsira jako žutu u slojevima i goruce crvenu, do maksimalno ljubicaste. Nadahnut prirodom i njenom lepotom, slika predele, obalu Mlave, krošnje drveca, kao i svakodnevno videnje i doživljavanje prirode i njenih cula", - rekla je Andelka Stanisavljevic.

Inace, ukupno su izložene 22 slike, ulje na platnu i akvarel. Izložba ce biti otvorena sve do sredine maja i za nju vlada veliko interesovanje.

C.P.

PETROVAC: ZAHUKTAVA SE TAKMICENJE SELA SRBIJE

DUGOTRAJNI APLAUZI U PREPUNIM SALAMA

U opštini Petrovac na Mlavi zahuktava se Takmicenje sela Srbije. Pocelo je pre nepunih mesec dana i predstavlja mobilizaciju svih meštana na mnogim poljima života i rada.

Takmicenje je najpre pocelo u selu Kamenovu, lanjskom pobedniku i do sada je održano u Stamnickoj Reci, Melnici, Bošnjaku, Ranovcu i Bistrici.

“Veoma smo zadovoljni. Sale su prepune, mnogo je aplauza, dosta se radi i gradi u našim selima, pa je ova manifestacija prakticno zbirno mesto za sagledavanje svega uradenog u mnogim oblastima: od komunalija i zdravstva, do kulture, sporta i ekologije. Kulturno-umetnicki programi su izuzetno kvalitetni, a akcenat je na izvornosti, tradiciji i etno melodijama, -kaže Mikica Lukic, direktor Kulturno-prosvetnog centra u Petrovcu koji je i organizator ove manifestacije.

Ukupno u takmicenju sela ucestvuje dvadesetak, što je više od polovine naselja. Inace, petrovacka opština je kolevka ove manifestacije, gde je prvo Takmicenje sela Srbije održano susretom izmedu Kamenova i Zabrda 1961. godine.

S.R.

HRONIKA OPŠTINE ŽABARI

- OBELEŽENI USKRŠNJI PRAZNICI

Sa teritorije Opštine Žabari veliki broj ljudi se nalazi na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope koji su iskoristili odmor da bi uskršnje praznike proveli sa svojim bližnjima.

Centar za kulturu’’Vojislav Ilic –Mladi’’Žabari organizovao je uskršnje priredbe u Oreovici i Porodinu.Ucešce na priredbama uzeo je veliki broj Kulturno umetnickih društava iz skoro svih naselja Opštine Žabari.

- SETVA U OPŠTINI ŽABARI ZAVRŠENA

U Opštini Žabari setva kukuruza i suncokreta završena je u rekordnom roku zahvaljujuci vremenu i broju poljoprivrednih mašina,ali i manjim setvenim površinama u odnosu na prošlu godinu.Na ovo je uticala i cena repromaterijala koja je bila visoka,a bilo je dovoljno i semena,dubriva i hemijskih preparata.Nicanje je u toku, samo se ocekuje kiša.

Što se tice pšenice ona je zasejana na vecim površinama nego prošle godine,ali takode zbog visoke cene zaštitnih sredstava nije zašticena u dovoljnoj meri od korova i štetocina.

Kako kaže Miroslav Jovanovic,director Zadruge ‘’Mitar Trifunovic-Uca’’iz Simiceva: ’’Pored ovih nedaca nema kredita za poljoprivrednike, takode i mali je broj zemljoradnickih zadruga koje bi organizovale poljoprivredne proizvodace.Zadruga iz Simiceva ugovorila je proizvodnju 130 hektara suncokreta i sama kreditira proizvodnju obezbedenjem repromaterijala.’’

- U SUSRET NOVOM ZAKONU

Stupanjem na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji,maja 2003.godine,koji je bio obavezujuci za sve opštine ,pa i našu opštinu zakljucno sa današnjim danom doneti su sledeci urbanisticki planovi:

-Plan generalne regulacije za naselja: Žabari, Simicevo, Oreovicu, Aleksandrovac, Vlaški Do i Porodin.

-Plan opšteg uredenja za naselja: Viteževo, Cetereže, Sibnica, Polatna, Kocetin i Svinjarevo.

Za ostala tri naselja:Brzohode,Mirjevo i Ticevac s obzirom da su prošli javni uvid i prezentaciju po održavanju sednice komisije za planove (u toku naredne nedelje) na prvoj sednici Skupštine bice usvojeni,tako da ce Opština Žabari u potpunosti biti pokrivena sa urbanistickim planovima za svih 15 naselja.

Kada je u pitanju Prostorni plan možemo reci da je uraden program za izradu prostornog plana,kao i Strategija razvoja planskog podrucja Opštine Žabari kao prve faze izrade prostornog plana Opštine Žabari.Da bi priveli kraju izradu Prostornog plana doneta je odluka o pokretanju jedne nabavke i u toku su predradnje na relaciji izrade prostornog plana opštine,kaže Svetlana Dimic,diplomirani ekonomista, rukovodilac Odelenja za privredu,urbanizam i društvene delatnosti Opštine Žabari.

- BRIGA O ZDRAVLJU LJUDI

Da bi primarna zdravstvena zaštita gradana Opštine Žabari bila kvalitetnija u Domu zdravlja Žabari po recima dr Tomislava Pantic, direktora doma zdravlja vode se mnoge aktivnosti.

Preko Ministarstva zdravlja u toku je nabavka ultrazvucnog aparata,kao i jednog sanitetskog vozila.Uz pomoc opštine i Fonda zdravstvenog osiguranja Branicevskog okruga bice nabavljeno još jedno sanitetsko vozilo.

Dom zdravlja sa Centrom za socijalni rad Žabari ucestvovalo je na konkursu za javne radove gde ocekujemo da dobijemo dva lekara i cetiri medicinske sestre koje ce pružati primarnu zdravstvenu zaštitu gradanima u svim naseljima,uz pružanje usluga geronto-domacica korisnicima u njihovim domovima.

- NASUTI PUTEVI

Direkcija za izgradnju Opštine Žabari pred Uskršnje praznike izvršila je nasip i ravnjanje lokalnog puta Cetereže-Sibnica u dužini 5,5 km,kao i regionalnog puta Aleksandrovac-Mirjevo u dužini od 2km,iako nije u nadležnosti opštine,a sve u cilju da gradani mogu da se krecu,a pogotovu što je za Uskršnje praznike došao veliki broj naših gradana sa privremenog rada u inostranstvu,da praznike provede u svojim domovima.

Takode izvršena je sanacija puta koji vodi prema vodovodu u Vlaškom Dolu,a koji je izazvan klizištem,tako da je vodosnabdevanje u ovom naselju redovno.

- REKONSTRUKCIJA NISKONAPONSKE MREŽE

Mesna zajednica Porodin je,dana 06. 04.2009.godine, nakon donošenja Odluke na Savetu mesne zajednice,zapocela postupak javne nabavke male vrednosti za nabavku 24 komada betonskih stubova za rekonstrukciju niskonaponske mreže u svom selu.Planirana vrednost javne nabavke prema javnom pozivu upucenom svim zainteresovanim ponudacima je iznosila 839.830,50 dinara bez PDV-a.

Nakon sprovedene prve faze u postupku nabavki male vrednosti,javnog otvaranja ponuda,dana 22.4.2009.godine doneta je odluka o najboljem ponudacu od strane predsednika Saveta MZ,a na osnovu Izveštaja o strucnoj oceni ponude od strane komisije.Prema donetoj Odluci najpovoljniji ponudac je preduzece ‘’Cetnik’’D.O.O. iz Valjeva koji je ponudio cenu od 736.317,00 dinara bez PDV-a,a ponude ostalih ponudaca nisu bile u skladu sa Zakonom.Pocetak radova na rekonstrukciji se ocekuje nakon prvomajskih praznika,kada bi trebalo da se izvrši i potpisivanje ugovora sa najpovoljnijim ponudacem.

DOBROM VAKCINOM PROTIV ZARAZNIH BOLESTI

Od 20. do 26.aprila u Srbiji je obeležena Nedelja imunizacije posvecena aktivnostima vezanim za održavanje statusa "zemlja bez poliomijelitisa" i eliminaciji malih boginja.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Požarevac, zajedno sa odgovarajucim službama domova zdravlja radi na sprovodenju Programa obaveznih imunizacija i na nadzoru nad bolestima koje se mogu prevenirati vakcinama u jedanaest opština Branicevskog i Podunavskog okruga. Vakcinaci-ja (vakcionoprofilaksa) je specificna mera u sprecavanju i suzbijanju oboljevanja, komplikacija i smrti od odredenih zaraznih bolesti. Procena odnosa rizika i koristi primene vakcine je veoma bitna, jer se navodi da nijedna vakcina nije sasvim bezbedna ni kompletno efikasna. Rizici od vakcinacije krecu se od cestih, blagih uzgrednih pojava, do retkih težih, po život opasnih stanja. Tako se preporuke za vakcinaciju donose po pažljivom odmeravanju naucnih dokaza o koristi i riziku od primene vakcine, ali i troškova vezanih za vakcinaciju radi postizanja optimalnih nivoa zaštite od zaraznih bolesti. Stepen postizanja zaštite vakcinom u praksi, odnosno efektivnost vakcinacija meri se uporedivanjem rizika oboljevanja vakcinisanih i nevakcinisanih, izracunavanjem stopa incidencije oboljenja za vakcinisane i nevakcinisane, prati se obuhvat vakcincijom i kretanje incidencije tog oboljenja, sagledava se ucestalost i težina klinicke slike kod vakcinisanih u odnosu na nevakcinisane osobe i druge procene efekata imunizacije. Sa dobrim vakcinama i sveobuhvatnom imunizacijom moguca je eliminacija nekih zaraznih bolesti cak i iskorenjivanje (eradikacija) velikih boginja, difterije, decje paralize, malih boginja, tetanusa...

Najbolja zaštita odredenom vakcinom ostvaruje se imunizacijom zdravih osoba u trenutku kada one mogu najbolje da reaguju na uneti antigen. Vakcine mogu da sadrže žive ili mrtve uzrocnike, frakcije uzrocnika bolesti ili toksoide, pa se tako koriste za sprecavanje odredenih zaraznih bolesti.

Programi obaveznih imunizacija stanovništva protiv odredenih zaraznih bolesti u Srbiji, za svaku kalendarsku godinu donose se na osnovu odgovarajucih propisa. Kao obavezna sistematska imunizacija odredenih grupa stanovništva odredena je protiv sledecih zaraznih bolesti: tuberkuloze, decje paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zauški, rubele, virusnog hepatitisa B, protiv hemofilusa influence tipa B. Obavezna je i imunizacija odredenih lica eksponiranih zaraznim bolestima kao što su akutni virusni hepatitis B, besnilo... Aktivna imunizacija po klinickim indi-kacijama je vakcinacija protiv gripa i protiv meningokoknog meningitisa. Imunizacija putnika u medunarodnom saobracaju sistematska je i obavezna zbog mogucnosti oboljevanja od kolere, žutice...

Sve aktivnosti vezane za imunizaciju usmerene su ka što vecem obuhvatu, pravovremenoj imunizaciji, zaštiti stano-vništva od zaraznih bolesti koje se mogu spreciti vakcinom, navodi se u informiciji dr Vere Jokovic Kostic, pomocnika direktora Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i dr Milorada Sarica, nacelnika Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Zavoda za javno zdravlje, kojom su se oglasili povodom Nedelje imunizacije u Srbiji.

S.E.

PD RIO KOSTOLAC

NEMA STRUKE BEZ NAUKE

slika

Na Medunarodnom naucnom skupu “Globalizacija i životna sredina”, održanom sredinom prošle nedelje u Beogradu pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije u okviru obeležavanja Dana planete Zemlje, rad sa temom “Zagadenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana gasovima emitovanim iz Termoelektrane Kostolac” prezentovala je Nataša Savic, direktor PD “Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta”, zajedno sa prof. dr Jasminkom Miloradovic - Ðordevic, strucnim saradnikom ovog Privrednog društva.

Na Medunarodnoj konferenciji u Beogradu održano je 140 prezentacija, ucestvovalo je nekoliko stotina strucnjaka iz citave Evrope. Pokazalo se, zagadenje životne sredine nije samo lokalni problem, efekti se odražavaju na globalnom prostoru: u ekologiji u potpunosti svoj smisao dobija krilatica “Radi lokalno, misli globalno”.

Uskoro “integralna dozvola”

- Privredno društvo RIO daje znacajan doprinos da se ublaže posledice rada termoenergetskih objekata u Kostolcu i rada rudnika. Time se, pored napora da se životna sredina popravi, vodi racuna i o globalnijim procesima koji se dogadaju oko nas, - rekla je na konferenciji za štampu, održanoj u PD RIO krajem prošle nedelje prof. dr Jasminka Miloradovic Ðordevic, dodajuci:

- Termoelektrane Kostolac i rudnici na godišnjem nivou emituju u atmosferu ogromne kolicine gasova tipa sumpornih oksida, azotnih oksida i praškastih materija – pepela i cadi. Taj uticaj je najveci u lokalu, u precniku od 50 kilometara i uglavnom zahvata Branicevski i Banatski okrug. Ali, posledice zagadenja se osecaju i mnogo šire. U našem radu smo obradili emisiju i transport zagadujucih materija – gasova i pepela, na citavoj Srbiji i zemljama u okruženju, na prostoru Zapadnog Balkana. Merenja i istraživanja sprovedena su u jednom zimskom mesecu, decembru 2008-e godine. Suština je slikovito sažeta u zakljucku našeg rada: “Uticaj kostolackih termoelektrana na kvalitet vazduha zemalja u okruženju postoji, i on je u redu velicine do 0,6 mikrograma po metru kubnom koncentracije sumpornih i azotnih oksida i praškastih materija – pepela i cadi”.

- Druge zemlje Evrope vec poštuju konvencije i medunarodne propise, medu kojima je i Konvencija potpisana u Oslu još 1994. godine, kojom se planira sprecavanje meduregionalnog zagadenja, osnosno sprecavanje emisije zagadujucih materija preko granica i u druge zemlje. Druge zemlje to vec poštuju. Red velicina zagadujucih materija je od 0,001 do 0,01 emisije zagadujucih materija. Kostolackim termoelektranama predstoje u narednom periodu znacajni rekonstrukcioni i tehnološki zahvati. Pre svega, odnose se na dalju revitalizaciju filtera u Termoelektrani “B”, sa postrojenjem koje ce smanjiti kolicinu koncentracije pepela i cadi, kao i uvodenje postrojenja za desulfatizaciju i dezaminaciju gasova. Time cemo se približiti evropskim i svetskim standardima u pogledu zaštite vazduha. Zakonska regulativa je sve oštrija: do 2105. godine, i termoelektrane i svi ostali idnustrijski objekti, moraju da dobiju takozvanu “integralnu” dozvolu za rad, koja u sebi sadrži ispunjavanje svih postavljenih propisa i standarda. U protivnom, nece moci da rade, - istakla je prof. dr Jasminka Miloradovic Ðordevic.

Sneg je beo, ali...

Pojašnjavajuci metodologiju istaživanja, prof. dr Miroljub Miloradovic, naglasio je da se, nakon mukotrpnog i obimnog posla sakupljanja, klasifikovanja i unošenja brojnih podataka u racunarski program, pokazalo da se zavisno od klimatskih prilika – atmosferskog pritiska, temperature, vetrova..., zagadenja rasprostiru i na podrucja nekoliko stotina kilometara udaljena od dimnjaka elektrana.

- Mi, recimo, pijemo vodu koja nije baš najispravnija, cesto je blizu granici dozvoljenih vrednosti, a da se pritom ne pitamo na koji nacin azotna jedinjenja, emitovana iz kostolackih termoelektrana, suvim i vlažnim taloženjem, posle izvesnog vremena uticu na stvaranje nitrata, koje ne možemo nikakvim procesom da odstranimo iz pijace vode. Postavljaju se filteri, sprecavaju cad i prašinu, ali, sve ostalo i dalje izlazi. Sneg je beo, ali u njemu i dalje ima sumpornih i azotnih jedinjenja, ugljen monoksid... Zasad kod nas ne postoje filteri koji ublažavanju koncentraciju tih štetnih emitovanih gasova. Neophodno je raditi na izradi objektivnih prikaza stvarnih posledica emitovanja štetnih materija, kako bi se uticalo na one koji imaju moc i novac da ta zagadenja svedu na minimum, makar na evropske standarde. Upravo je cilj ovog rada bio da pokažemo da, recimo, i Madari i Bugari trpe posledice, da ne govorimo o okruženju.

Od pepela do biodizela

Jedna od ideja koju ce RIO nastojati da u skoro vreme realizuje je – sejanja lana i uljane repice na pepelištu, odnosno odla-galištima jalovine. Istraživanja i praksa su pokazali da je tehnološki izvodljivo gajiti ove dve kulture na takvoj podlozi, i, pored sprecavanja zagadenja životne sredine, izvesno je da bi se na trenutno neupotrebljivim površinama postigli i ekonomski efekti: proizvodnja biodizela, kao još jedno u nizu nastojanja da se smanji zagadenje, u ekspanziji je, pa bi zasnivanje uljarica na pepelištu donelo i ekonomsku dobit.

- Iskoristili bi smo pepeo kao jedan krajnje negostoljubiv supstrat i na njemu gajili lan. Pod pepelom je 200-300 hektara. Ogromne su i površine pod jalovinom, spremni smo da se ukljucimo u jedan medunarodni projekat korišcenja jalovišta i da zasejemo uljanu repicu. Racunice pokazuju da se od proizvedene uljane repice sa površine jednog hektara može dobiti oko dve tone biodizela. Pocetkom maja bi trebalo da dode i do prekogranicne saradnje po tom pitanju, jer slicnu problematiku nastoje da reše i Rumuni, - kaže prof. Miloradovic.

Po recima direktorke PS RIO, Nataše Savic, saradnja sa naukom daje prave rezultate:

- Uvek naglašavam da struka bez nauke ne može. PD RIO se odlucilo za ova dva strucna saradnika koja nam pomažu u oblasti naucno – istaživackog rada. I prošle godine su oni bili naši strucni saradnici, zajedno smo se pojavili na Sajmu, imali smo nekoliko radova i na savetovanjima... Sveukupno, PD RIO nastoji da svoje aktivnosti i razvoj temelji na smernicama koje trasira naucno – istraživacki tim, nastojimo da se ukljucimo u evropske programe i projekte, da u praksi dostignemo viši kvalitet a okruženje animiramo da zajednicki problem, kakav je ocuvanje životne sredine, zajednicki i rešavamo, porucila je Nataša Savic, direktor PS RIO Kostoalc.

D. Milenkovic

CETVRTO KRŠTENJE ŽDREBADI

NOVE NADE LJUBICEVA

slika

U organizaciji Javnog preduzeca "LJubicevo", Ergele "LJubicevo" i Udruženja za konjarstvo i konjicki sport "Knjeginja LJubica" proteklog petka održana je cetvrta ceremonija svecanog krštenja ždrebadi. Kršteno je pet ždrebadi za sezonu dvogodaca i to dve "devojcice" i tri "decaka". Prema tradiciji, prilikom krštenja kumovi su odsecali jedan deo grive ždrebeta i upisivali imena konja u poreklopisnu knjigu najstarije i jedne od najtrofejnijih srpskih ergela.

Obracajuci se prisutnima dr Vladan Jankovic, direktor JP "LJubicevo" istakao je: "Ovo je cetvrti put za redom da vršimo krštenje ždrebadi i to je jedinstvena manifestacija u Srbiji. To su dvogoda ždrebad koja ce krenuti svojim trkackim stazama, takmiciti se na hipodromima širom Srbije i videcemo kakve ce rezultate postici. Ergela je jedno vreme stagnirala, a zadnjih godina krece uzlaznom linijom uz veliko zalaganje zaposlenih. Maksimalno se trudimo da konje pripremimo, održimo objekte i pokušamo da privucemo gradane Požarevca da posete ovaj predivan kompleks. Što se tice LJubicevskih konjickih igara, formiran je Organizacioni odbor, krenuli smo sa pripremama i mislim da ce ove godine one biti impozantne".

Pre cina krštenja prikazani su priplodni pastuvi koji se trenutno nalaze u Ergeli "LJubicevo" i to: Snjashbuckler (oždrebljen 2000.), Farljad (1999.), Kajzer (2000.) i trogoci, potencijalni derbisti: Big Bul, Tomi King i Kumulus Black.

Prvo muško ždrebe koje vodi poreklo od Farljada i kobile Viktorije, krstio je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca nadenuvši mu ime Esteban. Druga beba, muški potomak Farljada i kobile Gale IV zvace se Goku, a zaslužan za to ime je dr Milan Petrovic, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Žensko ždrebe dobijeno od Farljada i kobile Ardent Night, zvace se Areta, a ime joj je nadenula Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca. Cetvrti konjic je dobio ime od strane vlasnika Autocentra NR, Novice Radivojevica. U pitanju je potomak Farljada i kobile Knjeginje, a ime mu je Kopernikus. Ime drugom ženskom ždrebetu koje je dobijeno od Farljada i kobile Makivente, nadenuo je Ronald Devoldc, predsednik Medunarodne konjicke federacije i ono ce se zvati Madmazel Serbia.

Nakon ove ceremonije u prostorijama ugostiteljskog objekta "Konak knjeginje LJubice" organizovana je predaja poklona kumova i darivanje kumova. Sponzori ove manifestacije bili su: grad Požarevac, Ministarstvo za poljoprivredu, kumovi, livnica "Braca Jeremic", štamparija "Tek elektronik", restoran "Knjeginja LJubica", "Union MZ", "Brzi dom", "Autocentar NR", a program je vodila Iva Vitanovic.

D.Dinic

U EKOLOŠKOM DOMU NA CACALICI

MERENJE PRITISKA I ŠECERA U KRVI

slika

Akcija koju zajednicki, od novembra organizuju Zavod za javno zdravlje Požarevac, Crveni krst, a od prošle nedelje i Gradska uprava Požarevac omogucava gradanima Požarevca, odnosno svima koji to požele da poslednje subote u mesecu u Ekološkom domu na Cacalici izmere krvni pritisak i nivo šecera u krvi. Protekle subote ponovila se ista slika, a direktorka Zavoda za javno zdravlje dr Zorica Mitic kaže: - Drago mi je da se povecava broj suogranizatora, odnosno ucesnika u ovoj akciji, ovoga meseca sa nama je i Skupština grada koja nam se pridružila, a tu je i "Rec naroda" i "Radio Požarevac". Nadam se da cemo ubrzo prikljuciti i Visoku školu. U svakom slucaju, uvecava se broj onih koji uvidaju da se radi o akciji koja je korisna za sve naše stanovnike. Cula sam komentare gradana, zadovoljni su što mogu da prošetaju, izmere pritisak i šecer u krvi, cak je bilo i predloga da se to organizuje svake subote, ali za sada je komplikovano uklopiti sve suorganizatore.

Ispred lokalne samouprave subotnjoj akciji prisustvovao je clan Gradskog veca, zadužen za zdravstvo dr Jovica Dincic koji je za "Rec naroda" rekao: - Mislim da ce se Gradska uprava ukljuciti na sve moguce nacine u ovu akciju, i pozivanjem stanovništva, reklamama, prisustvom gradskih funkcionera. Nadam se da ce sledeci put prisustvovati i gradonacelnik. Prevencija je najvažnija u ocuvanju zdravlja. Jedna od mojih ideja je i da u formiranju sledeceg budžeta deo novca bude predviden i za prevenciju zdravlja, jer se u preventivnim pregledima mnoge bolesti otkriju u ranoj fazi, kada su izlecive.

Vesna Ristic je dijabeticar; stanuje u blizini Ekološkog doma, a prošle subote je ekipi koja sprovodi akciju prevencije u zaštiti zdravlja, donela na poklon domace kolace. - Za mene je ovo veoma znacajno, jer mi omogucava da problem pratim; velika je stvar kada vas neko kontroliše u vašim svakodnevnim aktivnostima, jer kada se spremam da dajem analize to je nešto drugo, ne jedem i ne pijem, a tokom ove akcije samo izadem napolje i proverim koliki mi je šecer. Ova akcija je veoma dobra, jer se vidi da neko brine o ljudima koji imaju doživotni problem, kaže Vesna.

PD "AUTOTRANSPORT" DOBITNIK PRIZNANJA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC ZA 2008.GODINU

NAGRADA KOJA OBAVEZUJE

slika

Privredno društvo "Autotransport" Kostolac postoji kao izdvojeno preduzece iz JP "TE KO Kostolac" od 2003.godine, a samostalno posluje od 2004. godine. Bavi se pružanjem usluga. Servisne službe opremljene su najsavremenijim aparatima (dijagnostika, baždarenje, etaloniranje tahografa, atesti, laboratorije, ugradnja gasa...), zatim transportom tereta i prevozom putnika, usluga radnih mašina u rudarstvu, iskopu i slicno. U protekle cetiri godine izvršena su znacajna investiciona ulaganja, a posebno treba istaci: povezivanje novog poslovnog modela organizacije i sistematizacije radnih mesta, saradnju sa Mašinskim fakultetom iz Beograda na izradi informacionog sistema, obez-bedivanje opreme, alata i zaštitnih sredstava, obna-valjanje voznog parka i formiranje kontrolnog tela "Autokontrol" za kontrolu motornih vozila. U obna- vljanje voznog parka uloženo je oko 6 miliona evra iz sopstvenih sredstava i preko lizing kuca.

Privredno društvo "Auto-transport" Kostolac je dobitnik priznanja Regi-onalne privredne komore Požarevac za 2008.godinu i tim povodom razgovarali smo sa Pericom Mojovicem, direktorom "Autotransporta".

Na koji nacin je vaše preduzece priznanje zaslužilo?

Verovatno je neko pratio naš rad i razvoj u zadnje cetiri godine, od kako prakticno i postojimo. Papi-rološki smo izdvojeni 2003.godine, ali smo krenuli sa samostalnim radom septembra 2004.godine. Tada smo izdvojeni u fazi restruktuiranja iz Elektroprivrede Srbije kada je120 - 150 ljudi prešlo iz Kopova i elektrana u "Autotransport". Sada to preduzece zapo-šljava oko 250 ljudi sa impozantnim voznim parkom od 150 jedinica i mogucnošcu da odradi velike poslove u oblasti transporta u teretnom i putnickom saobracaju, da odradi poslove u niskogradnji u izradi puteva po kopovima, u izradi platoa, opslužujemo separator koji izdvaja komadni ugalj. U okviru tehnickog pregleda posedujemo kontrolno telo "Autokontrol", dobili smo sertifikate za kontrolu prepravljenih vozila, za etaloniranje i servisiranje tahografa. Takode, posedujemo i radionice u kojima vršimo usluge servisiranja vozila kako za naše potrebe, potrebe Kopova i elektrana, tako i za potrebe drugih firmi.

Ulaganja

Ulaganja su zaista bila znacajna. Mi smo imali skroman vozni park kada smo izdvojeni iz Elektroprivrede Srbije. Dobili smo deo novca kao osnivacki ulog i ta sredstva nismo trošili na plate, vec smo ih uložili u kupovinu novih osnovnih sredstava. Obnovili smo vozni park i danas imamo oko 25 putnickih automobila, isto toliko terenskih automobila, 60 - 70 kamiona, od najmanjih do najvecih i 10 - 15 radnih mašina kojima vršimo usluge uglavnom na Kopovima i elektranama.

"Autotransport" je delom usmeren i na putnicki saobracaj?

U putnickom saobracaju imamo tri velika autobusa i dva mini busa i vršimo usluge prevoza, uglavnom za potrebe sindikata Kopova i elektrana, kao i za treca lica. U viziji razvoja naše firme planirali smo da radimo prevoz putnika iz Kostolca za Poža-revac, pre svega radnika Kopova i elektrana, medutim taj prevoz uglavnom obavlja Litas i delom privatnici. Ipak su potrebna odredena sredstva da bi se nabavili autobusi i potrebna je veca organizacija, tako da ce ta ideja ostati za neki naredni period. U ovom momentu ostacemo verovatno na par autobusa kojima vršimo prevoz turistickih tura i moram da naglasim da su to vozila visoke turisticke klase.

Kakvi su planovi do kraja 2009.godine?

"Autotransport", kao i sva ostala preduzeca koja su izdvojena iz Elektroprivrede, dosta je oslonjen na rad Kopova i elektrana. Ove godine postoje velike investicije koje ce se raditi u Kopovima i elektranama i siguran sam da ce "Autotransport" dobiti deo tog kolaca i, iako ocekujemo izuzetno tešku godinu, mislim da cemo naci nacina i mogucnosti da uspešno završimo i ovu poslovnu godinu.

"Zadovoljan sam kadrov-skom strukturom. Sigurno da su to ljudi koju su živeli pod "kapom" Elektroprivrede pa su možda i navikli da uvek svega ima. Sada moramo zaraditi plate, pa onda deliti to što smo zaradili", zakljucio je Perica Mojovic, direktor "Autotransporta".

D.Dinic

BOŽEVAC: ZAVRŠENA MEÐUOKRUŽNA DECJA SMOTRA IZVORNOG STVARALAŠTVA „KRENI KOLO DA KRENEMO“

IGRALO KOLO ZA NEZABORAV

Na Mali Uskrs u stiškom selu Boževac, opština Malo Crnice održana je cetvrta Meduokružna smotra decjeg izvornog stvaralaštva za Branicevski i Podunavski okrug „Kreni kolo da krenemo“. Ovu jednodnevnu manifestaciju zajednicki su organizovali: opština Malo Crnice,Centar za kulturu Malo Crnice i KUD „Branko Radicevic“ iz Boževca.

Ovom festivalu prisustvovali su: narodni poslanik u Skupštini Srbije Žarko Pivac, nacelnik Brani-cevskog okruga Goran Petrovic, predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic i brojni drugi gosti. Pred velikim brojem posetilaca ovu priredbu otvorio je doktor Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice i rekao:

„ Za oba okruga, Branicevski i Podunavski cuvanje narodnog stvaralaštva ima nezaobilazan znacaj. Posebno mu je drago što je ovo festival mladih, a to znaci da za buducnost ove manifestacije ne treba brinuti. Uslove smo obezbedili, da ova priredba traje, a nadam se da ce ostaviti i dubok trag“.

Ucestvovalo je više od 400 dece iz Malog Crnica, Braniceva, Suvog Dola, Velikog Gradišta, Donje Livadice, Starceva, Žabara, Velike Plane, Kule, Melnice i Boževca. Priredbu je otvorilo KUD „Žika Popovic“ iz Ranovca koje je bilo lanjski pobednik.

„ Ovaj festival tretira negovanje izvornih igara, pesama i svirke kod dece osnovno-školskog uzrasta. Veliki je ovo podsticaj sa osobitim znacajem cuvanja i negovanja narodnog stvaralaštva i sve je to povereno najmladima. Na taj nacin festival dobija na težini jer ce nam prave vrednosti biti duže i sacuvane“, - rekla nam je Beba Milovanovic, urednik i organizator kulturnih programa u Centru za kulturu opštine Malo Crnice.

U žiriju su bili: Srboljub Ninkovic iz Beograda, koreograf, predstavnik Saveza amatera Srbije, Dragana Kostic, profesor muzike iz Malog Crnica i Slobodanka Milic, prosvetni radnik, predstavnik domacina iz Boževca.

„ Ovo je cetvrti put kako igramo,pevamo i sviramo, a ovu manifestaciju drži osim dobre organizacije i jedan snažan motiv: okupljanje mladih na pravom mestu i sa pravom svrhom, a ne u bilo kakvom poroku. Osnov nam je da cuvamo i sacuvamo tradiciju koja nas je vekovima održala i zato su nam domovi kulture puni žagora i koraka mladih“, -kaže direktor festivala Goran Dacic iz Boževca.

Svi ucesnici su dobili zahvalnice, a bilo je i fastivalskih plaketa i priznanja. Naime, žiri je imao neverovatno težak posao da proglasi tri najbolja ansambla u oblasti pesme, igre i svirke, kao i po troje vokalnih i instrumentalnih solista. Najbolji ansambl stekao je pravo da ucestvuje na Republickoj smotri decjih izvodackih ansambala koja se održava sredinom maja u selu Ratini nadomak Kraljeva. Ta cast pripala je mladim clanovima KUD-a “Vlastimir Pavlovic Ca-revac” iz Velikog Gradišta. Dakle oni ce u Ratinu. Drugo mesto, po oceni strucnog žirija pripalo je Boževcu a trece Melnici.

Inace, ova priredba gotovo je besprekorno organizovana, nije izostala velika poseta, program je skladno tekao i bilo je izuzetnih igara i ansambala. Ohrabruju ogroman trud i energija koju su uložili deca igraci, koreografi, ucitelji i nastavnici, dacki roditelji, kao i mala armija novinskih i televizijskih izveštaca, jer su, svako sa svoje strane, doprineli da priredba bude vrhunska, a glas o njoj što dalji i lepši.

Rekli su o festivalu u Božavcu

Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga: - Ova, kao i sve druge srodne manifestacije u okrugu pokazuju da smo spremni da ocuvamo našu tradiciju. Dobro je da imamo što više ovakvih priredbi u našem okrugu i da imaju uspeha u kvalitetu, masovnosti i znacaju rangiranja. Raduje me što je mnogo ljudi u Boževcu.

Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari:-

Folklor je uvek atraktivan, izaziva pažnju, i svi ovi mladi predstavljaju veliku garanciju za buducnost. Njihovo je vreme koje dolazi, a naša obaveza da im stvaramo što kreativnije uslove za rad.

Zlaja Bogdanovic, umetnicki rukovodilac ansambla iz Malog Crnica: - Ovo je vrlo znacajan festival i velika je stvar pobediti na njemu. Mi smo se predstavili Igrama iz Pomoravlja, etno grupom i zdravicarem. Mi imamo trenutno na repertoaru pet igara. Ovde je 16 parova u pripremnom ansamblu i 12 u prvom ansmblu. Sva su ova deca lakog koraka, igra im je u krvi i imaju perspektivu.

Nenad Mihalovic, direktor Kulturnog centra Veliko Gradište: - Mi smo u Boževcu nastupili sa nižom grupom ansambla, to su zapravo ucenici od petog do sedmog razreda i odigrali smo Šumadijske igre. Mi u fokloru u Velikom Gradištu imamo negde oko 180. dece. Imamo i ceste nastupe.

Voja Mihajlovic, predsednik KUD Starcevo kod Petrovca:- Nastupili smo u Boževcu sa spletom vlaških igara, obicajem „Privegom“ ,vlaškom pesmom i Vrbnickim kolom. Mi imamo blizu 90 clanova, dakle, više uzrasta, a dvadesetak ih je nastupilo u Boževcu. Naš akcenat je na izvornosti, to gajimo, to cemo gajiti...

Žika Makuljevic, šef orkestra KUD „Žika Popovic“ Ranovac: - Konacno smo prošle godine uspeli da stavimo najstariju izvornu igru da igraju mladi. Mi smo sa ovim ansamblom osvojili prvo mesto u Srbiji. Ima ih petanest, veoma su vredni, supešno savladavaju sve, a posebno vlaške izvorne korake.

Lidija Trifunovic, KUD Suvi Do kod Žagubice:- Naš foklor ima oko stotinu clanova,a ovih ovde što danas igraju u Boževcu je šesnaest. Oni su poznati u Homolju iako su vrlo mladi, tek ce oni biti igraci i pevaci „na glasu“.

S.Ristic

OKRUŽNA SMOTRA RECITATORA

POBEDILA LEPA REC

U subotu je u Žagubici održana ovogodišnja Okružna smotra recitatora - ucenika osnovnih i srednjih škola Branicevskog okruga. Organizator je bio KPC “Jovan Šerbanovic” Žagubica, pokrovitelj Savez amatera Srbije. Ucestvovalo je 70 recitatora.

Prvo mesto, u kategoriji mladeg uzrasta, zauzela je Ana Kuzmanovic, OŠ “Ðura Jakšic” Oreškovica, drugo Ivana Selic, OŠ “Božidar Dimitrijevic Kozica” Bradarac, trece Marijana Miloševic, OŠ “Dude Jovic” Žabari.

U kategoriji srednjeg uzrasta, prvo mesto Milica Gostojic, OŠ “Sveti Sava” Požarevac, drugo Natalija Belovanovic, OŠ “Bata Bulic” Petrovac, trece Milica Pecic, OŠ “Moša Pijade” Žagubica.

U kategoriji starijeg uzrasta, prvo mesto osvojila je Jelisaveta Karadžic, Srednja škola “Mladost” Petrovac, drugo Vladimir Velkovski Ekonomska škola Požarevac, trece Marijana Minic iz Požarevacke gimnazije.

Prvoplasirani ce predstavljati Branicevski okrug na Republickoj smotri recitatora, koja se ove godine održava u Valjevu.

D. M.

PROMOCIJA KNJIGE RAŠE PERICA

VASKRSNIK

U Galeriji Milene Pavlovic Barili u Požarevcu prošlog cetvrtka održana je promocija knjige Raše Perica "Vaskrsnik". Radi se o antologiji koja sadrži odabrane pesme sa temom Isusta Hrista. O knjizi su govorili književnici Slobodan Rakitic, Milica Jefitmijevic-Lilic i Milutin Lujo Danojlic, kao i sam autor, a poeziju je citala glumica Verica Miloševic.

Sve pristune u velikoj dvorani Galerije pozdravio je direktor Radoslav Stanojevic, koji je istakao da je ova godina i pocela u znaku predstavljanja književnih dela, te da ce tako biti nastavljeno.

Prema recima Milutina Danojlica, najveci broj pesama u ovoj antologiji ima za predmet rodenje Isusa Hrista, a obuhvata najzanacajnije srpske autore, kao što su Sveti Sava, Domentijan, Grigorije Raški, Knez Lazar, Jefimija, Stefan Lazarevic, Dimitrije Kantakuzin, Zaharije Orfelin, Laza Kostic, B. Radicevic, Zmaj, Ivo Andric i drugi. Slobodan Rakitic se osvrnuo na celokupnu srpsku kulturu, od krštavanja Srba, što je bio najveci zaokret u hristijanizaciji Srba i zakljucio da se u knjizi pojavljuju univerzalni kosmicki i religijski motivi. Takode, prema njegovim recima, "Vaskrsnik" ja svedocanstvo o odnosu crkve i države. Svaka od tema i svaka od pesama govore o vremenu u kome su nastale.

Raša Peric je prvu promociju ovog zbornika održao u Hilandaru, potom u karlovackoj biblioteci, a namera je da poslednje mesto gde ce biti promovisan bude Kruševac.

L.L.

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA FOTOREPORTERA “RECI NARODA “ DEJANA MARJANOVICA

ESNAF IZ NEOBICNOG UGLA

Prošlog petka u holu Centra za kulturu u Požarevcu otvorena je vrlo zanimljiva izložba fotografija “Sve moje kolege”, oficijelnog fotoreportera “Reci naroda” u Požarevcu Dejana Marjanovica. Izložbu je otvorio predstavnik Centra za kulturu Dragi Ivic i rekao:

“Dejan Marjanovic nastavlja sjajnu tradiciju velikih fotoreportera kakvi su u Požarevcu pre njega bili: Mika Vulovic, Miodrag Joksimovic,Dragan Bucic, Dragan Feldic i drugi. Fotosi su neobicni jer su nacinjeni tokom procesa rada bez poziranja,spontano i prirodno i naravno uverljivo”.

Izloženo je više od 250 fotosa novinara, snimatelja, voditelja, urednika i to u onom momentu kada su izmakli pažnji, na raznim mestima i u raznim poslovima.

S.R.

PREDSTAVLJENA KNJIGA SLAVOLJUBA STOJADINOVICA - REGRUTA

"DRMNO (O) SVOJIMA"

U Domu kulture u Drmnu proteklog utorka održana je prezentacija knjige "Drmno (o) svojima" Slavoljuba Stojadinovica, radoznalog i upornog hronicara svog kraja, nastavljaca one generacije starih hronicara u našem narodu zahvaljujuci kojima su zabeležena mnoga dragocena svedocanstva iz srpske istorije i tradicije. Obracajuci se prisutnima autor knjige je, izmedu ostalog, rekao: "Dobro došli na još jedan zapis o jednom malom, velikom Drmnu, o jednom malom, velikom coveku iz Drmna koji se kroz vreme, istoriju provlaci necujno, tiho, ali uvek tu gradeci porodicu, kucni prag, cuvajuci svoju zemlju. Pokušao sam u višegodišnjem radu, kao entuzijasta da istražujem moje rodno selo Drmno. Cinjenica je da nisam poznavao mnogo istoriografskih, antropoloških, antropogeografskih i niz drugih detalja koji krase ovu našu okolinu, koji krase Drmno koje gravitira tu, krase našu lepu zemlju Srbiju. Svoje mišljenje o knjizi dali su Novica Savic, novinar, Milisav Milenkovic, književnik, prof.dr Slavenko Terzic, recenzent knjige i mr Miroljub Manojlovic, istoricar.

Prema recima Milisava Milenkovica, autor knjige Stojadinovic vec godinama ispisuje istorijske podatke, ispisuje i beleži one belege koji idu u prilog opstanka Drmna, Drmljana, a samim tim i srpskog naroda. Tragajuci za svojim precima on je tragao za svojim identitetom i tragao je za svojim bicem, nekom svojom licnošcu.

"Knjiga je na prvom mestu nastala kao rezultat njegovog traganja za svojim precima, ostalim na srpskim stratištima tokom Prvog svetskog rata na prostorima srednje Evrope, Balkana i Mediterana. Dobar deo rukopisa bavi se duhovnim središtem njegovog kraja, kakvo je manastir Rukumija. Autor je brižljivo zabeležio toponimiju manastirske okoline, doneo razlicite istorijske podatke o vremenu nastanka manastira, zatim podatke o Drmnu u manastiru Rukumija i na kraju dragocene podatke o duhovnicima manastira Rukumija.

Celo Stojadinovicevo pripovedanje je preplitanje putopisne proze sa dokumentarnim svedocenjima preživelih ucesnika Prvog svetskog rata i njegovih opisa stratišta, sa zanimljivim i dragocenim podacima zabeleženim na licu mesta. Beleženje svedocanstva o istorijskoj drami srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata, od Arada do Bizerte, Slavoljub Stojadinovic je upotpunio i svojim licnim putopisnim beleškama i utiscima o ljudima, predelima, tradiciji i obicajima ljudi tih podneblja", zakljucio je prof.dr Slavenko Terzic.

Prezentaciji su prisustvovali, pored brojnih meštana Drmna i Milic Jovanovic, zamenik predsednika Gradske skupštine, otac iguman Simeon, starešina manastira Rukumija, a stihove iz knjige kazivao je pesnik Zoran Stojicevic - Rikardo.

D.Dinic

VECE UMETNOSTI I POEZIJE

KUCEVO U VELIKOM GRADIŠTU

Na inicijativu Centra za Kulturu “Veljko Dugoševic” Kucevo, a u organizaciji biblioteke “Vuk Karadžic” Veliko Gradište, umetnici iz Kuceva imali su svoje vece za promovisanje. U cetvrtak 23.04.2009 u intimnom prostoru gradske biblioteke odabrana gradištanska publika imala je priliku da uživa posmatrajuci radove Milana Glozica, slikara i slušajuci stihove Ružice Radulj, mlade pesnikinje iz Kuceva. O umetnickom radu Milana Glozica govorio je Miodrag Nadlacki, slikar takode iz Kuceva, naglasivši umetnikovu nameru da na slikama prikaže svet iz decije vizure. Jedan nevini, naivni svet dece u surovoj i strašnoj realnosti koja nas okružuje. Nenad Mihajlovic, direktor kulturnog centra Veliko Gradište, predstavio je stvaralaštvo Ružice Radulj opisavši njen rad kao vrlo zreo, uocavajuci da je autorka uspela da kroz svoje pesme spoji razum i osecajnost, napravivši idealan spoj, vrlo dopadljiv citalackoj publici, a nadamo se i književnoj kritici. Cilj ove izložbe – promocije bio je da mlade umetnike iz jedne sredine kakva je Kucevo predstavi u drugim sredinama, da na taj nacin njihovo stvaralštvo pomeri granice lokalnog i predstavi se širem auditorijumu.

Dragan Ðordevic

ODLUKOM SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

GRAÐANIMA VECA SOCIJALNA PRAVA

- Na poslednjoj sednici Skupštine doneta odluka o povecanju broja prava gradana u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti sa sadašnjih 7 na 15

Prva Odluka o pravima gradana u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti na nivou lokalne samouprave Požarevca doneta je još 1992. godine. Iako je u meduvremenu osnovni zakonski akt na koji se ona oslanja-Zakon o socijalnoj zaštiti pretrpeo 13 razlicitih dopuna i izmena, ona je istrajavala u svojoj staroj formi. Logicno da je to za posledicu imalo sve vece primedbe i prigovore korisnika prava. U cilju kvalitetnijeg i sveobuhvatnijeg uredivanja ove oblasti bilo je nužno doneti novu odluku, a to se kao imperativ narocito postavilo nakon usvajanja Srategije razvoja socijalne zaštite Grada Požarevca za period od 2008. do 2012. godine.

Nova Odluka-veca prava

- Nova Odluka doneta na zadnjoj sednici Skupštine Grada reguliše prava gradana iz socijalne zaštite koje finansira lokalna samouprava. Da pojasnim. Centri za socijalni rad ciji su osnivaci lokalne samouprave imaju dve funkcije-jednu koja je u nadležnosti Republike i finansira se preko Ministarstva rada i socijalne politike, i drugu koju obezbeduje lokalna samouprava u smislu utvrdivanja i sprovodenja minimuma prava socijalne zaštite. Sa nedavnim usvajanjem Strategije razvoja socijalne zaštite do 2012 godine prakticno smo krenuli sa izradom okvira za pravilno postupanje u ovoj oblasti. Jedna od konkretnih stvari odradenih u skladu sa Strategijom je i donošenje nove Odluke o pravima gradana u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti. Evidentan rezultat na tom planu predstavlja i pocetak realizacije dva projekta koji treba da prerastu u stalne usluge socijalne zaštite, a rec je o projektu "Pomoc u kuci" koji se sprovodi preko Crvenog krsta kao izvršioca posla i Socio-edukativni program pod nazivom "Klub za mlade", cija je suština u radu sa decom koja imaju probleme u ponašanju, odnosno koja su u sukobu sa zakonom. Pored rada sa tom decom projekat obuhvata i kontakte sa njihovim roditeljima, saznajemo od Miroslava Stojimirovica, direktora Centra za socijalni rad u Požarevcu.

Za donošenje nove Odluke o socijalnim pravima i socijalnoj sigurnosti gradana Požarevca, prethodno je bilo neophodno formirati Komisiju od strane Veca koja je imala zadatak da u predlaganju teksta novog akta uzme u razmatranje sva postojeca dokumenta iz te oblasti, ali i iskustva drugih gradova Srbije, što je ona i ucinila. Predloženo je ono što se smatralo najsveobuhvatnijim i najkvalitetnijim. Ono što je za ovu odluku najbitnije svakako je proširenje obima prava koje ona reguliše. Sa ukupno sedam koliko je sadržavala stara odluka, nova definiše 15 socijalnih prava, od kojih šest zakonom utvrdeno kao obavezna za lokalnu samoupravu, ostala su oznacena kao proširena.

Voditelji slucaja umesto strucnih timova

Koja su to prava i oblici socijalne zaštite koja se ureduju ovom odlukom?

- To su pravo na pomoc u kuci, pravo na dnevni boravak, pravo na privremeni smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu, pravo na opremu i prevoz korisnika, na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite, ili drugu porodicu, pravo na usluge socijalnog rada, pravo na jednokratnu pomoc, pravo na naknadu troškova sahrane, pravo na naknadu prevoza ucenika srednjoškolaca cije su porodice korisnici materijalnog obezbedenja, pravo na opremanje stana šticenika, a novo pravo je i pravo na usluge neodložnih intervencija i interventni smeštaj u kriznim situacijama. Odlukom je definisano i pravo na korišcenje usluga socio-terapijskog servisa za mlade sa problemima u ponašanju, koje, kao što sam vec napomenuo, kasnije treba da postanu stalni vid našeg preventivnog delovanja. Uveli smo i pravo na korišcenje usluga savetovališta mada za sada na našem prostoru toga, sem preventivnog ad hok rada sa porodicama u sukobu, nemamo, ali nam je namera da razvijamo taj vid rada sa našim korisnicima. Ovo tim pre što je jedna grupa radnika Centra za socijalni rad u potpunosti osposobljena za to, poseduju licence za medijaciju. I u novoj odluci nalazi se pravo na korišcenje usluga Narodne kuhinje koje je i do sada postojalo. Opredelili smo se da zadržimo to pravo na lokalnom nivou i definisali da ga, pored korisnika razlicitih pomoci kod Centra za socijalni rad mogu koristiti i druga lica koja se nadu u izuzetno teškoj situaciji i kada im treba pomoci. Novom odlukom stvorena je obaveza lokalne samouprave u odnosu na prolaznike kroz naš grad. Cesto je takvima potrebno pomoci u smislu da stignu do svojih prebivališta. NJima cemo obezbedivati putne troškove i troškove ishrane. I poslednje, 15. pravo je takode sasvim novo, uveli smo ga koristeci iskustva drugih, a rec je o pravu na druge oblike socijalne zaštite, gde prvenstveno mislimo na pravo na radno angažovanje lica koja su u stanju socijalne potrebe, a radno sposobna. To cemo rešavati kroz sisteme javnih radova i konkursa. Preko naših javnih preduzeca obezbediva-cemo im poslove na kojima se kasnije mogu i duže zadržati i na taj nacin dugorocno rešiti pitanje izdržavanja porodice i skidanja sa liste korisnika socijalnih pomoci, objašnjava direktor.

Pored rada po novoj odluci o socijalnim pravima gradana, u Centru za socijalni rad u Požarevcu pripremaju se i za funkcionisanje po novom Pravilniku o normativima i standardima rada za poslove poverene od strane Ministarstva rada i socijalne politike, odnosno za poslove u državnoj upravi. Naime, do sada se radilo po sistemu strucnih timova u kojima su bili zastupljeni svi profili neophodnih strucnjaka, a po novom Pravilniku morace da predu na takozvani sistem voditelja slucajeva i supervizora.

- U pitanju je apsolutna novina, cija je suština u tome da jedan socijalni ili strucni radnik obavlja poslove od pocetka do kraja, prati jednu porodicu sa svim problemima koji se u njoj javljaju. Da bismo prešli na nov model rada, na novu organizaciju, neophodno je da promenimo naša pravna akta, uskladimo ih sa novim pravilnikom i izvršimo novo rasporedivanje radnika. Ocekujem da sve to završimo do kraja maja.

Kancelarija za materijalna davanja

Imajuci u vidi cinjenicu da ce u ovoj godini, zbog svetske finansijske krize znatno porasti broj onih koji ce za neki vid pomoci pokucati na vrata Centra za socijalni rad i Gradske uprave Požarevca, odbornici Skupšti-ne naložili su otvaranje posebne Kancelarije za materijalna davanja u kojoj bi sva lica koja se nadu u stanju socijalne potrebe ostvarila pravo na hitnu socijalnu pomoc. Prostorije ove Kancelarije vec se ureduju, rec je o objektu u kome je ranije bio smešten "Medikus". Završetak adaptacije ocekuje se uskoro i po recima direktora Centra u tim prostorijama gradani ce biti informisani o svim oblicima materijalne pomoci na koje imaju pravo, a moci ce da pokrenu i postupak za ostvarivanje prava iz nadležnosti lokalne samouprave i za ona koja omogucava Zakon o socijalnoj zaštiti a to su pravo na materijalno obezbedenje porodice, na dodatak za tudu negu i pomoc.

S obzirom na proširenje obima prava koja ce korisnici u ovoj godini koristiti interesovalo nas je da li ce u budžetu namenjenom socijalnim davanjima biti dovoljno para za to?

- Prema mojim saznanjima, program štednje i redukcije sredstava nece se odnositi na socijalna davanja. Medutim, pitanje je koliko su i ta sredstva opredeljena na pocetku godine nama dovoljna s obzirom na sve veci obim poslova koje imaju centri za socijalni rad, odnosno na sve veci broj ljudi koji traži pomoc. Ja moram da kažem da je nivo materijalne sigurnosti koji propisuje Zakon izuzetno nizak, po zadnjim podacima to je 5.286 dinara po osobi. Od toga treba da se živi i da se plate komunalije. Priznacete da je to stvarno malo. Zato cemo nastojati koliko je to u našoj moci da se u budžetu Grada rezervišu veca sredstva za socijalna davanja, za jednokratne novcane pomoci. Za trenutne materijalne pomoci u ovoj godini budžetom je predvideno oko 8 i po miliona dinara, a za ukupna socijalna davanja 26 miliona. Obzirom na velicinu budžeta, 2 milijarde i oko 200 miliona dinara, ovih 26 miliona za socijalu, stvarno je malo. Mislimo da ta sredstva treba da budu veca kako bismo pomogli što vecem broju naših ugroženih gradana. U drugim opštinama situacija je nešto povoljnija po tom pitanju, naprimer u Jagodini za trenutne materijalne pomoci imaju 27 miliona, a mi samo osam i po. Oni su, na primer, predvideli da svakom licu starijem od 65 godina obezbeduju besplatan prevoz, na svaka tri meseca pomažu one koji primaju socijalnu pomoc tako što im placaju komunalne usluge, vodu, grejanje, struju, svakog meseca omogucavaju porodicama koje primaju socijalnu pomoc da ostvare pravo na 1.500 dinara za nabavku lekova...Mi za tako nešto nemamo mogucnosti, nemamo toliko para u budžetu, ali je naša obaveza da to tokom godine pratimo potrebe i da veca sredstva obezbedimo za narednu godinu, kaže Stojimirovic.

S.E.

U OPŠTINSKOJ ORGANIZACIJI PENZIONERA U POŽAREVCU

U TOKU JE UPIS ZA BANJE

- Besplatnu rehabilitaciju u banjama Srbije koristice ove godine 107 penzionera iz Požarevca

- Pravo na besplatan oporavak imaju svi penzioneri sa penzijom ispod 19. 780 dinara

Republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje izdvojice ove godine 261.235.000 dinara na ime oporavka oko 10.000 penzionera u banjama Srbije. Pravo na besplatan oporavak u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i prirodnim lecilištima u trajanju od deset dana imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodicnih penzija cija je penzija za mart niža od iznosa prosecne penzije u Fondu, odnosno od 19. 780 dinara.

U Opštinskoj organizaciji penzionera Požarevca isticu da je ovogodišnja kvota za korišcenje banja nešto manja nego lane, rehabilitaciju ce, naime, moci da koristi ukupno 107 penzionera iz ovog kraja za razliku od prošle godine kada ih je bilo 123. Oglas za prijem zahteva je u toku, prijavljivanje penzionera pocelo je 15. aprila i trajace do kraja ovog meseca. Od ukupnog broja odobrenih mesta najviše pripada starosnim penzionerima, ukupno 45, invalidskim 25, porodicnim 26, iz kategorije samostalnih delatnosti 8 i poljoprivrednim penzionerima 2.

- Na raspolaganju nam je 25 banja. Ko ce u koju zavisi od predloga lekara. Fond je doneo i Pravilnik o društvenom standardu penzionera što znaci da su propisani uslovi koje penzioneri treba da ispune da bi dobili tretman u banjama. Utvrden je nacin bodovanja, navedeni su prioriteti, kljuc za raspodelu na nivou Republike bio je ucešce penzionera odredene opštine u ukupnom broju penzionera Republicke organizacije. Važno je podvuci da pravo na banje imaju svi penzioneri, bez obzira da li su clanovi penzionerskih organizacija ili nisu. Za svaku penzionersku kategoriju osnovane su komisije koje ce po isteku roka za upis zainteresovanih dostaviti spiskove Fondu koji sacinjava rang listu i donosi odluku o upucivanju korisnika na rehabilitaciju, saznajemo od Momira Pejanovica, predsednika Opštinske organizacije Požarevca.

Ako je suditi po dosadašnjem toku upisa, interesovanje penzionera za banje je i ove godine izuzetno. Do kraja upisa ostalo su još tri dana pa iz Organizacije podsecaju šta uz prijavu treba još podneti prilikom konkurisanja. To su penzijski cek za mart ili februar 2009. goine, fotokopija licne karte, postojeca medicinska dokumentacija, pisana izjava, na propisanom obrascu prijave, o drugim licnim primanjima i o tome da u prethodne tri godine nisu koristili rehabilitaciju o trošku Fonda.

Požarevljani najviše koriste Vrnjacku i Soko Banju, a pored njih rehabilitacija je ove godine moguca i u sledecim lecili-štima: u Niškoj Banji, na Zlatiboru, Mladenovcu, Melnici, na Ozrenu, u Banji Koviljaci, Arandelovcu, Novom Pazaru, Ribarskoj i Mataruškoj Banji, u Novoj Varoši, Ivanjici, Gamzi-gradskoj i Vranjskoj Banji, Kanji-ži, Bujanovackoj i Sijerinskoj Banji, Apatinu, Vrbniku, Prolom Banji i Kuršumliji. Da podsetimo da je praksa odobravanja rehabilitacije penzionera u banjama Srbije o trošku Fonda PIO prekinuta u vreme ekonomske stabilizacije i velike inflacije da bi od pre dve godine ponovo bila uvedena.

POVODOM DANA OPŠTINSKE ORGANIZACIJE PENZIONERA POŽAREVCA

SVECANA SEDNICA - 9. MAJA

Drugog maja 1943. godine u Požarevcu je grupa humanista osnovala inicijativni odbor sa zadatkom da prikuplja pomoc za siromašne penzionere. Humanitarna pomoc se sastojala od životnih namirnica-pasulja, krompira, brašna, šecera i masti jer je to bilo vreme preživljavanja. Dan osnivanja Odbora kasnije je uzet za dan formiranja penzionerske organiozacije pa su tako prošle godine Požarevljani obeležili 65 godina postojanja. Ove godine, prema odluci Opštinskog odbora, Dan Organizacije obeležice svecanom sednicom 9. maja. Pored clanova, svecanosti ce prisustvovati i brojni gosti, predstavnici penzionerskih organizacija iz opština Branicevskog okruga, kao i iz gradova pobratima-Vranja i Bitolja.

VREME JE ZA IZLETE

Da clanovi penzionerske organizacije u Požarevcu vole da se druže i uživaju u prirodnim lepotama Srbije govori podatak da je prošle godine razna istorijska mesta i cuvena izletišta posetilo preko 2.500 penzionera. Posete gradovima, turistickim mestima i istorijskim znamenitostima Srbije planiraju se i ove godine. Sa lepim danima krenuli su i prve ture izleta. Sezona je prakticno otpocela 25. aprila jednodnevnim izletom grupe penzionera do Zlatibora, a za 6. jun planiran je dvodnevni izlet do Ðavolje Varoši.

- Kao i prošle i ove godine, na vreme smo usvojili program poseta i obilaska naše zemlje. Zapocinje u aprilu i traje do kraja godine. Naši penzioneri vole da putuju, imaju sada dovoljno vremena za druženje i posete lepim krajevima naše otadžbine. Tokom ove godine obicicemo skoro sve banje po Srbiji, Vojvodinu, Kruševac, poseticemo Vranje, Zajecar i Bor... Sva ta putovanja realizovacemo zahvaljujuci našim vernim saradnicima. vozacima kostolackog "Autotransporta" koji nas godinama vec bezbedno i kvalitetno voze po Srbiji, kaže Momir Pejanovic.

S.E.

TRECA OPŠTINSKA SMOTRA FOLKLORNIH ANSAMBALA SELA POŽAREVCA

LEPOTA IGRE I MLADOSTI

- KUD’’Sveta Petka’’ iz Petke sveukupni pobednik

U prepunoj Sali Doma kulture Petka, 26. aprila 2.009. godine, održana je Treca opštinska smotra folklornih ansambala sela. Organizator ovog takmicenja je Centar za kulturu Požarevac, a pokrovitelji su MZ Petka i grad Požarevac. U takmicarskoj kategoriji Trece opštinske smotre folklornih ansambala sela nastupili su: KUD ’’Miodrag Miljkovic-Migda’’ iz Cirikovca, KUD ‘’Mladost’’ iz Poljane,KUD ‘’MilošSavic’’ iz Lucice i KUD ’’Sveta Petka’’ iz Petke. KUD ’’Milenko Stojkovic’’ iz Klicevca trebalo je da nastupa,, ali iz tehnickih razloga nije nastupio. Pre pocetka tak-micenja sve goste i posetioce koji su dupke ispunili salu Doma kulture u Petki srdacno je pozdravio Radiša LJubisav-ljevic, predsednik Saveta MZ Petka, zahvalio se svim sponzorima i poželeo prijatno vece i lepu zabavu uz muziku, pesmu i igru.

Strucni žiri koji je ocenjivao takmicare radio je u sastavu:profesor violine Ni-kola Bursac, koji je zadužen za ocenji-vanje muzickog dela, etnolog Danica Ðokic za ocenjivanje kostima i pedagog Novica Stojanovic za ocenji-vanje koreografijea.

Posle završenog nastupa svih ucesnika strucni žiri je proglasio pobednike, i to:

-Najbolji orkestar je KUD ’’Sveta Petka’’ iz Petke

-Najbolja pevacka grupa KUD ’’Miodrag Miljkovic-Midga’’ Cirikovac

-Najbolja solo pesma Maja Radivojevic KUD ’’Miloš Savic’’ Lucica i

-Sveukupni pobednik folklorni ansambl KUD ’’Sveta Petka’ ’ iz Petke.

Folklorni ansambl KUD ’’Sveta Petka’’ iz Petke u 2.009.godini predsta-vljace sela Gradski Požarevac na regionalnom takmicenju folklornih ansambala u Simicevu.

Vece ispunjeno muzi-kom i igrom, lepotom i mladošcu, carima zadovoljstva ucesnika folklornih igara takmicara ovogodišnje smotre bilo je dopunjeno igrama gostiju profesionalnog ansambla KUD-a Kostolac cija virtuoznost predstavlja uzor mladima koji slede njihov put.

REC DOMACINA

Zamolili smo Radišu LJubisavljevica, pred-sednika Saveta MZ Petka, domacina Trece smotre folklornih ansambala sela grada Požarevca da nešto kaže o ovoj manifestaciji koja se održava u Petki za citaoce lista ’’Rec naroda’’.

Ova manifestacija takmicenja folklornih ansambala sela postaje tradicija. KUD Petka postoji 50 godina, uspešno radi okupljajuci mlade iz sela Petka da takav rad zaslužuje svaku pohvalu. Drago mi je što se u našem KUD-u pojavila folklorna grupa mladih, gde su deca ukljucena da nastave ovu tradiciju koja seneguje dugi niz godina u Petki. To su prave vrednosti kulture koje cemo i dalje podržavati i negovati kao tekovinu za generacije koje dolaze. Veceras cemo ugostiti KUD-a iz Cirikovca, Lucice, Poljane, kao i svoje iz KUD-a ‘’Sveta Petka’’ iz Petke. Pobednik ve-cerašnjeg takmicenja predstavljace Požarevac na regionalnom takmicenju u Simicevu.

KUD ’’SVETA PETKA’’

Radiša Jankovic, podpredsednik KUD-a ’’Sveta Petka’’ iz Petke za ‘’Rec naroda’’ kaže: Naša tradicija je duga i ranije smo radili pod imenom amatersko KUD-o Petka, a od 2.006. godine nastupamo pod imenom KUD’’Sveta Petka’’. Do sada ovo KUD –o osvajalo je bezbrojne nagrade kako na opštinskim i regionalnim, tako i na republickim takmicenjima.

Za 2.008. godinu mi smo bili zvanicni prvaci opštine Požarevac i reprezentovali smo našu opštinu Požarevac na regionalnom takmicenju folklornih ansambala u Simicevu. Treba istaci i da folklorna sekcija broji 100 clanova,da radi prvi, drugi i treci ansambl. Umetnicki rukovodilac koji uspešno radi sa svim našim generacijama jeste Živko Gošev.

I.D.

U KOSTOLACKOM DOMU KULTURE OD 21. DO 26. APRILA ORGANIZOVANA JE PRVA SMOTRA GLUMACKIH OSTVARENJA

BRAVO GLUMCI „AMATERI“!

Prva smotra glumackih ostvarenja pod nazivom „Viminacijum svetlosti moja“ (Viminacium lumen meum) u organizaciji kostolackog pozorišta „Castellum“ i ljudi iz arheološkog nalazišta „Viminacijum“, završena je u nedelju 26. aprila dodelom piznanja za najbolju mušku , žensku i epizodnu ulogu. Strucni žiri za glumca smotre proglasio je Dobrivoja Pet-rovica, clan pozorišta „Bata Bulic“ iz Petrovca na Mlavi. Priznanje najbolje glumice dodeljeno je Ivani Terzic iz pozorišta „Janko Veselinovic“ Bogatic a za najbolju epizornu ulogu nagrada je urucena Verici Gavrilov, iz pozorišta „Kastelum“ Kostolac. Nagrade je urucio Obrad Terzic, menadžer arheološkog nalazišta „Viminacijum“.

Na smotri je prikazano ukupno šest predstava. Pozorište „Milivoje Živanovic iz Požarevca, prestavilo se Cehovljevim komadom „Krcma na drumu“ u režiji Radiše Jevremovica. Kostolacko pozorište “Kastelum“ izvelo je drugog dana smotre predstavu „Laki komad“, koju je po tekstu Nebojše Romcevica koju je režirao Radomir Ðordevic. Treceg dana smotre kostolackoj publici predstavilo se pozorište „Bata Bulic“ iz Petrovca na Mlavi, komadom „Kako sam voleo Tita“, po tekstu Zlatana Dorica u režiji Miloša Jagodica. Pozorište „Masuka“ iz Velike Plane izvelo je komad „Beogradska triologija“, savremenog dramskog pisca Biljane Srbljanovic, u režiji Dejana Cicmilovica. Prestavom „Atentat“, po tekstu Miloša Nikolica, u režiji Miroslava Jozica, predstavilo se predposlednjeg dana smotre Gradsko pozorište“ Smederevska Palanka“. Cast da zatvori ovogodišnju smotru glumackih ostvarenja ,ukazana je pozorištu „Janko Veseli-novic“ iz Bogatica, sa predstavom „Tre sorelle“, koju je po tekstu Stevana Koprivice režirao Zoran Ðonlic.

Ako je cilj manifestacije bio da se amaterima , koji poseduju telenat i vole glumu pruži nova šansa da se iskažu i pokažu a publici da u tome uživa, onda se može zakljuciti da su organizatori smotre u potpunosti uspeli u svojoj nameri. Šta reci o glumcima nego, svaka cast. Po reakcimama ucesnika smotre i publike ova manifestacija zaslužuje da postane tradicionalna, što ce doneti novi kvalitet u pogledu afirmacije amaterskog glumackog stvaralaštva, a Kostolcu novu , lepu i zanimljivu kulturnu manifestaciju posvecena glumcu amateru i publici.

Priznanja, za najbolju mušku i žensku ulogu veceri, koje je strucni žiri dodeljivao posle svake izvedene predstave, poneli su: Vladislav Velkovski i Milica Ilic (Pozorište „Milivoje Živanovic“), Nenad Despotovic i Milica Despotovic („Kastelum„), Dobrivoje Petrovic i Suzana Stankovic („Bata Bulic“), Ðorde Živadinovic i Suzana Predic („Masuka“), Aleksandar Stošic i Dragana Radovanovic („Smederevska Palanka“), Branislav Kojic i Ivana Terzic („Janko Veselinovic“).

S. Sreckovic

NA PRVOM KONKURSU "SLOBODAN STOJANOVIC" U ORGANIZACIJI BIBLIOTEKE "ILIJA M. PETROVIC" POŽAREVAC

NAJBOLJA DRAMA "LETACI" DIMITRIJA KOKANOVA

Na prvi konkurs za nagradu "Slobodan Stojanovic" za najbolju neobjavljenu dramu koji je organizovala Narodna biblioteka "Ilija M. Petrovic" iz Požarevca, stiglo je ukupno 25 dramkih radova. Žiri u sastavu Radomir Putnik, Gojko Božovic i Miomir Petrovic, jednoglasno je odlucio da za najbolji rad proglasi dramu "Letaci" autora Dimitrija Kokanova, studenta Akademije umetnosti u Beogradu.

Na Konferenciji za novinare prošlog petka na kojoj su saopšteni rezultati konkursa, Gojko Božovic je pored ostalog rekao da "nagradena drama na moderan i sugestivan nacin, a pri tome koristeci minimalisticka sredstva, izvodi pred citaoce nekoliko izazovnih pitanja savremenog gradskog života: od odrastanja do otudenja, od privatnosti do javne scene, od malog grada do velikog sveta, od velikih ocekivanja do postepenog zgašnjavanja svega, pa i izrazitih individualnosti. Zaokružena i vešto napisana, ova drama pokazuje naglašenu sposobnost suocavanja sa aktuelnim pitanjima i njihovog samosvesnog preispitivanja".

U najuži izbor žiri je izdvojio i sledece drame: "Poslednji cin" autora Pede Trajkovica iz Jagodine, "Požarevac-Beograd" iz pera Biljane Milovanovic-Živak iz Požarevca i "Sofijin svet", dramski tekst Sanje Lazetic iz Niša.

STUDENT SINIŠE KOVACEVICA

Zahvaljujuci se žiriju na nagradi, mladani Kokanov je napomenuo da su "Letaci" njegov prvi nagradeni tekst i da ce mu ona biti podstrek u daljem pisanju. Za svoj uspeh "okrivio" je profesora Sinišu Kovacevica u kome nalazi veliku podršku.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu u periodu od 16.04.do 24.02.2009.godine rodenoo je 27 beba, 10 decaka i 17 devojcica.

Sinove su dobili. Anica i Milan Asanovic iz Kuceva, Milena Nikolic i Dejan Mitrovic iz Bistrice, Ivana Ilic i Slobodan Miloševic iz Jošanice, Mina i Milan Rajkovic iz Požarevca, Mirjana i Vladan Stojilovic iz Požarevca, Ljendita Zorjani i Tefik Murina, Jelena i Nenad Ðuricic iz Maljurevca, Meliha i Adem Kujovic iz Kostolca, Lidija i Dejan Ilic iz Kuceva, Violeta i Miloš Šumonja iz Požarevca i Sanja Kraguljac i Miloš Bogosavljevic iz Petrovca.

Kcerke su dobili: Zuhra Zenlji i Isup Sahili iz Požarevca, Nataša Boti i Saša Radosavljevic iz Petrovca, Lizam Kamberovski i Idriz Ibrahim iz Kostolca, Dragica Bucanovic i Rance Rajcic iz Dvorišta, Ivan Acic i Draško Ðuric iz Sirakova, Marijana i Nikola Mladenovic iz Kostolca, Tanja i Goran Nestorovic iz Recice, Ljiljana i Aleksandar Todorovic iz Požarevca, Milja Milojevic Stoiljkovic i Dejan Stoiljkovic, Jelana Ðuric i Bojan Jovanovic iz Porodina, Tamara Kokaric iz Požarevca, Danijela Ðordevic i Mile Pešic iz Prugova, Maja i Goran Petkovic iz Požarevca, Maja i Danijel Miljkovic iz Petrovca, Sladana i Ivan Nikolic iz Miljevica i Ivana i Nebojša Krstic iz Požarevca.

LAZARIZMI

- Od svih uvoznih artikala, najbolju produ u Srbiji ima kriza!

- Od svih poljoprivrednih kultura, kod nas najbolje uspevaju politicari!

- Nije mogao da se odluci: da li koprive ili zelje i pade kao sveca!

- Zbog velike ekonomske krize, praznik rada 1. maj, nece se slaviti!

- Da li ce i oni koji su ostali bez posla, slaviti praznik rada!?

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

PUŽNA VREMENA

Redaju se i sustižu praznici kao (nekad) na proizvodnoj traci. Ima tu: domacih i svetskih, svetih i državnih, medunarodnih i lokalnih praznika, pa slave, preslave i td. Praznika, dakle, ima i dalje, samo su trake (proizvodne) nešto utihnule.

Pa, vi kad pogledate, recimo, samo april i maj, pa, onda, jun... ma, šta, pogledajte mart! Ma, kakvi, krenimo od januara pa do decembra! Sve je to prepuno praznika. A trake (proizvodne)?

Pa, eto, uzmimo praznik rada. (Za one koji su zaboravili šta to beše praznik ili rad, to je svetski praznik u cast radnika, tj. radnicke klase i pada redovno 1. maja, ne menja datum; jedino, u izuzetnim prilikama, može da padne petog ili šestog, odnosno, kako se dogovorite sa šefom.

E, sad, ranije, u stara dobra vremena, kad je bog rada išao po zemlji i kad su trake hitale ka prebacaju plana, bilo je para da se ovaj praznik proslavi kako lici i prilici jednoj prosecnoj, cetvoroclanoj porodici. Porodicna korpa bila je prepuna za taj dan, sa sve pecenim jagnjetom i svim zelenišem odozgo.

Danas, kada su se proizvodne trake umorile i potrošile, kada su, jednostavno, stale ili ih je neka nevidljiva ruka na volšeban nacin zaustavila, radnicima je, u praznicnoj potrošackoj korpi, ostao samo zeleniš.

Naravno, ima opravdanja za to: stale su i mnoge svetske proizvodne trake (namerno je izbegnuta jedna, najcešce izgovarana rec u ovoj godini, sa prefiksom: svetska), što znaci da ce i tamošnji radnici proslaviti ovaj praznik skromno i sa zelenišem.

Dabome, reci ce neko, narocito vegetarijanci, da se zbog ovoga ne bi trebalo jediti, povrce je zdravo, šta ce vam meso! Takode, isto to mogu da kažu i vlasnici onih zaustavljenih traka, a koji sebi mogu da priušte životinjsku hranu.

Ima i onih koji zagovaraju teoriju da se jagnjetina ne jede pre Ðurdevdana! Eto, dakle, korisnog i zdravog saveta za one koji ne mogu bez mlade jagnjetine za 1. maj, a ne mogu da je nabave. Neka se strpe do Ðurdevdana.

A komšija, penzioner sa drugog sprata, šapnu mi u prolazu:

- I ja cu da ze omrsim za 1. maj!

- Kako, na koju foru?

- Zaklacu dva puža, samo da i' ja i baba uvatimo!

Miodrag Lazarevic

FUDBAL – PRVA LIGA SRBIJE 25. KOLO

MITIC ZA POBEDU

- Mladi radnik – Kolubara 1:0 (0:0)

Stadion Mladog radnika u Požarevacu. Gledalaca: oko 2500. Sudija: Lazar Lukic (Beograd) 7. Strelac: Saša Mitic u 95. minutu. Žuti kartoni: Stanojevic, Jašic, Cenic (Mladi radnik), Marinkovic, Ristanovic, Mišic (Kolubara).

Mladi radnik: Pejovic 7, Stokic 6, Vasiljevic 7, Kojic 6, Cenic 6, Matic 6 (Miletic), Luka 6 (Mitic), Svojic 7, Jankovic 6 (Pejcic), Jašic 6, Rankovic 8.

Kolubara: Mišic 7, Ristanovic 6, Jovanovic 6, Dimitrijevic 6, Rankovic 6, Aškovic 6, Marinkovic 6 (Nešic), Obradovic 6, Brajovic 6, Medic 6, Sredojevic 6 (Stokanovic).

Igrac utakmice Saša Rankovic (Mladi radnik).

U dvadeset petom kolu Mladom radniku je bilo teško savladati goste iz Lazarevca, ali na srecu, to se desilo u nadoknadi vremena. Kapiten Rankovic u 95. minutu omogucio je visokom Miticu da obraduje sve navijace, iako su se oni pomirili sa nerešenim rezultatom. Mladi radnik nije uspeo da primora goste da se brane, vec im je dozvolio i da napadaju. Srednji red bez kapitena Ðordevica nije dobro funkcionisao, Svojic je pokušavao, pravio driblinge, tukao iz daljine, Vasiljevic ubacio loptu u peterac, ali nigde nikog nije bilo.Svojic je sa oko 20 metara šutirao, ali golman Mišic hvata loptu. U 32. minutu Rankovic na pas Jankovica pogada donji deo stative.

U nastavku susreta golman Mišic bio je komandant odbrane Kolubaraca. Rankovic na petercu okrece dva igraca odbrane i šutira u mrežu, golman gostiju stajao je kraj stative i uspeo da skrene loptu u korner. Gosti su imali pravu priliku tek u 68. minutu. Medic iz slobodnog udarca šalje loptu pored stative. Gosti su se posle svakog faula previjali po terenu, a sudija Lukic je uredno štopovao svaki prekid i uredno produžio susret za sedam minuta nadoknade. Igrao se 95. minut, lopta je bila kod igraca odbrane Kolubare, u tom trenutku desio se nesporazum, Ristanovic i Dimitrijevic su mogli da sklone loptu, potrcao je i golman Mišic, svi su zastali na trenutak, oklevajuci ko ce krenuti ka lopti, ali Rankovic uspeva da iskoristi to razmišljanje, stiže do lopte šutira ka Miticu koji u skoku glavom lako pogada mrežu za 1:0. Pobeda je bila mukotrpna, ali zaslužna.

D.N.