Header

PETNAESTE GLUMACKE SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC”

VRHUNSKE PREDSTAVE – ODLICNI GLUMCI

Ukoliko bi se duhovno lice Požarevca oslikavalo kroz festival koji slavi pozorišnu umetnost, reklo bi se, bez rezerve da se radi o sredini koja stoji visoko na lestvici negovanja umetnickih vrednosti. Po petnaesti put grad pohode pozorišta i glumacke velicine kojima se ne može osporiti umetnicki integritet. A sve se dešava u cast glumca rodenog u gradu koji slavi njegovo ime, barda srpskog pozorišta Milivoja Živanovica.

Formalno, festival je poceo polaganjem cveca na grob Milivoja Živanovica, 2.aprila, na dan njegovog rodenja, da bi se svecano otvaranje odigralo u cetvrtak, 8. aprila. Po tradiciji, kljuceve grada predsednici strucnog žirija, dramskoj umetnici Ðurdiji Cvetic predao je gradonacelnik Miodrag Milosavljevic. Besedu o glumcu govorio je ministar kulture u Vladi Republike Srbije, Nebojša Bradic. Njegova beseda obuhvatila je videnje pozorišta u Srbiji i zadatak koji umetnost ima u jednom društvu. Izmedu ostalog, Bradic je rekao:

- Mi ponekada samozadovoljno tvrdimo da je naše pozorište najbolje u okruženju. Ali, da li je zaista tako? Ima onih koji kažu da je pozorište u Srbiji u permanentoj krizi. Krize se javljaju izmedu velikih ocekivanja i malih mogucnosti. Pozorište je specificna umetnost, ono mora živo da komunicira sa svojom okolinom, inace postaje spomenik. Duh je onaj koji živi, to jeste zadatak pozorišta, to jeste zadatak umetnosti. Neophodna su nova razmišljanja, kako bi pozorište moglo da zadrži svoju vitalnost.

Po izboru selektora, Božidara Ðurovica, reditelja i upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, Glumacke svecanosti prikazuju požarevackoj publici kvalitetne i umetnicki verifikovane predstave; prva medu njima, ona koja je otvorila festival bila je predstava “Bahantkinje” (Euripid) u režiji i adaptaciji Stefana Valdemara Holma i izvodenju Narodnog pozorišta Beograd. U ovom osavremenjenom antickom komadu briljirali su Nenad Stojmenovic u ulozi Dionisa, Marko Nikolic, kao Tiresija, Tanasije Uzunovic koji je igrao Kadma, oca Pentejovog, koga je tumacio Igor Ðordevic, Radmila Ðordevic, kao Agava i drugi. Po tradiciji dodeljene su dve nagrade: nagrada žirija publike i nagrada strucnog žirija za najbolje glumacko ostvarenje veceri. U ovom slucaju, mišljenja oba žirija su se poklopila, pa je priznanje za glumca veceri dobio Tanasije Uzunovic.

Sledece veceri Kruševacko pozorište je, na opšte oduševljenje publike odigralo “Dunda Maroja” u režiji Kokana Mladenovica. Bio je to neki drugi “Maroje” od onoga kako ga je Marin Držic opisao, komedija sa glumackim bravurama, u kojoj glavnu ulogu, Pometa igra Branislav Trifunovic. Dundo Maroje bio je Milija Vukovic, Maro - Nebojša Vranic, Petrunjela - Miloš Samolov i drugi. Oba žirija ponovo su donela istu odluku, glumac veceri bio je Branislav Trifunovic.

Pod rediteljskom palicom Gorana Markovica, koji je i autor komada “Falsifikator”, trece festivalske veceri odigrana je istoimena predstava. Uloge su tumacili: Tihomir Stanic, Danica Ristovski, Miodrag Krivokapic, Ljubomir Bandovic... Glumac veceri – Tihomir Stanic.

Nedelja uvece bila je rezervisana za komad Tenesija Vilijamsa “Macka na usijanom limenom krovu” u izvodenju Dramskog i operskog teatra “Madlenianum” iz Zemuna. U ulozi Margaret svoje glumacko umece pokazala je Nataša Ninkovic, Brik je bio Nenad Jezdic, Megi – Branka Pujic, otac Brik - Miodrag Krivokapic, Guper - Nebojša Kundacina... Po odluci žirija publike, glumica veceri bila je Nataša Ninkovic, dok je strucni žiri za glumca veceri proglasio Nenada Jezdica.

Poslednje takmicarske veceri, po programu, nastupa još jednom Narodno pozorište, sa Nušicevim “Pokojnikom”, o cemu cemo pisati u narednom broju lista “Rec naroda”, kao i odluci ko ce poneti laskavu titulu najboljeg glumca 15. Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”.

Pratece manifestacije Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” i ove godine, po tradiciji, obuhvatile su prijem clanova porodice velikog glumca u svecanim salonima Gradske uprave, a prisutnima se obratio gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, podsecajuci na velicinu i duhovnu zaostavštinu Živanovica.

U holu Centra za kulturu, ispred velike sale, u kojoj se igraju sve predstave, otvorena je izložba fotografija koja prati Glumacke svecanosti, od njihovog pocetka, do ovogodišnjih.

Urucene nagrade za esej o glumcu

Na konkurs za nagradu Esej o glumcu ove godine nije pristigao zavidan broj radova, no svakako svecanost dodele održana je protekle subote u svecanim salonima. Prvonagradena, za esej o Dari Džokic, je Kristina Bugarski iz Beograda. Drugu nagradu, za esej o Voji Brajovicu dobio je Milisav Milenkovic iz Požarevca, a trecu, za esej o kostimografkinji Božani Jovanovic, Mirjana Vukojcic iz Beograda.

L.Likar

“ZELENI KARAVAN SRBIJE“ U POŽAREVCU

PROMOVISANA NOVA EKOLOŠKA POLITIKA

Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao jedan od najvecih problema životne sredine u Srbiji, oznacilo je nizak nivo upravljanja otpadom koji je nastao kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture, ali i loših navika i nebrige za okolinu. To je bio samo jedan od razloga za ustanovljavanje kampanje na nivou Republike, pod nazivom “Zeleni karavan Srbije“. Tvorci ovog eko karavana koji ima zadatak da prode kroz celu Srbiju i promoviše novu ekološku politiku, na celu sa dr Oliverom Dulicem, ministrom za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, boravili su prošle srede u Požarevcu. Razgovarali su sa nacelnicima Branicevskog, Podunavskog, Borskog i Zajecarskog okruga, a u razgovorima su ucestvovali i celnici gradova i opštine sa podrucja ova cetiri okruga. U gradskom zdanju Požarevca, održana su dva foruma. Jedan je bio na temu “Ekologija i zaštita životne sredine” a drugi “Gradevina, urbanizam i prostorno planiranje”.

Strategija uprvljanja otpadom

Ispred grada Požarevca, ministra, njegove saradnike, kao i sve ostale ucesnike karavana, pozdravio je gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, izražavajuci zadovoljstvo što je Požarevljanima pružena prilika da se pokažu dobrim domacinima. Milosavljevic je potom govorio i o aktuelnim problemima životne sredine i prostornog planiranja grada Požarevca:

-Problema ima puno i sa divljim deponijama, a isto tako i u oblasti prostornog planiranja. Danas smo ovde da razmenimo mišljenja i iskustva i da podržimo akciju koju sprovodi Ministarstvo. Sve pohvale sa moje strane što je Ministarstvo uvidelo potrebu da pride lokalnim samoupravama i razgovara na ove teme, o zaštiti životne sredine, ekologiji i o urbanizmu i prostornom planiranju. Obe teme su goruce. Moram da kažem da mi u Požarevcu aktivno radimo u pogledu zaštite životne sredine, pogotovu kad je u pitanju upravljanje komunalnim otpadom. Uradili smo lokalni plan, ovih dana cemo sigurno potpisati Sporazum i otvoriti put prema buducoj regionalnoj deponoji. S druge strane, ima toliko divljih deponija, da ja imam obicaj da kažem, da kada bi pocistili sve te deponije, sutradan bi mogli da zatvorimo smetlište kod Požarevca. Prioritet nam je dakle rešenje problema regionalne deponije. Ovo je pitanje broj jedan u Požarevcu, ali i citavom Podunavskom i Branicevskom okrugu i na tome radimo. S druge strane, u vezi prostornog planiranja angažovani smo na izradi neophodnih planova i akata... Požarevac nema katastar nepokretnosti, a samim tim nema ni rešene imovinsko-pravne odnose, što nam stvara velike probleme, ne samo kod legalizacije, rekao je Milosavljevic koji je za brže rešavanje problema u oblasti prostornog planiranja naveo i potrebu za kadrovima.

Težak put zapocetih reformi

Obracajuci se predstavnicima cetiri okruga, ministar Dulic napomenuo je da je „Zeleni karavan“ namera Ministarstva da promeni nešto u redovnoj komunikaciji republickog nivoa vlasti sa okružnim odnosno regionalnim i lokalnim organima.

-Ovde je danas celo Ministarstvo. Pored državnih sekretara, prisustvuju i pomocnici ministra koji su nadležni za sve sektore koji sa vama direktno komuniciraju. Ovde je i direktorka Fonda za zaštitu životne sredine i siguran sam da cete imati prilike da razjasnite sve ono što su vaše svakodnevne dileme. Prošle godine smo uspeli da obavimo sve ono što, na žalost, u protekloj deceniji nije uradeno, a to je jedna velika reforma dve važne oblasti koje doticu svaki segment života. Ljudi koji su pre nas bili u ovim ministarstvima pokušavali su i borili se koliko su mogli, kako bi se izborili sa problemima životne sredine i prostornog planiranja, ali, suštinski je nedostajalo sve, i regulativa i jedan veci broj ljudi i ono što je svakao najvažnije, sistem komunikacije izmedu procesa donošenja zakona, sa jedne strane i procesa implementacije tog zakona. A korisnici zakona su uglavnom lokalne samouprave koje treba direktno da ga sprovode. Mnogo je lakše zakon napisati, nego ga sprovesti na terenu i razjasniti u svakoj opštini šta je zakonodavac, odnosno zakonopisac hteo da kaže u svakom od pojedinih clanova tog zakona. Imali smo situacije u kojima se zakon na jedan nacin cita ili tumaci na teritoriji jedne opštine na severu Srbije, a drugacije na teritoriji neke opštine na jugu Srbije. Kada je u pitanju oblast planiranja i izgradnje, imamo neverovatne primere da se u nekim opštima gradevinska dozvola mogla izvaditi za dva meseca, a u pojedinim opštinama cak uopšte nije mogla da se izvadi... Pokušali smo da udemo u jednu opsežnu reformu celokupnog sistema, da barem unifikujemo nivo usluga koje svaka opština treba da pruži svom gradaninu, bez obzira da li on živi u Subotici, Coki, Novom Sadu ili Beogradu...Dovodenje reformi do kraja, nece biti lako, naglasio je Dulic koji je u nastavku naveo da ce se citav ovaj posao završiti tako što ce svaka opština u Srbiji imati neophodna planska i prostorna akta koja ce biti dovoljna za realizaciju vizije daljeg razvoja i za brzo izdavanje gradevinskih dozvola.

-Mi smo, kao Ministarstvo, za ovu godinu izdvojili znacajna sredstva i spremni smo da ucestvujemo u sufinansiranju tih akata. Vecina opština pokazuje dobru volju da u to ude, pa su vec krenule u proces donošenja neophodnih akata. Pare nisu problem, obezbedicemo ih zajedno sa vama, problem je što ne postoji dovoljan nivo svesti gde se, šta i pod kojim uslovima može graditi, istakao je ministar, insistirajuci na tome da svaka opština do decembra sledece godine donese sva neophodna dokumenta.

Nastavak akcije „Ocistimo Srbiju“

Akcija “Ocistimo Srbiju“ u kojoj su prošle godine ostvareni ogromni rezultati na uklanjanju divljih deponija, ove godine fokusirace se na jednoj temi koja opterecuje sve gradane, a to je pitanje zdravlja. Najnovija istraživanja govore da je svaka treca bolest kod dece izazvana zagadenjem životne sredine. Srbija se suocava sa problemom povecanja broja obolelih od bolesti ciji su izazivaci u zagadenoj životnoj sredini. Važno pitanje u akciji “Ocistimo Srbiju“ ove godine je i šta raditi sa otpadom? Usavršavanjem reciklažne industrije tako da svaka vrsta otpada može da završi u reciklaži, omogucice se ponovno dobijanje korisne materije. Moramo iz prirode ukloniti sve zagadujuce supstance i poceti da razmišljamo na jedan potpuno drugaciji nacin kada pricamo o otpadu. Otpad je ogorman resurs koji treba iskoristiti u svrhu novog zapošljavanja i u svrhu ekonomskog jacanja, culo se u razgovorima u okviru „Zelenog karavana“ koji je svoj boravak u Požarevcu završio tako što je ministar Dulic gradonacelnicima i predsednicima opština urucio ekološke kutije za odlaganje papira. Ove kutije su pre dva meseca postavljene u svim prostorijama Vlade Srbije i u njih se svakoga dana prikupi kontejner papira koji je ranije završavao na smetlištu, a sada u reciklaži.

- Svaka opština dobice onoliko kutija koliko joj je neophodno. Na opštinama je da se dogovore sa svojim komunalnim preduzecima i privatnicima da se taj papir posle reciklira. Za prikupljeni papir dobice novac, a reciklažna industrija, kvalitetan materijal. Samo u ovoj godini na taj nacin uštedecemo milione evra, rekao je Dulic.

M. P.

CETVRTA SEDNICA SKUPŠTINE GRADSKE OPŠTINE KOSTOLAC

USVOJEN BUDŽET

Cetvrta sednica Skupštine Gradske opštine Kostolac održana je 6. aprila, i to, po prvi put u prostorijama Gradske opštine Kostolac.

Doneta je Odluka o budžetu GO Kostolac za 2010. godinu, sa finansijskim planovima Skupštine GO Kostolac, planovima predsednika i Veca GO Kostolac i organa Uprave GO Kostolac, donet je Program investicionih radova za realizaciju preko Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju grada Požarevca” u 2010. godini i imenovani su predsednici, zamenici predsednika i clanovi radnih tela Skupštine GO Kostolac. Time su stvoreni svi uslovi za funkcionisanje GO, u kojoj sledi raspisivanje konkursa za nacelnika Uprave GO Kostolac.

Inace, ova sednica Skupštine nije televizijski prenošena, kako je obrazloženo, zbog neophodnosti da se najpre usvoji budžet i potom isplaniraju sredstva za medije, što bi trebalo da se dogodi sa rebalansom budžeta.

Poslednja karika

Budžet Gradske opštine Kostolac iznosi 75.544.315 dinara, od cega ce oko 47 miliona dinara biti usmereno na investicije, a ostatak cine materijalni troškovi, troškovi plata i funkcionisanja GO Kostolac. Njegovim usvajanjem stekli su se uslovi za neometano funkcionisanje GO Kostolac. Bila je to poslednja karika nephodna za ostvarivanje konkretnih rezultata.

Najviše diskusije vodilo se upravo o budžetu. Protiv njega glasali su SNS, LDP i DSS- NS. Ocena ovih opozicionih stranaka je da je 75.544.315 dinara malo novca za GO Kostolac koja broji 20.000 stanovnika. Sa tim je stavom saglasna i koalicija na vlasti (SPS- PUPS- JS, DS, G 17 PLUS i SPO, uz podršku GG dr Dragoljub Ivanovic), koja ukazuje da je uzrok pre svega u tome što je GO Kostolac formirana u vreme kada su vec bili prošli svi zakonski rokovi koji bi omogucili drugacije utvrdivanje sredstava u budžetu, uz napomenu da je konacan iznos sredstava kojima GO Kostolac raspolaže znatno veci od sume predvidene budžetom, jer je neophodno uzeti u obzir i sredstva iz Fonda za razvoj i Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, kod kojih je konkurisano projektima u vrednosti od 220 miliona dinara. Otuda ce sredstva kojima ce GO Kostolac raspolagali biti veca za iznos dobijen iz tih fondova.

S ciljem jasnijeg predstavljanja budžeta i njegove strukture, sednici je prisustvovala i šef odseka za budžet i finansije grada Požarevca, Jelena Petrovic, koja je istakla: „GO Kostolac prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji RS nije jedinica lokalne samouprave, tako da smo na osnovu konsultacija sa Ministarstvom finansija došli do rešenja koja bi doprinela tome da GO Kostolac što pre pocne da funkcioniše, što znaci da sastavimo odluku o budžetu. Nismo mogli da utvrdimo prihode koje ostvaruje GO Kostolac, tako da smo dobili instrukcije da je jedini nacin da se trenutno GO Kostolac obezbede sredstva namenskim transferom sredstava nižim nivoima vlasti. Rokovi o donošenju budžeta su ispoštovani u delu odluke o budžetu grada Požarevca i ni u jednom trenutku Ministarsvo nije zamerilo što je to ucinjeno usred godine, a s obzirom na to je GO Kostolac osnovana nakon što su prošli svi zakonski rokovi propisani Zakonom o budžetskom sistemu.

Sekretar Skupštine GO Kostolac, Sladana Petrušic, ukazala je po završetku zasedanja na važnost izglasavanja budžeta za dalji rad GO Kostolac: „Sada GO Kostolac može u pravom smislu da pocne da funkcioniše, što ne bi bilo moguce bez donošenja Odluke o budžetu GO Kostolac. Sada celokupna Uprava može poceti da radi i ostvaruje interese gradana. Stvorili su se uslovi za raspisivanje konkursa za nacelnika Uprave GO Kostolac. Tu ce odluku doneti Vece GO Kostolac. Kada se nacelnik izabere njegov prvi zadatak je da uradi Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Upravi, na koji saglasnost daje Vece GO Kostolac, a nakon svega toga slede i konkursi za mesta predvidena prema tom Aktu.“

Diskusija

Na sednici su se cule kritike o iznosu predvidenim budžetom, na koje je odgovorio predsednik Gradske opštine i Veca GO Kostolac, Vladimir Vila:

-Kada se budu utvrdili prihodi koji se ostvaruju u GO Kostolac sešcemo sa predstavnicima grada Požarevca i dogovoriti kome koliko pripada. Tako je postupio i Beograd sa svojim gradskim opštinama. Sada za to nije bilo uslova jer je GO tek formirana. To nas ocekuje kada budemo imali egzaktne podatke, kako bi se moglo pristupiti planiranju budžeta za iducu godinu u kojem možemo racunati na ozbiljniji iznos. Inace, konkurisali smo kod Fonda za razvoj i Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine sa ukupno 220 miliona dinara, tako da bi i to morali pridodati iznosu sredstava GO. Na nama je da uspemo da kvalitetno utrošimo planiranih 47 miliona dinara iz budžeta za investicije i da se pripremimo za iducu godinu, za ozbiljniji i veci budžet. Na nama je da opština stasa, ojaca, da kod nas jednog dana imamo i javna preduzeca i ustanove. Cilj nam je isti, nama clanovima Veca, odbornicima Skupštine i našim gradanima. Ove godine imacemo znacajna ulaganja u infrastrukturu u našoj GO, a još ozbiljnije investicije usledice iduce godine, kada cemo se angažovati na radovima iznad zemlje... Moram reci i da smatram da je korisno i dobro to što se odbornici ukljucuju na ovaj nacin u celokupan rad, dolaze sa konstruktivnim kritikama i pozivam ih da dodu i prikljuce nam se u svakodnevnom aktivnom angažmanu. Pomoc je uvek dobro došla.

Odbornik opozicione SNS, Dragan Atanackovic, nakon zasedanja dao je svoju ocenu rezultata 4. sednice Skupštine GO Kostolac, iskazujuci optimizam da ce sa iducom godinom raspodela sredstava teci drugacije:

-Skupština je na današnjoj sednici za gradane Kostolca ucinili relativno malo, ali s obzirom na to kakve su sve okolnosti bile prilikom formiranja GO i svih njenih organa pitanje je da li je objektivno i moglo više? Osnovni problem je to što shvatanje Gradske optšine izgleda da nije rašcišceno, pocev od Republike, pa do nižih nivoa. I na ovoj sednici se culo mišljenje da GO ne postoji kao institucija u sistemu, pa je otuda diskutabilna i primenjivost zakona bitnih prilikom donošenja budžeta. Osnovni problem u tom smislu je to što GO Kostolac nema budžet sa izvornim nacinom finansiranja, nego su to transferna sredstva, koja uslovno receno zavise od necije dobre volje. Ukoliko se tako nastavi problemi ce se nagomilati. Predsednik Vila je svestan tog problema i prihvata našu argumentaciju. On je godinama u tim poslovima i na našoj je strani, tako da se nadamo da ce nedostaci biti nadomešteni.

U diskusiji je odbornik još jedne opozicione partije, LDP- a, Vladica Brankovic, istakao: „U predizbornoj kampanji smo davali obecanja i pred te gradane moramo izaci sa konkretnim rezultatima, koje smatram da ovakvim budžetom necemo moci da postignemo. Grad Požarevac ima 60.000 stanovnika sa okolnom mestima, a od toga je 20.000 u GO Kostolac. To je trecina, medutim, tako stvari ne stoje kada sagledamo budžet grada Požarevca naspram budžeta GO Kostolac. Moram da istaknem da LDP nije ovde da bi bio protiv i bio kontra poziciji. Nas su izabrali gradani kojima moramo položiti racune za naš rad. Nema antagonizma prema gradu Požarevcu, ali naše je da se zalažemo za ravnopravniju raspodelu sredstava.Mi želimo partnerski odnos.“

Protiv budžeta glasali su i odbornici DSS- NS, ispred kojih je Saša Lazic, izmedu ostalog, rekao: „Bojim se da ce grad Požarevac pre da nas ukine nego da nam poveca budžet. Ali, za dobrobit ove GO nadam se da cu biti demantovan.“

Ispred vladajuce vecine, odbornik SPO, Nebojša Nikolajevic je istakao: “Slažemo se da je budžet mali, ali realno je da je u pitanju znatno više novca, više od 300 miliona sa sredstvima iz fondova. Važno je da budemo racionalni i realni, kao i da gradane “nahranimo” istinom. U ovom budžetu ima mesta za nadogradnju. Ipak, usvojicemo ga kakav jeste. Nije savršen, ali je neophodan i mi preuzimamo odgovornost, a vi sacekajte novembar i decembar za ocenjivanje našeg rada.”

A. M.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE GO KOSTOLAC, DR EMIL ANDRUN

NA PRAVOM PUTU

Sigurnim koracima Gradska opština Kostolac zaokružuje svu svoju pravnu regulativu, kako bi mogla na kompetentan i zakonski nacin da odgovori potrebama gradana Kostolca, ocenio je predsednik Skupštine GO Kostolac, dr Emil Andrun, i istakao:

-I ova sednica je bila izuzetno konstruktivna. Delujemo kao jedan hor u kojem ima i razlicitih glasova, ali koji zajednickim snagama deluju u interesu naših gradana. Mislimo da smo na pravom putu. Okruženi smo ljudima koji nas pomažu. Tako je danas sednici prisustvovala Jelena Petrovic, koja nam je pružila znacajnu strucnu pomoc. Ovo su naši prvi koraci i rekao bih da sasvim sigurno koracamo u buducnost i da cemo mnoge poslove i funkcije, korak po korak, preuzimati i samostalno raditi u interesu i Kostolca i Požarevca. I ovom prilikom imam potrebu da se iskreno zahvalim gradu Požarevcu usled sveukupne pomoci, a, naravno, i gospodinu Draganu Jovanovicu, koji sa svojim timom iskazuje izuzetne rezultate na ovom podrucju, ali i izuzetno razumevanje za sve probleme ove sredine. Dolazilo je i prolazilo ovuda mnogo direktora i cini se da nisu uvek mogli, a možda nisu ni hteli, da ucine neke pomake, jer nije ispravno da u jednoj bogatoj sredini živi siromašna opština. Verujem da ce uz razumevanje svih tih ljudi Kostolac postati, na radost i Požarevca i Braniceva i Srbije, jedna dobro uredena i dobro zaposlena opština. Što se tice daljih aktivnosti GO Kostolac, ubuduce nece biti toliko retorike vec ce biti sasvim konkretnih rezultata.

DRUGA SMOTRA GLUMACKIH OSTVARENjA “VIMINACIUM SVETLOSTI MOJA” U KOSTOLCU, OD 20. DO 24. APRILA

PRAZNIK ZA DUŠU

Kostolacko Amatersko pozorište “Castellum” priprema se za predstojecu petodnevnu, drugu po redu, Smotru glumackih ostvarenja “Viminacium svetlosti moja”. Tih dana, od 20. do 24. aprila, na sceni kostolackog Doma kulture predstavice se pet pozorišta i desetine glumaca.

Selektor Smotre je Radomir Ðordevic, reditelj kostolackog AP “Castellum”, koji istice za cilj ove manifestacije da se amaterima koji poseduju talenat i ljubav prema glumi pruži šansa da taj talenat iskažu, a posetiocima da u tome uživaju:

-Pozorište je živa umetnost, pozorište je umetnost koja je kompatibilna sa bilo kojom drugom umetnošcu. Gledajuci pozorišni cin gledamo i umetnost slikarstva, književnosti, fotogratije i cujemo muziku. Pozorište ima i svoj usud jer se dešava samo onog trenutka, u onom vremenu dok predstava traje.

Svake veceri, troclani žiri nagradivace najboljeg glumca i izuzetno ostvarenje na sceni, a u završnici Smotre bice proglašen najbolji glumac i najbolja glumica celokupne manifestacije. Planirano je da pet pozorišnih dana u Kostolcu otvori neko od zvanicnika ispred Gradske opštine Kostolac.

Smotra ce u utorak poceti nastupom ozorišta “Milivoje Živanovic” iz Požarevca, predstavom “Život je sve što te snade”, po tekstu i u režiji Mirjane Ojdanic. U sredu ce Amatersko pozorište “Bata Bulic” iz Petrovca na Mlavi igrati predstavu “Probudi se Kato”, autora Milana Grgica, u režiji Miloša Jagodica. Treceg dana Smotre nastupace domacini, AP “Castellum” iz Kostolca sa predstavom “Virus”, po tekstu Siniše Kovacevica, u režiji Radomira Ðordevica. U petak gostuje AP “Masuka” iz Velike Plane sa predstavom “San letnje noci”, Vilijama Šekspira, u režiji Dejana Cicmilovica. Poslednje veceti Smotre igrace Gradsko pozorište iz Smederevske Palanke, predstavu “Mišolovka”, autorke Agate Kristi, u režiji Miomira Jelica.

Inace, temelj ove svecanosti, posvecene glumcima amaterima jeste Protokol o saradnji, koji je potpisalo tridesetak amaterskih pozorišta iz cele Srbije.

Pokrovitelji Druge smotre glumackih ostvarenja „Viminacium svetlosti moja“ u Kostolcu su grad Požarevac-Gradska opština Kostolac, Arheološko nalazište “Viminacium” i PD „TE- KO Kostolac”, a donatori su Sindikat Direkcije „PK Kostolac”, Sindikat „TE KOSTOLAC”, Sindikat Direkcije “TE Kostolac”, Sindikat “PK Kostolac”, PD “Autotransport” Kostolac, PD “RIO” Kostolac, PD “PRIM” Kostolac, PD “Kostolac usluge” Kostolac, PD “Georad” Kostolac, kao i gradani koji su svojom clanarinom u tome pomogli.

-Prvi put su i zvanicnici Kostolca pokazali interesovanje za ovu Smotru. Nadamo se da ce je svojim prisustvom uvelicati i da ce ubuduce sa više angažmana i sredstava pomoci u njenoj organizaciji i realizaciji, istice Radomir Ðordevic i dodaje: “Kontakti su uspostavljeni. Postoji obostrana želja za saradnjom. Ali, u meduvremenu, skrenuo bih pažnju da je celokupnom umetnickom stvaralaštvu u Kostolcu potrebna znacajnija podrška. Nisu to samo manifestacije koje traju odreden broj dana, vec pozorište, kao i KUD i Hor u Kostolcu žive, rade i nastoje da uvesele gradane tokom cele godine. Nadamo se da ce lokalna vlast novoformirane Gradske opštine to na pravi nacin vrednovati.”

A. M.

U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI POŽAREVAC

URUCENE NAGRADE USPEŠNIM PREDUZECIMA

Priznanja za rezultate ostvarene u privredivanju u prošloj godini dobilo sedam preduzeca i tri pojedinca

Dosadašnjoj predsednici Komore Milici Mitkovic i potpredsednicima Radiši Rakicu i Ružici Ðurdevic, povereni novi mandati

Milica Mitkovic, dosadašnja predsednica Regionalne privredne komore Požarevac nalazice se na celu ove asocijacije nadležne za privredu dva okruga, Branicevskog i Podunavskog, i u narednom periodu, do 2013. godine. Ovo su na prošlonedeljnoj zajednickoj sednici, na predlog Komisije za organizaciona i kadrovska pitanja, jednoglasno odlucili clanovi Upravog obora i Skupštine komore. Novi mandat, takode, dobili su i dosadašnji potpredsednici Radiša Rakic i Ružica Ðurdevic. Pored ovih kadrovskih pitanja, na dnevnom redu prošlonedeljnog zasedanja kojim je predsedavao Vojislav Paunovic, predsednik Skupštine, bila je i dodela priznanja preduzecima i pojedincima koji su u prošloj godini ostvarili zapažene poslovne rezultate. Pre svecanog urucenja nagrada, na temu: „Spoljna trgovina u uslovima savremene ekonomske krize“ govorio je prof. dr Radovan Kovacevic:

-Moj današnji zadatak je da pokušam da skrenem pažnju na kljucne tendencije u svetskoj privredi danas, a pošto sam i ranijih godina sa zadovoljstvom dolazio u ovaj region, izmedu ostalog i zato što ima pozitivne spoljno-trgovinske rezultate, uvek je bio suficitaran, a ne deficitaran, bice mi još vece zadovoljstvo da zajedno sagledamo ovu problematiku, rekao je na pocetku izlaganja Kovacevic koji se potom osvrnuo na položaj svetske privrede i krizu u svetu koja je kulminaciju doživela prošle godine:

-Znamo da je prošla godina bila veoma neugodna za svetsku privredu po dubini recesije, ali još neugodnija po razmerama pada trgovine. I prema procenama Medunarodnog monetarnog fonda, svetska proizvodnja je padala za 0,8 procenata, a svetski izvoz za 12 procenata, što je oštar pad i verovatno nezabeleženo u skorijoj istoriji, jer je 2001. godina, za koju smo smatrali da je bila najproblematicnija, ipak završila sa nultim rezultatima u pogledu trgovine, nije bilo ni rasta ni pada, a prošla je baš imala izražen pad. I kada se to ima u vidu, procene su MMF –a da ce u ovoj godini, trgovina po obimu rasti za 5, 8 procenata, a naredne za 6,3 možemo da kažemo da se otvaraju, ipak, povoljni trendovi u svetskoj privredi. Svetska trgovinska organizacija je koliko pre dve nedelje procenila da ce u ovoj godini rast trgovine razvijenih zemalja biti cak i veci u odnosu na prognozu MMF-a, Fond je procenio oko 6, STO procenjuje oko 7,5, pa na osnovu svega toga možemo da zakljucimo da se svetska privreda izvukla iz recesionog trenda i da se okrece ka espanzivnom rastu i proizvodnje i trgovine. I to je pozitivan signal i verujem da ce sve zemlje sa procenom rasta svetske trgovine od 5,4 i 7,8 procenata, naci svoj prostor na svetskom tržištu, iz cega sledi zakljucak da i mi, pošto se svrstavamo u taj deo sveta, imamo odredene šanse da iskoristimo deo tog kolaca rasta svetske trgovine, da uvecamo naš izvoz u ovoj godini, kako bi, putem izvoza uspeli da izbegnemo neki novi recesioni udar, mada imamo naznaka da privreda, ipak izlazi iz recesije.

U nastavku, Kovacevic je govorio o problemima finansiranja spoljno trgovinskih poslova, odnosno o poskupljenju kredita u svetu za finansiranje izvoza, o prezaduženosti Srbije u inostranstvu, deviznom kursu dinara i deviznim rezevama naše zemlje, o ucešcci izvoza roba i usluga u bruto domacem proizvodu, o pozitivnim stranama zone slobodne trgovine...

Svecani deo sednice protekao je u dodeli priznanja. Nagrade je predsednica Milica Mitkovic urucila sledecim preduzecima: PD „REKULTIVACIJA I OZELENjAVANjE ZEMLjIŠTA“ KOSTOLAC, „RAS PRODUKT“ D.O.O. POŽAREVAC, „RAJFERT“ D.O.O. VELIKA PLANA, „AGRAR KOMERC“ D.O.O. SKOBALj, AD „MILAN BLAGOJEVIC“ SMEDEREVO, „INSTITUT ZA POVRTARSTVO“ SMEDEREVSKA PALANKA i „DUMAKO“ D.O.O. SMEDEREVO. Nagrade u vidu diploma dobili su pojedinci: Vojislav Paunovic, vlasnik i direktor PD „Pek Petrol“ Kucevo, Stanko Milanovic, direktor Sektora za komercijalne poslove PD „ Termoelektrane i Kopovi Kostolac“ i Predrag Gvozdenovic, vlasnik i direkrtor preduzeca „Premil“ d.o.o Smederevo.

S.E.

U PLZENU, U CEŠKOJ

TRIJUMF GABRIJELE UBAVIC

Bivša ucenica Muzicke škole „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu Gabrijela Ubavic (solo pevanje) u klasi Marte Blagojevic, koja sada studira postdiplomske studije solo pevanja u Becu (Austrija), imala je 3. aprila premijeru Mocartove opere „Carobna frula“ u Operi „J. K. Tula“ u predivnom ceškom gradu Plzenu, gde je tumacila glavnu ulogu - lik Pamine.

Gabrijela Ubavic je audiciju za tu ulogu položila kao prva na rang listi i nekoliko meseci je sa ansamblom opere pripremala premijeru, na celu sa dirigentom Pazik Ivanom u režiji Jane Kališove.

-Kao direktor Muzicke škole „S. Mokranjac“ u Požarevcu, na Gabrijelin poziv, otišao sam da propratim taj dogadaj, te sam bio ponosan da školu i grad Požarevac reprezentuje tako sjajan predstavnik. Ucesnici, tj. izvodaci opere su te veceri doživeli dugotrajne ovacije, a i medijski je opera bila vrlo propracena u Ceškoj, tako da je to bio potpuni uspeh i trijumf naše sjajne Gabrijele.

Dobiti glavnu ulogu u jednoj ovakvoj operi je svakako ogroman uspeh. Mogu da kažem da Muzicka škola uvek podržava svoje sjajne ucenike. Gabrijela Ubavic je ovaj uspeh postigla zahvaljujuci i pomoci Skupštine grada Požarevca, koji pomaže njeno studiranje. Gabrijela nam svima uzvraca na najbolji moguci nacin, istice Zoran Maric, direktor Muzicke škole.

NA 5. MEÐUOKRUŽNOM FESTIVALU DECIJEG IZVORNOG STVARALAŠTVA „KRENI KOLO DA KRENEMO“ U BOŽEVCU

NOVA POBEDA KUD-A “ŽIVOJIN STOJICEVIC - CRNI”

Boževac, selo u malocrnickoj opštini, po peti put zaredom, prošle nedelje ugostilo je ucesnike Meduokružnog festivala decjeg izvornog stvaralaštva pod nazivom „Kreni kolo da krenemo“. Organizatori Smotre bili su Centar za kulturu opštine Malo Crnice i KUD „Branko Radicevic“ iz Boževca, a glavni pokrovitelj, opština Malo Crnice. Prema recima Bebice Milovanovic, organizatora programa u Centru za kulturu, na festivalu je ucestvovalo oko 350 takmicara, clanova folklornih društava iz opština Malo Crnice, Veliko Gradište, Velika Plana, Žabari, Žagubica, Kucevo i Petrovac. Nastupila su kulturno - umetnicka društva: „Živojin Stojicevic Crni“ iz Malog Crnica, „Livadica“ iz Donje Livadice, opština Velika Plana, „Dukat“ Simicevo, opština Žabari, „Mladost“ Krepoljin iz opštine Žagubica, „Folklorna grupa OŠ Ugrin Brankovic“ iz Ševice, opština Kucevo, „Batuša“, opština Malo Crnice, „Ševica“ iz Ševice, opština Kucevo, „Izvor“ Kladurovo, opština Petrovac i „Kobilje“ iz opštine Malo Crnice.

Otvarajuci Festival, dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice istakao je da lokalna samouprava rado podržava manifestacije ciji je cilj negovanje narodnih igara i pesama, a sa posebnim zadovoljstvom to cini kada je u pitanju decje izvorno stvaralaštvo.

Selektor ovogodišnje Smotre, ispred Saveza amatera Srbije bio je Dejan Trifunovic, koreograf iz Panceva. Koliko je interesovanje vladalo za ovaj Festival najbolje potvrduje prepuna sala posetilaca u boževackom Domu kulture. Skoro da nije bilo takmicara koji nisu izazvali oduševljenje i burne aplauze, tako da žiri nije imao nimalo lak posao. Ipak je na kraju odlucio da titulu najboljeg ponese KUD “ Živojin Stojicevic Crni” iz Malog Crnica, drugo mesto osvijio je KUD “Izvor” ia Kladurova, a trece KUD “Ševica” iz Ševice.

S.E.

NAJBOLJI SA ORGANIZATORIMA SMOTRE

POCELI PROLECNI RADOVI

Prvi lepi dani proleca oduvek su za radnike JKP „Komunalne službe“ Požarevac bili pocetak jedne pojacane aktivnosti na uredenju i velikom cišcenju naselja, „umivanju“ ulica, ozelenjavanju i formiranju cvetnih površina. I prolece ove, 2009. koga smo jedva docekali, nije izuzetak u tome, akcija „Ocistimo grad“ je pocela što nam je ovih dana, u razgovoru za naš list potvrdio i direktor Slobodan Jovic:

-Za nas kažu da smo žila kucavica grada i sve što u njemu nije lepo ide na našu adresu. Uostalom, prvi utisak koji ljudi formiraju kad dodu u Požarevac u velikoj je zavisnosti od našeg rada. Mi smo toga svesni i iz tih razloga, trudimo se da zadovoljimo sve zahteve koji nam se u tom cilju postavljaju, istice Jovic i navodi da je JKP „Komunalne službe“, po prirodi posla, veoma složeno preduzece, ako ne i najsloženije. Pod njegovim krovom je više delatnosti, brinu o higijeni grada, ovlašceni su za iznošenje smeca, gazduju grobljima i pijacama, imaju reciklažni centar i azil za zbrinjavanje pasa lutalica i macaka. Uz sve ovo, povereno im je i zelenilo, sve zelene površine u gradu, njihovih su ruku delo, kao i zelena oaza na Cacalici.

-Široko je polje naše delatnosti i efekti našeg rada ne bi bili zadovoljavajuci da nemamo podršku i pomoc gradana. Više puta smo, koristeci medije, apelovali i pozivali sugradane da zajedno sa nama rade na lepšem izgledu sredine u kojoj živimo i radimo. Usamljeni u ovim aktivnostima ne bi bili ovako uspešni. To razumevanje i ta pomoc su nam posebno neophodni kada je u pitanju odlaganje smeca, napominje Jovic. A kako u svakom žitu ima kukolja, to je borba protiv nesavesnih gradana koji su smece bacali gde god su stigli i tako preko noci stvarali divlje deponije, podrazumevala i postavljanje sistema video nadzora na pojedinim ugroženim mestima. Sa takvom praksom nastavice se i ubuduce. Velika su i ocekivanja od komunalnih policajaca kojima ce upravo ta kontrola i taj nadzor biti prioritetni poslovi.

Kada je smece u pitanju veliki problem trenutno predstavlja i odnošenje pepela koji po odluci o komunalnom uredenju ne spada u kucno smece. Komunalci ga ipak, u dogovoru sa osnivacem, odnose, ali uz veliki napor. Starosna struktura radnika koji rade na odnošenju smeca je takva da je dosta njih na bolovanju, dnevno ih je po raznim osnovama odsutno oko 10 posto, a to je izmedu 23 i 24 radnika.

-Nije, naravno, time naša osnovna delatnost ugrožena, ali je cinjenica da zbog toga radimo otežano. Stoga je i trud veci, jer kvalitet poslova koje obavljamo, ne sme biti doveden u pitanje, napominje direktor.

U skladu sa zahtevima Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, citav april kao i narednih nekoliko meseci, u svim gradovima, pa i u Požarevcu proticace u znaku cišcenja i uredenja naselja, ulica, trgova.... U Komunalnom su vec krenuli sa košenjem trave, za održavanje zelenila obezbedene su neophodne mašine, zbog radova koje na zameni azbestnih cevi izvodi JKP „Vododov i kalalizacija“ povremeno se pere centar Požarevca, a, ovoga proleca, kada je cišcenje u pitanju, “ulazi se” u neke ulice i medublokovske površine koje su do sada bile van tih aktivnosti, što predstavlja jedan novi kvalitet u radu.

Pored radnika od kojih najviše zavisi izvršenje svakodnevnih poslova, znacajnu ulogu u tome imaju i mašine odnosno vozila na kojima zaposleni rade, a koje se svake godine obnavljaju. U toku je postupak nabavke novih vozila za ovu godinu. Ranije je za to bio nadležan Fond za zaštitu životne sredine, sada se ide preko budžeta uz saglasnost nadležnog ministarstva.

Pored prestruktuiranja preduzeca koje je najavljeno za narednu godinu, u JKP „Komunalne službe“ Požarevac aktuelno je i pitanje takozvanog sveobuhvatnog iznošenja smeca koje podrazumeva da se smece ne iznosi samo iz gradova vec i iz svih sela, što za sada nije slucaj, obzirom na ogranicenost kapaciteta postojece glavne deponije. Ocekivanja su da ce se problem izgradnje regionalne deponije, bilo u Požarevcu ili u Smederevu, uskoro rešiti u dogovoru sa gradskim ocima, i tada ce projekat sveobuhvatnog iznošenja smeca, moci da se realizuje.

Imajuci u vidu primere skrnavljenja jednog broja grobova na Starom groblju u Požarevcu, u JKP „Komunalne službe“ su odlucili da ovde postave sigurnosne kamere kako bi se takvi vandalizmi sprecili. Sredstva za ove namene su obezbedena. Ove godine, takode, u planu je izgradnja staza na grobljima tamo gde ih nema, a na groblju u Kostolcu povezace se vodovodna mreža. Kako su cene za održavanje groblja u Požarevcu najniže u Srbiji, u JKP „Komunalne službe“ smatraju da ih treba uskladiti sa kvalitetom usluga koje obavljaju. Inace, povecanje cena svih komunalnih usluga u ovoj godini, bice u okvirima dozvoljenih na nivou Srbije, a to je oko 6 posto.

-Saglasnost za to imamo od strane nadležnog ministarstva, tako da ocekujemo da nam Skupština grada, na prvoj narednoj sednici odobri povecanje. Mislim da to nece ugroziti standard gradana, a nama ce omoguciti poslovanje bez gubitaka. Da napomenem da je naše preduzece u prošloj godini imalo dobre poslovne rezultate, zahvaljujuci naporima svih radnika i uspešnom radu citavog poslovodstva, odnosno rukovodeceg tima, napominje direktor u cijem se preduzecu, zbog kontinuiteta, radi i praznicima.

S.E.

PROŠIRENJE PRIHVATILIŠTA ZA PSE I MACKE

-Što se tice azila za pse i macke lutalice radimo na jednoj investiciji koja treba da uveca dosadašnji broj boksova u Prihvatilištu. Želja nam je da na ovaj nacin, prevashodno zaštitimo školsku decu. Na tom planu saradujemo sa direktorima škola, a i naše ekipe su svakodnevno na terenu. Takode, vec od ovog leta bicemo u prilici da gradanimo ponudimo smeštajne kapacitete u Prihvatilištu za njihove ljubimce u vreme dok su oni na letovanju, van Požarevca. Naravno, radicemo to uz nadoknadu koja ce biti ekonomski isplativa, najavljuje Jovic.

SADAŠNJA LOKACIJA BUVLJAKA-NUŽNO ZLO

Sadašnja lokacija „Buvlje pijace“ na Lucickom putu je, po svemu sudeci, privremeno rešenje i nužno zlo. Vode se razgovori da se deo te pijace ponovo vrati na Dragovacki put. Dogovor o tome treba da se postigne na nivou lokalne samouprave i onako kako odluci Gradsko vece, nadležni u JKP „Komunalne službe“ bice u obavezi da postupe.

Slobodan Jovic

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE”

BOLJI DANI ZA RECIKLAŽU

Jedna od radnih jedinica JKP „Komunalne službe“ je Centar za reciklažu koji je formiran poslednjih godina zbog potrebe recikliranja PVC i kartonske ambalaže koje su u ekspanziji. Ovaj otpad sakuplja se u 70 kontejnera za PVC i 40 za kartonsku ambalažu. Po recima direktora, neke velike ekonomske koristi od rada ovog Centra, u sadašnjim uslovima, sa postojecom opremom i niskim cenama, za sada nema. Najveci efekat je taj što se recikliranjem ovog otpada produžava vek postojece gradske deponije. Reciklaža, medutim ima buducnost i svakako da ce jednoga dana postati veoma unosna privredna grana.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

UVELIKO UŠLI U GRAÐEVINSKU SEZONU

Javno preduzece “Direkcija za izgradnju grada Požarevca”, zadužena za izgled i funkcionalnost grada, nakon nepovoljnih vremenskih prilika, nastavila je izvodenje radova koji su u službi, kako estetskog, tako i funkcionalnog života žitelja Požarevca. Pored grada, Direkcija brine i o Gradskoj opštini Kostolac i, naravno, naseljima u okruženju. Direktor ovog Javnog preduzeca, Miodrag Stojkovic, za “Rec naroda” objašnjava o kojim se poslovima radi, šta je u planu i kojom dinamikom ce se radovi izvoditi.

- Posle uskršnjih praznika nastavljaju se radovi na izradi infrastrukturnih objekata za potrebe i po nalogu JP Direkcija za izgradnju grada Požarevca. Radi se u Požarevcu, Kostolcu, ali nisu zapostavljena ni sela. U MZ Park asfaltirana je proteklih dana leva strana ulice Svetislava Uroševica, a u MZ Cacalica Prešernova ulica i ulica Mitre Trifunovica. Nesto niže u MZ Gornja mala, pored OŠ “Desanka Maksimovic” novo asfaltno ruho je dobio i drugi deo ulice Prve proleterske, a ulica Smederevska je u pripremi za asfaltiranje. Na drugom kraju grada u MZ Burjan Golubacka ulica se takode asfaltira. Raspisana je javna nabavka za uredenje fasade apoteke “Dušmanic” .

U gradu Kostolcu novi asfalt dobijaju dve ulice u naselju Kolište, a srednja ulica u istom naselju, fekalnu kanalizaciju. Proširenjem ulice Bože Dimitrijevica u Kostolcu, kao i poplocavanjem trotoarta u ovoj ulici, centralni deo ovog grada postao je nov i savremen. Radovi u ovoj ulici nastavice se u toku ove godine. Radi se i na uredenju prostora iza samosuluge “Mica”, istice Stojkovic od koga takode saznajemo da i u seoskim mesnim zajednicama ima puno lepih dešavanja. U Bratincu je asfaltirana ulica, a u Prugovu je jedna ulica pošljuncena. Sreduju se ulice u Bradarcu, a onda u Recici i tako redom. U selu Drmno asfaltne površine su osvežene. Radovi na Domu kulture u Batovcu su završeni, a sada je na red za sredivanje došao Dom kulture u Lucici. Potpisan je ugovor sa dobavljacem za isporuku hidromašinske opreme za radove u naselju Beranje. Završena je javna nabavka i potpisan ugovor za rad skele u Brežanu. Tako ce meštani ovog sela, kao i prethodnih godina moci da bez problema obraduju svoju zemlju koja se nalazi sa druge strane reke Morave.

Ovih dana se u gradu Požarevcu intezivno radi na izradi horizontalne signalizacije. Obeležavaju se pešacki prelazi, strelice i duge oznake na kolovozu u centru grada, ali i na periferiji. Vrlo brzo pocece radovi na cišcenju slivnika kišne kanalizacije, kao i Brežanskog kanala. Održavanje javne higijene, semafora, liftova zelenila i rasvete ide svojim tokom.

Uradeni su nacrti detaljinih urbanistickih planova za lokalni put Požarevac-Kostolac i severni blok industrijske zone. Ovi planovi su izloženi u holu prvog sprata Gradske uprave grada Požarevca i mogu se pogledati svakog radnog dana. Još da kažem da je cilj izrade nacrta plana detaljne regulacije “Severni blok industrijske zone” u Požarevcu definisanje i uredenje prostora za malu privredu, kao i komercijalnih i poslovnih sadržaja u okviru takozvane idnustrijske zone. Ostali detaljni planovi su u fazi izrade.

Projekti za izradu infrastrukturnih objekta za grad Požarevac i Kostolac se uveliko rade.

L.L.

POŽAREVAC: OBELEŽEN 7. APRIL, SVETSKI DAN ZDRAVLJA

DA NAM GRADOVI BUDU ZDRAVIJI

Vec godinama je 7. april kao Svetski dan zdravlja, prilika da se široj javnosti skrene pažnja na teme koje su od velikog znacaja za globalno zdravlje ljudi. Ove godine obeležavanje 7. aprila odvijalo se pod neobicnim sloganom: “1.000 gradova - 1.000 života”, kojim je Svetska zdravstvena organizacija pozvala gradove širom sveta da otvore svoje ulice za neku od zdravstvenih aktivnosti. Tom pozivu veoma rado odazvali su se i Požarevljani. Zavod za javno zdravlje Požarevac, naime, u saradnji sa jednim brojem svojih saradnika, organizovao je prošle srede u centru Požarevca svojevrsnu promociju zdravih stilova života u gradskim sredinama. Prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda je tom prilikom porucila:

- Moto ovogodišnje akcije je “1.000 gradova - 1.000 života” sa idejom da malo više povedemo racuna o životu u gradovima i o faktorima rizika koji mogu da uticu na bolesti kod ljudi koji žive u gradovima. U ovoj kampanji, Svetska zdravstvena organizacija stavlja akcenat na uslove života stanovnika u gradovima, s obzirom na to da u svetu danas, oko 3 milijarde ljudi živi u gradovima, a uslovi pod kojima se u gradovima živi razlikuju se od onih u ostalim neseljenim mestima. Iz tog razloga potenciraju se neki faktori rizika koji su možda malo intenzivniji u gradu, kao što su, na primer, zagadenje vazduha i životne sredine, buka... Danas se u 1.000 gradova u svetu dogada ista stvar. I Požarevac je jedan od tih gradova. Želim da naglasim da u ovoj kampanji, pored Zavoda za javno zdravlje još ucestvuju Centar za prevenciju Doma zdravlja Požarevac, Crveni krst Požarevac, Omladina JAZAS-a, Ekološko društvo, Medicinska škola i sve informativne kuce, naravno uz svesrdnu pomoc i podršku naše Gradska uprava.

Kao što je i napomenula direktorka Mitic, u prošlonedeljnoj akciji ucestvovao je i požarevacki Dom zdravlja:

-Želja nam je da skrenemo pažnju našim sugradanima da je najvažnije promeniti stav i svest o sopstvenom zdravlju, a to znaci živeti zdravim stilovima života i izbegavati sve moguce štetne faktore koji uticu na zdravlje. Nadam se da ce i ovo kratko podsecanje u organizaciji Zavoda za javno zdravlje, Doma zdravlja, Crvenog krsta... imati pozitivan efekat na sugradane da pocnu da žive zdravo, da se bave sportom, više krecu, a manje puše, istakla je dr Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja i koordinator Centra za prevenciju.

Svoj doprinos u kampanjama povodom 7. aprila svake godine daje i Omladina JAZAS-a. Tako je bilo i prošle srede. Od Zorana Jovica, PR-a omladine JAZAS-a Požarevac saznajemo:

-Drago nam je da su ovde na okupu i predstavnici zdravstvenih ustanova grada Požarevca i civilni sektor, što je vrlo važno jer je to u stvari umrežavanje zdravstvenih institucija, civilnog sektora i Gradske uprave, a sve zbog zajednickog cilja - da bi postigli što bolje rezultate u prevenciji zdravlja. Svi zajedno nastojimo da doprinesemo da naši gradani budu zdraviji, da prevencijom sprecimo nastajanje faktora rizika raznih bolesti. Naša prioritetna interesna grupa je, naravno, omladinska, što nam i samo ime govori, istice predstavnik Omladine JAZAS-a.

Tamo gde se brine o zdravlju, nezamislivo je da nema aktivista Crvenog krsta. Branislav Živulovic, sekretar ove organizacije u Požarevcu najavljuje ucešce i u narednim slicnim manifestacijama kakva je bila prošlonedeljna:

-Sedmi april se u celom svetu obeležava kao Svetski dan zdravlja. Ove godine moto kampanje je “1. 000 gradova -1. 000 života”, jer je cinjenica da se rapidno povecava broj stanovnika u svim gradovima sveta, a samim tim usložavaju se i problemi u njima-komunalni, zdravstveni... Crveni krst kao pomocni organ države, kad god se radi o akcijama preventivne zdravstvene zaštite, aktivno ce se ukljucivati i ubuduce.

S.E.

KONCER BAMBI-BANAT DONIRA 300 000 DINARA DOMU ZDRAVLJA POŽAREVAC

SVEST O ZNACAJU PREVENCIJE DIJABETESA

U okviru obeležavanja meseca borbe protiv dijabetesa i Svetskog dana zdravlja, Koncert Bambi-Banat i Dom zdravlja Požarevac potpisali su protekle nedelje ugovor o donaciji, vredan 300.000 dinara. Sredstva ce biti upotrebljena za nabavku opreme potrebne u prevenciji dijabetesa u gradu Požarevcu, a to su tracice za 1 500 odredivanja nivoa glikemije u krvi, elektronske vagice za merenje beba, vage sa visinomerom za decu do 18 godina, stolica za cekaonicu ispred ordinacije endokrinologa za decu i stalci za držanje brošura “Carobna kuhinja” na više mesta u Domu zdravlja. Osim novcanih sredstava, “Bambi” je poklonio i proizvode namenjene osobama sa dijabetesom i onima koji posebno vode racuna o zdravlju.

Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja Požarevac, se u uvodnoj reci zahvalila na donaciji i istakla da se na ovaj nacin nastavljaju aktivnosti vezane za ocuvanje zdravlja gradana.

- Danas je dominantna tema vezana za obolevanje od masovnih nezaraznih bolesti, tacnije sprecavanje bolesti kardiovaskularnog sistema i šecerene bolesti. Vi znate da se urbani nacin života, izmedu ostalog, odražava i na sve veci broj gradana koji dobijaju šecernu bolest i u tom smislu je naša ustanova, Dom zdravlja Požarevac, u okviru obeležavanja Svetskog dana zdravlja promovisala jednu aktivnost u kojoj saradujemo sa Koncernom Bambi-Banat i iz te saradnje je proistekla i vrlo važna donacija, a koja se odnosi upravo na rad svih onih službi koje se bave ranim otkrivanjem pacijenata obolelih od šecerne bolesti i kasnije pravilnim lecenjem.

Dr Suzana Jovcev, pedijatar, koja brine o maloletnim pacijentima obolelim od dijabetesa u Decijem dispanzeru govorila je o znacaju sprovodenja mera prevencija odnosno “svim merama koje treba preduzeti da do bolesti ne dode”. Ona istice da prevencija pocinje još u savetovalištu, odnosno vec sa prvim kontaktima sa bebama, gde se savetuje pravilna ishrana novorodencadi, a kasnije se prati rast i razvoj dece, ukoliko postoji faktor rizika, roditeljima se skrece pažnja i sprovode se sve mere kako ne bi došlo do razvoja bolesti. Prvi i osnovni faktor rizika je nepravilna ishrana, a postoje i drugi faktori koji mogu da dovedu do bolesti. Ukoliko, ipak dode do razvoja bolesti, deca se prate i lece do punoletstva.

Ispred Savetovališta za dijabeticare Doma zdravlja, dr Biljana Manic je objasnila da je dijabetes teška bolest koja zahteva koordinaciju sa ostalim službama. S obzirom na to da je bolest nezarazna, hronicna i doživotna, ne boli, a komplikacije su teške, ona je apelovala na svest o znacaju ranog otkrivanja. “Smatra se u citavom svetu da je važno otkriti preddijabet, dakle period u kome ne dolazi do komplikacija. Svet sada tako radi, ne ceka se otkrivanje dijabeta sa visokim vrednostima glikemije, smatra se da je covek cetiri godine pre toga u preddijabetu i da je 50 odsto funkcija pankreasa vec ošteceno, u tom slucaju izgubili smo cetiri godine”, rekla je dr Manic. Ona dodaje da je lecenje dijabeta skupo i bolno, te da je ideja Doma zdravlja i zaposlenih, pomoci pacijentima, tako što ce se sprovoditi kontinuirana edukacija pacijenata koji se lece od dijabeta, a da se isto planira i za pacijente koji su skloni ovoj bolesti.

Monika Živojinovic, zadužena za odnose sa javnošcu ispred Koncerna Bambi-Banat rekla je, izmedu ostalog da je ova Kompanije, kao proizvodac slatkiša, svesna društvene odgovornosti, te da u svom asortimanu ima program koji je upravo namenjen osoboma obolelim od dijabetesa; radi se o programu pod nazivom Yo D’Oro Balans i proizvodima koji ne sadrže dodatni šecer, poput ostalih slatkiša.

- Danas smo ovde, ne da bismo pricali o našim proizvodima, vec da skrenemo pažnju na dijabetes kao podmuklu bolest. Naša ideja je da nastavimo akciju koja traje vec tri godine u gradovima u kojima funcionišu naši pogoni, u Požarevcu i Vršcu. Donacija je, neki kažu mala, neki kažu velika, a mi kažemo: nikada dovoljna, zato vam najavljujem da cemo se videti ponovo u novembru istim povodom sa nekom slicnom donacijom.

L.L.

PREDSEDNIK SINDIKATA “TERMOELEKTRANE KOSTOLAC”, ZLATKO MILADINOVIC

ZNAJU, UMEJU I MOGU DA STANU UZ RADNIKA

Kostolacko Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” okuplja oko tri i po hiljade zaposlenih, koje ispred poslovodstva predstavlja jedan od najuticajnijih sindikata u Srbiji, organizovan kroz Sindikat termoelektrana i Sindikat površinskih kopova.

Istrajnošcu u borbi za prava radnika potvrduje da zna, ume i može da podrži radnika i izbori se za njegov standard. Jedan od poslednjih u nizu ostvarenih znacajnih rezultata jeste novi Kolektivni ugovor. Istovremeno se realizuje i niz drugih aktivnosti, uz stalno nadziranje svih faktora unutar i izvan EPS- a i samog kostolackog Privrednog društva, koji bi u bližoj ili daljoj buducnosti mogli da uticu na standard zaposlenih u Elektroprivredi Srbije. Sve su to povodi za razgovor sa predsednikom Sindikata TE Kostolac, Zlatkom Miladinovicem.

Jedan ste od potpisnika i kreatora Kolektivnog ugovora po kojem predstoji i izrada metodologije vrednovanja. Šta to konkretno znaci za radnike?

-Novi Kolektivni ugovor za Privredno društvo “TE- KO Kostolac” doneo je novi kvalitet i nivo prava koja nikada ranije nisu videna u našem preduzecu. Brojna su poboljšanja u odnosu na raniji tekst kolektivnog ugovora. To su recimo uvecani broj dana za placeno odsustvo, povecana briga o bezbednosti i zdravlju na radu, uvecanje naknada, otpremnine za odlazak u penziju, povecanje jubilarne nagrade, stipendija i solidarne pomoci. Uvedene su i neke novine kao što je pomoc pri rodenju deteta u visini jedne zarade. Najosetljiviji deo Kolektivnog ugovora, koji bi regulisao raspon zarada i vrednovanje poslova u preduzecu, kao i regulisanje placanja smenskog rada, a koje je u ranijem periodu pravilo odredene probleme, trebalo bi da bude rešeno jednom sveobuhvatnom metodologijom vrednovanja, koju bi poslovodstvo i sindikati trebalo da usaglase u roku od šest meseci. Kreiranje novog sistema zarada, po savetu strucnih konsultanata, trebalo bi da predvidi i deo zarade po radnom ucinku i samim tim omoguci nagradivanje dobrog rada. U Sindikatu termoelektrana veoma ozbiljno pristupamo ovom poslu, formirali sma komisiju, stupili u kontakt sa kosultantskim kucama, a krajem aprila organizovacemo i jedan seminar na kojem ce nam strucnjaci pomoci da lakše i efikasnije ovaj posao privedemo kraju.

U Privrednom društvu „TE- KO Kostolac“ najavljene su velike i vrlo znacajne investicije. Kako Sindikat ocenjuje moguce efekte realizacije paketa projekata iz kreditnog aranžmana sa Narodnom Republikom Kinom?

-Svi mi imamo malo rezervi kada cujemo da se radi o velikom poslu sa Kinezima i svima bi verovatno bilo draže da saradujemo sa Nemcima, na primer. Medutim, moramo se suociti sa realnošcu i sa stvanom pozicijom u kojoj se Kostolac nalazi. Potrebna nam je brza modernizacija, pogoni za odsumporavanje, podizanje stepena iskorišcenja termoblokova, kako bismo spremni docekali otvoreno evropsko tržište i kako bismo zadovoljili stroge evropske ekološke propise. U vreme ove svetske ekonomske krize investitori se teško odlucuju da ulažu novac. To nam potvrduju i raspisani tenderi za izgradnju novih blokova u TENT -u, koji ne prolaze baš taka lako. Inace, Kostolac je po strategiji razvoja EPS- a bio u planu tek posle 2015. godine, tako da je ovaj aranžman sa Narodnom Republikom Kinom ubrzao razvoj Kostolca i nadamo se da ce to biti pokretac citave privrede ovoga kraja. Od svega toga ocekujemo i jedan broj novih radnih mesta, što bi bilo vrlo znacajno za ceo naš okrug, pogotovo kad nam je svima poznato da u Požarevcu, Kostolcu i okolnim mestima ima toliko mladih i nezaposlenih bez ikakvog izgleda da pronadu posao.

Po objavljivanju vesti o prodaji Telekoma pocelo je da se govori o privatizaciji Elektroprivrede Srbije. Kakav je stav Sindikata o tome?

-Sindikati Elektroprivrede Srbije i Telekoma su se sastali odmah po objavljivanju vesti o prodaji akcija Telekoma i doneli zakljucak da ne treba prodavati jednu tako profitabilnu kompaniju koja veliki deo zarade godinama uplacuje u budžet Republike Srbije. Sindikat EPS- a je svestan da posle prodaje Telekoma ostaje samo Elektroprivreda Srbije, kao veliki sistem u državnom vlasništvu. Takode smo svesni cinjenice da je velika vecina evropskih energetskih sistema u privatnom vlasništvu i da ce biti velikog pritiska i na Srbiju da to isto ucini. Iz brojnih kontakata sa predstavnicima sindikata iz Poljske, Madarske, Bugarske, Makedonije i drugih zemalja zakljucili smo da su privatizacijom gradani uglavnom dobijali skuplju elektricnu energiju i usluge, a zaposleni neizvesnost koja se završava stalnim smanjenjem broja izvršilaca. Zato Sindikat EPS- a deli mišljenje sa predsednikom Republike Srbije, Borisom Tadicem, i ministrom rudarstva i energetike u Vladi RS, Petrom Škundricem, koji su nedavno potvrdili da država Srbija mora ostati vecinski vlasnik srpske energetike. Trebalo bi da pomenemo i to da ce se jedan oblik privatizacije obaviti stupanjem na snagu novog zakona o besplatnoj podeli akcija. Sindikat EPS- a je preko Konfederacije slobodnih sindikata bio ukljucen u izradu ovog Zakona, po kojem Elektroprivreda Srbije do kraja 2010. godine ima obavezu da uradi procenu kapitala i izvrši takozvanu korporativizaciju preduzeca, to jest, da prevede preduzece iz javnog u akcionarsko društvo. Vec od januara 2011. godine zaposleni, bivši zaposleni i svi gradani bice u mogucnosti da upišu vlasništvo u EPS- u. Gradanima Srbije bice podeljeno 15 procenata vrednosti EPS- a, zaposlenima do 15 posto, u zavisnosti od procenjene vrednosti, a Republika Srbija ce postati vlasnik 70 procenata kapitala EPS- a.

Kada govorimo o privatizaciji, radnike bi svakako interesovao status njihovih prava u tim novim uslovima, što nas upucuje na osnovnu funkciju sindikata. Medutim, koliko je zaista razvijena njihova svest o znacaju i važnosti sindikata, narocito u takvim okolnostima?

-Mi pokušavamo da svojim radom stalno podižemo i unapredujemo svest o znacaju i važnosti sindikata. Cinjenica je da ista nije na visokom nivou. Otuda smatram da je zaista potrebno da svi malo drugacije i pozitivnije razmišljamo o sindikatu, da se svi više ukljuce u razlicite aktivnosti, jer vrlo je bitno biti što bolje obavešten. Upravo s tim ciljem Sindikat TE Kostolac planira da postavi svoj sajt kako bi ljudi mogli da se upoznaju sa svim zakonima koji regulišu radno- pravni status, takode, Pravilnik o radu Sindikata, Statut sindikata EPS- a, kao i sve pravilnike o radu fondova solidarne pomoci. Recimo, jedan od dobrih primera jeste to što naši zaposleni ne znaju kakve vrste solidarne pomoci bi mogli da dobiju i koji su uslovi za konkurisanje. Mi smo formirali tri fonda, jedan manji u sindikalnoj organizaciji, drugi je na nivo Privrednog društva i treci je na nivou EPS- a, inace, formiran novim Kolektivnim ugovorom. Dakle, neophodno je informisati se, znati, biti u toku, a za to je potreban i izvestan stepen samoinicijative. Nije dovoljno samo naše angažovanje ukoliko na drugoj strani nema interesovanja. U vezi sa celokupnom aktivnošcu sindikata i mogucnostima u zalaganju za prava radnika veoma je znacajno pitanje profesionalizacije sindikalne scene. Sindikati kakvi su sada nece moci da opstanu u nekom privatizovanom preduzecu, u nekim buducim vremenima. Neophodna je jaka centrala koja bi imala jake strucne službe, koje bi mogle da zaposlenima ili sindikalnim poverenicima obezbede stalnu i kvalitetnu podršku i organizuju njihove buduce akcije. Put ka profesionalizaciji sindikalne scene u Srbiji jeste organizovanje Konfederacije slobodnih sindikata.

Konfederacija slobodnih sindikata postoji nekoliko godina. U kojoj meri je doprinela profesionalizaciji sindikalne scene i kakvu poziciju zauzima na njoj?

-Konfederacija slobodnih sindikata osnovana je još 2003. godine. Tada su se sindikati velikih javnih preduzeca: EPS- a, Telekom- a, JAT- a, Pošte i drugih, dogovorili da formiraju jednu Sindikalnu centralu koja bi postigla reprezentativnost na nivou Republike Srbije i ulaskom u Socijalno- ekonomski savet postala relevantan faktor u socijalnom dijalogu Srbije. Svih ovih godina clanstvo u Konfederaciji slobodnih sindikata se uvecavalo i ovih dana ocekujemo potvrdu iz Ministarstva rada da okupljamo potreban broj clanova, kojim bi se Konfederaciji potvrdila reprezativnost, a to je 10 procenata od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji, što ukupno iznosi 180.000 clanova. Kako Zakon o Socijalno- ekonomskom savetu predvida mogucnost formiranja lokalnih saveta na nivou gradova, planiramo da sa relevantnim predstavnicima poslodavaca i Upravom grada Požarevca formiramo Socijalno- ekonomski savet, u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga o pitanjima od znacaja za ostvarivanje ekonomskih i socijanih sloboda i prava coveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih, razvoja kulture pregovaranja, podsticanje mirnog rešavanja radnih sporova i slicno. Inace, Socijano- ekonomski saveti su vec osnovani u Nišu, Kraljevu i još nekoliko gradova.

Zarad efikasnije borbe za prava radnika neophodno je usavršavanje znanja i veština sindikalnih poverenika. U kojoj meri Sindikat TE Kostolac drži do toga?

-Stalno obrazovanje sindikalnih poverenika u našem sindikatu je veoma bitna stavka. Mi cesto organizujemo seminare za sindikalne poverenike, a mogucnost prisustva imaju i svi clanovi. Ovog meseca planiramo da organizujemo dva seminara, jedan za sindikalce pocetnike, a drugi ce biti tematski, sa gostujucim strucnjacima. Edukacija i uopšte razvoj sindikalne svesti su veoma bitni. Pokušavamo da takve seminare što cešce organizujemo, naravno, sa što boljim predavacima. Deo usavršavanja je i razmena iskustava sa sindikatima energetike drugih zemalja. Inace, mi zaista nastojimo da održavamo medunarodne kontakte, tako da imamo veoma dobru saradnju sa sindikatima iz drugih zemalja. Tako smo recimo, sledece nedelje pozvani na jedan seminar u Makedoniji, na Ohridu, sa temom “Energetika posle privatizacije”. Na tom seminaru bice prisutni i sindikati iz Bugarske, Grcke, Republike Srpske, Madarske. Sa kolegama iz okruženja moci cemo da razmenimo iskustva o radu pre i posle privatizacije, što ce nam sigurno omoguciti da sveobuhvatnije sagledamo potencijalne probleme u tom procesu transformacije vlasništva.

A. M.

U OPŠTINI ŽABARI

DODELJENE NOVE STIPENDIJE

U sali Skupštine opštine Žabari proteklog utorka Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari urucio je 27 novih ugovora o stipendiranju studenata fakulteta i viših škola iz ove opštine. U pozdravnoj reci Filipovic je naglasio da i pored složene ekonomske situacije, rukovodstvo lokalne samouprave nastavlja sa stipendiranjem studenata iz njene sredine i da je ulaganje u mlade najbolja investicija za buducnost opštine.

“Izuzetna mi je cast da sa studentima potpišem ugovore o stipendiranju koje je omogucila opština Žabari. Sve ovo cinimo i ulažemo sredstva da bi se mladi školovali, da se obrazovni proces odvija nesmetano, jer je to sve u interesu lokalne samouprave. Stipendije dobijaju studenti druge i viših godina studija, dok studenti prve godine i srednjoškolci za sada tu privilegiju nemaju. Nadam se da ce vam sredstva koja u narednom periodu budete dobijali, olakšati školovanje, kako bi se što pre vratili u našu sredinu, jer na taj nacin opština Žabari dobija visokoobrazovane strucnjake.

Smatram da smo na dobrom putu, da se sa vama i sa novom politikom koju vodimo, brže razvijamo i stvaramo povoljan ambijent kako bi mladi ostali u našoj sredini. Želim da se prijatno osecate u ovoj sredini, da uvidite da lokalna samouprava misli na vas i da cemo vam uvek biti na raspolaganju i spremni da pomognemo u skladu sa našim mogucnostima. Želim vam puno uspeha u školovanju, da budete uzorni i primerni studenti i da na najbolji moguci nacin predstavljate svoju opštinu”, rekao je Miodrag Filipovic. Svecanosti dodele stipendija prisustvovali su i Momir Blagojevic, predsednik Skupštine opštine Žabari i Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika opštine

Stipendije u iznosu od 5.000 dinara za školsku 2009/2010.godinu dobili su: Danijela Bocokic iz Porodina, student trece godine Pedagoškog fakulteta, Milena Jovic iz Žabara, student cetvrte godine Pedagoške akademije, Ana Milic iz Porodina, apsolvent Geografskog fakulteta, Jelena Peric iz Vlaškog Dola, apsolvent Ekonomskog fakulteta, Milica Markovic iz Oreovice, student trece godine Pedagoškog fakulteta, Nataša Najdanovic iz Simiceva, apsolvent Beogradske poslovne škole, Aleksandar Aleksic iz Porodina, student trece godine Ekonomskog fakulteta, Milena Živadinovic iz Aleksandrovca, student prve godine specijalistickih akademskih studija na Fakultetu muzicke umetnosti, Dragiša Živadinovic iz Aleksandrovca, apsolvent Visoke tehnicke škole strukovnih studija, Darija Stojkovic iz Aleksandrovca, apsolvent Fakulteta organizacionih nauka, Sonja Orešcanin iz Žabara, apsolvent Filološkog fakulteta, Daliborka Ðuric iz Žabara, student trece godine Tehnološko – metalurškog fakulteta, Jelena Radivojevic iz Cetereža, student druge godine Visoke turisticke škole strukovnih studija, Vladica Ilic iz Žabara, student druge godine osnovnih akademskih studija na Kriminalisticko – policijskoj akademiji, Marko Stankovic iz Porodina, student druge godine Pedagoškog fakulteta, Marija Gavrilovic iz Aleksandrovca, student druge godine Matematickog fakulteta, Bojan Stojadinovic iz Oreovice, student trece godine Fizickog fakulteta, Marija Malenovic iz Žabara, student druge godine Pedagoškog fakulteta, Danica Markovic iz Aleksandrovca, student trece godine Filološkog fakulteta, Suzana Ðuric iz Porodina, student druge godine Više medicinske škole, Mirjana Miloradovic iz Aleksandrovca, student trece godine Filološkog fakulteta, Jovana Savic iz Polatne, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu, Vladan Jovovic iz Žabara, student trece godine Više mašinske škole, Jovana Nikolic iz Simiceva, student trece godine Ekonomskog fakulteta, Jelena Životic iz Brzohoda, student druge godine Medicinskog fakulteta, Milena Strjinovic iz Žabara, student druge godine Fakulteta za poslovne studije i Tanja Milanovic iz Žabara, student cetvrte godine Pedagoškog fakulteta.

D.Dinic

REAGOVANJA

Povodom teksta koji je objavljen u vašem listu od 30.03.2010. godine u kome je izreceno niz uvreda i neistina na racun generalnog direktora “Žitostig”-a Gorana Milanovica i njegovih saradnika želimo da upoznamo javnost sa pravim stanjem u AD “Žitostig” Požarevac.

Pre svega skrecemo pažnju na nešto što je vec duže vreme poznato široj javnosti, a odnosi se na svetsku ekonomsku krizu koja nije zaobišla ni našu državu, što se najviše odrazilo na privredu, a samim tim i na AD “Žitostig”.

Uslovi poslovanja su znacajno otežani, a oni se ogledaju u sledecem: naši proizvodi su u 2009. godini u poredenju sa 2008. godinom, pojeftinili u proseku za oko 40%. Sa druge strane, svi inputi koji ucestvuju u procesu proizvodnje naših proizvoda pocev od sirovina pa do energenata (elektricna energija i naftni derivati) su višestruko poskupeli. Takode, kamatna stopa kod poslovnih banaka za uzimanje komercijalnih kredita je znacajno povecana zbog kursne razlike. Poredenja radi, u avgustu i septembru 2009. godine, kada inace “Žitostig” uzima kredite za kupovinu pšenice 1€ je vredeo 76,00 dinara, dok danas 1€ vredi oko 100,00 dinara, što je više nego ocigledno moralo da se odrazi i na naše poslovanje.

Ako se svemu ovome doda i nelojalna konkurencija koja se pre svega odnosi na pojedine privatne pekare koje svoje poslovanje zasnivaju na sivoj ekonomiji i samim tim za razliku od nas i ostalih privatnih pekara, koji sve svoje zakonske obaveze u pogledu placanja poreza i PDV-a uredno izmirujemo, to isto ne cine.

Zbog sveukupne situacije na tržištu i napred navedenog došlo je do smanjenja obima proizvodnje pekarskih i poslasticarskih proizvoda, a što je direktno uticalo na ostvarenje planirane poslovne dobiti.

U uslovima smanjene proizvodnje za oko 30% bilo je neminovno proporcionalno tome smanjiti broj radnika u proizvodnim pogonima i pratecim službama, a do cega nije došlo jer se rukovodstvo preduzeca priklonilo humanim razlozima. Zbog toga su nedovoljno uposleni radnici u radno vreme sprovodili “slobodne aktivnosti” u pravcu preispitivanja rada rukovodstva preduzeca.

Kad je rec o “gladnim radnicima” naglašavamo sledece: tacno je da licne dohotke isplacujemo sa zakašnjenjem. Medutim, treba imati u vidu da je do neredovne isplate istih došlo u periodu od avgusta do decembra 2009. godine. Razlog neredovne isplate licnih dohodaka uzrokovan je pre svega time što smo u pomenutom periodu znacajna finansijska sredstva uložili u kupovinu semenske pšenice i mineralnog dubriva, radi zasnivanja setve pšenice. I pored toga u 2010. godini izvršeno je ukupno šest isplata licnih dohodaka, a poslednja je bila 07.04.2010. godine. Potpuna je neistina da radnici nisu primili platu šest meseci.

Kada je rec o kupovini stanova, lokala i luksuznih automobila, sigurni smo da su autori teksta pogrešno informisani i da se pomenute optužbe odnose na period pre 2001. godine. U periodu od kada je postojece rukovodstvo na celu “Žitostig”-a AD, prema našim saznanjima dvoje mladih ljudi je iskoristilo odluku Vlade Republike Srbije i kupilo stanove na kredit od 20 godina. Posedovanje luksuznih automobila je takode potpuna neistina, jer je dovoljno doci do parkinga “Žitostig”-a i uveriti se kako izgleda “vozni park” naših radnika.

Sadašnje rukovodstvo javno poziva autore teksta da saopšte imena vlasnika stecenih nekretnina i tacne lokacije istih.

Najteža optužba koja je izrecena u pomenutom tekstu se odnosi na to da su generalni direktor i njegovi saradnici, ne samo uporedeni, vec i nazvani nacistima koji sprovode teror nad radnicima, kao u Aušvicu, preko cega je nemoguce preci.

Tacno je da u “Žitostig”-u, kao jednom dobro organizovanom preduzecu postoji radna disciplina i da je svaki radnik u obavezi da istu ispoštuje. Medutim, sasvim smo sigurni da je kod nas, kao retko gde primenjena rec demokratija a tu tvrdnju zasnivamo na cinjenici da svi radnici, a pre svega proizvodni, nakon završetka posla mogu da izadu ranije, nemaju ogranicene pauze, i nisu uslovljeni normiranom proizvodnjom.

Takode nije sankcionisan ni neadekvatan efekat zaposlenih u pratecim službama u okviru radnog vremena i opisa posla.

Rukovodstvo preduzeca i predsednici sindikata su mišljenja da je objavljen tekst od strane “anonimnih gladnih radnika” jedna smišljena kampanja koja se vodi vec duže vreme protiv “Žitostig”-a.

Ocigledno da “Žitostig” svojim profesionalnim i odgovornim radom i odnosom prema potrošacima smeta mnogima koji bi da zauzmu njegovo mesto. Cinjenica je da “Žitostig” postoji skoro citavih sedam decenija i da je za sve to vreme bio u službi gradana, pogotovu u vremenu kad je bio sam. Sadašnje rukovodstvo je svoju poslovnu politiku zasnovalo na zdravim osnovama i sigurno je da ce “Žitostig”, bez obzira na konkurenciju, i dalje biti oslonac mlinsko-pekarske industrije u Požarevcu i okolini.

Još jedna neisitina koja je izrecena, a tice se izvršene privatizacije “Žitostig” AD odnosi se na prodaju akcija malih akcionara koji su svoje akcije po sopstvenoj želji izneli i prodali potpuno legalnim putem na berzi u cemu rukovodstvo nije ucestvovalo.

Obzirom na izrecene neistine i teške uvrede u objavljenom tekstu na racun Generalnog direktora “Žitostig’’-a i njegovih saradnika insistiramo da Redakcija javno objavi imena donosioca teksta, posle cega cemo mi zatražiti svoja zakonska prava.

Generalni direktor AD “Žitostig”, Goran Milanovic,

Predsednik upravnog odbora AD “Žitostig”, Svetlana Belic,

Predsednik samostalnog sindikata AD “Žitostig”, Ðakovic Slobodan,

Predsednik ASNS “Žitostig”, Minic Goran,

Predsednik UGS Nezavisnost,

NA SMOTRI DECJEG NARODNOG STVARALAŠTVA U KULI

TRIJUMFOVAO KUD “ŽIVOJIN STOJICEVIC - CRNI“

Kula, selo u opštini Malo Crnice je i ove godine bilo domacin Opštinske smotre decjeg narodnog stvaralaštva. Smotru je organizovao malocrnicki Centar za kulturu pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Malo Crnice. Takmicari su se nadmetali u izvornom stvaralaštvu i igrama u koreografiji dece. Najuspešniji su stekli pravo ucešca na višem nivou takmicenja, na Meduokružnoj smotri u Boževcu, a ucestvovace i u Velikom Gradištu, na, takode Meduokružnom takmicenju koje ce se održati 22. maja. Smotru je pratila i ocenjivala koreolog i istoricar Bogdanka-Boba Ðuric, predstavnik Saveza amatera Srbije.

Medu mnogobrojnim ljubiteljima folklora, prisustvovali su i predstavnici malocrnicke opštine: dr Esidol Peric, predsednik opštine, Bojan Uroševic, predsednik Skupštine opštine i Dušan Ivkovic, nacelnik Opštinske uprave.

Prema recima Bebice Milovanovic, organizatora programa Centra za kulturu Malo Crnice, ucestvovalo je 9 kulturno-umetnickih društava sa oko 300 takmicara. Rec je o deci uzrasta od prvog do osmog razreda osnovne škole.

-Veceras imamo dve smotre decjeg narodnog stvaralaštva koje obuhvataju izvorno i narodno stvaralaštvo u koreografiji. Pobednici idu na Meduokružno takmicenje koje ce se održati 11. aprila u Boževcu, a kulturno-umetnicko društvo koje bude imalo najbolju koreografiju, po odluci vecerašnjeg selektora Bogdanke-Bobe Ðuric, predstavnika Saveza amatera Srbije, stice pravo da predstavlja opštinu Malo Crnice 22. maja u Velikom Gradištu, naglasila je Bebica Milovanovic.

U opštini Malo Crnice su oduvek imali razumevanja za manifestacije i smotre slicne ovoj koja je održana prošle srede. Podrška nece izostati i ubuduce:

-U našoj opštini se svake godine održava Opštinska smotra decjeg stvaralaštva. To su u stvari kvalifikacije za takmicenje pod nazivom “Kreni kolo da krenemo“ u Boževcu koje se ove godine održava 11. aprila. Opština Malo Crnice podržava ovakve manifestacije, nadam da ce najbolji pobediti. Videcemo šta su deca naucila i koliko su napredovala od prošle godine, tako da cemo veceras znati koja ce nas folklorna grupa zastupati u Boževcu na manifestaciji “Kreni kolo da krenemo“, rekao nam je predsednik opštine.

U prvom delu programa, nastupila su kulturno-umetnicka društva iz Smoljinca, Kobilja, Batuše, Malog Crnica i Kule koja su se predstavila izvornim narodnim igrama. U kategoriji igara u koreografiji, takmicila su se kulturno-umetnicka društva iz Boževca, Smoljinca, Kališta, Salakovca, Toponice i Malog Crnica.

Za najuspešniju solo pesmu, nagradena je Nataša Pavlovski, dok je najuspešnijim solistom na harmonici proglašena Nevena Miladinovic iz Kule. Trece mesto za prikaz vlaških izvornih igara pripalo je KUD-u “Kobilje“ iz Kobilja, a drugo KUD-u „“Vlastimir Živkovic“ iz Batuše za prikaz izvornih igara. Prvo mesto za prikaz izvornih igara osvojili su clanovi KUD-a „“Živojin Stojicevic-Crni“ iz Malog Crnica, kojima je takode pripalo prvo mesto za koreografiju narodne igre iz Jasenice. Druga i treca nagrada za koreografiju, po odluci žirija ove godine nisu dodeljene. Nagrade najuspešnijima urucio je dr Esidol Peric, predsednik opštine, dok je zahvalnice svim ucesnicima takmicenja dodelio Bojan Uroševic, predsednik Skupštine opštine Malo Crnice.

M. P.

POVODOM SVETSKOG DANA ROMA, U UDRUŽENjU ROMA BRANICEVSKOG OKRUGA PRIREÐENA SVECANA AKADEMIJA

Povodom Svetskog dana Roma, Udruženje Roma Branicevskog okruga priredilo je Svecanu akademiju.

Brojni gosti iz celog Branicevskog okruga, šire Srbije i ambasada Japana i Gvineje, ispunili su novouredene prostorije Romskog edukativnog centra u Požarevcu, cije je renoviranje finansirano sredstvima iz japanske donacije „POPS“.

Od svih zvanica isticemo suprugu japanskog ambasadora u Srbiji, Ecuko Cunozaki, atešea za kulturu ambasade Japana, Kjotaka Konaka, koordinatora „POPS“ donacija, Vatatu Jokohama, generalnog sekretara ambasade Gvineje u Srbiji, Mamadu Dijalo, potom, prisustvovali su i predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic, zamenica gradonacelnika grada Požarevca, Vukica Vasic, pomocnik gradonacelnika, Milorad Jovanovic i mnogi drugi.

Domacin svecanosti bio je predsednik Udruženja Roma Branicevskog okruga, Miroslav Veljkovic, koji je tom prilikom istakao:

-Pozdravljam sve goste. Hvala vam što ste došli da uvelicate obeležavanje Svetskog dana Roma i pozivam vas da se udružimo u naporima da poboljšamo život svih Roma.

Slavljenike je pozdravio predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic:

-Pozdravljam sve ispred lokalne samouprave. Hvala na pozivu i cestitam vam Svetski dan Roma. Romska populacija u svetu se tretira kao nacionalna manjina. U Srbiji, u Požarevcu, Romi su sastavni deo vecinskog naroda, koji svojim ponašanjem i držanjem znacajno doprinose našem razvoju. Lokalna samouprava ce u ovoj, kao i u narednim godinama, posvetiti još veci znacaj Romima. Na nama je da zajedno doprinesemo da žive bolje i kvalitetnije.

Program Svecane akademije ispunili su pesmom Gradski ženski hor „Barili“ i mališani požarevackog vrtica „Neven“.

A. M.

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC

DIPLOME ZA INŽENJERE

Krajem prošle nedelje, na Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija u Požarevcu, podeljeno 57 diploma studentima koji su završili Višu i 66 diploma “novopecenim” inženjerima koji su upisali i završili Visoku tehnicku školu.

Direktor Visoke škole Vladan Ðulakovic, svecani cin dodele diploma propratio je recima:

- Mi smo 2005. godine krenuli u akreditaciju i od Ministarstva dobili odobrenje za rad po Bolonjskom procesu. Svi sadašnji nastavni planovi i programi su usaglašeni po novom Zakonu o visokom obrazovanju, koji je stupio 2007. godine, kada je upisana i prva generacija studenata po Bolonji. Cinjenica je da je prolaznost studiranja povecana, nastava je intenzivirana, a studenti su više ukljuceni u nastavni proces. Nadam se da ce svi koji su završili školovanje po starom programu, kod nas nastaviti školovanje. Bolonja otvara vece i šire mogucnosti u odnosu na raniji model. Naša škola trenutno ima i specijalizacije na mašinskom i na poljoprivrednom smeru, predali smo zahteve za akreditaciju i za ostale smerove. Nadamo se da cemo do pocetka iduce školske godine imati mogucnost da upišemo specijalizacije na svim našim smerovima. To bi bilo cetvorogodišnje školovanje, dobio bi se drugi stepen visokog obrazovanja, koji je u rangu sa visokim stepenom na akademskim studijama, - porucio je Ðulakovic.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 2.4.2010 do 9.4.2010 rodena je 21 beba, 13 devojcica i 8 decaka.

Sinove su dobili: Violeta Jenic i Sladan Lazarevic iz Kudreša,Sladana Radic i Ratko Stojadinovic iz Klenovnika,Suzana i Marjan Stanojevic iz Ljubiceva,Tamara Starcevic i Marko Lazic iz Klenovnika,Aleksandra i Vladan Petrovic iz Požarevca,Zavica i Dragan Vasic iz Cirikovca,Biljanka Savic i Dragan Jocic iz Drmna,Marija Rajic i Goran Miloševic iz Lipa

Kcerke su dobili: Vera Jovin i Dalibor Bošnjakovic iz Požarevca,Sonja Stokic i Nenad Radosavljevic iz Golupca,Ljiljana Atanackovic i Darko Lupšic iz Krepoljina,Milena Živojinovic i Milomir Milenkovic iz Maljurevca,Danijela i Mladen Stanojevic iz Dragovca,Selena Ametovic i Naser Ramadanovic iz Kostolca,Dragana i Vladimir Stojkovic iz Požarevca,Jelena i Slaviša Stevanovic iz Požarevca,Sladana i Goran Stefanovic iz Kostolca,Jelena i Saša Munitlak iz Crljenca, Anifa Tair i Predrag Ðordevic iz Velikog Gradišta,Jelena i Bojan Petrovic iz Požarevca,Danijela i Zoran Miloševic iz Batuše.

Izvinjavamo se porodici Cvetanovic, Angelini i Dejanu iz Zabele koji su dobili devojcicu,zbog greške u prezimenu, objavljene u prošlom broju našeg lista.

NA SVETSKI DAN ROMA, IZ UDRUŽENJA „KOSTA ABRAŠEVIC“

ROMSKI MALIŠANI POSETILI VELIKU PLANU

Prigodnim skupovima i aktivnostima u Požarevcu je obeležen 8. april, Svetski dan Roma. U Udruženju Roma „Kosta Abraševic“ ovaj praznik protekao je u znaku jednodnevnog izleta organizovanog za decu do Velike Plane.

-Priredili smo izlet našim mališanima koji nemaju prilike da cesto putuju, pa je samim tim za njih ovo bilo izuzetno iznenadenje i zadovoljstvo. U Velikoj Plani obišli su manastire Koporin i Pokajnicu, družili se sa ostalom romskom decom i takmicili u košarci. Donatori su im obezbedili besplatan rucak, a naš prevoznik Veolia transport Litas pomogao je ovu akciju tako što nam je ustupio autobus na besplatno korišcenje, rekao je Kosta Nikolic, predsednik Udruženja Roma „Kosta Abraševic“.

M. P.

REC NAJBOLJIH

Na dan dodele diploma, zabeležili smo reci troje najboljih studenata. Diplomski rad položili su sa desetkom, a o studijama i daljim planovima kažu:

Jelena Mladenovic iz Male Krsne:

- Studije sam upisala 2006-te, završila u roku, 2009-te, sada sam inženjer elektroenergetike. Bilo je dosta rada, ali se uspelo i, zadovoljna sam. Planiram da se zaposlim, vec sam konkurisala u “US Steel”- u, po mogucstvu, nastavim školovanje i postanem diplomirani inženjer elektrotehnike. Prilika je da se zahvalim ovoj Visokoj tehnickoj školi, profesori su bili izuzetni, uvek su izlazili u susret. Stekla sam visok nivo prakticnih znanja, spremna sam da u privredi primenim strucna znanja.

Saša Živkovic iz Kamijeva:

- Postao sam inženjer mašinstva za proizvodno mašinstvo. Upisao sam 2006, završio u decembru 2009. Školovanje sam nastavio na Fizickom fakultetu u Beogradu, nameravam da postanem nastavnik fizike i tehnike. Iz ove škole mi je priznato dosta ispita, i sam sam se oduševio koliko je puno ispita priznato. Ovde sam stekao veoma solidna predznanja, tako da mi uopšte nije teško na fakultetu. Mislim da je ovo izuzetno dobra škola, ima visoke kritetijume, što je i normalno, sad se to vidi u Beogradu, jer se i tamo traži ozbiljan rad i znanje. Pokušacu i da se zaposlim u struci, javio sam se “Celiku” u Velikom Gradištu, videcemo.

Dragan Fluturecic iz Prahova kod Negotina:

Završio sam elektrotehniku za energetiku. Zaposlio sam se, trenutno radim u Berlinu, za jednu poznatiju kompaniju. Ova škola je odlica, priznata je u inostranstvu, nema nikakvih problema za zaposlenje. Štaviše, u mnogim državama Evropske unije uopšte nema više škole za energeticare. Inace, u Berlin sam stigao tako što sam krenuo da radim na Kostolackim kopovima kao prevodilac za nemacki. Nemci su izrazili želju da se upoznaju sa direktorom, da vide ovu Ustanovu, jer su se oduševili koliko znam i teoriju i prakticni deo. Spremni su da još strucnjaka sa ove škole zaposle. Firma ce mi pomoci oko daljeg usavršavanja, ako ovde bude specijalizacija, sigurno cu ovde da je završim.

POLJANA: 6. USKRŠNJI ETNO FESTIVAL

U SLAVU TRADICIJE

Šesti put za redom, u Poljani, selu koje pripada gradu Požarevcu i nalazi se na desetom kilometru magistarlnog puta Požarevac-Svilajnac, drugog dana Uskrsa održan je Etno festival. Rec je o smotri ciji je cilj ocuvanje starih srpskih zanata, sportskih igara, etno hrane i srpskih obicaja. Ove godine Festival je okupio blizu 1000 ucesnika, clanova raznih kulturno-umetnickih društava i etno sekcija koji su se takmicili u folklornim igrama, spremanju tradicionalnih jela, starim sportskim disciplinama, rucnim radovima i starim zanatima. Organizovan je i izbor za najlepše ofarbano uskršnje jaje (pobedila je Mirjana Radivojevic), kao i nadmetanje u tucanju farbanih jaja (pobedu je odneo Dušan Jorgonic). Festival je organizovan u porti Manastira Sestroljin.

I pored toga što im vreme nije bilo baš naklonjeno, organizatori: KUD “Mladost“, Crkvena opština i Mesna zajednica Poljana, kao i Turisticka organizacija Požarevca, zadovoljni su brojem ucesnika i kvalitetom programa. I ove godine, pokrovitelj Festivala bio je grad Požarevac.

Evo kako su za naš list, ovu manifestaciju ocenili Goran Radovanovic, predsednik KUD-a “Mladost“ Poljana i clan Organizacionog odbora Festivala i Milance Cvejic, clan Etno sekcije Poljana:

-Festival je protekao po planu i programu. Malo nas je ometala kiša, narocito u popodnevnim satima, ali je opšti utisak, i pored toga, zadovoljavajuci. Ucestvovalo je oko 28 etno sekcija, desetina pevackih grupa i instrumentalista i 15 kulturno-umetnickih društava. U odnosu na prošlu godinu, broj ucesnika je bio veci, ali zbog vremenskih uslova, posecenost je bila manja. Ugostili smo kulturno-umetnicka društva iz Vukovara, Osjecine, Valjeva, Zrenjanina, Indije, Vršca, slankamenackih vinograda, Aleksandrovca, Oreovice, Beograda i Arandelovca. Festival cemo održati i naredne godine. Trudicemo se da broj ucesnika bude veci, a kvalitet programa još bolji. Iskoristio bih priliku da se zahvalim gradu Požarevcu, našem pokrovitelju, Turistickoj organizaciji Požarevca, jednom od organizatora, i generalnom sponzoru, firmi Grof MBM Požarevac, rekao je Radovanovic.

-Šesti po redu Medunarodni etno festival u Poljani imao je goste i iz zemalja u okruženju. Clanovi etno sekcija izlagali su svoje radove iz domace radinosti, a došli su iz Ribarske Banje, Lugavcine, Skobalja, Male Krsne, Malog Crnica, Osipaonice, Trnjana, Jagodine, Velikog Gradišta, Požarevca, Žagubice, Kragujevca... Licno smatram, da je ovogodišnji Etno festival bio mnogo bolji nego prošle godine, a siguran sam da ce naredni, u 2011. biti još kvalitetniji. Pored zahvalnosti koju upucujemo organizatorima i pokroviteljima Festivala, zahvaljujemo se i brojnim sponzorima koji su nam pomogli u pripremi smotre, istakao je Cvejic.

M. P.

TRI DECENIJE RADA

KUD “Mladost” iz Poljane ima svoju tradiciju postojanja i afirmaciju kulturno-umetnickog rada neguje od ranih tridesetih godina prošlog veka. U svom sastavu ima folklornu, muzicku, likovnu i etno sekciju i broji preko 150 clanova. Etno sekcija svoje etno umece, rucne radove, stare zanate, pripremanje hrane na stari tradicionalan-etno nacin krunisala je organizovanjem ovog festivala, kao i ucešcem na sajmovima širom Srbije sa Turistickom organizacijom Požarevac.