Header

OSMI REGIONALNI SABOR ZADRUGARA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

NAGRAÐENI ZA USPEŠNU PROIZVODNjU

U organizaciji Osnovnog zadružnog saveza Požarevac, prošlog cetvrtka u Galeriji „Milena Pavlovic – Barili“ održan je Osmi regionalni sabor zadrugara Branicevskog i Podunavskog okruga. Otvarajuci sabor mr Bogdan Živanovic, predsednik Osnovnog zadružnog saveza Požarevac je istakao da se po osmi put odaje priznanje onim poljoprivrednicima koji su, radeci u svojim štalama, na farmama, plantažama, njivama, malim preduzetnickim odnosno poljoprivrednim pogonima napravili rezultat koji je vredan pažnje i koji je u velikom broju slucajeva doneo zadovoljstvo vlasnicima, ne donoseci im i materijalnu satisfakciju. „U poljoprivredi postoje znacajni nerešeni stukturalni problemi, a oni se narocito ispoljavaju kod poljoprivrednika, malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava i posebno kod zemljoradnickih zadruga i njihovih kooperanata odnosno zadrugara. Želim da vam ulijem optimizam i verujem da ce približavanje Srbije Evropskoj uniji i dobar nastup u Svetskoj trgovinskoj organizaciji poboljšati šanse poljoprivredi, a narocito zemljoradnickim zadrugama, jer u ekonomsko razvijenom delu sveta zemljoradnicko zadrugarstvo je odgovor na pitanje kako rešiti socijalni problem malih poljoprivrednih gazdinstava, koja nisu kadra da reprodukuju sebe i da se odupru konkurenciji velikih.

Dakle, kada se organizuju u zadruge ni tada nisu mnogo jaki konkurenti, ali bar mogu zajednicki da izadu na tržište preko svoje zadruge ili grupacije svih zadruga. Bez toga je sve manje nade da ce pojedinac koji nije ekonomski jak, uopšte moci da opstane. Prva faza je udruživanje u strukovne organizacije radi strucnog usavršavanja i razmene iskustava, a zatim sledi komercijalno, poslovno udruživanje u okviru zemljoradnickog zadrugarstva. Verujem da ce i u Srbiji sazreti svest o tome da što pre to budemo uradili, tim cemo pre zaustaviti propadanje sela“, istakao je Živanovic.

Ucesnicima sabora obratio se i Radoslav Stanojevic, direktor Fondacije “Milenin dom” koji je govorio o životu i delu cuvene slikarke.

Dobitnici priznanja

U kategoriji zadruga priznanje je dodeljeno Zemljoradnickoj zadruzi „Zelena bašta“ iz Saraoraca za izvanredne rezultate u povrtarskoj plastenickoj proizvodnji. Iako osnovana pre tri godine, ova zadruga je osnovala svoju proizvodnju povrca u plasteniku površine oko dva hektara po najsavremenijoj tehnologiji. U planu imaju podizanje plastenika na još jedan hektar zemljišta.

U kategoriji zaslužnih radnika nagradeni su Ljiljana Milojevic i Slavomir Golubovic. Ljiljana je dugogodišnji radnik Zemljoradnicke zadruge „Petrovac“ iz Petrovca na Mlavi u kojoj je radila od dana osnivanja zadruge 31.decembra 1989.godine, a u penziju je otišla 15.decembra 2009.godine, mada i dalje aktivno ucestvuje u radu zadruge, pomaže mladim radnicima, prenosi im svoje znanje i iskustvo. Slavomir je direktor Zemljoradnicke zadruge „7.juli“ iz Velikog Laola. Na mestu direktora se nalazi poslednjih 14 godina, a u zadruzi je ukupno 26 godina i sve vreme je vredno radio na razvoju farmerske proizvodnje. Danas živinarska farma ove zadruge odgaja 50.000 komada živine.

U kategoriji proizvodaca nagrade su pripale: Ivanu Konstadinovicu iz Lugavcine na predlog Zemljoradnicke zadruge „Sloga“ Lugavcina. Obraduje oko 40 hektara zemlje i sa hibridom NS 6030 dobio je 18.200 kilograma po hektaru, a gaji i papriku; Novici Mitrašinovicu iz Osipaonice, na predlog Zemljoradnicke zaduge „Lazar Savic 1896“. Obraduje 17 hektara zemlje na kojima u plastenickoj proizvodnji ima 6,5 hektara jagoda sorte Moriolada, Alba i Kleri i jedan hektar pod višnjama i jabukama; Bobanu Mišicu iz Kurjaca, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Razvitak“ Majilovac. Obraduje 40 hektara zemlje, od cega pšenica zauzima 10 hektara (sorte Pobeda i Apac), kukuruz 20 hektara, suncokret oko 7 hektara i gaji trenutno 13 junadi u turnusu; Dejanu Savicu iz Kurjaca na predlog Zemljoradnicke zadruge „Razvitak“ Majilovac. Obraduje 70 hektara uglavnom pod pšenicom, kukuruzom, suncokretom i gaji godišnje oko 200 tovljenika; Miodragu Mitrovicu iz Banicine, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Lipovac“, cijih je 8 krava dalo 33.600 litara mleka; Živomiru Stojanovicu iz Banicine, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Lipovac“, koji je na 2 hektara pod višnjama imao 30.600 kilograma; Bobanu Vitkovicu iz Simiceva, na predlog Zemljoradnike zadruge „Mitar Trifunovioc - Uco“, koji je na 1,5 hektara imao 16 tona kukuruza; Predragu Milanovu iz Krepoljina, na predlog Pcelarske zadruge „Homolje med“ iz Žagubice, koji je sa 100 košnica proizveo 3.500 kilograma meda; Toplici Stepanovicu iz Maruljevca, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Jedinstvo“ Požarevac koji obraduje preko 50 hektara pod kukuruzom, a za 30 junadi koje tovi sa 3 hektara proizvodi silažu; Ratku Miticu iz Klenja, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Klenje“, koji je proizveo 45.000 kilograma krompira na površini od 2 hektara; Radoju Gajicu iz Klenja, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Klenje“, koji je od 5 krava simentalske rase dobio 28.500 litara mleka, a hranu za ishranu stoke proizveo je na svojim parcelama; Zoranu Jovanovicu iz Rabrova, na predlog Zemljoradnicke zadruge „Klenje“ koji je na 8,5 hektara proizveo 46.800 kilograma pšenice i sve je predao zadruzi.

Specijalne pohvale dodeljene su svim zadrugama clanicama OZS Požarevac koje su ucestvovale u organizaciji kandidovanja i izbora najboljih zadrugara na nivou Branicevskog i Podunavskog okruga, a zahvalnice donatorima koji su omogucili održavanje Osmog sabora rekordera, a to su : grad Požarevac, opština Veliko Gradište, opština Žagubica, Delta Agrar, kompanija Dunav osiguranje – Glavna filijala Požarevac, Superior Velika Plana, Biljni lekar Veliko Gradište, kafa Paskalin, pekara Stari grad, Zemljoradnicka zaruga „Klenje“, Stocarska zadruga „Stocar DH“ Požarevac, Zemljoradnicka zadruga „Lipovac“, Srednja muzicka škola „Stevan Mokranjac“ i Galerija „Milena Pavlovic – Barili“.

D.Dinic

18. SEDNICA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA ZAKAZANA ZA 23. APRIL

RAZMATRANJE REZULTATA RADA

Iducu sednicu Skupštine grada Požarevca, osamnaestu po redu, predsednik Skupštine, Miomir Ilic, zakazao je za petak, 23. april.

Najavljeno je više od dvadeset tacaka na dnevnom redu, medu kojima ce preovladavati razmatranje izveštaja o radu sa finansijskim pokazateljima poslovanja za 2009. godinu javnih preduzeca, ustanova, fondacija i fondova, ciji je osnivac grad Požarevac, a kojih je ukupno 27.

Medu najavljenim temama predstojece skupštinske sednice isticemo razmatranje Izveštaja o radu Gradske uprave grada Požarevca za 2009. godinu, razmatranje Izveštaja o radu Gradskog javnog pravobranilaštva za 2009. godinu, razmatranje Informacije o predlogu plana upisa ucenika u prvi razred srednjih škola za školsku 2010, 2011. godinu na teritoriji grada Požarevca, donošenje Rešenja o davanju saglasnosti na izmene i dopune Statuta Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede grada Požarevca.

Na dnevnom redu je i donošenje saglasnosti na cenovnike usluga javnih preduzeca Toplifikacija, Vodovod i kanalizacija, Komunalne službe i Radio Požarevac. Potom, isticemo donošenje Odluke o usvajanju Aneksa lokalnog akcionog plana za unapredenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica za period od 2009. do 2012. godine, donošenje Odluke o uspostavljanju bratskih odnosa i saradnje izmedu grada Požarevca i opštine Rešica u Rumuniji.

Planirano je i donošenje Odluke o usvajanju plana detaljne regulacije lokalnog puta Požarevac- Kostolac, potom, donošenje Odluke o podnošenju predloga za utvrdivanje javnog interesa za eksproprijaciju zemljišta za proširenje groblja u Kostolcu. Ukazujemo i na odlucivanje o uvodenju samodoprinosa u Dubravici.

A. M.

GRADONACELNIK PRIMIO POŽAREVACKE SKEJTERE

PODRŽANA PETICIJA ZA IZGRADNJU SKEJT - PARKA

Vožnja skejt borda spada u grupu ekstremnih sportova koji poslednjih godina doživljava ekspanziju medu tinejdžerima. Buduci da ne postoji adekvatan poligon za vožnju, požarevacki skejteri se godinama unazad okupljaju i izvode akrobacije na gradskim ulicama. Prošle subote gradonacelniku Požarevca Miodragu Milosavljevicu predata je peticija sa 1.070 potpisa za izgradnju skejt – parka, a prema recima Dimitrija Jankovica, inicijatora ove akcije, želja skejtera je da Požarevac, poput Beograda, Novog Sada, Zajecara i drugih gradova, dobije moderan skejt – park koji bi najverovatnije bio lociran na prostoru Bambi parka.

Gradonacelnik Milosavljevic je u potpunosti podržao ovu ideju i naglasio da je u narednom periodu potrebno naci odgovarajuce donatore koji bi finansirali izgradnju skejt – parka, a sledece godine odredena materijana sredstva za ovu svrhu bice izdvojena iz budžeta.

“Da bismo ušli u pricu oko izgradnje skejt – parka moramo najpre da spremimo projektnu dokumentaciju, rešimo pravno – imovinske odnose na parceli i tek na kraju nademo novac za izgradnju. Iz tog razloga predlažem da i ove godine okupljanje požarevackih skejtera tokom letnjih meseci bude u Osnovnoj školi “Dositej Obradovic”, a da aktivno udemo u pronalaženje parcele u okviru sportskog kompleksa, rešimo pravno -imovinske odnose i nakon toga obezbedimo projekat i odobrenje za izgradnju”, istakao je Miodrag Milosavljevic. Skupu su prisustvovali i Vukica Vasic, zamenik gradonacelnika Požarevca i Žarko Pivac, narodni poslanik.

D.Dinic

U AKCIJI DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U POŽAREVCU

OBEZBEÐENA KRV ZA BOLNICU

* Pored gradana akciju podržale i javne licnosti, medu njima i Goran S. Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, inace višestruki davalac krvi, koji je licnim primerom pozvao na vecu solidarnost i humanost

U organizaciji Crvenog krsta Požarevca, Branicevskog upravnog okruga i Zdravstvenog centra, odnosno Opšte bolnice, proteklog petka u Domu crvenog krsta u Požarevcu organizovana je akcija dobrovoljnog davanja krvi. Još jednom, grad Požarevac je dokazao da zauzima visoko mesto na listi najboljih u Srbiji kada je u pitanju dobrovoljno davalaštvo krvi. Inace, sve obezbedene kolicine ove dragocene tecnosti, otišle su Bolnici u Požarevcu, za lecenje Požarevljana i gradana okolnih naselja i gradova, odnosno opština.

U okviru ove akcije, održana je i konferencija za novinare, na kojoj je Goran S. Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga govorio o znacaju prikupljanja krvi za potrebe lecenja naših gradana u Bolnici u Požarevcu i zdravstvenim ustanovama u Beogradu. Tom prilikom, nacelnik je informisao javnost i o naporima koje Vlada Republike Srbije preduzima, kako bi se zbrinuli najugroženiji stanovnici našeg grada, preko Centra za socijalni rad i Narodne kuhinje Crvenog krsta.

-Želeli smo, ne samo da pomognemo akciju time što cemo u njoj ucestvovati, vec i da razvijemo solidarnost i humanost koja nam cesto u Srbiji nedostaje. Hteo bih da pozovem da i u drugim akcijama koje ce uslediti, javne licnosti i politicari, budu promoteri, kako bi u svakom trenutku bilo dovoljno krvi, jer svi znamo da jedna boca krvi za nekog znaci novi život. Takode, povod ove konferencije za štampu je i taj, što je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja, krajem prošle godine i tokom ove, obezbedilo znacajne kolicine hrane za potrebe Narodne kuhinje Crvenog krsta u Požarevcu i Petrovcu na Mlavi. Radi se o kolicinama od oko 60 tona hrane, dovoljne za sve korisnike narodnih kuhinja. Jako je znacajno istaci i to, da ce tokom ove godine takve akcije biti nastavljene. Sada, kada imamo veliku svetsku ekonomsku krizu, kada imamo povecan broj korisnika narodnih kuhinja, država cini sve da pomogne lokalnim samoupravama ciji su budžeti takode u krizi. Oni ce biti oslobodeni bar u tom delu izdvajanja, tako da ce novac moci da iskoriste za neke druge potrebe, naglasio je Petrovic.

Direktor Zdravstvenog centra Požarevac, dr Miodrag Bogosavljevic, zahvalio se na promoterstvu i naglasio da se mora više raditi na omasovljenju akcija davalaštva krvi.

Ispred Bolnice, dr Srecko Bosic, direktor ove ustanove napomenuo je da je nadostatak krvi problem u citavoj našoj zemlji, a ne samo u zdravstvenim ustanovama Požarevca:

-Sve bolnice imaju probleme sa nedovoljnim kolicinama dragocene tecnosti koja im je neophodana prilikom operacija bolesnika. Mislim da ce ova akcija, pored ostalih koje se sprovode u Crvenom krstu, doprineti da se povecaju rezerve krvi i da ce svi pacijenti biti bezbedni u našoj ustanovi, rekao je Bosic.

Na konferenciji je bilo reci i o drugim humanitarnim aktivnostima. Za Narodnu kuhinju u Požarevcu je receno da nece prestajati sa radom. Doprinos tome dace i Vlada Srbije koja itekako pomaže sve humanitarne akcije, pa tako i rad narodnih kuhinja širom Srbije.

- Raspolažemo podatkom da 10 posto naših gradana nije u mogucnosti da obezbedi sebi bar jedan obrok. Zahvaljujuci Vladi Republike Srbije i Borisu Tadicu, predsedniku Srbije, koji je i najveci promoter aktivnosti Crvenog krsta, svake godine, u „Nedelji Crvenog krsta“, u Beogradu se urucuje priznanje najhumanijim sredininama. Nadam se, da ce Požarevac kao grad, ove godine dobiti to priznanje, rekao je Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta.

Po broju dobrovoljnih davalaca krvi, Požarevac se nalazi na drugom mestu, odmah iza Zemuna. U prošlonedeljnoj akciji ucestvovalo je 76 gradana, ali, iz zdravstvenih razloga, krv nisu mogli dati svi koji su to hteli. Prikupljene su 73 jedinice, a prvi put, krv je dalo troje ljudi. U akciji je licnim primerom ucestvovao i nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran S. Petrovic, višestruki davalac. Njemu je ovo bilo jedanaesto dobrovoljno davanje krvi.

M. P.

U GRADSKOJ OPŠTINI KOSTOLAC

POCELA GRAÐEVINSKA SEZONA

Na teritoriji Gradske opštine Kostolac, po usvajanju budžeta, otvorena je sezona opsežnih radova.

U pitanju su uglavnom radovi koji su realizacija prošlogodišnjih planova Direkcije za izgradnju grada Požarevca, istice Dragan Grubetic, clan Veca GO Kostolac zadužen za komunalna i infrastrukturna pitanja, i nastavlja:

- U naselju Kolište asfaltirana je ulica Kolište 3, sada i Kolište 1. U ulici Kolište 2 završena je kanalizacija, sledi tehnicki prijem i prikljucivanje gradana. Time smo završili kanalizaciju za celo to naselje. Pošto je potrebno vreme da se zemlja slegne tu ulicu cemo asfaltirati na jesen. Ocekujemo za desetak dana da pocne presvlacenje ulice od ulaza u crkvu do Kolište 3, tako da ce sve to biti spojeno asfaltom. Potom, ureduje se prostor na pijaci, izmedu Putnika i Union MZ- a, gde radimo asfaltiranje pored garaža, do izlaza na Vrtic. Sa Komunalnim cemo dogovoriti da se postavi jedan veliki kontejner od 4.5 kubika, jer tu stalno imamo problema sa otpadom.

U završnici je proširenje ulice Bože Dimitrijevica, kaže Grubetic i najavljuje premeštanje bandera na raskrsnici, koja se posle proširenja prakticno našla na asfaltu. Radi se proširenje te ulice do pruge, a ove je godine u planu proširenje i dela ulice od pruge, sve do ulice Nikole Tesle. Na kraju ce cela ulica biti presvucena asfaltom.

Od drugih radova narocito je znacajno pomenuti širenje toplifikacione mreže u naseljima Kolište i Kanal, sa planom da se pristupi toplificiranju Petke: „U Kolištu smo završili jedan deo toplificiranja preko pruge, poceli smo radove na Kanalu. To je ugovoreno prošle godine i stigla je oprema, stigli su izvodaci, tako da ocekujemo da za tri meseca završimo radove na Kanalu, a u toku leta bismo radili u Petki.”

Prošle nedelje je GO Kostolac angažovala PD “RIO” da u ulici 7. juli zasadi lipe, medutim, posle samo nekoliko dana, polovina sadnica je polomljena, tako da ce verovatno biti postavljena metalna zaštita.

-Na Plaži „Topoljar“ u toku je uredenje. To radimo u saradnji sa PD „RIO“. Do prvog maja planiramo da plaža bude spremna. Imamo sitne probleme oko struje, rasvete i slicno, ali najveci je problem to što nema cuvara, tako da cemo morati da sklopimo ugovor za profesionalne cuvare, jer ono što uradimo tokom leta to se preko zime polomi i pokrade, istice Grubetic.

Naravno, tempo realizacije pomenutih planova uslovljen je i vremenskim prilikama.

A. M.

U OKVIRU GLUMACKIH SVECANOSTI „DANI MILIVOJA ŽIVANOVICA“

“BUDALE” I “GOSPOÐA MINISTARKA” U KOSTOLCU

Kostolcani su na sceni svog Doma kulture uživali u dve predstave igrane u cast glumackog poziva, slavljenog Glumackim svecanostima „Dani Milivoja Živanovica“ u Požarevcu, i to, petnaestu godinu za redom.

U petak je Zvezdara teatar iz Beograda igrao „Veceru budala“, po tekstu Fransisa Vebera, u režiji Božidara Ðurovica, inace, selektora ovogodišnjih Glumackih svecanosti. Izuzetnu glumacku svitu cinili su Milan Lane Gutovic, Biljana Ðurovic, Nada Macankovic, Branislav Zeremski, Milan Tomic, Bojan Žirovic i Zoran Cosic.

U ponedeljak se predstavilo Narodno pozorište iz Niša igrajuci slavnu Nušicevu „Gospodu ministarku“, u režiji Dušana Jovanovica, na sceni sa Sanjom Krstovic, Milenom Jakšic, Milošem Cvetkovicem, Aleksandrom Mihailovicem, Aleksandrom Marinkovicem, Dragoslavom Savicem...

A.M.

SREÐUJE SE PUT KOSTOLAC- POŽAREVAC

ASFALTIRANJE U FAZAMA

Proteklih dana zapoceti su godinama išcekivani radovi na sredivanju lokalnog puta Kostolac- Požarevac. Asfaltiranje ce se raditi fazno, kako zbog odvijanja saobracaja, tako i zbog obezbedivanja finasijskih sredstava.

Prva etapa radova zapoceta je na deonici u Klenovniku, na delu puta koji je ocenjen kao najugroženiji. Novac za asfaltiranje obezbedila je Republika, pošto je put regionalnog karaktera, uz dogovor da problem sakupljanja voda reši grad Požarevac, napominje koordinator projekta i clan Veca GO Kostolac, Mirko Marjanovic, i dodaje:

-Ukoliko sve bude teklo po planu odmah cemo pristupili radovima na kanalizciji, a asfalt bi potom za dan bio tu, tako da se sve to može završiti vrlo brzo. Pošto je taj put regionalnog karaktera, sredstva za njegovo presvlacenje asfaltom obecao je direktor Republicke direkcije za puteva Srbije, s tim što je dogovoreno da grad Požarevac preuzme obavezu da odvede vode koje su najveci uzrok brzog propadanja tog puta. Dakle, nekadašnji propusti više ne funkcionišu, voda se nagomilava i vrlo brzo ozbiljno oštecuje asfalt. Projekat odvoda voda za Cirikovac je uraden, grad Požarevac je odvojio 3.5 miliona dinara u te svrhe. Za Klenovnik se takode priprema projekat za odvodenje kišne kanalizacije.

Marjanovic istice da je sa radovima trebalo poceti prošle godine, medutim, tome se isprecila nekolicina žitelja Cirikovca:

-Nekolicina gradana je onemogucila radove u Cirikovcu, tako da smo marta ove godine morali da intervenišemo, tražeci asistenciju milicije. Ta nekolicina je smatrala da ce biti ugroženi odvodom, izgradnjom vodosabirnika, što nije slucaj. Održali smo niz sastanaka, sa direktorima i najvišim zvanicnicima grada Požarevca i zakljucili da je neophodno da sprecimo sabotiranje tako važnih radova, jer je taj put postao opasan za saobracaj.

-Preporucujem Saobracajnoj policiji da izvrši snimanje puta Požarevac- Kostolac i obavesti nadležno Ministarstvo u kojoj je meri taj put opasan za odvijanje saobracaja. Kao koordinator projekta i covek iz saobracajne struke napominjem da nije u redu to što nikakve mere ne preduzimaju, vec samo cekaju, ne bi li naplatili kazne na putu kojim skoro da više nije moguce voziti.

Inace, put Požarevac- Kostolac, posle završetka zaobilaznice, bice prekategorisan iz regionalnog u lokalni put.

A. M.

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE GOLUBAC

REBALANS BUDžETA ZBOG KLIZIŠTA U MILjEVICU

U Golupcu je prošle srede održana sednica Skupštine opštine na kojoj je odluceno o rebalansu budžeta u korist pomoci i podrške peckom selu Miljevic ugroženom ovog proleca, klizištima. Sednici nisu prisustvovali odbornici opozicije odnosno predstavnici DS-a i G 17 plus. Pored rebalansa budžeta kao najvažnije tacke dnevnog reda, Skupština se opredeljivala i povodom još jedne životne teme, prihvatila je pismo o namerama Kompanije Provajder Grin iz Temišvara koja planira da ovde izgradi postrojenje za proi?vodnju elektricne energije uz pomoc vetrenjaca. Zbog važnosti pitanja koja su uslovila izmenu ovogodišnjeg budžeta, sednici su prisustvovali i predstavnici sela Miljevic u kome je pojavom klizišta životno ugroženo tridesetak domacinstava.

-Zemljište u ovom selu klizi, pucaju kuce... ugrožen je cak i magistralni put koji prolazi kroz selo i most koji spaja dva regionalna puta. Obratili smo se za pomoc mnogim institucijama, a ono što je Skupština mogla to je danas i ucinila. Na ovoj hitno sazvanoj sednici, izvršili smo rebalans budžeta i maksimalno moguci iznos sredstava opredelili za preduzimanje istražnih radova i sanaciju posledica nastalih pojavom klizišta, istice dr Boban Trifunovic, predsednik SO Golubac.

Prema recima dr Nebojše Mijovica, predsednika opštine, odluke sa poslednje sednice Skupštine opštine su veoma znacajne i dokaz su namere lokalne samouprave da za svoje gradane i golubacku zajednicu cini samo najbolje.

-Ja predlažem i molim za jedno racionalno ponašanje i da deblokada usledi nakon ove sednice kako bi mogli normalno da funkcionišemo i da nastavimo sa mnogim programima i projektima koje opština Golubac treba da odradi, porucio je Mijovic.

NA SEDNICI SAVETA ZA DRUŠTVENE DELATNOSTI SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

USVOJENI IZVEŠTAJI O RADU

Savet za društvene delatnosti Skupštine grada Požarevca, održao je prošlog cetvrtka sednicu na kojoj su razmatrani i usvojeni izveštaji o radu sa finansijskim pokazateljima poslovanja u 2009. godini, ustanova i fondova ciji je osnivac grad Požarevac. Rec je izveštajima Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece, Apoteke Požarevac, Istorijskog arhiva, Narodnog muzeja, Narodne biblioteke, Centra za kulturu, Sportskog centra, Turisticke organizacije, Centra za socijalni rad, Hora „Barili“, Regionalnog centra za talente, Sportskog saveza, Fondacije Milenin dom i Galerija „M.P. Barili“, Fondacije „Požarevacki mir 1718“ i Fonda za dodelu stipendija i nagrada. Savet je usvojio i informacije o predlogu plana upisa ucenika u prvi razred srednjih škola za školsku 2010/2011. godinu na teritoriji grada Požarevca, a takode su usvojeni Aneks lokalnog akcionog plana za unapredenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica za period od 2009. do 2012. godine i program rada Fondacije ”Požarevacki mir 1718” grada Požarevca za 2010. godinu.

Sedmom po redu sednicom Saveta za društvene delatnosti predsedavao je Dušan Vujicic, koji je po njenom završetku dao sledecu izjavu:

-Danas je održana sednica Saveta za društvene delatnosti, kojoj su prisustvovali svi clanovi i istovremeno aktivno ucestvovali u njenom radu, a za veliku je pohvalu prisustvo skoro svih direktora ustanova i fondacija o cijim smo izveštajima raspravljali. Razmatrani su izveštaji o radu sa finansijskim pokazateljima za 2009. godinu. Dobro je što smo se uverili da su ustanove odradile svoj posao na najbolji moguci nacin i da su vodile racuna o kvalitetu rada. Razmatran je i predlog za upis daka u 2010/2011. godini, kao i program stipendiranja ucenika sa podrucja grada Požarevca. Na dnevnom redu je bio i predlog za izgradnju objekata za interno raseljena lica kojim je ova aktivnost obuhvacena do 2012. godine. Na ovaj nacin, usvajanjem izveštaja, valjanih planova, programa i predloga, znatno olakšavamo rad našoj Skupštini grada Požarevca, istakao je Vujicic.

M. P.

U GOLUPCU

POCELA OBUKA ZA PREDSTAVNIKE NEDOVOLjNO RAZVIJENIH OPŠTINA

GOLUBAC, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih podrucja Vlade Republike Srbije organizovala je u Golupcu obuku za predstavnike 13 nedovoljno razvijenih opština Branicevskog okruga, centralne Srbije i Vojvodine, na temu pripreme predloga projekata koji ce se finansirati bespovratnim sredstvima u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoc Evropske unije (IPA).

„Obuka je namenjena predstavnicima opština koje spadaju u resor Kancelarije, a u okviru regionalnog projekta Evropske komisije za podršku programa prekogranicne saradnje izmedu zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je pomocnik direktora Kancelarije Edib Kajevic.

On je, u ime organizatora, istakao da je cilj da se predstavnicima nedovoljno razvijenih opština daju prakticna uputstva da naprave projekte za prekogranicnu saradnju. To ce, prema recima Kajevica, ubuduce biti jedan od nacina pribavljanja sredstava za lokalne zajednice, kao i za realizaciju projekta koji vec postoje u tim sredinama. Ovo je drugi takav seminar koji se organizuje za nedovoljno razvijene opštine, dodao je Kajevic i istakao da su predstavnici opština sa juga Srbije, koji su prvi prošli obuku organizovanu prošlog meseca u opštini Medveda, vec dobili sertifikate da mogu kvalitetno da prave predloge projekata.

Ekspert Evropske unije (EU) Haris Piknjac smatra da su takve obuke vrlo korisne za potencijalne aplikante, jer mnogi projekti bivaju odbaceni iz formalnih razloga. On je precizirao da gotovo 40 odsto projekata prekogranicne saradnje “pada” baš zbog tih formalnih propusta. „Nastojimo da ovakvom obukom poboljšamo kvalitet projekta i da suzbijemo formalne greške koje se prave“, istakao je Piknjac.

REKLI SU: PROF. DR RADOVAN KOVACEVIC O ZADUŽENOSTI SRBIJE

U GRUPI SMO VEOMA ZADUŽENIH ZEMALjA

Ucestvujuci nedavno na tribini Regionalne privredne komore u Požarevcu koja je bila posvecena problematici spoljne trgovine u uslovima savremene ekonomske krize, prof. dr Radovan Kovacevic iz Beograda skrenuo je pažnju na preveliku zaduženost Srbije i na probleme koji ce iz toga nužno proisteci:

-Ucešce spoljnog duga u bruto domacem proizvodu približava se na 80 procenata, bilo je 74 procenta, 80 se smatra da zemlja vec ulazi u kriticnu zonu zaduženosti. Drugi pokazatelj je spoljni dug ucešca u izvozu roba i usluga - 269 procenata. Po ovom pokazatelju mi spadamo u grupu veoma zaduženih zemalja po kriterijumima Svetske banke. Ovo govori da su izvozni potencijali slabi i da je dug vec poceo da uzima svoj danak, a to znaci da ce narednih godina jedan dobar deo društvenog proizvoda, morati da se odvaji od naših usta, figurativno receno, i da se isplati inostranstvu na ime otplate dospelih dugova. Sledeci pokazatelj, generalno, koliki je spoljni dug, skoro 23 milijarde evra. Iskazujemo u evrima, jer je manja cifra, a u dolarima je to preko 33 milijarde. Radi podsecanja 1981. godine, takode smo kuburili sa spoljnim dugom od 24 milijarde dolara, ali tada smo imali bivšu Jugoslaviju sa bivšim društvenim proizvodom, a sada je ovo samo Srbija, jedan deo te bivše celine na ciji teret pada ovako veliki dug. I, konacno, otplata duga u izvozu roba i usluga, 38 procenata sa kraja prošle godine. Setimo se 1981. godine kada je izbila kriza dugova i kada smo probili granicu od 25 procenata. Nastali su tada veliki problemi, jer smo ušli u grupu visoko zaduženih zemalja. A sada se niko ne uzbuduje iznosom od 38 procenata. Ovo verovatno iz razloga što još teku procesi povlacenja kredita i nije problem solventnosti, bar na kratak rok, a likvidnosti uopšte nije problem, jer su zadovoljavajuce devizne rezerve i stvar prosto ide od godine do godine. Ali se pokazatelji stalno uvecavaju i verovatno u jednom momentu problemi moraju isplivati na površinu, rekao je Kovacevic.

S.E.

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

GODINA DOMACINSKOG POSLOVANJA

U analima Javnog komunalnog preduzeca “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, poslovna 2009. godina ostace zapisana kao jedna od retko uspešnih. Uprkos složenom ekonomskom ambijentu i poskupljenju energenata u nekoliko navrata, tokom prošle godine je, prevashodno zahvaljujuci domacinskom poslovanju, ovo preduzece ostvarilo pohvalne rezultate.

JKP “Vodovod i kanalizacija” ostvarilo je prihod u visini od 353 miliona dinara, rashode od 347, a godina je završena sa bruto dobitkom od 6,1 milion dinara. Treba imati u vidu, tokom godine je ovo preduzece 14,3 miliona knjižilo kao otpis potraživanja. Prakticno, deo realnih prihoda je usmeren na otpis dugovanja koja, realno, nikako nisu mogla da se naplate. U toj masi su fakture koje se “vuku” godinama, a glase na firme koje su odavno ugašene, koje su u nekom trenutku izvodile odredene radove i otišle sa ovog terena, tu su zastarela potraživanja... Time je slika o potraživanjima danas prilicno realnija u odnosu na minule godine, kada se ova stavka uredno knjižila kao nešto što je izvodljivo naplatiti. U “Vodovodu” isticu da je obim potraživanja sveden na oko 111 miliona, od cega je oko 60% dužnika na utuženju. Preostali deo ce se, po svemu sudeci, “peglati” narednih godina, kako bi se u ovom preduzecu baratalo sa realnim finansijskim pokazateljima.

Formula uspeha

Od 47,6 miliona dinara ukupnih investicionih ulaganja u prošloj godini, požarevacki “VIK” je iz svojih sredstava uložio oko 32 miliona, odnosno 67%. Iz budžeta grada dobijeno je samo 6,6 miliona dinara, a iz Fonda za zaštitu životne sredine 9 miliona dinara.

- Sopstvenim parama smo zanovili kompletnu tehniku, kupili smo mehanizaciju, a istovremeno smo smanjili troškove kancelarijskog i potrošnog materijala sa 2,66 miliona dinara u 2008-oj, na milion i po u prošloj godini, i to pri vecim kupovnim cenama. Troškove amortizacije odvojili smo po propisima, do dinara, dok je prethodnih godina deo koji je predviden za amortizaciju išao - u plate! A, amotrizacioni troškovi su 30 miliona dinara. Bitno je istaci i ovo: troškovi goriva su, domacinskim poslovanjem i ulaganjem u savremena vozila koja, normalno, troše manje goriva po radnom satu, odnosno kilometru, uz disciplinovano ponašanje i rigoroznu kontrolu, u odnosu na prošlu godinu, kada je potrošeno 6,9 miliona za gorivo, u ovoj godini 5,3 miliona dinara, uz nekoliko poskupljenja goriva, - istice Aleksandar Ilic, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac, dodajuci:

- Naši radnici su dobili redovne plate, uplaceni su svi doprinosi, isplacen je deo jubilarnih nagrada do aprila, nakon cega je tu stavku Zakon ukinuo. Radnici su dobili kompletnu HTZ opremu, sve što je važecim propisima i dokumentima predvideno. Ima problema sa sistematizacijom: preglomazni smo, ovo preduzece može da radi i sa 100 ljudi manje. Medutim, daljom štednjom i smanjenjem gubitaka vode u mreži, može se još godinu - dve izdržati i sa ovim brojem radnika, a da istovrememo i ne korigujemo cenu prema korisnicima. Mišljenja sam da ove godine možemo da cenu vode ne povecavamo, bez obzira na to što nam je odobreno da cenu korigujemo prema stepenu inflacije. O tome ce odlucivati Gradsko vece, ali, licno smatram da smo u mogucnosti da cenu ove godine ne povecavamo. Istovremeno, moramo permanentno da ulažemo u našu infrastrukturu, jer, samo stalnom brigom o infrastrukturi, obezbeduje se njena dugovecnost i pouzdanost.

Novi sistem obracuna

- Prošle godine smo posebnu pažnju posvetili smanjenju troškova poslovanja i smanjenju gubitaka u mreži, u granicama koliko je to moguce, s obzirom na dotrajalost naše mreže, u koju se godinama nije ulagalo dovoljno sredstava. Istovremeno, intenzivno je radeno na validnosti, tacnosti dokumenta koje ispostavljamo kao fakturu prema našim korisnicima. Mi smo sami obezbedili kompletan hardver, legalizovane softvere i zašticenu mrežu finansirali sopstvenim sredstvima. Godinu dana je 15 momaka, preko ugovora o privremenim i povremenim poslovima, citalo vodomere. Uspostavili smo dijagram potrošnje svakog vodomera u gradu i danas tacno znamo koji vodomer koliko vode troši. To nam omogucuje da polako predemo na akontativnu naplatu. O tome ce svaki korisnik dobiti obaveštenje i pojašnjenje. Fakturisacemo prosek potrošnje za odredeni vremenski period, a tromesecno ili šestomesecno, sravnjivace se fakturisano i stvarno stanje. Jer, nemamo toliko aktivne radne snage, citace i evidenticare, da oko 20.000 vodomera ocitaju pocetkom svakog meseca. Nabavili smo PDA citace, svaki vodomer ima svoj kod i nema više mogucnosti za bilo kakve prepravke, dopisivanja ceduljica, da se vodomeri zaobilaze i slicno, - kaže Aleksandar Ilic.

Rad i štednja

Po recima direktora “Vodovoda i kanalizacije”, u ovom preduzecu ce se i nadalje insistirati na odgovornom i doslednom radu svakog zaposlenog, kao i na daljem osavremenjavanju preduzeca:

- Nema više mesta za opušten odnos zaposlenih. Ima ljudi, pogotovu u javnim preduzecima, koji su navikli da nedovoljno rade, a da cekaju plate. Moramo najpre menjati sebe, moramo da prionemo na posao da bi zaradili plate. Naše plate nisu male, u odnosu na druga preduzeca i ustanove, sasvim su dobre. Vreme je da ljudi shvate da je ovo njihova firma, da plata zavisi od rada, da od plate zavisi egzistencija njihove porodice, sutradan ce, možda, njihova deca ovde da rade. Stoga, odnos prema radu je i odnos prema buducnosti firme. Korak ka buducnosti je i sve ono što “VIK” ulaže u modernu opremu: nedavno smo kupili SKAJ TEK Skadu, rec je o Šnajderovoj tehnologiji, sa 1.500 ulaza. Napravicemo Dispecerski centar i imacemo potpunu kontrolu nad radom celokupne opreme - od izvorišta do brojnih tacaka na distributivnom sistemu. Sledeci korak ce biti da, pored kontrole, možemo i da daljinskim putem upravljamo svim tackama, od izvorišta do vodomera. Nama je Program povecanja efikasnosti i smanjenja gubitaka osnova svega. Jer, 10 sekundnih litara, iscrpljenih sa izvorišta i negde “izgubljenih” je ogroman gubitak za “Vodovod”. To je kolicina vode za jedno celo selo. A, mi danas prosipamo, ne 10, vec 40 i 50 sekundnih litara, što gubicima na podzemnoj instalaciji, što zbog nelegalnih prikljucaka, što zbog neplacanja, neevidentiranja, sabotaža svakojakih...

Da svako širi svoju mrežu

Po recima deirektora JKP “Vodovod i kanalizacija”, efikasnosti buduceg rada ovog preduzeca bitno bi doprinela i izmena prakse po kojoj su radovi na gradnji i širenju vodovodnog i kanalizacionog sistema u nadležnosti Direkcije za izgradnju, odnosno izvodaca koje Direkcija angažuje po osnovu tendera.

- Pogledajmo kako se to, na primer, radi u Smederevu: svi radovi iz oblasti komunalne infrastrukture, vezani za vodovod i kanalizaciju, rade se iz budžeta preko “Vodovoda i kanalizacije”. Planiraju se u “Vodovodu i kanalizaciji”, izvršavaju se preko iste firme. Ne može da “Vodovod i kanalizacija” zavisi od poslovne politike drugog preduzeca. Zna se kako se gradi i širi elektro - mreža, kako se planira i šire telefonske linije, kako toplifikacioni sistem. To rade po svojim planovima preduzeca koja se bave distribucijom struje, toplotne energije... Mi treba da zavisimo od naših poslovnih poteza i program i plan, odluke o tome šta se gde gradi da mi donosimo. Odbornici, Skupština, treba da predlažu, ali i da se sa nama konsultuju, ovde je struka, ovde su programska i strateška planska dokumenta koja sve nas obavezuju. Kao što u urbanizmu postoji Generalni i Detaljni urbanisticki plan i ne možete da gradite gde i šta hocete, tako i “VIK” ima svoj Generalni plan, koji se mora poštovati. Mi imamo ljude sa licencom, ovlašcene da verifikuju radove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži, drugi ih nemaju. Ne vidim po cemu te radove ne vodi i ne izvodi “VIK”. Mi smo najopremljeniji za te poslove, ovakvu novu i kvalitetnu mehanizaciju danas možda nema ni PIM “Ivan Milutinovic”! Ima li logike da našu mrežu ne gradimo mi, nego neko drugi? - pita direkor “Vodovoda i kanalizacije”.

Briga o selima

Zakljucujuci pricu o poslovanju JKP “Vodovod i kanalizacija”, direktor Ilic naglašava da je razvojni prioritet ovog preduzeca nastavak tehnološkog osavremenjavanja, cime ce se obezbediti ogromne uštede i, dodaje, ako bi se gubici vode smanjili na oko 20%, prihod ovog preduzeca bi mogao da se uveca za trecinu. Jer, samo u prošloj godini, gubici su sa 47 sniženi na 36%, ukljucujuci i izgubljene kolicine na ispiranje novog potisnog cevovoda.

U programu za ovu godinu, “Vodovod i kanalizacija” Požarevac posebno istice napore da se uradi treca faza i vodom snabdeva selo Petka, za koje ce biti dovoljnih kolicina u momentu kad PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” realizuje posao na vodosnabdevanju sela Drmno sa izvorišta “Morava”.

Problem ostaje selo Klenovnik, jer, kako isticu u “Vodovodu”, gradani ne žele da sklope korisnicke ugovore, iako su potpisani ugovori i sa TEKO i mesnim zajednicama Klenovnik, Kostolac selo i Drmno, po kojoj ce potrošnju domacinstava u Kostolac selu i Klenovniku u visini od 30 kubika mesecno placati Privredno društvo, a potrošnju preko 30 kubika bi ocitavalo i naplacivalo JKP “Vodovod i kanalizacija”. U perspektivi je i rešavanje problema vodosnabdevanja Klicevca, PD “TEKO” finansira radove koji ce obezbediti privremeno napajanje. Trajno rešenje ce biti vodoizvorište “Jagodica”, što je jedan od krupnih poslova u buducnosti, shodno strategiji razvoja vodosnabdevanja svih naselja grada Požarevca.

Dragan Milenkovic

DRAGAN JOVANOVIC, DIREKTOR PD “TE – KO KOSTOLAC”, DOBITNIK PRIZNANJA “KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIC”

PRIZNANJE UGLEDNOM PRIVREDNIKU

Ugledno priznanje “Kapetan Miša Anastasijevic” koje dodeljuje Fakultet tehnickih nauka u Novom sadu i Media Invent iz Novog Sada u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i njenim regionalnim centrima, pripalo je Draganu Jovanovicu, direktoru PD “TE –KO Kostolac” za doprinos razvoju preduzetništva, kulture, komunikacije i privredivanja.

U obrazloženju koje je procitano na dodeli priznanja u svecanoj sali Matice srpske u Novom Sadu, izmedu ostalog se kaže: “ Vlada Srbije je predložila ovo privredno društvo za kreditni aranžman o ulaganju jedne kineske kompanije u razvoju Kostolca, vredan milijardu i 250 miliona dolara. Najavljeno ulaganje bice najveca proizvodna investicija u poslednjih 20 godina. U ovom projektu aktivno ucestvuje menadžment Privrednog društva i Dragan Jovanovic licno. Za svoj dosadašnji rad Dragan Jovanovic je dobitnik niza priznanja, medu kojima i Ordena Svetog Save drugog stepena. Autor je i više strucnih radova.

V.O.

POVRŠINSKI KOP „DRMNO“

PROIZVEDENO STO MILIONA TONA UGLJA

Proizvodnja na, kako kažu mnogi strucnjaci, najuredenijem kopu u zemlji, pocela daleke 1987. godine sa projektovanim kapacitetom od 6,5 miliona tona uglja godišnje. Danas je kop „Drmno“ na pragu ostvarenja godišnje proizvodnje od devet miliona tona sa vizijom daljeg proširenja proizvodnih kapaciteta.

U godini u kojoj se u kostolackom ugljenom basenu obeležava znacajan jubilej, 140 od pocetka organizovane proizvodnje uglja i industrijalizacije Srbije, nedavno je zabeležen još jedan, rekli bismo, istorijski podatak. Naime 9. aprila u trecoj smeni, iskopana je stomilionita tona uglja na najmladem kostolackom površinskom kopu, kopu „Drmno“ na kome je zvanicna proizvodnja otpocela sada vec daleke 1987. godine, sa projektovanim kapacitetom od 6,5 miliona tona uglja godišnje.

Eksploatacija ugljenog ležišta kopa „Drmno“ otpocela je sa dva bagera. Ubrzo posle toga u proizvodni proces ukljucene su još dve rudarske mašine. Sredinom devedesetih eksploatacionom procesu prikljucuje se treci jalovinski sistem i rotorni bager SchRs 800, namenjen iskljucivo za iskopavanje uglja. U novu deceniju 21-og veka ušlo se sa ambicijom da se dostigne projektovani kapacitet Površinskog kopa „Drmno“ na 6,5 miliona tona uglja godišnje ali i idejom proširenja proizvodnih kapaciteta na 9 miliona tona uglja godišnje. Time je ujedno nagovešten i pocetak ubrzanog razvoja najmladeg kostolackog površinskog kopa.

Usledile su potom brojne investicione aktivnosti na stvaranju uslova za realizaciju postavljenih ciljeva. Nakon preseljenja osnovne rudarske mehanizacije sa kopa „Cirikovac na kop „Drmno“ i njene revitalizacije, proizvodnom procesu 2004. godine prikljucuje se i cetvrti jalovinski sistem. Projektovani kapacitet Površinskog kopa Drmno“ od 6,5 miliona tona uglja godišnje ostvaren je u prvoj polovini decembra 2007. godine.

Uporedo sa aktivnostima na dostizanju projektovanog kapaciteta od 6,5, radilo se i na stvaranju uslova za proširenje proizvodnih kapaciteta na 9 miliona tona uglja godišnje. Svakako najznacajnije su one koje su se odnosile na realizaciju projekta montaže novog petog jalovinskog sistema koji je prošle godine pušten u rad.

Danas na Površinskom kopu „Drmno“ radi pet jalovinskih i jedan ugljeni sistem sa tri bagera. Prema dosad ostvarenim proizvodnim rezultatima, može se reci da ugljeni sistem kopa „Drmno“ ima instalisane kapacitete za dostizanje godišnje proizvodnje od 9 miliona tona uglja. Dakle, izvesno je da se uspešno zaokružuje jedna ali ozbiljno trasira i nova vizija. To je dostizanje godišnje proizvodnje od 12 miliona tona uglja godišnje, cime se stvaraju preduslovi i za izgradnju novog termoenergetskog kapaciteta što je od nesumnjivog znacaja ne samo za kostolacki energetski kolektiv, ovaj kraj, vec i ukupan elektroenergetski potencijal „EPS-a“ i Srbije.

S. Sreckovic

PRIZNANJA

NAGRADA KOMORE STANKU MILANOVICU

Regionalna privredna komora Požarevac je i ove godine, za uspešne poslovne rezultate ostvarene u prošloj godini, nagradila jedan broj preduzeca i pojedinaca sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Na svecanosti uprilicenoj tim povodom, priznanja su urucena predstavnicima, odnosno direktorima i vlasnicima sedam preduzeca, a nagrade u vidu diploma dobilo je i troje uspešnih pojedinaca, medu kojima i Stanko Milanovic iz PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

Milanovic je diplomirani ekonomista, direktor Sektora za komercijalne poslove PD “TE KO” Kostolac. Od 1983. godine, kao iskusan ekonomista radio je u ondašnjem PRIM-u, a 1991. godine, posle reorganizovanja elektroprivrede, prelazi u JP “Termoelektrane Kostolac”, gde obavlja poslove rukovodioca finansijske službe. Posle spajanja Kopova i Termoelektrana, januara 2006. godine u jedinstveno preduzece, Milanovic prelazi na poslove rukovodica Sektora za komercijalne poslove.

U obrazloženju Komore navodi se da je Stanko Milanovic posebno doprineo unapredenju oblasti javnih nabavki, tako da u ovom javnom preduzecu nema posla koji nije obavljen po utvrdenim procedurama javnih nabavki. Milanovic je i clan Upravnog odbora Privredne komore Srbije.

S.E.

ODLUKA GLAVNOG ODBORA GRANSKOG SINDIKATA “NEZAVISNOST”

POVELJA MILOŠU JANJETOVICU POSTHUMNO

Glavni odbor Granskog sindikata „Nezavisnost“ doneo je odluku da se Milošu Janjetovicu, nekadasenjm glavnom i odgovornom uredniku lista „ Glas proizvodaca“, glasilu PD TE- KO Kostolac, posthumno dodeli Povelja za doprinos u afirmaciji sindikalnog pokreta u Srbiji.

„Tokom teških godina ratova, sankcija, borbe za demokratiju, za slobodu sindikalnog organizovanja i zaštitu položaja zaposlenih u godinama tranzicije, radeci odgovorni novinarski posao, naš dragi prijatelj, pokojni Miloš Janjetovic, imao je hrabrosti i profesionalne odgovornosti da na stranicama novina “Glas proizvodaca” i “Sindikalni poverenik” podstice i afirmiše razvoj sindikalnog pokreta u Srbiji, da o radu sindikata kvalitetno informiše i edukuje zaposlene u preduzecima, kako u Kostolcu, tako i u citavoj Srbiji. Visoko ceneci doprinos na afirmaciji i razvoju UGS “Nezavisnost” i Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva “Nezavisnost”, koji je dao naš dugogodišnji saradnik Miša Janjetovic, Glavni odbor za doprinos u razvoju i afirmaciji sindikalnog pokreta u Srbiji dodeljuje posthumno Povelju Milošu Janjetovicu“, kaže se, izmedu ostalog, u obrazloženju koje je potpisao Milorad Panovic, predsednik UGS „Nezavisnost“.

Postupajuci po clanu 150. Zakona o stecaju, Narodna banka Srbije je 12.04.2010. godine, Privrednom sudu u Požarevcu dostavila spisak privrednih subjekata koji su u blokadi duže od tri godine. Na ovom spisku se nalazi 481 pravno lice sa teritorije Branicevskog i Podunavskog okruga. Nakon prijema ovog obaveštenja, ovaj sud je doneo rešenje o pokretanju prethodnog postupka stecaja nad ovim privrednim subjektima i ista istakao na oglasnu tablu suda gde ih sva zainteresovana lica mogu razgledati. Ovim rešenjem je dat rok od 60 dana poveriocima da uplate predujam troškova stecajnog postupka, ako za to imaju pravni interes, kako bi na ovaj nacin stvorili uslove za dalje vodenje stecajnog postupka. Ukoliko u ovom roku ne bude uplacen predujam troškova postupka, sud ce postupiti prema clanu 153. Zakona o stecaju, cija je posledica zakljucenje stecajnog postupka i prenos imovine stecajnih dužnika Republici Srbiji.

Prva maloprodaja sa uvedenim HACCP sistemom

Maloprodajni objekat COFFE SHOP RAS na Trgu Radomira Vujovica br.16 u Požarevcu jedini je objekat ovog tipa u našem regionu. Ovde na jednom mestu ugostitelji mogu da pronadu sav sitan potrošni materijal za svoje ugostiteljske objekte. U ovoj radnji prodaje se 10 vrsta espreso kafa, medu kojima su ILLY, HAUSBRANDT, LAVAZZA, GRAND, DON, AMIGOS i druge. U ponudi su i DOLCEZZA topla cokolada, MILFORD cajevi, JACOBS, NESSCAFFE instant kafe kao i plastika za ugostiteljstvo. U prodavnici COFFY SHOP RAS potrošaci mogu da kupe i cuvenu RAS kafu kao i da samelju svoju kafu na željenu granulaciju.

RAS PRODUKT d.o.o. POŽAREVAC, DOBITNIK NAGRADE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE

NAJVECI NA BALKANU U SVOJOJ DELATNOSTI

* Preduzece koje postoji od 1992. godine poseduje najvece kapacitete na Balkanu za pakovanje ugostiteljskog šecera

* Firma se bavi još i pakovanjem meda i proizvodnjom plasticnih kašicica za ugostiteljstvo

* Vizija rukovodstva je da u delatnostima kojima se preduzece bavi, postanu lideri u regionu

Regionalna privredna komora Požarevac nagradila je ovih dana sedam kolektiva sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga za poslovne rezultate ostvarene u prošloj godini. Medu nagradenima je i RAS PRODUKT d.o.o. iz Požarevca.

Rec je o preduzecu koje postoji od 1992. godine kao privatno preduzece sa jednim vlasnikom. Do 1998. godine poslovalo je pod nazivom WORLD BROKER i prvobitna delatnost je bila prerada i prodaja kafe u maloprodajnim objektima u Požarevcu.

Od 1998. godine firma se nalazi na sadašnjoj adresi, a iste godine proširila je deltnost i na pakovanje šecera za ugostiteljstvo.

Sa povecanjem obima proizvodnje rastao je i broj zaposlenih u preduzecu, a širio se i obim kapaciteta kupovinom novih mašina za pakovanje šecera u više razlicitih oblika i razlicite težine.

Od 2006. godine RAS PRODUKT proizvodi i plasticne kašicice za espresso i mešace za wending aparate na mašini uvezenoj iz Nemacke od najpoznatijeg proizvodaca mašina za plastiku u Evropi.

-Trenutno smo firma sa najvecim kapacitetom pakovanja ugostiteljskog šecera na Balkanu, a vec godinama tim proizvodom snabdevamo najpoznatije ugostiteljske objekte, benzinske pumpe, veleprodaje i markete širom Srbije i Crne Gore. Šecerom za ugostiteljstvo, medom od 15 grama i plasticnim kašicicama snabdevamo METRO & CASH and CARY od dolaska ovog trgovinskog lanca u Srbiju. Na svim OMV, MOL i EKO YU pumpama, takode se nalaze šecer i med iz naše proizvodnje. RAS PRODUKT snabdeva šecerom i najpoznatije brendove espresso kafa na našem tržištu: Grans espresso, Lavazza, Hausbrandt.Pre tri godine proširili smo asortiman proizvoda pakovanjem meda za ugostiteljstvo od 15 do 20 g. Nameravamo da u narednim godinama proširimo paletu proizvoda za ugostiteljstvo i privredna društva-veleprodaje i markete, istice Svetlana Stepanovic, direktorka nagradene firme.

Vizija je rukovodstva da ovo preduzece u oblastima kojima se bavi, a to su pakovanje i promet na veliko šecera i meda, postane lider u regionu. Vec sada su proizvodi RAS PRODUKTA vrhunskog kvaliteta, za njihovu izradu koriste se sirovine proverenog kvaliteta i najbolje na tržištu.

-Redovno cemo proširivati asortiman proizvoda, kako bi smo zadovoljili potrebe naših kupaca i obezbedili plasman u izvozu. Zapošljavamo strucni kadar koji je lojalan i koji ce biti lojalan preduzecu, privržen idejama firme, jer samo tako možemo dati maksimum u ostvarenju dogovorenih ciljeva. Zauzvrat, našim radnicima pružicemo mogucnost daljeg usavršavanja, sve u skladu sa ciljevima preduzeca.

Kako bi obezbedili da naši postojeci, ali i potencijalni kupci imaju što više informacija o nama i našim proizvodima, za promociju koristimo specijalizovane casopise kao i internet. Kada su u pitanju naši dobavljaci, od njih ocekujemo kontinuitet u kvalitetu i poštovanje rokova isporuke, na isti nacin na koji se i mi trudimo da poštujemo rokove isporuke prema kupcima. Kontinuirano ispunjenje zahteva kupaca obezbedujemo i redovnim proširenjem asortimana i unapredenjem proizvodnih kapaciteta. Za redovno unapredenje sistema rada koristimo i primenjujemo principe i smernice standarda serije ISO 9000. Uvodenjem HACCP sistema u proizvodnju obezbedeno je da su proizvodi RAS PRODUKTA d.o.o zdravi i bezbedni za ljudsku ishranu.

Brinemo, takode i o zaštiti životne sredine, a u procesu rada koristimo materijale koji ne uticu negativno na životnu sredinu, saznajemo od direktorke.

RAS PRODUKT ucestvuje godinama u svim programima, obukama i seminarima koje organizuje Regionalna privredna komora Požarevac.

S.E.

NAGRADA PRIVREDNE KOMORE

OBRAZLOŽENJE NAGRADE

-RAS PRODUKT D.O.O. POŽAREVAC je firma sa najvecim kapacitetom pakovanja ugostiteljskog šecera na Balkanu kojim vec godinama snabdeva ugostiteljske objekte, veleprodaje i markete širom Srbije i Crne Gore. RAS PRODUKT se, pored pakovanja šecera, bavi i proizvodnjom plasticnih kašicica za espreso, kao i pakovanjem meda za ugostiteljstvo. RAS PRODUKT ima uveden ISO standard i HACCP sistem, a 2009. godine su dobili i veterinarski broj za izvoz meda. Namera vlasnika Gorana Stepanovica je da u narednim godinama preduzece proširi paletu proizvoda za ugostiteljstvo i veleprodaju i postane lider u ovoj oblasti u regionu, navodi se u obrazloženju nagrade Regionalne privredne komore Požarevac, dodeljene ovom uspešnom preduzecu.

PRIVREDNOM DRUŠTVU „RIO“ KOSTOLAC PRIZNANjE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE

NAGRADA ZA USPEŠNU GODINU

Kostolackom Privrednom društvu “Rekultivacija i ozelenjavanje” dodeljeno je priznanje Regionalne privredne komore Požarevac za rezultate ostvarene u privredivanju u prošloj godini, kada su kao retko koje preduzece pobedili svetsku ekonomsku krizu..

Takav uspeh rezultat je rada celokupnog kolektiva, koji poslovnim idejama i poduhvatima putem uspeha vodi direktorka Nataša Savic, kojoj je devetog aprila priznanje urucila predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, Milica Mitkovic.

Inace, ovaj uspeh cini vecim i to što su od ukupno sedam nagradenih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga, dva sa teritorije grada Požarevca, od kojih je jedno kostolacko Privredno društvo “RIO”.

Pobedili svetsku krizu

- Za Privredno društvo „Rekultivacija i ozelenjavanje“ Kostolac, povelja i godišnja nagrada Republicke regionalne komore koju smo dobili izuzetno je bitna i znacajna jer je to nagrada koju svaki privrednik priželjkuje, istice direktorka PD “RIO” Kostolac, Nataša Savic i dodaje:

-Regionalna privredna komora prati rad svih privrednih društava, svih preduzeca, prati rezultate i na osnovu toga vrednuje naše celokupno zalaganje. Priznanje smo najpre dobili zbog toga što je u vreme prošle, 2009. godine, kada je bila u jeku svetska ekonomska kriza, Privredno društvo „RIO“ uspelo da postigne pozitivne rezultate, da završi godinu sa ostvarenom dobiti. Uvek kažem da je ova nagrada meni, kao prvom coveku ovog kolektiva znacajna, ali takode i celokupnom preduzecu, pre svega, kao motivacija i potvrda puta kojim smo krenuli. Dakle, moramo ici dalje, koracati napred, bez zastajkivanja i nastojati da naši rezultati u tekucoj godini budu još bolji nego protekle godine, ili bar na istom nivou.

-Ovo nije samo moja nagrada. To je vrlo znacajno priznanje celokupnom kolektivu Privrednog društva “Rekultivacija i ozelenjavanje” Kostolac, koji se zajedno sa mnom angažovao na svim našim poslovima. Mada, to se ne može reci za sve zaposlene. Postoji nekolicina koja izbegava kvalitetan rad i trud, ali odlucni smo u tome da opstaju samo oni koji dobro i vredno rade, a oni koji se u tome iz bilo kojih razloga ne nalaze verovatno da ce morati negde drugde da pronadu posao za sebe.

Za uspešne rezultate neophodan je timski rad, ali je od podjednakog znacaja i odnos sa poslovnim partnerima.

-Moram da naznacim da mi možda ne bismo tako uspešno poslovali bez dobre saradnje koju imamo sa Privrednim društvom „TE- KO Kostolac“, s obzirom na to da vecinu naših poslova obavljamo upravo za PD “TE- KO Kostolac”. Bez tako dobre saradnje možda ne bi bilo realizacije tih poslova. Naravno, vrlo je važan faktor kvalitet i nacin našeg rada. U tom smislu, uradili smo uspešnu inovaciju i rekultivaciju za TE- KO, što je vrlo znacajno za nas, jer smo konacno poceli aktivno da se angažujemo u obavljanju poslova zbog kojih smo i osnovani. Sve to ne bismo mogli bez PD “TE- KO Kostolac”, koji su naši glavni investitori i angažuju najveci deo naših kapaciteta.

Nova poslovna politika

Važan cinilac uspeha uvek je i politika poslovanja, koja se u Privrednom društvu “RIO” Kostolac stalno unapreduje.

- Odlaskom prethodnog direktora 2007. godine i jedne grupe radnika PD “RIO” Kostolac trebalo je da se privatizuje. Medutim, privatizacija je bila neuspešna. Trebalo je da usledi druga. Ukoliko ni ona ne bi uspela, a s obzirom na to da nismo imali ugovorene poslove, najverovatnije da bi se dogodila likvidacija. Recimo, poznato je da oko 11.000 preduzeca u Srbiji idu u likvidaciju, što je ozbiljan problem i realna opasnost. Medutim, mi smo pristupili potpunoj izmeni poslovne politike. Krenuli smo da što više izlazimo na tržište, a za Privredno društvo „TE- KO Kostolac“ da se konacno bavimo našom delatnošcu, pomenutom rekultivacijom. Uspeli smo da izademo iz svih dugovanja koja su ostalo od ranije i napravili veliki pomak u odnosu na realizaciju. U protekloj, 2009. godini, usledilo je još više ugovorenih i uspešno realizovanih poslova.

To nas vodi ponovo kvalitetu rada kiolektiva, ciji ucinak u velikoj meri zavisi, kako od poslovne politike, potom, licnih sposobnosti, inovativnosti i angažmana, tako i od ulaganja u strucna usavršavanja i razmenu iskustava.

-Mi stalno ulažemo u kadrove. Naši zaposleni posecuju razne seminare, zajedno sa mnom ili samostalno, bilo na Šumarskom fakultetu, Poljoprivrednom fakultetu, ili kod nas. Gde god da se nešto održava mi nastojimo da budemo deo toga, jer je to presudno za kvalitet rada.

Aktuelni poslovi

Medu tekucim aktivnostima Privrednog društva “RIO” Kostolac isticemo pripreme za otvaranje plastenika cveca, radove na rekultivaciji, kao i obimne sezonske poslove.

- Osim sezonskih poslova poput uobicajeno održavanja kruga, zelenila i slicno, istakla bih za najznacaniji posao rekultivaciju. Ove godine smo zatravili kompletnu kasetu „C“, površine 60 hektara. Potom, na biološkoj rekultivaciji spoljašnjeg odlagališta kopa „Drmno“ radicemo neke inovativne programe i projekte, u saradnji sa institutima i fakultetima. Na kraju cemo raditi analize, rezultate i to kasnije moci da primenjujemo na unutrašnjem odlagalištu, zbog mogucnosti proizvodnje uljarica, bio dizela. Ipak je u pitanju odlagalište, dakle, u zemljištu ima teških metala i slicno, tako da dok se zemlja ne rekultiviše u potpunosti nije pogodna za proizvodnju hrane. To su za sada svojevrsna ogledna polja i zato ce se raditi redovne analize, kaže direktorka Nataša Savic i najavljuje proizvodnju cveca:

-Ove godine cemo krenuti sa našom proizvodnjom cveca, koje smo do sada kupovali. Podigli smo plastenik i pocinjemo sa proizvodnjom. Prve primerke izložicemo na Festivalu cveca u Požarevcu, 8. maja. Neposredno pre Festivala usledice i otvaranje plastenika, koji je lociran u krugu Privrednog društva “RIO”, jer smo smatrali da je najbezbednije da bude što bliže, s obzirom na to da je to pocetak. Glavni poslovoda bice Brankica Ilic, koja ce raditi na tome da sve tece po planu. Cvece cemo proizvoditi iz reznica, a kasnije cemo verovatno i iz semena. Planiramo da otvorimo i cvecaru, tako bismo imali prodaju kod nas.

-Sezonski poslovi su obimni. Ove nedelje završavamo pošumljavanje oko 4.000 sadnica topola na starom delu pepelišta, zaštitnog sloja pored kanala tople vode, da gradani Kostolca imaju još jedan zaštitni pojas. Zatim, kod sela Klenovnik, ka Kostolcu, na novoj trasi pepelišta, planiramo da krenemo sa zaštitnim pojasom, s tim što ce morati da se uradi i jedan deo tehnicke rekultuivacije. Inace, PD “TE- KO Kostolac” je u ovoj i prethodnoj godini dosta uložilo u rekultivaciju i pošumljavanje i sve više pokazuje znacajnu društvenu odgovornost. Recimo, još nisu ni krenuli sa istakanjem pepela na novoj trasi pepelišta iako tu nece biti onog razvejavanja kojeg ima na starom pepelištu, oni ipak žele da zaštite taj deo pojasom drveca.

PD “RIO” takode poseduje vinograd, vocnjak, rasadnik i na svemu tome se vrlo intenzivno radi:

-Vinogradu je ovo druga godina. On je na cetdesetak ari i za jesen ove godine planirali smo da podignemo još dva hektara vinograda, a tek od ove godine moci cemo da govorimo o konkretnim rezultatima. U rasadniku imamo znacajan broj sadnica koje su odškolovane, postavljamo nove reznice, obnavlja se. Potom, imamo jedan mali plastenik za ožilište. Ove godine cemo se još više posvetiti rasadniku. Nameravamo da donesemo neke vrste kojih nema, kako bismo mogli da ih ubacimo na tržište. Rasadnik u Cirikovcu samo ce biti za hortikulturne biljke, a podižemo i rasadnik na jalovištu, gde cemo imati samo vrste za pošumljavanje jalovišta.

A. Maksimovic

OBRAZLOŽENJE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE ZA DODELU PRIZNANJA PD “RIO”

PRIZNANJE KOJE SVAKI PRIVREDNIK PRIŽELJKUJE

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” Kostolac spada u malo preduzece, uslužno-proizvodnog sektora iz oblasti rekultivacije degradiranog zemljišta, pejsažne arhitekture, hortikulture, šumskog gazdovanja i rasadnicke proizvodnje. Tokom 2009. godine ovo preduzece je uspelo da na tržištu obezbedi dovoljno posla i znacajno uveca realizaciju i prihod u odnosu na prethodnu godinu, pokrene razvojne programe, istraživacke programe u oblasti ekologije i završi poslovnu godinu sa pozitivnim finansijskim rezultatom. Prošla godina je za PD „RIO“ bila godina primene standarda kvaliteta ISO 9.000 i primene nove poslovne politike, prezentovane na Sajmu ekologije u Beogradu, zbog cega je preduzece nagradeno na ovoj manifestaciji. Privredno društvo „RIO“ Kostolac ima trinaest stalno zaposlenih, ali u toku godine upošljava i do osamdeset radnika, u zavisnosti od poslovnih aktivnosti. Privredno društvo „RIO“ Kostolac svoje planove u narednom periodu vezuje najvecim delom za Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, na poslovima rekultivacije degradiranih površina, potom, gazdovanju šumama, kao i održavanju parkova i enterijerskog zelenila.

MEDICINSKA ŠKOLA U POŽAREVCU

DAN OTVORENIH VRATA

Srednja medicinska škola u Požarevcu organizuje u petak “Dan otvorenih vrata”, u vremenu od 10 do 17 casova. Pozivaju se svi zainteresovani ucenici da posete školu i upoznaju se sa nastavnim planom, opremom i prostorom u kome se ostvaruje nastava.

Zaposleni ce ucenike provesti kroz kabinete u kojima se realizuje nastava strucnih predmeta. Ovo je prilika da se u neposrednom kontaktu sa profesorima, ucenici upoznaju sa mogucnostima koje nudi Medicinska škola, a moci ce i da postave pitanja u vezi svega onoga što ih interesuje i ocekuje u nastavku školovanja.

Inace, u ovoj požarevackoj srednjoj školi zastupljeni su sledeci profili: medicinska sestra-tehnicar, medicinska sestra-vaspitac, medicinska sestra-tehnicar OGLED, farmaceutski tehnicar, zubni tehnicar i ženski frizer.

PARTNERSTVO MINISTARSTVA ZDRAVLjA REPUBLIKE SRBIJE, UNICEF-a SRBIJA I TELENORA

EFIKASNIJI RAD ZDRAVSTVENIH MEDIJATORKI UZ POMOC TELEKOMUNIKACIJA

Projekat Povezivanje predstavlja podršku nastavku projekta zdravstvenih medijatorki kroz obuke i opremu u cilju unapredenja pružanja pomoci romskim porodicama

13. april 2010. – U okviru projekta „Povezivanje“, koji realizuju Ministarstvo zdravlja, UNICEF Srbija i kompanija Telenor, romskim zdravstvenim medijatorkama danas je organizovan celodnevni trening i urucena tehnicka oprema, koja ce im pomoci da efikasnije i kvalitetnije pomažu romskim porodicama. Medijatorke ce od sada moci besplatno da telefoniraju medusobno i obaveštavaju porodice kojima pomažu zahvaljujuci Telenorovom tarifnom paketu i mobilnim telefonima, dok ce im dodeljeni prenosivi racunari sa posebnim softverom pomoci u efikasnijem izveštavanju i komuniciranju sa insitucijama.

Ministarstvo zdravlja je projekat zdravstvenih medijatora pokrenulo 2008. godine želeci da unapredi zdravlje i kvalitet života Roma u Srbiji. Zdravstvene medijatorke su žene i majke sa najmanje završenom osnovnom školom, kojima je ovaj projekat bio i prilika za zapošljavanje. One su pohadale obuku, koja je obuhvatala oblasti javnog zdravlja prevencije hronicnih nezaraznih bolesti, veštine komunikacije, higijene, sprecavanja zaraznih bolesti, vakcinacija, ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene zaštite i osiguranja, zanemarivanje i zlostavljanje u porodici i trgovinu ljudskim bicima

U projektu ucestvuje 60 medijatorki u 50 gradova. One su od pocetka projekta obavile 56 178 poseta i za potrebe projekta evidentirale 102 661 Roma. „Pored evidencije romskih naselja, obezbedena su licna dokumenta i zdravstvene legitimacije za 5677 ljudi, vakcinisano 4800 dece, kontrolisalo se 1672 trudnica i porodilja.“ kaže Dubravka Šaranovic, viši savetnik u Ministarstvu zdravlja.

UNICEF projektu Povezivanje doprinosi dodatnom obukom o evidentiranju dece u romskim porodicama. „Telenor vec nekoliko godina saraduje sa UNICEF-om u drugim zemljama u kojima posluje, a sada i u Srbiji. I u projektu Povezivanje želimo da zajednickim snagama postignemo sasvim konkretne i vidljive rezultate, kojima se unapred radujemo,“ rekla je Vesna Savic Ðukic, šef odseka UNICEF-a za partnerstva sa privatnim sektorom.

U organizaciji sva tri partnera na projektu Povezivanje, danas su u Telenoru medijatorke prisustvovale jednodnevnoj obuci, koji je deo njihove redovne edukacije, nakon koje se ukljucuju u zdravstveni sistem.

Izazovi pred kojima se nalaze nosioci projekta Povezivanje su brojni, izmedu ostalog to su nedovoljan broj medijatorki, veliki broj porodica koje treba posetiti, otežano sakupljanje i analiza podataka koje medijatorke prikupljaju, a koje koriste neka Ministarstva. Obuka i dodela opreme su samo prvi korak u savladavanju svih problema na koje medijatorke nailaze, a koje ce Ministarstvo zdravlja, UNICEF i Telenor zajednicki rešavati u narednom periodu.

NAJBOLJI GLUMAC 15.GLUMACKIH SVECANOSTI “MILIVOJE ŽIVANOVIC” – TIHOMIR STANIC

NAJDRAŽA NAGRADA U KARIJERI

Za ulogu Andelka u predstavi Gorana Markovica “Falsifikator” Tihomir Stanic nagraden je statuetom Milivoja Živanovica za najboljeg glumca 15.Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”, održanih od 8. do 13. aprila u Požarevcu. Pored ovog priznanja, Stanic je dobitnik i novcanog dela nagrade, u iznosu od 150 000 dinara.

U konkurenciji za najbolje glumacko ostvarenje festivala bili su: Tanasije Uzunovic, Branislav Trifunovic, Nenad Jezdic i Aleksandar Ðurica, ali je žiri, kome je predsedavala glumica Ðurdija Cvetic, a clanovi su bili Ljiljana Dragovic, kostimografkinja i direktor Sterijinog pozorja Milivoje Mladenovic, doneo odluku po kojoj je Stanic ostvario najbolju glumacku kreaciju. U obrazloženju, koje je na velikoj sceni Centra za kulturu Požarevac procitao Milivoje Mladenovic kaže se: - Tihomir Stanic je odigrao ulogu Andelka izuzetno rafiniranim glumackim sredstvima, pažljivo nijansirajuci sudbinu svog lika i vešto izbegavajuci zamke zavodljivog pojednostavljivanja, sa dragocenim dramaticnim akcentima, kada je to bilo potrebno, tako da je uspeo da, takoreci, jednom sasvim obicnom životu da tragikomicnu notu koja nam je omogucila da ga razumemo i zavolimo.

Statuetu, rad akademskog vajara Jovana Soldatovica, kao i novcanu nagradu, Stanicu je urucio gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, uz cestitke i nadu da ce Glumacke svecanosti u narednim godinama poprimiti još veci znacaj. Sa statuetom u rukuma, ispred ansambla Narodnog pozorišta Niš, koje je u njegovu cast odigralo predstavu “Gospoda ministarka”, Tihomir Stanic se zahvalio, rekavši:

- Ova nagrada mi je možda nadraža do sada u mojoj karijeri, jer je prototip za lik Andelka Miloševica, koga igram u predstavi “Falsifikator” za koji je tekst napisao Goran Markovic, moj otac, seoski ucitelj Nedeljko Stanic koji je pre 20 godina preminuo. Mnogo situacija koje ste videli u toj predstavi su autenticne situacije iz njegovog života, dakle on je kao seoski ucitelj verovao da obrazovanje i profesionalni napredak mogu da svet promene na bolje, pa je onda na svoj nacin i onim ljudima koji nisu uspeli da završe osnovnu školu delio svedocanstva i pomagao im da nastave školovanje i da se zaposle. Svoje usluge nije naplacivao i zaista je imao, kada je kasnije dopao zatvora, situacije da ga hapse i u zatvoru cuvaju ljudi kojima je davao svedocanstva. Zbog toga mi je ova nagrada posebno draga, jer cuva secanje na njega i zbog toga što ce i publicitet koji ova nagrada i festival imaju pomoci da sledece godine, po ovom tekstu, snimimo istoimeni film.

Podsetimo, tokom pet takmicarskih veceri odigrane su predstave: “Bahantkinje” (Narodno poz. Beograd), “Dundo Maroje” (Kruševacko poz.), “Falsifikator” (Beogradsko dramsko), “Macka na usijanom limenog krovu” (Madlenianum) i Nušicev “Pokojnik” u režiji Egona Savina (Narodno pozorište Beograd). U poslednjoj predstavi nagradu za glumca veceri dobio je Aleksandar Ðurica, za ulogu Ante, dok je nagradu žirija publike dobio Predrag Ejdus, za ulogu Spasoja.

Na konferenciji za štampu, održanoj poslednje veceri, izmedu ostalog pomenuta je i ideja, plasirana prošle godine, da se razmotri pitanje dodele nagrada i najboljoj predstavi festivala, pored postojece, nagrade za najboljeg glumca.

L.Likar

DIREKTOR FESTIVALA ALEKSANDAR LUKIC

- Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic” licno osecam kao jedan važan nacionalni festival i sve cu uraditi da on ima taj predznak. Sa stanovišta organizacije mislim da je sve proteklo u najboljem redu, sa stanovišta medijske percepcije takode, a o publici ne treba ni govoriti, jer su sve predstave bile rasprodate.

MALO CRNICE: PROSLAVLJEN DAN BIBLIOTEKE “SRBOLJUB MITIC“

KO KNJIGU JEDNOM ZAVOLI, VOLECE JE UVEK

Biblioteka “Srboljub Mitic“ u Malom Crnicu koja nosi ime velikog pesnika požarevackog kraja, obeležila je prošle srede Dan ustanove. Uz zvuke harmonika, na kojima su svirali mladi solo muzicari i recitovanje delova iz knjiga književnika Dragoslava Živadinovica, uverili smo se koliko zapravo Malocrnicani ulažu u kulturu. Pored mnogobrojnih ljubitelja knjiga i brojnih gostiju, proslavi su prisustvovali Miodrag-Dragance Markovic, zamenik predsednika opštine Malo Crnice, Vera Zaric-Mitrovic, Tatjana Živkovic i Tatjana Jovanovic, predstavnice Maticne biblioteke “Ilija M. Petrovic“, Vladan Pavlovic, komandir Policijske stanice... Slikar Slavoljub Miloševic-Saki, Biblioteci je, povodom Dana ustanove, poklonio portret Srboljuba Mitica.

U ime opštine Malo Crnice, prisutne je pozdravio Miodrag-Dragance Markovic koji nije krio zadovoljstvo što se veliki broj ljudi odazvao svecanosti i na taj nacin izrazio poštovanje velikom pesniku Stiga i šire okoline:

-Da sve ovo Srboljub Mitic nije zapisao i ostavio nama, sigurno ne bismo ni znali, a ni drugi ne bi znali, koliko je Srboljub bio veliki pesnik. Iz tih razloga, sve ono što je receno, brzo se zaboravi, a ono što je napisano, ostaje vecno, a ostaje i pitanje, ko ce ga sve procitati i šta ce iz njega moci da nauci. Posebno je zadovoljstvo videti veliki broj mladih ljudi, što znaci da se na podrucju opštine Malo Crnice, pored Podružnice književnika za Branicevski okrug sa sedištem u Malom Crnicu, Udruženja Stiških pesnika, Biblioteke “Srboljub Mitic“, i mnogo mladih, latilo tog posla koji ce posle nas ostati godinama i vekovima i videti šta smo umeli da napišemo i kako smo se, prema pisanoj reci odnosili, rekao je Markovic.

Pored Centra za kulturu, Biblioteka “Srboljub Mitic“, predstavlja središte kulturnih dogadanja u opštini Malo Crnice, a to ostvaruje kroz organizovanje raznovrsnih kuturnih programa vodeci racuna da kulturna interesovanja budu zastupljena u biblioteckoj gradi. U tom smislu, Biblioteka prati potrebe korisnika, nova dogadanja na domacoj i svetskoj sceni i dostignuca u svim oblastima kulturnog i društvenog razvoja.

-Tako je knjižni fond u stalnom obnavljanju, naravno, u onoj meri, koliko nam to finansijska sredstva dozvoljavaju. Cine se napori da bibliotecki fond bude dostupan svim korisnicima, da se tražene informacije pruže precizno i kvalitetno. Uspešno se pronalaze nacini da se probudi ljubav prema knjizi, jer kult knjige je najlepši i najelitniji kult. Ko mnogo cita sa znanjem i razumevanjem, ne može biti zao, jer je imao prilike da sebe analizira, da se tako uporeduje sa drugima i da svesno pode za najboljim primerima. Rukovodeci se ovim, pocinjemo najpre sa najmladima. Uredena je decja radionica u Biblioteci, gde najmladi dolaze u kontakt sa knjigom, sa predispozicijama da je zavole, a ko knjigu jednom zavoli, volece je uvek. Naravno, ne zanemarujemo ostale citaoce, za koje imamo druge odgovarajuce programe. Krajem decembra, 2009. godine, Biblioteka “Srboljub Mitic“ dobila je status punopravne clanice sistema “Sobiss“, licencu za rad i s tim mogucnost aktivnog ucešca u sistemu uzajamne katalogizacije, korišcenje programske opreme kobisa za automatizaciju biblioteckih funkcija. Uspešnom radu Biblioteke doprinose i književnici, clanovi Podružnice UKS za Branicevski okrug, cije je sedište u Biblioteci. Saradnja Biblioteke i Podružnice je stabilna i cvrsta, a ogleda se u organizovanju književnih druženja i kroz izdavacku delatnost, istakla je Zorka Stojanovic, direktorka Biblioteke.

Dragoslav Živadinovic, pisac mnogih knjiga, citav svoj radni vek proveo je u Malom Crnicu. O samom književniku i njegovim stvaralackim delima govorio je Milisav Milenkovic, književnik.

- Dragoslav Živadinovic objavio je pet proznih knjiga…“Sudbine“ je davni roman sa oko stotinak stranica. To je bio jedan lep, mladalacki pokušaj Dragoslava Živadinovica da se okuša u romanesknoj formi. U to vreme, on je vec imao pripremljenu zbirku pesama koja se zvala “Dno noci“, a zatim je poslat rukopis na konkurs Fonda “Dragojlo Dudic“ na kome je dobio nagradu. Usledilo je mukotrpno traganje za izdavacem. Izdavac se pojavio, knjiga je izašla i imala je velikog uspeha, rekao je izmedu ostalog Milenkovic.

Evocirajuci uspomene, Dragoslav Živadinovic još jednom se prisetio svojih pocetaka i dolaska u opštinu Malo Crnice, opštinu u kojoj je proveo ceo svoj radni vek.

Biblioteka “Srboljub Mitic“, svake godine za Dan biblioteke organizuje literalni konkurs pod nazivom “Div Stigu“ u oblasti proze i poezije, na kome ucestvuju ucenici osnovnih maticnih škola sa podrucja opštine Malo Crnice, od petog do osmog razreda. Ove godine, nagradeni su ucenici osnovnih škola “Moše Pijade“ iz Malog Crnica, “Draže Markovica-Rode“ iz Smoljinca, i “Milisava Nikolica“ iz Boževca. U nastavku svecanosti urucene su nagrade najuspešnijim mladim autorima proze, poezije, likovnog stvaralaštva, zatim i nagrade za najmaštovitije cestitke i razglednice. I ove godine nagradeni su najaktivniji citaoci knjiga, a urucene su i zahvalnice svim saradnicima Biblioteke.

M. P.

REC SELEKTORA BOŽIDARA ÐUROVICA

Trecu godinu za redom selektor Glumackih svecanosti je Božidar Ðurovic, reditelj i direktor Narodnog pozorišta Beograd. O ovogodišnjem odabiru predstava kaže:

Mislim da je ovogodišnji festival, kada je rec o redosledu predstava, prilicno dobro koncipiran, mada on uvek zavisi od realnog stanja u pozorišnim kucama, tako da mi najcešce moramo da brinemo kada su glumci slobodni, jer nije samo tajna u tome kako pronaci dobre predstave, vec i nacin kako ih poredati.

POD NOVIM KROVOM

Visokoškolska ustanova koja obrazuje profile strucnjaka za rad u privredi spada u red znacajnih prosvetnih institucija za grad Požarevac, ali i citavu Srbiju, jer je pohadaju studenti iz raznih krajeva. Stoga su radovi koji doprinose poboljšanju uslova za rad veoma važni, a na ovu temu direktor, mr Vladan Ðulakovic kaže:

- Visoka tehnicka škola u Požarevcu se nalazi u zgradi koju je projektovao Nikola Pašic, njena starost je oko 150 godina, tako da je obicaj da svake godine uradimo nešto od radova, jer su, zbog njene starosti potrebna velika ulaganja i stalno održavanje. U toku prošle godine smo renovirali i sredivali kabinete, imali smo i manjih investicija oko krecenja i uredenja prostorija, medutim, prošle godine smo krenuli u jednu akciju sa gradom i rešili smo da sredimo deo krova. Kada je škola pruredivana 80-tih godina prošlog veka, samo je deo tavanskog prostora iskorišcen za biblioteke, ucionice i delom za kabinete, drugi deo je ostao nedovršen, jer pretpostavljam da u tom trenutku nije bilo dovoljno para da se i to završi.

S obzirom na to da je zgrada stara, da je došlo do ulegnuca krova i promena na samoj konstrukciji, bilo je neophodno da se izvrše odredeni radovi na sanaciji krova. Shvatili smo da je najisplativije da se citav taj deo uradi i da eventualno kasnije može da posluži nekoj nameni. Zahvaljujuci gradu Požarevcu i Gradskoj upravi dobili smo deo sredstava za prvu fazu radova na krovu koja podrazumeva pravljenje oslonaca na kojima ce se držati ceo krov. Sama konstrukcija krova je interesantna, jer kao što znate, pre 150 godina nisu se radile konstrukcije kakve se danas rade, tu je prakticno krov postavljen da nosi tavanicu, tako da je deo konstrukcije prilicno komplikovan.

Mi smo angažovali strucnjake koji su procenili o cemu se radi i dali nam rešenje po kome ce kompletna krovna konstrukcija da bude naslonjena na odredene nosace, jedini problem je što su ti nosaci komplikovani za samu izgradnju. Mnogi se pitaju zašto oko škole stoji ograda, a radi se zaštitnoj ogradi upravo zbog radova na krovu. Trudimo se da ne ometamo nastavni proces dok radovi traju, škola radi cele godine i mi smo tražili rešenje koje ce omoguciti da se nastava odvija u ucionicama koje se nalaze ispod prostora koji se sreduje.

Od novca koji smo dobili završice se prva faza izgradnje glavnih nosaca i greda, to je velika i teška konstrukcija, jer u školama ne možemo da se igramo sa statikom, tu postoje pravila, jer stabilnost te konstrukcije mora da odgovara uslovima održavanja nastave i prolaska velikog broja studenata. Taj prvi deo prakticno se privodi kraju, ostao je jedan deo koji treba izbetonirati, do kraja ovog meseca to ce biti završeno, tako da cemo dobiti prostor koji kasnije može da se ureduje po našoj želji. Po odluci Skupštine grada, nama su odobrena sredstva od kojih smo uspeli da uradimo ovaj prvi deo. Nadamo se da cemo tokom godine dobiti još deo sredstava da krenemo i sa drugom fazom koja podrazumeva promenu rogova, letvi i crepa. Prva faza radova je, kada govorimo o sredstvima, u visini od 900 000, dok bi druga faza trebalo da staje oko milion i 200 hiljada dinara.

Ova zgrada je bitna za grad zato što je i kulturni spomenik, ona je zašticena zakonom, a mi smo radili po uputstvima Republickog zavoda za zaštitu spomenika iz Smedereva; oni su dali potpunu saglasnost na sve ove radove i predložili i druge radove koje treba izvesti u narednom periodu, da bismo zgradu zaštitili od propadanja.

Pored sanacije krova, potrebno je uraditi izolaciju podrumskih prostorija od prodiranja vode, jer je sama zgrada pravljena od cigala, i temelji su od cigala, postoji jedna podrumska prostorija koja trenutno nije u funkciji, jer je voda vec došla na metar iznad zemlje, tako da je ugrožena osnovna stabilnost zgrade. To sada nije urgentno, jer treba dosta vremena da dode do promena u statici, to verovatno nece da se desi, jer je temelj preko 2 metra širine, jedini je problem što se pojavljuje vlaga u prostorijama koje bismo mogli da koristimo za studentsku menzu, ili druge studentske aktivnosti, jer sa tavanica otpada malter. Mi se nadamo da cemo naci rešenje koje ce nam omoguciti da zaštitimo prostorije od prodiranja vode kroz temelje. Moramo da razmišljamo kako da i to sredimo i zgradu dovedemo u situaciju da ne moramo da razmišljamo hocemo li imati Visoku tehnicku školu u toj zgradi i da li cemo moci da je koristimo. Razumevanje u Gradskoj upravi postoji, oni su saglasni da se ta zgrada ocuva. Bilo bi lepo da se i obeleži na neki nacin, jer je to jedan istorijski i kulturni spomenik ovoga grada.

Mi cemo u narednom periodu završavati ove radove koje smo zapoceli, kao što sam rekao, do kraja ovog meseca bice gotov prvi deo i tada cemo sa Gradskom upravom dogovorati dalje uslove oko sanacije škole.

Nama se ovi radovi poklapaju i sa kampanjom za upis ucenika u narednu godinu, krajem maja završava se škola, krajem juna polažu se prijemni ispiti, tako da do tada moramo da završimo deo koji smo sada poceli, dolazi lepo vreme i nadam se da cemo ga iskoristiti za sanaciju. Ukupna ravna površina koja ce se dobiti sanacijom krova je oko 240 kvadrata. Naš plan je da, u skladu sa sredstvima, kasnije napravimo ucionice i kabinete, dakle ono što je potrebno za rad škole, s obzirom na to da sada imamo veliki broj profesora, trenutno imamo 62 zaposlena, a mnogi profesori nemaju svoje kabinete, vec po više njih sedi u jednom kabinetu, što nije dobro, jer prelaskom na “Bolonju” podrazumeva se i mentorski rad sa studentima, konsultacije, razgovori... Mentorski rad je neophodan i treba obezbediti profesorima uslove za takav rad, a normalno je da i studenti imaju koristi od takve vrste rada. Nadamo se da cemo gore dobiti par kabineta i jednu ucionicu, koja ce biti Internet ucionica, kako bismo donji deo oslobodili za nastavu. Kao što znate, mi dosta polažemo na prakticni deo nastave i samim tim cemo moci da oslobodimo prostor za odredene laboratorije upravu za takvu vrstu rada, koju studenti kasnije mogu da primene u privredi

Pregovori o drugom delu radova pocece odmah po završetku prve faze. Sve zavisi od finansijskih mogucnosti, ja se nadam da cemo do pocetka naredne školske godine uspeti da uradimo što više.

L.Likar

MILISAVU MILENKOVICU, KNJIŽEVNIKU I PESNIKU IZ POŽAREVCA

JOŠ JEDNO VREDNO PRIZNANjE

* U Narodnom pozorištu Milenkovicu uruceno posebno priznanje, Povelja za doprinos Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda

Najveca priznanja za trajni doprinos kulturi Beograda u prošloj godini koje 39. put dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, laureatima su urucena na svecanosti u Narodnom pozorištu 8. aprila. Priznanja je dobilo 19 stvaralaca, kulturnih radnika, umetnika, naucnika, privrednika i drugih zaslužnih gradana. Medu dobitnicima je i Milisav Milenkovic, književnik i kulturni stvaralac iz Požarevca. Njemu je pripalo posebno priznanje, Povelja za doprinos Kulturno-prosvetnoj zajednici. Podsetimo se da je Milenkovic, pored kulturnog angažmana na prostorima svog rodnog kraja, veoma prisutan i u kulturi i kulturnom krugovima Beograda. Svojevremeno je u brojnim kulturnim institucijama obavljao veoma odgovorne funkcije, clan je Udruženja književnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca.

-Priznanje KPZ Beograda doživljavam kao nagradu za moje ukupno angažovanje u kulturnom životu Beograda, kaže Milisav Milenkovic.

Uz sve ovo dodajmo i da je o dodeljenim nagradama ove godine, izmedu 181 kandidata, odlucivao žiri sastavljen od 17 eminentnih stvaralaca na cijem je celu bio prof. dr Darko Tanaskovic.

Odluka žirija pesnickog konkursa “Cirilica-slovo srpskog lica” Veliki Popovac Petrovac

PRVA NAGRADA

“PESMI NEPOVRATA”

Žiri pesnickog konkursa “Cirilica-slovo srpskog lica” koji je radio u sastavu Tatjana Živkovic, bibliotekar savetnik, Jadranka Cvetkovic, profesor i Danilo Radojkovic, profesor, na sednici održanoj 9. aprila ove godine odlucio je da prvu nagradu dodeli “Pesmi nepovrata” pod šifrom “Lutalica 038”, autora Miodraga Milunovica iz Prištine, drugu pesmi “Leptir”, šifra “Kostajnik”, autora Dragana Markovica iz Kostajnika kod Krupnja, a trecu pesmi “U Srbiji lada nade” koja je stigla pod šifrom “Biberce” autorke Zorke Stojanovic iz Malog Crnica.

U obrazloženju odluke se, pored ostalog, navodi da su na konkurs cija je tema - rodoljublje Srbije, pristigli radovi 101 pesnika iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore. Najveci broj radova je sadržajem i formom ispunio zahteve konkursa. U celini gledano kroz njih je progovorio autenticni glas pesnika...Patriotsko osecanje u vremenu globalizacije, neocekivano povecava dokaze svoga postojanja. Nema lakih vremena za pesnika, ali to ne rada uvek lament ni elegiju, vec pobunu i poziv na otpor, a na radost nas koji to citamo i u citanju prepoznajemo. Na stih se svako odaziva svojom mišlju, a ako je pesma prava, i svojom dušom. Privilegovani poslom koji nam je dat, prvi smo procitali i otkrili još jedan deo pesnickih vidika. Nije nam bilo lako, ali nam je donelo mnogo radosti kroz susrete sa novim pejzažima...

JAVNO PREDUZECE “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

GREJNA SEZONA NA KRAJU – REMONTI POCINjU

Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac nastavlja da greje grad sve dok se ne stabilizuju vremenske prilike, a cini se, s obzirom na prognoze, da ce to biti sve do krajnjeg roka za prekid rada toplopredajnog sistema, 3.maja. Iako je grejna sezona na samom kraju, u ovom javnom preduzecu kažu da za njih poslovi tek pocinju.

Nenad Mišic, direktor sektora za prenos, distribuciju i održavanje sistema, na ovu temu kaže:

- Po gradskoj odluci, grejna sezona bi trebalo da se završi 15.aprila. U vremenskim uslovima kada su temperature niže od 12 stepeni u 21 sat, grejanje može da se zaustavi kasnije, najdalje do 3.maja. Vremenski uslovi su takvi da planiramo do daljeg da grad grejemo sa dnevnim prekidima od 11,30 do 18 sati i to ce trajati dok se temperature ne podignu, tako da budu više od 13 stepeni u 21 cas. Sistem ce raditi sa prekidima do 3.maja, ukoliko temperature budu u kontinuitetu od nekoliko dana visoke, napravicemo prekid, ali cemo biti pripravni za eventualno ponovno startovanje sistema. Grejna sezona se i zvanicno završava 3.maja, tako da od tog dana odmah krecu planirani remontni radovi na sistemu. Mi tokom grejne sezone prikupljamo informacije o problemima koji su postojali, kako na gradskoj mreži, tako i na unutrašnjim instalacijama koje su u kompetenciji JP “Toplifikacija”, a to su toplopredajne stanice i velike kucne podstanice u stambenim objektima visokogradnje. Sve ostalo je u nadležnosti vlasnika instalacija, kako u kucama, tako i u stanovima, to je obaveza održavanja vlasnika, odnosno skuština stanara.

Jedna od uspešnijih grejnih sezona

Ova grejana sezona je bila jedna od uspešnijih, s obzirom na to da nismo imali zastoja u sistemu, sistem je radio u svemu prema planu, imali smo nekoliko planiranih zastoja za otklanjanje uocenih problema, koji su trajali manje od jednog dana, kao i dva zastoja od dva i po dana, koja su bila u vremenu kada su temperature bile dovoljno visoke da sistem ne mora da radi, tako da pri takvim zastojima planiramo da temperature u grejanim prostorijama ne padnu za više od jednog do dva stepena. Teromoelektrana je ove godine, kao i prošle jako dobro odradila svoj deo posla, imali smo na raspolaganju u svakom trenutku dovoljno energije, nije bilo zastoja, bilo je par manipulacija prebacivanja energije s jednog bloka na drugi, ali to se radi u roku od par sati, tako da ne utice na parametre sistema, jer on ima veliku inerciju. Zbog te svoje velike inercije, sistem traži i duže vreme za startovanje.

Kada su u pitanju remonti, mi uvek pravimo spisak maksimalnih želja i uvek taj spisak ispunimo sa nekim malo manjim procentom od maksimuma. Radimo koliko god nam vreme dopušta, prakticno do pocetka grejne sezone, tako da remont intenzivno traje u maju i junu, kao i u septembru, prakticno do polovine oktobra, kada se izvode neki manji radovi. Dakle, radi se o periodu od oko tri meseca, pa i malo više.

Mi smo više puta korisnike obaveštavali i upucivali da treba da se organizuju oko održavanja unutrašnjih instalacija, medutim neke od zgrada su dobro organizovane, neke ne, vecina cak i nema skupštine stanara, pa se onda po inerciji obracaju nama za otklanjanje nekih problema koji nisu u našoj kompetenciji, niti možemo to da radimo, s obzirom na raspoloživi broj radnika. Još uvek se ne razumemo u potpunosti oko toga šta je cija kompetencija i ko je za šta odgovoran. Mi smo odgovorni da na pragu korisnika isporucimo kvalitetnu toplotnu energiju odgovarajucih parametara, u s skladu sa vremenskim uslovima, ali korisnici to nekada nece da razumeju, vec traže od nas intervenciju na instalacijama koje su dotrajale, kao da one pripadaju nama. Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o energetici su lepo definisali gde su granice vlasništva, ukoliko se radi o kuci, naše je da dovedemo toplotnu energiju do glavnih pregradnih ventila, ako je zgrada, do pregradnih ventila za taj objekat, prakticno, spoljna mreža, bilo da je primarna ili sekundarna je u našoj nadležnsti, s obzirom na to da ide kroz javne površine. Dakle, sve što prolazi kroz javne površine je naša obaveza, a ono što je unutar objekata je kompetenicija vlasnika stambenih jedinica. Dešava se da nam se ljudi žale i na ono što treba i na ono što ne treba, pa cak idu i dotle da se žale što komšija ima višu temperaturu, iako i oni imaju propisanu temperaturu. Uglavnom se u takvim slucajevima radi o tome da su instalacije uradene na neadekvatan nacin, ili dolazi do taloženje kalcijum-karbonata, pa neke stambene jedinice imaju smanjen dotok toplotne energije. To su stvari koje su rezultat gradnje, ili eksploatacije u prethodnom periodu, a tu mi možemo malo da uradimo i, ponavljam, to nije naša kompetencija, vec kompetencija vlasnika i skupština stanara. U tom delu mi stojimo na raspolaganju u smislu izlaženja u susret, cak i ukoliko treba izvršiti neke specificne zahvate, uputimo ih na one koji se strucno bave tim radovima. Problem se javlja u placanju takvih usluga, tako da u pojedinim slucajevima sve pada u vodu.

Mi imamo srecu da imamo relativno jeftinu energiju, pa je dosta slucajeva gde korisnici dobijaju i više od onoga što je propisano.

Širenje mreže

Branislav Stanisavljevic, pomocnik generalnog direktora za tehnicka pitanja pojasnio je šta ce se sve raditi na daljem širenju toplifikacione mreže.

- Naše ucešce je u pružanju strucne pomoci u predstojecim izgradnjama toplifikacionih mreža u Klenovniku i Cirikovcu, a prvenstveno aktivnosti na investicionoj izgradnji na lokacijama u gradu Požarevcu, gde je prakticno i prisutna naša teritorijalna nadležnost, jer mi za sada nemamo nadležnost nad komzumnim podrucjima Cirikovca i Klenovnika do okoncanja poslova na reorganizaciji elektroprivrednog preduzeca i konacnog definisanja statusa konzumnog podrucja Kostolca i pripadajucih okolnih naselja.

U svakom slucaju ovih dana je sa rastom dnevnih temperatura zapocela gradevinska sezona. U toku su poslednje pripremne aktivnosti na uvodenju izvodaca radova u posao, znaci tokom narednih dana bice im isporucena projektna dokumentacija, odobrenja za gradnju i rešenja o imenovanju nadzornih organa za lokacije gde su sprovedene odredene ankete i stvoreni uslovi za dodelu sredstava i pocetak gradnje, a tokom prošle godine i dodeljena sredstava. To su lokacije u ulicama: Sinjska, Dunavska, Vardarska i Zelengorska; na ovim lokacija zapocinjemo izgradnju sekundarne mreže, s tim što na lokaciji Zelengorska gradimo zonsku toplopredajnu stanicu, takode i na lokaciji u ulici Sinjskoj se gradi zonska toplopredajna stanica. U narednih nekoliko dana otpocece gradevinski radovi, a par dana iza toga i mašinsko-montažni radovi na nadogradnji primarnih delova toplifikacione mreže i izgradnji pripadajucih sekundarnih delova toplifikacionih mreža za ove cetiri lokacije. Naši planovi su da do prvih dana godišnjih odmora na ove cetiri lokacije završimo poslove na izgradnji toplifikacionih mreža i gradanima koji su udružili svoja sredstva stvorimo tehnicku mogucnost da u momentu kada pocne sledeca grejana sezona uredno zapocnemo isporuku toplotne energije.

Moram da kažem da smo pocetkom ove godine dali strucnu pomoc u više mesnih zajednica, gde su gradani na svoju inicijativu sproveli anketu i tamo gde je bio najbolji odziv dali odredene podatke o troškovima gradnje, kako bi se stekli uslovi za konkurisanje za dodelu sredstava iz Fonda za zaštitu životne sredine. U narednih 10-15 dana svi ocekujemo odgovor za koje lokacije se dodeljuju sredstava i primereno tome naši dalji planovi i težišta rada ce biti korigovani.

Obaveze prema Klenovniku i Cirikovcu

Za konzumno podrucje sela Klenovnik i Cirikovac, na osnovu ugovora koji je sklopljen izmedu Gradske uprave, Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Mesne zajednice Klenovnik i našeg Javnog preduzeca, imamo obavezu da pružimo inženjering uslugu i pomognemo u postupcima javnih nabavki dobara i radova na realizaciji nastavka gradnje toplifikacione mreže. Pregledi radova i materijala su pripremljeni i prve aktivnosti koje propisuju procedure Zakona o javnim nabavkama su i zapocete, tako da prakticno u sledecih mesec i po, do dva, sve te aktivnosti bice privedene kraju i ocekuje se i pocetak gradevnskih mašinsko-montažnih radova na realizaciji izgradnje dela primarne mreže u ovoj seoskoj MZ, za oko 70-ak domacinstava. U skladu sa dinamikom obezbedivanja sredstava, nastavice se sa javnim nabavkama dobara. Kada je u pitanju Mesna zajednica Cirikovac, sredstvima koja su dobili u prošloj godini i ocekivanim sredstvima u ovoj godini planira se pocetak gradnje dela primarne mreže u ovoj seoskoj mesnoj zajednici. Želja je da od vrelovoda Kostolac-Požarevac do puta Kostolac-Požarevac bude izraden jedan od dva velika ogranka i da se prakticno dode do puta ispred Doma, odnosno do prikljucka za osnovnu školu. Ukoliko budu obezbedena minimalna potrebna sredstva, nadamo se da ce se škola prikljuciti. Time bi prakticno profunkcionisao deo kicme toplifikacione mreže ove seoske MZ, a dalje, prema sredstvima koja se budu obezbedivala, usledila bi i izgradnja toplifikacione mreže, po slicnom modelu kao u MZ Klenovnik.

U ovom trenutku su svi u JP “Toplifikacija” u poslu, iako je naizgled kraj posla, gledajuci završetak grejne sezone. Medutim, predstoji investiciona izgradnja i investicione aktivnosti na remontu, odnosno na održavanju toplifikacionog sistema grada. Zbog svega ovoga nema ni trenutka predaha i svi smo u poslu na pripremama, a potom sledi realizacija, kako bi se sistem pripremio za sledecu grejnu sezonu, a novi korisnici zapoceli sa grejanjem svojih objekata prvih dana sezone.

Moram da kažem da je za nama 24. grejna sezona od kako jedinstveni toplifikacioni sistem grada radi i otkako je 35 gradskih kotlarnica stavljeno van funkcije. Stepen zagadenja u vazduhu je znatno smanjen i grad Požarevac uživa u jednoj od izuzetno kvalitetnih isporuka toplotne energije koja nema dnevne i nocne prekide, za razliku od svih drugih gradova u Srbiji, pa i u bližem i širem ostatku Evrope, istice Stanisavljevic.

L.L.

KAKO SE BORITI PROTIV ŠECERNE BOLESTI?

KONTINUIRANA EDUKACIJA PACIJENATA

U Medicini rada u Požarevcu prošle nedelje održano je predavanje na temu „Principi pravilne ishrane obolelih od šecerne bolesti“ za pacijente obolele od dijabetesa, ali i za sve druge zainteresovane da nešto više saznaju o pravilnom nacinu svakodnevne ishrane.

Predavaca dr Sašu Avakumovica, koji je slikovito govorio o tome kako je pravilan nacin ishrane navika koja se mora usvojiti i svakodnevno primenjivati, predstavila je dr Biljana Manic, lekar Doma zdravlja – koordinator akcije kontinuirane edukacije pacijenata. Prisutni slušaoci, medu kojima su bili i zdravstveni radnici, mogli su cuti o tome kako da planiraju svoje obroke i koje namirnice da kombinuju.

U drugom delu predavanja govorilo se o važnosti samokontrole obolelih od šecerne bolesti. Za uspešnu terapiju, za svakodnevni kvalitet života, za hitna stanja kada vrednosti šecera u krvi postanu niske, potrebno je da pacijenti na svojim aparatima proveravaju vrednosti šecera. U saradnji sa firmom Abbot Diabetes Care i Koncernom „Bambi-Banat“ ovo je samo prvo u nizu predavanja. U maju je planirano predavanje o dijabetesnom stopalu, jednoj od najtežih komplikacija dijabetesa koje ce održati dr Srecko Bosic, hirurg Opšte bolnice Požarevac.

M.M.

IZ KOMUNALNE INSPEKCIJE GRADA POŽAREVCA

KAZNE ZA LEPLJENJE PLAKATA NA NEDOZVOLJENIM MESTIMA

Iz Komunalne inspekcije grada obeveštavaju gradane da su otpoceli sa kažnjavanjem lica koja lepe oglase, plakate i umrlice na, za to, nepredvidenim mestima. Isto tako, kažnjavace se lica cija su imena navedena u oglasima i plakatima. Protiv ovih lica ce istovremeno biti podneta i prekršajna prijava. Upozoravaju se i vlasnici lokala da ne dozvoljavaju lepljenje plakata i oglasa ispred svojih objekata, jer ce u protivnom snositi odgovornost. Podsecamo da je Odlukom o komunalnom uredenju grada, jasno navedeno na kojim mestima u gradu je dozvoljeno lepljenje oglasa, plakata i umrlica, te stoga molimo gradane da tu Odluku poštuju.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 9.4.2010 do 16.4.2010 godine rodeno je 26 beba, 8 decaka i 18 devojcica

Sinove su dobili: Sandra i Dejan Markovic iz Majilovca, Ivona i Nenad Pešic iz Požarevca, Marina i Aleksandar Ðonovic iz Požarevca, Marijana i Zoran Ivkovic iz Požarevca, Aleksandra i Nikola Trajkovic iz Požarevca, Katarina Dimitrijevic i Nemanja Ilic iz Petke, Marijana i Dragan Golubovic iz Velikog Gradišta,Violeta i Mladen Stoicevic iz Suvog Dola.

Kcerke su dobili: Marijana Stepanovic i Milan Simic iz Velikog Gradišta, Marija Ljuboja i Milan Savic iz Velikog Gradišta, Mirsada Durakovic i Bekim Osaj iz Kostolca, Biljana i Goran Milunovic iz Usija, Jelena Ðordevic i Dejan Mihajlovic iz Kostolca, Jasmina Šabani i Isaj Murina iz Kostolca, Jelena Pavunovic i Nenad Stankovic iz Klicevca, Ibrahimovci Šemine i Orkan Kovac iz Požarevca, Julijana Janicijevic i Zoran Stanojevic iz Brodice, Danijela i Nebojša Zarvic iz Kuceva,Sunite Murina i Ferdijan Šabanovski iz Kostolca, Murina Senada i Diljaver iz Kostolca,Tamara Savin i Uroš Stojšic iz Kostolca, Tanja i Aca Ilic iz Požarevca, Sanja i Goran Ðordevic iz Biskuplja,Sanja i Dejan Stanisavljevic iz Trnjana, Sanja i Dragiša Strainovic iz Krivace,Elma Eliti i Murina Sead iz Kostolca.

GRADSKI ŽENSKI HOR „BARILI“ POŽAREVAC U PROŠLOJ GODINI

BLIZU 30 NASTUPA I KONCERATA

Gradski ženski hor „Barili“, u domenu svoje delatnosti-horskog stvaralaštva, nastavio je i prošle godine da neguje odabranu muziku afirmisanih domacih i inostranih kompozitora, nastupajucu u gradu Požarevcu i gostujuci u drugim gradovima (Beograd, Žabari) i u inostranstvu ( Trst-Italija od 17. do 20. avgusta 2009.). Ukupno je lane ostvareno 185 proba, 25 nastupa i 4 koncerta. Hor je nastupao na svim znacajnim manifestacijama u gradu u organizaciji grada Požarevca, kao i za potrebe ustanova i institucija sa kojima je ostvarena plodna saradnja, kao što su: Litas, Univerzitet „Megatrend“ u Požarevcu i Beogradu, Zdravstvena ustanova „Apoteka Požarevac“, Likovni klub „Barili“, Udruženje Roma Branicevskog okruga, RTS Beograd, SO Žabari, Eparhija Branicevska, Kolo srpskih sestara, Ambasada Japana, Kancelarija za mlade, preduzece „Codex“...

Izvodacaka delatnost Hora propracena je od vecine znacajnih domacih medija, ukljucujuci i lokalne, navodi se u izveštaju ove ustanove, pripremljenom za predstojecu analizu prošlogodišnjeg rada javnih preduzeca i ustanova na sednici Skupštine grada.

Tokom prošle godine Hor je nastavio uspešnu višegodišnju saradnju sa Dragoslavom Pavlom Aksentijevicem (tenor), Snežanom Nikolajevic i Vesnom Kršic (klavirski duo), Aleksandrom Gajic (klavir), Miroslavom Jankehom (harmonika), Slavoljubom Tasicem (gitara), Zoranom Veljkovicem (violina) i Živojinom Miljkovicem (udaraljke), koji su svojim nastupima sa horom pružili znacajan umetnicki doprinos.

R.N.

OVIH DANA U POŽAREVCU

POCELO SREÐIVANJE ROBNE KUCE “BEOGRAD”

Požarevljani su ovih dana bili prijatno iznenadeni zapocetim radovima na uredenju izloga jedne od trideset i cetiri Robne kuce „Beograd“, koliko ih je svojevremeno poslovalo na prostoru bivše Jugoslavije, a potom u eri masovne privatizacije, prodato kompaniji „Verano motors“. Novi vlasnik je obecavao adaptaciju zapuštenih objekata i privodenje njihovoj novoj nameni, ali su ta ulaganja iz meseca u mesec odlagana, pa je tako i veoma prostran objekat u Požarevcu koji se nalazi u strogom centru grada, dugo cekao na svoje novo ruho. Pre nekoliko meseci krenulo se od potkrovne konstrukcije, a sa prvim ovoprolecnim danima, zamenjena su sva stara, spoljašnja stakla na zgradi, novima. Šta je sledece, videcemo, važno je da se krenulo i da je donedavnoj zapuštenosti ovog, nekada reprezentativnog zdanja, najzad, došao kraj.

S.E.

LAZARIZMI

- Geniji izume ono što nam uglavnom ne treba!

- Od dva zla, nije dobro ni jedno!

- Jeste da su retko pobedivali, ali zato imaju najviše poraza!

- Ja sam mnogo dao za ovu zemlju!-rece panj.

- Nebeskom narodu zvezde su na celu!

Miodrag Lazarevic

HUMORESKA

TEVE ŠEVE

Naše poslanike kao da malo toga interesuje šta se dogada oko njih. Ono što jedino rade, to je guljenje skupštinskih klupa i podizanje para.

U prilog ovome ide i podatak da poslanici nisu zainteresovani ni za najvažniju sporednu stvar na svetu. Dabome, predsednica i poslanici više vole da oni budu na televiziji, tacnije, RTS-u ili ti javnom servisu gradana, nego da gledaoci u Srbiji, brale, gledaju nekakve loptaše iz Engleske i Nemacke, bre!

Postavlja se i pitanje kako se baš tako važni dogadaji podudariše tog „kobnog“ utorka, kad je sportska sreda i Liga šampiona? Plus, košarka: Partizan i Mekabi!

-Pa, to je stvarno haos, covece! Nisam znao šta da radim, šta da gledam i gde da se devam!

-Strašno! Slicno je i sa mnom bilo. Sin voli košarku, supruga serije, stara i bolesna majka prenos iz Skupštine, ja i otac fudbal.... Budi bog s nama!

-Pa, ovaj servis je glavni krivac!

-Kakav, bre, servis, nije se igrao tenis? Još je i to trebalo, da igra Ðole, pa da idem u majc... Majami!

-Jeste, i sad cemo zbog poslanika i njihovog naklapanja do zore, da platimo nekoliko miliona evra kazni UEFI zato što nismo prenosili fudbalsku utakmicu.

-Pa, to ce da plati RTS!

-Tacno, ali od naših para od pretplate koju placamo ovoj televiziji.

-Sad ce sigurno da povecaju pretplatu.

-Ja to ne placam.

-Ni ja. Ja tu televiziju ne gledam i ne gledam, pa zašto onda i da im placam?

-Ali, mora njima da se placa, to je zakon!

-E, pa, kad bi kod nas svi poštovali zakon, onda bih i ja! Placam struju, vodu, ono što koristim. Ja bih dao pare onoj TV gde ima golišave pevaljke, pošteno.

-Eto, mogli smo da gledamo fudbal, za vreme Uskršnjeg praznika, jer su poslanici odmarali nekoliko dana.

-Ali koga sada da gledamo kad nema Vidica, Runija, Riberija... Necemo valjda, ove naše dunstere?

-Da li ce poslanici, kad se vrate, u Skupštinu da unesu i jaja?

-Pa, bogami, neki i hoce!

SAVETI: KAKO VRATITI SJAJ SOBNOM CVECU?

FIKUS VOLI PIVO

Sa prvim prolecnim danima domacice krecu u veliko spremanje kuca i stanova, pa je cišcenje prašine sa sobnog cveca u tim poslovima, nezaobilazno. Najjednostavniji “proces” je tuširanje biljke, ali ne treba smetnuti s uma da ima cveca kome to smeta. U takvim situacijama treba pribeci triku koji ne samo da vraca sjaj listovima vec ih i hrani. Rec je o smesi koja se sastoji od jednog umucenog jajeta i kašicice šecera. Pamucnom krpicom umocenom u ovu smesu treba prebrisati svaki list i stablo biljke. Ovakav tretman, medutim, ne odgovara svim biljkama, narocito ne fikusu. Njega prethodno od prašine treba ocistiti suvom krpom, a potom, svaki list premazati krpom natopljenom u pivo. Povratak sjaja listovima, bice više nego ocigledan.

SITNICE KOJE NAS CINE ZADOVOLJNIMA

SRECA SE ZOVE POPODNEVNA DREMKA

Jedno istraživanje sprovedeno sa ciljem da se sagledaju sitnice koje život znace najvecem broju ljudi, pokazalo je da je popodnevna dremka, sitno zadovoljstvo na prvom mesto, bez obzira na pol i starost anketiranih. Slede potom pronalaženje zaboravljenog novca u džepu, izležavanje i maženje sa partnerom, decom i kucnim ljubimcima, krevet sa svežom posteljinom , neplanirana rasprodaja, izazivanje tudih osmeha, neocekivani susret sa starim prijateljem i prisecanje na anegdote iz mladosti.

OPŠTA BOLNICA POŽAREVAC

HIRURGIJA U NOVOM SVETLU

U nizu kapitalnih investicija, realizovanih na Hirurškom odeljenju požarevacke Opšte bolnice, nakon zamene podova, kupovine laparaskopskog stuba i druge opreme, ovih dana u operacione sale stižu novi reflektori, izuzetno važan segment za realizaciju operativnih zahvata.

Dr Nenad Veljkovic, nacelnik Hirurgije Opšte bolnice Požarevac, kaže:

- Postojeci reflektori, nabavljeni 1977. godine, odavno su svoj radni vek odslužili, tako da ce kvalitetna rasveta znatno olakšati rad. Cenimo napore rukovodstva, uvažavamo da je teško vreme, ali i napominjemo da ocekujemo da se zanovi celokupan instrumetarijum. Postupak nabavke je u toku, cekamo da instrumenti stignu. Takode, u sve cetiri operacione sale bi trebalo da se nabave novi operacioni stolovi. Nažalost, suviše dugo smo bili u nekom “vakuumu nabavke” i sada je nemoguce odjednom sve zanoviti. Radi se o izuzetno skupoj opremi iz uvoza, cifre su sa tri i više nula, naravno - u evrima. Verujemo da ce dobra saradnja sa Ministarstvom zdravlja uroditi plodom, da cemo uspeti da skrenemo pažnju na sebe, jer se u našoj bolnici godišnje obavi i više od 2.500 operacija.

Šef Operacionog bloka, dr Aleksandar Markovic, istice da je poslednje renoviranje Operacionog bloka radeno 1996. godine, kada su težišni radovi bili gradevinske prirode, što je doprinelo funkcionalnosti bloka. Tada se, doduše, nešto malo uložilo u aparate i opremu.

- Bili smo u jednom trenutku na samoj ivici mogucnosti da radimo. Ove godine je ucinjen znacajan pomak. Na primer, sada radimo sa veoma kvalitetnim šavnim materijalom. Nabavljena je i izvesna kolicina instrumenata, ali se radi intenzivno i sve se to haba. Nadamo se da ce biti bolje. Laparaskopski stub je izuzetno dobrodošao, omogucio nam je da operacije koje smo do sada obavljali, sada radimo na jedan kvalitetniji nacin. Bilo bi veoma znacajno da dobijemo i instrumentarijum i dodatnu opremu i tehnologije, koje bi nam omogucile da proširimo dijapazon operacija koje radimo. Jer, možda široj javnosti nije dovoljno poznato: Požarevac je centar u kome se najduže u kontinuitetu radi laparaskopska hirurgija. Pola srpske hirurgije je u Požarevcu naucilo laparaskopiju. Mi smo bili otvoreni za obuku kolega koje danas u svojim kucama imaju i bolje uslove za rad. Cini mi se da smo izgubili tu lidersku poziciju, stecenu ogromnim entuzijazmom ljudi koji su prvi ušli u novu tehnologiju, kao i nas mladih, koji smo znanja nasledili. Za dalji prodor u tu oblast, nije dovoljno samo znanje, potrebna je i savremena tehnologija. Mi smo strucno osposobljeni za širi dijapazon laparaskopskih zahvata, ali nam nedostaje oprema za to, - smatra dr Markovic.

- Da se ne shvati pogrešno: željni smo nove opreme, savremenih tehnologija, boljih uslova za rad. Ali, danas i uvek, sve što radimo, radimo na najbolji moguci nacin. Nikad i nicim hirurzi ove bolnice nece ugrožiti zdravlje pacijenta! Sve što radimo, radimo bezbedno za pacijente. Samo, radimo sa vecim naporima, najbolje što znamo i možemo. Inace, krenuli smo i u obnovu kadra, imamo kolege na specijalizaciji. Dobro je da postoji sluh da mi ojacamo, imamo moralnu podršku, uz koju ide i materijalna. Dosta je uradeno, puno toga nas tek ceka. Narocito smo zainteresovani za nove tehnologije, cilj nam je da budemo lideri. Požarevacka hirurgija je oduvek imala veoma visok rejting u srpskoj hirurgiji i dugujemo i svima pre nas, a i prema mladima da taj put sledimo. A, onda, na mladima je da nas naslede i postignu još više, - porucio je dr Veljkovic.

- Treba znati i ovo: nikada se nismo libili da radimo i najsloženije i najteže slucajeve, da se “vadimo” na opremu i šaljemo za Beograd pacijenta kome smo mi u stanju da uspešno pomognemo. U statistikama, mi smo znacajno bolji od srpskog proseka po upucivanju teških slucajeva za Beograd, što je dodatno opterecenje za nas, kao i za kolege iz drugih službi. Ne treba zaboraviti da mi nismo služba sama za sebe: blisko saradujemo sa službom anestezije, patologije, laboratorijskom, rentgen službom, kao i ostalima. U Bloku se susrecu i ortopedija i urologija i hirurgija, sve se te službe lagano ojacavaju, što je dobro, - istakao je dr Markovic.

D. Milenkovic

IZ OPŠTINSKOG ODBORA PENZIONERA POŽAREVCA

BANJE ZA 120 PENZIONERA

Republicki fond za penzijsko i invalidskog osiguranja objavio je nedavno oglas za prijem zahteva za upucivanje penzionera na rehabilitaciju u ovoj godini. Rec je o mogucnosti korišcenja rekreativnog odmora u banjama, za ove je namene izdvojeno 246 miliona dinara. Oglas je otvoren do 25. aprila, a prijavljivanje zainteresovanih obavlja se u opštinskim organizacijama penzionera. Kako taj posao tece u Organizaciji penzionera u Požarevcu, pitali smo predsednika Momira Pejanovica:

-Ove godine našoj Organizaciji odobren je broj od 120 penzionera koji ce iskoristiti desetodnevni odmor u banjama. Pravo na besplatan oporavak u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i prirodnim lecilištima, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodicnih penzija, cija je penzija za februar i mart niža od iznosa prosecne penzije, odnosno od 19.825 dinara. Mogucnost da se jave svojoj Opštinskoj organizaciji penzionera imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednici koji, osim penzije niže od navedenog iznosa, nemaju druga licna primanja. Pravo na korišcenje rehabilitacije u banjama imaju i svi oni koji u poslednje tri godine nisu koristili besplatnu rehabilitaciju. Penzionisani poljoprivrednici, pored navedenog, moraju imati najmanje 10 godina staža po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti. Potrebno je da se prilože penzijski cek za februar ili mart, fotokopija licne karte, dokumentacija od lekara i pisana izjava, na propisanom obrascu prijave o drugim licnim primanjima i o tome da u prethodne tri godine nisu koristili rehabilitaciju o trošku Fonda. Placen je kompletan pansion, tako da penzioner nema nikakve novcane izdatke. Poceli smo da primamo zahteve, ovde vršimo uskuge popunjavanja tih zahteva, izjava i dokumentacije. Na osnovu prikupljenih podataka naših penzionera, vršimo predaju Fondu PIO. Komisija koju imenuje direktor filijale Fonda posebno za svaku opštinsku organizaciju penzionera, sastavlja rang-listu prema kriterijumima iz Pravilnika i objavljuje na oglasnim tablama opštinskih organizacija penzionera i ispostava, službi ili filijala Fonda. Ove godine, nismo dobili imena banja u koje je planirano da se šalju penzioneri na rehabilitaciju (prošle godine su to bile Sokobanja, Niška banja, Vrnjacka banja, Mladenovac), ali ce Fond, nadam se, i o tome uskoro odluciti. Prošle godine je 160 naših clanova koristilo odlazak na rehabilitaciju, tako da svake godine preko sto naših penzionera koristi ove povoljnosti, istakao je Pejanovic.

Pored besplatnog boravka u banjama, požarevackim penzionerima ove godine na rapolaganju su i druge olakšice. Organizacija je ponovo dobila odredena sredstva iz budžeta grada, tako da ce oko 650 clanova i ove godine koristi pomoc u vidu besplatnih lekova.

-Uslove koje svaki penzioner mora ispoštovati, kako bi dobio besplatne lekove su sledeci: mora imati penziju manju od 12. 600 dinara (prihod u domacinstvu, a ne po clanu domacinstva). Stalno napominjem da svaki naš clan mora izmiriti clanarinu za narednu godinu, kako bi dobio besplatne lekove. Neka ovo bude i poziv svima onima koji nisu izmirili svoje obaveze, da ih izmire, odnosno, plate clanarinu za ovu godinu i iskoriste prava na besplatne lekove, naglasio je Pejanovic.

Pored besplatnih lekova, 275 požarevackih penzionera, starosti preko 70 godina, koristi i besplatan prevoz (6 besplatnih vožnji na podrucju opštine).

-Na nedavno održanoj sednici Opštinskog odbora, doneta je odluka, da 250 naših najugroženijih, starih i iznemoglih clanova dobije pakete, pomoc u vidu hrane i sredstava za higijenu. Svaki paket sadržace ulje, šecer, brašno, keks, kafu, prašak za pranje veša i sapun. Uoci praznika penzionera (Organizacija penzionera je osnovana 2. maja 1943. godine), naši aktivisti posetice ugrožene penzionere i tom prilikom im uruciti pakete koji ce im svakako dobro doci. Mislim da ce nam ovakva vrsta akcije i ubuduce biti praksa, obecava Pejanovic.

Inace, Opštinski odbor Organizacije zakazao je sednicu Skupštine za 27. april. Dnevni red je utvrden, razmatrace se izveštaj o radu u prošloj godini, Poslovnik o radu, novi Statut (preregistracija organizacije penzionera)... Nakon Skupštine, više nece postojati Opštinska organizacija, vec Udruženje penzionera. Registracija ce se obaviti u Agenciji za privredne registre.

Momir Pejanovic je za naš list najavio i to da ce se 8. maja, na Dan penzionera, održati svecana sednica Skupštine.

-Imacemo goste iz mnogih mesta Branicevskog okruga, a nece nas zaobici ni naši saradnici-penzioneri iz Vranja, Bitolja, Kruševca i ostalih opštinskih organizacija, sa kojima imamo veoma dobru saradnju, naglasio je Pejanovic.

M. P.

VEOLIA TRANSPORT LITAS

SARADNJA “ZA PETICU”

VEOLIA TRANSPORT LITAS a.d. Požarevac organizovao je prošle nedelje na Vlasini dvodnevno druženje za direktore osnovnih i srednjih škola sa podrucja Branicevskog, Podunavskog, Borskog i Pomoravskog okruga.

Turisticka agencija VT Litas dvodnevno druženje je iskoristila da direktore škola upozna sa aktuelnim programima za naredni period, informisanje o novinama u osavremenjavanju voznog prakra, predstavljanje novih destinacija za izvodenje dackih ekskurzija i razmenu iskustava u organizaciji dackih putovanja.

Po recima Zorana Milica, direktora sektora za makreting VEOLIA TRANSPORT Litas a.d. Požarevac, višegodišnja uspešna saradnja sa osnovnim školama pokazala je da ovakva razmena iskustava uvek donosi novi kvalitet u partnerskoj saradnji, na osnovu sugestija iz osnovnih i srednjih škola Turisticka agencija pronalazi zanimljive i sve sadržajnije destinacije, prilagodavajuci ponudu interesovanjima mlade generacije, potrebama obrazovnih programa, ali i standardu dackih roditelja.

Zajednicki skup celnih ljudi desetina škola sa podrucja nekoliko okruga bio je prilika i da se cuje njihova ocena saradnje sa Litasom:

Slobodan Petrovic, OŠ „Stevan Sindelic“ Vojska kod Svilajnca:

- Sa „Litasom“ saradujemo više od 25 godina. To je tradicionalno dobra saradnja, prevoze naše ucenike iz podrucnih odeljenja do centralne škole, glavna su agencija sa kojom realizujemo ekskurzije, evo za desetak dana krecemo na ovogodišnje destinacije. Izuzetno smo zadovoljni.

Radoje Uroševic, OŠ „Jovan Cvijic“ Kostolac:

- Saradnja sa „Litasom“ je dugogodišnja, od ucešca u prevozu daka iz okolnih naselja, preko ekskurzija i izleta. Ubeden sam da cemo i narednih godina saradivati sve bolje.

Neša Pecic, OŠ „Moša Pijade“ Žagubica:

- Nama je prevoz daka nekoliko godina obavljao „Moto Boem“, ali su se pre dve godine sve škole u opštini Žagubica ponovo vratile „Litasu“. Nesporno je da je „Litas“ firma od ugleda, kvaliteta i pouzdanosti. Jesenas su nam sa pet autobusa vozili dake na ekskurziju, išlo se u Kladovo i na Mokru Goru. Iskustva su izvrsna, deca su zadovoljna, autobusi kvalitetni, vozaci ljubazni, uslužni... Posebno je važno da je vožnja sa „Litasom“ bezbedna, poslednjih godina imaju sve kvalitetnije i modernije, nove autobuse. Uz to, imali su i najpovoljniju cenu, što je, takode, važno.

Miodrag Milutinovic, OŠ „Ivo Lola Ribar“ Veliko Gradište:

- Radimo sa „Litasom“ godinama, ekskurzije, nastava u prirodi, prevoz daka. Iskustva su pozitivna, zadovoljni smo i mi u školi i deca i njihovi roditelji. Što se tice prevoza daka do škole, mi imamo 10 izdvojenih seoskih škola. Ranijih godina autobusi nisu bili baš kvalitetni, u poslednje vreme se i to poboljšalo, nadamo se da ce ubuduce saradnja biti još bolja.

Goran Seger, OŠ „Kralj Aleksandar I“ Požarevac:

- Vec dugi niz godina, naša škola, na obostrano zadovoljstvo, saraduje sa „Litasom“, jednom od najrenomiranijih kuca u Srbiji i mogu reci da smo veoma zadovoljni. Pre svega, saradnja se ogleda u svakodnevnom angažovanju na prevozu ucenika od Ljubiceva ka Požarevcu, kao i drugih delova grada odakle do škole stižu radnici i ucenici. VEOLIA nam uvek izlazi u susret oko prevoza ucenika na takmicenja. Kad je o ekskurzijama rec, raspisuju se javne nabavke i naše ekskurzije realizuje nekoliko turistickih agencija, ali u prevozu VEOLIA Litas nema konkurenta, tu je ispred svih i po ceni i po kvalitetu.

Suzana Janicijevic, OŠ „Dude Jovic“ Žabari:

- Dugogodišnja saradnja sa „Litasom“ je izuzetno dobra, odlicna. Prevoze naše ucenike iz okolnih naselja, ekskurzije zajednicki organizujemo i realizujemo, evo vec ovih dana idemo u Negotin, Suboticu, na Zlatibor, Vlasinu. Ono po cemu su u vrhu pri izboru je visok kvalitet, komfor i pouzdanost autobusa, aranžmani su interesantni, povoljnih cena i uslova placanja.

Vojislav Markovic, OŠ „Božidar Dimitrijevic Kozica“ Bradarac:

- Naša škola ima 215 daka - putnika, a i 90% osoblja se prevozi autobusima „Litasa“. Ranijih godina u lokalnom prevozu su korišceni stari autobusi koji su se cesto kvarili i bilo je dosta nezadovoljstva. Od privatizacije naovamo, situacija se vidno popravila, problemi su sve redi. Što se tice ekskurzija, uspešno saradujemo. Povoljnije cene, zanimljivi aranžmani i maksimalna bezbednost u prevozu, to su glavni atributi ovog preduzeca. Tu smo apsolutno zadovoljni.

Nada Petkovic, OŠ „Ugrin Brankovic“ Kucevo:

- Spadam u red direktora škola sa veoma dugim stažom, ovu funkciju vršim više od 20 godina i za sve te godine sam imala srecu da saradujem sa jednom ozbiljnom turistickom organizacijom, kakva je „Litas“. Izuzetno su pouzdani, korektni, uvek su pružali veoma kvalitetne usluge. Prevoze nam i ucenike i radnike do škole, u svakoj situaciji smo uspevali da nademo zajednicko rešenje, na zadovoljstvo i ucenika i roditelja. Posebno isticem da ova organizacija izuzetno mnogo vodi racuna o bezbednosti ucenika i to je ono što roditelje iz Kuceva i okolnih naselja opredeljuje da „Litasu“ povere organizaciju i prevoz daka na ekskurzije.

Novica Milojkovic, OŠ „Veljko Dugoševic“ Branicevo:

- Saradnja sa „Litasom“ je izuzetno dobra. Osim prevoza ucenika do škole, ekskurzije se godinama realizuju sa tom kucom, pouzdani su, kvalitetni, ljubazni i povoljnih cena. Prevoze nam decu i na takmicenja. U ime zaposlenih u školi, ucenika i njihovih roditelja, imam samo reci pohvale.

Dragan Milenkovic

U KASARNI “GENERAL PAVLE JURIŠIC – ŠTURM”

AKCIJA “OTVORENI DAN”

Pripadnici Garnizona Požarevac, po peti put, 21. aprila organizovace akciju “Otvoreni dan” za sve gradane i poštovaoce Vojske Srbije sa teritorije Branicevskog i Podunavskog okruga. Tom prilikom u vremenu od 9 – 14 casova kapije kasarne “General Pavle Jurišic –Šturm” u Požarevcu bice otvorene za svu decu, omladinu i starije osobe koji žele da vide cime raspolaže požarevacka jedinica, kao i mnoge jedinice Vojske Srbije.

Kao i do sada, svi posetioci ce imati priliku da se upoznaju sa pešadijskim naoružanjem, protivoklopnim sredstvima, artiljerijskim naoružanjem, naoružanjem oklopnih jedinica, inženjerskim sredstvima, sredstvima koja koriste pripadnici garde Vojske Srbije, starim i trofejnim naoružanjem. Strucna lica upoznace prisutne sa takticko – tehnickim osobinama naoružanja i svih izloženih sredstava, a oni koji požele moci ce da drže oružje u svojoj ruci i da udu u vozila i tenk. Pored svake radne tacke nalazice se oficiri koji ce odgovarati na sva pitanja i starace se o sprovodenju svih mera bezbednosti, kako ne bi došlo do povreda i oštecenja sredstava. U kulturno – umetnickom programu nastupice KUD “Kostolac”, a na prodajnom štandu magazina “Odbrana” bice organizovana prodaja suvenira sa oznakama Vojske Srbije.

D.Dinic

SAOPŠTENJE OPŠTINSKOG ODBORA SRPSKE RADIKALNE STRANKE OPŠTINE MALO CRNICE

NEMA JAKE OPŠTINE BEZ BOGATOG SELJAKA

Opštinski odbor Srpske radikalne stranke u Malom Crnicu oglasio se saopštenjem u kome navodi:

-Opštinski odbor SRS u Malom Crnicu obaveštava javnost i gradane da pojedini lokalni politicki mocnici pokušavaju svojim sramnim manipulacijama da bace ljagu na rad našeg Opštinskog odbora. Na poslednjoj sednici Skupštine opštine Malo Crnice, Srpska radikalna stranka kao opoziciona stranka sa pet odbornika, uz stalno ukazivanje na propuste i javašluk u radu vladajuce vecine, i ovaj put je ukazivala na potrebu da se izdvoje sredstva za završetak Doma kulture u naselju Šapine i za izgradnju vodovodne mreže u naselju Smoljinac. Pojedinci nas žele prikazati kao protivnike toga, što ne odgovara istini. Svakodnevno se zalažemo da raspodela budžetskih i prethodnih sredstava NIP-a bude ravnomerna u svih 19 naselja opštine Malo Crnice. Zbog negativnog rada vladajuce koalicije, mnoga naselja u opštini vec godinama ne dobijaju sredstva, kao da nisu na toj teritoriji opštine Malo Crnice.

Molimo clanove Opštinskog veca i sve odbornike Skupštine opštine Malo Crnice da aktivno ucestvuju u radu organa lokalne samouprave, a ne samo da dodu po dnevnice. Ne smeju da zaborave da nas je sve birao narod, nadajuci se da cemo svi raditi u njegovom interesu. Zapamtimo svi: nema jake opštine Malo Crnice bez snažnog i bogatog seljaka. Poslušajte glas SRS kroz zalaganje njenih odbornika i tim putem krenite, kako bi opština Malo Crnice krenula napred, istice se u saopštenju.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE DSS-A

VANREDNA SKUPŠTINA 30. MAJA

Do kraja maja ove godine Demokratska stranka Srbije održace u 60 opština u Srbiji vanredne izborne skupštine ogranaka, a nakon letnje pauze, tokom jeseni isto ce biti ucinjeno i u preostalim opštinama u Srbiji. Nakon vanredne Izborne skupštine DSS-a koja je održana 14.februara, jedan od zakljucaka Glavnog odbora bio je da organizaciju stranke treba proširiti sa clanovima cvrstih uverenja kako bi se stranka pripremila za naredne izbore.

“Ono što je novina na ovom podrucju je da se odvaja Opštinski ogranak Kostolac koji je do sada bio Mesni ogranak DSS-a i tamo se za 24.april zakazuje vanredna Skupština. U Požarevcu vanredna Skupština bice održana 30.maja i to je dovelo do toga da se u ove dve opštine formiraju privremeni odbori, gde je na celu u Kostolcu Saša Lazic, a u Požarevcu za predsednika privremenog odbora sam izabran ja”, rekao je Aleksandar Avramovic, predsednik Gradskog odbora DSS-a.

Prema recima Slavoljuba Matica, clana Glavnog odbora i šefa Odbornicke grupe DSS-a, predstoji verifikacija clanstva, jer postoji fluktuacija i trenutno ogranak broji oko 820 clanova. “Na predstojecoj sednici Skupštine grada razmatracemo izveštaje o radu javnih preduzeca i ustanova tokom prošle godine i mi imamo tu niz primedbi, posebno na rad Direkcije za izgradnju i Toplifikacije. Kada govorimo o Direkciji smatramo da su investicije i dalje nedovoljne, da se sporo radi i da se fundamentalne stvari vezane za funkcionisanje našeg grada ne rade dovoljnom brzinom, iako imamo ogroman budžet od 2,5 milijarde dinara. Vladajuca koalicija, kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta vrši prijem svojim stranackih aktivista, a ne gleda se struka i lojalnost firmi. Zabrinjava nas i cinjenica da gotovo sva javna preduzeca u okviru projektovane inflacije za ovu godinu od 6% žele da podignu naplatu svojih usluga za projektovanih 6%, bez jasnog obrazloženja zašto to cine.

Ovo je dobra prilika da prokomentarišemo dolazak “Zelenog karavana” ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulica. To je po meni licilo na jedan putujuci cirkus, gde ste imali madionicare, iluzioniste, žonglere i naravno lažna obecanja bez jasnih rešenja. Ponudene su smešne, licemerne ekološke kutije, a nikakva rešenja. Mi smatramo da je potrebno da Požarevac zajedno sa Smederevom uradi što je moguce pre organizovani iznos i reciklažu smeca. Što se tice legalizacije objekata pripremili smo za narednu sednicu niz predloga odluka, koje ce pomoci da se legalizacija stvarno uradi, a ne da bude samo mrtvo slovo na papiru”, zakljucio je Matic.

D.Dinic

DRUGA SMOTRA GLUMACKIH OSTVARENjA „VIMINACIUM SVETLOSTI MOJA“ U KOSTOLCU, OD 20. DO 24. APRILA

PET POZORIŠNIH DANA

Utorak vece prvi je dan Druge smotre glumackih ostvarenja „Viminacium svetlosti moja“ u Kostolcu, u kojoj ce svi poznavaoci i ljubitelji pozorišta moci da uživaju pet dana zaredom, od 20. do 24. aprila.

Dobrodišlicu poželece predsednik Skupštine GO Kostolac, dr Emil Andrun, i time iskazati podršku lokalne samouprave domacinu Smotre, kostolackom Amaterskom pozorištu „Castellum“.

Uz domacine, Pozorište „Castellum“, koje u cetvrtak igra „Virus“, na repertoaru 2. Smotre u Kostolcu bice Pozorište „Milivoje Živanovic“ iz Požarevca, koje ce predstavom „Život je sve što te snade“ otvoriti Smotru, potom, u sredu, Pozorište „Bata Bulic“ iz Petrovca na Mlavi igra „Probudi se Kato“, u petak igra Pozorište „Masuka“ iz Velike Plane „San letnje noci“, a poslednje veceri Smotre predstavice se Gradsko pozorište iz Smederevske Palanke sa „Mišolovkom“. Predstave je probrao selektor Smotre, Radomir Ðordevic, a na repertoaru kostolackog Doma kulture bice od utorka do subote, od 20 casova.

Svake veceri, troclani žiri u sastavu Obrad Terzic, Gordana Kovacic i Radomir Ðordevic, proglasice najboljeg glumca, uz mogucnost urucivanja priznanja i za ostale segmente svake od predstava (svetlosni egefti, scenografije i sl.). U završnici Smotre, u subotu, bice proglašen najbolji glumac i najbolja glumica manifestacije.

Uoci Druge smotre, u prostorijama GO Kostolac, održana je konferencija za medije na kojoj su o predstojecim danima pozorišta govorili clan Veca GO Kostolac zadužen za kulturu, sport i turizam, Marko Jelcic, predsednik Organizacionog odbora Smotre, direktor AP „Castellum“ Kostolac i glumac, Nenad Despotovic, i selektor, predsenik žirija i režiser, Radomir Ðordevic.

-Smotra ima izuzetno veliki znacaj kada je u pitanju kulturni život naše GO Kostolac. Ovakve manifestacije izgraduju imidž opštine, što je posebno bitno za mladu opštinu kao što je naša, napomenuo je Marko Jelcic.

-Nadamo se dea ce naša Smotra potrajati i postati deo tradicije, s ciljem da promoviše kulturni život, pre svega, naših prijatelja iz okruženja, ali i kostolackog pozorišta. Narednih dana publika ce videti pet kvalitetnih predstava, nakon kojih ce uslediti druženje i razmena iskustava, istakao je Nenad Despotovic.

-Kada sam se opredeljivao za predstave vodio sam se izmedu ostalog i zahtevima publike Kostolca, koju smo uspeli u znacajnoj meri da vratimo pozorištu. Drugi kriterijum kojim sam se vodio jeste žanr predstava, u cemu smo osigurali raznolikost. Moram istaci da je lako bilo obezbediti ucesnike ove Smotre, utemeljene na Protokolu o saradnji pozorišta, a na osnovu kojeg smo mogli okupiti pozorišta iz cele Srbije, rekao je izmedu ostalog Radomir Ðordevic.

Pokrovitelji Druge smotre glumackih ostvarenja „Viminacium svetlosti moja“ su grad Požarevac- Gradska opština Kostolac, Arheološko nalazište „Viminacium“ i Privredno društvo „TE- KO Kostolac“.

A. M.

U GALERIJI ZAVICAJNOG MUZEJA PETROVAC NA MLAVI

NOVAC U ZAVICAJNOM MUZEJU JAGODINE

Zavicajni muzeji Petrovca i Jagodine, organizatori su izložbe pod nazivom „Novac u Zavicajnom muzeju Jagodina“. Autori izložbe, svojevrsnog zajednickog poduhvata dva srpska muzeja, su Smiljana Dodic i Duško Grbovic. Izložba ce biti otvorena veceras u 19 sati. Ljubitelji starog novca, izložene monete moci ce da razgledaju do 10. maja do kada izložba traje.

PROLECE…

VREME IDEALNE KUPOVINE!

Aprilska akcija u salonima nameštaja Forma Ideale promoviše 91 artikal, od kojih 46 novih modela iz najnovije kolekcije!

Oslobodite prostor za nove ideje i novi pocetak uz izbor fleksibilnih regala Avangardia savremenog dizajna i atraktivne kombinacije havana i crnog dezena i inspirativnu wenge - belu kombinaciju komode Petto i garderobera KL 2K 180x200 koja ce uneti dodatnu inspiraciju u ambijent dnevnog boravka.

Ako vam promene u enterijeru deluju nedovoljno hrabro, kolekcija ormara, kreveta, komode i nocnog ormarica Smart u havana, tamna trešnja i natur dezenu, omogucice vam kompletno osveženje ambijenta spavace sobe. Dodatnu prednost garderoberu pruža mogucnost ugradnje dodatnih polica, za odlaganje lagane prolecne i letnje garderobe. Otvorene police Talio 3, 4 i 5 u dezenu havana i natur, na jedinstven nacin oplemenice prolecni ambijent vašeg doma uz pastelne boje dekorativnih elemenata iz linije Conforma!

Funkcionalni kompjuter sto Limbo i cipelar Louis 4P i u natur dezenu tokom aprila su na sniženju od 40%!

Poželite dobrodošlicu prolecu u svom domu, vreme je za prolecno osveženje!

Prolecna kolekcija novih modela nameštaja Forma Ideale osvežava i inspiriše vaš životni prostor!

Osveženje dnevnog boravka najbolje se postiže uz kvalitetan izbor regala i TV polica. Kombinovanjem dva regala ostvaricete prakticnu i elegantnu simetriju u ambijentu, a za prostor nešto skromnijih dimenzija preporucuje se ugaono pozicioniranje jednog regala.

Pored natur i dezena tamna trešnja, inspirativni havana dezen doprinece kvalitetnom odmoru ovog proleca uz elegantno uredenje ambijenta namenjenog bezbrižnom snu i intimi. Uz bogatu ponudu modela Smart ormara razlicitih dimenzija, velicina prostora više nije prepreka prolecnom osveženju!

RAIFFEISEN BANKA, SEDMI PUT ZAREDOM

“NAJBOLJA BANKA U SRBIJI U 2009. GODINI”

Renomirani svetski finansijski casopis “Global finance” proglasio je Raiffeisen banku za “Najbolju banku u Srbiji u 2009. godini”. Poseban znacaj ovom uspehu banke koja posluje u Srbiji, daje cinjenica da je ovo sedmi put zaredom kako njoj pripada pomenuta nagrada.

“Ova nagrada uglednog casopisa ima poseban znacaj, jer predstavlja još jednu potvrdu pozicije koju zauzimamo u srpskom bankarskom sistemu, kao i ispravnosti naše poslovne strategije. Priznanje za ostvarene rezultate je utoliko vece, jer su oni ostvareni u jednom izmenjenom poslovnom okruženju, punom ekonomskih izazova koji su obeležili prethodnu godinu, a koji ce se nastaviti i u tekucoj godini”, istakao je ovim povodom Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

Istovremeno, nagradu istog casopisa u kategoriji “Najbolja banka u srednjoj i istocnoj Evropi” dobila je i Raiffeisen Zentralbank Osterreich (RZB) zajedno sa Raiffeisen International Bank-Holding AG i to cetvrtu godinu zaredom. Uspeh Raiffeisen bankarske grupacije upotpunjen je cinjenicom da su nagrade za najbolje banke na svojim tržištima u 2009. godini, dobile još tri banke, clanice Raiffeisen grupacije. RZB je u toku februara dobila i priznanje istog magazina za “Najbolju banku u Austriji u 2009. godini”, navodi se u saopštenju Raiffeisen banke.

U SMOLJINCU 24. APRILA

SMOTRA OMLADINSKIH FOLKLORNIH ANSAMBALA

Posle Opštinske smotre decjeg narodnog stvaralaštva u Kuli i 5. Meduokružnog festivala decjeg izvornog stvaralaštva „Kreni kolo da krenemo“ u Boževcu, Malocrnicani se pripremaju za novi festival. U subotu, 24. aprila na redu je Opštinska smotra omladinskih folklornih ansambala. Održace se u Smoljincu sa pocetkom u 20 sati. Organizatori su Centar za kulturu opštine Malo Crnice i Kulturno umetnicko društvo „Smoljinac“ iz Smoljinca. Organizacioni odbor smotre poziva sve koji vole dobru izvornu igru, posebno onu koju neguju omladinski folklorni ansambli.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE KANCELARIJE ZA MLADE

PRIPREMAJU SE ZA “FESTIVAL MLADIH”

Kulturno – prosvetna zajednica Požarevac poslednjih deset godina uspešno organizuje “Festival mladih” u okviru koga svoje stvaralaštvo predstavljaju ucenici osnovnih i srednjih škola. Ove godine ucešce u ovoj kulturno – prosvetnoj manifestaciji uzela je i Kancelarija za mlade grada Požarevca, što je na prošlonedeljnoj konferenciji za medije najavila Davorka Mitrovic, koordinator Kancelarije i pozvala zainteresovane na saradnju.

“U okviru kulturno – zabavnih aktivnosti Kancelarija za mlade poziva mlade stvaraoce, do 30 godina, u oblasti muzickog, dramskog, literarnog i likovnog stvaralaštva da se prijave, odnosno da dodu, kako bi dali svoj doprinos u organizaciji. Pozivamo sve mlade ljude koji misle da imaju talenta, da dodu i da nam se prikljuce, jer cilj Kancelarije za mlade jeste, pre svega, da brine o mladim ljudima i da ih na neki nacin afirmiše. Želimo da nam se pridruže i srednje škole, dacki parlament, ali i oni koji do sada nisu radili tako nešto, jer možda cemo prepoznati nešto što mlad covek nije ni znao da ima u sebi. Oblasti u kojima se mladi ljudi mogu prijaviti jesu umetnost po školama, dramsko stvaralaštvo, literarno stvaralaštvo, umetnicko kazivanje, likovna i primenjena umetnost”, rekla je Davorka Mitrovic.

U pripremanju takmicara Kancelariji za mlade pomocice glumac i pozorišni reditelj Radiša Jevremovic – Race koji je istakao znacaj manifestacije i predstavio kriterijume i oblasti u kojima ce se na Festivalu predstaviti mladi.

“Saradivacemo sa Muzickom školom i drugim školama, sa Centrom za kulturu i mladima koji se do sada nisu afirmisali. Celovecernja mešovita priredba zakazana je za 14.maj u maloj sali i predvideno je takmicenje orkestara, grupa instrumenata, ili samo jednog instumenta, solo, ili grupnog pevanja. Zatim, organizovace se intrumentalno – muzicki nastupi u oblasti narodne, zabavne i klasicne muzike, govorne tacke, scenske tacke, modne revije i drugi oblici u zavisnosti od maštovitosti scenariste. U dramskom stvaralaštvu celovecernja drama planirana je za 29.maj u maloj sali. U sklopu dramske ili mešovite priredbe bice organizovana foto izložba”, istakao je Jevremovic.

D.Dinic

AKCIJA DAVANJA KRVI U KOSTOLCU

SAKUPLJENE 44 JEDINICE

Akcija davanja krvi u prostorijama Gradske opštine Kostolac organizovana je prošlog utorka i tom prilikom skupljeno je cetrdeset i cetiri jedinica krvi.

Jednodnevnu akciju u trajanju od 5 casova organizovali su Institut za transfuziju krvi Srbije i Crveni krst Požarevac, Kostolac, odazvalo se 54 lica, od kojih je krv dalo njih 44.

Tom je prilikom, uz iskazanu podršku rukovodstva GO Kostolac, dr Glorija Miletic istakla je: „Mi smo svesni da ljudi imaju svoje probleme, ali sve molim da te svoje probleme sklone negde na par minuta i ucestvuju u ovoj akciji, jer time bukvalno nekome spašavaju život. Krv je potrebna svakog dana, za operacije, saobracajne nesrece, porodilje, trudnice, bebe...

A. M.

VECERAS U NARODNOJ BIBLIOTECI „ILIJA M. PETROVIC“ U POŽAREVCU

EVERGREEN

U Narodnoj biblioteci „Ilija M. Petrovic“ u Požarevcu veceras ce biti promovisana knjiga pod nazivom „EVERGREEN“ autora Mirka S. Markovica. O njoj ce govoriti književni kriticar Aleksandar Jerkov.

Knjiga novela i prica „Evergreen“ koju je objavila izdavacka kuca „Beogradska knjiga“, na jedan pitak, pomalo setan i duhovit nacin, oživljava nekoliko decenija minulog veka: secanje na skromna i naivna detinjstva, autobuse, tramvaje, subotnje igranke, gramofone, vladavinu tvista, hit šlagere i stidljivog rokenrola. Junaci ovih prica su obicni ljidi, a medu njima je i poznati pisac Radovan Beli Markovic.

Mirko S. Markovic, književnik, novinar i bibliotekar roden je u Beogradu. Do sada je objavio desetak knjiga. Novinarstvom se bavio deset godina, pokrenuo je, obnovio i uredivao više casopisa, ali je, kako sam kaže, najdraže vreme provedeno u „Ježu“ i „Ošišanom ježu“, gde je radio na mestima od upravnika do direktora. Danas je direktor Biblioteke „Ðorde Jovanovic“ u Beogradu.

U EKONOMSKO-TRGOVINSKOJ ŠKOLI U POŽAREVCU, U OKVIRU OBELEŽAVANJA GODIŠNJICE POSTOJANJA

PROGRAM POSVECEN DUŠKU TRIFUNOVICU

U okviru aktivnosti povodom jubileja, 160 godina postojanja i rada Ekonomsko-trgovinske škole u Požarevcu, prošle nedelje u medijateci ove škole realizovan je poetsko-muzicki program posvecen pesniku Dušku Trifunovicu u izvodenju umetnika Branka Pražica iz Novog Sada.

U srpskoj poeziji 60-tih godina rustikalnoj struji ruske poezije koja se javlja posle zamora od apstraktnosti i zagonetnosti modernista, suprotstavlja se moderna urbana poezija. Pripadnik sarajevskog kruga Duško Trifunovic otkriva razlicite vidove savremenog života jezikom estradnim, ironicnim u koji prodire govor ulice. Kako je lepo rekao poštovalac njegove poezije Pero Zubac, deca su ga volela, ucitelji citirali, recitatori kazivali, najpoznatiji pevaci pevali.

Neke od najpoznatijih Trifunovicevih pesama (“Tajna veza”, “Maskenbal”, “Naj, naj, naj”, “Šta bi dao da si na mom mestu”) možemo u sebi i otpevati na neku od rado slušanih melodija. Nad porukama poput “Znam zašto”, “Život”, ili “Casna dokolica” duboko cemo se zamisliti.

Svestrana je bila licnost Duška Trifunovica: pesnik Sarajeva, sekretar Udruženja književnika BiH, urednik muzicko-zabavnog programa. Pisao je radio drame, tv drame, filmske scenarije, pozorišne tekstove... Duško Trifunovic je veliki pesnik, jer je našao onu dragocenu sponu mitskog prajezika, jezika najbolje epske tradicije našeg pesništva i savremenog, modernog kolokvijalnog izraza. Veliki je jer je pokazao kako se može pisati... Veliki je jer je recju širio dobrotu i plemenitost nasuprot necoveštvu i nesreci...

Programu posvecenom Dušku Trifunovicu prisustvovao je veliki broj ucenika i profesora škole i, ako je suditi po aplauzima i pevušenju poznatih melodija uz umetnika Branka Pražica, zadovoljstvo je bilo veliko.

V.Dž.

UCENICKA TAKMICENJA

PITAGORA I POETE

Potkraj školske godine, po tradiciji, širom Srbije se organizuju ucenicka nadmetanja, koliko da se zna ko je (naj)bolji po znanju ili u veštinama. Tako je, u dane vikenda, u OŠ „Dositej Obradovic“ u Požarevcu održano Okružno takmicenje iz matematike i veronauke, a u KPC „Jovan Šerbanovic“ u Žagubici - Okružna smotra recitatora.

Najbolje plasirani mladi matematicari Branicevskog okruga su:

4. razred - Marko Ðordevic, OŠ „Desanka Maksimovic“ Požarevac, Marko Milcic, OŠ „Vuk Karadžic“ Majilovac i Filip Tošic, OŠ „Moša Pijade“ Žagubica, (svi sa po 100 maksimalnih poena).

5. razred - Ana Zdravkovic, OŠ „Dositej Obradovic“ Požarevac, (jedina sa svih 100 poena), Petar Lazic, OŠ „I. L. Ribar“ Veliko Gradište i Andrijana Kojadinovic, OŠ „Kralj Aleksandar I“ Požarevac.

6. razred - Nebojša Jovanovic, OŠ „I. L. Ribar“ Veliko Gradište, Nemanja Begovic, OŠ „Dude Jovic“ Žabari i Nemanja Jokic, OŠ „Moša Pijade“ Žagubica.

7. razred - Ana Stefanovic, OŠ „I. L. Ribar“ Veliko Gradište, Nevena Petrovic, OŠ „Moša Pijade“ Žagubica i Jelena Ðordevic, OŠ „Miroslav Bukumirovic Bukum“ Šetonje.

8. razred - Ana Lepovic, OŠ „Dositej Obradovic“ Požarevac, Bojan Spasic, OŠ „I. L. Ribar“ Veliko Gradište i Nenad Predic, OŠ “Jovan Cvijic“ Kostolac.

Republicka komisija odredice bodovni „prag“ za ucešce na Republickom takmicenju iz matematike.

Na Okružnoj smotri recitatora, održanoj u Žagubici, u organizaciji Saveza amatera Srbije i KPC „Jovan Šerbanovic“ Žagubica, medu više od stotinu ucenika osnovnih i srednjih škola, za ucešce na Republickom takmicenju „Pesnice naroda mog“, zakazanom za polovinu maja u Valjevu, plasirali su se:

Mladi uzrast - Jelena Peric, OŠ „Heroj Rosa Trifunovic“ Aleksandrovac,

Srednji uzrast - Jovana Katic, OŠ „Bata Bulic“ Petrovac, i

Stariji uzrast - Vladislav Velkovski, ETŠ Požarevac.

D. M.

31. Majska gitarijada “Memorijal Mile Veljkovic”

PRIJAVA ZA UCEŠCE NA GITARIJADI

Omladinski savet i emisija Radio Požarevca “To je samo pop i rok” po 31. put organizuju Uranak na prostoru Moravske lagune u Ljubicevu, u nedelju 2. maja, od 10 do 18 h.

Prijave poslati na sanjagain@yahoo.com, ili Radio Požarevac, Takovska 5, sa naznakom: za Gitarijadu.

ŠEST GODINA POSTOJANJA I RADA CENTRA ZA DNEVNI BORAVAK DECE I OMLADINE OMETENE U RAZVOJU

NJIHOVA DRUGA KUCA

Centar za dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju jedina je ovakva ustanova na podrucju Branicevskog okruga. Osnovan je pre šest godina kao rezultat projekta realizovanog izmedu Direkcije za razvoj i saradnju iz Švajcarske, UNICEF-a, Ministarstva za socijalna pitanja Republike Srbije, opštine Požarevac i Centra za socijalni rad Požarevac. Od osnivanja do danas funkcioniše kao radna jedinica Centra za socijalni rad.

Osnovni cilj ove ustanove, polazeci od njene vaspitno-obrazovne i socijalne funkcije je – ukljucivanje što veceg broja korisnika iz populacije dece i omladine ometene u razvoju, u program socijalne zaštite koji podrazumeva stvaranje uslova za pravilan razvoj, vaspitavanje, obrazovanje i radno osposobljavanje, ublažavanje i korigovanje hendikepa i maksimalnu integraciju i socijalizaciju ovih osoba. Realizacija ovih zadataka moguca je kroz neposredan rad sa korisnicima, ali i putem saradnje sa porodicom, obrazovnim, zdravstvenim i drugim socijalnim ustanovama, sa udruženjima i društvima koja se bave problematikom hendikepiranih, sa lokalnim i medunarodnim humanitarnim organizacijama...

Ukupan unutrašnji prostor Dnevnog boravka je 346 kvadratnih metara, cemu treba dodati i dvorišni prostor površine 4,70 ari koji je ureden i opremljen spravama za igranje-ljuljaškama, klackalicama, penjalicama, košem i prostorom za odmor. Smeštajni kapaciteti Centra omogucavaju rad u tri grupe. Radi se u dve smene od 6 do 17 casova, a strucno osoblje cine tri diplomirana defektologa, pet medicinskih sestara, tri negovateljice. U Centru postoji i prateca služba koja brine o ishrani, prevozu, higijeni.

Korisnici ove ustanove mogu biti deca i mladi uzrasta od 8 do 25 godina sa mentalnom retardacijom, autizmom i drugim senzornim smetnjama. Prošle godine je u Centru bilo 19 korisnika, od kojih više muškaraca, 11. Najmladi korisnik ima 9, a najstariji 27 godina. Opšta karakteristika ovih osoba je da svaka faza njihovog razvoja traje duže nego kod prosecno razvijenih lica istog uzrasta, pocinje kasnije, a konacno dostignuce je znatno skromnije. U kojoj meri ce se uspešno uklopiti u svoju užu sredinu zavisi, ne samo od kvaliteta ostvarenog programa vaspitno-obrazovnog rada i zalaganja vaspitaca, vec i od stavova njihovih porodica, rodbine, suseda i uopšte sredine u kojoj žive.U samom Centru maksimalno se trude da život ovoj deci olakšaju i da ih nauce ponašanju, u meri u kojoj to njihove sposobnosti dozvoljavaju. Korisnici ovog Centra tokom godine pripremaju i prireduju priredbe raznim povodima, ucestvuju u manifestacijama u okviru „Decje nedelje“ i „Uskršnje radosti“, druže se sa srednjoškolcima Medicinske škole i sa decom iz specijalnih odeljenja OŠ „Dositej Obradovic“, prošle godine, u okviru jednodnevnog izleta posetili su Bukulju i Arandelovac...

Iako kapaciteti Centra još nisu potpuno iskorišceni, sasvim je sigurno da je ova ustanova tokom proteklih godina rada potvrdila ispravnost inicijative onih koji su je pre šest godina osnovali.

S.E.

VAN GOG 24.APRILA U SPORTSKOM CENTRU POŽAREVAC

LAVIRINT U POŽAREVCU

Požarevac se svrstao u grupu gradova u kojima ce koncert održati MTV dobitnici, rok grupa Van Gog. Koncert je zakazan za subotu, 24.april, sa pocetkom u 21 sat.

Po recima frontmena Zvonimira Ðukica, poznatijeg kao Ðule, podršku koncertu pružili su Gradska uprava Požarevac i Sportski centar Požarevac.

- Cena od 450 dinara je jedinstvena na turneji “Lavirint”, jer je grad stao iza koncerta i pokrio deo troškova, inace je karta duplo i više skuplja u ostalim gradovima gde nastupamo. Požarevac pamtimo po publici koja je puna energije i na svaki huk publike mi cemo praviti zvuk. Bice to svojevrsni vremeplov kroz sve albume grupe Van Gog, gde cemo, uz produkciju koja ce biti vrhunska, napraviti rok spektakl. Zahvaljujem se gradu koji je imao sluha da svojim gradanima omoguci prisupacnu cenu karte i pozivamo sve ljubitelje pravog roka da dodu u subotu 24.aprila. Želimo da se poklonimo požarevackoj publici i damo svoj maksimum, kaže Ðule “Van Gog”.

Karte se mogu nabaviti u Informativnom centru Turisticke organizacije Požarevac u centru grada, Rok kafeu i Sportskom centru Požarevac.

S.N.

PETROVAC NA MLAVI: ODRŽAN 4. OTVORENI KUP EVROPE U DŽIU-DŽICU I JAPANSKOM MACEVANJU

KRISTIJAN HERBERT NAJBOLJI BORAC

Petrovac na Mlavi, nedavno je bio domacin 4. Igara koje organizuje Internacionalna Šinbudo Asocijacija. Bio je to Otvoreni kup Evrope u džiu-džicu i japanskom macevanju. Šampionat je okupio 11 ekipa sa oko 200 takmicara iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Madarske, Ceške, Holandije, Rusije, Velike Britanije, Nemacke, Kazahstana i Jermenije. Manifestaciju je otvorio Šinada iz japanske ambasade u Srbiji, dok je izvanredan scenski nastup, pozorišni prikaz, pred publikom imao Srdan Ilic, zajedno sa svojim timom. Vrhovni sudija ovog takmicenja bio je dr Ivica Zdravkovic, predsednik Medunarodne organizacije koja okuplja timove iz 14 zemalja Evrope, Amerike i Japana.

Najveci broj medalja, a posebno u mladim kategorijama osvojili su takmicari iz Srbije koji su bili i najbrojniji. Najuspešniji srpski klubovi na ovom Kupu bili su iz Požarevca, Vlaškog Dola i Petrovca na Mlavi, a u stopu su ih pratile ekipe iz Vršca i Šapca. Za najbolje strane ekipe proglašene su one iz Rusije, Ceške i Bosne i Hercegovine. Titulu najboljeg borca poneo je Kristijan Herbert iz Holandije.

I. Z.

ŠTA DRUGI PIŠU O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

EKOLOŠKI ODGOVORNE KOMPANIJE

Pod nazivom „Uloga kompanija u klimatskim promenama“ nedavno je u organizaciji Telenora, u Beogradu održana rasprava za Okruglim stolom kojom prilikom su velike kompanije razmenile svoju praksu i iskustva u borbi protiv zagadenja životne sredine i time pokazale da razmišljaju o održivosti poslovanja u kontekstu klimatskih promena.

Prvi put u Srbiji o klimatskim promenama razgovarali su predstavnici poslovnog sektora, Vlade i nevladinih organizacija i složili se da je potrebno da pre svega država, u zavisnosti od svoje realne moci, stvara klimu koja ce stimulisati razvoj zelenih projekata. Ali, ona to ne može sama. Udruženi, država i poslovni sektor mogu da urade mnogo na tome da se ova tema stavi na društveni dnevni red što je i pokrenuto ovom Telenorovom konferencijom.

Šta konkretno kompanije mogu da urade?

Pored toga što su mnoge kompanije i državne institucije uvele interne procedure kako bi upoznali zaposlene o nacinu uštede energije i sprovodenju sistema reciklaže, one razmišljaju i o tome kako se njihova osnovna delatnost odnosi prema okolini.

Ali, nije dovoljno da se velike kompanije drže visokih standarda ocuvanja životne sredine. Kako bi utucali na društvo da se ponaša odgovorno, kompanije moraju da stvaraju mrežu partnera koji poštuju ista nacela. Ekološki odgovorne kompanije birace partnere i proizvodace koji se obavezuju da svojom aktivnošcu nece ugroziti životnu sredinu i da ce u svojoj oblasti stvoriti sopstvene standarde zaštite.

Ociglednu prednost u borbi protiv zagadenja okoline imaju informaciono tehnološke kompanije zbog svoje fleksibilne organizacije i nacina poslovanja koji namece stalne inovacije. Pored toga što mere emisiju CO2 u atmosferu i preduzimaju mere da se ona smanji, uštede se postižu i tako što se mobilna tehnologija koristi kao zamena za fizicka putovanja i sastanke u dalekim zemljama.

Takav nacin komunikacije, koji olakšava poslovanje i doprinosi smanjenju emisije ugljen dioksida, nije rezervisan samo za velike kompanije. Mala i srednja preduzeca, takode mogu da poboljšaju svoje poslovanje koristeci Telenorovu ponudu objedinjene komunikacije. Pomocu ove savremene tehnologije, zaposleni u preduzecima nesmetano ce moci da vode sastanke, drže prezentacije, prave planove i uspešno saraduju sa svojim partnerima gde god se nalazili, bez potrebe da automobilom ili avionom dolaze licno na sastanak.

U svakodnevnom životu zaista postoji dosta toga što može da se promeni kako bi se svi zajedno suprotstavili klimatskim promenama. U našoj zemlji, gde drugi problemi okupiraju javnost, a klimatske promene nisu još uvek shvacene kao nešto što utice na sve nas, mnoge kompanije su vec preduzele konkretne korake na ovom polju. ( Danas, 16. 4. 2010.).