Header

OPŠTINSKO RUKOVODSTVO OBIŠLO RADOVE U POŽAREVCU

PREOBLACENJE CENTRA GRADA

U Požarevcu, od prošle nedelje, teku radovi na uredenju centra grada, i to, presvlacenjem asfalta na Trgu Radomira Vujovica, Trgu Oslobodenja i Drinskoj ulici, kao i sredivanjem fasada zgrada na Trgu Radomira Vujovica.

Te radove, u vrednosti od oko 5 miliona dinara, finansira opština Požarevac, realizujuci ih posredstvom Direkcije za izgradnju. “Novo lice” Požarevca, centra Opštine i Branicevskog okruga, ocekuje se do pocetka septembra. Tada pocinju i LJubicevske konjicke igre, a brojni turisti, koje ova manifestacija dovodi u grad pod Cacalicom, imace i šta da vide- znatno lepši, uredeniji i cistiji grad- kako najavljuje rukovodstvo loklne samouprave.

Otuda se prošlog cetvrtka, opštinsko rukovodstvo, predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, predsednik SO, Ivan Grubetic, i Gradski arhitekta, Vojislav Pajic, zajedno sa direktorom Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, Nenadom Simicem, referentom putne infrastrukture Direkcije, Zoranom Pericem, kao i narodnim poslanikom i direktorom JKP “Komunalne službe” Požarevac, Sašom Valjarevicem, licno uverilo u tok i dinamiku radova.

Zamena asfalta starog dve decenije

Presvlacenje, dve decenije starog asfalta, na Trgu Radomira Vujovica zapoceto je prošlog cetvrtka, nakon što je izvršena rekonstrukcija kišne kanalizacije i slivnici dovedeni na kotu kolovoza. Istovremeno su tekli i radovi na Trgu Oslobodenja i Drinskoj ulici, a izvodac je “Neimar- grad” iz Beograda.

Prvi covek požarevacke Opštine, predsednik Dušan Vujicic, u obilasku radova u najfrekventnijem delu grada ukazao je na važnost udruženih napora Opštine, Direkcije i mesnih zajednica u uredivanju grada:

-Mi smo gradanstvu obecali da cemo uciniti sve napore da sredimo grad Požarevac, koji je i sedište Branicevskog okruga. Dakle, on mora da bude lep, cist, uredan. Zato, slede i radovi na sredivanju fasada na zgradama. Inace, u poslednje je vreme dosta uradeno i na periferiji grada, znacajan broj ulica, kanalizacija.., sve po programu mesnih zajednica, programu Opštine i Direkcije. Zajedno cinimo napor da nam stvarno bude lepo i udobno, istakao je Dušan Vujicic.

Tim je povodom, direktor Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, Nenad Simic, istakao:

-Ovo je najfrekventniji deo grada i zato se ovde i odvijaju radovi. Pre dve godine smo vršili rekonstrukciju na Trgu Radomira Vujovica, krpljenjem rupa, ali bilo je neophodno temeljno ga uraditi i time se osigurati za nadernih dvadeset godina, na što je referent putne infrastrukture Direkcije, Zoran Peric, dodao:

-Kao što smo obecali, Direkcija za igradnju grada Požarevca, u saradnji sa SO Požarevac, vec uveliko radi na uredenju centra grada. Asfaltni zastor na Trgu Radomira Vujivica, star najmanje dve decenije, skinut je i pocelo se sa presvlacenjem novim slojem asfalta. Ovde je utrošeno oko 300 tona asfaltne mase, a vrednost radova je do 2 miliona dinara, dakle, skidanje starog asfalta, podizanje šahti i presvlacenje. Nadam se da ce po dobijenom nalogu, Preduzece za puteve ce uraditi asfaltni zastor, tako da ni vrapci nemaju gde vodu da piju...

Ovom se obilasku pridružio i narodni poslanik Saša Valjarevic, inace, i direktor JKP “Komunalne službe” Požarevac, koji u toj funkciji ucestvuje u svim aktivnostima uredivanja opštine Požarevac:

-Ove se godine dosta radilo na rekonstrukciji postojece kanalizacione i toplifikacione mreže, vršila se rekonstrukcija delova centra grada, pa se došlo na ideju da se u samom centru ipak izvrši kompletno presvlacenje asfalta. Tu odluku smatram vrlo dobrom, pre svega, jer ce ovakvi putevi u centru povecati bezbednost gradana i saobracaja, s tim što su ovi radovi znacajni i zbog predstojecih LJKI. Izmedu ostalog, grad ce lepše izgledati, a i JKP “Komunalne službe” Požarevac bice olakšano cišcenje, pranje i održavanje centra grada.

Radi se fasada na zgradama

Na stambenim zgradama u centu grada, na Trgu Radomira Vujivica, od protekle nedelje, radi se fasada, a nastavlja se i uredenje malih gradskih površina, što obecava bitno izmenjen izgled tog dela grada, najavio je prilikom obilaska radova na stambenoj zgradi na Trgu, Gradski arhitekta, Vojislav Pajic:

-Kao Opštinski arhitekta smatram da gradu treba dosta, a da je jedna od tih stavki održavanje stambenih i kolektivnih zgrada. Bilo je dilema o tome odakle poceti sa održavanjem fasada u centru grada, s obzirom na to da su sve fasade dugo bile zapuštene... Posla ima dosta, ali nadam se da ce, izmedu ostalog, i izborom pravog izvodaca radova, sve ispasti kako treba. Sredstva su opredeljena iz budžeta. radi se intenzivno i smatram da ce vecina posla biti završena do LJKI.

Direktor Direkcije za izgradnju, Nenad Simic, je istakao:

-U ulici Trg Radomira Vujovica, ispred broja 9, postavljena je skela, pocelo se sa radovima na osveženju postojece fasade. Radove izvodi “Neimar- grad” iz Beograda. Inace, ti poslovi teku po programu koji je predsednik Vujicic obecao na pocetku godine. Dakle, kompletan Trg Radomira Vujovica i znacajan broj zgrada u planu je za uredivanje.

A. Maksimovic

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

IMA NOVCA ZA KVALITETNE PROGRAME

Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac za deset znacajnih projekata, do pocetka ovog meseca izdvojio je preko sto miliona dinara. Gradska Mesna zajednica Kostolac dobila je 3 miliona dinara za toplifikaciju u naselju Kolište. Za izgradnju fekalnog kolektora u ulici Rade Slobode, odnosno izgradnju crpne stanice 5, JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac dobila je 36 plus 20 miliona dinara. Ipak, najvece ucešce Fonda je u realizaciji 6 projekata JKP-a Vodovod i kanalizacija. Za bušenje tri nova bunara izdvojeno je 9,5 miliona, za izvorište Kljuc 4,5 miliona, za vodovod u Dragovcu 3, kao i 5,5 za kupovinu jedne cisterne. Ovo Preduzece je dobilo i 10,5 miliona za izradu projekata rezervoara za vodu, cevovoda Dragovac-Petka, kao i za zamenu, po zdravlje opasnih azbestnih cevi.

Za sada je JKP “Komunalne službe” dobila 5,5 miliona za kupovinu cisterne, ali je ovo Preduzece konkurisalo za dodelu sredstava kojima bi finansiralo još nekoliko znacajnih projekata. Trenutno se za potrebe ove firme, tacnije buduceg azila za napuštene pse i macke radi projekat ozelenjavanja, kako bi ovo zdanje imalo izgled kakav zaslužuje.

Od pocetka godine Fond je za razne namene utrošio nešto više od 44 miliona, tako da ce za nove projekte, medu kojima ce znacajna stavka biti edukacija dece i odraslih, ostati razlika do 100 miliona dinara. Najkrupnija stavka u utrošenom iznosu je ucešce od 42,5 miliona dinara dato za izgradnju zaobilaznog puta Požarevac-Kostolac.

Za kupovinu opreme video nadzora na mestima gde se stvaraju divlje deponije izdvojeno je pola miliona, dok je 100 hiljada dinara bilo dovoljno da se kupe tri takozvana trimera, koja ce GMZ Kostolac koristiti za unišavanje korova i veoma opasne ambrozije koja ovih dana mnogima izaziva alergijske reakcije.

R.R.D.

PRODATA MEDIJSKA KUCA “REC NARODA”

KUPAC - KONZORCIJUM NOVINARA

Sa zadovoljstvom obaveštavamo sve naše Osnivace, naše verne citaoce, naše komitente, naše saradnike, sve gradane Opštine Požarevac, Opštine Petrovac na Mlavi, Malo Crnice, Veliko Gradište, Žabari, Žagubica, Kucevo i Golubac, sve politicke partije, vladine i nevladine organizacije i ustanove, da su regionalnu medijsku kucu „Rec naroda” kupili novinari te kuce, udruženi u Konzorcijumu.

Od 8.avgusta 2007.godine Konzorcijum novinara preuzeo je sve ingerencije u daljoj transformaciji J.N.P. ”Rec naroda”, u skladu sa potpisanim Ugovorom o kupovini sa Agencijom za privatizaciju.

Tradiciju dugu 63 godine u informisanju gradana Opštine Požarevac i svih Opština Branicevskog okruga nastavicemo sa puno elana, potpuno slobodno i nezavisno, stavljajuci u prvi plan profesionalnost, kvalitet i potpunost informacija, a u cilju boljeg, bržeg i sadržajnijeg informisanja svih gradana. Vrednost informacija je velika, a objavljenih još veca.

Sledicemo tu maksimu demokratski, profesionalno i kvalitetno, sa željom da maksimalno ostvarimo ulogu koju, kao štampani medij imamo. Ocekujemo dobru i profesionalnu saradnju u ostvarivanju interesa informisanja gradana Opštine Požarevac i svih gradana Opština Branicevskog okruga.

Sa tom idejom smo rodeni, sa njom nastavljamo da živimo.

ZA KONZORCIJUM ILIJA DIMITRIJEVIC, PROF.

DAN PRIVREDNOG DRUŠTVA “TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC” D.O.O.

ŠEST DECENIJA PROIZVODNJE STRUJE

- Šestog avgusta obeleženo trinaest decenija rudarenja i šezdeset godina proizvodnje struje u Kostolcu

- Svi proizvodni pokazatelji Privrednog društva u prvih sedam meseci tekuce godine deset posto iznad planiranih vrednosti

Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” d.o.o. šestog avgusta slavilo je dva velika jubileja, godišnjicu osnivanja i praznik rudara.

Sto trideset godina rudarenja i šezdeset godina proizvodnje struje obeleženo je Svecanom akademijom u Domu kulture Kostolac, na kojoj su se brojnim gostima iz EPS- a, Privrednog društva Kostolac, Vojske Republike Srbije, predstavnicima Branicevskog okruga, predsedništvu opštine Požarevac, Gradske mesne zajednice Kostolac, predstavnicima firmi saradnika.., obratili zamenik direktora PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Dragan Jovanovic, i predsednik Upravnog odbora JP EPS, Jeroslav Živanic.

Tom je prilikom nagradeno i troje ovogodišnjih najboljih radnika ovog Kostolackog giganta i cak 59 radnika ispraceno je u penziju, uz poklone koje su im ispred rukovodstva urucili pomocnik direktora PD za proizvodnju elektricne energije, Bojan Živanovic, i pomocnik direktora PD za proizvodnju uglja, Miroslav Ivkovic, a u ime penzionera reci zahvalnosti uputio je Milan Ðordevic.

Celokupnu svecanost, pesmom i igrom, razveselili su Muzicko društvo “Dunavska lira” iz Kostolca i Folklorni ansambl KUD- a “Kostolac”.

Visoki poslovni rezultati

U Ugljenom basenu Kostolac više od trinaest decenija ispisuje se istorija rudarenja, a pre šest decenija, puštanjem u pogon prve Termoelektrane “Mali Kostolac”, zapoceta je i proizvodnja struje u Kostolcu. Danas se na tri površinska kopa proizvodi ugalj i otkrivka, a elektricna energija u dve termoelektrane.

Inace, samom Privrednom društvu ovo je tek druga godina... Prvog januara 2006. godine, spajanjem JP “Termoelektrane Kostolac” i JP “Površinski kopovi” nastalo je Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” d.o.o, koje je, uz niz transformacija i restrukturiranje ipak zabeležilo pozitivne rezultate.Tako su u prvih sedam meseci tekuce godine svi proizvodni pokazatelji ostvareni u proseku oko 10 posto iznad planiranih vrednosti- 16, 5 miliona kubnih metara otkrivke, 4, 4 miliona tona uglja i oko 3.000 megavat sati elektricne energije.

Uz sve to tece i proces restrukturiranja. U trenutku formiranja, Privredno društvo je zapošljavalo 4.000 radnika, a na kraju 2006. godine 3.648. Tendencija smanjenja broja zaposlenih se nastavlja, ali uz podmladivanje strucnih kadrova i uvodenje institucije obuke kadrova.

-Posebna pažnja je posvecivana ekonomsko- finansijskim poslovima. PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” predstavlja jedan tehnicko- tehnološki i ekonomsko- finansijski sistem, koji je sigurno najsloženiji u oblasti proizvodnje EPS- a, a verovatno i ukupno u EPS- u. Uspelo je da poslovanje postavi na zajednicke osnove i da na tim osnovama u 2006. godini ostvari pozitivan finansijski rezultat, da ostvari dobit, koja je na nivou ukupnog poslovanja iznosila oko 2,5 milijarde dinara, a u domenu poslovnog, tacno 668 miliona dinara. Taj je trend nastavljen i danas.., istakao je u svom obracanju zamenik direktora PD “TE i kopovi Kostolac”, Dragan Jovanovic.

Postavljeni temelji buduceg razvoja

U Privrednom društvu, s ciljem osuguravanja dugovecnosti elektrana i kopova, prošle godine zapoceti su strateški poslovi.

Prvi na toj listi je ugovor o isporuci Petog BTO sistema, kao osnove za svaku dalju proizvodnju uglja. Zatim, zapoceta je izrada studije o srednjorocnom programu razvoja površinskih kopova, sa opredeljenjem da se u 2009. godini izade na proizvodnju od 9 miliona tona, a sa perspektivom da se 2012. godine stvore uslovi za proizvodnju od 12 miliona tona, što je baza za razmišljanje o najvecoj investiciji koja bi mogla da se dovede u ovaj region, a to je novi termoenergetski kapacitet od 350 megavata na lokaciji Drmno.

Takode, revitalizovan je stomegavatni blok i uraden kapitalni remont sa elementima revitalizacije dvestamegavatnog bloka u Termoelektrani “A. Ugradena su dva nova elektrofiltera na lokaciji “A”, sa stepenom otprašivanja prema standardu Evropske unije. Zapocete su aktivnosti na rekonstrukciji nacina odlaganja šljake i pepela u Termoelektrani “B”. Sledece je novi nacin deponovanja i premeštanje odlagališta na lokaciju “Cirikovac”. Zapocete su i aktivnosti na promeni tehnologije nacina odlaganja šljake i pepela na TE “A”, po principu tzv. ugušcene smeše, što bi u velikoj meri trebalo da reši problem postojece deponije pepela.

-Privredno društvo je obaveze koje nas ocekuju u narednom periodu podelilo na kratkorocne i strateške, a neke, možda, i vizionarske. Moramo posvetiti posebnu pažnju podizanju parametara efikasnosti i ici ka vecem stepenu iskorišcenja kapaciteta. Moramo nastaviti realizaciju planiranih aktivnosti na podizanju proizvodnje površinskih kopova, pre svega, mislim na montažu Petog sistema, zatim, preseljenje dela mehanizacije iz Cirikovca u Drmno, revitalizaciju te mehanizacije i intenziviranje na procesu investicija. Zatim, podizanje kvaliteta remontnih radova na viši nivo, preduzimanje svih raspoloživih mera za otkalanjanje sadašnjih tehnickih ogranicenja na energetskim blokovima, koji moraju da se dovedu u poziciju da rade na projektovanim kapacitetima i pravovremene pripreme da se u 2010. godini na 350 megavatnim blokovima odrade kapitalni remonti, sa strateški važnim zahtevima kao što je ugradnja postrojenja za odsumporavanje, zamena elektrofiltera, zamena dela cevnih sistema, najavio je Dragan Jovanovic.

ZAMENIK DIREKTORA PD “TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC”, DRAGAN JOVANOVIC

PRIVREDNO DRUŠTVO - GENERATOR POZITIVNIH TOKOVA

- Krajnji cilj: moderna, efikasna i profitabilna kompanija

“Formiranjem Privrednog društva pred njega su stavljena tri osnovna zadatka: da se konsoliduje, da zapocne i nastavi poslovanje na zajednickim osnovama i da izvršava zadatke definisane elektro- energetskim balansom Republike Srbije, a krajnji je cilj da postane moderna, efikasna i profitabilna kompanija u sastavu EPS- a, govorio je zamenik direktora PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” d.o.o, Dragan Jovanovic, na Svecanoj akademiji:

-Trenutak u kojem se nalazimo obeležava svakako osnovni zadatak Privrednog društva, te sve aktivnosti koje vodimo usmerene su ka tom osnovnom zadatku, ka ispunjavanju proizvodnog procesa. To je opredeljenje da se kroz program investicija i kroz viziju razvoja uspostave osnove za njegov buduci razvoj. Što se tice proizvodnih rezultata, jezikom brojki, u 2006. godini je otkopano više od 27 miliona kubnih metara otkrivke, proizvedeno blizu 7 miliona tona uglja i 4. 230 gigavat sati elektricne energije. Treba napomenuti da su prva dva pokazatelja najveca ostvarena proizvodnja Privrednog društva od kako ono postoji i od kako površinski kopovi postoje, dakle, najviši u istoriji površinskih kopova.

-Privredno društvo ima zadatak i obavezu da u narednom periodu bude generator svih pozitivnih privrednih, pa i društvenih tokova, kako u Regionu, tako i u Republici, zakljucio je Jovanovic.

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA JP EPS, JEROSLAV ŽIVANIC

MUDRA POLITIKA PROIZVODNJE

“Od kako sam predsednik Upravnog odbora pratio sam rad Privrednog društva Kostolac i mogu da kažem da je imalo više faza u svom razvoju, ali, poslednjih godina, beleži izuzetne rezultate, vidljive, pre svega, u proizvodnji elektricne energije i uglja. Cestitke upucujem svim radnim ljudima, koji su te rezultate ostvarili. Elektroprivreda je nosece privredna grana ove države, a ovo Privredno društvo jedan od glavnih segmenata u EPS- u i noseca privreda opštine Požarevac. Svi ovi rezultati postignuti su zahvaljujuci zaposlenima, pocevši od najobicnijeg fizickog radnika, pa do vozaca, mehanicara, tehnicara, inženjera, menadžmenta i tako dalje... Svi su oni doprineli svojim znanjem i iskustvom. Postignut je uspešan elektroenergetski bilans naše zemlje. Svi smo svedoci da skoro cela Evropa ima problema sa proizvodnjom elektricne energije, ali cela Srbija nije to primetila. Uspešnom i mudrom politikom proizvodnja elektricne energije je stabilna, cemu bitno doprinosi i PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, rekao je izmedu ostalog predsednik Upravnog odbora JP EPS, Jeroslav Živanic na Svecanoj akademiji povodom Dana kostolackog Privrednog društva.

NAGRAÐENO TROJE NAJBOLJIH RADNIKA PRIVREDNOG DRUŠTVA U 2007. GODINI

PRIZNANJA ZA DOPRINOS U RADU I RAZVOJU

Troje radnika Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Anton Savic, Milovan Pekovic i Snežana Ðuric, nagradeno je za izuzetna doprinos u radu i razvoju Privrednog društva, a, uz Povelje sa Plaketom, prve cestitke im je uputio zamenik direktora Privrednog društva, Dragan Jovanovic.

Inace, Anton Savic je inženjer proizvodnje na bloku od 100 megavata i, izmedu ostalog, posebno je bio angažovan na revitalizaciji bloka A-1. Milovan Pekovic radnik je Mašinske službe na Površinskom otkopu “Drmno”, i, kako za njega kažu- “covek za kojeg nema zadatka koji on u okviru svojih nadležnosti nije u stanju da obavi”. Snežana Ðuric direktor je Sektora za racunovodstvene poslove, i važi za jednog od najiskusnijih knjigovoda Privrednog društva.

A. Maksimovic

POSKUPLJENJE MESA

PILETINA NA CENI

Kao što su proizvodaci i preradivaci najavljivali, prošle nedelje došlo je do korekcije cena životnih namirnica. U proseku, piletina je poskupela za 20%, svinjsko meso za 10 do 15%, dok je cena juneceg mesa ostala nepromenjena.

Pored poskupljenja energenta, na korekciju cena uticao je i odnos ponude i potražnje, a najnovije poskupljenje uslovila je i višemesecna suša koja ce za posledicu imati drastican podbacaj u proizvodnji stocne hrane, kukuruza u prvom redu.

Po recima Mikice Milenkovica, finansijskog rukovidoca preduzeca “Union MZ”, pomeranje cena svinjskog mesa direktna je posledica smanjenja ponude. Deplasirana cena stoke ucinila je da proizvodaci prepolove uzgoj i tov svinja. Najnovija korekcija je samo približavanje realnim okvirima, jer, podsecanja radi, pre godinu dana svinjski but je koštao 320 dinara a danas, i pored poskupljenja, košta manje od te cifre.

D. M.

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

DESETKOVANI PRINOSI?

Na podrucju Branicevskog okruga ovog proleca kukuruz je zasejan na oko 85.000 hektara. Zbog dugotrajne suše u martu i aprilu i loše pripremljenog zemljišta za setvu na nekim njivama bilo je problema u nicanju. Medutim, kiše koje su pale pocetkom maja pomogle su da nikne i ono seme koje je dotle bilo u suvoj zemlji.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig" Požarevac, izuzetno visoke temperature u julu došle su u najnepovoljnijem momentu za kukuruz, jer se on nalazio u fazi kada je najosetljiviji na nedostatak vode i koja najpresudnije utice na konacan prinos. Inace, visoke temperature su dovele do abortivnosti polena i slabije oplodnje.Zbog niskih rezervi zimske vlage u zemljištu kukuruz je loše podneo sušu i došlo je do ubrzanog trošenja tih rezervi sa pojavom visokih temperatura. Negativne posledice visokih temperatura i suše ce biti poznate na jesen kada se obavi berba, ali u svakom slucaju prinosi ce biti ispod proseka. Suncokret se trenutno nalazi u fazi sinteze ulja i sušne uslove nešto bolje podnosi od kukuruza, a žetva se može ocekivati pocetkom septembra meseca.

D.D.

"ŽITOSTIG" A.D. POŽAREVAC

HLEB NIJE POSKUPEO

Najveci požarevacki proizvodac hleba i peciva "Žitostig" A.D. tokom prošle nedelje nije povecavao cene hleba. U ovom preduzecu ne iskljucuju mogucnost da do korekcije cena u narednom periodu ipak dode. Ovih dana se sacinjavaju precizne analize proizvodnih troškova, a prate se i potezi ostalih proizvodaca i reakcije tržišta.

D. M.

EKOLOŠKA BAŠTA

VELIKO GRADIŠTE. - Lidija Miljkovic (33) i njen suprug Slavoljub iz Tribroda kod Velikog Gradišta punih deset godina bave se proizvodnjom paradajza. Ovaj bracni par poznat je u Branicevskom okrugu kao rekorder u proizvodnji povrca, posebno kvalitetnog i ekološki zdravog paradajza sorte “bele”, “hektor” i “optima”. U svojoj ekološkoj bašti Miljkovici proizvode i papriku, šargarepu, kupus i brokoli.

- Culi smo da postoji paradajz vrlo kvalitetan i punorodan. Nabavili smo seme, posadili i evo vec imamo zreo plod. Na jednom struku rodilo je u proseku oko 20 kilograma paradajza. Rodilo je i oko hiljadu plodova paradajza sorte “hektor” težih od 360 grama. Medu njima su i tridesetak rekordera, plodovi teških oko pola kilograma - kaže Lidija Miljkovic.

Miljkovici ce inace, ovog leta proizvesti više od 3,5 tone paradajza kojeg ce prodavati u Golupcu, Velikom Gradištu, Požarevcu i drugim mestima u Srbiji. Pošto je suša u Srbiji smanjila prinose paradajza,zbog povecane tražnje ovog povrca cena proteklih dana je povecana sa 25 na 70 dinara za kilogram.

- Troškovi proizvodnje su veliki, zarada je mala, ali šta cemo, mi seljaci moramo od necega ne da živimo, vec da preživljavamo - dodala je Lidija.

U proizvodnji povrca ova porodica koristi iskljucivo prirodno stajsko dubrivo, veštacko navodnjavanje “kap po kap” i minimalnu upotrebu sredstava prihrane, poštujuci strogo “karencu” zdravog ploda.

LJ. Nastasijevic

NA ZELENIM POŽAREVACKIM PIJACAMA

NA VRUCINI PORASLE JEDINO CENE

Julske vrucine uslovile su znatno više cene povrca. Tako naprimer, nedavno se paradajz prodavao za 70 i 100 dinara po kilogramu, da bi ovih dana cene crvenih plodova bile prepolovljene. Ali, ovo ne važi za krompir, šargarepu, kupus i ostalo povrce koje je manje kvarljivo. Zakonitosti tržišta se mnogo ne uocavaju bar za sada, jer i pored smanjne potražnje zbog skromne platežne moci potrošaca, cene su još uvek dvostruko, pa i trostruko više nego proletos kada su na pijace stizale iz plastenika. Razloga za smanjenu ponudu povrca ima više. Preprodavci kažu da su i na kvantaškim pijacama cene skocile zbog suše i visokih temperatura, ali ne samo kod nas. U susednim zemljama bilo je još gorih meteoroloških uslova, pa je cena povrca u Rumuniji oko pet puta viša nego kod nas. Bez obzira na stroge uslove uvoza koje diktira Evropska unija, oni pronadu pokoju rupu i cim se pojave na kvantašu, obzirom da ne pitaju za cenu, roba “plane” pa za naše nakupce...koliko ostane.

- Nije samo suša kriva za slabiji rod povrca, mada su svi veliki zalivni sistemi u Branicevskom okrugu neispravni i van funkcije. Veci proizvodaci povrca uglavnom imaju zalivne sisteme, pa iako su ih koristili, proizveli su manje nego ranijih godina. Osnovni krivac je bila enormno visoka temperatura koja je u odsudnom momentu spržila cvet i tako sprecila oplodnju, a samim tim i stvaranje ploda. U povrtnjacima gde nije bilo zalivanja, verovatno nije rodilo dovoljno ni za potrebe tog domacinstva, pa samim tim nema tržnih viškova za pijacu- ispricao nam je Aleksandar Stojanovic, agronom u požarevackom Zavodu za poljoprivredu.

R.R.D.

PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC DUŠAN VUJICIC

BRINEMO O SVAKOM GRAÐANINU

Iako je letnji period i trebalo bi da bude manje posla, u Požarevcu se radi punom parom. Ceo grad je na nogama. Naime, prva nedelja u septembru je odredena za LJubicevske konjicke igre, 44. tradicionalnu turisticko - sportsku i društveno-kulturnu manifestaciju. Upravo zbog te priredbe ureceje se grad, a narocito njegovo jezgro - centar, kao i Hipodrom.

To je bio samo jedan u nozu povoda, da za naš list razgovaramo sa predsednikom opštine Požarevac Dušanom Vujicicem.

Gospodine Vujicicu, najpre nam kažite kako funkcioniše opština Požarevac, kako radi Opštinsko vece, kakva je saradnja sa SO?

Pre desetak dana imali smo 63 sednicu Opštinskog veca i bar do sada se nije desilo da se sednica otkaže usled nedostatka kvoruma, da se prekine, odloži i slicno. U tom smislu sam više nego zadovoljan i konstruktivnim radom clanova veca i veoma dobrom atmosferom. Što se tice SO Požarevac bili smo na poslednjoj sednici koja je održana 14. juna, a dobili smo obaveštenje od predsednika Ivana Grubetica da ce nova biti zakazana za 11 septembar. Skupštinske službe vrše pripremu materijala za sednicu”

“Rec naroda je svedok da se mnogo dela na podrucju opštine Požarevac, radimo timski,sinhronizovano,po planu.

U to ste se i sami mogli da uverite prilikom posete jednoj od najdužih ulica koja u našem gradu, Zmaj Jovinoj, ima kilometar i pet metara. Lane smo u njoj postavili kanalizaciju a ove je asfaltirali.

Dosta poslova je odradeno sa Direkcijom za izgradnju opštine, i u zemlji i na zemlji.Vodovod,kanalizacija i toplifikacija se ne vide,a asfalt je vidljiv. Bilo je preko potrebno izvesti ove radove, bio je poslednji cas, i u tome smo uspeli. Ono što radimo nad zemljom su trotoari i asfaltiranje ulica.Mi smo prošle godine pred izbore obišli svaku mesnu zajednicu u Požarevcu,Kostolcu i seoskim naseljima i tom prilikom nailazili smo na jezivo stanje.Na primer, u MZ Burjan nije moglo da se izade iz dvorišta,deca su nošena na ledima da bi bila izneta do druma i otišla u školu. Slicno je bilo u Radnoj mali, naselju Ðurdeve rupe,Busija,zatim Hajduk Veljkova i drugim ulicama. Radilo se i u selima. Primeri su: Bare,Beranje, Kasidol, Brežane, Recica, a u toku ovog meseca radimo Živicu.

Kako rade javna preduzeca?

„Javna preduzeca rade po Planu i programu koji je usvojila SO Požarevac,maksimalno koristeci sve raspoložive potencijale i resurse. Videli ste za vreme suše da je desetak dana bilo lošije snabdevanje gradskog brda,ali je i to brzo rešeno. Ja sam ljudima iz Vodovoda i kanalizacije zahvalan na brzini i efikasnosti.Naravno, tu su sredstva uložili i Republika i Vodovod i opština Požarevac,a sve sa ciljem da se ima dovoljno kvalitetne vode za pice. Inace, svakodnevno vrše analizu strucne službe Zavoda za javno zdravlje i strucna služba Vodovoda i kanalizacije, odakle stižu dnevni izveštaji”.

Kažu Mlava više nece plaviti,a regulisan je i otklon podzemnih voda?

„ Prošle godine obecali smo gradanima Bubušinca, Maljurevca i Bradarca da nece biti plavljeni, kako njihove livade, vocnjaci, vinogradi tako i njihova dvorišta. Što je najvažnije: nece biti više podzemnih voda koje su se javljale u podrumima ljudima, nadam se, na opšte zadovoljstvo gradana”.

Da li ce Požarevac biti glanc nov u gradskom jezgru, u samom centru grada?

„ Kako da ne. Centar grada sredujemo da bude lep.Sreduju se i fasade sa onoliko novca kojim se raspolaže. Uostalom, Požarevac je centar Branicevskog okruga,varoš od ugleda.Sada ce uz sve to biti lep i cist.Naravno, dosta se radi i u Kostolcu. Tamo je dva tri puta menjano rukovodtsvo Mesne zajednice. Ali, sve garniture odale su priznanje lokalnoj samoupravi za brigu i rezultate u uredenju grada na Dunavu. Pred LJubicevske konjicke igre radi se svuda po gradu. Moramo da radimo više i bolje.Za to su nas gradani i birali. Niko nije dobio blanko poverenje. Poverenje se dobija rezultatima rada. Ja mislim da poverenje gradana nismo izigrali”.

Za LJKI bice dosta ljudi i iz našeg kraja i sa strane pa i iz inostranstva?

„Naravno da ce biti i treba da bude što više. Mi smo izabrali i Organizacioni odbor 44. LJKI na cijem je celu magistar Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika opštine. Taj odbor ima 44 clana onoliko koliko se godina i održavaju igre. Svaki je dobio svoj deo posla.A što se samog rezultata tice, ocekujem dobar rezultat naših grla kao što je bilo prošle godine. Ali, ako i ne bude baš dobro, kao prošle godine kada je bio vrhunac,bicemo zadovoljni, jer važno je da se pripreme valjano obave.

Požarevac je grad kulture i sporta.Može li se više i bolje i u tim oblastima?

„Svako dobro može biti bolje. Ali, dosta je uradeno i do sada”. Bio sam u Viminacijumu,pomogli smo asvaltiranje puta do ovog lokaliteta.To je velika perspektiva naše opštine u pogledu turizma i zapošljavanja novih ljudi. Pomogli smo sanaciju Viminacijuma, usled vetra, sa 500. 000 dinara. To smo uradili rekordno brzo, za pet dana sve je bilo gotovo.

Kako funkcioniše zakonodavna vlast?

„Izvršna vlast nema veze sa tim. Poštujemo svaku odluku svih organa. Mi smo dobili nalog da predsednik opštine donese budžet,ali smo tražili da to bude u okviru rešenja s obzirom da je Skupština opštine donela budžet. Poslednje rešenje koje smo dobili odnosi se na plate radnika i ni na kakve druge mere i naloge”.

Kod vas mnogo ljudi dolazi,imate brojne prijeme, našta se najviše žale?

„Najviše ,nažalost, ljudi traži pomoc oko dobijanja posla. Mnogo je nezaposlenih i teška je materijalna situacija. Mi tu zajedno sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom odlicno zatvaramo probleme. Trudimo se da napravimo Staracki dom, tražimo lokaciju i uveliko na tome radi naš glavni arhitekta Voja Pajic. Sada je problem i za smeštaj dece u vrtice, traži se mesto više. Izdvojili smo 14 miliona dinara za gradnju novog vrtica”.

Suša je velika, poljoprivrednici su nezadovoljni?

„ Meni je jako žao jer ljudi sa ovog podrucja mahom seju kukuruz više od pšenice. Razgovaram sa ljudima i vidim da je šteta velika, a rod prepolovljen. Nisam strucnjak,ali jasno je da je suša poprimila užasne razmere. cujem, bere se i kukuruz. Spašava se ono što se spasti može.

LJKI - zaštitni znak Požarevca

LJubicevske konjicke igre su sinonim i zaštitni znak Požarevca. Požarevljani žive za igre. Prva nedelja u septembru vazda je bila praznik za sve naše sugradane i poklonike konjickog sporta. To što mi imamo - niko nema, pre svega mislim na LJubicevski višeboj, - istice predsednik opštine Vujicic.

Požarevac - otvoren grad

Požarevac je danas grad otvorenog srca. Svako ko u njega dode je dobrodošao. kao turista i namernik, kao javni radnik, kao privrednik ili kulturni radnik. Ima u Požarevcu šta da vide i turisti i daci i studenti i ljudi iz inostranstva. Moramo uvek biti otvoren ali i siguran,stabilan, bezbedni grad, - smatra predsednik opštine Vujicic.

S. RISTIC

ZAPOCETI RADOVI NA REGULACIJI MLAVE

MLAVA U NOVOM KORITU

Da bi se uverili kako se odvijaju radovi na regulaciji Mlave izmedu sela Dubacka i Trnovce, Radiša Dragojevic, predsednik opštine i Aca Životic zamenik predsednika Skupštine opštine Petrovac prošlog cetvrtka su obišli trenutno najvece gradilište u ovoj mlavskoj oštini. Radi se o nastavku regulacije Mlave koja je prekinuta pocetkom devedesetih u delu od Petrovca prema Rašancu, a radi se o komasiranom zemljištu. Mlava je u tom delu redovno plavila najplodnije oranice u opštini i nanosila ogromnu štetu.

Javno preduzece „Srbija vode” je kao najpovoljnijeg izvodaca za ove radove izabrala firmu „Gradis” iz Cacka koja na opšte zadovoljstvo izuzetno uspešno izvodi pomenute radove. Evo šta je tom prilikom izjavo Radiša Dragojevic predsednik opštine:

„ Ovo je vrlo znacajna invcesticija ne samo za ova naselja u priobalju reke, vec i za celu opštinu. Na nju smo dugo cekali jer je to bio sastavni deo posla još kada se radila komasacija i poznato je koje smo sve probleme imali do sada zbog toga što Mlava nije bila regulisana u svom delu od Petrovca prema Rašancu. Ove godine zahvaljujuci sredstvima iz NIP-a koja su obezbedena preko JP „Srbija vode”, zapoceti su radovi koji se intezivno nastavljaju u Dubocki i Kamenovu, a izvodac je firma „Gradis” iz Cacka.

To je samo deo poslova koje Republika zajedno sa opštinom izvodi na planu regulacije Mlave i Busura. Ovu investiciju u vrednosti od oko 60 miliona dinara, kao i onu za regulaciju Busura od 20 miliona dinara, kao što sam rekao finansira republika, a opština je imala obavezu da reguliše imovinsko pravne odnose i za te napore mi im dugujemo zahvalnost. Ovim ce da bude rešen problem plavljena Dubocke, a bice ubrzan i sam protok Mlave i od Petrovca pa ce smanjiti i probleme koje imamo u gradu kada su velike vode”.

Vidno zadovoljan što se realizuje investicija na regulaciji Mlave, Aca Životic, zamenik predsednika Skupštine opštine i predsednik Komisije za elementarne nepogode je rekao:

„Verujem da su meštani Dubocke i uopšte mesta nizvodno, kuda protice Mlava, veoma srecni kada vide šta se sve radi na ovom gradilištu. I zaista mogu da kažem i u svoje ime i u ime ljudi iz štaba za elementarne nepogode da smo mi neizmerno srecni jer ova investicija nije mala, radi se o milionskim ciframa. Zaista sada se nece više za vreme poplava pustošiti Petrovacko polje i sela Dubocka i Rašanac, a sigurno je da ce se daljom regulacijom prema Trnovcu i Kamenovu razrešiti pitanje plavljenja i u ovim naseljima. Nadam se da je najzad srecna i Desanka Demic iz Dubocke, jer više nece imati problema da joj domacinstvo plavi Mlava.

Mi cemo intezivirati saradnju sa republikom i obici cemo sve nadležne institucije i zahtevati da se i naredne godine nastavi sa regulacijom Mlave na ovom potezu od Petrovca do Rašanca i naravno radovi na reci Busur. Ono što mogu da kažem, a što tišti meštane Kamenova i Trnovca, rešice se ove godine, a radi se o regulaciji Mlave u Kamenovu u ukupnoj dužini od 600 metara oko zaseoka Drobež, gde je nekada bila drvena cuprija preko Mlave, cime ce se steci uslovi za izgradnju novog betonskog mosta preko Mlave. Projektna dokumentacija postoji za tu investiciju. Time bi smo rešili i drugi veliki problem buduce zaobilaznice oko Petrovca”.

Vojkan Simonovic je poslovoda u firmi „Gradis” i njega smo zamolili za izjavu o toku radova. On nam je rekao da se ovde reguliše reka u dužini od oko dva kilometara i dvesta metara i da je do sada uradeno oko pedest odsto radova. Radi se na ispravljanju dosadašnjeg toka Mlave i podizanju nasipa koji ce štititi od stogodišnjih voda. Ocekuje da ce se radovi završiti za pedesetak dana. Inace na gradilištu je angažovana najasvremenija nova mehanizacija i meštana su veoma zadovoljni kvalitetom radova.

D.Ilic

NASTAVLJENI RADOVI NA SANIRANJU REGIONALNIH PUTEVA

KAMENOVO DOBILO NOV ASFALT

Krajem prošle nedelje završeni su radovi na rehabilitaciji dela regionalnog puta Petrovac - Kamenovo, u delu koji nije raden prošle godine, kada je od ovog sela prema Petrovcu asfaltirano preko dva kilometra. I ove radove obišao je Radiša Dragojevic predsednik opštine sa Acom Životicem zamenikom predsednika Skupštine opštine i odbornikom iz ovog naselja.

„Nalazimo se na regionalnom putu Petrovac - Požarevac u Kamenovu - naglasio je predsednik Dragojevic - gde je izvršena modernizacija puta u dužini od 600 metra, radove je izvodilo PZP Požarevac, a finansijer je bila Republicka agencija za puteve. Radi se o redovnom održavanju puteva, a ovo je deonica koja je bila u najgorem stanju na ovom putnom pravcu i mi smo sada vrlo zadovoljni jer je dobijen nov asfalt u dva sloja, time su rešeni problemi i poboljšana je bezbednost saobracaja. Preasfaltiranje je završeno prethodnih dana, a sada se rade bankine i kanali. To je samo deo poslova koje se ovog leta izvode na našim regionalnim putevima. Nedavno su završeni radovi kroz Veliko Laole i na ulazu u Petrovac iz ovog pravca, pre toga su uradena tri kilometra za Melnicu, a ocekujemo pocetak radova na ulasku u Petrovac iz pravca Žabara u dužini od kilometar i po. Verujem da ce se jesenas raditi još 2,5 kilometra od Petrovca prema Žagubici i kroz naselja Tabanova i Burovac. Time možemo biti zadovoljni bez obzira na cinjenicu da su nam sada regionalni putevi u lošijem stanju nego lokalni. Naišli smo na razumevanje u republici i ocekujemo nove radove i mi im se na tome zahvaljujemo”.

Ovog puta u ulozi domacina Aca Životic je rekao: „ Verujem da su gradani Kamenova i uopšte opštine Petrovac srecni što je ova deonica uradena, jer se ovde saobracaj otežano odvijao. Mi iz lokalne samouprave zajedno sa ljudima iz Republicke agencije za puteve Brankom Jocicem i Životom Borovcem nastojimo da donesemo još sredstva za opštinu Petrovac, kako bismo gradanima omogucili što lakše odvijanje saobracaja. Sigurno da cemo raditi i na drugim pravcima i naravno potrudicemo se da tražimo sredstva da se uradi i prilaz gradu iz pravca Ranovca. Ono što mogu da kažem za moje rodno Kamenovo, pa i druga mesta, sigurno da nam predstoje radovi i na lokalnim pravcima i to u Kamenovu, na putu Ranovac - Melnica, Lopušnik - Bošnjak i kroz Dobrnje. Sve su to velike i skupe investicije, ali nadam se da cemo uz zajednicke snage republike, opštine i meštana, to realizovati”.

D.Ilic

RAZGOVOR SA BOJANOM STOJANOVICEM DIREKTOROM ZEMLJORADNICKE ZADRUGE „PETROVAC”

ZADRUGA U SLUŽBI POLJOPRIVREDNIKA

Jedna od retkih zemljoradnickih zadruga koje su preživele dosadašnji tok tranzicije i uspešno posluje je zadruga u Petrovcu. Na njenom celu je diplomirani inženjer poljoprivrede Bojan Stojanovic, mlad i ambiciozan covek, koji je u nekoliko godina, od kada je na celu ove organizacije, pre svega nastojao da zadrugu približi poljoprivrednom proizvodacu i da mu bude na usluzi. Nekada su radili u sastavu poljoprivrednog kombinata „Mlava”, a njegovim raspadom samostalan su privredni subjekat.

„ Zadruga postoji vec 18 godina i sve ovo vreme bili smo likvidni i uspešni u poslovanju i jedna smo od retkih zadruga u Branicevskom okrugu koja posluje pozitivno i ima veliku saradnju sa znacajnim brojem poljoprivrednih proizvodaca”, sa ponosom istice direktor Stojanovic, a zatim nastavlja: „ Situacija u ekonomiji je dugi niz godina složena, jer nema više nekadašnjih velikih kombinata i preradivackih kapaciteta sa kojima smo mi poslovno saradivali. I sama struktura stanovništva u našoj opštini, gde je veliki broj radno sposobnog stanovništva u inostranstvu, oko 12.000 kao i migracija mladog stanovništva u gradove, dovela je do nedostatka radne snage, došlo je do smanjenja poljoprivredne proizvodnje i pada površina pod poljoprivrednim kulturama”.

Sa kojim poslovnim prostorom danas zadruga raspolaže?

„ Pored zgrade u kojoj je smeštena direkcija mi imamo 15 maloprodojnih objekata, što poljoprivrednih apoteka, što otkupnih magacina i tu nudimo sav repromaterijal za poljoprivrednu proizvodnju. Naša 22 radnika imaju male plate, ali se isplacuju redovno, uz placanje svih obaveza. Ranijih godina smo obezbedivali i regresirano dizel gorivo, jer u svom sastavu imamo tri nadzemne pumpe koje sada nažalost nisu u funkciji, jer se gorivo ne deli na taj nacin i time nam je uskracen taj vid poslovanja. Trenutno je trgovina naša osnovna delatnost i pokriva 60 do 70 odsto našeg poslovanja. Poznati smo i po otkupu oraha, vune i semenki. Ocekujemo bolje dane jer nema zadruge bez proizvodaca i mi smo tu zbog njih”.

Sacuvali ste i razvijate rad maticne službe ?

„ Imamo jednu od najacih maticnih službi u našem kraju, jer smatramo da je to naša obaveza s obzirom na bogatstvo kvalitetnog stocnog fonda u opštini. Desetak ljudi je tu angažovano uz pomoc i strucnjaka iz Zadvoda za poljoprivredu iz Požarevca i Poljoprivredne škole iz Svilajnca. NJihov rad je sada proširen i na druga sela, radimo skoro na teritoriji cele opštine i nastojimo da budemo most izmedu poljoprivrednika i ministarstva u obezbedivanju raznih premija i podsticajnih mera koje daje Ministarstvo poljoprivrede, a tu su i naši saveti za pravilan uzgoj i negu stoke. Recimo naši stocari sada mogu da dobiju za prvotelku 12.000 dinara, a tu su i druga davanja. U opštini imamo jak stocni fond, opšte je poznato da su naša muška telad simentalske rase medu najboljima i imamo posebno jaku stocnu pijacu sa velikim prometom. I pored pomenutih negativnih tendencija, po selima ima mladih ljudi , proizvodaca sa sa dosta grla u tovu i ovde nikada nije bio problem proizvodnja. Problem je u plasmanu i tržištu i zato treba podsticati preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda”.

Osnovali ste i Edukativni centar?

„ Da, pocetkom 2005. godine uz pomoc opštine i poslovnih partnera osnovali smo Edukativni centar u svojim prostorijama gde predavanjima može da prisustvuje cetrdesetak proizvodaca. Opremljeni smo kompjuterskom tehnikom, tu je i kucni bioskop. U zimskim mesecima držimo i po tri predavanja nedeljno uz pomoc Zavoda za poljoprivredu „Stig”, Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna i naših poslovnih partnera i na tim strucnim predavanjima svima su vrata otvorena. Trenutno vršimo upoznavanje sa štetnim uticajem biljke ambrozije na zdravlje ljudi, delimo brošure ministarstva po prodajnim objektima. Takode ko god nema kompjuter i internet može kod nas u zadruzi da koristi te usluge, a i mi sami im štampamo potrebne obrazce i dajemo informacije kako bi znali da na vreme konkurišu za razna davanja, podsticajna sredstva i kredite koje nudi ministarstvo”.

A kako ocenjujete trenutno stanje u poljoprivredi, suoceni smo bili sa sušom, najavljuju se poskupljenja?

„ Posedi u petrovackoj opštini su mali, u proseku od dva do tri hektara. Uglavnom u ratarstvu se proizvodi za sopstvene potrebe. Evo u površinama pod pšenicom smo pali sa 6 000 hektara na 3 000, kukuruz je smanjen sa 16 000 na oko 12 000 hektara. Pojedine industrijske kulture uopšte ne sejemo, a druge su smanjene na minimum. Zabeležen je samo porast površina pod krmim biljem. Tokom cele godine pratila nas je suša. Pšenica se izvukla zahvaljujuci durdevdanskim kišama i ostvaren je prinos od oko 4 tone po hektaru. Situacija sa kukuruzom je dosta složenija. Imamo parcele koje uopšte nece dati rod, jer su tropske vrucine u fazi nalivanja zrna ucinile svoje, a bice njiva, gde je uradena puna agrotehnika i sa prosecnim rodom. Evidentan je podbacaj u rodu kukuruza i vec je došlo do skoka cena. Kod nas gotovo i da nema sistema za navodnjavanje, osim u povrtarskoj proizvodnji, a i mi smo za male parcele i zasade prodvali jevtine sisteme za navodnjavanje, kap po kap, koji su naišli na dobar prijem kod naših kupaca.

Ovaj skok cena je iznuden i prinudan i on nece dovesti do znacajnijih ulaganja u povecanje proizvodnje. Koristi od poskupljenja ce najmanje imati proizvodaci, a najgore ce proci potrošaci. Mi moramo planski povecavati poljoprivrednu proizvodnju, jer ce nas Evropska unija limitirati u proizvodnji. Mi smo poljoprivredna zemlja i ono prvo što možemo ponuditi toj Evropi je hrana, a posebno je tu znacajna proizvodnja zdrave hrane, a za to mi imamo potencijala”.

- Gde je tu perspektiva poljoprivrede u opštini Petrovac?

„ Moramo da shvatimo da je naša šansa u podizanju proizvodnje u svim segmentima stocarstva, u podizanju zasada voca i vinove loze, kao i u povrtarstvu. Mi ne možemo da se profitabilno bavimo proizvodnjom ratarskih kultura, jer za to nemamo uslova, pre svega velikih parcela. Naši vredni poljoprivrednici su na prolecnom sajmu u Novom Sadu ostvarili zapažen uspeh proizvodima od voca u proizvodlji vina i rakije i tu treba tražiti šansu, naravno na prvom mestu je stocarstvo.”

D.Ilic

PRVA SEDNICA SAVETA GRADSKE MESNE ZAJEDNICE KOSTOLAC SA NOVIM RUKOVODSTVOM

SVE STRANKE NA OKUPU

- Za zamenika predsednika Saveta izabrana Biljana Janderka

Savet Gradske mesne zajenice Kostolac sastao se 10. avgusta, kojim je po prvi put predsedavao novoizabrani predsednik, Vladimir Vila. Od ukupno dvadeset i jednog clana, sednici se odazvalo njih cetrnaest, i to, pripadnika svih politickih stranaka, a najviše pažnje posveceno je finalizovanju konstituisanja organa Saveta.

Za zamenika predsednika Saveta izabrana je Biljana Janderka. Formirano je dvanaest odbora pri Savetu, od kojih je deset dobilo predsednike: Odbor za koordinaciju i izvršenje kapitalnih investicija i aktivnosti od posebnog znacaja za grad Kostolac, predvoden predsednikom Saveta, Vladimirom Vilom, zatim, Odbor za izvršenje poslova finansiranih iz budžeta SO Požarevac i Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, na celu sa Draganom Grubeticem, Odbor za izvršenje vodosnabdevanja, sa Vladislavom Likarom kao predsednikom, Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i imovinsko pravne odnose, predvoden Biljanom Janderkom, Odbor za zdravstvenu i socijalnu politiku, sa LJubišom Jovanovicem kao predsednikom, Odbor za toplifikaciju, koji predvodi Dejan Ilkic, Odbor za prosvetu, na celu sa Nikolom Grubeticem, Odbor za kulturu, sa Slavicom Pejovic kao predsednikom, Odbor za sport, predvoden Stevanom Crncevicem, i Odbor za razvoj male privrede, na celu sa Drago-ljubom Ivanovicem.

Preostala dva odbora, Odbor za komunalno izvršenje i Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine, ostala su bez predsednika, jer predloženi kandidati, Dragan Sotirov i Radiša Ilic nisu prihvatili pomenuta mesta. Izostao je i izbor Izvršnog odbora Saveta zbog odsustva predloženih clanova, tako da ce se uz izbor prvih ljudi pomenuta dva odbora i ova tacka zasigurno naci na dnevnom redu sledeceg okupljanja Saveta.

Predsednik Saveta GMZ Kostolac, Vladimir Vila, ocenio je ovu sednicu vrlo uspešnom, pre svega zbog iskazane spremnosti svih politickih stranaka na konstruktivnost i saradnju:

-Izuzetno sam zadovoljan atmosferom u kojoj je protekla ova sednica Saveta. Odazvalo se 14 clanova, od ukupno 21. Došli su predstavnici svih stranaka, kao i tri odbornika u SO Požarevac iz Kostolca: Mile Curcic, Dragan Peric i Jovica Grubetic. Nema koalicija niti razdvajanja. Diskusije su bile konstruktivne. Bice dobro ukoliko ubuduce bude bilo bar ovako kao danas.

Inace, na teritoriji GMZ Kostolac teku i radovi na izgradnji infrastrukture. Pomenucemo samo neke od njih. U toku je asfaltiranje Kozaracke i Drvarske ulice, pripreme za rasvetu igrališta malih sportova na Kanalu. Ubrzano teku i pripreme za toplifikaciju Kolišta, a u ovoj godini trebalo bi da zapocnu i radovi sa Aneksom Sportske hale, kaže, izmedu ostalog, Dragan Grubetic, predsednik Odbora za izvršenje poslova finansiranih iz budžeta SO Požarevac i Direkcije za izgradnju opštine Požarevac.

A. M.

NAUTICKO DRUŠTVO “DUNAVAC” KOSTOLAC

POCELA IZGRADNJA MARINE

Izgradnja marine po Evropskim standardima ovih je dana postala stvarnost i za Kostolac.

Finansijer, Nauticko društvo “Dunavac” Kostolac, koje predvodi Siniša Živkovic, ocekuje da do kraja meseca, marina široka 2, 2 metra, na vodu “izade” pedeset metara, sa namerom da se iducih godina dodaju elementi sve dok ne dostigne dužinu od sto metara.

-Za Kostolac ce ova marina biti vrlo znacajna. Izmedu ostalog, i sa turistickog aspekta, govoreci o buducem razvoju turizma, jer podrazumeva mogucnost da camac ili manji brod pride sa Dunava i tu pristane. Dimenzije marine su po Evro standardu, dakle, 2,2 metra širine, sa vodom i strujom i, za sada, pedesetak metara dužine, kaže Živkovic.

Inace, Nauticko društvo “Dunavac” iz Kostolca opstaje i radi sredstvima koja ubira od clanarine, a koja iznosi sto dinara, i od povremenih donacija. Sa tim novcem ova grupa entuzijasta održava, ureduje i izgraduje Plažu.

U nizu svojih aktivnosti, ove je godine Nauticko društvo pocelo i cišcenje Dunavca, koje nije radeno više decenija unazad. Radovi se realizuju u više faza i ovih dana sledi ispitivanje sonarom, nakon cega ce se znati šta je sledece ciniti. Inace, u tom projektu, u susret nauticarima su izašli Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac” i opština Požarevac.

A. M.

PITALI STE- ZAŠTO SKAKONICA NA PLAŽI “TOPOLJAR” U KOSTOLCU NIJE U UPOTREBI?

ZABRANJENO SKAKANJE ZBOG BEZBEDNOSTI

Plaža “Topoljar” u Kostolcu, ovoga leta, narocito u vreme vanredno visokih julskih temperatura, postala je omiljeno celodnevno boravište vecine Kostolcana, ali, može se reci, i cele opštine Požarevac.

Medutim, svih tih letnjih dana, neki kupaci su postavljali pitanje zbog cega skakonica ni ove, kao ni prethodne godine, nije u upotrebi? Odgovor smo potražili u Nautickom društvu “Dunavac” Kostolac, koje vodi brigu o Plaži.

-Razlog iz kojeg skakaonica nije u upotrebi jeste iskljucivo bezbednosni. Recimo, cesto se dešavalo da dolaze deca, bez prisustva ili, cak, bez znanja roditelja, i skacu, i to, doslovno jedni drugima na glavu. Nismo želeli da cekamo da se neko povredi ili strada, pa smo iz preventivnih razloga, i prošle i ove godine, zabranili skakanje. Tako ce biti sve dok se ne uspostavi režim prisustva spasioca na plaži, odnosno, dok plaža ne dobije upotrenu dozvolu, kaže predsednik Nautickog društva “Dunavac”, Siniša Živkovic.

Vec pitanje upotrebne dozvole nije nešto na što bi Nauticko društvo moglo da utice, vec to ostaje vlasnicima zemljišta, Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, zajedno sa opštinom Požarevac i Gradskom mesnom zajednicom Kostolac. Zato nam Živkovic nije mogao ni otprilike reci kada bi se to moglo ocekivati:

-Veliki je problem da plaža “Topoljar” dobije upotrebnu dozvolu. Niz je uslova koji bi morali prethodno da budu ispunjeni. Recimo, morao bi da se obezbedi javni toalet, uredi komunalna infrastruktura, sagradi odgovarajuci broj tuševa, obezbedi ambulanta, spasioci, proglasi radno vreme... Nauticko društvo može samo da pruži pomoc u infrastrukturi, radnoj snazi, dobroj volji i entuzijazmu.

A. M.

U OSNOVNOJ ŠKOLI “JOVAN CVIJIC” U KOSTOLCU

DOTERIVANJE ZA NOVU ŠKOLSKU GODINU

U školi, kako centralnoj OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu, tako i u podrucnim odeljenjima u Starom Kostolcu, Klenovniku i Petki, dok daci odmaraju na letnjem raspustu, teku radovi na uredivanju objekata za novu 2007/2008. školsku godinu, koja ce za dake poceti 3. septembra, a za nastavni kadar vec ovih dana.

Tako se na Centralnoj školi dovršavaju radovi na krovnoj konstrukciji, u Starom Kostolcu dake ce docekati okrecene prostorije i pod prekriven laminatom, u Petki se radi na septickoj jami, a u Klenovniku se uz krecenje prostorija radi i na zameni fasadne stolarije, dok ce MZ Klenovnik, po recima direktora OŠ “Jovan Cvijic” Kostolac, Radivoja Uroševica, svojim novcanim sredstvima izvršiti rekonstrukciju krovnog pokrivaca.

U novoj školskoj godini ocekuje se i oko 150 prvaka, pod pretpostavkom da se zadrži trend prošlogodišnjeg upisnog roka:

-Planiramo u Centralnoj školi pet odeljenja i po jedno u podrucnim oblastima. Trenutno imamo upisanih 99 novih daka, mada, statisticki podaci govore da ce ih biti nešto više od 150, kaže direktor Uroševic.

Inace, Osnovna škola “Jovan Cvijic” iz Kostolca jedna je od najvecih u Srbiji, okupljajuci skoro hiljadu i po daka, svrstanih u odeljenjima u Kostolcu, Ostrovu, Petki, Klenovniku i Starom Kostolcu. Medutim, osim što se izdvaja po broju ucenika, ova se škola raspoznaje i po rezultatima koje njeni daci ostvaruju i kojima se kolektiv, predvoden direktorom Uroševicem, nada i u novoj školskoj godini.

A. M.

PRIKLJUCENJE PRE POSKUPLJENJA

U Kosovskoj ulici u Požarevcu, u delu od spomenika do Požarevacke gimnazije, JP “Toplifikacija” dovršava postavljanje sekundarne toplovodne mreže i vec je izvedeno pedesetak prikljucaka za nove korisnike daljinskog grejanja. Radovi u Kosovskoj izvode se sinhronizovano: nakon polaganja toplovodnih instalacija, svoju mrežu postavice “Telekom”, nakon cega se leva strana trotoara duž Kosovske poplocava, identicno desnoj strani, uradenoj prošle godine.

Ovih dana se širenje toplovodne mreže u Kosovskoj nastavlja i radovi u drugom delu te ulice, znatno obimniji u odnosu na prvu fazu, obezbedice mogucnost da se još 120 korisnika prikljuci na toplifikacioni sistem i koristi daljinsko grejanje vec ove jeseni i zime.

Poziv korisnicima

“Toplifikacija” je sklopila aranžman sa AIK bankom koja nudi mogucnost svakom novom korisniku daljinskog grejanja da veoma povoljnim kreditom izmiri troškove prikljucenja.

- Smatramo da je ove godine gradanima ponudeno niz pogodnosti: kredit na 36 meseci sa kamatom od 12%, istovremeno sa naše strane popust u ceni od 10%. Za buduce korisnike u objektima kolektivnog stanovanja, gde je prikljucak stigao do samih ulaznih vrata svakog stana, nudimo besplatno projekte, što dodatno smanjuje troškove prikljucenja. AIK banka je spremna da kreditira gradane i u nabavci materijala za gradnju unutrašnjih instalacija - cevi, radijatora... Pozivamo sve kojima je sagraden prikljucak da se što pre angažuju i pristupe proceduri prikljucivanja jer, svi su izgledi, cena prikljucka koja važi vec tri godine, u septembru bi mogla da bude korigovana. Svi tzv. “inputi” u meduvremenu su porasli za oko 30 - 35% i neminovno je poskupljenje prikljucka. Verovatno ne za 30%, ali ce do odredenog procenta povecanja doci tokom septembra. Stoga, sadašnje uslove svakako treba da iskoristi što veci broj gradana. Svi koji se ovih dana prijave i uplate troškove prikljucivanja, imace zagarantovanu sadašnju cenu, - porucuje Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

Kredit za Busije

Izgradnja primarnog voda od ulice Cede Vasovica do Kosovske ce omoguciti širenje sekundarne mreže i gradnju novih prikljucaka buducim korisnicima u Kosovskoj i Karadordevoj ulici. Sekundarna mreža u Karadordevoj gradice se iduce godine. Ocekuje se da gradnja primara pocne vec ovih dana. Nova deonica primara otvara mogucnosti daljeg širenja sekundarne mreže u Zelengorskoj, Nevesinjskoj, Koste Abraševica sa poprecnom ulicom Kraljevica Marka.

- Naš je plan da mrežu u buducnosti širimo i sa one strane pruge, da preko Šeste Licke realizujemo urbani deo pored crkve u naselju Busije. Mi imamo gotov projekat širenja sekundara kroz Busije i od strane OŠ “Desanka Maksimovic” duž Šeste Licke ukljucujuci i poprecne ulice. Realizacija tog dela odložena je zbog radova u Kosovskoj, koji su bili neminovni, kako bi se stvorili uslovi za dovršetak poplocavanja trotoara duž leve strane te ulice. Nismo mogli obe lokacije da uradimo ove godine, ali vec iduce krecemo od zgrada solidarnosti i realizujemo i to podrucje. Mi imamo plan za celo Busije i, ukoliko dobijemo strani kredit, realizovacemo ga u celini u tom naselju, - kaže Toma Janicic.

Kredit za kaloriometre

U “Toplifikaciji” se pripremaju da konkurišu i za sredstva kredita koji se odobrava za prelazak na tarifni sistem ocitavanja i naplate grejanja. Kredit se daje na period od 12 godina, uz grejs-period od 2,5 godine i 1% kamate. Takav kredit je vec dobilo šest gradova u Srbiji, Požarevac ce biti prvi sledeci, tvrde u “Toplifikaciji” u kojoj se uveliko priprema neophodna dokumentacija za konkurisanje kod Ministarstva energetike.

- Tarifni korisnik je i za distributere i za korisnike kategorija koja na kvalitetniji nivo postavlja obracun realnog utroška i realne naknade za utrošenu toplotnu energiju. Postavice se elektronski uredaji, digitalni meraci protoka toplote, cime ce prestati da se koriste sadašnji izmišljeni kriterijumi- kvadrati, kilovati, kubatura... Bukvalno, kao kod potrošnje elektricne energije: potrošnju meri brojilo, u ovom slucaju kaloriometar, ocita se i obracuna stvarna potrošnja, a ne neka približna. Mi nemamo gubitke, korisnik nema osnova da sumnja da je oštecen. Plati koliko je potrošio i - gotova stvar. Troškovi ugradnje kaloriometara nece pasti na teret korisnika, to ce JP “Toplifikacija” realizovati o svom trošku, - kaže Janicic.

Ceka se Fond

“Toplifikacija” razmatra mogucnosti da do pocetka naredne grejne sezone prikljuci stambenu zgradu u Toplicinoj, sa 40 novih korisnika, kao i da istovremeno izgradi 10-ak novih prikljucaka u ulici Lole Ribara, u zoni raskrsnice sa Toplicinom. Ako bi stigao pozitivan odgovor i sredstva Fonda za zaštitu životne sredine, realizovao bi se posao u Nevesinjskoj i lokacijama “Brdo 3 i 4”. Uradio bi se posao u Tršcanskoj, a poceli bi i obimni radovi u Ratarskoj ulici. U ulici Vase Pelagica, gde su svi gradani izrazili spremnost da se prikljuce, ima izgleda da se zajednickim sredstvima ove godine proširi sekundarna mreža i sagrade i stave u funkciju novi prikljucci.

D. Milenkovic

IZLOŽBA MILENE PAVLOVIC BARILI U VRNJACKOJ BANJI

ZVEZDANA NOC

Vrnjacka Banja vec dugo slovi za barjaktara vrhunskih dometa u oži-votvorenju autenticnih i poslovno kreativnih sadržaja banjskog turizma. Banja je i oaza kulturnih dogadaja cije vrednosti i puls odvijanja snaže ukupnu afirmaciju naše kulturne baštine, ali i otkrivanje stvaralaca ciji radovi i dela pripadaju mozaiku ovovremenih civilizacijskih kretanja. Jer, u Vrnjackoj Banji saglasje prirode, tradicije i coveka rada ambijent i lepotu koja nosi pecat nezaborava.

Taj osecaj vladao je i u petak, treceg avgusta. Te veceri u zamku kulture otvorena je izložba Milene Pavlovic Barili, znamenite i svetski poznate slikarke. Galerijski prostor i impresivna terasa zamka bili su pretesni da prime izuzetan broj poštovalaca dela velike umetnice. Izložba je plod razmene saradnje Kulturnog centra u V. Banji i fondacije Milenin dom - Galerije Milene Pavlovic Barili.

Pozdravljajuci prisutne, Boško Rudincanin, direktor Kulturnog centra posebno je istakao:

- Naša, zaista, dobra saradnja sa Fondacijom Milenin dom, potvrduje se i veceras: Milena je ponovo medu nama u vreme kada je Vrnjacka Banja prepuna gostiju. Ovo je izuzetan kulturni dogadaj!

O delu i znacaju izložbe M.P.Barili govorila je gospoda Jelica Milojkovic, kustos Fondacije Milenin dom:

- Ovo je cetvrti put da Milenu predstavljamo kulturnoj javnosti Vrnjacke Banje. Sadašnja postavka upotpunjena je delima iz americkog i tzv. postnadrealnog perioda...

Svecanosti su prisustvovali i clanovi Upravnog odbora Fondacije, Dubravka Popovic, Danijel Markovic i Dejan Petrovic.

U ime Opštine Požarevac i Fondacije poštovaoce Mileninog dela, pozdravio je Ranko Milinkovic, organizator marketinga:

- Zaista uzbuduje istinsko i veliko interesovanje za delo Milene Pavlovic Barili. Mesto i atmosfera u kojoj se dešava izložba, donose nam još jednu zvezdanu noc u carobnoj Vrnjackoj Banji, koja nam još jednom izražava svoj kreativan odnos u cuvanju i afirmaciji kulturne baštine naroda kome pripadamo. Time Banja stvara i bedem pred kojim celjust potrošacke ale ostaje bez zuba.

Izuzetna mi je cast da vas pozdravim u ime gradana Opštine Požarevac i posebno i Dušana Vujicica, predsednika Opštine Požarevac, mr Zvonimira Blagojevica, zamenika predsednika, Ivana Grubetica, predsednika Skupštine Opštine i Predraga Pajica, menadžera.

Radostan što nas ovakvi dogadaji snaže i spajaju u cuvanju vrednosti i lepote kulturne baštine - kojoj pripada i Milenino delo, proglašavam izložbu otvorenom.

Citav dogadaj, uz buru aplauza krunisan je solistickim koncertom primadone Jadranke Jovanovic. Umetnici je urucen i poklon Fondacije Milenin dom, što je i propratila neskrivenim zadovoljstvom.

Predstavljanje 44. LJKI

U predvecerje otvaranja izložbe, Požarevac je u samom srcu Vrnjacke Banje, na prostoru carobne Promenade i trga predstavio 44. LJubicevske konjicke igre. Pocetak dogadaja oznacio je vitez LJubiceva, Sladan Mladenovic koji je dostojanstveno na konju projahao promenadom, pozdravljen od brojnih gostiju i gradana Banje. Vitezu su prethodili stasiti i kostimirani momci, koji su nosili zastave Igara. Potom je vitez na pozornici, uz aplauze urucio topuz višebojaca gospodinu Radovanu Popovicu, zameniku predsednika Opštine Vrnjacka Banja, uz poruku:

- Vama gostima i gradanima Vrnjacke Banje, u ime LJubicevskih višebojaca i svih ucesnika Igara urucujem ovaj topuz, sa verom da cemo još bolje saradivati!

Odgovarajuci na znak pažnje, Radovan Popovic se obratio prisutnima:

- Drago mi je da u ime Opštine Vrnjacka Banja i svih nas pozdravim i ugostim viteza LJubicevskih konjickih igara. Na ovaj, zaista dobar nacin nastavlja se postojeca saradnja Požarevca i Vrnjacke Banje. Želja nam je da ta saradnja napreduje i donosi i dalju afirmaciju turisticke ponude oba grada. U to ime dozvolite mi da Sladanu Mladenovicu - Vitezu LJubiceva urucim cesmu - simbol Vrnjacke Banje!

Pozdrave Opštine Požarevac i Fondacije Milenin dom, preneo je Ranko Milinkovic:

- Vaše gostoprimstvo daje krila našoj radosti, i zato je cast da vam prenesem pozdrave gradana i rukovodstva opštine Požarevac.

Dolazimo iz grada koji datira iz daleke 1476. godine, rodnog grada Milene Pavlovic Barili... iz grada vrednih stiških ratara, energeticara i rudara Kostolca... grada nadomak cuvenog arheološkog nalazišta Viminacijum...

Istorijskom znamenju i bogatoj kulturnoj baštini Požarevca pripadaju i vekovna tradicija konjarstva (i konjickog sporta) i slavom ovencana Ergela LJubicevo. Iz tih korena izrasla je medunarodna turisticko-sportska manifestacija, LJubicevske konjicke igre, koje se ove godine održavaju 44. put, prvog vikenda septembra. Mnogo je razloga da se 31. avgusta, 1. i 2. septembra vidimo u Požarevcu. Zato dodite na Igre u Požarevac i LJubicevo - bicete na konju!

Prisutnima se obratio igospodin Milomir Petrovic, direktor Turisticko-sportskog centra Vrnjacka Banja:

- Poštovani gosti i gradani hvala vam što ste u ovolikom broju uvažili ovaj originalan nacin predstavljanja LJubi-cevskih konjickih igara. To je izraz naše spremnosti i smisla za uvodenje novih oblika moguce saradnje sa gradovima Srbije, a za takav projekat imamo podršku Opštine. Pred nama je vitez LJubiceva i najava svega što LJubicevske konjicke igre cini posebnim. Siguran sam da to moramo imati na umu, kada budemo radili Program obeležavanja 140 godina rada lecilišta i banjskog turizma... Zahvaljujem Ranku Milinkovicu za ideju i kooperativnost u zajednickoj organizaciji i realizaciji ove veceri. Zahvalnost dugujemo i rukovodstvima oba grada... Još jedan pozdrav vitezu sa željom da ponovi uspeh, a svima vama da uživate u 44. LJubicevskim konjickim igrama.

Na kraju ovog dogadaja, kao iznak pažnje, Danijel Markovic urucio je Turisticko-sportskom centru kucni bioskop, sa pratecom opremom, poklon požarevacke firme Cool, vlasnika Aleksandra Antica.

R.M.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC

ZDRAVA BEBA - ZDRAVO DETE

Kao što je važno intenzivno negovati nežnu biljcicu od trenutka klijanja, pa do presadivanja u prostor gde ce se dalje razvijati dajuci prelepe cvetove ili mirisne i slasne plodove, tako je važno brinuti o zdravlju bebe od trenutka zaceca, radanja, zatim stasanja u vedro, napredno i zdravo dete koje ce s vremenom ostati zdrav covek i korisan clan ljudske zajednice. Prva godina života bebe može se porediti sa temeljom gradevine, te je izuzetno važno da se u ovom periodu intenzivnog bebinog razvoja ne naprave greške u nezi i ishrani odojceta. Telesna težina zdravog deteta u prvoj godini brzo raste: u prvom mesecu novorodence dobija u proseku 550 grama, u drugom 850, pa onda nešto usporava da bi u trecem beba dobila 700, u cetvrtom još 600 grama. U petom mesecu života beba treba da udvostruci težinu na rodenju, da bi se krajem navršene godine težina utrostrucila. Ako dete ne dobija na težini 2-3 nedelje, potrebno je potražiti savet decijeg lekara kako bi se utvrdio uzrok nenapredovanja.

- Ja bih išao i dalje, pa buducim roditeljima preporucujem da se i neko vreme pre zaceca odreknu loših navika kave su duvan i alkohol, drogu i da ne pominjem. Prema savetu Svetske zdravstvene organizacije preporucuje se dojenje do 6. meseca, a uz dopunsku ishranu do godinu dana. U slucaju da to nije moguce, majcino mleko treba zameniti adaptiranim mlekom u prahu, nikako kravljim, koje deca mogu koristiti tek sa navršenom godinom dana i to nr više od pola litra dnevno. Od 6. meseca bebi treba potepeno uvoditi razne kašice, kasnije seckanu hranu, da bi se beba privikla na ishranu odraslih sa posle prvog rodendana. Pri uvodenju novih namirnica treba biti oprezan. One bebi moraju biti postepeno ponudene tokom sedam dana, uz napomenu da nikako ne treba uvoditi dve ili više namirnica odjednom. Ne preporucuje se dodavanje šecera u hranu i napitke, a ni soljenje hrane jer povrce u sebi sadrži dovoljne kolicine soli Zbog mogucnosti pojave alergija treba se uzdržati od davanja svežeg paradajza i jagodicastog voca, limuna, mandarine, grejpruta...Takode bebi ne treba davati med, kvasac, orahe i ostale koštunjaste plodove, kikiriki ili grickalice tipa smokija. Bebi ne treba davati ni belance, konzervisanu ribu i drugu hranu sa konzervansima (viršle, salame...a posebno ne vegetu). Crna džigerica ( i pileca) je veoma bogata korisnim sastojcima, medutim, ne treba je davati bebi jer je zbog nacina gajenja životinja, postala pravi rezervoar za hemiski nepoželjnih supstanci. Obrok se prvih meseci uvodenja daje u tecno-kašastom obliku, a tek krajem prve godine iseckan ili dobro izgnjecen. Ishrana flašicom povecava rizik od ostavljanja dojke, te se odojcetu koje sisa nemlecna hrana hrana daje kašicicom-ispricao nam je dr Saša Dražilovic, koji u požarevackom Zavodu za javno zdravlje svakog cetvrtka popodne, vodi Savetovalište za pravilnu ishranu.

U periodu uvodenja dodatne ishrane, bebu treba dojiti dva do tri puta dnevno. Kolicina voca, povrca i ostale hrane koju dete uzima zavisi od apetita, dnevnih aktivnosti i potreba deteta ,a ih u prve dve godine života ne treba ogranicavati. U drugoj godini dete treba da jede sa ostalim clanovima porodice, osim kada se servira masna i zacinjena hrana. Detetu ne treba davati tecnost za vreme obroka, ali nakon njega dajte mu vodu, caj ili vocni sok bez šecera da pije koliko god želi. Loše navike u ishrani treba odložiti za što kasnije, pa bar u prve dve godine života treba ograniciti davanje keksa, a izbegavati bombone i cokoladu.

U pocetku uvodenja dodatne ishrane kada beba ima 6. meseci, prvih nekoliko dana bebi treba davati supu od šargarepe, potom pire od ovog povrca, krompira, supe od mesa (pileceg, juneceg, teleceg, goveceg...), a nešto kasnije pirinac i kukuruzni griz. Jednom nedeljno beba treba da dobije 1/8, a potom ¼ tvrdo kuvanog kokošijeg žumanceta. Od voca, tokom ovog meseca bebinog života, dajte joj sok ili pire od jabuka. U sedmom mesecu kolicnu žumanceta povecati na ½ dva puta nedeljno. Od povrca za pripremu kašica upotrebiti tikvice, kelerabu, karfiol, blitvu, spanac. Sada sok ili pire možete spremati od breskve, kajisije, kruške, šljive...i bundeve. Banana se daje sveža. Vašoj bebi možete dati i 30-40 grama pasiranog kuvanog mesa 3 do 4 puta nedeljno. U osmom mesecu beba može da dobije uz vec nabrojano povrce i pasirani mladi grašak, odnosno kelj, kao i 2 do 3 puta nedeljno po celo žumance. Jogurt se može koristiti, ali samo kao dodatak hrani. Od devetog meseca u hranu bebe može se uvesti griz, plazma keks i pšenicno brašno. U desetom mesecu beba vec može dobiti pedesetak grama sitno seckanog kuvanog mesa 3-4 puta nedeljno, mladi sir, a od povrca socivo. U jedanaestom i dvanaestom mesecu vaša beba je dovoljno velika da bi jela pasulj, kupus, poparu ili faširanu šniclu od barenog mesa.

Povezanost izmedu ishrane i zdravlja je do danas višestruko naucno dokazana. Ustanovljeno je da pravilna ishrana predstavlja jedan od najvažnijih faktora životne sredine i osnovni uslov za pravilan rast i razvoj, regeneraciju, psihofizicku kondiciju, odbrambenu sposobnost organizma i uopše gledano, dobro zdravlje. Nažalost, loš životni standard veceg sloja stanovništva uslovljava kupovinu i korišcenje biološki manje vrednih namirnica, što dovodi do poremecaja od kojih je najvidljivija gojaznost, a najcešce bolesti dijabet ili kardiovaskularni problemi. Prepoznajuci problem Zavod za javno zdravlje je 19. oktobra 2002. otvorio Savetovalište za ishranu koje radi cetvrtkom popodne. Do kraja te godine imalo je 73 pacijenta, naredne cetvorostruko više, 2004. obavljeno je 917 pregleda i konsultacija i td. Danas je broj onih koji dolaze u savetovalište toliki da se ozbiljno traže mogucnosti da se rad Savetovališta “protegne” na više dana.

- Najviše nam se javljaju mlade osobe koje žele da redukuju težinu, a potom srcani bolesnici. I jednima i drugima uspešno pomažemo, dok smo kod pacijenata obolelih od malignih bolesti, koji se takode masovnije javljaju, uglavnom nemocni. Pomažemo im jedino savetima koji imaju za cilj da im ublaže tegobe lecenja. Iako je prisutan problem neuhranjenosti kod mladih devojaka koje se izgladnjuju zbog modernog izgleda-dodaje dr Dražilovic.

R.R.D.

PD TEROMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC - EKOLOGIJA

USKLAÐIVANJE SA EVROPSKIM NORMAMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Privredno društvo „Termoelktrane i kopovi Kostolac” poslednjih godina intenzivno radi na zaštiti životne sredine, posle perioda 1991.-2001. kada se ovo Društvo, kao i citava Elektroprivreda Srbije suocavala sa ozbiljnim problemima u ovoj oblasti, jer je postojao sistem problema da se ostvari potrebna proizvodnja, te zadovolje bilansi.

Prema recima zamenika generalnog direktora PD TE-KO Kostolac, Dragana Jovanovica, u kriticnom periodu nije dovoljno ulagano u ekologiju, medutim od 2004. godine pitanje zaštite životne sredine pocelo je da se rešava, jer je u toj godini ovaj elektroenergetski gigant postao deo Evropske interkonekcije UCTE, a kasnije, 2006. potpisan je ugovor o pridruživanju energetskom tržištu jugostocne Evrope.

- „Opšte je poznato da Srbije nastoji da što pre dobije status kandidata za clanstvo u EU, a sve to pred elektroprivedni sistem stavlja velike obaveze u smislu poštovanja normi zaštite životne sredine koje propisuje Evropska unija, kao i lokalna i šira sredina, obzirom da svojim funkcionisanjem u nekim segmentima uticemo na kvalitet života. Poslednjih godina u tom smislu uradeno je dosta. Vredi reci da su i donacije koje smo dobijali u odredenom periodu bile usmerene ka rešavanju pitanja iz domena ekologije, a i krediti EAR su plasirani u tom pravcu. U svim termoelektranama u Srbiji imali smo lošu situaciju na odlagalištima pepela i šljake, to su velika postrojenja koja su dosta osetljiva na aerozagadivanje, odnosno razvejavanje sitnih cestica pepela vetrom, a što utice i na podzemne vode i u znacajnoj meri mogu da definišu njihov kvalitet. Ono što takode utice na životnu sredinu su elektrofilterska postrojenja u termoelektranama, a što se tice problema površinskih kopova tu imamo problem sa stalnim obnavljanjem šumskih zasada, zatim stalno pracenje uticaja kopova kroz vodu, vazduh, buku i prašinu. Mi stalno radimo podloge za projekat biološke rekultivacije odlagališta, a u toku su aktivnosti na izradi projekta za izradu postrojenja za precišcavanje fekalnih voda na površinskim kopovima, što je dosta važno. Slobodno mogu da kažem da je trenutno fokusiranje svih poslova dosta znacajnije na delu termoelektrana. Deo tih poslova je uraden, deo je trenutno u izradi, a deo je planiran. Kada ukupno gledamo korpus tih pitanja, nema ni jednog koga se nismo dotakli, veliki su poslovi, velike investicije i nije realno da se oni urade, niti za jednu, niti za nekoliko godina, ali zakljucno sa 2010. godinom mi ocekujemo da taj projekat dovedemo do kraja, zaklju-cno sa ugradnjom postrojenja za precišcavanje, odnosno odsumporavanje dimnih gasova. Treba istaci da mi, kao državno preduzece, placamo izuzetno visoke naknade za zagadivanje životne sredine, a ukupan iznos tih naknada za 2006. godinu premašuje milijardu i po dinara. Pored toga mi placamo takse za korišcenje voda i dobara od opšteg interesa, a ta finasijska sredstva mere se desetinama miliona, samo naknadu za korišcenje voda u 2006-toj smo platili 190 miliona dinara.” - kaže Jovanovic.

Direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije PD TE KO Kostolac, LJubiša Stevic, kao osnovne probleme iz domena ekologije u Kostolcu i Drmnu navodi: rešavanje pitanja pepelišta, aerozagadenje, koje je vec delimicno rešeno, ugradnjom elektrofiltera na TE Kostolac A, odsumporavanje dimnih gasova na Termoelektrani B, ugradnju elektrofiltera na blokovima B i otpepeljivanje tzv. gustom hidro mešavinom na blokovima B i A. Prema njegovim recima, do sada je u ovoj oblasti uloženo oko 35 miliona evra, a do 2010. godine ocekuju se investicije od oko 140 miliona evra, kako bi Kostolac sa okolinom postao ekološki zadovoljavajuca sredina.

U sledecem broju: “Rešavanje problema pepelišta”

L.L.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

PRIORITET PUTEVIMA

Tokom prošle nedelje krenulo se u konacno uredenje ulice Tabacka caršija, Trga Radomira Vujovica i Trga Oslobodenja, recju - strogog centra Požarevca. Posao je zapocet prošle godine, presvla-cenjem dela ove zone novim asfaltnim slojem.

U dogovoru sa Opštinom, Direkcija za izgradnju je prošle nedelje pristupila presvlacenju kolovoza u centru i istovremeno je definitivno iznivelisan kolovoz u zoni glavne požarevacke raskrsnice, gde se godinama, posle svake kiše, zadržavala voda u ogromnim kolicinama.

Centar za ugled

- Organizovali smo veoma opsežnu aktivnost, izvodac radova Preduzece za puteve “Požarevac” angažovalo je izuzetno veliki broj mašina i mehanizacije, kako bi što krace trajao zastoj u saobracaju. Zajednicki zadatak je bio: skinuti stari sloj asfalta a novi postaviti tako da u centru grada ne bude ni najmanje ulegnuce u kome bi se sakupljala voda. Da ne bude ni barice iz koje bi vrapci pili vodu! Posebnim trudom i zalaganjem izvodaca, cilj je postignut. Trg Radomira Vujovica je površine 2.700 kvadratnih metara i posao je koštao oko 2 miliona dinara. Trg Oslobodenja je, takode obuhvacen ovim poslom. Bio je u veoma lošem stanju, kolovoz je dotrajao i, kad se otvori mala rupa, zbog velike frekvencije saobracaja, proširi se za samo par sati. Krpljenje iziskuje veliko ometanje saobracaja a postiže se mali efekat: ne prode mnogo dana - stvori se novo oštecenje na drugom mestu. Kompletno presvlacenje je kvalitetnije, dugovecnije i ekonomski svrsishodnije re-šenje. Ukupno, cilj je da kolovoz u centru grada konacno bude u celini kvalitetno uraden. To je ogledalo Požarevca, tu dolaze svi žitelji ovog grada i cele Opštine, citavog kraja, pa i šire - tu dolaze gosti i zvanice i nije svejedno kakav utisak ostavlja kolovoz, kao uostalom i svi ostali sadržaji u centru, - kaže Zoran Peric, referent za puteve.

Uredenje centralne gradske zone prošireno je ovih dana i na Drinsku ulicu, prilazni put do zgrade negdašnjeg Nacelstva, danas SO Požarevac. Pored presvlacenja kolovoza, Drinska ce uskoro dobiti i novi trotoar.

ASfalt u tridesetak ulica

Ove godine Direkcija za izgradnju Opštine Požarevac realizuje veoma opsežan program asfaltiranja ulica. Sudeci po tome da je do sada odradeno više od polovine ukupnog posla, svi su izgledi da ce do kraja gradevinske sezone program biti u celini izvršen.

- U MZ “Cacalica” predstoji asfaltiranje Uskocke ulice, posao treba da pocne krajem avgusta, vrednost je oko 2,5 miliona dinara. U toj Mesnoj zajednici vec je asfaltirana ulica Pavla Jurišica - Šturma i, pošto su nam u tom poslu pretekla sredstva, upotrebicemo ih za asfaltiranje još tri ulice. U MZ “Vasa Pelagic” tokom jula i avgusta uracene su ulice Lole Ribara, Proleterska i Dalmatinska, kao i sokace Ðurda Brankovica. Ostalo je još ostrvo na uglu Šumadijske i Dalmatinske, - kaže Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije, i dodaje:

Na podrucju MZ “Braca Vujovic” u septembru cemo odraditi presvlacenje Svetosavske ulice, izmecu Branicevske, Dositejeve i Deligradske. Planirana vrednost je oko 1,7 miliona dinara. U MZ “Radna mala” obavljena je rekonstrukcija Kosmajske ulice, od ulice Bratstva i jedinstva do groblja, u MZ “Gornja mala” zapocet je posao na poplocavanju trotoara duž leve strane Kosovske ulice. Prema dogovoru, prethodno “Toplifikacija” i “Telekom” postavljaju svoje instalacije i uskoro krece i poplocavanje. U planu su i dve ulice u naselju “LJubicevo”, vec su pripre-mljene za presvlacenje asfaltom, dodaje Aca Pavlovic.

U MZ “Burjan” najkrupnija investicija je asfaltiranje Zmaj Jovine ulice, poceli su radovi u Petrovackoj ulici, Borskoj 1 i Borskoj 4. U planu su bile i Stiška, pored pruge, kao i Stiško sokace, ali je, u dogovoru sa Savetom MZ “Burjan” postignut dogovor da se u tim ulicama najpre sagradi kanalizacija, a planiranim sredstvima ce se asfaltirati ulica Bate Bulica 2.

Na prostoru MZ “Bulevar” odradeno je trasiranje i nasipanje šljunkom putnog pravca do mosta prema selu Nabrde. Uskoro ce poceti radovi na asfaltiranju ulica Ilije Petrovica i Sremske. LJubovijska je vec presvucena novim asfaltom.

KOSTOLACKI PUTEVI

- Na predlog GMZ Kostolac, sredstvima Ministarstva za kapitalne investicije uraden je put od TE Kostolac do Viminacijuma, dužine oko 3 kilometra. U toku su i radovi na izgradnji obilaznice Kostolac - Požarevac. Sagraden je deo od Kostolca do zone u kojoj su nerešena pitanja eksproprijacije, pa je posao nastavljen sa suprotne strane - od Požarevca ka Kostolcu. Put je dužine oko 7 kilometara, - dodaje Aca Pavlovic.

- Kad je rec o programu radova u GMZ Kostolac, vec je 90% posla odradeno. Sarajevska ulica je asfaltirana, u pripremi je Drvarska, uradeni su projekti za Dositejevu, Nušicevu i NJegoševu. Uradeni su trotoari u ulicama Saveza Boraca, Partizanskoj i Rudarskoj, a ovih dana pripremamo izradu jedne letnje pozornice i radimo trg u naselju “Crna udovica” sa jednom cesmom. Završen je stadion malih sportova u naselju “Kanal”, uradena je ulicna rasveta na putu za Petku, Trudbenicka od hotela do Partizanske, završena je i Drvarska, kaže Nenad Simic, direktor Direkcije za izgradnju.

Seoski putevi

- Sredstvima budžeta Opštine Požarevac asfaltirana je i glavna ulica u Batovcu, kao i plato ispred zgrade MZ. U pripremi je kružni put u Kasidolu. U MZ Poljana asfaltiran je put pored škole, kao i put do crkve Sestroljin. Pored korišcenja sredstava opštinskog budžeta, sredstvima Ministarstva za kapitalne investicije ove godine je završen put Bare - Beranje, uraden je i asfaltiran put Batovac - Brežane u dužini od blizu 5 kilometara, kao i put od Bradarca do manastira Rukumija.

Kanalizacija u 18 ulica

U proteklom delu gradevinske sezone odradeni su brojni i krupni poslovi na izgradnji fekalne kanalizacije. Ceni se da ce tokom ove godine biti uradeno još toliko.

- U planu je bilo 18 ulica, u 9 je kanalizacija vec uradena. Za razliku od asfaltiranja, izgradnja kanalizacije moguca je i pri lošijim vremenskim uslovima i nešto nižim temperaturama, pa ocekujemo da plan i program realizujemo u celini. Za nas je veoma bitno da smo poceli obimne radove na fekalnom kolektoru u ulici Rade Slobode. To je investicija od 36 miliona dinara. Ove godine nas ocekuju i radovi na Crpnoj stanici 5. Upravo se usaglašava projektna dokumentacija i vec ovih dana oglasicemo tender. Rec je o investiciji vrednoj oko 20 miliona dinara. I ove godine, po svemu sudeci, mali su izgledi da se reši kolektor u Knez Miloševom vencu. Ocekujemo da budžet obezbedi sredstva makar da se urade kišni kolektori od Prilepske do ulice Koste Abraševica, cime bi se sprecilo da Karadordeva bude potopljena posle svake kiše, - kaže Nenad Simic.

U Direkciji isticu da su završili celokupan ovogodišnji program izgradnje trotoara u 15-ak ulica u Požarevcu. Završena je i kompletna projektna dokumentacija za sve radove u ovoj godini.

Posao do prvog snega

- Što se tice programa Fonda za razvoj, dobar deo sredstava realizuje se preko Direkcije. Mi smo vec oglasili dosta tendera iz tog programa: fekalni kolektor u ulici 27. aprila, vodovodna mreža u Svetosavskoj i Uzun Mirkovoj, fekalna kanalizacija u ulici Cirila i Metodija. Poceo je da se radi krov na svlacionici fudbalskog igrališta u Beranju, pocela je sanacija putne mreže u Trnjanu, sanacija Doma kulture i sanitarnog cvora u Prugovu, pocece uskoro asfaltiranje prikljucnog puta na regionalni u Bratincu, takode i radovi u Lucici, Dubravici, Nabrdu…, - istice Simic.

Sveukupno, ove godine Direkciji je iz opštinskog bu-džeta opredeljeno 520 miliona, od cega je za 7 meseci povuceno 296 miliona. Iz Fonda za razvoj je povuceno 25 miliona. S obzirom da ove godine Fond za razvoj raspolaže sa 120 miliona, do kraja godine, do prvog snega, predstoje zamašne sa investicije preostalim sredstvima.

D. MILENKOVIC

DANI POLJA SUNCOKRETA, SOJE I KUKURUZA U KULI

STIGLA EVROPA U STIG

U organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Zemljoradnicke zadruge “Vitovnica” Kula proteklog petka na oglednim parcelama u Kuli održani su Dani polja suncokreta, soje i kukuruza.

Pozdravljajuci goste Bogoljub Jevtic, direktor Zemljoradnicke zadruge “Vitovnica” istakao je da ova manifestacija tradicionalno vec osmi put zaredom okuplja na jednom mestu poljoprivredne proizvodace i strucnjake sa novosadskog Instituta, a sve u cilju unapredenja poljoprivredne proizvodnje. Na daljini od 3 km koliko pokriva katastarska opština Kula i Z.Z.”Vitovnica” novosadski hibridi zastupljeni su na 60 -70% površina, dok su 30 -40% parcela zasejane semenima ostalih selekcionih kuca. Suncokret koji je na vreme posejan i gde je primenjena potpuna agrotehnika dobro je podneo sušu i mogu se ocekivati solidni prinosi, a cena ce najverovatnije iznositi 250 -270 eura po toni.Kod kukuruza najbolje su se pokazali NS 6010 i Zenit i zbog toga su i najzastupljeniji u Stigu.

“Prilikom organizacije dana polja poceli smo sa suncokretom, pa smo narednih godina to proširili na kukuruz, soju, uljanu repicu, a namera nam je da uvedemo i šecernu repu. Uljana repica i pored nepovoljnih uslova prilikom setve, odnosno nicanja dala je dobar prinos od oko 3 tona po hektaru i sa cenom od 230 eura po hektaru spada u red isplativijih kultura. Naša zadruga kreditira celokupnu proi-zvodnju uljane repice sa garantovanom cenom od 210 eura po toni, sa tim da ce cena najverovatnije biti veca”, rekao je izmedu ostalog Bogoljub Jevtic.

POLJOPRIVREDA - STRATEGIJA RAZVOJA OPŠTINE

Predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic u svom obracanju rekao je da je strategija razvoja naselja u opštini Malo Crnice okrenuta prema poljoprivredi, proizvodnji hrane i seoskom turizmu. “Ono što se radi u ravnom Stigu još jedan je dokaz da medu poljoprivrednicima ima želje i volje da se proizvodi ono što je na tržištu isplativo, a poljoprivreda mora da ima bolji tretman u sistemu privredivanja, što znaci da se pored proizvodnje hrane mora raditi na organizovanju i povecanju preradivackih kapaciteta s obzirom da mlin “Mlava” vec duži niz godina ne radi, a bio je okosnica razvoja poljoprivrede na podrucju opštine Malo Crnice. Sa novosadskim institutom Z.Z. “Vitovnica” ostvarila je izuzetnu saradnju i samo na takav nacin moguce je stvoriti adekvatne uslove za život i rad u seoskim sredinama, kako bi mladi ostali na selu i mogli normalno da žive od svog rada. Želim da se spoj izmedu zemljoradnickih zadruga i strucnih instituta unapredi i da se svake godine postižu bolji rezultati na dobrobit sela”, istakao je Miodrag Dragance Markovic.

SUNCOKRET OTPORNIJI NA SUŠU

Situacija ove godine prilicno je teška za neke prolecne kulture kao što su kukuruz i soja zbog visokih temperatura i velikog manjka padavina. Sa druge strane suncokret i pored nepovoljnih uslova izuzetno je zdrav ima vrlo malo bolesti i ove godine prinosi ce biti na nivou prošlogodišnjih.

“Ove godine u saradnji sa našim domacinima postavili smo oglede suncokreta, kukuruza i soje. Novosadski asortiment poznat je po tome što je prilagoden za ovakve uslove, jer je stvaran na ovakvom terenu i prilagodeniji je ovakvim uslovima nego što su to neki introdukovani hibridi. Na demopolju suncokreta zastupljeno je osam hibrida koji imaju perspektivu u ovim krajevima. Hibrid “Bacvanin” je namenjen regionima u kojima ima nove rase volovoda. Veoma je atraktivan za polinatore, sa visokim sadržajem ulja, daje visoke prinose i dobar kvalitet semena. Srednje kasni hibrid “Somborac” sa vegetacijom od 107 -116 dana nešto je kasniji od NS 111 i ocekujemo ozbiljniju prodaju. Hibrid “Perun” ima nešto kracu vegetaciju i spada u rane do srednje rane hibride sa vegetacijom od 105 -110 dana i namenjen je za regione gde ima volovoda. Hibrid “Velja” je rani do srednje rani hibrid koji se gaji vec duže vremena nešto se ranije skida, daje visok prinos i visok sadržaj ulja. Svi hibridi imaju unete otpornosti na najvažnije bolesti (fonopsis, suncokretov moljac). Sledeci hibrid “Šumadinac” spada u rane hibride sa dužinom vegetacije od 97 -105 dana, dobro se pokazao u sušnim uslovima Ukrajine, tako da ako se sada pokaže, od naredne godine punim jedrima ide na tržište. Trenutno najbolji hibrid je “Sremac” jer dve godine u mreži mikroogleda dao je najbolje rezultate na više lokaliteta. U 2005.godini kada je bilo dosta kiše u fazi nalivanja zrna i u prošloj koja je bila normalna za razvoj pokazao je dobre rezultate. Ako se u ovoj ekstremno sušnoj godini Sremac u mreži mikroogleda pokaže kao dobar nema dileme da ce narednih deset godina dominirati na ovom tržištu. Hibrid “Baca” je najuljaniji sa 55% ulja, dok NS 111 bice zastupljen još pet godina. Sada se stvaraju i hibridi otporni na herbicide iz grupe imidozolinona tako da je moguca borba protiv širokolisnih korova i volovoda, a do kraja godine dobicemo i hibride otporne na herbicide iz grupe sulfonilurea tako da je moguce uništavanje palamide u suncokretu”, rekao je u svom izlaganju dr Vladimir Miklic, upravnik Zavoda za uljane kulture.

Uljana repica za biodizel

Dr Ana Marjanovic Jeromela dala nam je bliže informacije o proizvodnji uljane repice koja se sve više gaji sa pojavom biodizela. Pocetkom septembra je vreme setve, a svoju vegetaciju uljana repica završava u vreme žetve jecma krajem juna. Ona daje rentabilan prinos i u našim agroekološkim uslovima je jako dobar predusev. Skida se rano i usevu koji dolazi nakon nje ostavlja cistu parcelu dobrog fizickog sastava, a i najbolji je prirodni herbicid. Prošle godine zasejana je na 15 -16.000 hektara, a ove godine ce najverovatnije biti zastupljena na 60.000 hektara. Najviše su zastupljene sorte Slavica i Banacanka, a priznate su još i sorte Nena i Kata.

D. Dinic

POŽAREVAC: ZELENA PIJACA KAO NOVA

PIJACA ZA 21. VEK

Prošlog petka oko 10 sati, požarevacki gradski park je odjekivao od svirke duvackog orkestra “Složna braca” Nije baš da im je izvodenje “Marša na Drinu” bilo za nastup na etno festivalu u Guci, ali je podgrejalo raspoloženje brojnih znatiželjnika koji su se zacas okupili ispred ulaza u “pijacu u krugu”. Ovo im je bila svojevrsna pozivnica da prisustvuju svecanom cinu otvaranja renovirane pijace, koja je za nepun mesec dana od “ružnog paceta” grada, pretvorena u pijacu za 21. vek. Uz asistenciju Dušana Vujicica, prvog coveka požarevacke opštine i Ivana Grubetica, predsedsednika SO, clanovima opštinskog Veca i direktorima javnih preduzeca, vrpcu je presekao Saša Valjarevic, direktor JKP “Komunalne službe”.

- Posle dugogodišnjih neostvarenih obecanja mojih predhodnika, koji su verovatno imali želju da ovako nešto urade, ali možda nije bilo objektivnih mogucnosti, a za svega dve godine mog direktorovanja u JKP-u, uspeli smo da renoviramo i osavremenimo ovu pijacu, koja je žila kucavica u snabdevanju gradana svežim vocem, povrcem, mlecnim proizvodima, ribom, jajima, piletinom i ostalim vrstama mesa, kao i drugim potrepštinama neophodnim domacicama za pripremu dobrog rucka. U renoviranje, rekonstrukciju i osa-vremenjavanje pijace naše preduzece je uložilo 4,5 miliona dinara, a izvodac radova je smederevsko preduzece “Minel-enim” cije kvalitetno poslovanje je dobro znano “sa ove shrane Morave”. Pored ove pijace, osavremenili smo i kostolacku, s tim što je u nju uloženo znatno manje novca, jer je ona bila u daleko boljem stanju. Tu je samo zamenjena pokrivka, a radovi su koštali 300 hiljada dinara. Sledeca je na redu pijaca na uglu Lole Ribara i Šumadiske ulice.. Istovremeno, tehnicki smo opremili i ostale naše radne jedinice, koje danas sve uspešnije i bolje odgovaraju potrebama gradana i-urbanog življenja. Još jednom bih i ovom prilikom izrazio zadovoljstvo što je opštinsko rukovodstvo podržalo naše napore, te im se zahvaljujem u svoje licno ime, kao i u ime svih zaposlenih u JKP “Komunalne službe”. Zahvaljujuci njihovoj podršci mi smo sada jedno moderno i stabilno preduzece koje može da se pohvali i realizacijom jedne ovakve pijace, kakvu smo danas svecano otvorili-rekao je Saša Valjarevic.

U svom obracanju prisutnima, Dušan Vujicic nije krio oduševljenje novim izgledom pijace, naglasivši da je njime dostignut evropski nivo. On je istakao da se lokalna samouprava odrekla “svog” dela prihoda od sedmojulskog vašara, cime su stvoreni dodatni uslovi da se pijaca konacno dovede u red, naglasivši da se ova Opština uvek opredeljuje za projekte od cije realizacije ce imati koristi širi sloj gradana.

- Znamo mi da našem gradu mnogo toga lepog i korisnog još nedostaje, ali, nažalost, nema para za sve. Ne kažem da jednom broju Požarevljana ne bi uslišili želju da dobiju zatvoren bazen ili da se konacno završi nova bolnicka zgrada. U politicki marketinškom smislu od jedne ovakve investicije možda bismo imali više koristi, ali mi tako necemu nikada nismo težili. Na primer, danas ova pijaca odiše cistocom. Svetla je i veoma pregledna, opremljena savremenom uredajima, od rashladnih vitrina, pa do pokrivke koja zadržava štetne UV zrake. Na njoj prodaju i kupuju stotine žitelja ove Opštine, a ovim ulaganjima smo im omogucili da to rade komfornije i zdravstveno mnogo bezbednije- rekao je specijalno za naš list predsednik Vujicic.

Na pijaci je izvršena rekonstrukcija dotrajalih postojecih bocnih strana i pokrivanje središnjeg dela. Prvobitno je kupljeno 10 rashladnih vitrina, ali kako su usledili novi zahtevi zakupaca, kojima je ovaj nacin prodaje mlecnih proizvoda masovno vratio poverenje kupaca i u najvrelijim letnjim danima, nabavljeno je još pet, a planirana je i kupovina bar još pet rashladnih vitrina. Ovim je izvršena pre roka i zakonska obaveza propisana za preduzeca koja se bave prometom mlacnih proizvoda.

Naše preduzece je autor projekta i izvodac radova na uredenju pijace, m da smo u ovom gradu poznatiji kao izvodaci radova na sistemu toplifikacije. Inace, firma se po prvi put bavi ovakvim radovima, pa sam samim tim zadovoljniji uspešno obavljenim poslom. Mislim da ce na ovaj nacin svim prodavcima biti poboljšan život i rad na pijaci, a kupcima preglednija i komfornija kupovina. Uz to sam i covek koji živi u Požarevcu, što znaci i da sam neko ko ce kao kupac ubuduce koristiti ovaj prostor- rekao je na otvaranju dordije Bojatovic, naglasivši da su pri rekonstrukciji korišceni najsavremeniji materijali, posebno za pokrivku, koja je hit u današnjem gradevinarstvu.

JKP “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

VELIKO SPREMANJE PRED LJKI

U našem narodu od vajkada važi pravilo da se pred važne dogadaje obavlja takozvano “velko spremanje”, odnosno da se dodatno ureduje vec uredeno, kako bi dom ili neki drugi prostor tog znacajnog datuma zablistao nekim novim sjajem.

Slicno je i sa požarevackim Javnim komunalnim preduzecem “Komunalne službe” gde se poslednjih par sedmica cine dodatni napori kako bi Požarevac takoreci “izglancali” i dali mu sjaj u ocima brojnih posetilaca koji ce 1. i 2. septembra doci da i ove godine prate LJubicevske konjicke igre.

- Srecom, vreme paklenih julskih vrucina je za nama, mada je i avgust prilicno topao, medutim, da se izdržati. U vreme tropskih vrucina, i pre preporuke Vlade Srbije, mi smo uradili preraspodelu radnog vremena. Radili smo i od 5 ujutru, pa do 11. Pravili smo pauzu do vecernjih sati, pa smo nastavljali da dovršimo dnevne obaveze, najcešce u intervalu izmedu 18 i 20 sati. Zelene površine smo zalivali u 4 ujutru sa više ekipa. Obzirom da smo se tehnicki opremili, jer smo pored velikih cisterni za vodu kupili od Fabrike mašina “Morava” i jednu manju od 450 litara, mogli smo da zalijemo sve novozasadene sadnice i cvece (njihovo zalivanje zahteva slabiji mlaz vode od mlaza kojim se peru ulice). Ekipe naših ranoranilaca su uspele da sacuvaju veci deo biljaka koje smo u okviru prolecnog uredenja zasadili. U relativno dobrom stanju su i travnjaci, tako da ocekujemo da ce zelene površine u gradu biti zadovoljavajuce i za najvece kriticare. Jedini problem predstavlja zelena površina oko spomenika Milenku Stojkovicu, gde je na mali sloj zemlje postavljena “tepih trava”. Zbog toga se samoj zemlji nije moglo zadržati dovoljno vlage, posebno zbog cinjenice da je ovo zeleno ostrvce izloženo suncu u najtoplijem delu dana. Na ovom prostoru ce se obaviti rekultivacija, cim to bude moguce, a termin ce diktirati prirodne zakonitosti vezane za sadnju.

Na Organizacionom odboru ovogodišnjih LJKI inicirao sam da se sa svim aktivnostima zapocne pre nego ranijih godina. Sa naše strane, uredicemo sve prilaze gradu, što podrazumeva cišcenje divljih deponija koje nesavesni gradani i pored video nadzora uporno prave (uvek pronadu neki ugao koji kamera ne pokriva ili bacaju smece na novoj lokaciji koja im se ucini zgodnom). Radovi na Hipodromu su takode startovali na vreme kako bi se otklonili svi, pa i najmanji nedostaci, uoceni na prvoj ovogodišnjoj konjickoj trci povodom prvomajskih prazika. U ovaj posao su se ukljucile i ekipe našeg Preduzeca. Doduše, prošle godine su na Hipodromu obavljeni svi znacajniji zahvati, a sada se ovaj prostor samo doteruje. Pored toga, planiramo da detaljno uredimo i jedan broj novih ulica predvidenih za proširivanje odvijanja sve brojnijih pratecih manifestacija. Tako naprimer, planira se etno izložba, prodajna izložba meda i pcelinjih proizvoda, kao i takozvana “Ulica kulture” koja ce ubuhvatiti Muzej, Galeriju i slicno-ispricao nam je Saša Valjarevic, direktor JKP-a.

Prošle godine su komunalci uredili “niciji” prostor na ulasku u Požarevac i to ne samo zapušteni deo izmedu pruge i puta ispred ulaska u industrijski deo grada, vec i deo koji bi po logici stavri trebalo da održava neko drugi. Trimerima je poseceno šiblje i citava polja opasne ambrozije koji su se prostirali duž puta vec od naplatne rampe, a posebno ka LJubicevu. Kako poseceno ponovo izraste, komunalci, posebno radna jedinica “Zelenilo” ce se i ove godine angažovati na uredenju svih prilaza Požarevcu. Naravno, ovome ce predhoditi dogovor sa nadležnima i njihovi adekvatni nalozi. I to ne samo zbog LJKI, vec i zbog zdravlja samih gradana koje bi pogodilo cvetanje opasne korovske ambrozije.

R.R.D.

HUMORESKA

CIRKUS

Kakvi sve arlekini, komedijanti, varalice i protuve nisu prolazili kroz našu zemlju i za sobom ostavljali pustoš. Što materijalnu, što duhovnu, na dobrobit jedino onih koji su se "primili", odnosno, koji su prihvatili taj zanat. Što po zemlji, što po vazduhu (razne "štuke" i "fantomi" preletali su našu zemlju), tako da je vazduh ostao dosta kontaminiran, drugim recima, zagaden, a narod zgaden i iznenaden.

O cirkusima, narocito sa zapada, necemo ni da govorimo. Narod im je aplaudirao, smejao (im)se, a oni su uzimali pare i odlazili dalje. NJihove veštine nastavili su, sa ne manje uspeha, naši talenti za volšebno uzimanje para od osiromašenog naroda.

Evo, narode, gledajte ljudi, ovo nema na svetu, a i šire! Ovo ima samo u Srbiji, brale, med šljivama i tikvama, me" snom i mlekom! Covek na trapezu, koji pobija sve zakone matematike i... fizike! Bravo, majstore!

A sada covek bez glave! Verovatno Srbin! Tako je, tacno! Bravo, gospodine, pogodili ste, to je naš covek, veoma poznat u Srbiji, a i uže! Bravo (polu)covece, kako se samo snalazi bez glave, to ti je da zaplaceš! Ali, ovde ti glava i nije toliko potrebna!

Evo i žene zmije! Jeste, zmija, a žena ili obratno, ko ce ga znati? Uglavnom leži a hoda, palaca jezikom, ali ne plašite se, nije otrovnica i sita je. Tri muža je sahranila, odnosno, progutala.

Cuveni dreser i ukrotitelj divljih životinja pokazace vam, na efektan nacin, kako se postupa s ljudima, pardon, s krokodilima, tigrovima i majmunima.

Sada cete videti nevidljivu ženu! Neponovljiva tacka! Kako je nema? Pa ne možete da je vidite jer je nevidljiva, ali tu je negde, nego nema njenog muža, on ne sme ni nos da promoli od ovde prisutne mu supruge.

I sada, dok nevidljiva žena odlazi svom mužu, nastupa najveci klovn na svetu, cuveni Ludu, kojim se naša zemlja može ponositi! I dok on izvodi svoje vragolije, kao šlag na tortu il kao višnja na Tašmajdanu, neka se pripremi poslanik...

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ma, kakvo more, pomislite samo na "Titanik"! Da se slediš!

- Ja ni kao brodolomnik ne mogu da se bucnem u more!

- Dobar je i seoski turizam. Vreme je da se kupe šljive!

- Kad policajci ciste svoje redove, svaki pošteni gradanin cvika!

- Uskoro ce LJKI pa se sreduje centar grada. I konji znaju šta je lepo!

Miodrag LazareviC

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U PERIODU OD 4.08.2007.-10.08.2007. GODINE U PORODILIŠTU OPŠTE BOLNICE "DR VOJA DULIC" U POŽAREVCU ROÐENI SU:

SINOVE SU DOBILI:

Dejana i Dejan Dmitrov iz Kostolca, Lenka Pešic i Bojan Manojlovic iz Bubušinca, Stojana i Saša Milovanovic iz Požarevca, Sadeta Bekteši i Ajvajz Morina iz Kostolca, Danijela Bogojevic i Miroslav Trailovic iz Klenovnika, Vanja i Saša Novkovic iz Požarevca, Milica i Ivan Životic iz Miljevica, Ana Gagic i Aivan Nacic iz Požarevca, Vesna Acimovic i Predrag Dulic iz Požarevca, Marijana i Zlatko Markovic iz Zatonja, Milena Markovic i Goran Ikonic iz Poljane, Jasmina Davidovic i Dejan Bežinarevic iz Ševice, Ilvira LJatifi i Orhan Ibrahimovic iz Kostolca, Svetlana i Zoran Tasic iz Aleksandrovca i Jelica i Saša Jovanovic iz Požarevca.

KCERKE SU DOBILI:

Željka Abramovic i Živorad Stevic iz Žagubice, Biljana i Miroslav Tomic iz Požarevca, Hilda i Goran Markovic iz Požarevca, Nataša i Nenad Nešic iz Požarevca, Lidija i Dušan Kožokar iz Požarevca, Marina i Boban Živkovic iz Boževca i Jelena i Goran Duruzic iz Neresnice.

U OPŠTINI KUCEVO

REALIZACIJA PROJEKTA "POVRATAK GASTARBAJTERA"

KUCEVO.- U periodu od 20. jula do 11. avgusta 2007. godine, u saradnji sa Art Linkom iz Beograda, Centrom za kulturu “Veljko Dugoševic”, i uz logisticku podršku Opštine Kucevo, u ovom gradu na Peku realizovace se projekat pod nazivom “Povratak gastarbajtera”. Projekat su podržali Turisticka organizacija Kucevo, Javno preduzece “Srbija šume”-šumsko gazdinstvo “Severni Kucaj” Kucevo i Holandska ambasada u Beogradu, a generalni pokrovitelj projekta je Lokfeler Brothers Fund.

- Ovaj projekat sadrži niz edukativnih seminara sa lokalnim saradnicima iz oblasti umetnosti, kulture, ekologije, infarstrukture, industrije, ekonomije i turizma. Umetnici sada rade prakticno, svako od njih uradice nešto što ce na zajednickoj izložbi 11-og ovog meseca izložiti i pokazati našim gradanima - kaže direktor Centra za kulturu “Veljko Dugoševic” Kucevo, Jasmina Blagojevic.

Seminar je medunarodnog karaktera, jer pored naših ljudi sa podrucja Opštine Kucevo u dijaspori, ucestvuje i 20-tak umetnika iz Amerike, Engleske, Holandije, Nemacke, Srbije...

- Cilj ovog projekta je da moje kolege umetnike privolimo da ulažu u ovaj kraj ne samo u razvoju kulture, vec i u ostalim oblastima, a sve u interesu da Kucevo i Homolje doživi razvoj koji mu pripada - dodaje kucevacki slikar Miodrag Nadlacki.

Ucesnici likovne kolonije u gradu na Peku rade u okruženju i predstavljace svoje stvaralaštvo pokušavajuci tako da ostvare svoj autentican doživljaj na ovu temu o povratku gastarbajtera.

- Ova inicijativa je dobra za ovaj kraj, jer naši umetnici koji rade na ovom projektu i koji stvarajajuci žele da ostave za sobom neki proizvod koji ce poslužiti drugima, da se mogu njime baviti i živeti od njega. Svi ovi umetnici rade volonterski bez naknade, cisto iz humanih razloga - kaže idejni tvorac ovog projekta, Noa Trester.

Jedna od ucesnika ovog projekta Nemackog porekla Ana Šhifer koja živi i stvara u holandskom gradu Roterdamu, pokušava da na nemackoj marki naslika srpski grb, što joj kao uzorak koristi naša zastava.

-Želim, tako da ostavim svoj utisak koji sam stekla ovih desetak dana ovde u Kucevu i Srbiji, da ste vi divni ljudi, i da vam je mesto medu gradanima Evrope - rekla je Šhifer.

Nastavnik likovnih umetnosti iz Beograda Daliborka Pešic koja slika na tekstilu i platnu, iz prodavnice je uzela garderobu na kojoj ce napraviti sliku po sostvenom izboru i ponovo je vratiti vlasniku.

- Gledate crtež na osnovu kojeg cu raditi mural na zidu autobuske stanice u Kucevu. Specijalizovala sam se za ovu vrstu slikarstva, u kome uživam kada slikam na zidovima zgrada, a kada završim, sa sobom ostavljam nešto što ce gradani tog grada videti - kaže slikarka Anica Radovanovic iz Majdanpeka koja je u ekipi umetnika iz Srbije za realizaciju projekta “Povratak gastarbajtera” u Kucevu.

LJ. Nastasijevic

PETROVAC NA MLAVI

GRAD TUKAO LETINU

Minulog cetvrtka deo opštine Petrovac na Mlavi bio je zahvacen gradom. Grad velicine oraha tukao je letinu u atarima Velikog Laola, Krvija, Tabanovca i Šetonja. Ima šteta na vocu, povrcu i poljoprivrednim kulturama, ali nisu znacajnije.

Zanimljivo je to da su cesto delovi ove mlavske opštine meta gradonosnih oblaka i da retko koje nevreme ne zahvati ovo podrucje.

ISPRAVKA

DIREKTOR, A NE VRŠILAC DUŽNOSTI

U našem listu od 7. avgusta omaškom potkrala se greška na 10. strani u tekstu “Dvostruko slavlje u Elektromoravi. Pogrešno je navedeno da je Pavle Pavlovic vršilac dužnosti direktora požarevacke Elektromorave. Tacno je sledece: Pavle Pavlovic je od prvog februara direktor Ogranka Elektromorava Požarevac. Izvinjavamo se zbog ove nehoticne greške

OBAVEŠTENJE

DEZINSEKCIJA

Planirani period za sistematsku dezinsekciju za gradove Požarevac i Kostolac, naselja Zabela i LJubicevo i priobalna naselja u pojasu korita reke Dunav, Mlave i donjeg toka reke Velike Morave je od 13. do 23. avgusta 2007. godine u vecernjim casovima.

Suzbijanje komaraca obavice se avio zaprašivanjem i tretmanom sa zemlje. Tacan datum dezinsekcije utvrdice se kada se stvore uslovi u pogledu temperature i vlažnosti vazduha u jednom danu, o cemu ce biti izdato naknadno obaveštenje. Obaveštavaju se pcelari da u navedenom roku preduzmu odgovarajuce mere za zaštitu pcela.

Dezinsekciju, na osnovu ugovora sa Opštinom Požarevac obavice “Ekosan” d.o.o. iz Beograda.

HALO 92

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dragoslava T. (1953) i njegove cerke Olgice T. (1975) oboje iz Carevca, opština Veliko Gradište, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo nasilje u porodici. Oni su osumnjiceni da su u dužem vremenskom periodu primeljivali nasilje nad, sada pokojnom Jevrosimom Trifunovic iz Carevca. Izvršenom obdukcijom utvrdeno je da je smrt nastupila usled postojanja intenzivnog zapaljenja pluca, preloma rebara, preloma leve ramenjace, uz postojanje velikog broja povreda po telu nanetih tupim predmetom. Osumnjiceni su uz krivicnu prijavu predati istražnom sudiji Okružnog suda u Požarevcu, koji im je odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Miroslava A. (1987) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja i nepružanje pomoci licu povredenom u saobracajnoj nezgodi. Miroslav je osumnjicen da je 04. 08. 2007. godine oko 23,45h, upravljajuci putnickim vozilom "ford GAA", prethodno se ne uverivši da može izvršiti bezbedno preticanje na raskrsnici Partizanske ulice i ulice Vase Pelagica, udario motociklistu koji se kretao iz suprotnog pravca. Nakon saobracajne nezgode vozac putnickog vozila Miroslav A. pobegao je sa lica mesta. U ovoj saobracajnoj nezgodi teške telesne povrede zadobili su vozac motocikla Slaviša S. (1971) iz Požarevca u vidu preloma tri rebra. Teške telesne povrede zadobio je i suvozac na motociklu Saša M. (1969) iz Požarevca u vidu preloma levog lakta.

Istog dana policija je pronašla nesavesnog vozaca i putnicko vozilo parkirano u dvorištu porodicne kuce, osumnjicenog je lišila slobode i uz krivicnu prijavu predala Istražnom sudiji opštinskog suda u Požarevcu.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Miroslava N. (1987) i njegovog brata Ivana N. (1988) obojica iz Petrovca, zbog osnovane sumnje da su izvršili razbojništvo, teške krade i krade, toko 2007. godine, na teritoriji opštine Petrovac. Ivan je osumnjicen da je tokom jula meseca izvršio razbojništvo u prodavnici mešovite robe “Grin 3” u Petrovcu, koristeci “fantomku” i plasticni pištolj koga je, kako navodi, nakon izvršenog krivicnog dela bacio u reku Mlavu. On je osumnjicen i za krivicno delo provala porodicne kuce u Petrovcu, gde je nakon izvršene premetacine oduzeo pronadeni novac. Miroslav je osumnjicen za tešku kradu izvršenu u prodavnici mešovite robe “Mala Viva” u Petrovcu, dok su oba brata osumnjicena za kradu na kupalištu pored mosta u Petrovcu kada su oduzeli torbicu sa novcem, mobilnim telefonom i licnom dokumentacijom. Jedan deo pokradenih predmeta policija je pronašla i vratila ih oštecenim vlasnicima.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu projavu protiv Borivoja T. (1960) iz Opova i Mevludina H. (1961) iz Zemuna, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo nedozvoljena trgovina i falsifikovanje isprave. Oni su, nemajuci ovlašcenja za bavljenje trgovinom za prodaju nafte i naftnih derivata, kao fizicka lica, nabavili “na crno” oko 11.00 litara lož ulja, koristeci pri tom falsifikovanu dokumentaciju u nameri da ostvare protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 731.500,00 dinara. Švercovano lož-ulje policija je oduzela, a protiv osumnjicenih podnela krivicnu prijavu.

- Požarevacka policija lišila je slobode Srdana L. (1978) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo krada. Policija je uhvatila na delu Srdana dok je obijao putnicko vozilo, parkirano u ulici Stari Korzo i iz auta ukrao CD plejer. Osumnjiceni se tereti i za obijanje veceg broja putnickih automobila u popodnevnim i vecernjim casovima, parkiranih uglavnom u užem centru grada. Jedan deo oduzetih predmeta policija je pronašla i vratila ih vlasnicima, dok je osumnjiceni, uz krivicnu prijavu predat Istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu.

- Dana 07.08.2007. godine oko 09.15 casova na podrucju opštine Požarevac, na raskrsnici magistralnog puta M251 i lokalnog puta za naselje Brežane dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj su tri lica zadobila lake telesne povrede, a jedno teške telesne povrede.

Vozac Novica Ž. (1948) iz Brežana, opština Požarevac, upravljajuci putnickim vozilom marke “Opel vektra” nije ustupio pravo prvenstva putnickom vozilu marke “Pežo 307” koje se kretalo magistralnim putem, niti se zaustavio na saobracajni znak “obavezno zaustavljanje”. Vozac put. vozila marke “Pežo 307” Veroljub N. (1958) iz Kladova ceonim delom svog vozila udario je u putnicko vozilo “Opel vektra”. U ovoj saobracajnoj nezgodi teške telesne povrede zadobila je putnica u put. vozilu “Pežo 307” Jelena J. (1986) iz Kladova, lake telesne povrede su zadobila oba vozaca putnickih vozila, kao i suvozac u put. vozilu “Pežo” LJiljana N. (1959) iz Kladova. Svi povredeni prebaceni su u Opštu bolnicu “Dr Voja Dulic” u Požarevcu.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE U POŽAREVCU

OKRUGLI STO O JAVNIM RADOVIMA U SRBIJI 2007/2008. GODINE

RADICE SE OBJEKTI OD OPŠTEG INTERESA

U sali Skupštine opštine Požarevac u organizaciji Saveta Roma za medunarodnu saradnju Srbije održan je okrugli sto na kome su pored predstavnika Roma iz cele Srbije ucešce uzeli i predstavnici lokalne samouprave, Crvenog krsta, Nacionalne službe za zapošljavanje i Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

Predsednik Saveta Roma za medunarodnu saradnju Srbije, Miroslav Veljkovic, pozdravio je prisutne i posebno LJuana Koku, šefa Sekretarijata za sprovodenje nacionalne strategije Roma pri službi za ljudska i manjinska prava u Vladi Republike Srbije. On je na pocetku izlaganja istakao da su za ove poslove koji predstoje neophodni projekti a da su to projekti od opšteg interesa za život i rad Roma. Radice se o unapredenju nacina života u naseljima gde živi ova populacija, a vec su neki projekti u planu. Rec je o sredivanju naselja (vodovod i kanalizacija), cišcenju citavih naselja i osposobljavanju za normalan život. Posebno je zani-mljivo i to da se u citav projekat ukljucuje i Nacionalna služba za zapošljavanje koja ce omoguciti da se u ove poslove ukljuce i nezaposleni Romi za poslove koji budu ustupljeni preduzecima koja ce ih raditi. Sonja Miric savetnik za odnose sa poslodavcem je to objasnila tako da ce služba obezbedivati posao onima kojima je on potreban. Neki od poslova ce se raditi ove ali i narednih godina. Kada je rec o uredenju prostora postavljeno je i pitanje da li ce ostati obaveza da se taj prostor održava stalno ili ce po završetku posla ponovo sve biti po starom.Sve je zamišljno dobro i svakako ce popraviti nacin i uslove života u romskim naseljima, a ocekuje se i da u ovom projektu znacajno pomogne i lokalna samouprava. Sredstva za ove poslove su obezbedena a rec je o znacajnoj sumi sa kojom ce moci mnogo toga da se uradi.

M.N.

NA DUNAVU KOD GOLUPCA U TOKU JE PRVENSTVO DRŽAVE U JEDRENJU NA VODI ZA KLASU M-550

BELA JEDRA NA DUNAVU

GOLUBAC. - U organizaciji Jedrilicarskog saveza Srbije, Jedrilicarskog kluba Zemun i opštine Golubac, u ovom gradu na Dunavu se održava prvenstvo države u jedrenju na vodi, a otvoren je i kamp za najperspektivijije jedrilicare u Srbiji.

Vec 30 godina Golubac je stecište sportova na vodi. Izgradnjom Jedrilicarskog centra stvoreni su uslovi da ovaj kraj postane Centar sportova u Srbiji, a i u Evropi. širina Dunava, povoljni vetrovi i najšire regatno polje na ovoj medunarodnoj reci su preduslovi da jedrenje postane sport broj jedan na vodi.U toku je prvenstvo Srbije u jedrinje na vodi za klasu “Mikrotoner”-odnosno “EM-550”.

- Trenutno ovde ima više od 30 velikih brodova, oko 80 ucesnika i državno prvenstvo bi trebalo vec da krene, ali ponavlja ista situacija kao i proteklih godina, da kada treba trka da krene nema vetra. Ali nadam, se da ce ga biti i da ce ljubitelji jedrenja moci da vide naše takmicare na delu, kaže Generalni sekretar Jedrilicarskog saveza Srbije, Miroslav Šebek.

Jedrilicarski savez Srbije uz pomoc opštine Golubac pre desetak godina izgradio je Jedrilicarski centar sportova na vodi, jedini ovakve vrste u Srbiji. Zbog vremenskih neprilika ove godine umesto u Golupcu održana je Medunarodna veslacka regata na Palicu, ali u Jedrilicarskom savezu Srbije postoji ideja da ovaj gradic na obali Dunava jednoga dana postane i Evropski jedrilicarski centar. Posle Golupca jedrilicari se sele u Donji Milanovac gde ce ucestvovati na Medunarodnom kupu “Ðerdapa”.

LJ. Nastasijevic

ODRŽAN PECANSKI KOTLIC "TRNOVA PETKA"

CORBA ZA SVE UKUSE

U organizaciji Mesne zajednice Petka u dvorištu Doma kulture, treci put zaredom, prošle srede održano je takmicenje u pripremanju riblje corbe pod nazivom “Pecanski kotlic” na kome je ucestvovalo petnaestak kulinara.

Obracajuci se prisutnim gostima Dragan Stojadinovic, predsednik Mesne zajednice Petka istakao je sledece: “Danas je proslava Mesne zajednice Petka “Trnova Petka”, kao i tradicionalna corbadijada “Pecanski kotlic”. Uspeli smo da aktiviramo mladost ponovnim formiranjem Fudbalskog kluba “Dunavac” i Kulturno -umetnickog društva “Sveta Petka”, a kroz ovu manifestaciju i organizaciju turnira u malom fudbalu želimo da ucinimo srecnijim i veselijim naše meštane. Takmicarima želim puno uspeha, kao i seniorskom prvaku Srbije u gimnastici Aci Anticu koji ucestvuje na Studentskoj univerzijadi u Bangkoku. “

Žiri koga su cinili LJiljana Kuzmanovic (Dunavski dragulj), Marija Posar i Barbara Joka (Viminacijum) imali su težak zadatak prilikom donošenja konacne odluke. Inace, kvalitet corbe odreduju vrsta ribe, nacin pripreme, oštrina i jacina. Ove godine prvo mesto osvojila je Jelica Bakoš iz Kostolca koja od 1996. godine ucestvuje na takmicenjima samostalno i osvajac je brojnih priznanja. Drugo mesto pripalo je Milanu Martinovicu iz Batocine. NJegova ekipa je prošlogodišnji pobednik Pecanskog kotlica, a najveci uspeh ostvarili su na manifestaciji koja je održana na Novosadskom sajmu. Pehar za trece mesto osvojila je Lovacka sekcija “Petka”, a nju je predvodio Saša Krstic. Tradicionalno nagrada je urucena i najstarijem ucesniku Dragoslavu Nikolicu iz Petke. Zahvalnice su dobile sledece firme: “M promet”, “Milica i Marija”, “Viminacijum prevoz”, Poljoprivredna apoteka “Ratar” i “Breza” iz Petke.

U revijalnom delu programa prvi ansambl KUD-a “Sveta Petka” predstavio se igrama iz Srbije. Usledile su recitacije u izvodenju Danijele Stanicic, Aleksandre Sarafimovic i Tanje Žurkic. Skec “Oranje Kraljevica Marka” i Igre iz Banata izveli su najmladi ucesnici. Pesmu “Mito bekrijo” otpevala je Jovana Milanovic, dok se Milica Stanojevic predstavila pesmom “Ruse kose”.

D.Dinic

U MIŠLJENOVCU KOD KUCEVA

VECE FOLKLORA I NARODNIH OBICAJA

U peckom naselju Mišljenovac,u opštini Kucevo,proteklog vikenda održano je vece folklora i narodnih obicaja. Uz srpsku i vlašku narodnu pesmu i igru i bogatu koreografiju Kulturno-umetnickih društava iz Rudne Glave, Duboke,Sene,Mišljenovca i Mustapica, Braniceva i Klenja,više stotina meštana i posetilaca uživalo je u nadigravanju oko 200 ucesnika obucenih u narodne nošnje njihovog kraja. Bilo je svega,od igre,pesme,narodnih obicaja starih i do 200 godina,a posebno što raduje je da je u kolu sve više mladih,što znaci da se naš narod vraca svojim korenima,svojoj tradiciji i veri.

LJ.Nastasijevic