Header

DIREKCIJA UREÐUJE HIPODROM

UŽURBANE PRIPREME

Na požarevackom Hipodromu proteklih dana otvoreno je veliko radilište. U susret predstojecim, 44 - tim “LJubicevskim konjickim igrama” brojni sadržaji se privode izgledu kakav prilici manifestaciji koja svage godine, prvog vikenda u septembru, okupi najkvalitetnija takmicarska grla iz brojnih državnih i privatnih ergela širom zemlje, pa i van nje.

Zarad obezbedenja što kvalitenijih uslova za boravak i takmicenje ucesnika igara, ali i zarad što prijatnijeg ambijenta u kome ce desetine hiljada posetilaca pratiti “LJubicevske konjicke igre”, radovi na Hipodromu su, s pravom se može reci, sveobuhvatni.

O detaljima je na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu govorio Saša Isakovic, zamenik direktora Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac:

- Direkcija je, kao i ranijih godina, angažovala brojne sponzore i izvodace radova da bi se sve što je uoceno kao manjkavost, dovelo u red. Tako, rekonstruišu se obe ulazne kapije, imace sasvim nov i originalan izgled. Proširuje se i asfaltira prilazni put od glavne kapije do tribina, kao i parking prostor, to radi PZP “Požarevac”. Takode, unutrašnji put koji povezuje štale sa takmicarskom stazom, bice ubuduce daleko kvalitetniji. Umesto blatnjavog, kakav je godinama bio i zadavao probleme takmicarima, sada je obezbedena tvrda podloga, korišcenjem recikliranog asfalta dobijenog tokom nedavnih radova na asfaltiranju strogog centra Požarevca. Postignut je kvalitet koji ce potrajati godinama. Letnja štala, sagradena prošle godine sredstvima Ministarstva za kapitalne investicije, dobice ovih dana novi asfaltni prilazni put. Uradice se i trotoar duž Dragovackog puta, koristan za svakodnevno kretanje pešaka, ali narocito za posetioce LJKI i Stocne i Buvlje pijace u neposrednoj blizini. Radi se i na tribinama: KK “Knjaz Mihailo” investira u izgradnju još jedne lože pored sudijske tribine, a koristice je vlasnici konja i sa kog mesta ce imati odlican uvid u finiš svake trke. Urecuje se i loža za novinare na istom mestu. Osim toga, naravno, vec se uveliko radi na pripremi i svakodnevnom održavanju galopske i kasacke staze, tu pomaže RIO Kostolac. Sveukupno, predstojece LJKI održace se na preuredenom i potpuno spremnom Hipodromu, - porucio je Isakovic.

D. M.

VELIKO GRADIŠTE: ODRŽANE 35. ALASKE VECERI

PERA PAUNOVIC NAJBOLJI MAJSTOR ZA CORBU

- Ucestvovalo trideset šest alasa iz vecine podunavskih mesta

- Atrakcije manifestacije: pecanje na plovak, odbojka amatera na pesku i kulturno-umenticki program

Kasno uvece u petak u Velikom Gradištu su završene 35. Alaske veceri, tradicionalna turisticko-kulturna i sportska manifestacija koja godinama nailazi na snažan odjek kod svih ljubitelja reka i jezera. Atrakcije manifestacije bile su: pecanje na plovak, odbojka amatera na pesku, kulturno-umetnicki program društava iz Velikog Gradišta i Majilovca, kao i kanadski brod sa mjuziklom koji je šest dana boravio na Dunavu pored ovog gradica.

“Mi smo veoma zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom. Oduvek smo se trudili da stvorimo novu fizionomiju i dovedemo zanimljive aktere,ali bez finasijskog razbacivanja i neracionalnog trošenja sredstava. Kvalitet manifestacije je evidentan, mi smo rodonacelnici svih alaskih priredbi koje se održavaju duž Dunava, od Subotice do bugarsko-rumunske granice - kaže Zlatko Šulovic, zamenik predsednika opštine Veliko Gradište.

Ucestvovalo je tridesetak alasa iz svih vecih mesta pored Dunava, a najviše iz Velikog Gradišta, Golupca, Kostolca i Požarevca. Najbolju corbu po oceni strucnog žirija skuvao je Velikogradištanac Pera Paunovic. Dobio je diplomu i 15.000 dinara.

“Od svega toga draže mi je što ucestvujem sa svojim kolegama, stvarno vrhunskim majstorima za pravljenje alaske corbe. Odmah da vam kažem da je tajna kuvanja u izboru ribe, zacina i nacinu kuvanja. tek onda možete da pogodite sve ukuse”, - rekao nam je Punovic.

S.Ristic

DRUŠTVO LJUBITELJA PRIRODE “LJUBIMAC”

2.000 EKSPONATA

Jedna od veoma atraktivnih i posecenih pratecih manifestacija “LJubicevskih konjickih igara”, Izložba Društva ljubitelja prirode “LJubimac”, ove godine održace se 28. put. Ogranizatori najavljuju da ce to ujedno biti i 23. Medunarodna izložba, s obzirom na cvrsto obecan dolazak izlagaca iz Republike Srpske i Crne Gore, pozvani su i odgajivaci iz Madarske i Bugarske. Iz Austrije ce doci golubari ponikli u Branicevu. Da izloži svoje radove na izložbi domace radinosti, umetnosti i dizajna, iz NJujorka dolazi slikarka ponikla u Bradarcu.

Sveukupno, ovogodišnja izložba “LJubimca” u dane održavanja LJKI omogucice posetiocima da u Hali na požarevackoj Stocnoj pijaci vide oko 2.000 eksponata iz nekoliko desetina gradova u Srbiji i inostranstvu. Po recima Mladena Berica, predsednika Organizacionog odbora Izložbe “LJubimac”, bice izloženi kunici, golubovi i ukrasna živina, a ne iskljucuje se mogucnost da ucešce uzme i po koji odgajivac iz domena teraristike i akvaristike.

OD "BISTRIKA" PA DO "KOLOVITA"…

SESTROLJINSKI DANI PREOBRAŽENJA

U dane vikenda, u Poljani je održana po šesti put duhovna i kulturna manifestacija “Sestroljinski dani Preobraženja”. Manifestaciju je otvorio predsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic, a okupljenima su se obratili i Goran Dušanovic, zamenik predsednika Saveta MZ Poljana, protojerej Dejan Ivkovic, izaslanik Episkopa Branicevskog dr Ignatija, inace pocasnog predsednika Organizacionog odbora ove manifestacije, dok je Sestroljinsku zdravicu govorio Milija Radivojevic - Baja.

Kulturni deo manifestacije u subotu su zapoceli Bilja Krstic i “Bistrik”, a nastavili spletom igara clanovi ansambla “Kolovit” iz Gradiške u Republici Srpskoj i clanovi KUD-a “Mladost” Poljana.

U nedelju, drugog dana manifestacije, pored KUD -a “Mladost” iz Poljane, nastupili su i clanovi KUD -a “Dimitrije Tucovic” iz Beograda i KUD “Abraševic” iz Arandelovca.

Dve veceri se sa pozornice u crkvenoj porti razlegala pesma i muzika, na oduševljenje mnogobrojnih posetioca.

Pažnju svih koji su za verski praznik Preobraženje Gospodnje došli u Poljanu, privukli su i prateci sadržaji: umetnicka dela ucesnika Likovne kolonije, etno - soba i izložba poštanskih marki izdatih u Srbiji i srpskim krajevima u bivšoj Jugoslaviji tokom 20. veka, posvecenih pra-voslavlju, kao i pisma sa posebnim žigom “Sestro-ljinski dani Preobraže-nja”.

Na dan praznika, u nedelju, nepregledne kolone naroda, kao na kakvom hodocašcu, slivale su se do crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg i izvora lekovite vode manastira Se-stroljin.

“Sestroljinski dani Peobraženja” polako postaju tradicionalna manifestacija sela Poljana, ali i citavog ovog kaja. Po recima Gorana Dušanovica, zamenika predsednika Saveta MZ Poljana, iz godine u godinu na letnjoj pozornici u manastirskoj porti prikazuje se sve viši kvalitet programa, a istovremeno se citav prostor neprekidno ureduje i dopunjava novim sadržajima. Pored pozornice i terena malih sportova, ove godine je do manastira asfaltiran put, podignut velelepan letnjikovac, uradeno mnoštvo “sitnijih” poslova… Veli da je jedan od najzaslužnijih poljanacki paroh protojerej Radoslav Vukosavljevic, u istu ravan stavlja i Savet MZ, na cijem celu je Bogoljub Jovic, lokalnu samoupravu, Centar za kulturu Požarevac, KUD “Mladost”, kao i JP Direkcija, Komunalne službe, “Elektromorava”. Posebno istice ovogodišnjeg najveceg donatora, preduzece “Bager kop” iz Poljane, ciji je vlasnik Saša Jovic, dodajuci da Organizacioni odbor zahvalnost duguje i brojnim drugim sponzorima i donatorima, kao i žiteljima sela Poljana, koji daju svoj doprinos da “Sestroljinski dani Preobraženja” budu održani i dogodine, a i “na mnogaja ljeta”…

D. Milenkovic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

ZAKASNELA KIŠA - NIŽI PRINOSI

Kraj juna i pocetak jula karakterisalo je veoma toplo vreme sa temperaturom vazduha koja je bila znatno iznad proseka za ovo doba godine. U ovom periodu na podrucju Branicevskog okruga imali smo i odsustvo obilnijih padavina, pa je došlo do povecane potrošnje vode iz zemljišta od strane jarih poljoprivrednih useva.

“U prvoj dekadi avgusta izmerene kolicine padavina imale su vrednosti od 25 l/m2, a pocetkom druge dekade pala je kiša u visini od 9 l/m2. Prisustvo ovih padavina i niže temperature vazduha u svakom slucaju pogodovale su kukuruzu, suncokretu i soji, ali su njihove vrednosti i dalje niske, jer ove kulture imaju izraženiju potrebu za obilnijim padavinama.S obzirom da je kukuruz, kada je imao izraženiju potrebu za vodom intezivno trošio rezerve zimske vlage iz zemljišta, a padavina nije bilo, štete koje su u tom periodu nacinjene ne mogu se anulirati, pa se ove jeseni ocekuju prinosi koji ce biti niži od prosecnih. Kolike su štete nacinjene tokom dugotrajnog sušnog perioda znace se pouzdanije na jesen, kada poljoprivredni proizvodaci krenu sa berbom kukuruza. U zavisnosti od grupe zrenja kukuruz se nalazi u fazi od mlecne do voštane zrelosti. Suncokret koji je na podrucju Branicevskog okruga zasejan na 5.000 hektara trenutno je u fazi sinteze ulja, dok je soja koja je zastupljena na 1.000 hektara u fazi formiranja zrna”, istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig” Požarevac.

D.D.

NA KUCEVACKIM NJIVAMA

SUŠA UZELA DANAK

KUCEVO.- Kiša,koja je proteklog vikenda obradovala kucevacke poljoprivrednike,stigla je u poslednji cas da spase šecernu repu,vinovu lozu i voce.Kako kažu poljoprivredni strucnjaci, ove kulture su dobile vodu ,,u minut do dvanaest’’,tako da su posle prvih deset dana avgusta zadovoljile svoje potrebe za vlagom. U tom periodu su pljuskovi donekle doneli i osveženje i porast procenta vlažnosti na vec isušenom zemljištu. Za kukuruz,soju i suncokret ove padavine su vec stigle kasno, pa ce ova godina biti upamcena po tome što je cesto remetila san poljoprivrednika,bilo da se bave ratarstvom,stocarstvom ili vocarstvom. Prvo je,s pocetkom godine,suša zabrinula ratare,onda ih je majska kiša oko Ðurdevdana obradovala,ali je julska vrelina, bez kiše, donela najviše problema i ostavila najteže posledice na useve i celokupnu poljoprivredu. Sve je to doprinelo umanjenju prinosa ratarskih kultura u prvom redu kukuruza od 30 do 50 odsto. Koliko je stradalo povrce i voce najbolje pokazuju sadašnje cene na pijacama, pa umesto da u sezoni padaju,one stalno rastu i skoro da su se izjednacile sa vansenzonskim.

Posledice suše trpi i stocni fond. Jer, zbog poskupljenja stocne hrane seljaci su prinudeni da rasprodaju stada pre nego što su mislili,ili da podižu cene,što se i desilo. Cena mesa vec raste,a pitanje je da li ce se i kada zaustaviti. Tek kada budu obrani kukuruz i soja,koji su pretrpeli i najvece štete od suše,videce se sve trenutne i dugorocne posledice letošnje nesnosne žege.

LJ.Nastasijevic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - VEROLJUB MARKOVIC IZ KULE

SUBVENCIJE DRŽAVE PREKO POTREBNE

Osmoclana porodica Vero-ljuba Markovica iz Kule bavi se ratarskom proizvodnjom na površini od 50 hektara. Setvena struktura je sledeca: 15 ha pšenica, 15 ha suncokret, 10 ha kukuruz, 2 ha lucerka, dok ostatak zauzimaju livade. Ove godine pšenica je svoj vegetacioni period prošla u relativno dobrim agroekološkim uslovima, pa su i prinosi bili solidni. Medutim, visoke temperature u julu veoma su teško podnele jare kulture kao što su kukuruz i soja.

Ove godine Veroljub je sa sortom pšenice “Pesma” ostvario prinos od 4,8 tona po hektaru. Bilo je parcela koje su dale i preko 6 tona, ali i onih koje su podbacile, pa je rod iznosio oko 3 tone. U prolecnoj setvi od hibrida kukuruza najzastupljeniji su bili NS 6010, 640, ali su radena i ogledna polja sa KNJS i Lima Green hibridima. Od mehanizacije poseduje dva traktora, kombajn, setvospremac, plugove, drljace, prskalice, ralice, jednom recju sve što je potrebno za suvo ratarenje.

O svojoj proizvodnji Veroljub kaže sledece: “Ulaganja u ratarsku proizvodnju su ogromna, jer za finansiranje proizvodnje na površini od 50 hektara potrebno je 300 do 400 hiljada dinara, a mesecno može da se zaradi oko tridesetak hiljada dinara. Inace, svoje proizvode dajem Zemljoradnickoj zadruzi “Vitovnica” i to 50%, dok drugu polovinu predajem “Milinov komercu” iz Uljme jer su me kreditirali sa semenom i dubrivom. Trenutno posle žetve ozimih žitarica, obavljam dubrenje stajnjakom, garenje, sledi prskanje korova totalima i posle toga vršidba suncokreta i kukuruza. Ove godine kod suncokreta koristio sam hibride: NS 111, Barolo i Lima Green i ocekujem rod od 2 tone po hektaru, što je skoro na nivou prošlogodišnjeg prinosa. Kukuruz je posejan pored reke, tako da je i on dobro podneo sušu. Sa proizvodnjom svinja sam loše prošao i sada se iskljucivo bavim ratarenjem. Planiram da u septembru posejem i uljanu repicu, jer daje rentabilan prinos, dobar je predusev, skida se rano i ostavlja relativno cistu parcelu dobrog fizickog sastava, a i Z.Z. “Vitovnica” kreditira citavu proizvodnju. Država treba da subvencioniše repromaterijal, kako bi seme, dubrivo, hemija i nafta bili jeftiniji, jer je to jedini nacin da se pomogne seljaku da prebrodi ovu izuzetno tešku situaciju.

D.D.

ODRŽANA 63. SEDNICA OPŠTINSKOG VECA POŽAREVAC

I EKSPLOATACIJA ŠLJUNKA UGROŽAVA VODOSNABDEVANJE

- Zakljucak je Komisije za pitanja vodosnabdevanja, odvod i precišcavanje otpadnih voda opštine Požarevac

Opštinsko vece Požarevac na 63. sednici, održanoj prošlog petka, razmatralo je i prihvatilo Izveštaj o konsolidaciji trezora opštine Požarevac i izvršenju budžeta u prvih šest meseci ove godine, kao i izveštaj Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti o toku aktivnosti na realizaciji projekata odobrenih Nacionalnim investicionim planom.

- Ukupno ostvareni tekuci prihodi i primanja u ovom periodu iznose 754. 067. 147 dinara, ili 51 posto od planiranih, po odluci o budžetu. Ukupni rashodi u prvih šest meseci iznose 557. 059. 926 dinara, ili 34, 5 procenata planiranih u budžetu. Troškovi operativnog rada korisnika budžeta izvršeni su sa 46 odsto, što je u okviru nekih planiranih velicina za prvih šest meseci. Zajednicki troškovi funkcionisanja operativnog rada 40 odsto, a rec je o zajednickim troškovima, kao što su održavanje zelenila, higijene, kišne kanalizacije, rasvete i ostalo, a u strukturi davanja javnim preduzecima gde se uglavnom finansiraju plate i njihovi materijalni troškovi, što je u okviru planiranih 45 posto u prvih šest meseci. Škole su se finansirale u skladu sa njihovim zahtevima, a procenat izvršenja iznosi 47 posto. Sve investicije koje su planirane u našem budžetu kod svih korisnika gde je iskazana njihova planirana velicina, i realizacija svih njihovih projekata do 30. juna, ostvarena je sa 23 posto. Iz ovoga možemo da zakljucimo da su se prihodi ostvarivali u okviru planiranih velicina, i da ce se sigurno ostvariti budžet do kraja godine. Što se rashoda tice, to ce umnogome zavisiti od realizacije investicionih ulaganja u našoj opštini. U periodu od 1. januara do 13. avgusta pokazana je veca aktivnost i veca realizacija budžeta u ovih mesec i po dana gde je došlo do dodatnog ostvarenja od nekih 190 miliona dinara, napomenula je izmedu ostalog Slavica Vukašinovic, šef Odseka za trezor.

PROSTOR ZA MANJI REBALANS

-Kao što ste imali prilike da cujete iz izveštaja, izvršenje budžeta je izvanredno, mogu slobodno da kažem da se ostvaruje sa preko 100 posto, i da težimo da uradimo sve što smo planirali iz tih sredstava. Medutim, realizacija budžeta ide sporije, što je i normalno, jer je potrebno za sve radove obezbediti i potrebnu dokumentaciju. Sporije ide kod javnih nabavki, ali imali smo sastanak sa direktorima javnih preduzeca i ustanova od kojih smo tražili da što pre, što brže i što kvalitetnije obave radove, da isplatimo svakom svoje. Tim pre što Opština Požarevac u ovom trenutku nikome ne duguje, tako da smatram da ce se realizacija izvršiti po planu i programu mesnih zajednica, a što je najvažnije, smatramo da ako tako uradimo, da ce biti prostora i za jedan mali rebalans da još više uradimo od planiranog. Druga, veoma važna odluka koju smo danas doneli, bez obzira što je to opterecenje za naš budžet, a to je da smo izdvojili preko milion dinara za popravku semafora izmedu ulica Koste Abraševica i Kosovske zato što je oštecen od strane NN lica, ali koji u ovakvom stanju predstavlja realnu opasnost po sve ucesnike u saobracaju, naglasio je predsedavajuci Opštinskog veca Dušan Vujicic.

Iz Nacionalnog investicionog plana, culo se na Vecu, za devet projekata odobren je 1,2 milion evra, dok je preko nadležnih ministarstava odobreno 4 miliona za ukupno 12 projekata.

Javnom komunalnom preduzecu Vodovod i kanalizacija odobrena su sredstva na ime izvodenja radova na fekalnoj kanalizaciji u ulici Hajduk Veljkova u Požarevcu, a razmatran je i usvojen zakljucak Komisije za pitanja vodosnabdevanja, odvod i precišcavanje otpadnih voda.

ŠTEDNJA VODE I DALJE NA SNAZI

- Doneli smo odredene zakljucke koji se odnose na mogucnost subvencioniranja cene prikljucaka na vodovodnu i kanalizacionu mrežu za ona domacinstva koja su socijalno ugrožena, da se odluka SO Požarevac o privremenoj dozvoli na prikljucivanje na gradsku kanalizaciju i vodovodnu mrežu delimicno izmeni u jednom delu, da se cešce vrši kontrola kvaliteta vode javnih cesmi u gradu u letnjem periodu, da se bakteriološke analize vrše jednom nedeljno, a hemijske jednom mesecno. Zakljucak vezan za realizaciju generalnog vodosnabdevanja opštine Požarevac je vec fakticki realizovan, jer su ga komisija i strucni timovi razmatrali na svojim sastancima, i vec su pocele da stižu primedbe u pismenom obliku na preduzece Vodovod i kanalizacija koje ce ih proslediti projektantu. Posebno bih naglasio da je vrlo bitan i važan zakljucak koji se odnosi na realizaciju odluke Opštinskog veca o potrošnji vode. Znamo kakva nam je situacija u snabdevanju vodom za pice bila prošle godine, znamo kakva je i ove godine, ali cinjenica da je zbog ovog dugotrajnog sušnog perioda veoma nizak vodostaj reke Velika Morava, zbog cega apelujemo da se voda namenski troši, da se poštuje odluka Opštinskog veca i da inspekcijske službe preduzimaju mere protiv gradana koji nesavesno troše vodu za pranje automobila, zalivanje zelenih površina, bašti, i slicno. Zakljucak koji je naša komisija donela 14. 8. 2007. godine vrlo je bitan sa aspekta zaštite izvorišta vezano za eksploataciju šljunka iz korita Velike Morave. Kao komisija predložili smo Opštinskom vecu da se naša lokalna samouprava pismeno obrati Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Republickoj direkciji za vode sa zahtevom da se zabrani eksploatacija šljunka na duži vremenski rok iz korita, priobalja i sprudova reke Velika Morava. Ovakva mera se predlaže zbog toga što je ekspertizom o uticaju iskopa materijala iz korita Velike Morave na režim voda i objekta u priobalju na sektoru do 25 kilometara i Studijsko istražnih radova za potrebe sanacije i rekonstrukcije regulacionih gradevina na sektoru Velike Morave, gde je nedvosmisleno utvrdeno da je eksploatacija šljunka i peska dovela do sniženja nivoa vodotoka što se direktno odražava na režim podzemnih voda, odnosno, na drasticno pogoršanje uslova prihranjivanja podzemne izdani izvorišta “ Kljuc” iz reke Velike Morave.

Takode predlažemo da se naša Opštinska uprava ubuduce na svako rešenje vezano za davanje saglasnosti na otvaranje šljunkare žali, i tako na neki nacin utice na politiku koja se vodi u Republici, vezanu za korišcenje sopstvenog bogatstva. Ovo svakako ne iskljucuje eksploataciju šljunka koji se može vaditi i van regulisanog korita reke Velika Morava, rekao je Branko Mijatovic, predsednik komisije za pitanja vodosnabdevanja, odvod i precišcavanje otpadnih voda.

NOVI KONTEJNERI

Na sednici je razmatran i usvojen Izveštaj Veterinarsko specijalistickog instituta “ Požarevac” o pregledu namirnica životinjskog porekla na zelenim pijacama u Požarevcu i Kostolcu za drugi kvartal 2007. godine u kome se kaže da je postavljanjem rashladnih uredaja i rekonstrukcijom pijace “ Krug” nivo kvaliteta i ispravnosti životnih namirnica povecan i redovan. Vece je upoznato i sa Inicijativom za pokretanje postupka privatizacije JRDP “ Radio Požarevac”.

Opštinsko vece je razmatralo Izjašnjenje Odeljenja za urbanizam, komunalne i imovinsko- pravne poslove u vezi predloženih mera iz Izveštaja Komisije u predmetu rešavanja spora izmedu opštine Požarevac i “ PIT- Komerc Panefino” d.o.o. iz Požarevca.

- U pitanju je ranija Skupštinska odluka, po kojoj su lokali izdavani u zakup na dve godine, i to iz razloga što se ocekivalo donošenje Zakona o denacionalizaciji koga nece biti u skorije vreme. Zakljucak Veca trebalo bi da bude da se predloži Skupštini da zakup bude na cetiri godine, mišljenja je Predrag Pajic, menadžer Opštine.

Odeljenje za urbanizam, komunalne i imovinsko- pravne odnose je medutim mišljenja da bi usvajanjem predloga komisije, u delu koji se odnosi na umanjenje cene zakupa i dužinu perioda na koji se zakljucuje ugovor o zakupu, konkretno opština Požarevac ucinila izuzetak, što bi dovelo u nejednak položaj druge zakupce.

U dopunskim tackama dnevnog reda 63. sednice Opštinskog veca odobrena su sredstva Društvu prijatelja prirode “ LJubimac” iz Požarevca za organizaciju Medunarodne izložbe sitnih životinja, cveca i domace radinosti kao pratece manifestacije LJKI, a razmatran je i zahtev romske populacije koja na osnovu Pisma namere japanske Vlade potražuje prostor za svoje aktivnosti. Clanovi Opštinskog veca odobrili su zahtev JKP “ Komunalne službe” Požarevac za obezbedenje dodatnih sredstava iz budžeta u visini od 1,3 miliona dinara za nabavku novih kontejnera za potrebe gradova Požarevac i Kostolac.

M. Kuzmanovic

POŽAREVACKI FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

MALE BILJKE-ZA VELIKE RADOSTI

Požarevac kao grad i Opštinski fond za zaštitu životne sredine imaju oprobane prijatelje širom Srbije. Jedan od njih je svakako i Novica Janjic iz Cuprije, koji godinama izlaže kaktuse na “LJubimcevoj” izložbi sitnih životinja, narodne radinosti i cveca. Za kaktuse kaže da su male biljke za velike radosti, jer se uz maštu, znanje i angažovanje može otkriti pravi mali svet lepote. Gaji Novica i druge biljke. Eto, nedavno je Požarevcu i Fondu za zaštitu životne sredine poklonio nekoliko desetina hiljada sadnica ukrasnog šiblja za oplemenjavanje malih zelenih površina u gradu.

- Ovo bi bila ukratko skica za portret našeg prijatelja. Roden je u ruralnom predelu na nadmorskoj visini od 850 metara, te je vec od ranog detinjsva bio upucen na prirodu, željan da otkriva njene cari, posebno biljnog sveta. Po završetku srednje škole za hortikulturu u Futogu, poceo je da radi na održavanju zelenila u cuprijskoj šecerani, da bi 1986. napravio svoj prvi staklenik za gajenje više vrsta ukrasnih biljaka. Nekako u to vreme otkrio je lepotu kaktusarstva i “zaljubio se na prvi pogled” uvecavajuci iz dana u dan svoju kolekciju. Iste godine je u Zagrebu izabran za predsednika Društva kaktusara Jugoslavije. Sa raspadom tadašnje Jugoslavije, prestalo je da postoji i pomenuto Društvo, pa 1994. Novica sa istomišljenicima u Beogradu osniva Društvo kaktusara Srbije. Dugogodišnji je predsednik ovog Društva. Kako roditelji svoje ljubavi prenose cesto na decu, ocevim stopama je krenuo i njegov sin. Uz kaktusarstvo oni na hektar i po zemljišta gaje dekorativne,dendrološke i druge sadnice. Pored redovnog ucešca na izložbi “LJubimca”, Novica Janjic ucestvuje na brojnim grupnim i samostalnim izložbama u Srbiji i van nje. Kako Duštvo nema svoje prostorije, ljubitelje i odgajivace kaktusa okuplja u svom domu. Zahvaljujuci njegovom radu i uticaju u Srbiji je stvoreno još 60 zapaženih kolekcija kaktusa – isricao nam je ing Ratomir Marjanovic, predsednik Fonda za zaštitu životne sredine.

Za razliku od drugih hobija, kaktusarstvo kod nas još uvek nije masovna pojava. Možda i zato, mnogi ljubitelji cveca ga smatraju biserom medu hobijima. Uz egzotiku i životnost, ovo je realitivno jevtin hobi, pa ako želite da nešto o njemu više saznate potražite Novicu Janjica, a cveca i na ovogodišnjoj izložbi “LJubimca”.

R.R.D.

U KJP „IZVOR” U TOKU PRIPREME ZA NOVU GREJNU SEZONU

REMONT TOPLANE ZAVRŠEN, PRIVODI SE KRAJU ZAMENA TOPLOVODA

U cilju što boljih priprema za novu grejnu sezonu KJP „Izvor” ovih dana vrši zamenu toplovodnih cevi u uluci Bate Bulica u Petrovcu. Radove izvodi preduzece „Metala Bor”, a mi smo zamolili investitora, direktora KJP „Izvor” Milenka Vicentijevica za kraci razgovor na ovu temu.

„Ovi radovi su zapoceti 10. avgusta, rok za zvršetak svih poslova je 30 dana, ali kako se odvija dinamika radova mislim da ce biti malo ranije završeni. Firma „Metala Bor” je dala najpovoljniju cenu, bilo je šest ponuda i mi smo veoma zadovoljni i dinamikom i kvalitetom izvršenih radova, jer kao što vidite njihovi varioci izuzetno kvalitetno obavljaju svoj deo posla. Radnici „Izvora” su imali obavezu da uklone asfaltni sloj sa ulice i da ociste kanale toplovoda. Svi drugi poslovi su na strani ovog izvodaca radova i radi se malte ne po sistemu kljuc u ruke. Po završetku montaže cevi usledice njihovo punjenje i provera pritiska i varova, a zatim sledi polaganje u kanal”.

Koliko dugo nisu menjane cevi na ovom delu gradskog toplovoda?

„Koliko je meni poznato cevi su ovde stare 29 godina, a ovaj deo u ulici Bate Bulica je bio izuzetno kritican jer je došlo do ozbiljne korozije cevi. Naime još 2002. godine, za vreme velike poplave koja je zadesila Petrovac, došlo je do plavljena ovih kanala i cevi koje su bile izolovane staklenom vunom i ter papirom. Zbog toga ocekujemo i pomoc našeg osiguravajuceg društva DDOR Novi Sad u finansiranju ove investicije . Trenutno ovde menjamo cevi u dužini od 120 metara i za to smo morali da izdvojimo iz sopstvenih prihoda 4 miliona dinara, jer se radi o veoma kvalitetnom i skupom materijalu koji daje garanciju da u narednih bar pedeset godina ovde ništa ne radimo”.

U kakvom je stanju toplovod u drugim delovima grada?

„Najkriticnija je situacija od toplane do ulice Bate Bulica i to ce nam biti sigurno sledeca investicija, naravno ako nam finasijske mogucnosti to dozvole. Nastojacemo da ove godine zamenimo cevi i u preostalom delu ulice Bate Bulica do ulice Petra Dobrnjca, to je još oko sto metara. Ranijih godina mi smo zamenili toplovodne cevi i prema Zdravstvenoim centru, tako da je toplovod u tom delu grada siguran”.

Izvršen je i remont u gradskoj toplani?

„Ovih dana upravo smo završili te poslove. Završen je remont kotlova, kotlovi su ocišceni i izvršena je zamena odredenih dimnih cevi. Završetkom ovih radova na zameni toplovoda, mislim da cemo uspešno docekati pocetak nove grejne sezone”.

Da li ce time biti kvalitetnije grejanje?

„Grejanje nece biti kvalitetnije, ali ce biti znatno sigurnije. Ove cevi su malo veceg precnika, ali su izolovane najsavremenijim materijalom i imaju senzore za dojavljivanje eventualnog curenja vode, tako da se tacno zna gde je došlo do havarije”.

Zatim sledi i sredivanje ulice, koja je jedina pešacka zona u gradu?

„Vec smo postigli dogovor sa Direkcijom za izgradnju i razvoj i sa mesnom zajednicom Petrovac, kao i Parking servisom da po završetku ovih poslova na montaži toplovoda, da najverovatnije asfaltiramo celu ulicu”.

D.Ilic

U POSETI PREDUZECU „METALA BOR” IZ SVILAJNCA

ZNACAJAN DOPRINOS U IZGRADNJI PETROVCA

Vec sedam godina preduzece „Metala Bor” radi vrlo znacajne poslove u petrovackoj opštini. Svakako, to su pre svega poslovi na izgradnji sportske hale u Petrovcu, a trenutno radnici ove firme rade na zameni toplovodnih cevi gradskog topovoda u centru grada. To je i bio povod da porazgovaramo sa osnivacem i vlasnikom preduzeca Zoranom Jakovljevicem.

„Osnovali smo preduzece pre deset godina u Boru i od tada do danas radimo razne poslove za potrebe borskog rudnika. Tu ima puno posla, ali zbog neažurnog placanja i višemesecnih dugovanja primorani smo bili da razvijemo delatnost i zapocnemo poslovne aktivnosti i po drugim opštinama. Za ovo vreme delatnosti preduzeca radili smo razne, pre svega mašinske poslove, u oko pedeset opština po celoj Srbiji. Upravo smo završili izgradnju zelene pijace u Jagodini, gde smo postavili krovnu konstrukciju i pokrivac. Posla ima dovoljno, ali se kao i vecina drugih kolektiva susrecemo sa veoma velikim problemom naplate izvedeneh radova”.

- Koji su vas poslovi doveli u Petrovac?

„Bili su to radovi na instaliranju grejanja u novom objektu Grudnog odeljenja u petrovackoj bolnici. Zatim smo radili i zamenu toplovodnih cevi i podstanice u celoj bolnici. Tu su bili i poslovi rekonstrukcije grejanja u Decjem vrticu posle katastrofalnih poplava, kada je ceo vrtic bio poplavljen, a slicne poslove smo radili i u Gimnaziji i zgradi Skupštine opštine. Montirali smo i silose na novom mlinu u Petrovcu, servisirali kotlove i toplovod u „Javoru”, fabrici namaštaja i Fabrici kože”.

- Poseban doprinos ste dali izgradnji sportske hale u Petrovcu?

„To je jedna od vecih investicija na kojoj radimo. Zapoceli smo radove još na montaži nosecih stubova, a zatim smo radili i na postavljanju krovnih limenih panela. Uradili smo podstanicu za grejanje i doveli toplovod do hale, uradili smo i ventilaciju, a sada nam predstoje radovi na postavljanju parketa. To su investicije vredne oko 30 miliona dinara”.

- Trenutno radite na zameni toplovodnih cevi u centru grada?

„ Da, radimo vec nekoliko dana na zameni toplovodnih cevi, jer su postojece dotrajale. To je posao koji finansira KJP “Izvor”, vlasnik toplane, a postavljmo najsavremenije cevi napravljanje da traju do sto godina. Materijal je obezbedilo komunalno preduzece, a moji varioci i drugi radnici dizalicom montiraju toplovod. Pored ovog posla naš zadatak je remont kotlova u gradskoj toplani. Ovi radovi su bili neodložni kako bi se sa uspehom docekala grejna sezona. I za ove poslove bice utrošeno oko 4 miliona dinara”.

- Osim radne jedinice koja se bavi poslovima oko grejanja i montaže raznih proizvoda od metala vi se bavite i proizvodnjom nameštaja?

„Metala Bor” je postala vlasnik fabrike nameštaja „Napredak” iz Svilajnca i sada u tim pogonima proizvodimo uglavnom decji nameštaj za poznatog kupca iz Nemacke. Tu je poseban problem sa radnicima kojima nisu uplacivani doprinosi pet godina, ja sam do sada izmirio dug za tri godine . Imam srecu da su mi sinovi ostali uz mene, jedan vodi celu firmu, drugi fabriku nameštaja a ja mašinsku sekciju. Ocekujemo i nadamo se da ce se sutuacija sa naplatom potraživanja poboljšati jer posla ima, a nadam se da ce ga biti još više”.

D.Ilic

PREDSTOJI GAŠENJE KOLEKTIVNOG CENTRA ZA SMEŠTAJ IZBEGLICA U PETROVCU

Naredne godine trebalo bi da se ugasi vecina od preostalih 88 kolektivnih centara u Srbiji. Kako kažu u Komesarijatu za izubeglice, centri se zatvaraju jer su mahom u vlasništvu preduzeca koja su u procesu privatizacije i zahtevaju da im se objekti vrate, ali i zbog toga što je takav vid smeštaja bio samo privremeno rešenje.

Kako nam je rekao poverenik za izbeglice u opštini Petrovac Dragan Blagojevic, predvideno je da se petrovacki kolektivni centar „Kasarna” ugasi do kraja godine, a 60 lica koja nisu zbrinuta smeštajem u stambenoj zgradi „Help” bice obezbedena premeštajem u druge kolektivne centre ili ustanove socijalne zaštite, pošto se radi o samackim ili dvoclanim domacinstvima uglavnom starije dobi.

Izbeglice takode mogu racunati na pomoc Komesarijata u vidu gradevinskog materijala za stambenu iuzgradnju, otkup seoskih kuca i pomoc za nabavku poljoprivrednih mašina.

SPRECENE VECE ŠTETE OD GRADA

Grad koji je pre desetak dana padao u Srbiji naneo je štetu usevima na teritoriji 20 opština. Iz radarskog centra „Petrovac” u Oreškovici saznajemo da je na podrucju koji pokriva ovaj centar tom prilikom dejstvovano sa 250 protivgradnih raketa, uglavnom na podrucjima Žagubice, Despotovca i Svilajnca. Na podrucju petrovacke opštine uspešno su razbijeni gradonosni oblaci, pa vecih posledica od nevremena nije bilo. Kako saznajemo od meštana Velikog Laola, Kevija i Tabanovca na ovom podrucju je bilo grada, ali su štete zanemarnjive.

NASTAVLJENI RADOVI NA ASFALTIRANJU PUTEVA

Radovi na rehabilitaciji regionalnih i lokalnih putnih pravaca u opštini Petrovac nastavljeni su i protekle nedelje. Po završetku asfaltiranja 600 metara puta za Veliko Laole i kroz Kamenovo upravo je završeno asfaltiranje i 600 metara na putu Petrovac - Požarevac kroz naselje Dubocka. Time su sanirana sva veca oštecenja ovog regionalnog pravca na teritoriji opštine Petrovac. Radove je izvodilo PZP Požarevac, a finansijska sredstva je obezbedila republika.

Zapoceti su i radovi na asfaltiranju lokalnog putnog pravca Lopušnik - Bošnjak. Asfaltirano je oko 400 metara iz pravca Lopušnika, cela dužina puta je 1600 metara a za ove poslove izdvojeno je dva miliona dinara. Sredstva u iznosu od po milion dinara obezbedili su republicka direkcija i opština.

D.I.

NEDOVRŠENI TRŽNI CENTAR U KOSTOLCU

HOCE LI I KADA?

Kostolac je u opštini Požarevac grad sa statusom GMZ - koji je svojim razvojem poprimio sve dimenzije grada, a ne više varošice rudara i energeticara, ali i grad koji je iznikao na prostoru nekadašnjeg rimskog grada Viminacijuma, sada izuzetno atraktivne turisticke destinacije, kako za Evropljane tako i za ceo svet.

Naša poseta GMZ Kostolac imala je za cilj da nešto više saznamo o Tržnom centru u Kostolcu koji se gradi 17 godina i koji nije u potpunosti završen, a predstavlja bolnu tacku, ne samo Kostolcana, GMZ Kostolac, vec i opštine Požarevac.

O tom pitanju razgovarali smo, ispred GMZ, sa clanom Izvršnog odbora Saveta Radišom Ilicem.

Tržni centar - korisna investicija

Ideja o izgradnji Tržnog centra u Kostolcu nastala je 1990/91. godine, kada je i pocela gradnja, jer je od mnogih Kostolcana bila prihvacena kao dobro uložena investicija, a u interesu svih gradana i grada Kostolca. Na prostoru odredenom za gradnju brzo je iznikao Tržni centar sa brojnim lokalima. Skoro u završnoj fazi gradnje, kada je trebalo da vlasnici preuzmu svoje lokale nastao je problem koji u potpunosti ni do danas nije razrešen. Sada Tržni centar u Kostolcu je 50% završen i svi lokali koji su u funkciji legalizovani su, dok 50% lokala ceka neko bolje vreme da bude završeno.

“Želja nam je da ukljucimo sve relevantne cinioce, sve strucne ljude iz Opštine kako bi se ovaj goruci problem rešio. Gradani su još pocetkom devedesetih godina sacinili ugovor o izgradnji sa firmom Forum i Mesnom zajednicom Kostolac i u potpunosti isplatili ugovoreni iznos. Medutim, tridesetak kupaca nikada nije dobilo lokale na upotrebu, niti im je novac vracen, tako da je sve odradeno po sistemu “piramidalnih štedionica”. Moralna obaveza ljudi na vlasti je da gradanima nadoknadi štetu. Lokali koji su u funkciji su legalizovani, a kod ostatka postoji veliki problem jer su nedovršeni, a neki uopšte i ne postoje. Problem sa nedovršenim lokalima u Tržnom centru u Kostolcu provlaci se vec petnaestak godina unazad. Napravlje-ni su trojni ugovori, gradanima su naplaceni lokali unapred, a potom je veliki broj lokala ostao nedovršen. Zainteresovani kupci koji su 1991. i 1992. godine uplatili po 25 hiljada maraka prakticno su ostali bez icega. U prethodnom periodu Savet Mesne zajednice je organizovao cišcenje zapuštenih lokala koji su ostali nezavršeni, jer su predstavljali izvor zaraze. Postavljena su vrata i blindirani otvori, kako bi se zaustavilo dalje odlaganje smeca na tim mestima. Vlasništvo nad ze-mljom nije rešeno, jer se parcele vode na Direkciju za izgradnju, Mesnu zajednicu i Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Po projektnoj dokumentaciji koju smo dobili od vlasnika nedovršenih lokala, cak i broj lokala iz projekta nije kompaktibilan sa parcelom”, istice Radiša Ilic, clan Izvršnog odbora Saveta GMZ - Kostolac.

Okoncati izgradnju

Obilazeci Tržni centar u Kostolcu uverili smo se da je završen deo prijatan ambijent ispunjen raznim sadržajima, kao i da nezavršeni lokali predstavljaju tmurnu sliku koju treba što pre razrešiti kao ne bi ostala takva.

Nadamo se, da ce u dogledno vreme svi odlucujuci cinioci, od GMZ -Kostolac, opštine Požarevac, Direkcije za izgradnju, shvatiti potrebu Kostolcana i okoncati izgradnju Tržnog centra u Kostolcu. Kostolcanima treba lep i ureden Tržni centar, jer oni to zaslužuju. Uz znacajni turisticki biser “Viminacijum” i izgradeni Tržni centar, Kostolac može biti još lepši i privlacniji grad.

APOTEKARSKE USTANOVE U KOSTOLCU

KVALITETOM - STALNI SERVIS GRAÐANA

Danas u Kostolcu rade tri apoteke, jedna državna i dve privatne. Naša poseta je uprilicena sa željom da ih predstavimo svim citaocima lista “Rec naroda”, ali i saznamo nešto više o njihovom radu i pru-žanju usluga na pobo-ljšanju zdravstvenog stanja svih gradana.

Apoteka Kostolac - jedinica

Apotekarske

ustanove Požarevac

Nekada je ova apoteka radila u sklopu Doma zdravlja Kostolac i dugo bila jedina apoteka u gradu. Od 1973. godine radi izdvojeno od Doma zdravlja u prostoru u kojem i danas radi kao isturena jedinica Apotekarske ustanove Požarevac, koja ove godine obeležava jubilej ,150 godina postojanja i rada.

U apoteci radi petoro zaposlenih, od kojih su dva diplomirana farmaceuta. Apoteka je dobro snabdevena, radno vreme je uskladeno, kako radnim danima, tako i subotom i nedeljom, kako bi uvek bili na usluzi gradanima Kostolca.

“Naše opredeljenje je da strucnošcu i kvalitetom zadovoljimo sve gradane koji nam se obrate za pomoc”, izjavila je u telefonskom razgovoru rukovodilac mr farmacije Veroslava Babejic.

“BELADONA”

Razvoj apoteke “Beladona” išao je od jedne male firme do ozbiljne zdravstvene ustanove koja ima svoje objekte u Kostolcu i Požarevcu. Apoteka je vec punih 15 godina u službi gradana, sva pravila službe su zadovoljena tako da su klijenti veoma zadovoljni. U apoteci je zaposleno 10 radnika i to: tri diplomirana farmaceuta, ekonomista, pet tehnicara i spremacica.

“Mi smo servis gradana i zbog toga smo našim kupcima omogucili da na najlakši moguci nacin dodu do leka, pomocnih sredstava, kozmetike, bebi opreme i ortopedskih pomagala. Svesni smo da je Kostolac grad penzionera i radnika, platežna moc je nevelika i zbog toga smo uveli odloženo placanje preko potvrda radnih organizacija na rate od 3 do 5 meseci i sve ostale varijante, kako bi na neki nacin pomogli gradanima. Stalno osluškujemo potrebe svojih klijenata, tako da smo kao novinu ubacili Grubinov ortopedski uložak u tipu akcije “Hodajte zdravo”, kozmetiku “Vichdž” i sve ono što je novo u svetu farmacije i kozmetike”, rekli su vlasnici Svetlana i Nebojša Puco. Za razliku od mnogih privatnih apoteka, Beladona ima registrovanu galensku laboratoriju za pravljenje lekova.

“MEDIKA SUNCE”

Privatna zdravstvena apoteka “Medika Sunce” u Kostolcu radi svakim danom od 7 do 20 i 30 casova. Bavi se prodajom leka, neleka i bebi kozmetike. U prodaji su zastupljeni i parfemi, dekorativna kozmetika, proizvodi za bebe (pelene i flašice), pomocna lekovita sre-dstva, cajevi, biljne kapi, biljne tablete.

“Za sada kod nas nije rasprostranjeno ko-rišcenje neleka, mada bi akcenat trebalo da bude usmeren na biljna lekovita sredstva, a ne na upotrebu raznih antibiotika. Apoteka uspešno funkcioniše sedam godina i zapošljava pet radnika, od cega: jednog diplomiranog farmaceuta, tri tehnicara i jednog knjigovodu”, istice Jasmina Malina, vlasnik apoteke “Medica Sunce” Kostolac.

D.Dinic
I.Dimitrijevic

ZA POŽAREVACKI CRVENI KRST LETO BEZ PREDAHA

ZALET ZA JESENJI START

Prošlog petka je u požarevackom Crvenom krstu održana zajednicka sednica Upravnog odbora i Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi na kojoj su donete odluke vezane za brojne aktivnosti ove humanitarne organizacije, planirane za kraj avgusta i pocetak septembra. Jedna je vezana za ucešce Crvenog krsta na konkursu Fonda za zaštitu životne sredine za sredstva kojima bi krenuo pocetak gradnje dve znacajne ustanove socijalnog zbrinjavanja stanovništva.

-Požarevacka opština se ubraja medu opštine sa negativnim natalitetom, ali ono što posebno zabrinjava da je skoro cetvrtina stanovništva u kategoriji starih. Zbog toga, u saradnji sa drugim gradskim strukturama i organizacijama, planiramo da na placu koji posedujemo na brdu Tulba gradimo jedan staracki dom. Obzirom da izveštaji službe hitne medicinske pomoci, kao i obavljene ankete govore da ovaj grad nije imun na cesto nasilje u porodici, u okviru pomenutog komleksa, za cije ogradivanje smo konkurisali za sredstva kod Fonda, planiramo gradnju takozvane sigurne ženske kuce. Naravno, od postavljanja ograde do realizacije gradnje je dalek puta, ali smatramo da je važno napraviti iskorak u pravom smeru...a iskustvo govori da nije dovršeno samo ono što nije ni zapoceto- rekao je na ovom skupu Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta.

U okviru brige o starima, vec uobicajeni preventivni pregledi krvnog pritiska i nivoa šecera u krvi, propraceni savetima iz oblasti dijetetsko zdravstvenog režima, i dalje se obavljaju ponedeljkom i petkom u prostorijama Crvenog krsta. Sledeci odluku da se ovom svojevsrnom brigom o starima, koji se najcešce javljaju na ove preglede, ekipa se 25. avgusta “seli” u Bratinac. U ovom stiškom selu planirano je da se paralelno odvija i akcija dobrovoljnog davalaštva krvi za potrebe požarevacke bolnice.

- U ovim letnjim mesecima, kada je zbog godišnjih odmora uobicajeno manji odziv dobrovoljnih davalaca krvi, svaka prikupljena jedinica ove dragocene tecnosti za nekoga znaci nadu, ako ne baš za život, ono za ozdravljenje i oporavak. Zbog toga smo u saradnji sa Sindikatom železnice za 24. avgust zakazali akciju DDK u kojoj ce ucestvovati ekipe železnicara iz cele Srbije. I krv prikupljena u ovoj akciji bice upotrebljena za lecenje pacijenata požarevacke bolnice. Akcija ce se održati u železnicarskom Domu zdravlja (pored železnicke stanice), a dobrodošlo je ucešce i svih ostalih Požarevljana koji na ovaj nacin žele da potvde svoju humanost-istakla je dr Jasmina Aleksic Filipovic, predsednica Komisije za DDK.

Na sastanku je doneta odluka o još jednoj akciji DDK, ali za potrebe beogradskog Instituta za transfuziju. Radi se o akciji zakazanoj za 1. septemabar ( jedna od pratecih manifestacija LJKI), koja se ove godine organizuje po sedmi put. Upuceni su pozivi u 17 gradova Srbije sa kojima požarevacki Crveni krst ima dobru uzvratnu saradnju. Kako bi se gosti, uz davalaštvo krvi i uobicajeno druženje, malo i zabavili na sednici je doneta odluka o kupovini jednog broja ulaznica za priredbe na Hipodromu i izložbu “LJubimca”.

R.R.D.

PD TEROMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC - EKOLOGIJA

REŠAVANJE PROBLEMA PEPELIŠTA

- Postojeca deponija pepela i šljake TE KO ‘’Kostolac’’

Na trajnom rešava-nju problema koje stvara odlagalište pepela i šljake TE KO Kostolac intenzivno se radi. O tome šta je do sada preduzeto i o onome što ce se raditi u buducnosti po ovom pitanju, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije, sektor za investicije PD TEKO Kostolac, Predrag Branisa-vljevic daje detaljne informacije.

Postojeca deponija pepela i šljake TE ,,KOSTOLAC’’, ,,SREDNJE KOSTOLACKO OSTRVO’’, nalazi se na istoimenoj lokaciji pored Dunava, na potezu izmedu ušca kanala tople vode TEKO A i ušca Mlave u Dunav. Intezivno se eksploatiše od 1980. god, kada je pušten u rad blok od 210 MNJ TEKO - A i projektovana je za odlaganje pepela i šljake iz blokova TEKO - A. Puštanjem u rad blokova B1 (1988.) i B2 (1991.) deponija se koristi i za odlaganje pepela i šljake i za TEKO “B” sa idejom da je to privremeno, odnosno do stvaranja uslova za odlaganje pepela u jedan do kopova.

Površina deponije u osnovi je 273 ha i podeljena je na tri kasete ciji je projektovani raspored rada - radna, rezervna zatravljena. Trenutni režim eksploatacije je sledeci:

* Kaseta ,,A’’- površine 85 ha, izgraden obodni nasip na koti 85,00 mNm, trenutno zapunjena do kote 83,50mNm. Status - RADNA KASETA.

* Kaseta ,,B’’- površine cca 61 ha, izgradeni obodni nasipi na koti 86,00 mNm, zapunjena do kote 85,00mNm. Status - ZATRAVLJENA.

* Kaseta ,,C’’- površine cca 57 ha, izgradeni obodni nasipi do kote 88,00 mNm, zapunjena do kote 84,50 mNm, Status - REZERVNA.

Postojeci sistem transporta i odlaganja pepela i šljake iz elektrana zasniva se na hidraulicnom transportu mešavine pepela i vode u odnosu 1:10. Godišnja proizvodnja pepela i šljake u sva cetiri bloka kostolackih TE iznosi oko 2 miliona tona, što znaci da je kolicina koju treba odložiti na deponiju oko 3 miliona metara kubnih.

Odlaganje roka prelaska sa deponovanjem pepela iz TEKO -B u jedan do kopova, dovelo je do neplanske eksploatacije postojece deponije.Godišnje se odlagalo znatno više pepela nego što je deponija projektovana da prihvati, a to se narocito odnosi na drenažne sisteme koji evakuišu prispelu vodu i zaštitu od razvejavanja.

Od 2001. pocelo je sa znacajnim ulaganjima u povecanje stabilnosti deponije i smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu , ( preko 100 000 000 dinara.) .

Najviše sredstava uluženo je u sisteme za evakuaciju voda:

- produžen je prvi drenažni prsten oko deponije na koti 69,00;

- uradene su dve pumpne stanice na istim, radi još brže evakuacije vode iz istog;

- uradeni su drugi drenažni prstenovi na kasetama “A” i “C” i delimicno na “B”na koti 82,00 ;

- uraden je sistem od devet bunara oko kasete “A” ;

- trenutno je u fazi izrade drugi drenažni prsten na kaseti “B” ;

U cilju zaštite životne sredine uradeno je sledece:

- izraden je sistem za prskanje kasete “B” ;

- u jesen 2001. zatravljena je citava kaseta “B” ;

- humuzirane su i zatravljene spoljne kosine novoizradenih nasipa;

- postavljen je sdžstem za prskanje obodnih nasipa na kaseti “C”, koji je demontiran u junu prošle godine zbog izrade nasipa na toj kaseti;

- oko kaseta “A” i “C” na stranama ka naseljima poceto je formiranje vetrozaštitnog pojasa, i do sada je zasadeno 1800 sadnica ;

- u toku je izrada sistema za prskanje kaseta “A” i “C” kojim ce se kvasiti pojas širine 100 m oko citave kasete (zbog velike kolicine vode, prskanje ce se obavljati naizmenicno po kasetama), a visina vodene zavese sprecice dizanje pepela sa preostale površine kasete koja nije pod talonim jezerom (kada je kaseta aktivna jezero pokriva i do 50 % kasete).

- radi obezbedovanja potrebne kolicine vode u sistemu za prskanje, u toku je montaža plovece pumpne stanice na Dunavu.

Svi radovi se izvode na osnovu Odobrenja za izgradnju (iz 1982.) i po projektnoj dokumentaciji koja se radi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, odnosno, radi se i tehnicka kontrola istih, a gde je potrebno, ishoduju se potrebne saglasnosti resornih Ministarstava.

U cilju trajnog rešenja problema razvejavanja pepela sa deponija, u toku je promena sistema za prikupljanje, transport i deponovanje pepela i šljake metodom guste hidromešavine u obe TE. Ovom metodom, pepeo i voda mešaju se u odnosu 1:1, što dovodi do takvog povezivanja pepela prilikom deponovanja da je raznošenje vetrom prakticno svedeno na nulu. Ovom metodom, pepeo i šljaka iz TE KO- B odlagace se u prostore kopa “CIRIKOVAC“ do 01. 09. 2007. a za 2009. predvideno je da sistem krene u TE KO “A” na postojecu deponiju, gde bi se odlagao do kraja radnog veka blokova A1 I A2.

Prelaskom odlaganja pepela iz TEKO-B u kop i odlaganje iz TEKO-A , metodom guste hidromešavine na postojecu deponiju , stvorice se uslovi za ispunjenje svih ekoloških standarda.

U sledecem broju: Rekonstrukcija transporta pepela iz TE “Kostolac B”

L.L.

Mlada francuska nauCnica EMILI GANDON izuCava odnose u srpskom selu

SNAŽNE VEZE IZMEÐU ROÐAKA I KOMŠIJA

Dvadesetjednogodišnja Francuskinja, Emili Gandon je diplomirani etnolog, a diplomu je stekla na pariskom univerzitetu Nanter. Od pocetka jula Emili boravi u Velikom Selu, gde priprema specijalisticki rad kojim ce steci diplomu mastera, a tema je: “Odnosi izmedu rodaka i komšija u Velikom Selu u odnosu na ostala srpska sela”.

Interesovanje za srpsku kulturu, kako kaže, rodilo se kroz izucavanje literature, a preko Udruženja profesora francuskog jezika, Emili je stupila u kontakt sa profesorkom Požarevacke gimnazije, Slobodankom Obradovic, koja joj je ustupila porodicnu kucu u Velikom Selu za tromesecno istraživanje.

- “Izucavanje odnosa medu rodacima i komšijama u srpskom selu je interesantno. Za sada nemam još jasnu sliku o tome da li su jace rodbinske ili komšijske veze, ali sigurno je da su i jedne i druge prilicno snažne i da se održavaju. Što se meštana Velikog Sela tice, stekla sam utisak da su mnogo ljubazniji, gostoljubiviji i predusretljiviji, nego što je slucaj u Francuskoj. Svoje istraživanje sprovodim kroz anketiranje i razgovor sa meštanima, a kasnije cu ga uporediti sa drugim selima i odnosima u njima. Iz Srbije cu poneti mnoge važne stvari za svoj rad i jedno potpuno novo iskustvo.” - kaže Emili Gandon.

Ova mlada i ambiciozna naucnica naucila je srpski jezik i nada se da ce on biti još bolji do kraja septembra, koliko ostaje u Velikom Selu. Emili se takode nada da ce se i buducnosti baviti temama vezanim za Srbiju, te ce neki od narednih radova, možda doktorska disertacija, biti vezani za život u nekom od srpskih gradova.

L.L.

NA KONKURSU “MILIVOJE ILIC” - PRICA KOJA JE DOBILA NAGRADU “RECI NARODA”

PONOCNI KOD (Igraonica)

Na slici “Tajna vecera” Isus je prineo prst usnama u znak tišine. Ušli smo u oblast secanja i sna. Mesecina reže predmete, srebrnim zracima - noževima. Prolazim hodnicima škole, ulicama pamcenja: cistacice se dižu iz smrti, faraonske igracke, za zvonom u rukama, spremne da objave pocetak casa. Ponovo ispod Leonardove slike. Isus se smeši zagonetno. Tu je i bronzani velikan, studen i zaboravljen, predsedavajuci nekog skupa iz davne prošlosti. Isus još uvek cuti, ispred stepeništa u školi koja nisu vodila nikuda. Školski bibliotekar podseca na Andrica, knjige su crvene kao krv, a prozori biblioteke gledaju na sneg. Hulio Kortasar stiže sa trke. Cestita mi na uvodenju noci u školu. “To sam i ja radio”, kaže mi sa lažnim osmehom lutke. Pijem caj sa Kortasarom. Izgleda da obojica imamo dosta zajednickog, vreme se usporava, Mesec pada, razbijen na komade, na lobanju Julija Kortasara. Krupne kriške Meseca. Imaju ukus leda. Isus i dalje cuti. Ulice su cudne, nepristojne, sa bezdanima. Ulazim u jedan ponor-hodnik. Stolice se pretvaraju u ruže, cvetaju, željne ljudskog dodira. Uzdišu, pod toplinom nastavnice sa perikom, latice su plamenovi, blistaju iz zvezde. To je nastavnica sa perikom sa Darvinovom knjigom u rukama, topi se u vatri ruže. Vrata ucionica su celjusti. Ucenici ulaze u ucionice, nestaju u utrobama zaborava: bljesnu ponekad, sa svojom mrtvom vikom. Nastavnici su neobicni, neki listaju “Politiku”, žuti su i sa tamnim podocnjacima, brojevi se gomilaju, muzika vasione na zelenoj tabli. Vice neko, ucenik neki valjda, iz tmine prošlog vremena: Nema povratka kuci. Nastavnik sa oreolom srebrne kose govori iz praznine vremena. Ruke su mu od oblaka, reci od stakla. Blista jednostavnim stilom Sunca. Odlazi, cujem da mi kaže, iz dubine. Kuda da odem?, pitam ga. Ovde nemaš više šta da tražiš, zar ne vidiš, ovde ti više nije mesto, ovo je grobnica, gde se samo moje lice susrece sa jezerima i ogledalima, odgovara mi. Zar to nije jednostavan stil?, pitam ga. Cuti, kao kip. Ovo je “Ðavolijada” Mihaila Bulgakova. Znam da ce se pretvoriti u hladnu statuu, da ce mu otpasti ruke, jer šta je on, do samo jedan melogradski nastavnik koji nestaje kao kometa. Ako ne odem, i ne spalim sve te ruže, sva ta neba, sve te ugljene duge, što iskrsavaju ispod tavanica, osecam da ce me progutati ugasle zvezde, crne rupe. I zaista, on cuti, studen od leda i snega vremena, kao neki napušteni angel. Uobražavao je da muškarci ništa ne znaju, zapravo decaci, da su samo grešili, kažem, možda ste mogli da mi pomognete. Iznenada, on ožive, gnevan. Šta si ti ocekivao?, pita me. LJudi nisu savršeni. Odlazi, odlazi, idi nekuda, jer te više ovi putevi ne vode nikuda; grane drveca se njišu nevidljivim vetrovima, ta to su utvare, ne vetrovi, ta to su secanja na drvece. Odlazi. Ovaj put za tebe se završava medu plamenovima koji sagorevaju vecni povratak. Posle svega, on opet cuti, kao samo Sunce. Otici cu iz ove škole, iz zagrljaja velikana, koga su andeli istorije bacili na smetlište. Iz zagrljaja nastavnika; iz njihovih praznih ruku; iz osmeha i Sunca. Iz trauma decaštva, koje ce ostati samo kao neke podmukle zvezde sa zubima u grudima. Neka se podzemne tamnice-ucionice ruše, kao da su od papira; neka nestaju Sunce i travnjak, i sale, i hodnici puni prašine i svetlosti; neka se jednom i meni ukaže put odlaska, pun pretece tišine. Sa tom željom sam se i probudio, udaljen od svega. Konacno mogu da se preselim na Sunce, u predivnu sobu od svetlosti. Biram ljubav vremena, nasuprot ljubavi leda.

Ivan Likar iz Kostolca

FELJTON

TOPONIMI MANASTIRA RUKUMIJA

Krcenjem šume kroz vekove u i oko Gaja, danas ostalo svega 29 hrasta i mnogo mladica. O vrednosti tog kultnog drveta, manastirsko bratstvo ozbiljno razmišlja o projektu pošumljavanja u toku narednih godina. Znacaj Gaja, pored vec istorijskog zapisa, imao je i tradicionalni karakter. Obnavljanjem - gradnjom manastira u vreme kneza Miloša 1825 - 1932 god., nastaje sabor 19. avgusta - Preobraženje, gde pod svojim krošnjama hrastova okuplja narod severnog Stiga do Morave, a i šire. Ta okupljanja u hladovini Gaja postala su masovnija nakon Prvog svetskog rata. „Još u predvecerje praznicno, Preobraženja i Velike Gospojine pred II svetski rat rudari Bradarca i Maljurevca, iduci na nocnu „šihtu” u rudnike Kostolca, zakace karabitske lampe na hrastove, pa igranka i veselje traje do duboko u noc. Pored sela Stiga i moravskih, dolazila su i sela iz „preka” - Banata. Selo Dubovac je imalo i svoje narodno kolo od momaka i devojaka. Najcuveniji igraci behu tada iz Brežana, Ceda Vla, kovac po zanimanju i Iva Nokic iz Dubravice. Bila su nadigravanja uz harmoniku Drage „Keca” cuvenog majstora iz Dragovca”, kazivaše tada decacic iz tog vremena Nikola Blagojevic iz Bradarca. Nakon Drugog svetskog rata na Preobraženje i Veliku Gospojinu, 28. avgusta, Manastir i Gaj su bili pretesni da prime okupljeni narod. Pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina na saboru prošlog veka u Gaju je bila revija: mode, hrane, pica, muzike, ljubavi i duhovnosti. Redovi su bili na pricesti i izvorima, sestra je našla brata i brat sestru, bacajuci krstove, roditelji su gledali da nadu snajku ili zeta, «jesen je blizu, svadbe idu”, devojke i momci obuceni po poslednjoj modi. Filmska umetnost i televizija tih godina uzimala je maha, revija odevanja se manifestovala šetnjom kroz Gaj. Tu su se mogle videti, prve farmerke, haljine po ugledu na filmske zvezde, cipele i sandale, apostolke, rimljanke, japanke, mokasine. Frizure «tarzanke», «bitls», i velike parohe sa malim brcima. Tu su bili i srpski opanci na kljun, anterija, kecelja, prekaca, šešira i šajkaca. «Kite», sa dukatima na grudima verenih mladih parova, niske zlata, manifestujuci moc porodice i dobrog domacina. Po ivici Gaja, prodavci piva ispod santi leda u kaci, sladoled na kugle iz kante i kolica drvenih, šecerne šipke i jabuke, liciderska srca i mnogo bižuterije. Klaker, limunada, oranžada i boza na svakom koraku. A lubenice, lubenice, cuvene Zatonjske na zaprežnim kolima na desetine. citave porodice na periferiji u hladu na travi, rasprostren cilim, a na cilimu obilje hrane. Izvorska hladna voda manastirska, vino i rakija, domace i pivo iz kace. Konji vezani za kocije, ispred njih hrana u kocijama. Tu su i fijakeri, ceze i poneki automobil. Puteljcima i stazama u kolonama pristižu pešaci iz obližnjih sela: Drmna, Kostolca, Bradarca, Maljurevca, Cirikovca, Klenovnika, Petke. Harmonike cuvenih majstora sa radija i televizije iz našeg kraja paraju hladovinu Gaja. «Krnjevac» iz Krnjeva, Vita iz Oreovice, «Troša» iz Sirakova, «Civra» iz Trnjana, «Mira» violinista iz Živice. Novica Uroševic «Purca» Novica Nikolic «Patalo» iz Drmna zapocinju u Gaju i svoju blistavu estradnu karijeru.

Pedesetih i šezdesetih godina ucitelji, Živadinka i Bora Pešic iz Drmna, Metodije, Kaja i Milanka iz Kostolca, Elezovici iz Klenovnika, ucitelj Pavlovic iz Bradarca dovode dake na izlet na pocetku i kraju školske godine. Deciji vrisak, pesma i igra širom šumovitog Gaja. Veselje, radost, ljubav i duhovnost Rukumije, Gaj je ljubomorno cuvao kroz vekove a cuva i danas.

Toponim «Selište»

Nalazi se na istocnom i severoistocnom delu od manastira u podnožju Sopotskog brda u visini limana nekada ušca Mogile u Mlavu. Zapisi govore da se tu nalazilo selo Rukomija «darovano» manastiru Ravanica u povelji kneza Lazara 1381.god. U popisu 1467.god. turskih teftera zapisano je da selo Rukomija ima 22 kuce, porez placan na pšenicu, jecam, zob, lan, proso i za razliku od drugih sela u okolini više poreza, na voce, med i vinograde, što daje pretpostavku geografske konfiguracije same lokacije sela za takvu proizvodnju. Ukupan porez je placan u godini 2098 aspri.

Etimološki koren od reci selište je selo, a u narodu i danas takva nenaseljena mesta zovu selištem, što je još jedna potvrda teze o civilizacijskoj naseobini. Same parcele privatnog poseda su veoma male, što bi cinilo okucnicu ranije, pa i danas. Parcele pripadaju meštanima sela Bradarac, vecinom zasada vocem. Selište se pruža s juga prema severu u podnožju brda do blizu kolskog puta Drmo - Klenovnik. Severni deo je zaravnjen za potrebe kopova Drmna i Cirikovca, koji su pripremljeni serpentinama spuštali bagere, prelazili Mlavu, za potrebe jednog i drugog kopa. Vidno i danas postoji ruralni materijal širom toponima Selište što govori o naseobini, najverovatnije iz srednjeg veka.

Iz neobjavljene monografije “Selo Drmno Toponimi”, Slavoljub Stojadinovic

AMBROZIJA

OPAKA BILJKA BOŽANSKOG IMENA

U mitologiji ambrozija je pice bogova, a u stvarnom životu “nocna mora” za sve veci sloj ljudske populacije kojoj izaziva brojne zdravstvene probleme. Iako je ova korovska jednogodišnja biljka na prostore Evrope stigla u drugoj polovini dvadesetog veka, danas je u Srbiji široko rasprostranjena. U vecini evropskih zemalja, zbog njenog negativnog delovanja na zdravlje ljudi (alergije i slicno), kao i zbog negativnog uticaja na poljoprivrednu proizvodnju (posebno je štetna u usevu kukuruza, suncokreta, soje, graška, uljane repice i u redim strnim žitima) preduzete su brojne mere, kako bi bila uništena, pa i drakonske kazne za one koji se o njih ogluše. Kod nas je borba protiv ovog vitalnog korova skorijeg datuma, pa ima slucajeva neprepoznavanja, odnosno zabeleženo je da su je gajili umesto pelena u nameri da prave popularno pice-pelinkovac. Da ne bi bilo zabune, ambrozija je uspravna, razgranata biljka koja raste do dva metra u visinu. Listovi su joj perasto deljeni, režnjeviti. Cela biljka je obrasla gustim dlacicama. Cveta i plodonosi od juna do septembra, a seme, koje vetar raznosi i po 30 km u precniku, ostaje cak 40 godina u zemljištu sposobno da proklija. Jedna biljka produkuje od 500 do 3000 semenki, u zavisnosti od velicine.

-Ministarstvo poljoprivrede je donelo uredbu o iskorenjivanju ambrozije. Medutim, na terenu su inspekcijski organi naišli na neocekivane prepreke, posebno kada su u pitanju parcele privatnih vlasnika. Zbog neažuriranog katastra dešavalo se da naslednici, ne retko na radu u inostranstvu, nisu preneli zemljište na svoje ime, vec se ono vodi na davno preminule pretke ili rodake. Sa druge strane Preduzece za puteve je dužno da kosi po 2 metra od asfalta, a ambrozija se malo dalje nesmetano širi. Slicno je i sa medama izmedu parcela razlicitih vlasnika. Na takvim, nicijim prostorima ova biljka bukvalno buja.

Za njeno suzbijanje na neobradivim površinama preporucuje se cupanje iz korena, a gde je brojnija, košenje na visinu nižu od 5 sm od zemlje, da bi se sprecilo njeno obnavljanje preko bocnih izdanaka-savetuje Stanislava Stankovic, inžinjer ratarstva u požarevackom Zavodu za poljoprivredu.

Strucnjaci Zavoda su se još 2004. uhvatili u koštac sa ovim problemom, kada su poceli da objavljuju i Bilten sa temom rasprostranjenosti, prepoznavanja i uništavanja ambrozije. Prošle godine je za potrebe požarevacke opštine snimljeno stanje prostora zahvacenih ambrozijom tokom maja i juna. Potom je uradena je klasifikacija i karta površinama u tri boje u zavisnosti od gustine ovog korova. Po opštoj oceni najproblematicnija su sela, posebno zaparložena imanja, pa onda Zabela, a u Požarevcu žarište je gradska deponija. Ove godine je slicno uradeno za potrebe opštine Žabari, a upucene su ponude i ostalim opštinama Branicevskog okruga, jer se rasejavanje korova ne može omediti granicama opština.

Za kontrolu sprovodenja Uredbe resornog ministarstva zadužene su fitosanitarna, komunalna i druge inspekcijske službe, pa je proletos obavljena obuka inspektora, kako bi prepoznali biljku i reagovali na njeno prisustvo. Slicna edukacija, samo namenjena poljoprivrednicima, radi se i tokom takozvanih zimskih škola.

R.R.D.

ZA DRUGACIJU SRBIJU

U okviru Akcije Za drugaciju Srbiju, koju sprovodi Liberalna demokratska partija na nivou Republike, svuda gde postoje Odbori ove Partije, u Kostolcu je 12. Avgusta u nedelju uspešno organizovana i sprovedena ova politicka aktivnost.

Naravno, u organizaciji Opštinskog Odbora LDP - a Kostolca, gradanima je toga dana, u nedelju, u prepodnevnim casovima podeljen propagadni materijal ”Za drugaciju Srbiju”, u kome se navode osnovna nacela stranke, ali i nacin kako se može i treba stvarati ta drugacija Srbija: a to je stvaranje jedne sasvim drugacije i moderne države, stvaranjem novog sistema vrednosti, neophodno stvoriti sasvim novu, modernu ekonomiju, ispunjenje zakonskih obaveza prema svima, a pre svega haškom tribunalu, suociti se sa realnošcu situacije na Kosovu, poštovati ljudska prava i negovati razlicitosti, zato LDP daje predlog Skupštini set antidiskriminacionih zakona...

Ovo je, ova Akcija, moglo bi se reci samo pocetak aktivnosti za Opštinski Odbor LDP - a iz Kostolca. Za septembar najavljuju još niz aktivnosti i akcija, kako u okviru Centralne stranke, tako i samostalno osmišljenih koje se odnose na probleme u gradu Kostolcu.

Opštinski Odbor LDP - a Kostolac

OO SPO VELIKO GRADIŠTE

OBMANJUJU SUGRAÐANE

Konferencija za štampu Privremenog veca opštine Veliko Gradište održana 13.08.2007. predstavlja ponovni ponovni pokušaj obmane naših sugradana i šire javnosti i idealni primer demagoške veštine da se ne laže, a ipak ne kaže istina.

Verujemo da je smušenost, uopštenost i potpuna nejasnoca bila namerna. Da izgleda da se nešto radi, a da se pritom pazi da se nešto slucajno i ne uradi!

ZAŠTO?

Zato što privremeno vece (DS, DSS, NS i G 17) namerno precutkuje cinjenica, a one su:

1) Nije došlo do smene vlasti! Predsednik opštine je i dalje g. Dragan Milic, u privremenom vecu u skupštini opštine.

2) Sve te nepravilnosti, nejasnoce i nezakonitosti u radu su oni zajedno sa socijalistima zdušno izglasali, iako smo im mi na to, još pre dve godine ukazali, predlažuci pokretanje postupka za opoziv predsednika opštine i njihov izlazak iz koalicije sa socijalistima, što su oni na papiru prihvatili, a u praksi bojkotovali i najzad javno pokazali pokušavši svoje potpise sa tog predloga!

O svemu tome svedoce video zapisi sa sednice skupštine opštine!

Zato još jednom porucujemo: dosta je laži, prevara, zamajavanja gradana! Zakonski rok je istekao, izadimo na izbore gde ce narod kazati svoje!

JOŠ JEDAN USPEH POŽAREVACKE POLICIJE

ULETELI U SACEKUŠU - ZAVRŠILI U PRITVORU

- Cetvoro kradljivaca pokralo železnicke šine duge oko cetiri kilometra.

- Procenjena šteta blizu 10 miliona.

Seci,reži nosi, seci, reži, nosi. Tako nekoliko puta. A onda požarevacka policija napravi višednevnu sacekušu i uhapsi udruženu cetvorku iz raznih krajeva Srbije.Upravo zato Dragan i Nikola iz Klenka kod Rume,Stanimir iz Obrovca kod Backe Palanke i Refika iz Mišara kod Šapca imace na raspolaganju trideset dana da tanko potanko ispricaju istražnom sudiji na koji su nacin krali železnicke šine ,demontirali kolosek i sekli šine brenerom, odnoseci ih u kombi “Ford tranzit”.

Rec je o osnovanoj sumnji da su ucinili krivicno delo teške krade. Ošteceno je Privredno društvo “Termoleketrane i kopovi” Kostolac, i to znatno. Ukradena su cetiri kilometra železnickih šina i pricinjena šteta od blizu 10 miliona dinara. Šine su secene po dva metra dužine i prodavane u staro gvožde.

Kako nas je obavestila Jasmina Tišma, portparol Policijske uprave u Požarevcu,krada šina stavlja se na teret osumnjicenima zato što su sukcesivno,kao da je alajbegova slama, od maja do avgusta ove godine odnosili i prodavali šine.

Dakle, krali su u ratama, a po svemu sudeci, odležace kaznu u celini.

S.R.

POŽAREVACKA POLICIJA PRIVELA OSUMNJICENOG ZA UBISTVO 21. GODIŠNJE POŽAREVLJANKE MILENE ÐORÐEVIC

ZADAVLJENA DEVOJKA BACENA U JARUGU

U nedelju 12. avgusta oko 16 sati i 40 minuta u blizini stare zabelske pruge u naselju Burjan mala u Požarevcu,pronadeno je beživotno telo nepoznate ženske osobe. Policija je identifikovala leš i utvrdila da je rec o Mileni Ðordevic, 21- godišnjoj devojci iz Požarevca. Oba-vljenom obdukcijom utvrdeno je da je smrt nastupila nasilnim putem, tacnije,devojka je bila zadavljena. Ovaj gnusni cin zaprepastio je i ogorcio žitelje požarevackog kraja.

Tako se ugasila jedna mladost u najlepšim godinama,pred kojom je bio ceo život.Ipak, policija je vrlo brzo dejstvovala. Boban K. 1979. godine iz Požarevca je priveden istražnom sudiji, jer je osumnjicen da je izvršio krivicno delo ubistva. Lišen je slobode i odreden mu je pritvor. Motivi ubistva još nisu sa sigurnošcu utvrdeni, ali ima pretpostavki da je to ucinjeno iz ljubomore.

Inace, prošlog utorka Milena Ðordevic je sahranjena u Požarevcu.

S.R.

HALO 92

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zorana B. (1964) iz Bubušinca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo iz cl. 149. Zakona o planiranju i izgradnji. Zoran je osumnjicen da je u svojstvu direktora preduzeca “Inon” iz Požarevca, bio investitor i izvodac radova, Balon-hale sportsko-rekreativnog centra u ulici Bože Dimitrijevica, tokom 2006. godine, bez odobrenja za izgradnju i bez glavnog projekta. Balon-hala je na parceli koja nije vlasništvo osumnjicenog.

- Zbog sumnje da su izvršili krivicno delo iz cl. 149. Zakona o planiranju i izgradnji, požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu i protiv Negovana S. (1971) iz Kuceva i Velizara J. (1954) iz Brodica. Negovan je osumnjicen da je kao vlasnik Samostalno zanatske radnje “Gane komerc” iz Kuceva u svojstvu izvodaca radova, bez odobrenja za izgradnju i bez glavnog projekta, izvodio radove na objektu u mestu Brodica. Velizar je osumnjicen da je kao vlasnik i investitor vršio izgradnju stambenog objekta bez odobrenja za izgradnju i bez glavnog gradevinskog projekta.

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Aleksandra R. (1989) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio više krivicnih dela krada i teških krada. Aleksandar je osumnjicen da je tokom avgusta 2007. godine izvršio sedam krivicnih dela, tako što je na parking prostorima ispred “Maksi” diskonta, Mega marketa “Rodic”, Doma kulture i bolnice razbijao stakla na putnickim automobilima i iz automobila krao torbice koje su vlasnici vozila ostavili u vozilu. Iz torbica bi uzimao novac i mobilne telefone, a torbicu sa licnom dokumentacijom bacao u neposrednoj blizini.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE U POŽAREVCU

70 DANA PRIVREMENOG ORGANA U OPŠTINI VELIKO GRADIŠTE

NOVAC NERACIONALNO TROŠEN

Povodom 70 dana Privremenog organa u opštini Veliko Gradište održana je konferencija za novinare na kojoj su govorili Živoslav Lazic, predsednik Privremenog organa, Dragiša Jovanovic, clan, Boban Jovanovic, direktor Direkcije za izgradnju opštine Veliko Gradište i Dragan Milovanovic, direktor JKP “Standard”. Prinudna uprava je uvedena zbog nefunkcionisanja Skupštine, a razlog tome su nesuglasice oko rada Direkcije za izgradnju, odnosno nacina investiranja u protekle dve i po godine. Davanjem u dugorocni zakup gradevinskog zemljišta, u Gradište je ušlo oko 5 miliona eura i to je veoma dobro. Ono što jeste problem, prema recima clanova Privremenog organa, jeste kako se taj novac trošio.

Privremeni organ je podneo zahtev Ministarstvu finansija za budžetsku kontrolu da ispita zakonitost transakcije izmedu budžeta Opštine i Dunavke A.D i dobijeno je uverenje da ce se kontrola obaviti u najkracem roku. U JKP “Standard”, prema recima Dragana Milovanovica zatecena je teška situacija u pogledu finansijskih sredstava, opreme i mehanizacije. Uocene su velike nepravilnosti kod rada i bilansiranja pojedinih pozicija, tako da je u pripremi podnošenje krivicnih prijava za zloupotrebu položaja.

Uocena su nenaplacena potraživanja u visini od 20 miliona dinara i radi konsolidacije preduzete su sledece mere: poslate su opomene pred izvršenje korisnicima, izraden je novi softer pracenja i vodenja evidencije korisnika komunalnih usluga i formirana je komisija za popis korisnika. Za mesec i po dana, popravkom mehanizacije i dobrom saradnjom sa Direkcijom napravljen je prihod od 2 miliona dinara, sa tendencijom povecanja. U tom cilju nabavice se jedno terensko vozilo za potrebe vodoinstalaterske službe koje ce služiti za hitne slucajeve. U sledecih nekoliko dana deo Dobronskog i Pinkum naselje bice prikljuceni na novu vodovodnu mrežu, tako da ce snabdevanje vodom biti mnogo bolje.

“U Direkciji za izgradnju nasleden je dug od 49 miliona dinara i sredstva su iracionalno trošena. Na pojedinim mestima asfalt je uraden pa je prosecen, neke ulice tonu, a neke su skracene i nisu uradene po projektu. Komisija sumnja da u projektima glavnog kanalizacionog kolektora postoje propusti u hidraulicnom proracunu dimenzionisanja citavog sistema odvodenja otpadnih voda. Predloženo je da Direkcija privremeno obustavi radove na potesnom cevovodu od Belog bagrema, dok se ne izrade sveobuhvatne hidraulicne analize za citavo slivno podrucje glavnog kolektora, kao i provera ispravnosti dimenzionisanja svih objekata”, istice direktor Boban Jovanovic.

Na kraju je naglašeno da je ideja Privremenog organa da nastavi sa izradom prostornog plana koji ce definisati plan urbanistickog razvoja Gradišta za teritoriju cele opštine. “Investicije koje su zapocete nece stati i želja nam je da pored “Silver Lake” u Veliko Gradište dodu i drugi investitori, ali da u tom momentu imaju saznanja na koju infrastrukturu mogu da racunaju. Urbanistickim planom treba da definišemo mesta i otvaranje novih zona, pre svega industrijske prema Požeženu na tzv. “Peskovima”. Takode otvara se mogucnost za povezivanjem Srebrnog jezera sa Viminacijumom, Ramskom tvrdavom i kasnije Golubackom tvrdavom i Lepenskim virom. Formirana je komisija koja ce doneti odluku o pristupanju izradi strateškog plana opštine, jer bez plana nemoguce je konkurisati za donatorska sredstva”, - rekao je Živoslav Lazic.

D.D.

VELIKO GRADIŠTE

KRITICARI “KRATKOG PAMCENJA”

Okupljanje novinara zbog izveštavanja sa seminara o ambroziji, bila je prilika i da se štošta kaže, odnosno zabeleži o ovom bajkovitom gradicu na Dunavu, koji sudeci po recima Zlatka Šulovica, zamenika predsednika opštine ovih dana postaje poprište neosnovanih kritika od strane zvanicnika koji ne prezaju da kritikuju sopstvene postupke iz ne tako davne prošlosti, doduše dok su bili u drugim ulogama. Da potsetimo, privremena uprava je u Velikom Gradištu postavljena sa ciljem da se pripreme lokalni izbori, jer je na višoj instanci procenjeno da ovaj grad nema kvalitetnu Skupštinu koja može da obavi taj posao. Medutim, usledile su smene i imenovanja gde god je to bilo moguce (najcešce za formiranje komisija koje se, prema izjavi Šulovica, bave nekim istražnim radnjama, a pocela su razracunavanja, pa i podele izmedu koalicionih partnera. Sa jedne strane su se našli predstavnici DS-a i DSS-a, koji su konferenciju za medije nedavno održali u Požarevcu, a sa druge predstavnici G 17 Plus i Nove Srbije.

- Mi se ogradujemo od te konferencije, koja je zakazana cim je predsednik opštine otišao na godišnji odmor, što smatram da je nekorektno, a u kojoj su ucestvovali i novopostavljeni direktori javnih preduzeca. Postali smo najvece svadalište u Srbiji, opština gde vlada jednoumlje, a sve zahvaljujuci nekim usijanim glavama. Ovom prilikom pozivam sve ljude koji se nalaze na bilo kojoj funkciji da se uzmu u pamet, jer svi polažemo racune ovom narodu sa kojim živimo. Niko nas nece zbog naših nesuglasica opravdati zašto nismo završili kanalizaciju ili asfaltirali ulice i postavili ulicnu rasvetu. Na primer, ako su svi raniji tenderi Komisije za javne nabavke glatko dobijali zeleno svetlo na republickom nivou, pa je ovih dana Gradište trebalo da postane veliko gradilište, kako bi sacuvalo epitet jedne od deset najatraktivnijih turistickih destinacija u Srbiji, onda smeni clanova ovog tela nije bilo mesta. Smenjeni su svi clanovi komisija i upravnih odbora, kao da do pre tri meseca ništa nije valjalo. A nije tako. O tome svedoce relevantni rezultati i priznanja. Smatram da je apsurdno da DS sada sa pozicije privremenog organa, ili pozicija legalne vlasti, može da kritikuje sve što je do sada uradeno, posebno što najglasniji kritizeri “zaboravljaju” da na tapet iznose odluke koje su nedavno sami doneli dok su bili u organima ranije vlasti. Oni su u svim UO, kao i u Vecu imali svoje predstavnike sa vecinskim ucešcem. Ako su tada znali da je nešto nezakonito, trebalo je da to sprece, a ne sada da kritikuju. Naprimer, sadašnji direktor Direkcije napada njen rad, a bio je predsednik tenderske komisije, koja je u to vreme radila izvrsno, jer je oko 150 tendera prošlo kroz republicko sito. Svim novoimenovanim komisijama predsedava predsednik privremenog organa koji je po struci sociolog. Na stranu što mu ekomija ili zakoni nisu blizak teren, on je strucnjak za sve. Za tri meseca njihove vladavine nije obavljen ni jedan tender, dovršava se samo zapoceto, a sa druge strane ništa nije uradeno ni na pripremi buducih lokalnih izbora. Posebno iritira što se jedan licni sukob, koji se odigrao tokom proslave Dana opštine, iz kafane preselio na teren uprave, pa privremena uprava Velikog Gradišta nije usvojila ni budžet opštine, vec funkcionišemo na privremenom budžetu-ispricao je Zlatko Šulovic, zamenik predsednika opštine.

Mi cemo uraditi ono što možemo i završiti ono što smo poceli. Narod ne prepoznaje politiku, narod prepoznaje dela. Uzmimo ulicu Obala Kralja Petra, koja je trebala da bude završena. Privremeno vece predlaže da se ona ponovo raskopa, kako bi se videlo šta je zakopano, pa da se ponovo zatrpa. Ovo znaci da ce ta ulica biti završena za dve godine. Novac nam je namenski dala Republika i kada dode kontrola, ocekuje da vidi asfalt i ivicnjake, a zateci ce rupe. Uzece nam novac, a tada ce narod sa pravom da se obruši na sve nas, pa i na privremeno Vece, što je najnormalnija reakcija.

R.R.D.

SEMINAR U VELIKOM GRADIŠTU

KAKO PREPOZNATI I UNIŠTITI AMBROZIJU

Do pre nekoliko godina ambrozija se na prostoru Srbije sretala sporadicno, da bi njena današnja koncentracija dostigla alarmantan nivo. Zbog toga je pokrenuta široka društvena akcija, po sistemu “doci joj glave što pre, da ona ne bi došla nama”. Prema Uredbi Ministarstva poljoprivrede, zadatak strucnjaka iz regionalnih instucija kakav je požarevacki Zavod za poljoprivredu, je edukacija inspekcijskih organa koji su dužni da izdaju naloge za uklanjanje ovog opasnog korova, kao i onih koji treba ovaj posao da obave. Da bi se Uredba uspešno sprovela, posle seminara u Požarevcu, minule sedmice je ovakav skup organizovan i u Velikom Gradištu. Skup je otvorio Zlatan Šulovic, zamenik predsednika opšine, a potom su u radu seminara ucestvovali dr Miodrag Mitic, direktor Doma zdravlja, kao i Suzana Vasiljevic, Miroslav Stojkovic, Dušan Stankovic, Mladen Stepcevic, Jovica Jelic, Dimitrije Josimovic, Dušan Damjanovic... Predavanja na temu kako prepoznati i uništiti ambroziju održali su Stanislava Stankovic i Aleksandar Stojanovic. Oni su istakli da ambrozija pripada grupi jako invazivnih korova koji se izuzetno brzo šire i zakorovljuju useve, zasade i neobradeno zemljište. U svetu je poznato oko 50 vrsta ove biljke, dok je u Evropi zastupljeno deset puta manje. Kod nas je identifikovana jedna vrsta koja doseže i preko 2 metara u visinu. U ranoj fazi rasta izgledom je slicna domacem pelinu, biljci veoma cenjenoj u narodnoj medicini. Pored toga što zakorovljuje useve i zasade, njen polen izaziva znacajne alergjske reakcije kod ljudi, koje se ispoljavaju u obliku oboljenja disajnih organa, digestivnog trakta...Najugroženija su deca, stari i osobe ugroženog zdravlja. Zbog toga je napravljen “semafor” koncentracije njenog polena, koji u našem kraju dostiže i kriticnu crvenu zonu kada se javljaju masovnije alergijske reakcije. U vreme cvetanja ambrozije, koje se ocekuje vec od naredne sedmice, osobe sklone alergijskim reakcijama ne treba da borave na otvorenom u sunacnom delu dana, posebno kada je vetrovito (tada treba izbegavati i provetravanje prostorija). Ako to nije moguce, potrebno je pri ulasku u kucu skinuti kontaminiranu odecu, istuširati se i primeniti propisanu lekarsku terapiju. Da do drasticnih polenskih aerozagadenja ne bi dolazilo, potrebno je masovno ukljucivanje svih organizacija i pojedinaca u smanjivanje prostora zakorovljenih ambrozijom, jer ce proci mnogo decenija pre njenog potpunog iskorenjivanja, posebno što ona nema prirodnih neprijatelja (stoka je ne pase, a ni seme nije na “jelovniku” brojnih vrsta insekata i ptica). Uništavanje ambrozije se obavlja agrotehnickim merama pri sejanju useva, a posle njenog nicanja mehanickim uklanjanjem sa manjih površina, odnosno hemijskim tremanom na vecim površinama. Pošto je za klijanje i nicanje biljke potrebna temperatura od 20 do 22 stepena, pojavljuje se u aprilu i maju, pa je potrebno obaviti tri košenja, da bi se izbeglo bocno grananje biljke. Posebno je važno pokositi ambroziju pre samog cvetanja, što narednu sedmicu cini idealnom za ovaj posao.

- Prošlog vikenda obišao sam vecinu mesnih zajednica i u vecini sam video mnogo ove biljke. Posebno je izražena u Srednjevu, LJubinju i duž puteva od Velikog Gradišta ka Golupcu, Rabrovu i Požarevcu. U Zatonju sam naišao na celu njivu obraslu ambrozijom , a ima je dosta i na zeleim površinama u samom gradu, pa bi opština trebala da napravi prioritet njenog uklanjanja i uništavanja, gde bi grad trebalo da bude pocetna tacka odakle bi se krenulo ka selima-istakao je na Mladen Stepcevic, komunalno ekološki inspektor.

Direktor JKP ”Standard”, Dimitrije Josimovic, je istakao da ce zaposleni u ovom preduzecu obaviti svoj deo posla, ali bi trebalo da se u akciju ukljuce sve gradske strukture i svi gradani ponaosob.

R.R.D.

U OSNOVNIM ŠKOLAMA OPŠTINE POŽAREVAC

SPREMNI ZA PRVO ŠKOLSKO ZVONO

U pet požarevackih osnovnih škola užurbano se vrše pripreme za pocetak nove školake godine. Krece se ucionice, menjaju podne podloge, farba ili zamenjuje stolarija, elektroinstalacije, recju, cine se napori kako bi se ucenici, posebno daci- prvaci osecali što udobnije i bezbednije. U vecini škola rec je o tekucim, manjim investicionim poslovima, ali ima i onih koji se suocavaju sa velikim problemima u cijem rešavanju je neophodna pomoc lokalne samouprave i nadležnog Ministarstva. Rec je pre svega o OŠ “ Sveti Sava”, školi koja ce za cetiri godine proslaviti stoti rodendan, ali ciji ucenici još uvek nemaju fiskulturnu salu. Ništa manji problem nije ni sve manji broj dece, ali taj problem iskljucivo je u nadležnosti samih roditelja…

OŠ “ DESANKA MAKSIMOVIC”

BEZ VECIH INVESTICIJA

- Nemamo vecih investicionih radova, u toku je krecenje i izmena podova u pojedinim ucionicama. Radovi ce na vreme biti završeni tako da spremno docekujemo novu školsku godinu, kaže Saša Peric, sekretar OŠ “ Desanka Maksimovic”.

OŠ “ SVETI SAVA”

TEŠKO BEZ FISKULTURNE SALE

- Osnovna škola “ Sveti Sava” u toku ovog leta radila je na sanaciji elektroinstalacije u jednom delu škole, što je podrazumevalo ugradnju kablova za uzemljenje koje škola do sada nije posedovala, kao i zamenu svetiljki u tim ucionicama. Nakon završetka ovih radova, takode smo planirali krecenje tih osam kabineta za ucenike starijih razreda, krecenje sanitarnog cvora za ucenike i hodnika u tom delu zgrade. Još pocetkom maja uradili smo zamenu stolarije na spratu iznad trpezarije, to je druga školska zgrada gde smo sve prozore zamenili, a u toku naredne godine zamenicemo stolariju i na donjem spratu te zgrade. Našim sredstvima i radom naših domara uspeli smo da sredimo i ulaz u školsku zgradu postavljanjem plocica, a imamo i dobru saradnju sa Mesnom zajednicom Cirikovac koja ce u našem izdvojenom odeljenju u tom selu staviti nova ulazna vrata na školu i uraditi sanaciju fasade. Oni ce takode uraditi i izolaciju na zgradi koja se nalazi u školskom dvorištu i koja se koristi kao prostor za obavljanje predškolskog obrazovanja i vaspitanja. Mi smo inace u toku ove godine, zahvaljujuci pre svega razumevanju roditelja uspeli da sredimo i multimedijalnu ucionicu gde smo obezbedili potpuno novi nameštaj, klupe, stolice, ormare, a ono na šta smo kao Škola posebno ponosni, to je što smo obe-zbedili multimedijalne CD-e za sve nastavne predmete i za sve uzraste. Vec posedujemo lap top i video bim, u toj ucionici nalazi se i kompjuter, grafoskop, televizor i dijaprojektor, tako da smo tu mnogo ucinili po pitanju osavremenjavanja nastave.

Ono što je naš dugogodišnji problem, i što nismo ove godine uspeli da realizujemo, to je fiskulturna sala. Pokušacemo da sredstva obezbedimo iz Nacionalnog investicionog plana, ili na neki drugi nacin, a olakšavajuca okolnost svakako je to što vec imamo idejni projekat, glavni projekat, imamo gradevinsku dozvolu, tako da s pravom ocekujemo da u toku iduce godine i ova škola dobije fiskulturnu salu i tako i naši ucenici postanu ravnopravni sa ucenicima svih ostalih škola. Po broju ucenika, naša škola spada u škole koje imaju optimalan broj ucenika, taj broj se smanjuje i povecava iz godine u godinu, ali uglavnom se zadržava na nekom stabilnom nivou, tako da je u prošloj godini školu završilo 89 ucenika osmog razreda, a ove godine smo, za sada upisali 88 ucenika prvog razreda, ukljucujuci i ucenike iz Cirikovca, gde imamo odeljenje od trinaest ucenika. Bez obzira što smo ove godine izuzetno zadovoljni brojem upisanih ucenika prvog razreda, oscilacije u upisu ucenika prvog razreda, kada je rec o natalitetu, problem je sa kojim se suocavaju gotovo sve škole. Mi sada imamo problem u starijim razredima, prvenstveno sa petim, jer smo imali cetiri odeljenja osmog razreda, a sada imamo tri odeljenja petog razreda. To se dogada zato što je najzad i naše Ministarstvo od koga primamo plate dlucilo da jednostavno ne finansira odeljenja koja imaju ispod 25 ucenika ako ta odeljenja nisu na selu. Mi, prosvetni radnici smo brojna populacija, i to je razlog što se nama uskracuje nešto što je godinama tako išlo. Sada smo suoceni sa problemom kako nastavnicima nadomestiti radno vreme, kako uraditi raspored za one koji u toku pet radnih dana predaju u tri škole. Nije pedagoški da se daju blokovi casova, i još mnogo toga vezanog za ovaj ,ne mali problem, upozorava Margareta Sekulovic, direktor OŠ “ Sveti Sava”.

OŠ “ DOSITEJ OBRADOVIC”

NOVA RASVETA

-Na samom pocetku školske godine naša škola bila je domacin Medunarodne likovne kolonije, gde su nam na kraju poznati likovni stvaraoci poklonili trinaest svojih radova. Ova vredna umetnicka dela oplemenila su naš školski prostor, tako da smo na jedan donatorski nacin zapoceli školski raspust. Naša škola kao objekat, zgrada ne raspolaže nikakvom dokumentacijom, tako da smo uradili jedan gradevinsko- arhitektonski projekat stanja u kome se škola nalazi i na osnovu kojeg možemo da konkurišemo za sredstva, kako kod lokalne samouprave i Republike, tako i kod ostalih potencijalnih investitora. Taj projekat koji posedujemo je bio dovoljan za radove koje planiramo da odradimo tokom ovog raspusta, pa smo morali da konkurišemo i za projekat stanja elektroinstalacije u školi. To je ono osnovno što cemo, nadam se, uspešno odraditi tokom raspusta i ove godine, a to je da zamenimo rasvetu u ucionicama, za koju je, nakon izvršenog merenja utvrdeno da je ispod svakog standarda. To je nešto što direktno utice na bezbednost i zdravlje dece. Ni ove godine lokalna samouprava nije imala dovoljno sluha za visinu sredstava koja su nam neophodna za ove poslove na rasveti u celom objektu, tako da ce rekonstrukcija obuhvatiti samo ucionice. Paralelno sa zamenom rasvete, radi se i projekat celokupnog stanja instalacija u školi, tako da ce se konacno znati i cifra neophodna da se celokupna elektroinstalacija zameni i škola konacno postigne bezbednosni nivo. Pored toga, radimo i na poboljšanju video nadzora. Dobijamo novu, savremeniju kameru kojom bismo školsko dvorište pokrili u potpunosti, a nadam se da cemo donošenjem potpunijeg pravilnika vezanog za bezbednost ucenika i ponašanje u svim situacijama uspeti da jednostavno taj posao zaokružimo. Preostaju nam i neke sitnije intervencije, krecenje i zamena podnih podloga u pojedinim ucionicama, tako da ocekujem da cemo u ovoj godini, koja je proglašena godinom Dositeja Obradovica uspeti da naidemo na razumevanje i od Republike, kojoj smo podneli zahtev da najstarija škola u Okrugu i druga u Srbiji, dobije neophodna sredstva. Broj ucenika prvih razreda se stabilizovao, i evo vec trecu generaciju upisujemo cetiri odeljenja. To je manje u odnosu na neka ranija vremena, ali situacija je slicna i u drugim gradovima, a narocito u selima, naglasio je Branislav Stojanovic, direktor OŠ “ Dositej Obradovic”.

OŠ “ KRALJ ALEKSANDAR PRVI”

PRAVO MALO GRADILIŠTE

-Kao što imate priliku da vidite, Osnovna škola “ Kralj Aleksandar Prvi” lici na pravo malo gradilište. Za vreme odsustva ucenika pokušavamo da školu što više sredimo, osavremenimo savremenim nastavnim sredstvima i ucilima. Pored toga, uradilo se dosta oko samog enterijera škole, zamenjena je ograda, pre svega u ulici Cede Vasovica i Sime Simica, što ce umnogome prolepšati i izgled našeg grada Požarevca. Zamenjeno je devet prozora na hodnicima sa pogledom na pomenutu ulicu, kao i u ucionici specijalnog odeljenja koja je i okrecena. Okreceni su i hodnici u novom delu škole, gde je zamenjena i rasveta, što nam je godinama predstavljao veliki problem. Još u toku školske godine zamenjeni su podovi u školskoj trpezariji, a do pocetka školske godine nabavicemo i nove školske table za pojedine ucionice. Pored toga, nabavili smo i jedan profesionalni muzicki aparat koji cemo koristiti za školske priredbe.

Što se tice škole “ Kralj Aleksandar Prvi”, za sada imamo upisana 132 prvaka, što je porilicno veliki broj cime ce Škola dobiti negde 36 ucenika više u odnosu na završetak prošle školske godine, kada smo imali 936, a sada startujemo sa 972 ucenika, kaže Goran Seger, direktor OŠ “ Kralj Aleksandar Prvi”.

OŠ “ VUK KARADŽIC”

RADOVI PRI KRAJU

- Kao i svake, i ove godine spremno docekujemo pocetak nove školske godine. U toku letnjeg raspusta dosta je uradeno na sredivanju školskog prostora. Naravno, to sredivanje se odnosi na krecenje ucionica u starom delu škole, i mi smo za ovu godinu planirali da okrecimo osam ucionica, gde su smešteni ucenici od prvog do cetvrtog razreda. Takode smo radili podove, lakirali parket u tom delu za naše dake prvake, kako bi im prvi susret sa školom bio što prijatniji, da se osecaju kao kod svoje kuce. Trenutno se radi i na krecenju naše podrucne škole u Zabeli koju pohadaju ucenici od prvog do osmog razreda sa teritorije Zabele, Dubravice i Batovca. Želimo da i tamo ucenicima uredimo njihov prostor, ambijent kako bi se osecali što bolje. Što se tice investicionih ulaganja, u toku školskog raspusta uradili smo gromobrane u naseljima Dubravica, Batovac, Živica i Brežane. Ove škole postoje duže vremena, ali do sada nisu imali gromobransku zaštitu i zbog bezbednosti dece mi smo to ove godine odradili. Vrednost tih radova iznosi oko 600 hiljada dinara koje je lokalna samouprava izdvojila. Ocekuje nas još dosta tih investicionih ulaganja, narocito kada su u pitanju izdvojena odeljenja. Namera nam je, a i opredelili smo sredstva da uradimo rekonstrukciju elektro mreže, jer se radi o starim objektima, a izvršicemo i rekonstrukciju elektro ormara u centralnoj školi. Sve to radimo zbog bezbednosti, pre svega ucenika i zaposlenih. To su uglavnom ti poslovi, da ne kažem poduhvati, a sitnijih poslova u toku školske godine ima svakodnevno, tako da naš prostor, naša škola, s obzirom na lokaciju lici na jednu cistiju i uredniju školu, iako nismo u centru grada.

Imamo nameru da rebalansom plana, iako to nismo predvideli, uradimo sanitarni cvor u školi u Zabeli jer radi se o starom delu zgrade gde je vreme ucinilo svoje. Uputicemo naknadni zahtev lokalnoj samoupravi da nam odobri dodatna sredstva za ove poslove, jer mi smo još u januaru, posredstvom Narodne kancelarije, konkurisali za namenska sredstva kod Evropske agencije za razvoj, ali do današnjeg dana nismo dobili odgovor. Mislim da je u pitanju program koji se odnosi na seoska naselja koja nemaju mokri cvor unutar školskog prostora, što kod nas nije slucaj.

Što se tice prvog razreda, mi teritorijalno upisujemo po naseljima. U Dubravici imamo sedam upisanih ucenika, Zabeli dva, Batovcu tri, u Brežanu pet, Živici sedam i Dragovcu osam daka prvaka, i to su mala odeljenja u kombinaciji. Kada je rec o centralnoj školi, do danas smo upisali 79, a ocekujem da do prvog septembra, dokle i traje upisni rok koji je produžen zbog pripremnog odeljenja, upišemo još petnaestak ucenika, tako da cemo ostati na prošlogodišnjem nivou od 95, napominje Radivoje Jakovljevic, direktor OŠ “ Vuk Karadžic”.

PREOBRAŽENJSKI SUSRETI PESNIKA “BRADACA 2007”

REC PESNIKA U VREMENU SADAŠNJEM

U svim pravoslavnim hramovima prošle nedelje obeleženo je Preobraženje Gospodnje, dan kada je Isus Hrist svojim ucenicima pokazao svoju prirodu, preporucivši im da preobraženjsku tajnu cuvaju do Vaskresenja. Preobraženje Gospodnje, svake godine, iznova, obasjava nas svetlošcu nade i ljubavi, ali i pita jesmo li od prošle godine išta uradili da preobrazimo sebe i svoj odnos prema bližnjima. Naše misli se ogledaju ne samo i duhu božjem, nego i u našim delima. U tom cilju je organizovan Preobraženjski susret pesnika pod nazivom “Bradaca 2007”, a po blagoslovu Episkopa branicevskog dr Ignjatija i uz pomoc oca Aleksandra. Organizatori ovog susreta bili su opština Malo Crnice, Centar za kulturu i biblioteka “Srboljub Mitic”.

BESEDA O PREOBRAŽENJU

Program je otvorio otac Aleksandar, besedom o velikom hrišcanskom prazniku Preobraženju i manastiru Bradaca. Poetese i poete pitomoga Stiga, tajnovite Mlave, zelenokose Morave, plavookog Dunava i zlatonosnog Peka, zbratimljeni, ciste duše i srca, nanizali su stihotvorne ogrlice, recima i biserima u porti manastira Bradaca. Potekla je reka stihova, bistra i lekovita, kao i kapi vode lekovite sa izvorišta manastira Bradaca.

Svojim pesmama na, drugim po redu Preobraženjskim susretima, predstavili su se sledeci pesnici sa podrucja Branicevskog okruga: Ana Dudaš (Malo Crnice), Slavica Jovanovic (Požarevac), Rade M.Obradovic (Veliki Popovac), Mladen Brankovic (Požarevac), Živojka Milic (Crljenac), Novica Stokic (Veliko Gradište), Milanka Golubovic (Požarevac), Dragoslav Živadinovic (Kalište), Dragan T.Jovic (Crljenac), Dobroslav Tepavcevic (Petrovac), Zlatija Radovanovic (Batuša), Vojkan Ivkovic (Kostolac), Milijana Dacic (Boževac), Miodrag Milic (Požarevac), Dragiša Živadinovic (Kalište), Raša Peric, Petrovac. Radmila Zoric (Salakovac), Zoran Stojicevic Rikardo (Kostolac), Zorka Stojanovic (Malo Crnice) i Dejan Blagojevic (Dragovac).

U nastavku programa, Miroslav Mitrovic govorio je stihove pesme “Molitva” Živana Markovica, dok su etno pesme izvele Andela Naumovic, Sanja Acimovic i Blažica Mitic.

U SLAVU SABORNOSTI I MANASTIRA

Po blagoslovu oca Aleksandra, prisutnima se obratio Bojan Milutinov sledecim recima: “Cast i zadovoljstvo predstavlja mi cinjenica da sam sa vama i da zajedno delimo hrišcansku ljubav i lepotu današnjeg velikog praznika Preobraženja. Raduje me što smo u ovolikom broju danas došli na ovo sveto mesto da u sabornosti proslavimo slavu manastira i da budemo gosti ove trpeze koju je pripremio otac Aleksandar sa svojim slavarima. Vekovi nas uce da delo koje cinimo nije lako ostvarivo, ali ce nam Gospod pomoci da izraste divni konak manastira Bradaca, konak koji ce omoguciti da se bratstvo umnoži i da putnici namernici u njemu budu docekani na nacin dostojan pravoslavnog vernika. Naše zajedništvo dolazi do potpunog ostvarenja samo ukoliko svako od nas, makar i po jednu ciglu uzida u novi konak koji ce manastiru dati dušu. Ono što su generacije cekale decenijama, Gospod je namenio našoj generaciji da sprovede u delo i da sagradi konak manastira Bradaca. Prilozima u novcu, gradevinskom materijalu i darovima u opremanju svetinje ispunjavamo zavet predaka i prilažemo za zdravlje i srecu porodica i potomaka”.

Na kraju manifestacije najmladi ucesnici Kulturno -umetnickog društva “Branislav Nušic” iz Kule predstavili su se “Vlaškim pastirskim igrama” i izvornim igrama iz Srbije.

D.Dinic

OD 27. AVGUSTA DO 2. SEPTEMBRA

PROMENADA “ULICOM KULTURE”

U kulturnom delu programa 44. LJubicevskih konjickih igara, sopstvenim programima, ali pod zajednickim nazivom “ Ulica kulture”, od 27. avgusta do 2. septembra po drugi put ce nastupiti Galerija Milena Pavlovic Barili, Narodni muzej i Narodna biblioteka Ilija M. Petrovic.

-Prvi segment, vezan za Galeriju pod zajednickim naslovom programa je “ U Mileninom domu”, vece posveceno slikarskom opusu Milene o kome ce govoriti Nikola Šujica, docent na beogradskoj Likovnoj akademiji. Potom i vece poezije sa fragmentima u izvodenju najuspešnijih ucenika Muzicke škole “ Stevan Mokranjac”, a predvideli smo i gostovanje najpoznatijeg pijaniste iz Vrnjacke Banje. U programu je i nastup Pavla Aksentijevica, našeg poznatog pojca, kao i etno grupe “ Lazarice”. U toj nedelji, jedan poznati slikar ce, prema programu, voditi Školu portreta za talentovane ucenike, a u popodnevnim casovima portretisace naše sugradane. Narodni muzej ima “ Noc muzeja”, to je subota vece, a istog dana Narodna biblioteka u Klankovoj galeriji otvara izložbu fotografija Stanislava Milojkovica, urednika fotografije beogradskog dnevnog lista Danas pod nazivom “ Konji, zar ne?”. Preciznije informacije o satnici, imenima i eventualnoj dopuni programa “ Ulica kulture” predstavicemo ovih dana na konferenciji za medije, kaže Ranko Milinkovic, organizator marketinga pri Galeriji Milena Pavlovic Barili, inace autor ovog projekta.

M.K.

BOLJE GLAVOM KROZ MEDIJACIJU, NEGO GLAVOM KROZ ZID

- aktivnosti vršnjackih medijatora tokom letnjeg raspusta -

U organizaciji Prijatelja dece opštine Požarevac, a uz podršku Opštine Požarevac, održan je seminar o medijaciji-posredovanje u rešavanju konflikata. Još jednom su se okupili vršnjacki medijatori, ucenici Osnovne škole "Sveti Sava" i Požarevacke gimnazije, nastavljajudi zapocetu obuku za vršnjacko posredovanje izmedu sukobljenih strana. Kao obuceni medijatori, ovi ucenici žele da rade na širenju ideje nenasilnog rešavanja konflikata kroz osnivanje Omladinskog centra za medijaciju. Ucenike su kroz radionice vodile Svetlana Spasic i Živkica Ðordevic, školski pedagozi.

Obuka za rad u Omladinskom centru i aktivno promovisanje ideje medijacije, bila je 15. avgusta 2007. godine u Hotelu "Lepenski vir u Donjem Milanovcu. Grupa od 20 mladih prošla je dodatnu obuku za vršnjacke medijatore. Na seminaru je analizirana dosadašnja aktivnost u ulozi medijatora, posebno dobit za pojedinca i okruženje. Pozitivna iskustva su podstrek da se ideja proširi i na druge mlade naše opštine i da se radi na njihovom obucavanju za upravljanje konfliktima i na njihovom predupredivanju.

Vršnjacki medijatori smatraju da u našoj sredini postoje predrasude o mogucnostima da se konflikt rešava nenasilnim putem i da mladi i odrasli ne žele da menjaju ustaljene navike. Neinformisanost stanovništva o tome šta je medijacija i koje su koristi od nje, takode je ometajuci faktor za medijaciju. Nedovoljna obrazovanost za toleranciju, dosta prisutna nasilna komunikacija i mala zainteresovanost mladih za promenom stila svog ponašanja, ometaju primenu tehnika nenasilnog rešavanja konfilkata u našoj sredini. Vecina mladih smatra da je medijacija vrsta pritisaka da se prihvati odredeno rešenje.

Zato je ideja medijatora da kroz neposredni kontakt sa vršnjacima, a i u okviru buduceg Omladinskog centra, promovišu medijaciju kao postupak rešavanja konflikata nenasilnim putem, u kome medijatr pokušava da izmiri dve zavadene strane. Inace, medijator je treca neutralna strana koja vodi sam proces medijacije i pomaže zavadenim stranama da samostalno dodu do rešenja problema. Poželimo uspeh medijatorima na putu unapredivanja komunikacije medu ljudima.

Radiša Ðordevic

REC NARODA SAZNAJE

HLEB JOŠ NECE POSKUPETI

Prema inforamcijama koje smo juce dobili iz požarevackog Žitostiga do daljnjeg hleb nece poskupeti jer predstoje još neka usaglašavanja. Kako smo nezvanicno saznali moguca cena hleba je 32 dinara.

Ukupno uzev, a pre svega zbog suše i gotovo tri godine istih cena hleba, za nekoliko dana sasvim izvesno doci ce do korekcije.

Po recima direktora Žitostiga, Gorana Milanovica vodi se racuna i o kupovnoj moci ljudi, ali i o rentabilnom poslovanju. Sadašnja cena od 25 dinara donosi gubitak.

TRANSPORT MEHANIZACIJE SA POLJA “CIRIKOVAC” NA POLJE “DRMNO”

“GRDOSIJE” PREŠLE MLAVU

Juce je u okviru procesa transporta dela osnovne mehanizacije sa Površinskih kopova “Cirikovac” i “Klenovnik” na kop “Drmno” poceo prelazak preko reke Mlave ka putu Drmno -Bradarac. Na kop “Drmno” transportuju se sledece mašine: bageri 12 i 14 i bandvageni 5 i 6 sa “Cirikovca” i bager dreglajn 10/70 int.br 2 sa “Klenovnika.

D.D.

KOZERIJA

MICA NA SUDU

- Gospodine Ilicu,opet vredate narod u kozerijama. Koji vam je ovo put da ste na sudu, pita sudija.

-Pa, gospodine sudija, ako me pamcenje ne vara,bice da je ovo devetanesti put.

- Zašto malo ne otupite pero,niste baš vi stalno pozvani da odrecujete pravdu ili krivicu.

- Jao, ko boga vas molim, nemojte tako gospodine sudija,ja ne volim previše ni u svoj posao da se mešam a kamoli u tud. Nego, desilo se, a zapravo ništa se nije desilo. Tu nema od krivicnog dela.

- Do sada ste se osamnaest puta provukli bez kazne.Ovoga puta ne znam. Kako sve vas tuže?

- Ja se uopšte ne provlacim niti izvlacim, ako je verovati osamnaestorici vaših ranijih kolega koji su mi predhodno sudili i presudili da sam novinarsko nevinašce.

- Dobro, da li se u tekstu pominje Milorad?

- Pominje se.

- I bekrija je, je li?

- U tekstu da. Zaboravi se,pa uz pice ostane do zore.Doduše, nije sam nego sa pajtašima.

- I pivopija je?

- Dugogodišnja sudijo, dugogodišnja.

- I iz Cirikovca je i preziva se Jagodic?

- Ni govora. Ovaj moj Milorad je izmišljen. On nema prezime. On je rukotvor mašte Mice Ilica. On nije iz Cirikovca i ne pominjem mu nikakvo mesto boravka. Taj Milorad može ponekad biti svako od nas, gospodine sudijo, a ne mora.

- E, pa, ovaj što te tuži, Milorad Jagodici iz Cirikovca traži milionce za povredenu cast.

- Ako njegova cast vredi milionace, i ako vi utvrite da samo toliko vredi, placam.

- Da sam ja na vašem mestu ja ne bi te maštarije više pisao,kozeristo Ilicu.

- Ali ja sam, gospodine sudijo, covek na svom mestu. Postoji vreme kad se može i kad se ne može lagati. Ja lagati necu i ne umem, a doticni ne bi trebalo da prepoznaje sebe tamo gde ga nema. Uostalom, vec su se kao Jagodic prepoznali neki pre ovog Jagodica. I ovo da kažem, sudijo, dok vi vagate pravdu za cast ovog Jagodica neki manje poznati Jagodici lažuckaju, kraducakju, ubijaju, podmicuju.

- Dosta Ilicu, ne mešajte se u moj posao.

- Ma rekoh ja vama, ne mešam se ja ni u svoj posao. Nego, eto da vežemo malo keru za banderu...

Po Milivoju Mici Ilicu

LAZARIZMI

- Da bi smo ušli u Evropu, svaki grad u Srbiji trebalo bi da bude Guca!

- Naši gradovi mogu da organizuju izložbu pasa lutalica. Pobednik dobija kucicu!

- Ono nije bilo bolje, ali ovo tek ne valja!

- Jeste naopako. Sreca što nije naopacke!

Miodrag LazareviC

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 11.08.2007. - 17.08.2007. godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu, rodene su 22 bebe.

SINOVE SU DOBILI:

Snežana i Saša Andelic iz Požarevca, Bojana i Dragan Jovanovic iz Požarevca, Maja Ðuric i Dragan Konomanovic iz Mustapica, Marina Rajic i Boban Marjanovic iz Kravljeg dola, Mirjana Trifunovic i Miroslav Matkovic iz Požarevca, Nataša Stankovic i Dejan Milojevic iz Požarevca, Ivana i Sladan Bogosavljevic iz Petrovca na Mlavi i Irena Stanojevic i Starina-Novak Beljan iz Požarevca.

KCERKE SU DOBILI:

Biljana i Marko Radovanovic iz Požarevca, Mladenka Bjedov i Bojan Martinovic iz Požarevca, Mirjana Ilic i Aleksandar Miljkovic iz Petrovca - bliznakinje, Danijela Dragomirovic i Vladan Kirjanovic iz Voluje, Jelena i Dragan Savic iz Požarevca, Marija Surdulovic i Miroslav Živkovic iz Vojilova, Nazmija i Kadri Šabani iz Starog Kostolca, Biserka Rakic i Nikola Vujicic iz Velikog Gradišta, Vesna Modrujkic i Zoran Gavrilovic iz Ranovca, Aleksandra Ilic i Dragan Radivojevic iz Požarevca, Vesna i Saša Stojkovic iz Žagubice, Milijana Jovic i Zlatko Živkovic iz Donje Kruševice i Ivana i Perica Nikolic iz Salakovca.