Header

POŽAREVACKA RADILIŠTA

POŠTUJU SE PRIORITETI

Požarevacko preduzece “Hidro-gradnja i erozija” zapocelo je prošle nedelje izgradnju mreže fekalne kanalizacije u ulici 8. juna, u požarevackom naselju Busije. Iskop kanala i polaganje kanalizacionih cevi u ukupnoj dužini oko 500 metara trajace oko dve nedelje. Posao je vredan 3,1 milion dinara i, po recima Miomira Ilica, direktora “Hidrogradnje”, bice realizovan u dogovorenom roku.

- Odmah po završetku radova u ovoj, prelazimo u susednu, ulicu Mihajla Pupina, gde nas ocekuje da u roku od 7 radnih dana izgradimo 159 metara kanalizacione mreže, posao vredan oko 1,1 milion dinara. Naše preduzece je uspešno završilo radove u prvoj etapi u ulicama koje pripadaju Gornjoj mali 2 i nadamo se da cemo, isto tako kvalitetno i u roku, završiti i ove poslove. Ovi radovi zaokružuju sistem sekundarne kanalizacione mreže koja se prikljucuje na Južni kolektor, cime se postupno problem otpadnih voda rešava u citavom naselju Busije i ulica duž Lucickog puta. Nadalje ce, kako je i Savet MZ “Gornja mala” zakljucio, moci da se ove ulice i asfaltiraju, - kaže Miomir Ilic.

- Po našim planovima, u “Gornjoj mali” treba još da odradimo fekalnu kanalizaciju u ulici Viktora Bubnja, to ce se krenuti za oko mesec dana, a ugovoreni su i radovi na produžetku kolektora u ulici 27. aprila. Stekli su se uslovi da se nastave i radovi u Gradištanskoj i Žagubickoj ulici, - kaže Zoran Ðordevic, referent službe investicija Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac.

- Nastojimo da žiteljima ovog dela Požarevca stvorimo što kvalitetnije uslove življenja. Postignut je dogovor na nivou lokalne samouprave i sa Direkcijom da se uskoro pristupi i asfaltiranju ulica Starine Novaka i Alekse Nenadovica. I ove ulice u kojima se upravo radi kanalizacija, kad teren preko zime slegne, doci ce dogodine na red da budu asfaltirane, - porucio je Dušan Vujicic, predsednik Opštine Požarevac, tokom obilaska radova koji se finansiraju iz opštinskog budžeta.

Jedna od lokacija na kojoj se ovih dana intenzivno radi je i prilazni put do Centra za autisticnu decu i omladinu. Put se proširuje i presvlaci novim slojem asfalta.

- U presvlacenje prvog dela ovog prilaznog puta, dužine 165 metara i u asfaltiranje dugog od 200 metara, bice ugradeno oko 1.300 tona asfaltne mase. Celokupan posao koštace oko 1,2 miliona dinara. Istovremeno sa raadovima u ovoj ulici, poceli su radovi u ulici Ilije Petrovica, a privodi kraju asfaltiranje Drvarske u Kostolcu, - kaže Zoran Peric, referent za puteve u Direkciji za izgradnju Opštine Požarevac.

- Rukovodstvo Opštine imalo je sluha za zahteve Ustanove i firmi koje gravitiraju ovom podrucju. Inicijativa je pokrenuta kada su se izvodili radovi na presvlacenju novim slojem asfalta ulice Požarevacki partizanski odred i odluceno je da se ti zahtevi ispoštuju. Slicnu odluku doneli smo i kada je u pitanju ulica Starine Novaka u naselju Busije, znacajna za podrucje Gornje male 2. Posle rešavanja ulica Zmaj Jovina i Bate Bulica u Burjanu, uradicemo i ulicu Starine Novaka, vrednost radova je oko 9 miliona dinara, tako da smo uvažili zahteve i opredelili da radimo tamo gde je najpotrebnije, - rekao je mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika Opštine Požarevac.

D. Milenkovic

CRVENI KRST POŽAREVAC

DOBRODOŠLICA PRVACIMA

Pocetak školske godine je ujedno i vreme kada se Crveni krst, najstarija svetska humanitarna organizacija, u svoje redove prima najmlade podmlatkare-ucenike prvih razreda.

- Ove godine ce naša organizacija postati bogatija za 836 malih clanova koji ce uporedo sa prvim slovima ciniti i prve korake u svetu humanosti. Bez ljudske topline, dobrote i saosecajnosti covecanstvo ne bi bilo dostojno postojanja na planeti Zemlji. Upravo je to prva lekcija koju ce mališani savladavati kada naši aktivisti, prvih septebarskih dana, krenu u obilazak svih požarevackih osnovnih škola. Ovo svojevsrno upoznavanje sa nastankom, idejom i trajanjem Crvenog krsta bice prilagodeno uzrastu prvacica. Kako bi ih necim posebnim obradovali, uz clanske karte Podmlatka Crvenog krsta, prilikom poseta njihovim školama darovacemo ih i prigodnim pokloncicima-ispricao nam je Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta u Požarevcu.

Ovo nije jedina aktivnost koja prvih septrembarskih dana okupira požarevacke humanitarce. U želji da šire drugarstvo medu gradanima cele Srbije, prošlog petka je organizovana akcija DDK u saradnji sa Humanitarnom organizacijom železnicara Srbije “Kostantin Veselinovic Kosta” Podružnica Požarevac. U akciji, održanoj na preko 40 Celzijusovih, (što se smatra elementarnom nepogodom) prikupljane su 34 jedinice krvi za potrebe lecenja pacijenata u požarevackoj bolnici. Prema recima Živoslava Miloradovica, predsednika Podružnice, krv je ponudilo 37 dobrovoljnih davalaca ove dragocene tecnosti, a pored ljudi iz našeg kraja bilo je dosta i onih koji su doputovali zbog ucešca u akciji cak iz Subotice, Sombora, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Užica, Požege ...

- Vec naredne subote u Požarevcu ce se opet okupiti ekipe dobrovoljnih davalaca krvi iz 17 gradova Srbije. Akcija se organizuje za popunjavanje rezervi beogradskog Instituta za transfuziju, a kako je ušla u program pratecih manifestacija LJKI, za sve ucesnike akcije obezbecene su ulaznice za posetu izložbi “LJubimca” i takmicenja na Hipodromu- najavila je dr Jasmine Aleksic Filipovic, predsednica Komisije za dobrovoljno davalaštvo krvi u požarevackom Crvenom krstu.

R.R.D.

VELIKI LETNJI BAMBI KARAVAN OVOG VIKENDA U POŽAREVCU

PO BAMBIJU SE DETINJSTVO POZNAJE

- Mališane i njihove roditelje ocekuju vredne nagrade ucešcem u Bambi karavanu koji je ovog leta obišao 10 gradova u Srbiji

Požarevac, 26. avgust 2007. - Bambi karavan, koji je ovog leta obišao 10 gradova u Srbiji, ovog vikenda gostovao je u Požarevcu, u Tabackoj caršiji, i ucesnicima omogucio da se zabave i takmice u porodicnim sportskim igrama.

Najsrecniji timovi su se takmicili i bili nagradivani sa po dva bicikla, kompletima društvenih igara i Bambi peškirima. Za svu decu, mame i tate, ucesnike igara, Bambi-Banat je pripremio i slatke pakete iznenadenja, kao i Bambi kackete.

Bambi karavan koji ce zabavljati mališane i njihove roditelje koji žele da se takmice u zabavno sportskim porodicnim igrama, do sada je prošao kroz Vršac, Beograd, Suboticu, Novi Sad, Šabac, Cacak, Kruševac, Kragujevac, a poslednja stanica Bambi karavana je baš u Požarevcu. Povodom LJubicevskih konjickih igara, ova lepa manifestacija ce se ponovo održati u Požarevcu, u subotu 1. septembra.

Ucestvovanjem u Bambi karavanu roditelji i njihova deca proslavice zajedno sa Koncernom Bambi-Banat 40 godina, tokom kojih je kompanija bila posvecena svojim potrošacima, osluškivala njihove želje i stekla veliko poverenje koje uzvraca na pravi nacin.

NOVI KREDITI ZA PREDUZETNIKE POCETNIKE

UÐEŠ, IZAÐEŠ I - GOTOVO

Srbija je po nezaposlenosti medu vodecim zemljama u Evropi. Sa stopom nezaposlenosti od 21,6 % ispred Srbije su samo Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora.

Novi krediti bez hipoteke za pocetnike, vredni ukupno milijardu dinara prvi su korak u nastojanju Vlade Srbije da u narednih pet godina prepolovi stopu nezaposlenosti. Organizaciono-tehnicku pomoc pri dobijanju ovih kredita pružace i opštinska uprava u Požarevcu.

Rec je o dve kreditne linije, za preduzetnike pocetnike i “start up” kreditima za pravna lica. Krediti za pocetnike preduzetnike krecu se u iznosu od pet do petnaest hiljada evra sa rokom otplate od tri do pet godina i pocekom od godinu dana. Otplata je tromesecna a kamatna stopa 1%.

- Gradani koji su do sada koristili kredite na liniji bankarstva susretali su se sa problemom obezbedivanja kredita i komplikovane procedure. Ovim kreditima to je pojednostavljeno. Daje se sopstvena menica, kao vid obezbedenja, uz dodatke još nekih instrumenata koji se razlikuju od slucaja do slucaja. Prednost pri dobijanju kredita imace pocetnici preduzetnici koji su prošli kroz odgovarajuce vladine programe, ali ce kredit moci da dobiju i bez toga ukoliko imaju dobre poslovne ideje i projekte, kaže Petar Rajic, nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti požarevacke opštine.

Start up kredite koristice pravni subjekti i to u visini od pet do trideset hiljada evra.

- Uvedeni su minimalni instrumenti za obezbedenje, sopstvena menica, žiranti ili neki rucni zalog. Jedino kod kredita koji se krecu od petnaet do trideset hiljada evra , uz menicu se dodaje i hipoteka , ali u realnom odnosu 1:1, ne kao što je slucaj u bankama gde je odnos 3:1.

Pravo prijavljivanja na konkurs za kredite koji je otvoren je do 15. septembra imaju pocetnici preduzetnici koji su registrovali svoje preduzece od 1. januara ove godine. Krediti za pocetnike, bez hipoteke nece biti davani za poslove u infrastrukturi, trgovini, obavljanje taksi prevoza, organizovanje igara na srecu i primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Informacije o ovim kreditima mogu se pronaci na veb sajtu Fonda za razvoj i opštine Požarevac, ili dobiti u kancelariji broj 36. opštinske uprave Požarevac, gde je dostupna sva potrebna dokumentacija.

T.R.S.

JP "TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC

SPREMNO U GREJNU SEZONU

JP “Toplifikacija” je u ovu godinu ušla sa planom da do pocetka naredne grejne sezone sagradi oko 300 novih prikljucaka. Istovremeno, broj novoprikljucenih korisnika ovog leta i jeseni mogao bi znacajno da se uveca prikljuce-njem korisnika u objektima kolektivnog stanovanja kojima je još prošle godine sekundarna mreža dovedena do ulaznih vrata stana.

Ovih dana završena je izgradnja toplovodne mreže u prvom delu Kosovske ulice u Požarevcu i, od novosagradenih 50 novih prikljucaka, na sistem je prikljuceno dvadesetak. Obezbedena su sredstva i vec se sklapaju ugovori sa buducim korisnicima u drugom delu Kosovske, koji ce obuhvatiti više od stotinu novih prikljucaka. Do pocetka grejne sezone, ocekuje se, na mreži ce biti i korisnici u Nevesinjskoj ulici.

- Iz Fonda za zaštitu životne sredine krenula su da pristižu sredstva koja ce se uložiti u mrežu koja ce “ugasiti” oko 250 dimnjaka. Rec je o velikoj lokaciji - Ratarskoj ulici koja vec ima toplopredajnu stanicu. Gradani, osim ucešca u troškovima prikljucenja, treba da obezbede projekte za svoje kucne instalacije. Novac iz Fonda pokrice troškove izgradnje primarnog voda, sa koga ce se granati sekundarna mreža na lokaciji “Brdo 1 i 2”. Planiramo da gradnju primara i sekundara realizujemo do kraja kalendarske godine, - kaže Toma Janicic, generalni direktor “Toplifikacije”.

U Ratarskoj, koja ima dve grane sekundara, zasigurno ce se jedna realizovati ove jeseni, ukoliko bude sredstava, moguce je da Ratarska u celini dobije toplovod.

Osim širenja mreže i izgradnje novih prikljucaka, “Toplifikacija”, nakon 10 godina eksploatacije, ove godine obavlja opsežnu reviziju celokupnog sistema. To ce, uveravaju u ovom preduzecu, znacajno uticati na stabilnost u isporuci toplotne energije u predstojecoj i narednim grejnim sezonama.

Kvalitetno grejanje predstojece, ali i svih narednih zima, garantuje i spremnost remontovane kostolacke termoelektrane, popularne “Stotke”, kojoj su u rezervi do ove godine korišceni blokovi od 200 megavata u Kostolcu i Drmnu.

- Uvodenje tzv “tarifnog korisnika” proces je u koji ozbiljno ulazimo. S jedne strane - to je zakonska obaveza, ali je, istovremeno, to i nama znacajno olakšanje i pojednostavljenje u pracenju i obracunu stvarno isporucene i utrošene toplotne energije. Vec smo dobili prvih 100 kaloriometara i oni ce biti instalirani kod vecih korisnika. Iduce godine, posredstvom Agencije ovlašcene od strane Vlade Srbije, konkurisacemo za dobijanje novih kolicina kaloriometara, kako bi smo u naredne dve - tri godine takve uredaje montirali kod svakog našeg korisnika. - dodaje Janicic.

D. Milenkovic

U PETAK 31. AVGUSTA

IZLOŽBA "LJUBIMAC 2007."

Društvo prijatelja prirode “LJubimac” Požarevac u petak 31. avgusta otvorice 28. medugradsku i 23. medunarodnu izložbu sitnih životinja, ptica, zelenila, cveca i domace radinosti. Sa pripremom izložbe pocelo se prvih dana jula. Društvima i odgajivacima u Srbiji i okolnim zemljama poslate su prijave i pravilnik izložbe, a 25. avgusta zakljucene su prijave i pocelo je pravljenje kataloga.

Prijem eksponata vršice se u cetvrtak od 8 do 17 casova u Hangaru, a nakon tog vremena sudije ce ocenjivati izložbene eksponate u skladu sa pravilnikom izložbe i pravilima Evropske federacije. Iste veceri za goste, sudije i organizatore u Sali Crvenog krsta bice organizovano druženje.

Za mnoge najvažniji deo takmicenja, proglašenje šampiona po kategorijama i rasama na maticnim i ocenjivackim listama obavice se u petak u deset sati, a sat kasnije izložbu ce svecano otvoriti nacelnik Branicevskog okruga Goran Petrovic. Ocekuju se gosti iz Palestine, Austrije, Amerike i Republike Srpske.

Posetioci ce izložbu moci da posete u petak od 12 do 20 casova, dok ce u subotu 1. septembra to moci da ucine od 8 do 20 sati. Velika berza eksponata dvorištu Hangara bice organizovana u nedelju od 4 do 14, a organizatori ocekuju da ovom u dogadaju prisustvuje do deset hiljada posetilaca. Istog dana, u podne, “LJubimac” ce podeliti priznanja nauspešnijim odgajivacima a svi odgajivaci dobice zahvalnice.

Domaca radinost bice obogacena slikama radenim novim stilovima, kao što su slikanje laticama cveca i slamom.

T.R.S.

OTVOREN KRUŽNI PUT U KASIDOLU

ASFALT U SELU VITEZOVA

Svecanim presecanjem vrpce proteklog cetvrtka u selu Kasidol predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, otvorio je kružni put dugacak 1800 metara. Put vredan 5,5 miliona dinara žiteljima ovog mesta omogucice lakši i sigurniji prolaz kroz naselje. Ostale puteve u naselju MZ Kasidol ima u planu da završi u 2008. godini, najavili su predstavnici ove Mesne zajednice.

- Udruženim snagama, lokalna samouprava i meštani Kasidola izveli su znacajan poduhvat koji ce biti trajno svedocanstvo o tome da se zajedništvom sve prevazilazi. Ovo je dobar uvod za sve ono što u Kasidolu treba da se uradi, rekao je zamenik predsednika opštine Požarevac mr Zvonimir Blagojevic.

Predsednik požarevacke opštine istakao je da je postignut cilj, a to je da meštani budu zadovoljni i pokrecu inicijative koje ce Opština i dalje podržavati.

Rukovodstvo opštine Požarevac i predstavnici JP “Direkcija za izgradnju” obišli su prošle nedelje i radove u Borskoj ulici u Požarevcu, koji se privode kraju. Ukupna dužina Borske dva i cetiri iznosi 420 metara, a prilikom obilaska obavljana je priprema za asfaltiranje. Vrednost radova na ovoj ulici je 3,5 miliona dinara, a radove izvodi “Neimar put” iz Salakovca. Direktor Direkcije za izgradnju Nenad Simic demantovao je izjave predstavnika G 17 plus Požarevac da Opština i Direkcija sreduju samo centar grada.

- Centar grada nije nepotrebno raden. Presvucen je novim asfaltom, jer je zbog nefunkcionisanja kišne kanalizacije, koja je sada rekonstruisana, dolazilo do sakupljanja vode.Nije tacno da se ne radi na periferiji. Pre par dana završena je Zmaj Jovina, kao i Petrovacka ulica, rekao je Simic.

T.R.S.

FILIP D.O.O POŽAREVAC

LIDER POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U BRANICEVSKOM OKRUGU

Preduzece Filip bavi se trgovinom na veliko i malo poljoprivrednim proizvodima i proizvodnjom merkantilnih žitarica za potrebe poljoprivrede Srbije. Zapošljava 36 radnika od cega:11 diplomiranih inženjera poljoprivrede za zaštitu bilja, 12 poljoprivrednih tehnicara, a ostalo su vozaci, viljuškaristi i tehnicko osoblje. U sklopu preduzeca posluje 12 poljoprivrednih apoteka na podrucju Branicevskog okruga, 2 apoteke na podrucju opštine Grocka i veleprodajni punkt u Zajecaru. U svom osamnaestogodišnjem radu firma nikada nije bila u blokadi, pozitivno je poslovala i iz godine u godinu beleži znacajne finansijske rezultate. Veleprodajne poslove obavlja u okviru sopstvenog skladišta u Moravskoj ulici na Dragovackom putu, gde poseduje preko 2.000 m2 pokrivene površine. Od voznog parka poseduje 4 kamiona, 3 kombija, 1 kedi i preduzece je osposobljeno da u svakom trenutku, ne samo dopremi robu za svoje potrebe, vec i da ambulantno snabde kupce. O poslovanju, organizovanju proizvodnje, kreditiranju i planovima razvoja detaljnije informacije nam je dao Milutin Filipovic, vlasnik preduzeca “Filip”.

Organizovanje proizvodnje

Na površini od 150 hektara preduzece Filip organizuje proizvodnju na sopstvenim i zakupljenim parcelama i unazad tri godine ozbiljno se bavi organizovanjem proizvodnje kod individualnih poljoprivrednih proizvodaca u koperaciji. Protekle sezone proizvodnja pšenice organizovana je na oko 1.500 hektara, suncokret na 1.200 hektara i uljana repica na 80 hektara. Pored ovih kultura organizuje i koperaciju i ugovaranje proizvodnje soje.

“U sezoni žetve otkupili smo preko 7.000 tona merkantilne pšenice i svu otkupljenu kolicinu placali smo prakticno dan za danom po ceni od 10 dinara za kilogram. Sada se nalazimo u fazi žetve suncokreta koji placamo 25 dinara za kilogram, a ukoliko dode do korekcije cene od strane uljara placacemo i više. Sve kolicine suncokreta preuzecemo na više punktova: u Fabrici stocne hrane u Požarevcu , Dunavci u Velikom Gradištu, Batuši, Boževcu, Klicevcu i Bratincu. Jednostavno, hteli smo da se približimo proizvodacima i da u momentu žetve suncokret predaju u najbliži otkupni centar, kako ne bi gubili dragoceno vreme. Otkupna cena uljane repice bila je odredena od strane uljara i iznosila je oko 210 eura po toni, tako da je sa prosecnim prinosom od 3 -3,3 tone mogla da se ostvari pristojna zarada. Uljana repica postaje sve interesantnija, pre svega u proizvodnji biodizela i ona ce iz godine u godinu biti sve zastupljenija na poljima, jer je odlican predusev, a i tržišna cena ce joj biti veca. Poceli smo sa ugovaranjem proizvodnje pšenice i stocnog jecma za narednu godinu. Ozbiljno razmišljamo i o otkupu kukuruza, jer proizvodaci prelaze na kombajniranje i ovih dana radimo na tome da pronademo kupca kome bi mogli da isporucimo tako požnjeven kukuruz”, rekao je Milutin Filipovic.

Proizvodnja na sopstvenim parcelama

Firma Filip raspolaže kompletnom poljoprivrednom mehanizacijom za 220 hektara i obezbedivanjem dodatnih površina ona bi mogla racionalno da se iskoristi. Jecam koji je ove godine zasejan na površini od 25 -30 hektara postigao je prinos od 5,2 -6,2 tona po hektaru. Korišcena je sorta Nonus sa Novosadskog instituta, a seme je doradivano u Semenarskom centru. Tritikale je sejan na površini od 35 -36 hektara u saradnji sa Institutom u Zajecaru, korišcene su sorte Goranac i Rtanj, a prinos je varirao od 4 -5,6 tona po hektaru. Ove godine sejana je merkantilna pšenica (Renesansa i Pobeda) na površini od 36 hektara, a prinos je varirao od 4,6 - 5,7 tona po hektaru. Sa zemunpoljskim Institutom radeni su hibridi kukuruza, ali zbog izuzetno visokih temperatura nije došlo do oplodnje.

Kreditiranje

Ugovaranje proizvodnje kod poljoprivrednih proizvodaca vrši se po principu novcanih kredita, ili naturalne razmene. Kod novcanog kreditiranja proizvodacima se izdaje profaktura sa kojom odlaze u Komercijalnu banku, obezbeduju kredit i na osnovu odobrenog kredita isporucuje im se roba. Kreditiranje je na 12 meseci sa 1% mesecne kamate sa svim troškovima plasmana tih sredstava. Posebna pogodnost ovog kredita je da poljoprivredni proizvodaci svakog trenutka mogu da ga vrate i samim tim smanje kamatu.

“Stvorili smo takvu kreditnu liniju da svaki proizvodac, kada dode do novcanih sredstava može da vrati dug i smanji troškove kamate. Drugi oblik kreditiranja je naturalna razmena. U odredenim paritetima proizvodacima se isporucuje seme, veštacko dubrivo i pesticidi za poljoprivredne proizvode kojima oni isplacuju sve ono što su preuzeli. To je dobar oblik kreditiranja, jer proizvodaci su u situaciji da zasnuju proizvodnju prema svojim površinama, da budu apsolutno kreditirani i da po berbi ili žetvi kredit otplate proizvodima, mada je sigurnija kreditna linija u novcanom obliku”, istice Milutin Filipovic.

STRUCNA SLUŽBA

U okviru firme organizovana je posebna poljoprivredna strucna služba, na cijem je celu poznati strucnjak iz oblasti zaštite bilja Sima Stojšic. NJen cilj je animiranje proizvodaca i upoznavanje sa novom tehnologijom, agrotehnikom i saznanjima iz oblasti zaštite bilja. Poštovanjem propisa za zaštitu životne sredine i stalnom edukacijom zaposlenih, kao i kupaca teži se ocuvanju životne sredine. Preko ove službe organizuju se predavanja apotekarima i poljoprivrednim proizvodacima, kako bi se upoznali sa svim zbivanjima u poljoprivredi i kako bi im se pomoglo u izboru semena, pesticida, analize zemljišta i primene zaštite.

Programi razvoja

Uradena je projektna dokumentacija za izgradnju sušare i silosa kapaciteta 2.000 tona i sada je firma u fazi zatvaranja finansijske konstrukcije i rešavanja pravno -imovinskih problema, kako bi dobili dozvolu za gradnju tih objekata. Izgradnjom ovih kapaciteta rešili bi se znacajni problemi, jer bi preduzece bilo u situaciji da ono što otkupi od proizvodaca uskladišti i saceka vecu cenu na tržištu.

Standardizacija

Ovih dana uradeno je predocenjivanje od strane kuce koja je vodila postupak standardizacije ISO 9001. Zakljucak je da su u tom procesu sve mere preduzete i da ce najverovatnije krajem septembra ocenjivanje biti pozitivno. Posle toga sledi standardizacija po pitanju životne sredine, a dobijanje ovih sertifikata veoma je bitno i kod obezbedivanja ino kredita.

D.Dinic

STANJE USEVA U BRANICEVSKOM OKRUGU

Zahuktava se Žetva suncokreta

Ova godina je zbog nedostatka padavina i visokih temperatura veoma teška za vecinu prolecnih kultura. U drugoj dekadi avgusta zabeleženi su i povremeni lokalni pljuskovi koji nisu bitnije uticali na poboljšanje stanja zemljišne vlage. Ekstremne vremenske prilike nisu pogodovale biljkama, tim pre što su one patile zbog deficita vlage.

"Prinosi kukuruza ce biti smanjeni, pri cemu ce manje štete biti na onim njivama gde je bila primenjena puna agrotehnika. Berba kukuruza ce ove godine poceti znatno ranije u odnosu na prethodne godine. Na podrucju Branicevskog okruga poljoprivredni proizvodaci su krenuli sa žetvom hibrida suncokreta krace vegetacije i onih koji su posejani u ranijim rokovima setve", istice Stanislava Stankovic, strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig" Požarevac.

Suncokret koji je na vreme posejan i gde je primenjena puna agrotehnika bolje podnosi sušu i mogu se ocekivati prinosi na nivou prošlogodišnjih.

D.D.

GRADI SE KRUŽNI PUT OKO SELA STAMNICA OPŠTINA PETROVAC

POLA OPŠTINA POLA MEŠTANI

- Ukupna vrednost nasipanja i uredenja puta dugog 20 kilometara je 36 000 evra

- Put gotov do kraja septembra

Žitelji sela Stamnice i Stamnicke Reke ovih dana uveliko grade kružni put, dug 20 kilometara koji je punih 15 godina bio neprohodan. Naime, ovaj put ide kroz planinu, od centra Stamnice, preko Lise i Krumpirišta i ponovo se vraca u selo.

"Velike su bile potrebe da idemo do planine, tamo su nam livade. Tek sada , sa novim, nasutim putem možemo za samo dvadesetak minuta da dodemo na odredište", kaže LJubiša Prvulovic, predsednik Saveta MZ Stamnica.

Inace, izgradnja puta koštace 36 hiljada evra, koje su na ravne casti obezbedili opština Petrovac i meštani Stamnice i stamnicke Reke. Prva etapa dužine devet kilometara završena je minulog petka i njome mogu i automobili da se krecu.

"Ovaj kružni put nam mnogo znaci. Drago mi je što smo svi skupa jedinstveni i što nas vezuju isti interesi i potrebe. Verujem da ce ovaj put biti samo pocetak dobre medusobne saradnje. Pravicemo i gradicemo još mnogo toga,- kaže Novica Jankovic, predsednik Saveta MZ Stamnicka Reka.

S.R.

RAZGOVOR SA MAGISTROM ZVONIMIROM BLAGOJEVICEM PREDSEDNIKOM ORGANIZACIONOG ODBORA 44. LJUBICEVSKIH IGARA

LJKI - SRPSKI SPEKTAKL

Prvi deo programa LJubicevskih konjickih igara zapocinje vec u petak regionalnom izložbom konja Konjickog društva “Knez Mihajlo”. Istog dana uprilicena je izložba konja lipicanerske rase i takmicenja u paradnim zapregama. A potom, u subotu i nedelju bicemo u dešavanjima koja su najbolje i najvrednije što LJKI mogu da pruže:mnogo kasackih i galopskih trka,voltižovanje dece, utakmice u preskakanju prepona. Naravno, organizovace se polufinale i finale nadaleko cuvenog LJubicevskog višeboja u pet, sada vec tradicionalnih disciplina: gadanje topuzom, gadanje strelom, kurirsko jahanje, gadanje kopljem i seca sabljom.

Da bi ova manifestacija bila izuzetno pripremljena, izabran je Organizacioni odbor, na cijem je celu magistar Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac. To je bio povod da celu stranicu našeg lista posvetimo razgovoru sa gospodinom Blagojevicem.

Da li je, gospodine Blagojevicu, sve spremno za pocetak svetkovine i podizanje zastave Igara na pocasni jarbol?

“ Ovih dana intezivno se radilo na uredenju centra grada, pre svega udarnog dela, Trga Radomira Vujovica, Lole Ribara i Tabacke caršije. Rade se fasade, kružni tok, kao druga centralna tacka u gradu i niz drugih stvari oko cišcenja, sredivanja i uredenja prilaza gradu, kako bi sve bilo spremno za prijem gostiju. Takode, na Hipodromu je dosta toga odradeno. Galopska staza se zaliva vec mesec dana, a takode i kasacka staza se sreduje kako bi maksimalno bile bezbedne za nastupanje grla, jer je poznato da loša staza može da prouzrokuje neželjene posledice i povrede.

Na samom Hipodromu dosta se radi oko sredivanja prilaznog dela, proširuje se prostor za parkiranje automobila, privode, se kraju radovi oko lože za novinare, a isto tako ureduje se jedan deo tribina za vlasnike konja i predstavnike ergela koje ce ucestvovati na Igrama. Takode, obe kapije ce dobiti specifican izgled i, što je bitno, smeštaj ove godine bice obezbeden za sve ucesnike manifestacije”.

KAJZER - VELIKA UZDANICA POŽAREVCA I LJUBICEVA

Izgleda da ima pomaka u broju ucesnika i da ih ove godine više ucestvuje?

“Ove godine u svim trkama, kako u galopskom, tako i u kasackom delu najavljen je veliki broj ucesnika, a tome doprinosi cinjenica da je na Beogradskom hipodromu tek za 23. septembar zakazan prvi trkacki dan. Ogroman je pritisak i ljudi koji odlucuju o nastupima, imace dosta problema kako da se opredele i naprave selekciju. Selekcija ce se vršiti po “handikep” sistemu za galopere, a kod kasaca kriterijum ce biti osvojene nagrade u dosa-dašnjem periodu. Zbog toga ocekujemo maksimalan broj grla, dvanaest u galopskim i cetrnaest u kasackim trkama. To ce biti veliki izazov i najbolja grla iz zemlje i inostranstva ucestvovace u trkama grupe 1, galopskoj trci Branicevo i Kupu LJubiceva. Potvrdili su dolazak galoperi iz Hrvatske i Bugarske. Izostace bugarski preponaši jer, se kod njih u istom terminu održava Prvenstvo države, ali Hrvati sa grlom Valdarez napravice izuzetnu konkurenciju domacim ucesnicima. Postoji mala verovatnoca da dodu predstavnici Bosne i Hercegovine i Slovenije.

U svim galopskim trkama Ergela “LJubicevo” imace svoje predstavnike, a najviše se ocekuje od Kajzera koji je prošle godine trijumfovao u glavnoj trci. Tu su još i Kalisto, Guliver, Tristan, Etna Fokus, Kralj tako da ce trke biti veoma neizvesne”.

Kakav je kvalitet pratecih manifestacija?

“Predviden je veoma dobar i ozbiljan prateci program manifestacije. Pored standardne izložbe konja koja se otvara u petak i ciji ce pokrovitelj najverovatnije biti Ministarstvo poljoprivrede, tu je i tradicionalna izložba “LJu-bimac” koja ce imati medunarodni predznak i koju ce propratiti i privredni subjekti, kao što su Fabrika stocne hrane “Sto posto” Velika Plana. Zatim sledi tradicionalna izložba pcelara, automobilski šou i još mnogo drugih zanimljivosti. Regionalna privredna komora organizovace Sajam preduzetništva 1. i 2. septembra, tako da je dobro da imamo i privredni karakter koji prati LJubicevske konjicke igre. Niz manifestacija obeležice “Ulicu kulture” koja se održava u organizaciji Galerije “Milena Pavlovic Barili” i Narodnog muzeja. Bice izložba fotografija, umetnickih slika. Od profesora Slobodana Popovica otkupicemo jednu postavku od petnaestak slika na temu “LJubicevski višeboj “ i ona ce biti izložena u svecanom salonu”.

Zvonko Bogdan - glavni promoter igara

“Promoter Igara bice Zvonko Bogdan, veliko ime kasackog sporta i pevac starogradskih pesama. U okviru defilea promovisacemo Viminacijum, sa cuvenim dvokolicama. Paradu ce predvoditi prošlogodišnji pobednik višeboja, Sladan Mladenovic, a tu su još ceze, šestoprezi, fijakeri sa poznatim licnostima... Defile ce biti bogatiji od prethodnih i po broju ucesnika i po dužini trajanja. Sutradan, nastupice Riblja corba, a treceg dana najverovatnije trubaci iz Guce, ali njihov dolazak još uvek nije potvrden. LJubicevska noc ce se održati u LJubicinom konaku. Tradicionalno, pozivnice su poslate svim ministarstvima, poslovnim partnerima, opštinama sa kojima saradujemo, a ocekujemo oko 50.000 posetilaca. Od novina u programu uvršten je endjurans -daljinsko jahanje, gde predstavnici KD “Knez Mihailo” imaju zapažene rezultate”.

Mnogo je posla, verovatno ste stvorili funkcionalnu i sinhornizovanu organizaciju rada?

“U okviru Organizacionog odbora postoje komisije koje su zadužene za pojedine segmente: finansije, marketing, kulturno-umetnicki program, tako da je bez obzira na glomaznost sve u potpunosti sinhronizovano. Ovogodišnje LJu-bicevske konjicke igre koštace 11.250.000 dinara, što je za 10% više od prošle godine. Fond nagrada je 3,4 miliona dinara, što je na prošlogodišnjem nivou. Smatram da su one dovoljno atraktivne, jer je poznato da je poslednjih godina konjicki sport u krizi. Ministarstvo poljoprivrede ce najverovatnije biti pokrovitelj izložbe konja u visini od 400 hiljada dinara. Od ukupnog iznosa Turisticka organizacija ce dobiti 1.485.000 dinara, Centar za kulturu 825.000 dinara, Konjicki klub 6.740.000 dinara, jer je u takmicenje uvršteno daljinsko jahanje, a i uvedene su obavezne doping kontrole. Troškovi Organizacionog odbora ove godine iznose 2,2 miliona dinara.

Pokrovitelji ovogodišnje manifestacije bice: Skupština opštine Požarevac, Direkcija za izgradnju opštine Požarevac (pokrice galopsku trku Kup LJubiceva u iznosu od 750.000 dinara), JP “Toplifikacija”, JP “Vodovod i kanalizacija”, JP “Komunalne službe”, NIS Jugopetrol (sponzor galopske trke Milivoje Živanovic, za koju fond nagrada iznosi 250.000 dinara). Tradicionalno, pojavice se i Bambi -Banat, Litas, osiguranja, PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, Elektromorava, Telekom i Pošta.

Po tradiciji, bilbordi su postavljeni u svim vecim gradovima: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, a najava spektakla bice na lokalnim i republickim radio i televizijskim stanicama, tako da ocekujemo izuzetnu posecenost. Imamo dovoljno iskustva i dovoljno ljudi u organizaciji da manifestacija protekne u što boljem svetlu i nadam se da ce nas poslužiti lepo vreme”.

Ako se nebo smiluje...

“ Mi smo uložili maksimalni napor da ovogodišnje 44. LJubicevske konjicke igre budu, ne velika priredba i svetkovina, nego prvorazredni srpski spektakl. To je ono polje delovanja na koje mi možemo da uticemo. Ipak, stalno upiremo pogled ka nebu. Bilo bi loše ako bi padala kiša,umanjila bi se vrednost doživljaja na Hipodromu”. - istice Blagojevic.

IGRE IMAJU DUGOTRAJNU BUDUCNOST

“I ja takode delim mišljenje mnogih naših sugradana da su LJubicevske igre najlepša ikonografija ovog grada: sportska, turisticka, društveno-kulturna. A ono što je najlepše to najduže i traje u ljudima. Verujem da ce LJubicevske igre imati dugotrajnu buducnost”. - podvlaci Blagojevic.

D.Dinic

DUBOCKA - SVEUKUPNI POBEDNIK

Manifestacija Opštinsko takmicenje sela 2007. u opštini Petrovac završena je prošlog petka u Dubocki. Istovremeno Dubocka se ukupnim rezultatima u razvoju sela i kulturno umetnickim programom predstavila i Okružnom žiriju.

Program je poceo proglašenjem najboljih u ovogodišnjem takmicenju od strane Dobroslava Tepavcevica, predstavnika ocenjivacke komisije koji je napomenuo da je u ovoj, 46 takmicarskoj godini ucestvovalo 18 mesnih zajednica i to : Kamenovo, Veliki Popovac, Dubocka, Rašanac, Starcevo, Ranovac, Bošnjak, Trnovce, Melnica, Kladurovo, Leskovac, Stamniocka reka, Stamnica, Busur, Veliko Laole, Šetonje, Oreškovica, Bistrica i Manastirica. Ocenjivacka komisija Opštinskog takmicenja sela za 2006 - 2007 godinu sastala se 26. juna i donela odluke: Sveukupni pobednik je mesna zajednica Dubocka, drugo mesto dele mesne zajednice Veliki Popovac, Kamenovo i Busur, a trece mesto Oreškovica i Melnica.

Pokrovitelji manifestacije, Skupština opštine i Kulturno prosvetni centar obezbedili su i nagrade koje je urucio pobednicima Radiša Dragojevic, predsednik opštine. Za prvo mesto je obezbedena svetlosna oprema za Dom kulture u vrednosti od 40.000 dinara, sela koja su osvojila drugo mesto dobila su svetlosnu opremu u vrednosti od 20.000 dinara, a za trece mesto u vrednosti od 10. 000 dinara. Pojedinacne nagrade organizacijama, udru-ženjima i pojedincima urucio je narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Miletic Mihajlovic.

Posebne nagrade u vidu priznanja urucene su : za rad u mesnoj zajednici - Melnici i Busuru, za poljoprivrednu proizvodnju - Rašancu i Velikom Popovcu, za izgradnju sela - Kamenovu i Oreškovici, za aktivnost mesne zajednice - Dubocki i Velikom Popovcu, za aktivnost Osnovne škole - Melnici i Manastirici, za aktivnost KUD-a - Dubocki, Kamenovu, Trnovcu i Kladurovu, za uspešnu organizaciju kulturno umetnickog programa - KUD „Polet” Veliko Laole, za najbolji program - Starcevu i Kamenovu, za izvorno stvaralaštvo - Busuru i Ranovacu, priznanje „Veselinka Stankovic” za ocuvanje izvornog stvaralaštva - Melnici, za ucešce u humanitarnim akcijama - Oreškovici i Velikom Laolu, priznanje za ureden centar naselja - Rašanacu i Ranovacu, za aktivnost sportskih društava - Bistrici za organizaciju memorijalne trke „Dragutin Tomaševic”, FK „Borac” Veliko Laole i FK „Omladinac” Šetonje”, za aktivnost mladih na selu - Trnovcu i Stamnickoj reci, priznanje za najaktivnije društvene organizacije - lovacke sekcije Bošnjak i Leskovac, priznanje za podršku publike - Leskovacu, za negovanje starih zanata i etno sadržaje - Bistrici, za ekologiju i ocuvanje životne sredine - Stamnickoj reci, Dubocki i Velikom Popovcu, za organizaciju sportskih manifestacija - Stamnickoj reci i za medijsku podršku - RTV „Ruf”.

Pošto je završno vece manifestacije, zamolili smo Radišu Dragojevica predsednika opštine da nam kaže svoje mišljenje o Takmicenju sela koje je upravo završeno:

„ Ove godine smo imali dobar odziv sela u samom ucešcu i to nas svakako hrabri, jer u Takmicenju sela se pre svega mladi okupljaju sa sela i na selu, ali i starije generacije. To je, slobodno mogu da kažem, jedan pokret, nije samo akcija i manifestacija, nije samo folklor, pesma i igra, nego i Takmicenje sela mobiliše ljude na komunalnoj izgradnji sela, na zaštiti životne sredine, na unapredenju poljoprivredne proizvodnje, onoliko koliko je moguce jer vidite kako je i u samoj Dubocki sada sreden Dom kulture, i mi smo ove godine imali, ne samo veliki broj ucenika, vec i veliki broj pretedenata na prvo mesto, na tu titulu i to sa pravom, jer se mnogo radilo u našim selima i to sopstvenim snagama, ali i uz pomoc i podršku opštine.

I žiri nikada nije imao tako težak zadatak kao ove godine da proglasi pobednika. Od svih koji su se našli u užem izboru Dubocka zavreduje da bude prva i po onome što je rad KUD-a, po onome što je jedna mobilnost u selu koja postoji kod svih generacija i po rezultatima koje su ostvarili, verujem da ce biti u žestokoj konkurenciji sa drugim selima i za pobednika na okružnom nivou gde imamo pet opština ucesnika.

Izmedu ostalog, Dubocka ima nov dom kulture, uredeni su putevi, sreduje se škola, reguliše se Mlava, ureden je trg. Sve su to rezulati koji ce uvrstiti Dubocku u krug najozbiljnijih favorita i na okružnom nivou.

Mi ocekujemo da ce se u takmicenju sela vratiti vreme koje smo nekada imali, pre svega po broju ucesnika. Svakako, ne može da se ocekuje ucešce svih sela, mi smo opština koja je pokrenula ovu manifestaciju 19961. godine, a kasnije na regionalnom i republickom nivou i to je najmasovniji pokret na selu koji se odvija pod pokroviteljstvom KPZ Srbije. Mi ocekujemo sledece godine i neka sela koja su najavila takmicenje, a nisu ucestvovala, da se sada pojave, kao i one mesne zajednice kojima domovi kulture nisu u najboljem izdanju i da iskoriste letnje pozornice i ucestvuju, kao što je to ove godine radila Manastirica. Jer najvažnije je da se mladi sa svojim rezultatima pokažu javnosti”.

Po proglašenju pobednika prikazan je film o aktivnostima mesne zajednice Dubocka u proteklih godinu dana, a potom je izveden izuzetno uspešno program clanova kulturno umetnickog društva „Mladost” iz Dubocke.

U drugom delu programa revijalno su izvedene najlepše tacke iz programa drugih kulturno umetnickih društava petrovacke opštine.

D.Ilic

PETROVACKI IZVIÐACI PRIKAZALI FILM SA „DŽEMBORIJA”

CEO SVET NA JEDNOM MESTU

Po povratku iz Engleske za sve zainteresovane gradane Petrovca odred izvidaca „Mlava” je u bioskopu „Delo” prikazao film sa Svetske smotre izvidaca koja je održana nedavno u Engleskoj. Ovom prilikom prenecemo vam pozdravni govor Jelisavete Karadžic ucesnika smotre koja je na otvaranju prezentacije rekla:

„ San svakog izvidaca jeste da bar jednom u svom životu ode na DŽembori, izvidacko okupljanje. Svake cetvrte godine izvidaci iz celog sveta se okupe na jednom mestu. To je idealna prilika da na najlepši moguci nacin predstavite sebe i svoju organizaciju, ali i grad i državu iz koje dolaziš, a isto tako dobiješ prilike da upoznaš svoje vršnjake iz celog sveta, nauciš nekoliko reci na njihovom jeziku, osetiš miris njihove kuhinje i probaš jela za koje u životu nisi cuo. Budimo iskreni, ali da nije DŽemborija kada bi neko od nas probao sok od manga, direktno iz Brazila, ili možda dimljenu ribu u sosu cudnog izgovora, koja se proizvodi u Hong - Kongu, a šta je sa zelenim cajem koji se pije uz cips od racica?

Dobro, a šta cemo sa situacijom u kojoj ekipa srpskog kontigenta u finalu igra fudbal sa Egipcanima, a kao verni navijaci uz nas navijaju izvidaci iz Hrvatske, Makedonije i Madarske, ali pazite svi navijaju od srca. Da, ko bi od nas naišao na crnca željnog srpskog jezika, Kris naš prvi komšija na DŽemboriju, a poreklom sa Floride je na tecnom srpskom otpevao „Bože pravde”. A znate li kako su se Meksikanci cudili kada su probali naše žvake? Nikako im nije bilo jasno zašto su slatke... Vi odete, a kako ko prode pored vas, nebitno da li ste se upoznali, nasmeje vam se i pozdravi vas. Mislite li da se to može sresti negde, a da to nije DŽembori?

Jedanaestoro izvidaca iz Petrovca na Mlavi je uspelo da uprkos svemu ostvari svoj san, ode u Englesku i oseti sve lepote DŽemborija. U periodu od 27. jula do 9. avgusta Aleksandar Jankovic Aca, Vasil Ilijevski Vasko, Milan Stankovic Rambo, Aleksandar Milo-savljevic Pariz, Saša Jankovic Štuka, Saša Savic Rca, Milan Ilic Ðage, Ðorde Ristic Ðole, Stevan Stupar Bleki, Kristina Ðordevic Kika i Jelisaveta Karadic Sava imali su prilike da nauce mnogo novih stvari upoznaju nove kulture, vršnjake iz celog sveta razlicite boje kože i veroispovesti, koji pricaju nekim drugim jezikom, a koji se opet ni po cemu drugom ne razlikuju i koje bez obzira na jezik, odlicno razumete. Mora se priznati da je sve još lepše kada shvatite da je ovo o cemu govorimo krenulo pre tacno 100 godina. Možete li da zamislite kako je lep osecaj stati ispred 60.000 ljudi i na svom jeziku, a ispred svih pravoslavnih izvidaca poželite im dobrodošlicu u novi vek izvidaca. Kada shvatiš da si tu, da imaš priliku da nastaviš nešto što je tako davno zapocelo, sam sebi izgledaš još veci. Sama pomisao da si delic u tom ogromnom mozaiku je strahovito lepa.

Dvanaest dana provedeneh pod gradom od šatora sa 60.000 ljudi, iz 218 zemalja sveta, ovim podvigom su Petrovacki izvidaci upisali sebe u istoriju grada i dali jedan lep povod i zanimljivu temu za pricu i pamcenje”.

Po završetku filma, rukovodstvo odreda je organizacijama i pojedincima koji su im omogucili odlazak u Englesku podelilo zahvalnice.

D.Ilic

GMZ KOSTOLAC

ODBOR ZA KULTURU NIJE “KAPA” UDRUŽENJIMA

Nakon najnovijih promena u Savetu GMZ Kostolac i izbora novog predsednika Saveta i Izvršnog odbora, izabrani su i predsednici pojedinih odbora, a u toku ove nedelje ocekuje se izbor clanova i predsednika još nekoliko odbora. Novina je i to da su odbor za kulturu i sport sada odvojeni.

Za predsednika Odbora koji se bavi kulturom izabrana je Slavica Pejovic, dugogodišnji rukovodilac kostolacke biblioteke. Odbor ce, receno nam je, pokušati da izvrši koordinaciju aktivnosti u oblasti kulture i afirmiše programe za koje je Mesna zajednica zainteresovana.

- Dosadašnja praksa nije doprinosila tome da se Kostolac afirmiše kao jedna zrela kulturna sredina, vec je sve bilo dosta parcijalizovano. Postoji bogatstvo aktivnosti. Imamo slikare, pesnike, hor, folklor, ali te aktivnosti treba kanalisati. Pravi je momenat izbora ovog odbora, jer je moguce osmisliti programe koji ce biti realizovani do kraja godine. To cemo uciniti u saradnji sa svim udruženjima iz Kostolca, ali i institucijama iz Požarevca, jer nemamo razloga da ne koristimo njihova iskustva. Drugi zadatak Odbora je priprema osmišljenog programa za narednu godinu kojim bi se pojavili u budžetu, rekla je predsednica Odbora za kulturu, istakavši da je krajnji cilj Odbora da u gradu nastane stvaralacka atmosfera, a da Odbor ideje samo oblikuje.

Uz manifestacije koje su vec utemeljene , kao što su “Dani Dunava” i nove, kao što je “Kostolacka žiška”, postoji mogucnost organizovanja novih. Ono što bi i u tim, novim, manifestacijama trebalo da bude bitno jeste da bi svi programi trebalo da budu specificni za Kostolac. Novcana sredstva za njih, kaže Slavica, postoje, ukoliko je program kreativan i kvalitetan, a za to bi trebalo da se pobrinu sama udruženja. Odbor im, kaže, nece nametati sadržaje, vec ce podržati programe, a ne troškove udruženja.

- Do sada je postojala praksa da se za sve programe kojima Kostolcani nisu bili zadovoljni, ili nedostatak kulturnih sadržaja, okrive institucije van Kostolca. Ne kažem da nije bilo opstrukcija sa strane, ali mislim da se i kod naših kulturnih poslenika javljalo letargijsko ponašanje, prihvatanja stanja takvog kakvo jeste. Kultura traži i rad i kreativnost. Nedostatak prostora, što mnogim udruženjima jeste realan problem, nije opravdanje za nepostojanje kulturnih dogadaja, pogotovo u letnjim mesecima. Treba iskoristiti prostor na plaži, kod restorana “Dragulj”, trg, crkvenu portu a zimi, pozorišnu salu i biblioteku. Insistiracemo na tome da se u Kostolcu bar jednom mesecno organizuje pozorišna predstava, muzicki ili decji program, izložbe itd. Te aktivnosti i sadržaji koštaju, takode. To moraju da znaju strukture iz Požarevca, ali i Kostolca .

Kultura mladih je još jedna oblast kojom ce se Odbor baviti. Rec je o sadržajima koji u svim umetnickim oblastima postoje i za ovaj deo populacije, a u Kostolcu to podrazumeva blisku saradnju sa osnovnom i srednjom školom.

Jedan od prioriteta je otvaranje Kostolca za umetnike iz drugih sredina. Poseban akcenat bice stavljen na organizovanje umetnickih kolonija i radionica cime ce se i kostolackim stvaraocima otvarati putevi, smatraju u Odboru.

T.R.S.

TOPLIFIKACIJA KOSTOLCA

OVE GODINE BEZ PRIKLJUCAKA

- Plan je da se naredne godine toplifikacijom “pokrije” ceo grad

- Cena prikljucka oko sto hiljada dinara

Jedan od gorucih problema Kostolca je toplifikacija. Odbor za toplifikaciju GMZ Kostolac na cijem je celu Dejan Ilkic izradio je plan rada koji se sastoji iz tri dela: investiranje, održavanje stare i dela nove mreže i pracenje transformacije toplifikacije.

U Kostolcu postoje tri zone bez toplifikacione mreže: Kanal, Kolište i Didino naselje. Anketiranje gradana o zainteresovanosti pri-kljucivanja završeno je u Kolištu i Didinom naselju, dok se završetak anketiranja na Kanalu planira za danas. Ovo naselje specificno je i po tome što se napaja direktno iz termoelektrane a ne iz toplovoda koji grejanje “vodi” za Požarevac. Cilj Odbora je, kažu, da se toplificira celo naselje, jer vecina stanovništva, koje u naselju Kanal cine uglavnom Romi, ogrev sece po okolnim šumama , te sem zagadenja iz malih dimnjaka nastaje dvostruka šteta.

- Zainteresovanost ljudi u zonama u kojima je završeno anketiranje je skoro 100%, za sada. Kada budemo odredili cenu prikljucka, taj broj ce se sigurno smanjiti. Obzirom na poskupljenje materijala i cena ce biti viša, verovatno oko sto hiljada dinara, najavljuje Ilkic i dodaje da ce biti omoguceno placanje na više mesecnih rata.

- Trudicemo se da to bude oko desetak rata jer ne planiramo prikljucenja na toplovod ove godine.To je realno nemoguce jer grejna sezona pocinje za dva meseca. Prioritet je tehnicka dokumetacija , a zatim sledi pravljenje podstanica, primarnih vodova, i ukoliko nam vremenski uslovi dozvole, tj. zima bude “meka”, radice se tokom cele godine. Plan nam je da naredne godine toplifikacija “pokrije” ceo Kostolac.

Napravljeni su pododbori za odredene zone, jer se taj sistem pokazao kao efikasan pri prošlogodišnjem prikljucivanju domacinstava na mrežu. Predstavnici pododbora sprovode anketu, prate radove kopanja u svojoj zoni, pružaju pomoc pri organizaciji .

- Gradani imaju poverenje u svoje komšije i za sva pitanja obracaju se njima, jer su upoznati sa sistemom rada. Time ostavljaju više mesta Odboru da se bavi svojim poslom, kaže Ilkic i dodaje da drugi deo plana, održavanje stare i dela nove mreže, takode nije jednostavan posao, jer stari deo mreže odudara od savremenog sistema.

- Jedan od zadataka je rekonstrukcija tog dela, da bi sistem kao celina dobro funkcionisao. Za to treba vremena ali i novca.

T.R.S.

PESNICKO VECE SLOBODANA RAKETICA

INSPIRACIJA U FRESKAMA

U organicaciji kluba ljubitelja knjige “Majdan”, Biblioteke “Ilija M. Petrovic” , odeljenja u Kostolcu i Crkve Svetog Maksima Ispovednika u nedelju je u porti Crkve priredeno pesnicko vece Slobodana Raketica, koji je vec bio gost Kostolca, tokom manifestacije “Kostolacka žiška”.

Poznati i priznati pesnik uredivao je književne casopise “Raška” i “Savremenik”, a ucestvovao je i u stvaranju “Književne reci”. Od 1983. u zadužbini “Ilija M. Kolarac” urednik je katedre za jezik i književnost. Prva zbirka pesama objavljena mu je 1967, a ukupno je objavio oko dvadeset naslova. U ovoj godini objavljene su dve zbirke njegovih pesama : “Potomak, novi potomak” i “Moji trenuci”. Piše i eseje , ucestvovao je u izradi zbornika “Poezija romantizma jugoslovenskih naroda” i izabrana dela u pet knjiga.

Raketiceve pesme prevodene su na više jezika a dobitnik je brojnih priznanja i nagrada kao što je “Kocicevo pero” i onih koje nose ime Milana Rakica, Isidore Sekulic…

Govoreci o svojoj inspiraciji Raketic je rekao da veliki uticaj na njegovu poeziju ima kraj u kome je roden i odrastao - Raška, u kojoj se nalazi mnogo srednjevekovnih manastira od kojih su najpoznatiji Sopocani, Ðurdevi stupovi, Studenica, Gradac…

- Cesto sam, kao gimnazijalac odlazio u Sopocane i upravo je taj susret sa freskama bio presudan u mom sazrevanju i uoblicavanju u intelektualnu licnost. To slikarstvo je bez premca u citavoj Evropi i predstavlja naš identitet pred svetom. Impresije tog najsvetlijeg perioda našeg slikarstva, do današnjeg dana, od prvih knjiga nalaze se u mojoj poeziji, rekao je Raketic, procitavši pesmu “Sopocanski andeo” koju je napisao daleke 1964. godine kao i “Plovidbu” koja , kako je rekao, sjedinjuje sve karakteristike njegove poezije.

Toplo nedeljno vece upotpunjeno je nenametnjivom muzikom, a izvode iz književnih kritika Raketicevih knjiga citali su kostolacki pesnici.

T.R.S.

KOPOVI DRMNO

BAGERI PREŠLI NA NOVI POSAO

Prošlog cetvrtka je pet bagera sa kopa Cirikovac prešlo na kop Drmno. Priprema ovog poduhvata je trajala nekoliko dana. Rec je o dve pretovarne mašine, dva rotorna i jednom velikom bageru koji ce nastaviti sa radom. Direktor Kopova Drmno nam je tim povodom rekao:

“Sve ovo što ovih dana radimo je u funkciji dostizanja proizvodnje od devet miliona tona. Ovi bageri su priprema za posao koji nas ceka narednih godina. Novu proizvodnju planiramo da ostvarimo onog trenutka kada ovi bageri udu u proces proizvodnje. Drmno danas ima proizvodnju od 6,5 miliona tona uglja godišnje. Posle prelaska na kop Drmno sledi revitalizacija tih bagera. Namera nam je da ove bagere popravimo i polako cemo ih ukljucivati u rad, a od proleca ocekujemo da sve mašine budu u pogonu, NJihovu punu aktivnost ocekujemo tek od setembra naredne godine.Smatramo da cemo uz pomoc ovih bagera nadoknaditi proizvodnju koju smo imali na kopu Cirikovac, a trudicemo se i da je povecamo.Vec iduce godine ocekujemo povecanje proizvodnje od milion tona, cime ce delimicno biti zadovoljene potrebe Termoelektrana A i B, pogotovu Termoelektrane A koja je pretežno bila snabdevana sa kopa Cirikovac”, - istakao je LJubomir Jankovic direktor kopova Drmno.

Prebacivanje bagera obavljeno je bez ikakvih problema, jer je priprema za ovaj poduhvat bila obavljena kvalitetno. Put je zbog ovog posla bio zatvoren za saobracaj.

M.N.

TE-KO KOSTOLAC

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Region Kostolac poseduje znacajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijeni veliki površinski kopovi "Ci-rikovac", "Klenovnik" i "Drmno" za eksploataciju uglja i snažan termoenergetski sistem TE "Kostolac" (TE "Kosto-lac A" blokovi 100 i 210 MNJ i TE "Kostolac B" dva bloka od po 348,5 MNJ).

Raspored svih ovih objekata koncentrisan je na malom prostoru od 100 km2 cineci ovo podrucje veoma ugroženim. Svaki od ovih objekata na odreden nacin zagaduje sva tri medijuma životne sredine - vodu, vazduh i zemljište.

Klima ovog podrucja je umerenokontinentalna i odlikuje se toplim letima i hladnim zimama. Srednja godišnja temperatura iznosi +10,9 stepeni selzijusa, pri cemu je najhladniji mesec januar, a najtopliji mesec jul. Vlažnost vazduha i isparavanja su relativno srazmerna kolebanjima temperature tokom godine. Isparenje je intenzivnije u vegetacijskom periodu i iznosi 76%, dok je u periodu jun - avgust 46,9. Prosecna relativna vlažnost je 66,7, te se ovo podrucje ubraja u umereno vlažno. Ovim podrucjem dominiraju vetrovi iz pravca juga, jugoistoka (košava), dok je drugi po znacaju vetar koji duva iz pravca zapada. Mali je broj dana sa maglom zbog toga što je mali broj dana u godini kada ne duva vetar. Prosecna kolicina padavina u toku godine je 688,2 mm. Basen Kostolac se odlikuje bogatom i razgranatom hidrografskom mrežom. Reka Dunav (sa srednjim godišnjim protokom od 5.620 m3/sec) sa pritokama Velikom Moravom i Mlavom su glavno obeležje ovog regiona.

Površinski kopovi Kostolac u funkciji svoje aktivnosti otkupili su i promenili namenu na 3.400 ha poljoprivrednog zemljišta, mahom prve i druge kategorije.

Zadnjih godina aktivnosti na rekultivaciji svodile su se na sadenje šumskog zasada u cilju izrade vetrozaštitnog pojasa oko sela Stari Kostolac i pošumljavanje unutrašnjeg odlagališta Kopa “Klenovnik" i spoljnjeg odlagališta kopa "Drmno". U 2004. godini pošumljeno je 34 ha na prostoru spoljnjeg odlagališta kopa Klenovnik" i duž sistema za povezivanje u zoni sela Stari Kostolac. Ova aktivnost odradena je kao donacija nevladine organizacije ASD-VOCA. U toku 2005-2006. godine pošumljeno je 20 ha na unutrašnjem odlagalištu kopa “Klenovnik" i 22 ha na spoljnjem odlagalištu kopa "Drmno". U toku je sadnja novih 10 ha na unutrašnjem odlagalištu kopa "Drmno". Ove površine su zasejane u periodu jesen-zima 2006-2007. godine. Svake godine degradira se novih 40-45 ha obradivih njiva.

Da se ne bi pogoršavalo stanje i stepen degradiranosti potrebno je svake godine biološki rekultivisati oko 45 ha, imajuci pri tom u vidu da i one površine koje su rekultivisane, i u postupku remedijacije nisu vracene zemljoradnicima, moraju biti negovane i održavane za šta postoji i zakonska regulativa. Da bi ovaj sistem planski profunkcionisao potrebno je ubrzati aktivnosti na izradi projektne dokumentacije pojedinih rudarskih objekata i uraditi projekat planskog uredenja i remedijacije prostora obuhvacenog aktivnošcu površinskih kopova. Pored toga, potrebno je sistemski rešiti probpem tehnicke rekultivacije i humusiranja degradiranih površina. U ovom trenutku na tehnicku rekultivaciju "ceka" 260 ha spoljnjih i unutrašnjih odlagališta.

Od 1997. godine zakonska je obaveza skidanja i deponovanja humusa ispred fronta otkopavanja.

Mora se pristupiti izradi uputstava za selektivno otkopavanje i odlaganje sloja humusa na 1. jalovinskoj etaži u cilju smanjenja troškova humusiranja degradiranih površina i zadovoljenja zakonskih propisa.

Privredno društvo je vlasnik 511 ha šuma, pa samim tim potpadamo pod Zakon o šumama i posebnim osnovama o gazdovanju šumama. Po tom zakonskom osnovu uraden je projekat i naša zakonska obaveza je donošenje godišnjeg plana aktivnosti po osnovu gazdovanja šumama, kojim se definišu aktivnosti na nezi postojecih šuma i obaveza sadnje novih površina.

Površinski kopovi planski prate uticaj rudarskih radova na životnu sredinu preko ugovora o poslovno - tehnickoj saradnji sa Rudarskim institutom koji periodicno vrši merenja i kvartalno dostavlja izveštaj o stanju životne sredine, mereci na kontrolnim tackama kvalitet vazduha, nivo buke, kolicinu suspendovanih cestica, kvalitet voda koje se iz objekata odvodnjavanja ispuštaju u recipijent. Stupanjem na snagu novih zakona ova meranja bi trebalo prilagoditi novim zakonskim propisima, a pre svega uraditi projekte nultog stanja.

Prilog koji je najavljen za ovaj broj izaci ce u narednom broju lista “Rec naroda”

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC - SPOMEN ZBIRKA MIODRAGA MARKOVICA

IZUZETNA ZBIRKA

Narodni muzej u Požarevcu, kao institucija od strateškog znacaja za kulturni identitet grada i šire okoline, ne ogranicava svoju ulogu na cuvanje i zaštitu spomenika kulture, naprotiv, pod njegovim okriljem s pažnjom se neguje umetnost. Istorijsko-umetnicka zbirka Galerije Miodraga Markovica Klanka sadrži 46 slikarskih ostvarenja poznatih umetnika, poput Milana Konjovica, Jovana Bijelica, Pede Milosavljevica, Branka Miljuša, Zore Petrovic i drugih. Zbirka je legat porodice Markovic, koja ju je poklonila gradu 1968.godine, a o zbirci i izložbenim aktivnostima za predstojeci period, kustos, Violeta Tomic kaže:

- “Godine 1982. ova zbirka je otvorena za javnost. Radi se nepotpunom preseku ostvarenja iz meduratnog perioda, a zanimljivo je i to da sadrži radove umetnika iz njihovih ranih perioda, tako da se zaista radi o izuzetnoj zbirci, kojom grad treba da se ponosi. U okviru Male galerije, koja se nalazi u podrumskim prostorijama imamo stalnu izložbenu aktivnost, u okviru koje smo u julu imali izložbu Tatjane Pajevic, izuzetne slikarke koja je radila ikonu za Papu Benedikta. Do kraja godine imacemo nekoliko izložbi, Branislava Markovica, akademskog umetnika iz Beograda, Mile Ustenko, naše sugradanke, a o njenim slikama govorice Nikola Kusovac, likovni kriticar i Vladeta Jerotic i Slobodana Kovacevica, akademskog slikara iz Novog Sada. Zadovoljstvo mi je da najavim i Medunarodnu izložbu: “Balkan - kulturni prostor bez granica”, koja ce otvoriti Novembarske dane kulture, 1. novembra u svecanim salonima Opštine Požarevac, sa pocetkom u 19 sati; na ovoj izložbi ucestvovace eminentni umetnici iz Grcke, Bugarske, Makedonije, Rumunije, Republike Srpske. Za decembar je predvidena izložba Dragana Bogicica, akademskog umetnika iz Velikog Gradišta.”

Prema recima kustosa, Violete Tomic, zaposleni u Muzeju se nadaju da ce tokom ove godine biti izdvojena sredstva za rekonstrukciju fasade zadužbine Miodraga Markovica Klanka, a kasnije bi trebalo sanirati i oštecenja krova.

L.L.

FELJTON

TOPONIMI MANASTIRA RUKUMIJA

Toponim «Kaluderski Brod»

Nalazi se istocno par stotina metara od Selišta i toliko južno od ušca Mogile u Mlavu. Smešten u recnom kljucu reke Mlave, danas na njemu velika naslaga jalovine kopa «Drmno». O njegovom nastanku i nazivu se kaže: «Kaluderski brod se nalazi u blizini poteza zvanog «Gucici »(Gušcici) i visini poteza Selište i Starci, danas u Bradarackom ataru. Na tom sprudu u davna veremena kaluderi su tu pojili krdo konja i goveda, a «birici» (mladi od gusaka) bili u jarugama blizu Kaluderskog broda. Meštani sela Bradarca nazvali su ga po tome, Kaluderski brod».

Toponim «Kalajdžina meda»

Uklinjen je izmedu Selišta, Bradarackog groblja i na južnoj strani pocetak toponima Galije i njegovim okruženjem sve do groblja pomenutog. Na istocnoj strani most nekada Mogile a sada Mlave, koji je uvek bio veoma važna saobracajnica za komunikaciju prema manastiru. Kroz «prokop» ka vrhu Sopotskog brda, vodio je put vencem prema vecim naseobinama srednjeg veka pa sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Raskrsnica puteva je bila granica Kalajdžine mede sa severne strane i glavni put za srednjovekovni grad Ram, zato su sva okolna sela i nazivala ga, Ramski put. Nastanak imena Kalajdžine mede datira dosta davno, tacno ne zna se kada a o nazivu postoji kazivanje:» Kalajdžina meda se zove zato što je tu živeo neki majstor, koji je kalajisao kazane te je i po njemu nazvano. Inace tu je bilo oko desetak kuca, izmedu ostalih i neka moja familija sve do posle I svetskog rata, jer kada su došli Austrougari u jesen 1915.god. i kupili žene,decu,starce za Arad po Bradarcu, oni nisu znali da tamo ima još kuca u Kalajdžinoj medi te ih nisu dirali.» 7 U prilogu naziva treba uzeti indikativno, zabelešku iz velike seobe «Srba u Banatu 1459 - 1915.god.», gde stoji: «stara familija Pantelici - Pantalejici u Dubovcu - Banat zovu ih Pantelici - Kalajdžini, praded je došao iz Bradarca (zapisano 1923.god) u stari Dubovac; Sada ima njihov rod Pantelici - Ðelici u Bradarcu i oni slave, kao i svi, Sv.Jovana Zlatoustog: Pradeda je bio kalajdžija, pa nije hteo primiti više zemlje nego samo 8 lanaca; Ima ih 15 duša u kuci.» Toponim Kalajdžina meda delimicno i citav Ramski put duž Sopotskog venca ka Požarevcu nestali su radovima kopa Cirikovac. Ostao je samo mali deo ispod groblja gde se može videti ruralni materijal neke naseobine.

Toponim «Galije»

Latinskog je naziva, južno, jugozapadno i zapadno nalazi se od manastira u polukrugu. Pruža se od podnožja brda iza Kalajdžine mede preko prokopa, pa i prema vrhu, okružuje groblje sela Bradarca i zapadno pored manastirskog kompleksa prema vrhu brda. Sve do iza kolskog puta, manastir sela Klenovnik. Površine je preko 80 ha, bila je zasadena vinogradima, danas nestaje pod gigantskim bagerima kopa Cirikovac, ostaje samo mali deo sa dva brdašca - Mogile koje su iznad samog groblja bradarackog. Te dve Mogile, kaže se u narodu pre svega sela Bradarca, da su bile nekada u vremenu Panonskog mora pristanište za Galije. Ta pretpostavka nema «potporu» naziva toponima, jer se radi o vremenu pre više milenijuma gde zabeleške nema. Kazivanje o nazivu Galija iz mladeg vremena nastaje verovatno iz DŽIV ili DŽV veka gde se kaže: « U podnožju Galija postojao je kamen i alka gde su vezivane galije kada su dolazili kaluderi iz Nimnika u Rukumiju pa je zato nazvano Galije.» Ta hipoteticka predpostavka ima osnovu o tom nastajanju naziva toponima. Sva prevozna sredstva na vodi do DŽIV eventualno DŽV veka u ovom kraju nazvana su latinskim nazivom Galije, zbog dugog vremenskog perioda prisutnosti Latina, Rima, Vizantije gde je ostavio jezickog traga. Kako su manastir Rukumija i manastir Nimnik, svetilišta Branicevskog kraja, nastali u istom vremenskom ili približnom razdoblju, daju osnovu takvog naziva. Naziv prevoznih sredstava na vodi se menja od DŽV veka u ovom kraju, u camce, skele dolaskom Turaka, taj naziv zaživljava. Namece se pitanje zašto prevozno sredstvo - galija se vezuje u podnožje Sopotskog brda, ako se zna da su dve reke, Mogila i Mlava nešto udaljenije? Veliki hidro potencijal Mogile i Mlave u tom vremenu, tok reka vijugav, pogotovu u prolecnom periodu izliju se i napune limane i svu površinu od Sopotskog brda do Stiškog platoa. U toj situaciji, galije «prevoze kaludere iz Nimnika do Rukumije i privezuju se u podnožju brda». Hipoteza kazivanja verovatno proizilazi otuda. Na žalost ta geografska konfiguracija Galije danas više ne postoji, uništena je rukom civilizacije zbog ekonomskih resursa - uglja.

Iz neobjavljene monografije “Selo Drmno Toponimi”, Slavoljub Stojadinovic

Nastavlja se...

KONKURS “MILIVOJE ILIC”

PERO PAUNOVOG REPA

Poštovana gospodo clanovi Društva za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri, velika mi je cast što me je vaša Komisija za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja proglasila za Pocasnog clana Društva, pri cemu odmah na pocetku da kažem da svoj karitativni fond nisam iscrpeo, te da cu i dalje nastaviti sa dobrotvornim delovanjem i vašim malim kucnim ljubimcima omoguciti cuclanje zdrave hrane na cuclama koje proizvodi moja firma P.T. “SIS”. U tu svrhu i ovom prilikom predajem predsediku vašeg društva gospodi Miroljupki Vagner Momirovic ovu skromnu kolicinu cucli, u nadi da ce pomoci u vašem radu i sa uspehom zameniti onemoguceno prirodno dojenje napuštene štenadi u vašem sabiralištu za nahocad.

Ne bih se bavio detaljnim objašnjenjem ishoda ovog stanja, ali moram da se osvrnem na aktuelni trenutak u vašem Društvu prožet neodlucnošcu disciplinskog tužioca koji se širi na sve clanove izazivajuci napetost, nezadovoljstvo, agresivnost...Neodlucnost oko stava u vezi sa utvrdivanjem odgovornosti moje komšinice Stracimirke Živcicevic za dogadaj od marta meseca ove godine, do sada nezabeležen u praksi Disciplinskog suda Društva. Moj pas mešanac terijera i pticara po imenu Rendžers je zaista, preskocivši ogradu, ušao i dvorište moje komšinice i pod tremom njene kuce usmrtio njenog pauna Marka a potom ga odvukao u moje dvorište. Gospoda Stracimirka je tragom psa došla u moje dvorište, u vreme kada nisam boravio u kuci, i u podrumu kod mene pronašla pero paunovog repa dužine oko dva metra. Nakon toga je pozvala svog nevencanog supruga cetrdesetjednogodišnjeg Vujadina Paunovica, a kada je ovaj ušao u krug mog dvorišta, naredila mu da motkom koju je sa sobom poneo, ubije Rendžersa, što je ovaj i ucinio i potom mog psa bacio u reku. Zamenik disciplinskog tužioca gospoda Miroslavka Mucic Jordacijevic do danas nije pokrenula postupak protiv okrivljene Stracimirke Živcicevic za delo ubijanje životinja, izgovarajuci se da balisticki strucnjaci treba da utvrde vrstu oružja kojom je usmrcen Rendžers.

Ovde bih naveo kako se kod nas postupalo sa krivcima pre sto trideset i pet godina koji su neko pseto istukli. U Gornjoj Klisuri je pokorni ucitelj crtanja Ðura Jakšic još 12. februara 1871. godine Kasacionom sudu uputio apel u kome je izneo da je tužio nacelstvu okruga gornjoklisurackog gospodina Jovancu Cvetanovica kmeta Gornje Klisure za javnu bezcast: “jer mi je u kavani kazao da me valja puškarati, posle me je opet javno sa svojim štapom donde po glavi bio, dok nije sav svoj štap o moju glavu skršio. Nacelstvo je ovu stvar izsledilo kao ‘prestup’ pa i ne obazirajuci se na to: što su na taj nacin stvari izsledivali i što svi svedoci potvrdiše tužbu moju kao po sve istinitu. Nacelstvo je krivicu Jovanca kao mali istup a ne kao golem prestup presudom svojom okacestvovalo. I dalje u svom apelu naveo: “Ja sam u životu vidio ljude koji su više i strože kaznili, što su se usudili cobansko ili lovacko pseto izbiti. Oprostite mome sravnenju, ali me to rešenje nacelstva više boli nego i sami udarci gospodina kmeta. I ja apelujem kasacijonom sudu protivu ovaka postupka ovdašnje policijske vlasti, i molim da kasacija presudi: dal’ se krivice ovoga roda sude kao istupi ili kao prestupi.” Gospodin Ðura Jakšic u to vreme nije znao da ce u Gornjoj Klisuri jedna škola nositi njegovo ime, a u Gornjoj Klisuri i danas postoji ulica Ðure Jakšica, šta više i na kontejnerima za dubre u ovoj ulici stoji crvenim slovima napisano “Ð. Jakšic 5”, što je jasan dokaz da oni služe stambenoj zgradi na ovom broju.

Eto kako su nekada strogo kažnjavani gradani koji su tukli obicne cobanske ili lovacke pse, a danas kod nas nema adekvatnih procesa za utvrdivanje odgovornosti krivaca za usmrcenje rasnih pasa, te cu izvesno morati da se obratim zahtevom Glavnom tužiocu Evropske zajednice za zaštitu prava životinja, iako sam upoznat da nema uslova za strlizaciju pasa, niti za odvajanje ženki od mužjaka., te je i novi azil sada pun štenadi.

Zato nece moci da se izbegne pomor nedužnih mladunaca ako izostane dobra promocija adaptiranog mleka, koje je dobro ako ne i bolje od majcinog mleka, kao i cucli i flašica koje proizvodi firma P.T. “SIS” - rekao je na kraju svecanosti gospodin Cedomilj Brkic.

Živojin Dencic iz Zajecara

U KRVIJU KOD PETROVCA ŽIVI JEDNA OD NAJSTARIJIH SRPKINJA

UMEREN ŽIVOT - DUBOKA STAROST

- Baba Desanka Vujicic ima 102 godine, još je krepka, sama se služi,vidi odlicno i uz pomoc štapa pešaci

U selu Krviju, svega šest kilometara nedaleko od Petrovca živi jedna od najstarijih Srpkinja. Desanka Vujicic ima 102 godine,vrlo je vitalna,oštrog pamcenja i još rado pomaže svojim ukucanima.

"Prema zvanicnim knjigama rodenih Desanka je rodena, sada vec daleke 1906. godine. U okolini, a možda i u Srbiji verovatno nema starije žene", - kaže Dragiša Jovic, bivši šef Mesne kancelarije u Krviju,danas penzioner.

Inace, baba Desanka okružena je pažnjom i poštovanjem i cele famije i celog sela. Celog života radila je sve one težacke i druge poslove koje su "dosudene" ženi na selu.

"Moja majka je doživela duboku starost, jer je u svemu bila umerena, imala je neki optimizam u sebi koji se širio i na nas. Ona je i danas vrlo fina, zna da pouci", veli njen sin Života Vujicic.

"Jela sam sve što žene jedu i pila sok,pivo i rakicu. Ali, ne mnogo,onoliko koliko da zalijem grlo i dušu. I dan danas mogu da udenem konac u iglu, mnogo dobro vidim. Izuzev jedne lake operacije ciste, ja ne znam šta je lekar. A,eto, vidite, imam mnogo godina,i još mi se živi. Lepo je gledati svetlost sunca.Radujem se svakom novom danu", rekla nam je baba Desa, kako je od milja svi u Krviju zovu.

S. R.

SA SKUPA U INTRERNACIONALNOJ ROMSKOJ UNIJI U POŽAREVCU

EVIDENTIRANJE PROBLEMA ROMA

Protekle sedmice u sedištu Internacionalne Romske Unije u Požarevcu predstavljena je opsežna studija o “romskom pitanju” u Srbiji. Unija je, inace deo svetske organizacije Roma, a cije je sedište u Becu

Prema podacima iz pomenutog dokumenta, na popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji živi oko 108. 000 Roma, mada, kako se navodi, sami Romi tvrde da ih ima nekoliko puta više. Da li je to tako i, ako jeste, zašto se oni na popisu drugacije izjašnjavaju, trebalo bi ipak da se utvrdi na jedan ozbiljniji, uobicajen i prihvatljiv nacin, a ne da se operiše paušalnim ocenama o “otvorenom nacionalizmu koji, kako se navodi u dokumentu, postoji u Srbiji”.

-Pozivamo sve gradane Srbije koji imaju dobru volju da pomognu državi Srbiji tako što ce pomoci rešavanju problema romskog naroda, da se ukljuce u rad Internacionalne Romske Unije, a pre svega da se pomogne ovom narodu da izace iz kulturne i ekonomske bede - kaže Novica Mitic, predsednik IRU Srbija.-Svaki gradanin Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost, trebalo bi svojim ucešcem u radu da bude koristan clan društva. Mi u Internacionalnoj Romskoj Uniji svojim radom zalagacemo se za implementaciju Roma u sve tokove savremenog društva i to pomažuci rešavanju problema obicnog coveka.

Kancelarija IRU u Požarevcu nalazi se u Nemanjinoj broj 7 i otvorena je svakog radnog dana u vremenu od 10 do 14 sati.

R.D.

SLIKA NA BAKRU

KUCEVO- Dragan Stefanovic iz Kuceva,mehanicar po zanimanju,do prošle godine, kada je ostao bez posla,nije znao da u sebi poseduje talenat crtanja na bakru. Bez sredstava za život svoje porodice Dragan je poceo da crta,prvo na papiru,a zatim na plocama od bakra. Posebna inspiracija bile su mu ikone raznih naših svetitelja, kao i zidni casovnici.

-Dokle sam primao redovno platu,nije me intresovalo slikarstvo koje sam voleo još od malih nogu. Kada je to prestalo,jer nužda zanimanje menja,krenuo sam u avanturu slikanja i izrade slika kao i predmeta od bakra. I nije mi loše,može da se živi i od ovog posla,kaže Dragan.

LJ.Nastasijevic

GASTARBAJTER GAJI KUNICE

VELIKO GRADIŠTE-Austrijski penzioner Rade Ðordevic(66) posle povratka u svoje rodno selo cešljevu Baru,odlucio je da gaji kunice. U prostoriji koja je ranije bila tovilište za svinje,sada ima 250 kunica svih vrsta. Pravilna ishrana znacajno utice na zdravlje i dobru kondiciju kunica. Iako ovi, sve popularniji domaci ljubimci pripadaju grupi životinja skromnih zahteva i nisu izbirljivi u ishrani,ipak treba obratiti pažnju na neke specificnosti.

-Kunici tokom dana unose hranu u organizam 10 do 50 puta. Mada se mnoga gotova hraniva ubrajaju u punovredna,ipak za kunice seno ostaje najkvalitetnija hrana. Posebno vole kupus,šargarepu i mladu detalinu.Redovno im dajem hranu,vodim brigu o njivom zdravlju i kada dostignu odredenu kilažu prodajem ih po 5 evra komad,kaže Ðordevic.

LJ.Nastasijevic

HALO 92

- U mestu Rašanac, opština Petrovac 17.08.2007. godine oko 21:20 casova dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je vozac putnickog vozila “audi 200" Milorad J. (1954) iz Petrovca, usled neprilagodene brzine stanju puta i uslovima saobracaja udario pešaka, LJubišu Trailovica (1974) iz Rašanca koji je pored puta gurao bicikl sa motorom. Usled zadobijenih povreda LJubiša Trailovic preminuo je na licu mesta.

Protiv Milorada J. Policija je podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo protiv bezbednosti javnog saobracaja.

U mestu Krepoljin, opština Žagubica, 18.08.2007. godine oko 20:55 casova dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je došlo do sudara vozila iz suprotnih smerova. Vozac putnickog vozila "alfa romeo" Milutin N. (1954) iz Bora prešao je levu stranu kolovoza namenjenu saobracaju vozila iz suprotnog smera i direktno udario u putnicko vozilo marke "golf" kojim je upravljao Jovica T. (1973) iz Milatovca. U ovoj saobracajnoj nezgodi teške telesne povrede, zadobio je putnik u vozilu "alfa romeo" Marija T. iz Suvog Dola.

Protiv Milutina N. policija je podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo protiv bezbednosti javnog saobracaja.

U Velikom Gradištu, u vikend naselju Beli Bagrem, u blizini restorana "Srpska kuca" 18.08.2007. godine oko 02:10 casova Miloš S. (1984) iz Požarevac, upravljajuci motociklom "honda CRB-900" prilikom nailaska na ležeceg policajca izgubio je kontrolu nad motociklom i pao na kolovoz zajedno sa putnikom Ivanom I.(1986) iz Brestovika. Nakon saobracajne nezgode ucesnici u saobracajnoj nezgodi pobegli su sa lica mesta. U ovoj saobracajnoj nezgodi Ivana je dobila teške telesne povrede u vidu preloma desne kljucne kosti, dok je vozac motocikla zadobio lake telesne povrede, pa su zbog težine povreda bili primorani da se obrate požarevackoj bolnici na ukazivanje lekarske pomoci.

Protiv Miloša policija je podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo ugrožavanje javnog saobracaja i krivicno delo nepružanje pomoci licu povredenom u saobracajnoj nezgodi.

Požarevacka policija, lišila je slobode i podnela je krivicnu prijavu protiv Bobana M. (1969) iz Rašanca i Saša R.(1970) iz Požarevca, zbog osnovne sumnje da su izvršili krivicno delo nasilnicko ponašanje. Oni su osumnjiceni da su 20.08.2007. godine oko 01:00 casova napali radnike Javnog komunalnog preduzeca Požarevac koji su ispred zgrade Okružnog suda u Požarevac prali ulice. Naime Boban je prolazeci svojim putnickim vozilom marke "fiat punto" zakacio retrovizorom jednog od radnika JKP koji ga je upozorio da vozi pažljivije. Revoltiran ovim komentarom Boban je udario šamar radniku JKP i pozvao Sašu koji je došao svojim putnickim vozilom “fiat multiplan" i udario šamar i drugoj dvojici radnika.

Osumnjiceni su uz krivicnu prijavu predati istražnom sudiji opštinskog suda u Požarevcu.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

OD DANAS OTVORENA “ ULICA KULTURE”

STEPENICA VIŠE U PROGRAMSKOJ NADGRADNJI

Prošlog petka u Opštinskom zdanju održana je konferencija za medije na kojoj je predstavljen program ovogodišnje “ Ulice kulture”, pratece kulturne manifestacije LJubicevskih konjickih igara.

- Uz zahvalnost svih institucija, Fondacija Milenin dom- Galerija Milena Pavlovic Barili, Narodni muzej i Biblioteka Ilija M. Petrovic prošlogodišnjim angažovanjem svih medija, shvatanjem i profesionalnim odnosom prema ideji, pomogli ste da i ove godine “ Ulica kulture” ide napred, jednu stepenicu više jer podrška jaca zahvaljujuci i vašem radu. To ocekujemo od vas i ove godine, i ucinicemo sve da raspolažete svim potrebnim elementima, ukljucujuci i mogucnost da kontaktirate sa poznatim licnostima koje ce ucestvovati u realizaciji programa, napomenuo je na konferenciji za medije Ranko Milinkovic, autor ovog projekta.

- Nije suvišno reci da i ove godine projekat “ Ulica kulture” realizujemo povodom LJubicevskih konjickih igara, dodajuci ukupnim sadržajima i onima koji su iz sveta kulture. Ovogodišnja “ Ulica kulture” svoj život pocinje u utorak 28. avgusta, kada ce gospodin Nikola Šujica, docent Akademije likovnih umetnosti u Beogradu govoriti i ilustrovati, na jedan multimedijalni nacin, pod naslovom “ Cežnja u slikarstvu Milene Pavlovic Barili”. Muzicka pratnja Bojan Stevic, ucenik cetvrtog razreda srednje muzicke škole “ Stevan Mokranjac” u klasi profesora Mladena Nicica. Drugo vece, takode u Mileninom domu nastupice etno grupa “ Lazarice” pod naslovom “ Igram, pevam, milo mi je”. Naravno, taj deo programa cemo obogatiti još jednim pratecim koji je iznenadenje. U cetvrtak, 30. avgusta sa pocetkom u 20, 30, pod naslovom “ Književnik slikaru” je jedno nesvakidašnje vece u kome je glavni junak Slaviša Radovanovic, naš poznati književnik. Sve to uz klavirsku pratnju Sanje Martinovic iz Vrnjacke Banje, pobednika 17. Festivala muzicke Evrope. U petak 31. avgusta, sa pocetkom u 20, 30 casova, Muzicka škola “ Stevan Mokranjac” Bend i vokalno- instrumentalni ansambl pod umetnickim rukovodstvom profesora Mladena Nicica i Ilije Rajkovica prirecuju vece pod naslovom “ Na krilima tradicije…”. I to nije sve kada je rec o programima Galerije. Od utorka do subote, u vremenu od 12 do 14 casova funkcionisace “ Mala škola portreta”. Uslovno receno, polaznici su talentovani ucenici cije je zanimanje portret. Realizator škole je Željko Ivanovic, slikar i istoricar umetnosti. Takode, u dvorištu Galerije, od 16 do 19 casova pod naslovom “ I ja hocu svoj portret” ovaj autor ce portretisati gradane Požarevca. I još nešto, Galerija Milena Pavlovic Barili u subotu ce pored redovnog termina od 9- 14, raditi i od 18- 24 casa. Na kraju, istakao bih da su nam u odnosu na prošlogodišnji Program, sadržaji ovogodišnjeg bogatiji i raznovrsniji, uz ucešce poznatijih imena iz sveta umetnosti i kulture, naglasio je Ranko Milinkovic.

Pod naslovom “ Noc muzeja”, u subotu uvece, u 19 casova u galeriji Miodraga Markovica Klanka bice otvorena izložba slika Jasmine Kneževic, akademskog slikara, a za 22, 00 casa predviden je koncert srpske duhovne muzike uz ucešce Gradskog hora “ Barili” i poznatog pojca Pavla Aksentijevica. Pored toga, održace se i projekcija filma “ Margum”, autora Dragane Spasic- Ðuric, a sve to u dvorištu Narodnog muzeja. Iz Narodnog muzeja obaveštavaju da ce tim povodom ova Ustanova od petka do nedelje raditi i od 18- 24 casa.

O programu Narodne biblioteke “ Ilija M. Petrovic” na konferenciji za štampu govorila je Tatjana Živkovic.

- Naša Biblioteka se pridružuje projektu “ Ulica kulture” kojim su obuhvacene sve Ustanove u kulturi grada Požarevca. Mi ove godine u sklopu te manifestacije u subotu, prvog septembra u 20 casova u Galeriji Miodraga Markovica otvaramo izložbu fotografija Stanislava Milojkovica, urednika fotografije lista “ Danas”, pod nazivom “ Konji, zar ne”, fotografije koje je ovaj autor snimio na prošlogodišnjim, 43. LJubicevskim konjickim igrama, naglasila je Tatjana Živkovic.

M. Kuzmanovic

POZORIŠNA PREDSTAVA NA SCENI MUZICKE ŠKOLE

KENTAUER

Prošlog cetvrtka je na letnjoj sceni Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu odigrana pozorišna predstava “Kentauer” u režiji Tanje Kecman i izvodenju grupe slobodnih umetnika iz Beograda. Pred cetrdesetak posetilaca prikazane su sudbine Romkinja i Roma, uz pratecu muziku popularne grupe Kal. Ovaj laki letnji relaksirajuci dramski prikaz razgalio je Požarevljane, koji su, kroz interaktivni pristup i sami bili ucesnici predstave.

L.L.

M. CRNICE: FEDRAS OTVARA VRATA PREKOGRANICNE SARADNJE

Prave vrednosti samo privremeno ili povremeno mogu da budu skrajnute, van glavnih tokova, ali kad-tad moraju da dodu do izražaja. Malo Crnice ima svoju brend manifestaciju - FEDRAS, sa kojom je šire poznato u Srbiji i zemljama u okruženju koje su nekada bile u zajednici sa našom zemljom. Ovih dana nastavljeni su razgovori o prekogranicnoj saradnji sa nekoliko opština u susednoj Rumuniji. Predsednici opština Malo Crnice, Petrovac na Mlavi i Žagubica bili su u poseti rumunskim opštinama Sokolovac, Požežena , Karaš-Severin, Rešica i Herkulana i za pocetak utvrdili dinamiku novih susreta, pre svega na kulturnom planu, ali i na zajednickim akcijama u okviru razvoja turizma.

LEPŠE JE SA KULTUROM

-Sokolovac je srpska opština u Rumuniji sa kojom smo od ranije u kontaktima, kao i sa opštinom Požežena, ciji je amaterski dramski ansambl vec gostovao kod nas na FEDRASU -kaže Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.-Ostale pomenute rumunske opštine i naše tri opštine imaju i zajednicki projekat razmene kulturnih dobara i unapredenja turizma, a taj projekat finansira EU. Po našem dogovoru i potpisanom protokolu vec u oktobru ove godine naša kulturno-umetnicka društva gostovace u Rumuniji, a nakon toga se ocekuje uzvratna poseta njihovih amatera i njihovo gostovanje na scenama u Malom Crnicu, Petrovcu i Žagubici.

I jedna i druga strana od ove saradnje ocekuju produbljivanje prijateljskih veza, nove ideje za nove projekte i to ne samo u oblasti kulturne razmene, nego i ekonomske saradnje. Svi ti projekti, ako se kvalitetno osmisle i obrade imaju više nego dobre izglede da budu podržani konkretnim finansijskim sredstvima iz više razlicitih fondova EU.

-Mi smo posetom svi veoma zadovoljni, bili smo lepo primljeni i dogovorili smo se, kao što rekoh, za nove susrete i nastavak naše dalje saradnje - kaže Markovic.-Pored konkretne koristi od ovih projekata, na odredeni nacin nama je to i priprema za ocekivanu intenzivniju saradnju sa zemljama EU i možda za neke nove projekte, ne samo sa susednom Rumunijom, nego i sa nekim drugim clanicama EU.

Prekogranicna saradnja, dosadašnje iskustvo je to potvrdilo, obicno krece u oblasti kulture, pa se dalje širi i na ostale oblasti.

FEDRAS

U Malom Crnicu vrelo leto protice u znaku intenzivnih priprema za 36. po redu FEDRAS. Ove godine na tom festivalu ocekuje se gostovanje dramskih amatera iz cele Srbije, ukljucujuci i pokrajine Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, gostovanje Srba iz Hrvatske, BiH odnosno Republike Srpske, kao i amatera iz Rumunije.

FEDRAS se ove godine održava u periodu od 14. do 23. oktobra.

R.D.

JP DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

I ROKOVI I KVALITET

Iako je gradevinska sezona u punom jeku, u požarevackoj Direkciji za izgradnju ovu poslovnu godinu vec definišu veoma uspešnom.

Tenderi su raspisani blagovremeno, nije bilo drasticnih izmena u planu i programu od strane mesnih zajednica, izvodaci poštuju rokove, rade kvalitetno…

Tri cetvrtine posla - uradeno

- Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo do ovog trenutka realizovali poslove i ugovorili radove u ukupnoj visini od preko 70% ovogodišnjeg plana i programa. U odnosu na to da gradevinskoj sezoni kraj nije blizu, lako se da predvideti da smo spremi da plan do kraja ostvarimo, pa, ako bude dodatnih sredstava, uradimo i sve što dodatno bude traženo od nas, - kaže Zoran Ðordevic, rukovodilac Službe investicija.

- Najkrupnija kapitalna investicija ove godine je fekalni kolektor u ulici Rade Slobode, vrednost premašuje 35 miliona dinara. Stepen gotovosti je oko 50%. Najteži deo je završen za mesec i po dana posao ce biti okoncan. Ugovorili smo i dva važna projekta za izgradnju: projekat uredenja ulice Draže Markovica, kao i projekat regulacije saobracaja, vredan 2 miliona, - dodaje Ðordevic.

Obuhvacene sve mesne zajednice

Posmatrano po mesnim zajednicama, u MZ “Park” je realizovana izgradnja fekalne kanalizacije, dodatnim sredstvima su fekalnu kanalizaciju dobila i tri sokaka sa bocnim ulicama.

Na podrucju MZ “Cacalica” asfaltirana je ulica Pavla Jurišica Šturma, ocekuje se pocetak asfaltiranja Uskocke, ugovor je sklopljen sa SR “Neimar put”, a uskoro ce se rekonstruisati i ulica Stevana Jakovljevica, rekonstrukcija Slobodarske, krak prema ulici Cirila i Metodija, kao i Filipa Višnjica i Alekse Garibaldija. Preko Fonda za razvoj investiran je armirano - betonski kanal u ulici Požarevacki partizanski odred.

U MZ Zabela rekonstruisane su asfaltne pešacke staze, u MZ Vasa Pelagic dosta trotoara, ostalo je prikljucivanje zone Industrijsko sokace na kanalizacionu mrežu. U toj mesnoj zajednici uradena je i rekonstrukcija ulicne rasvete.

U MZ “Braca Vujovic” presvuceni su asfaltom trotoari od Branicevske do Dositejeve i Dositejeve do Deligradske ulice, radovi nisu završeni, ceka se da se u Svetosavskoj dovrši rekonstrukcija vodovodne mreže. Presvuceni su trotoari u Svetosavskoj i u Knez Miloševom vencu. Ostalo je nerešeno pitanje kišne kanalizacije u Karadordevoj, traži se nacin da se obezbede sredstva. Predstoji rekonstrukcija vodovodne mreže u Svetosavskoj, u kojoj je uradena ulicna rasveta, kao i na Branicevskom skveru i Knez Miloševom vencu.

U MZ “Radna mala” uradeni su trotoari u ulicama Vuka Karadžica i Bratstva jedinstva, rekonstruisana je Kosmajska ulica, ocekuje se ovih dana pocetak izrade fekalne kanalizacije u Skadarskoj ulici i Branislava Todorovica.

U MZ “Gornja mala”, najznacajnija investicija je rekonstrukcija trotoara u Kosovskoj ulici, leva strana. Po zameni infrastrukturne mreže, slede završni radovi na poplocavanju trotoara u Kosovskoj. Završeni su trotoari u Koste Abraševica, Zelengorskoj, Zviška ce se raditi u sklopu Kosovske. U toku je izrada trotoara u ulici 27. aprila. U oblasti vodovoda i kanalizacije, poceli su radovi u ulici 8. juna. Radovi su završeni u Gradištanskoj ulici, prva faza, za oko mesec dana pocece i druga faza, završen je posao u Vranjskoj, Milentija Popovica, u septembru ce se raditi u ulici Viktora Bubnja, ugovorena je za ulicu Mihajla Pupina.

U MZ “Burjan” ove godine akcenat je bio na asfaltiranju, pošto je prošle godine akcenat bio na kanalizaciji. Tako, završeno je asfaltiranje Zmaj Jovine ulice i Petrovacke, predstoje Borska 2 i 4, kao i Stiška. Sredstvima Fonda za razvoj, za oko mesec dana pocece radovi na izradi fekalne kanalizacije u Bate Bulica 3. Još s proleca, završena je izrada feklane i kišne kanalizacije u ulici Miodraga Vasica i Bražanskoj.

U MZ “Sopot” završeno je presvlacenje asfaltom ulice Ilije Bircanina, od Miloša Pocerca do Vojske Jugoslavije i drugi deo, od Miloša Obilica do Miloša Pocerca. Izgradnja fekalne kanalizacije u Ivana Gorana Kovacica trebalo bi da pocne u septembru. Vodovodna mreža u Uzun Mirkovoj pocece da se gradi za desetak dana.

U MZ “Ceba” predstoji iznalaženje najcelishodnijeg nacina izrade fekalne kanalizacije u Sindelicevoj, zbog toga što sredinom ulice ide vrelovod.

U MZ “Bulevar” pocelo je asfaltiranje ulice Ilije Petrovica, a uraden je i put od Crvenog krsta ka mostu u Nabrdu. Spremno je i 10 projekata za radove koji ce biti realizovani u 2008. godini. Uskoro ce poceti adaptacija poslovnih prostorija Mesne zajednice.

U GMZ Kostolac, asfaltira se Drvarska ulica, asfaltiranje Sarajevske je završeno. Sagradeni su trotoari u nekoliko ulica, ugovoreni su projekti za iducu godinu. U Kostolcu su realizovani znacajni elektro - radovi, rasveta je dovedena na veoma kvalitetan nivo u Partizanskoj, Trudbenickoj, Drvarskoj, kao i rasveta na svim raskrsnicama. U programu su parkinzi u Rudarskoj, prostor za igru dece i igralište u naselju Kanal, uredenje prostora parohijskog doma.

Dugacak je i spisak radova u selima Opštine Požarevac: adaptacija Doma kulture u selu Bare, spomen - obeležje i asfaltiranje puta do Beranja, asfaltiran je put do groblja i plato u Batovcu, uredice se put do groblja u Beranju, kao i krov svlacionice,zgrada MZ i plato, u Klenovniku omalterisana zgrada i uradena elektroinstalacija vrtica, u Klicevcu elektroinstalacija Doma kulture na kome se radi popravka krova i adaptacija sale, u Lucici poravnati i nasuti seoski putevi i ocišcena deponija, u Nabrdu rekonstruisana javna rasveta, u Ostrovu rekonstruisana crkvena zgrada, obezbeden materijal za gradnju kapele u Prugovu, adaptiran Dom kulture u Cirikovcu, privodi kraju put Bradarac - Rukumija, uraden asfaltni put Batovac - Brežane, u Poljani put do manastira Sestroljin i do seoske škole…

Za bolji život gradana

- Ovo je godina u kojoj je Direkcija radila na poboljšanju uslova života gradana, smeo bih reci, najviše za poslednjih 10 godina, što se tice putne infrastrukture, kanalizacije, vodovodne mreže… Cuju se neki komentari da Direkcija za izgradnju malo - gradi. Verovatno je ovom preduzecu pomalo nezgrapno u naziv umetnuta rec “izgradnja”, pa neupuceni misle da smo mi tu da gradimo neke solitere, neke zgradurine i slicno. Treba znati: naš zadatak je briga o boljem životu gradana - kvalitetni putevi i ulice, trotoari, instalacije vodosistema, kanalizacione mreže, ulicna rasveta, uredenje ambijenta u kome živimo - zelenilo, prostor za decju igru, odmor, ukupan izgled naselja… Tu smo da se u selima sagrade stadioni i igrališta, poprave domovi kulture, zadovolje ostale potrebe meštana. Da se, ako ne asfaltiraju, a ono bar naspu tvrdim materijalom seoski putevi i sokaci, da se urede propusti i mostovi… Obezvreduje se naš napor da saniramo svako oštecenje kolovoza. Smatra se da je krpljenje rupa beznacajno. Ako samo jedan automobil, pri udaru u nepopravljen kolovoz slomi neki vitalni deo, šteta je veca od troška popravke. Treba li cekati da se to dogada? Naša briga je da kvalitetna voda za pice stigne do svakog domacinstva, da napravimo sekundarnu mrežu, kako bi Vodovod mogao da tu vodu isporuci. Da izgradimo fekalnu kanalizaciju da otpadne vode evakuišemo. Vertikalna i horizontalna signalizacija, takode je naš posao, izgradnja i obeležavanje pešackih prelaza. Ove godine smo upravo u oblasti putne infrastrukture uradili veoma mnogo: presvla-cenje odredenih deonica, kao ulica Požarevackog partizanskog odreda, presvlacenje Trga Radomira Vujovica, preko koga dnevno prode na desetine hiljada vozila. Celokupna periferija, sve ulice zajedno, ne prime toliki priliv saobracaja kao centar grada, koji i žitelji tih ulica koriste. Trotoari, takode, znace gradanima, da budu kvalitetni i omoguce da majke sa decom u kolicima ne silaze na kolovoz zbog propalog trotoara i izlažu opasnosti i svoj i život deteta. Direkcija na periferiji radi na realizaciji investicija koje su preko 100 miliona dinara, da ne nabrajam sve ulice, - kaže Zoran Peric, refernt za puteve.

Kilometri trotoara

- Ove godine, po planu i programu Direkcije za izgradnju, izgradeni su trotoari u ulicama; Proleterska, Dalmatinska Vardarska, Šumadijska, Industrijska, Svetosavska - presvlacenje plocama ispred jedne stambene zgrade, Knez Milošev venac, Vuka Karadžica, Bratstva jedinstva, Koste Abraševica, Zelengorska, 27. aprila i Zviška, koju cemo nešto kasnije da uradimo, paralelno sa radovima na poplocavanju Kosovske ulice. U Kostolcu, trotoare smo radili u Rudarskoj, Partizanskoj i Saveza boraca. U Kostolcu je uradeno i igralište, odnosno prostor za igru dece i u MZ Zabela je postojeci trotoar presvucen asfaltom, - kaže Dragana Ðordevic, referent za održavanje puteva, ulica i trotoara.

Grad sve lepši

Za uredenje zelenih površina u mesnim zajednicama, ove godine je Opštinski budžet odobrio 3,7 miliona. Sredstva su rasporedena na tri mesne zajednice.

- Radovi su u toku, ureduju se zelene površine iza “Betonjerke”, u Deligradskoj ulici, a predstoji i posao u MZ Vasa Pelagic - orezivanje drvoreda u Šumadijskoj i Beogradskoj ulici i uredenje prostora ispred Zavoda za zapošljavanje. Postavili smo više mobilijara za igru dece pored stambenih blokova, a vrši se i u kompletna zamena klupa u gradskom parku, taj posao ce vec ovih dana da bude gotov. U Kostolcu smo uredili trg u naselju “Crne udovice”, postavljena je je cesma, mobilijar, kante za otpatke, klupe... Inace, klupe koje smo uklonili iz parka, rasporedujemo po mesnim zajednicama, prema njihovim potrebama i zahtevima. Tako, u “Radnoj mali” je 10 klupa postavljeno kod stadiona, jedan broj kod Bolnice, takode i u Knicaninovoj, gde su gradani rešili da srede trg, isporucili smo MZ Dragovac, OŠ “Dositej Obradovic”, Teniskom klubu i nekim stambenim blokovima, koji ce dobiti i još 30-ak novih klupa, - kaže Vesna Veljkovic, strucni saradnik za zelenilo u Strucnoj službi za investicije, dodajuci da ce krajem oktobra i u novembru biti realizovan i ovoggodišnji plan i program sadnje drveca.

Kapitalne investicije

- Posebno vredna investicija za Direkciju je, kako finansijski, tako i po znacaju koji ce imati za ovo podrucje, obilaznica Požarevac - Kostolac. Predvidena sredstva su 320 miliona, od cega opštinski budžet participira sa 105. Radovi dobro napreduju, ocekuje se da budu okoncani do kraja ove godine, - kaže Nenad Simic, direkor Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac.

- Do kraja godine bice gotov i posao na izgradnji Crpne stanice 5, posao vredan 20 miliona dinara. Bude li dodatnih sredstava, eventualno iz budžetskog rebalansa, uradili bi smo kišni i fekalni kolektor u ulici Knez Milošev venac, ima veliki znacaj, a uzdamo se u rebalans i po pitanju održavanja javne rasvete, ima nedovršenog posla. Pomenuo bih i 500 metara asfaltnog puta u Živici, asfaltiranje 23. Srpske divizije, dela Filipa Višnjica, prilaznog puta do Centra za autisticnu decu, presvlacenje ulica Alekse Nenadovica i Deligradske, Nevesinjske, po završetku toplifikacione mreže, Stevana Jakovljevica, Alekse Garibaldija i Starine Novaka, završetak kanalizacije u Gradištanskoj, - dodaje Simic.

Inace, Direkcija ovih dana intenzivno radi i na uredenju Hipodroma, prilaza poprištu 44-tih LJKI, ukljucujuci i trotoar duž Moravske, do kapija Hipodroma koje su rekonstruisane, a i centar grada dobio je nove asfaltne deonice i novu horinzontalnu signalizaciju.

Dragan Milenkovic

U POŽAREVACKIM SREDNJIM ŠKOLAMA

ZAVRŠENA LETNJA “GENERALKA”

U pet požarevackih srednjih škola uglavnom je završena tradicionalna letnja “generalka”, krecenje, farbanje i ulepšavanje ucionica, kabineta, dackih kuhinja, hodnika dvorišta. Sve je spremno za docek starijih, a posebno najmladih, buducih stanara koji ce u ovim obrazovno vaspitnim ustanovama provesti tri ili cetiri godine, zavisno od upisanog obrazovnog profila.

Devet odeljenja-deset profila

-Krenuli smo sa poboljšanjem materijalno tehnickih uslova za izvodenje vaspitno- obrazovnog procesa. Škola je dosta sredena, medutim, bilo je potrebno da se okrece stolarska radionica i jedan deo kabineta za obuku ucenika ugostitelja. Na novoj zgradi smo imali do sada dugogodišnji problem sa prozorima, ali smo u saradnji sa lokalnom samoupravom dosta toga odradili. Zamenili smo dvadeset prozora na pet ucionica, a ostalo je da zamenimo još 28 što se nadam da cemo to završiti u toku iduce godine. Što se tice materijalno tehnickih uslova, oni su odgovarajuci i mislim da možemo da kažemo da imamo uslove za pocetak školske godine. Ono što je najbitnije za nas, to je upis ucenika koji smo obavili u junskom roku, a mogu da kažem da smo upisali devet odeljenja sa deset razlicitih profila. Napominjem deset, jer jedno odeljenje je kombinovano, to su kuvari i konobari. Po profilima, u oblasti ekonomije imamo po jedno odeljenje za ekonomske tehnicare, finansijske tehnicare i jedno, takozvano pilot odeljenje sa 24 ucenika koje ce raditi po novim programskim sadržajima. Zatim smo upisali u cetvorogodišnjem trajanju školovanja po jedno odeljenje trgovinskih, turistickih i kulinarskih tehnicara. U trogodišnjem trajanju školovanja imamo jedno odeljenje trgovaca, jedno kombinovano odeljenje od 15 ucenika kuvara i isto toliko konobara, i jedno odeljenje stolara. Najviše interesovanja bilo je za finansijske tehnicare, medutim, mogu da kažem da mi imamo takve profile u trogodišnjem i cetvorogodišnjem trajanju školovanja , da za njih postoji veliko interesovanje, tako da smo mi vec u prvom upisnom roku, u junu popunili tih 270 mesta za koja smo raspisali konkurs, kaže Luka Šešun, direktor Ekonomsko- trgovinske škole.

Povratak zubnih tehnicara

- Što se tice same škole, mi imamo jedan problem, a to je dogradnja škole koja je skoro 95 posto završena, ostali su neki sitniji poslovi. Kako je izvodacu radova potrebno nekih 25 radnih dana za dovršetak radova, ušli smo u projekat Ministarstva prosvete koje ce finansirati samo one objekte koji se mogu završiti do kraja ove kalendarske godine. Ocekujemo da ministar zaduži resorna ministarstva i tehnicku službu za investicije i odobri nam tri miliona dinara za završetak radova na novom delu objekta. Kada je rec o opremanju tog novog prostora, mi smo vec za zubne tehnicare narucili specijalne, skupe radne stolove koji ce stici za desetak, petnaest dana. Kada je rec o drugom delu zgrade, mi ove godine nismo mnogo investirali u taj prostor, ali smo okrecili ucionice. Napomenuo bih i pomoc lokalne samoupravbe koja nam je odobrila 1, 2 miliona dinara za nastavna sredstva, a obecali su i pomoc za nabavku nastavnih sredstava za odeljenje zubnih tehnicara. Mogu slobodno da kažem da je medicinska škola spremna za pocetak nove školske godine, porucuje Branko Obradovic, direktor škole.

- Medicinska škola ove godine upisuje pet odeljenja prvih razreda. Prvi put odeljenje zubni tehnicar, kao novi obrazovni profil, potom ono što je za nas klasicno odeljenje, a to je medicinska sestra tehnicar. Za zanimanje farmaceutski tehnicar vladalo je veliko interesovanje i tu je konkurencija bila najveca, prošle godine smo otvorili i odeljenje medicinska sestra- vaspitac i kao peto odeljenje obrazovnog profila, a to je medicinska sestra tehnicar- ogled. Po evropskim standardima kod ogleda je preko 60 posto strucnih, a preko 30 posto su opšte obrazovni predmeti, tako da kada medicinska sestra tehnicar- ogled završi školovanje dobija diplomu isto kao medicinska sestra- tehnicar, uz dodatno uverenje koje ce mnogo znaciti prilikom zapošljavanja u inostranstvu. Kod nas se inace zbog velikog interesovanja godinama unazad upisuju najbolji ucenici, tako da smo upis završili vec u prvom upisnom roku, u junu. kaže na kraju direktor Obradovic.

JOŠ SAMO ŠPANSKI JEZIK

- Svake godine u ovo vreme karakteristicno je da se Škola pripema za pocetak nove školske godine. To su neki uobicajeni poslovi, pre svega krecenje i cišcenje ucionica, drugim recima generalno pripremanje škole za pocetak školske godine. Ove godine imali smo jednu vecu investiciju uz pomoc Opštine koja nam je odobrila pola miliona dinara. Posle više godina uspeli smo da uredimo naše školsko dvorište.

U školi je sto posto strucno zastupljena nastava, a upis je kao i prethodnih godina završen u junskom roku. Poslednjih petnaest godina Gimnazija raspisuje konkurs za devedeset mesta na društveno jezickom i devedeset mesta prirodno matematickom smeru. Ovaj nacin upisa nama odgovara jer mi sve popunimo u prvom upisnom roku, ali je zanimljivo da od tih 180 ucenika upisanih u tom roku, 148 je došlo u gimnaziju sa prvom željom, dok je preostalih 32 ucenika imalo i druge želje. Nema nekih novina kada je u pitanju nastava. Da vas podsetim, ulazimo u drugu godinu sa ucenjem italijanskog jezika, a pre cetiri godine uveden je nemacki. Jedino nam je ostao španski jezik za koji se nadam da cemo ga uvesti iduce školske godine kako bi na taj nacin bili zastupljeni svi strani jezici u gimnaziji, kao drugi strani jezici. I normalno, svi daci uce engleski jezik, istice Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije.

PRIJEM ZA “ÐAKE - PRVAKE”

- U toku letnjeg raspusta jedna od aktivnosti je i priprema škole za narednu školsku godinu, odnosno sredivanje objekata, školskih ucionica, kabineta, radionica ekonomije i slicno. Okrecene su ucionice i ofarbani hodnici u školskom objektu, kao i ucenicke sobe u Domu ucenika sa delom hodnika. Što se tice kabineta, doneta je odluka za nabavku hemijskih reagenasa i laboratorijskog pribora za školsku laboratoriju u vrednosti od oko 115. 000 dinara, kupovinu dve klime za kancelarijski prostor i televizor za potrebe Doma ucenika. Sve ovo uradeno je sopstvenim sredstvima škole, a kada je rec o buyetskim sredstvima Opštine, nama je za ovu školsku godinu odobreno 1, 2 miliona dinara. Od toga 900. 000 dinara za sredivanje koša za kukuruz, ostatak od 300. 000 dinara za sredivanje oluka na staroj školskoj zgradi, a ovih dana raspisan je tender za ove poslove. Ove godine smo po planu upisali šest odeljenja, od kojih tri za cetvorogodišnji obrazovni profil ( poljoprivredni tehnicar, veterinarski tehnicar- ogled i prehrambeni tehnicar), ukupno 80 ucenika, i tri za trogodišnji obrazovni profil sa 90 ucenika ( proizvodac prehrambenih proizvoda, mesar/ pekar i cvecar- vrtlar). Za sve njih predvideli smo 31. avgusta prijem u svecanoj sali, gde cemo ih upoznati sa školom i razrednim starešinama, objašnjava Vidoje Vukašinovic, direktor Poljoprivredne škole sa Domom ucnika “Sonja Marinkovic”.

VELIKO INTERESOVANJE UCENIKA

-U toku priprema za pocetak školske godine izvršeni su neophodni radovi na uredenju ucionica, kao i kabineta u kojima se nalazi oprema za mašinsku i elektro struku. Ucionice su okrecene, zamenjeni su delovi koji su bili dotrajali, a u toku je realizacija radova na sanaciji mokrog cvora u delu za ucenike. Imacemo dva sasvim nova mokra cvora, jedan za muškarce, a jedan za devojcice. U našoj školi povecao se broj ucenica što je jako dobro, uspostavlja se jedan prirodni balans u odeljenjima, što u mnogo cemu olakšava rad nastavnicima i profesorima. Ureduje se i školsko dvorište, okrecni su spoljni zidovi prema gradu. Mi imamo projekat koji datira još iz 1998. godine i odnosi se na kompletnu rekonstrukciju stadiona malih sportova. Taj projekat treba revidirati i na osnovu njega mi cemo konkurisati za sredstva iz NIP- a, ili nekih drugih institucija. Sama zgrada je stara, i uz saglasnost Zavoda za zaštitu kulture, pošto je rec o legatu, nameravamo da u toku iduce godine krenemo sa sanacijom fasade. Pored investicije koja je u toku, a to je sanacija mokrog cvora, imamo nameru da saniramo još jedan, nasledeni problem, a to je zamena cevovoda iz podstanice iz OŠ " Dositej Obradovic" do naše šahte. Vrednost radova nije mala, mi za to nemamo sredstva predvidena finansijskim planom, nadam se da cemo dobiti saglasnost i sredstva od Opštine da do pocetka grejne sezone izvršimo neophodne radove, kako bi deci omogucili redovno i kvalitetno grejanje. Sanirali smo krovnu konstrukciju, zamenjen je crep, tako da mogu da kažem da smo spremni za pocetak nove školske godine.

- Politehnicka škola je ove godine upisala cetiri odeljenja prvog razreda, i to vec prvog dana prvog upisnog roka. Interesovanje je bilo veliko i meni je licno žao što Ministarstvo prosvete ove godine nije odobrilo ogledno odeljenje tehnicara za bezbednost saobracaja. Mi imamo preko deset molbi za upis tehnicara drumskog saobracaja gde je primljeno 60 ucenika u dva odeljenja i mogli smo komotno u startu da upišemo još jedno. Pored ova dva odeljenja, upisali smo jedno odeljenje vozaca motornih vozila i jedno odeljenje auto- elektricara. Škola mora u nekom narednom periodu, izradom novih elaborata da otvori nova zanimanja i tako pronade svoju poziciju na tržištu koje postoji, kaže Dejan Savic, direktor Politehnicke škole.

M. Kuzmanovic

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

TRI PROJEKTA “PROŠLA KROZ ZELENO”

Prošlog meseca je naš list objavio konkurs požarevackog opštinskog Fonda za zaštitu životne sredine, kako bi sredstva namenjena najboljim projektima iz ove oblasti, došla u prave ruke.

S obzirom da je rad požarevackog Javnog komunalnog preduzeca tesno povezan sa zaštitom životne sredine, “Komunalne službe” su konkurisale za sredstva neophodna za realizaciju pet izuzetno znacajnih projekata koji ce omoguciti širem sloju stanovništva zdraviji život u zdravom i uredenom okruženju.

Osavremenjavanje rada

Na nedavno održanoj sednici Upravnog odbora Fonda, naša tri projekta su prihvacena, što je za nas više od dodele novca. To shvatamo i kao priznanje našeg rada i nastojanja da gradanima obezbedimo dobre urbane uslove življenja. Ne kažem da nam novac za realizaciju pomenutih projekata nije znacajan. Naprotiv. Predhodne i ove godine mnogo smo uložili u osavremenjivanje rada svih naših službi, tako da finasiranje pomenutih projekata nije mogla da pokrije naša akumulacija, a ni opštinski budžet. Jedan od projekata koji su “prošli kroz zeleno svetlo” omoguci ce nam da krenemo u prvu fazu prikupljanja PET ambalaže u cilju planiranog selektivnog prikupljanja smeca koje ce ici dalje na reciklažu. Zahvaljujuci pomenutoj odluci UO Fonda kupicemo jedan broj kontejnera za plasticne flaše, koji su veoma jednostavni za korišcenje, jer nije potrebno da gradani bilo šta drugo rade ( da ih gužvaju, seckaju...) vec treba samo da ih integralno sa poklopcem ubace u kontejner. Reciklažni centar ce biti lociran na nekadašnjem stovarištu firme “Nikola Krga”, koji nam je Opština dodelila na korišcenje. Kupicemo prese i mašine za baliranje, a tako sakupljene flaše preuzimace novosadska firma “Eko san”. Iz sredstava od prodaje PET ambalaže finasirace se rad reciklažnog centra, kao i plate clanova ekipe koja ce se formirati od sadašnjih starijih radnika, koji zbog godina ili zdravstvenog stanja nisu više u stanju da obavljaju teže poslove. Naravno, na njihova dotadašnja radna mesta zaposlicemo nove radnike koji svojom kondicijom mogu da odgovore zahtevima posla. Uz kupovinu kontejnera za PET ambalažu, od sopstvenih sredstava kupicemo i dva kontejnera za papir, koji ce biti postavljeni u centralnoj gradskoj zoni gde je grupisan i najveci broj prodavnica. Kasnije ce im biti dostavljena obaveštenja o nacinu odlaganja kartonske ambalaže, terminima iznošenja ...Ovo je ujedno i pocetak navikavanja naših gradana na buduci selektivan nacin iznošenja smeca, koji podrazumeva da se iz njega izdvajaju sve sekunadrne sirovine ( ne samo PET ambalaža i hartija., vec i staklo, gvožce, aluminijum...) Kasnije planiramo da slicne kontejnere postavimo u široj zoni, pre svega u zgradama kolektivnog stanovanja, a potom i u individualnim. Drugi projekat koji je prihvacen, vezan je za bolje i organizovanije iznošenje smeca iz grada Kostolca, kasnije i sela koji mu gravitiraju. Da bi se to postiglo, neophodna je kupovina velikog kamiona-smecara. Vozilo ce biti korišceno u narednom periodu i za odvoženje smeca ka Smederevu, kada “krene” njegovo lagerovanje na regionalnoj deponiji. Novo vozilo je namenjeno iznošenju smeca iz samog grada Kostolca, jer smo prošle godine obavili revitalizaciju jednog traktora koji ce zalaziti u sela, a sada se koristi za uže ulice. U ovu RJ je iz Požarevca upuceno još jedno manje vozilo (“Zastavica”), tako da je ovde naš vozni park “kratak” za jedno vozilo. Medutim, važno nam je da “pokrijemo” ovaj rudarski grad, kao i okolna sela (Petka, Ostrvo, Stari Kostolac, Drmno, Bubušinac, Maruljevac, Bradarac...).

ZAVRŠAVANJE DEPONIJE

Treci prihvacen projekat je završavanje ogradivanja deponije “Jeremijino polje”, odnosno aktuelne gradske deponije. Mi smo uz pomoc opštine i iz sopstvenih rezervi, uspeli da deponiju ogradimo sa 3 strane, dok je cetvrta ostala slobodna. Mi tu imamo organizovanu portirsku službu, medutim, dok god se deponija potpuno ne ogradi, ona fizicki nije u stanju da spreci brojne “tragace” koji pokušavaju da iz tek pristiglog smeca izvuku sve što mogu upotrebiti ili prodati kao sekundarnu sirovinu. Uz svo razumevanje za njihovo siromaštvo i nastojanje da po cenu ugrožavanja sopstvenog zdravlja zarade koji dinar, tek za golo preživljavanje, njihov “rad” na deponiji nije moguc. Na stranu što mogu ugroziti sebe, oni mogu da izazovu i ozbiljne ekološke ekcidente (požar, širenje zaraza i sl.), pa i moguce tragedije. Jer, pri lošim vremenskim uslovima, vozac kamiona nije uvek u stanju da ih primeti i adekvatno manevriše. Prava je sreca što do sada niko nije nastradao-zakljucuje Saša Valjarevic, direktor JKP”Komunalne službe”.

Projekti sanacije i rekultivacije deponija na gradskoj utrini, koja je korišcena svega godinu dana i “Jeremijinog polja” na Sopotu, nisu “prošli” na konkursu jer su za njih potrebna velika finansijska sredstva (ukupno oko 30 miliona dinara), a UO Fonda sa ogranicenim iznosom od 100 miliona dinara želi da isfinansira što veci broj projekata. Sa druge strane, za ove sanacije mogu se sredstva dobiti od resornog ministarstva. Ustvari, za rekultivaciju Sopota postoji projekat i on se delimicno vec radi, jer ga je ranija Vlada prihvatila. Medutim, sredstva nisu preneta, pa novi ministar “vraca loptu na pocetak”. Cim bude raspisan novi konkurs Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine JKP”Komunalne službe” spremno cekaju sa komletnom dokumentacijom.

Na ovogodišnjim LJubicevskim konjickim igrama ocekuje se mnogo više posetilaca nego prošle godine, kada su se poklopili termini održavanja LJKI i popularnog festivala trube u Guci. Pozvani su diplomatski kor i najviši državni funkcioneri, predstavnici politike i privrede mnogih evropskih zemalja ...Naravno, bice i mnogo takozvanih obicnih ljudi koji vole konjicki sport i dobru zabavu koju nude i brojne pratece manifestacije. Zato su požarevacki komunalci na vreme poceli sa uredenjem grada, ukljucujuci i podizvodace, kao što je kostolacki “RIO”, kako bi Požarevac na dostojan nacin reprezentovao Stig i Stižane. Obavljeni su i neki poslovi trajnijeg karaktera, kao što je zamena mobilijara u gradskom parku. Izvadene su utonule betonske klupe, a zatim su na novobetoniranu podlogu posta-vljene nove, znatno lepšeg izgleda ( 73 klupe). Sve stare klupe nece biti bacene. Još upotrebljive, bice popravljene i postavljene na malim zelenim površinama u gradu. Takode, postavljen je i znatan broj korpi za otpatke. Uz sam grad, Hipodrom i Ergelu LJubicevo, uredeni su i prilazi, posebno iz pravca Beograda. Iako to ne spada u nadležnost “Komunalnih službi” ekipa koja održava gradsko zelenilo, uklonila je šiblje, ambroziju i ostali korov na ulazu u Požarevac (izmedu puta i pruge).

Kako to obicno biva, posle završene manifestacije komunalcima ostaje možda i više posla da grad ponovo ociste i dovedu u normalno stanje.

Grad kao nov

U JKP-u, verovatno vec od septembra planiraju nastavak akcije “Za lepši i cistiji grad-ucestvuj i ti”. Iako je u minule godinu-dve asfaltirano tridesetak ulica u najudaljenijim zonama Požarevca i Kostolca i smece se redovno iz njih iznosi po rasporedu, po obodima oba grada povremeno se stvaraju divlje deponije. Jesen je doba kada se intenzivnije ureduju kuce i dvorišta ,pa ce ekipe Javne higijene sa otvorenim vozilima,jednom mesecno, prema rasporedu i na poziv gradana, odnositi svo kabasto smece, kako ono ne bi završilo na nekoj divljoj deponiji.

-Sada u oba grada možemo da stignemo do svakog našeg korisnika, ali moramo se bolje tehnicki opremiti, što ujedno znaci da moramo povecati i broj zaposlenih. Od kako je krenuo takozvani proces tranzicije, mnogo je ljudi ostalo bez posla, a pristižu i mlade snage, pa je svaka mogucnost veceg upošljavanja posebno znacajna. Kada se ima u vidu i cinjenica da mi obezbedujemo posao dobrim delom nekvalifikovanoj radnoj snazi, koja nema mnogo šansi na sve probirljivijem tržištu rada, onda naši planovi dobijaju novu, socijalnu dimenziju-istakao je Valjarevic.

Pri kraju su jednogodišnje pripreme za pilot projekat organizovanog iznošenja smeca iz sela Bare. U saradnji sa Mesnom zajednicom, dogovorena je kupovina 150 tipskih kanti za smece, od cega je deo vec isporucen. U stvari, vlasnici kuca su medu sobom prikupili novac, a JKP”Komunalne službe” im je pronašla najjevtinijeg snabdevaca. Kako se radi o selu iz koga dobar deo življa radi u inostranstvu i gde su kuce enormnih kvadratura, u kojima su najcešce stalno nastanjena dva-tri clana domacinstva, princip placanja iznošenja smeca po kvadratu stambene površine, koji se primenjuje u Požarevcu i Kostolcu, u Barama nece biti primenjiv. Poslovodstvo JKP-a još nije donelo konacnu odluku, ali je za sada najverovatnije da ce se mesecna naknada za iznošenje smeca, bar u pocetku, placati paušalno.

-Nismo mogli ranije da krenemo sa ovim poslom, iako smo svesni da je organizovan nacin iznošenja smeca iz seskih naselja najefikasnija borba protiv stvaranja divljih deponija. Cim smo obezbedili minimalne tehnicke mogucnosti, zapoceli smo pripreme za realizaciju ovog projekta. Uz uobicajeno iznošenje kucnog smeca po utvrdenom rasporedu i u Barama planiramo da, na poziv gradana iznesemo i kabasto smece, ukljucujuci dotrajao kucni nameštaj, ili aparate za domacinstvo. Kako se dobar glas daleko cuje, vec nam se javljaju i iz drugih sela sa slicnim zahtevima, pa ce su projekat ukljuciti i RJ Kostolac. Ipak, nismo toliko opremljeni da odmah “pokrijemo” celu teritoriju opštine, vec cemo ici korak, po korak -rekao je Valjarevic.

Sat i po posle ponoci, u noci izmedu 20. i 21. avgusta, grupa huligana napala je perace ulice. Tacnije, bahati vozac je bocnim retrovizorom zakacio po ruci radnika koji drži crevo cisterne. Od jacine udara i bola, radnik je ispustio crevo, pa su ostali clanovi ekipe reagovali i upozorili izgrednika da bi mogao da bude pažljiviji. Usledile su uvrede i psovke, pa je neko iz grupe predložio da se pozove policija. Izgrednik je rekao da ce to on sam uciniti, medutim, umesto policije pozvao je grupu svojih prijatelja koji su ubrzo pristigli u crnom džipu somborskih registracija. Oni su nastavili sa “obracunavanjem” prvo verbalno, pa kasnije i fizicki. Odlazeci, huligani su im zapretili da ce ih ponovo zlostavljati ukoliko ih prijave. Uplašeni pretnjama, nisu zvali policajce, ali su ujutru sve ispricali vodi smene, koji je to zatim preneo direktoru.

- Vecina zaposlenih u našem Preduzecu je iz Romske populacije. To su vredni i radni ljudi i nikome nije dozvoljeno da ih vredaju, kako na nacionalnoj, tako ni na verskoj osnovi. Nama su svi gradani isti, što je uostalom zagarantovano i našim Ustavom. Kada je napadnuta ekipa stigla kod mene na razgovor, na moje zaprepašcenje shvatio sam da taj incident nije usamljeni slucaj. Dešavalo se i ranije da radnike iz Javne higijene, tokom nocne smene napadaju pijani mladici, prosipajuci im lomeci kante, razbacujuci smece i pribor za rad, a sve to dobro zacinjeno najgorim uvredama. Plašeci se odmazde, napadnuti radnici su cutali. Ovog puta, zahvaljujuci razumevanju nacelnika Policijske uprave, njegovog zamenika i zamenika komandira Policijske službe Požarevac i efikasnom delovanju Policije, brzo su identifikovani i pohapšeni izgrednici koji su maltretirali i tukli naše radnike. Podnete su prijave Sudiji za prekršaje. Nadamo se i isto tako efiksnom radu pravosudnih organa, jer je ovo pravi nacin da se huliganima stane na put. Ujedno, za nadležnima iz Policije smo se dogovorili da njihove patrole tokom nocnih obilazaka povremeno obidu i naše ekipe, kako bi se izgredima stalo na put. Sa naše strane, oduvek se trudimo da štitimo sve zaposlene i da im u raznim prilikama izademo u susret. Za uzvrat ocekujemo poštovanje radne discipline i efikasno obavljanje posla-napomenuo je Saša Valjarevic.

R.R.D.

PORTRET SINIŠE VUJCICA ODBORNIKA U SO PETROVAC I UZORNOG POLJOPRIVREDNOG PROIZVOÐACA

SVE ZA SELO

Oreškovica je jedno od vecih sela u petrovackoj opštini, nalazi se na tromedi opština Petrovac, Svilajnac i Žabari i važi za naselje koje ima sve, a to su ostvarili agilnim radom rukovodstva i slogom u selu, kada su u pitanju pre svega akcije na izgradnji naselja. Odbornik u Skupštini opštine, ime je Siniša Vujcic, covek koji je dao odlucujuci doprinos u ulozi opštine u finasijskoj pomoci svim aktivnostima, ali pre svega, on je jedan od vecih vlasnika farme koka nosilja u opštini Petrovac. Zato smo imajuci u vidu aktuelni trenutak u kome se nalazi poljoprivreda zapoceli razgovor na tu temu:

„Trenutno u našoj branši nije problem prodaja jaja, vec skok cena stocne hrane, a pre svega kukuruza, naravno zbog suše. Dobro je što mere Valde o zabrani izvoza osnovnih žitarica daju rezultate i dolazi do stabilizacije prilika, jer je kilogram dostigao i 20 dinara za kilogram. Sa cenama od 15 dinara po kilogramu i sadašnjim cenama jaja mi se nekako uklapamo da ne poslujemo sa gubitkom. Bavim se ovim poslom od 1997. godine, u kavezima imam 4.500 koka, nosivost je 90 odsto to je mlado jato i svakog dana imam 3.800 jaja koje plasiram po Petrovcu i uglavnom Beogradu. Ona su sada u nižoj klasi i dostižu cenu od 4 do 4,5 dinara. Mi možemo da izdržimo bez povecanja cena, dva tri meseca, ali ako se ne koriguju cene, docici ce do gašenja proizvodnje, tako da predvidam skok cena jaja u narednom periodu jer je to jedini nacin da opstanemo na tržištu".

Kako ste organizovali svoju proizvodnju ?

„Novo jato unosim krajem juna. Imamo zatvorenu proizvodnju, ja kupujem od Zorana Spasica iz Pojata jednodnevne pilice vec godinama i onda ih sam tovim. To je veoma kvalitetna roba a imam i svoju mešaonu za spravljanje hrane. Uzimam i gotov koncentart iz Velike Plane od firme „100 posto", ali više volim da sam spravljam koncentrat jer prosto znam šta sam stavio od komponenata a i jeftinije je".

Da bi to postigli koliko sejete svojih površina ?

„Ja sam registrivano poljoprivredno gazdinstvo sa 25 hektara obradivih površina. Sejem 11,2 hektara pod kukuruzom i 12 hektara pod pšenicom. Pšenica je dobro rodila, ostvario sam prinose i do 5 tona po hektaru, dok je situacija sa kukuruzom teška i imacu podbacaj u odnosu na prošlu godinu i do 50 odsto manjeg prinosa. Ovim prinosima ne podmirujem potrebe pa kupujem kukuruz uglavnom iz Porodina i Viteževa, od 10 do 12 vagona".

Kakve su procene za naredni period, da li ce biti isplativo baviti se tim poslom?

„Ne znam, sve ovo što se dešava po Srbiji i ova tranzicija ide ka tome da se mali farmeri ugase, a da ostane desetak velikih proizvodaca. Oni uglavnom snabdevaju prehrambenu industriju, a ono što im pretekne, po nižim cenama prodaju po prodavnicama i pijaci i tako nam obaraju cenu".

Da li koristite podsticajne mere nadležnog ministartva?

„ Do sada nisam koristio kredite, ali koristim regrese na gorivo, seme i dubrivo. Nažalost mi, da tako kažem, mali proizvodaci nismo udruženi, nemamo neku asocijaciju koja bi nam pomogla u radu, da nam pomogne recimo oko izvoza, jer je i ta oblast ostavljena za velike proizvodace od 100.000 komada jaja pa naviše".

Pored svakodnevnog posla kojim se bavite vi ste i odbornik u Skupštini opštine Petrovac i ucestvujete u radu Saveta mesne zajednice?

„ Odbornik sam SPS -a od 2000. godine i stvarno sam uvek dobijao veliki procenat glasova i poverenje biraca Oreškovice. Za to vreme mnogo je uradeno. Izgradili smo nov put kroz selo i ka Petrovcu u dužini od 3.800 metara. Mi smo obezbedili 25 odsto sredstava ili 64.000 evra. To su sve dali meštani dobrovoljnim prilozima. Dosta je radeno u osnovnoj školi, crkvi, a sagraden je i nov parohijski dom kakvog nema u okolini. On je kompletno opremljen i nedavno je osvešten od strane Vladike Ignjatija. Covek mora da veruje u nešto i da radi jer evo da ne verujemo da ce kukuruz roditi ne bi ga sejali.

Pre nekoliko dana završili smo asfaltirenje ulica u dužini od 730 metara . Tu se narod maltene preporodio kada je dobio asfalt. Treba stvoriti uslove za život na selu slicnim gradskim, kako bi mladi ostali tu da žive i rade i ono što je najvažnije da proizvede hranu".

D.Ilic

U GOLUPCU ZAVRŠENO DRŽAVNO PRVENSTVO SRBIJE I KUP GOLUPCA U JEDRENJU NA VODI

PLAVI DUNAV, BELA JEDRA

Održavanjem sedme i desete regate i urucivanjem priznanja i nagrada najboljim takmicarima, u Golupcu je u nedelju 19. avgusta, završen ovogodišnji šampionat Srbije i Kup Golupca u jedrenju na vodi. Cetvorodnevo nadmetanje okupilo je 88 takmicara u 80 jedrilica iz 8 klubova iz Srbije i Bugarske. Najviše uspeha imali su takmicari iz Beograda,a šampionat su veoma dobro organizovali Jedrilicarski savez Srbije,beogradski Jedrlicicarski klub “Gemaks”,opština Golubac i Turisticka organizacija iz ovog grada na Dunavu.

- Naša opština ima znacajne prirodne i druge resurse,a posebno ima perspektivu u oblasti turizma. Ovde Dunav predstavlja najbolje regatno polje u našoj zemlji,što pruža mogucnost da Golubac narednih godina bude i domacin Svetskog prvenstva u jedrenju. Imali smo dovoljno vetra za takmicenje i lepo smo se družili,rekao je predsednik opštine Golubac, Zoran Pajkic.

Kraj same obale Dunava,koji je ovde najširi u citavom toku,pre 12 godina sagraden je Republicki centar jedrilicara.

- Mada kod nas ne postoji od strane države baš preterana briga o ovom prelepom sportu,jedrilicarstvo je sve popularnije,narocito medu mladima,pa 15 postojecih klubova u Srbiji okuplja preko 700 clanova-pravih entuzijasta i zaljubljenika u cari vode i jedrenja. Vetar je upravo ono što jedrilicari najviše vole, što je jaci to je bolje,dodao je Miroslav Šebek, generalni sekretar Jedrilicarskog saveza Srbije.

Na prvenstvu države i Kup Golupca u klasi “FIN” prvi je Srdan Volarevic iz kluba “Zemun”,a u klasi 4,7 u veoma jakoj konkurenciji prva na cilj prošla je Maja Knježevic iz kluba AJK “Beograd”iz Beograda. Na ovom prvenstvu u klasi “LASER radijal” prvi je Ivan Knježevic iz AJK “Beograd” iz Beograda, ,dok je u klasi “LASER standard” prvi na cilj stigao Ðani Stanišic iz kluba AJK “Beograd”. Takmicar iz kluba “Sofija” iz Bugarske Okov Vasilev pobednik je u klasi “470”, a kod devojcica u klasi “Optimist” prva na cilj prošla je Jana Bratuša iz beogradskog kluba “Gemaks”. U kategoriji decaka i devojcica do 12 godina starosti prvo mesto osvojio je Luka Tošic iz kluba “Gemaks”, a u klasi “Optimist” prvak je Luka Minic iz JK “Gemaks” iz Beograda.

Održana takmicenja jedrilicara Srbije u Golupcu nisu bila samo sport i nadmetanje,bilo je to višednevno druženje najboljih takmicara iz naše zemlje i Bugarske. Narednog cetvrtka svi ovi takmicari koji su bili na šampipnatu države u Golupcu ucestvovace i na Medunarodnom kupu “Ðerdapa” u Donjem Milanovcu.

LJ. Nastasijevic

MILOŠ MOMIROVIC SE VRATIO SVOJOJ KUCI U BARIC POSLE TRANSPLATACIJE JETRE U NEMACKOJ

OCEVA JETRA SPASLA MILOŠA

- Šestogodišnji decak Mološ Momirovic posle uspešne transplatacije jetre koju je dobio od svog oca Sladana došao je svojoj kuci pun životne energije i željan decakog nestašluka kojeg do operacije nije imao

GOLUBAC. - Šestogodišnji Miloš Momirovic iz Barica kod Golupca, par meseci posle transplatacije jetre u nemackom gradu Jeni, vratio se u rodno selo sa roditeljima i oporavlja se bolje nego što su i lekari predvideli. -Vozi bicikl, igra fudbal sa bratom Stefanom i drugovima, crta prirodu, dobio je u težini, a prvog septembra krece u predškolsku ustanovu.

U kuci porodice Momirovic docekao nas je nasmejan decak pun životne radosti, upucene prijateljima koji su došli da ga posete. Malom Milošu je izvršena transplatacije jetre 13.novembra prošle godine u nemackom gradu Jeni. Kako je ovom decaku uspostavljena još jedna dijagnoza ,,citusivergus’’tokom ove operacije svi njegovi organi vraceni su u odgovarajuci položaj.

LJudi dobre volje u Srbiji i zapadnoj Evropi su, zahvaljujuci dnevnom listu ,,Bild Cajtung’’, prikupili 140 hiljada evra za Miloševu operaciju. Jedan deo jetre svom sinu je ustupio otac Sladan.

- Naš sin je dobio cirozu jetre u prvim godinama života, na površini od 80 odsto, kaže Sladan. Bilo nam je strašno u pocetku, ali smo se žestoko borili i srecom izborili za njegov normalan život.Zahvalni smo svim ljudima koji su nam novcano pomogli, kao i onima koji su nam davali emotivnu i moralnu podršku. Miloš se preporodio posle transplatacije, dolazila nam je i ekipa nemacke TV RTL da snimi još jednu reportažu o njegovom izlecenju. Operaciju je uspešno izveo dr. Riuce France.

Milos sada ima šest i po kilograma,ugojio se,a poslednje kontrole u Beogradu, na Institutu za majku i dete u Tiršovoj ulici pokazale su da se oporavlja brže nego što su bila sva ocekivanja i predvidanja.

- U februaru prošle godine imao je krizu iz koje se jedva izvukao. Pomoc smo potražili i od naše opštine Golubac,koja je vodila akciju na prikupljanju novcane pomoci za operaciju. Ova sredstva su nam dobro došla za naš odlazak u Jenu,dodaje srecna majka Marina od koje se mali Miloš ne odvaja.

Deo jetre težine 25 grama sinu je ustupio i donirao rodeni otac. I operacije je sasvim uspela. Ovaj cenjeni nemacki lekar do sad nije imao nijednu neuspelu operaciju presadi-vanja jetre.

- Bez trenutka razmišljanja sam se odlucio za donaciju jetre sinu., dodaje otac Sladan. Novac koji je prikupljen u Srbiji, zahvaljujuci akciji Skupštine opštine Golubac bio nam je dovoljan za obavljanje analiza u beogradaskim medicinskim ustanovama, a novac potreban za transplataciju prikupili su naši ljudi i stranci u zapadnoj Evropi i mi smo im više nego zahvalni.

- Kada smo videli u kakvom je stanju mali Miloš odlucili smo da pomognemo koliko je bilo u našoj moci, a pozvali smo i sve lokalne samouprave u Srbiji. Onima koje su tu našu molbu prihvatile i pomogle, puno im je hvala, jer smo time spalsli jedan mladi život, rekao je predsednik opštine Golubac Zoran Pajkic prilikom posete porodici Momirovic.

Miloš je zbog ciroze dela jetre imao usporen razvoj, nije imao svoje detinjstvo, bolest ga je ometala u svemu što krasi detinjstvo.

Sada je njegov organizam ojacao, odlicno je prihvatio ocev deo jetre. Strano telo se ponaša kao da je njegovo.

U razgovoru sa ljudima Miloš je stidljiv, ali njegovi roditelji ocekuju da ce, kada krene u predškolsku ustanovu i ta barijera biti otklonjena.

Sledeca kontrola nam je u Tiršovoj zakazana za novembar, dodaje Sladan Momirovic. Sada nam gosti dolaze svaki dan, brinuli su za Miloševo zdravlje, bar kao mi roditelji. Sada je sve to iza nas. Dobri ljudi su nam mnogo pomogli, a akciju je vodila i nemacka humanitarna organizacija-Jedno srce za dete.

Miloš sada ide na rodendane svojih drugova i nimalo se od njih vise ne razlikuje, ni psihicki ni fizicki, kao ranije. Pretprošle noci je do pola dva ujutro sedeo s nama i gostima. Krenuce u školu trek septemrba 2008. godine, jer su lekari procenili da je bolje da još godinu dana proživi na miru svoje detinjstvo.

LJ.Nastasijevic

PROMOCIJA KNJIGE “PISMA ZA SLOBU” - TRECI DEO

PISMA - AUTENTICNO SVEDOCANSTVO

Povodom datuma rodenja Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika SRJ cvece na njegov grob položili su: rukovodstvo Socijalisticke partije Srbije na celu sa dr Žarkom Obradovicem i Miomirom Ilicem, Dušan Cukic i dr Aleksandar Rastovic ispred Udruženja “Sloboda” i požarevacki socijalisti koje su predvodili Milic Jovanovic, Dušanka Kukolj i LJubomir Matic.

Potom je u prostorijama Opštinske organizacije SPS -a održana promocija knjige “Pisma za Slobu” treci deo, o cijoj sadržini su govorili: Dragan Hadži Antic, dr Žarko Obradovic, zamenik predsednika SPS -a, dr Aleksandar Rastovic, potpredsednik UO Udruženja “Sloboda”, dr Marko Atlagic, istoricar i svedok u Haškom tribunalu, Dušan Cukic, potpredsednik Skupštine Udruženja “Sloboda” i Emilo Labudovic, narodni poslanik u Skupštini Crne Gore i clan Skupštine Udruženja “Sloboda”.

U ime izdavaca Dragan Hadži Antic je naglasio da se izdavacka kuca “Treci milenijum” obavezala da objavi zaostavštinu pokojnog Slobodana Miloševica, pre svega više hiljada pisama koje je dobijao u Haškom tribunalu. Ovo je treca knjiga pisama ljudi iz celog sveta koji su davali podršku Miloševicu. U prvoj knjizi to su bili iskljucivo strani državljani, u drugoj državljani SRJ, a u trecoj objavljena su pisma i jednih i drugih i obuhvataju period od 2001 -2003. godine. Pisma posle 2003. godine još nisu otvorena s obzirom da su ostala u celiji posle njegove smrti, tako da ce u dogledno vreme biti objavljena u cetvrtoj knjizi. Predgovor i za ovu trecu knjigu napisala je Mira Markovic.

Govoreci o knjizi dr Žarko Obradovic je istakao da ova pisma bolje nego i jedan drugi dokument pokazuju obilje stvari pozitivnih za Slobodana Miloševica i generalno predstavljaju borbu za istinu. Ona se mogu sažeti u nekoliko osnovnih poruka i pokazuju da je Miloševic imao nepodeljenu podršku u razlicitim kategorijama i strukturi ljudi.

“Knjiga predstavlja istorijski izvor prvog reda, odnosno dokument koji je od prvorazrednog znacaja, s obzirom da govori o vremenu, ljudima i dogadajima ciji smo bili svedoci. Knjiga pisama je autenticno svedocanstvo obicnih ljudi o tome da istina nema granica, da istina ne može da se utamnici, niti može da se zaustavi”, rekao je izmedu ostalog dr Aleksandar Rastovic.

D.D.

VODOSNABDEVANJE U BRANICEVSKOM OKRUGU

ZDRAVLJE U CAŠI

Zdravlje 200. 503 stanovnika, koliko ih zvanicno živi na teritoriji 8 opština Branicevskog okruga umnogome zavisi od kvaliteta i zdravstvene ispravnosti vode za pice. Na teritoriji Okruga ima osam gradskih vodovoda koji snabdevaju 49,8% stanovništva. Iz 45 seoskih vodovoda eliksirom života, kako mnogi nazivaju zdravu pijacu vodu, snabdeva se 18,26% stanovništva. Dalje statistika Zavoda za javno zdravlje beleži, lokalne vodne objekte u koje se ubrajaju javne cesme, školski bunari i vodni objekti preduzeca, koristi 12,26% populacije. Najnesigurniji vid vodosnabdevanje su individualni bunari, a koristi ih petina stanovništva.

-Zavod za javno zdravlje Požarevac vrši redovnu kontrolu higijenske ispravnosti vode za pice prema važecem Pravilniku i na osnovu Programa o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Generalno gledano, najpovoljnija situacija je u gradskim vodovodima koji se uredno hlorišu, pa je voda u mreži stalno mikrobiološki ispravna. Obzirom da se ne vrši nikakvo precišcavanje vode, u petrovackom vodovodu se posle topljenja snega ili obilnijih padavina cesto registrovala mutnoca vode. Sa druge strane, Požarevac se bori sa nestašicom vode, jer se iskljucuju nitratima zagadeni bunari, kako bi se održao kvalitet vode u okviru zakonskih normi, odnosno kako kolicina nitrata ne bi prešla 5 miligrama po litru. I Žabarci imaju “svoju muku”. Kod njih je još uvek na snazi inspekcijska zabrana upotrebe vode za pice, jer su detektovane vrednosti nitrata prešle 100 mg/l, a kako voda nije za pice i priremu hrane, vec samo za takozvanu tehnicku upotrebu, ne vrši se ni njeno hlorisanje. Stanje sa vodosnabdevanjem u ovom gradu nece biti poboljšano u dogledno vreme, jer još uvek nije pronadeno novo izvorište sa zdravom vodom. Zbog toga jedan broj meštana ne poštuje zabranu sanitarne inspekcije, vec koristi vodu za sve namene, pa i pice, bez obzira što time ugrožava zdravlje. Uz hemijsku neispravnost, koja nanosi štete organizmu, sporo i postupno, moguca su i povremena mikrobiološka zagadenja, što može da dovede do pojave takozvane hidricne epidemije-istice dr Branko Staletic, specijalista higijene i pomocnik direktora Zavoda za javno zdravlje.

Prema njegovim recima, seoski vodovodi nemaju precišcavanje vode, a dobra vecina ni hlorisanje, pa je u ovoj godini kod 10,3% uzoraka zabeležena mikrobiološka neispravnost, najcešce zbog prisustva kolifornih bakterija fekalnog porekla. Fizicko hemijska neispravnost utvrdena je kod nešto više od 17% uzoraka, uglavnom zbog povecanih vrednosti nitrata, rede nitrita, amonijaka ili mutnoce.

Prema važecim zakonima, mesne zajednice su još uvek vlasnici seoskih vodovoda, što stvara teškoce u radu inspekcijskih službi, pa se vecina postojecih problema godinama unazad registruje i -održava što znaci da se i ovde mogu javiti hidricne epidemije, a ne treba zanemariti ni uticaj hemijskih zahgadivaca na zdravlje ljudi i životinja.

Zbog osetljivosti decije populacije, od posebnog je znacaja redovna i cesta kontrola vode iz školskih bunara. U prvoj polovini 2007. utvrdena je i u ovoj kategoriji vodnih objekata mikrobiološka neispravnost u 18% uzoraka i to zbog prisustva kolifornih bakterija fekalnog porekla. Još je gore stanje sa fizicko hemijskom neispravnošcu u koju se uvrstilo više od polovine pregledanih uzoraka. Glavni zagadivaci su i u ovom slucaju nitrati, rede nitriti, amonijak i mutnoca. Cak su u nekim školskim bunarima uzeti uzorci imali višestruko vece vrednosti nitrata od maksimalno dozvoljenih koncentracija.

Zbog opšteg zagadivanja životne sredine i u bunarima preduzeca koja se bave prehrambenom proizvodnjom nalažene su neispravnosti, sa prisustvom zagadivaca koji se srecu i u drugim vodnim objektima.

-I ovom prilikom potsecam da je za prizvodnju životnih namirnica namenjenih prodaji obavezno korišcenje higijensko ispravne vode-istakao je dr Staletic.

Na podrucju Branicevskog okruga Zavod za javno zdravlje redovno kontroliše kvalitet vode iz 25 javnih cesama. Voda iz javnih cesama može da bude dvojakog porekla. Ona iz dubokih arterskih bunara je još uvek mikrobiološki ispravna, a fizicko hemijski neispravna zbog povecanih vrednosti amonijaka. Kada su kaptirani izvori u pitanju, zbog uticaja mogucih zagadivaca sa površine tla, registruju se povremeno mikrobiološka zagadenja uglavnom zbog prisustva bakterija fekalnog porekla. Nije iskljucena ni mogucnost hemijske neispravnosti zbog povecanih vrednosti nitrata, mutnoce i trugog.

-Ne treba zaboraviti da voda iz javnih cesama nema nikakav sistem precišcavanja, kao ni dezinfekcije, pa u jednom trenutku voda iz njih može biti ispravna, a opet za neki kraci vremenski interval stanje se može rapidno promeniti zbog mogucih iznenadnih prodora zagadene vode. Ovo se može desiti i izmedu naše dve kontrole, tako da je korišcenje vode iz ovakvih izvorišta uvek riskantno po zdravlje ljudi. Problem bi se ublažio kontinuiranom dezinfekcijom kod onih cesama kod kojih nije registrovano fizicko hemijsko zagadenje. Na taj nacin gradani bi dobili alternativni izvor vodosnabdevanja, posebno važan u vreme nestašica ili bilo kakvih drugih havarija u mreži vodovoda-savetuje dr Branko Staletic.

R.R.D.

JP VODOVOD I KANALIZACIJA POŽAREVAC

VODA JE DA SE CUVA

Bogate države, bogate zajednice, a valjda to važi i za pojedince, do bogatstva su došli radom, znanjem, upornošcu i pre svega i iznad svega - umecem da sacuvaju ono što imaju. Štednjom i štedljivim odnosom prema stecenom.

Prica o vodi na ovim prostorima, kao uostalom i mnoge druge naše price pocivala je dugo godina na nerealnim i potpuno neistinitim tvrdnjama da mi vode, zdrave pijace vode, imamo mnogo više nego što nam je potrebno. A, takva jedna tvrdnja, koja prvo i prvo nije tacna, trebalo bi valjda da opravda beskonacno trošenje i raubovanje tog resursa, bez bilo kakve obaveze cuvanja i štednje. Cak i da je pomenuta ocena tacna, a nije, zdrave pijace vode na planeti je sve manje, a mi nismo ni tu nikakav izuzetak, voda je bogatstvo, koje se ljubomorno cuva, pažljivo i racionalno troši.

Na plus 40 stepeni, videli smo to proteklih dana i sedmica šta znaci kada imaš, odnosno, kada nemaš makar i za kratko vreme dovoljno vode za pice, za spremanje obroka i za održavanje higijene.

Zahvaljujuci zaista ogromnim naporima i lokalne samouprave u Požarevcu i Vlade Srbije, pa i Vodovoda u Požarevcu, uspeli smo da ovo leto prode bez vecih problema i dužih iskljucenja - kaže Nebojša Jocic, zamenik direktora JP Vodovod i kanalizacija u Požarevcu.- Što se tice naših apela i upozorenja da se pijacom vodom ne zalivaju bašte, mislim da je krajnji trenutak da ljudi shvate da se to ne radi nigde u svetu. Oni koji imaju potrebe da zalivaju bašte, plastenike, parkove i druge takve površine, moraju sami da iskopaju svoje bunare i da zalivaju do mile volje. Vodom za pice to više nece moci. Ništa jedan takav hidrant ne bi naružio lepotu gradskog parka.

Sledece na šta su u požarevackom vodovodu posebno osetljivi jeste bilo kakvo politicarenje u rešavanju pitanja vodosnabdevanja. Tu sa pravom smatraju, nema mesta nikakvoj politici, voda je podjednako znacajna i za partije na vlasti i za opoziciju, kao i za politicki neorganizovae gradane.

-To je iskljucivo pitanje struke, mi smo angažovali najugledniju instituciju u našoj zemlji koja nam radi strategiju vodosnabdevanja opštine Požarevac, pa svaka sledeca vlast može i treba samo da nastavi da realizuje ono šta ta strategija bude definisala i utvrdila, zavisno od raspoloživih sredstava - kaže Jocic.-Opštinu Požarevac na tom planu u perspektivi cekaju krupni poslovi, od rešavanja pitanja rezervoarskog prostora, do alternativnog vodoizvorišta i fabrike vode. Zato i kažem da u svemu tome nema mesta za politicka prepucavanja i jevtine politicke poene.

-Kakva je situacija sa kanalizacijom?

-Ništa manje složena i ozbiljna. Ove godine kanalizaciona mreža je dosta proširena, a za dalje bismo morali da dodemo isto tako do ozbiljnog rešenja, šta cemo raditi dogodine sa mrežom i šta sa septickim jamama, kako se one ciste, gde se prazni sadržaj jama, kako se dezinfikuju i tako dalje. U sve to ce vrlo brzo morati da se uvede red, da se utvrde i propišu standaredi ponašnja, i uopšte da se i mi ponašamo na isti nacin kako se ponašaju u zemljama reazvijenog dela Evrope, kojima i mi težimo i želimo da se jednog dana prikljucimo.

Za kraj, još jednom ocena da je Požarevac ovo dugo sušno leto dobro podneo, ali i napomena da problemi sa sušom, odnosno sa posledicama suše mogu da se ocekuju i u naredna dva meseca. Hteli-ne hteli, moramo, dakle, da što pre usvojimo novi model ponašanja kada je u pitanju odnos prema zdravoj pijacoj vodi. a to je štednja i vrlo racionalna potrošnja.

R.D.

PISMO JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”

UVAŽENI GOSPODINE OBRADINE SELAKOVICU

Ovim putem i ovom prilikom želim da se zahvalim vama i vašim radnicima. Rešili su problem kvara na mom vodovodu vrlo brzo, bez napetosti i nervoze. Strpljivo su me saslušali kao stranku a potom pomogli. Evo imena tih radnika: Vidan Kostovski, Bata Stojicic, Milica Juric, Dragana Cvetkovic.

Ne znam da li cete ih nagraditi, ali evo moje javne pohvale njima i daj Bože da bude što više takvih radnika, danas i uvek.

Dragica Stanimirovic, penzionerka Požarevac

KOZERIJA

KVARENJE UGLEDA

Ma, ljudi moji, od kako je pocela tranzicija oka ne mogu da sklopim. Država nek radi svoje,ona je to i do sada radila,narod ce joj izmeriti ucinak,to nije sporno. Ja nešto drugo radim. Vodim evidenciju koliko se drugova i drugarica pretvorilo u gospodu i gospode, plus gospodice. Zadržavam se na elitnim primerima. Eto, na primer, onaj bivši drug što nije silazio sa malih ekrana lokalnih televizija od kako je "unapreden" u gospodina poceo da deli smeške. Moj šef racunovodstva misli da mu je to prirodna vrlina. Pazi ovo molim te:prirodna vrlina. Komšija Živko ceni da mu udarila jahta u glavu koju je dobio na poklon da neke milioncice evrica "zataška" od vrlo bogatog iks ipsilon druga koji zbog lošeg sticaja okolnosti i nema namere da bude gospodin. Glete sad ovo: nece da bude gospodin. Ovi novokomponovani tajkuncici se baš oslonitili na njega ,kažu pravi im pokrivalice. Vidi ti to super moderno "pokrivalice".

I sad taj bivši drug ujedinio se sa nekad najmocnijim partijskim i opštinskim drugom i ta ortacina napreduje. Obojica imaju stanove u prestonici,zavicaju i svom rodnom selu, a nisu to zaradili preprodajuci farmerice,ljudske organe,devojke iz Ukrajine i tome slicno. A neki novinarcici, piskarala i škrabala " ušli" im u bok. Pa sad ni tamo ni tamo. Znaju sve i više neko su su smeli,prokleti novinari, a najgrde je što to imaju namere da objave. Dva nova gospodina im stavljaju do znanja da šut sa rogatim ne može, ali novinari uzvracaju da ce prica o njihovim rogovima biti predmet u kafanskim razgovorima. sada je na tapetu imovina u privatnom vlasništvu stecena kroz "žute radnje".

Ja nekako snužden,gledam iz prikrajka i sve mislim da je to kvarenje ugleda. I svi tako misle,a ne misle isto. Ja mislim da se ocešali od države,novinari da su izigrali propise i šmugnuli pored njih,a dva novokomponovana gospodina da je nemoralno zavirivati u tud privatan život, pa i intimu. I svi su u pravu, i svako je pojedinacno u pravu.

Po Milivoju Mici Ilicu

LAZARIZMI

- Neki narodi su imali dosadnu prošlost, a Srbi imaju dosadnu buducnost!

- Da je samo osiromašeni uranijum! Šta cemo sa osiromašenim narodom!

- Na molitveni dorucak kod Buša najbolje je da ide Marija Šerifovic!

- To je slabost države kad narod nema kupovnu moc!

- Koliko strašila imamo, cudo da prinosi nisu veci!

Miodrag LazareviC

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 18.08.2007 -24.08.2007.u porodilištu opšte bolnice Dr,” Voja Dulic “ u Požarevcu rodeno je 28 beba,14 decaka i 14 devojcica .

Blizance - kcerku i sina dobili su: Stevanetic Milena i Stevanetic Radojica iz Požarevca.

Sinove su dobili: Jovcev Tijana i Dragan iz Požarevca, Marjanovic Tanja i Mišic Dragan iz Mišljenovca, Milojevic Aleksandra i Vražitorovic Nenad iz Žagubice, Stanojkovic Jasmina i Dimitric Darko iz Kostolca, Jesic Sanela i Savic Zoran iz Požarevca,Radic Sladana i Stojadinovic Ratko iz Klenovnika ,Šundric LJubica i Nikola iz Velikog Gradišta, Živkovic Vesna i LJubiša iz Požarevca,Prvulovic Klaudija i Mladan iz Brežana,Ibraimi Anita i Murina Sinader iz Kostolca,Simic Sandra i Petkovic Milko iz Makca, Bogdanovic Marija i Jovanovic Dejan iz Drmna,Blagojevic Vladana i Paunovic Dragan iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Milenkovic Verica i Ivan iz Burovca,Jankovic Jasmina i Igor iz Kostolca,Paunovic Gordana i DŽemi iz Vinaca ,Nešic Leposava i Jankovic Miroslav iz Požarevca,Stojanovic Danijela i Stankovic Živorad iz Prugova, Andrejic Dalfina i Ðordevic Mladen iz Požarevca ,Blagojevic Snežana i Ðokic Mladen iz Prugova,Trailovic Lidija i Živanovic Života iz Kostolca ,Milanovic Nataša i Miloradovic Dragan iz Desina, Gubic Jasmina i Tajrovski Feri iz Kostolca ,Radosavljevic Biljana i Pajkic Živan iz Golubca ,Manasijevic -Lazic Andrijana i Lazic Ivica iz Velikog Gradišta i Selimovic Samanta i Diljaj Erduvan iz Kostolca.