Header

UHAPŠEN PA PUŠTEN NA SLOBODU DRAGOLJUB BRAJOVIC UPRAVNIK KPZ "ZABELA"

UTVRÐUJE SE KRIVICA

Istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu Dragan Vucicevic, posle hapšenja saslušao je pa pustio na slobodu Dragoljuba Brajovica,upravnika Kazneno-popravnog zavoda Zabela, a zapisnici i drugi akti sa saslušanja bice predati Okružnom javnopm tužilaštvu. Takode, na slobodu su pušteni i policajci Dragoljub Marjanovic i Dejan Adamovic, pa ce i o njihovoj sudbini biti naknadno odlucivano. Naime, do ponedeljka ujutru Okružno javno tužilaštvo još nije odlucilo da li ce protiv pomenute trojke podici zahtev za sprovocenje istrage.

Pomenuta trojka uhapšena je,navodno, pod sumnjom da su pocinili krivicno delo primanje mita tokom višegodišnjeg operativnog rada unutrašnje kontrole MUP. Što se Brajovica tice, sumnje se,kako se cini odnose na njegov rad u policiji,kao inspektora policije koji je bio zadužen za privredni kriminal, a pre stupanja na dužnost upravnika KPZ Z abela.

S.R.

OPŠTINSKI ŠTAB CIVILNE ZAŠTITE POŽAREVAC

POŽARI “PROGUTALI” PREKO 600 HEKTARA

- Uzrok vecine požara ljudski nemar

Za prvih šest meseci ove godine vatrogasna jedinica intervenisala je 659 puta, rekao je Zoran Jovic, zamenik nacelnika Vatrogasne cete PU Požarevac na prošlonedeljnoj sednici opštinskog štaba civilne zaštite. U julu je jedinica imala 242 intervencije, koliko prosecno intervenišu u preko šest meseci rada.

- Devedeset procenata intervencija bili su požari na otvorenom, a izazivac požara je uglavnom ljudski faktor, rekao je Jovic, i dodao da uprkos apelu upucenom gradanima da se uzdrže od cišcenja polja dok ne produ visoke temperature, požari i dalje izbijaju velikim delom upravo zbog paljenja strnjišta.

Trecina vatrogasne jedinice iz Požarevca od 22. - 27. jula ucestvovala je u akciji gašenja požara u na Staroj planini u Pirotu, a od registovanih požara na našoj teritoriji 18 gašenih spada u kategoriju šumskih. Najviše požara bilo je na teritoriji Kuceva, Žagubice i Gradišta, rekao je Jovic i dodao da je kljucni problem u Oštini to što je bilo na desetine požara odjednom, a vatrogasna jedinica može istovremeno da odgovori na cetiri.

Vatrogascima je teško i zbog kvarova na vozilima, koja su stara preko dvadeset godina. Za otklanjanje kvarova na pumpi jednog vozila i automehanickim lestvama, za rad na visini i spasavanje, na drugom, koje su od 2006. van funkcije, potrebno je oko 400 hiljada dinara. Zamenik nacelnika vatrogasne cete apelovao je na celnike Opštine da, u te svrhe, finansijski pomognu ovu službu.

Na teritoriji celog šumskog gazdinstva koje obuhvata Požarevac, Majdanpek, Žagubicu i Kucevo ukupno je izgorelo 642 hektara od cega je 470 hektara cinila šuma. Ukupna površina zahvacena požarima na teritoriji šumske uprave Požarevac je 172 hektara od cega je pod šumom 38 hektara, a pod travnom vegetacijom 134 hektara. Najviše šume, cak 303 hektara, izgorelo je u Kucevu. U pitanju je i ove godine, uglavnom ljudski nemar. Štete, koje se ne mogu meriti samo novcem, utvrdice se kasnije ali ce iznosi verovatno biti milionski.

Opštinski štab civilne zaštite zabranjuje svaku upotrebu vatre na otvorenom prostoru, receno je na sednici. Apelovano je na gradane koji se nalaze u zoni požara da se aktivno ukljuce u njihovo gašenje uz istovremeno obaveštavanje nadležnih organa. Medu merama nalazi se i racionalna potrošnja pijace vode, kako bi se izbegle nestašice, poštovanje propisa o radu na otvorenom za vreme trajanja visokih temperatura kao i organizacija svih vrsta manifestacija na otvorenom uz prilagodavanje vremenskim prilikama.

T.R.S.

POCELE PRIPREME ZA 44. LJUBICEVSKE KONJICKE IGRE

BUDŽET VIŠE OD 11 MILIONA

U nekoliko tacaka dnevnog reda prve sednice Organizacionog odbora ovogodišnjih LJubicevskih konjickih igara, koja je održana pocetkom prošle nedelje, konstituisane su komisije, usvojene propozicije, ali i utvrden budžet, koji je uvecan u odnosu na prošlu godinu, i sada iznosi 11 miliona 250 hiljada dinara.

Predsednik Odbora mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika Opštine rekao je da ce se, zbog toga što se malo kasnije krenulo sa organizacijom igara na sednicama raditi više. Blagojevic je rekao da u manifestaciji, predvidenoj za kraj avgusta i pocetak septembra, nema vecih izmena u odnosu na prethodnu godinu.

Prisutnim clanovima Organizacionog odbora 44. LJubicevskih konjickih igara obratio se i Rajko Jotic, direktor konjickog društva "Knez Mihajlo", a na sastanku su usvojene i propozicije za koje Jotic kaže da su važan dokument, tj. ugovor izmedu takmicara i organizatora. Novina na ovogodišnjim igrama bice takmicenje u daljinskom jahanju, endurans u kome je konjicko društvo "Knez Mihajlo" vec dva puta osvajalo titulu prvaka Srbije.

O konkretnim detaljima programa i propratnim manifestacijama, kao što su izložbe, performansi i drugi dogadaji koji obicno prate ovu požarevacku manifestaciju , dogovarace se clanovi za to predvidenih komisija. Komisija za informisanje i marketing, finansiranje i nadzor, uredenje hipodroma i grada, kulturu i program, kao i komisija za konjicki sport , nakon završetka igara izveštaje o svom radu morace da podnesu Organizacionom odboru.

T.R.S.

UZ FINANSIJSKU PODRŠKU EVROPSKE UNIJE U TRI OPSTINE OKRUGA

SERIJA SEMINARA O SEOSKOM TURIZMU

U okviru realizacije projektnih aktivnosti projekta “Unapredenje uslova za razvoj turizma u opštinama Homoljske regije” koji finansira Evropska unija a sprovodi i realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju, proteklog meseca organizovani su seminari u Žagubici, Malom Crnicu I Petrovcu. Uz ucešce oko 70 seoskih domacinstava i vlasnika privatnog smeštaja u ovim opštinama mr Radomir Stojanovic, predavac, upoznao je prisutne o osnovnim specificnostima turisticke ponude i tražnje, osnovnim pojmovima ruralnog turizma, a tokom seminara obradene su i teme koje predstavljaju osnov za poboljšanje kvaliteta ponude i usluga koje gostima pružaju seoska domacinstva i vlasnici smeštajnih kapaciteta.

Na seminaru su obradene i teme organizovanja seoskih domacinstava i vlasnika smeštajnih kapaciteta na nivou regije, kao i dalji pravci , perspektive razvoja i unapredenja ruralnog turizma. Vlasnici smeštajnih kapaciteta i seoska domacinstva upoznati su i sa zakonskom regulativom u oblasti kategorizacije objekata, potrebama za organizovanim marketingom i promocijom vrednosti i turisticke ponude regije.Ono što je kod ucesnika seminara preovladalo kao preka potreba jeste “formiranje turisticke ponude regije” sa kojom bi se nastupilo i koja bi se našla na berzi turistickih agencija. Uostalom i ucesnici seminara su istakli da se bez jedinstvene ponude i zajednickog nastupa na tržištu, ali i odgovornijeg pristupa lokalne samouparve i turistickih organizacija ne mogu ocekivati neki znacajni rezultati u oblasti seoskog turizma.

- Seminar koji je bio namenjen seoskim domacinstvima i vlasnicima privatnog smeštaja imao je za zadatak da ukaže na aspekte razvoja seoskog turizma u opštini i da se kroz jedan novi pristup unapredi postojeca ponuda, kako u pogledu kvaliteta, tako i kvantitativno i opšti je utisak, što su istakli i ucesnici seminara, da su se na seminaru iskristalisale neke potreba i neki zahtevi u pogledu daljih aktivnosti u ovoj oblasti. Evidentno je da su nam ovakvi seminari potrebni i da cemo kroz nove edukacije obuhvatiti i ciljne grupe koje su znacajne u procesu unapredenja turizma u našoj opštini.Put kojim smo krenuli u razvoj turizma je realan, imamo potencijale, stvaramo ponudu, edukujemo gradane, pa je i razumljiv optimizam svih nas kada je rec o rezultatima koji ce svakako doprineti da Žagubica,malo Crnice i Petrovac postanu prepoznatljivi u oblasti seoskog turizma, istakao je Mile Stojkovic, direktor TO Žagubica

RUKOVODSTVO POŽAREVACKE OPŠTINE NA GRADILIŠTIMA U POŽAREVCU

NA ZADOVOLJSTVO GRAÐANA I INVESTITORA

- Gradevinska sezona u Požarevcu uspešno odmice u šta su se prošlog utorka uverili predstavnici lokalne samouprave i Direkcije za izgradnju posetivši nekoliko lokacija na kojima se izvode radovi

- Ovih dana pocinje uredenje fasada na zgradama u centru Požarevca kako bi za LJubicevske igre grad izgledao lepše

U Požarevcu, Kostolcu i selima požarevacke Opštine u toku su intenzivni radovi na uredenju ulica, asfaltiranju puteva, regulaciji recnih pritoka, na prikljucenju gradana na toplifikaciju i kanalizacionu mrežu...Radi uvida u dinamiku i kvalitet izvodenja radova, rukovodstvo Opštine sa predstavnicima medija obišlo je prošlog utorka jedan broj gradilišta u Požarevcu.

Na lokaciji regulacije korita Stare Mlave kod Bubušinca Milan Kosanovic, šef gradilišta na kome radove izvodi Vodoprivredno preduzeca “Podrinje” iz Šapca obavestio je da je u pitanju veliki objekat vrednosti 31 milion dinara i da se radovi uspešno odvijaju, zahvaljujuci saradnji koju ovo preduzece ima sa Opštinom:

- Završetak planiramo krajem septembra, a u pitanju je ukupna dužina od 3 kilometra i 700 metara, do cilja nam je ostalo još 1.100 metara. Ulazimo u deonicu koja dominira šumama i gde je problem ocistiti trasu, povaditi i ukloniti panjeve, što ce nam produžiti radove. Da nije toga, išli bi mnogo brže, sve bi završili za mesec dana. Radove smo, inace, otpoceli u maju, u pitanju je realizacija druge faze, dok je prva faza sprovedena u avgustu prošle godine.

Sa završetkom ovog posla lokalna samouprava ispunice jedno od obecanja dato biracima na pocetku svog mandata. Predsednik Opštine Dušan Vujicic nije krio zadovoljstvo što radovi odmicu prema planu i što se tako stvaraju uslovi da Mlava više ne plavi livade, vinograde i vocnjake i da više nema podzemnih voda u kucama.

- Mi smo meštanima sela Bubušinac, Maljurevac i Bradarac obecali da regulišemo ovo korito i to obecanje ispunjavamo. Na Opštini je da obezbedi još tri miliona i 700 hiljada dinara za otkup zemljišnih površina pored Mlave, dacemo svakome svoje, niko nece biti oštecen. Zamoljen sam od žitelja ova tri sela da izvodace zamolim da na ovom mestu urede prostor koji bi poslužio kao plaža, obzirom da je voda koja se uliva u kanal ovde cista i bilo bi dobro iskoristiti je za kupanje, rekao je predsednik Vujicic.

Na njegovu molbu predstavnici “Podrinja” odgovorili su pozitivno.

Stalni poslovi Direkcije

Pored regulacije Mlave, ovih dana intenzivno se radi i u samom Požarevcu u kome Direkcija za izgradnju, u skladu sa svojim programom rada, pored ostalog ureduje ulice. Jedna od njih je i Skojevska

- Ovo je samo jedan od stalnih poslova poverenih Direkciji za izgradnju Opštine Požarevac. Ovde uredujemo malu ulicu, dužine oko 120 metara ukupne vrednosti 650 hiljada dinara. Direkcija, medutim, tokom samo jedne nedelje radi po tri-cetiri ovakve ulice. Ove zadnje nedelje smo uredili deo ulice u Lole Ribara, zatim ulicu Ðurdeve rupe, spojili smo ulice Dalmatinsku i Proletersku. Pored uredenja ulica veoma intenzivno radimo i na održavanju grada. Trenutno radimo na uredenju parkinga pored crkve i uopšte na uredenju trotoara u Požarevcu. Ovih dana smo se dogovorili da krenemo aktivno i na sredivanje centra grada, obzirom da nam se približava 1. septembar, a sa njim i LJubicevske konjicke igre. Uredicemo kružni tok, deo Drinske do Skupštine opštine, centar kod semafora,Trg Radomira Vujovica... Predstoji nam i da kompletno ponovo ofarbamo vertikalnu, obnovimo horizontalnu signalizaciju, to moramo uraditi zbog ucenika, zbog pocetka nove školske godine, obecao je ispred Direkcije Zoran Peric.

Za sve ove radove Opština je obezbedila dovoljno para i zajedno sa Direkcijom nastoji da grad postane lepši i uredeniji. Predsednik Vujicic je ovom prilikom napomenuo da su sredstva obezbedena, za prvo vreme u visini od 5 miliona dinara, za uredenje fasada u centru gradu koje bi takode doprinele ukupno lepšem izgledu Požarevca posebno u vreme LJKI.

Asfalt za “Burjan”

Predstavnici lokalne samouprave, zajedno sa novinarima obišli su prošlog utorka i izvodace radova na uredenju Petrovacke ulice u Mesnoj zajednici “Burjan”. Predsednik Vujicic je tom prilikom podsetio da je pre tri godine lokalna samouprava bila u velikoj dilemi od cega prvo da pocne na podrucju ove Mesne zajednice.

- Bilo je toliko mnogo posla, svi su mislili da je njihov problem najpreci. Pune tri godine mi ovde stalno nešto radimo i mislim da smo 80 posto problema iz onog vremena, rešili. Pa šta da vam kažem kada su roditelji tada decu na ramenima nosili do škole jer su ulice bile u veoma lošem stanju, kola hitne pomoci nisu mogla do bolesnika...Zamolili smo gradanstvo za strpljenje i evo, to cekanje postaje isplativo, napomenuo je Vujicic.

Inace, Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije u Direkciji za izgradnju Opštine objasnio je da se u Petrovackoj ulici izvode radovi prema planu i programu Direkcije.

- Ulica je dužine 131 metar s tim što 101 metar idemo sa širinom od 5 metara, na kraju ove ulice imamo suženje pa onih zadnjih 30 metara ulica je širine 4 metra. Vrednost investicije je milion i 201 hiljada dinara, izvodac radova je Neimar put iz Salakovca. Prvo je radena kanalizacija, jer je ovaj deo grada dugo bio zapostavljen. Prvo smo radili fekalnu kanalizaciju, prošle i ove godine asfaltiramo ulica kroz koje je prošla fekalna kanalizacija. U planu je da se ovde odrade Borska 2, Borska 4 i Stiško sokace, trenutno radimo i Zmaj Jovinu koju je, po planu i programu trebalo danas da asfaltiramo, ali nisu blagovremeno izmeštene bandere, pa je taj posao pomeren za sutra.

Po selima može više

Ivan Grubetic, predsednik Skupštine opštine Požarevac obratio se novinarima recima da se za dve, dve i po godine u Opštini dosta uradilo na uredenju ulica, da su mnoge dobile asfalt...

- Dosta smo radili u Požarevcu, nešto i po po selima, možda, ne dovoljno. Radi se i u Kostolcu, cak mislim da je Kostolac u boljem stanju nego Požarevac, tamo je vrlo malo ulica ostalo koje treba da se srede. Pored ulica mi imamo i drugih problema, na primer vodosnabdevanje, sada smo završili Generalni plan vodosnabdevanja Opštine, on ce verovatno u jesen da bude usvojen u Skupštini i onda ostaje da vidimo kako cemo sve to da finansiramo, kojim redom, da li cemo raditi sve odjednom, ili cemo ici deo po deo. Bez obzira na te dileme, mislim da imamo sve izglede da trajno rešimo problem vodosnabdevanja svih naselja u Opštini Požarevac. Zapoceli smo i aktivnosti oko gasifikacije, rade se i prikljucci na toplovod...

Prema recima opštinskog menadžera Predraga Pajica, u minule dve godine na podrucju MZ Burjan uradeno je više nego za 40 prethodnih:

- Investicija u MZ Burjan je vredna skoro 60 miliona dinara. Sa ulaganjima ce se nastaviti i u iducoj godini, ali cemo gledati da zapocnemo nešto od kapitalnih vrednosti. Mi smo u svim mesnim zajednicama dosta sredstava utrošili na podizanje infrastrukture, za dobro vodosnabdevanje Opštine, posebno Požarevca i Kostolca. Može se zakljuciti da se ne bavimo drugima, bavimo se samim sobom, tako cemo nastaviti i dalje neoptereceni idejama o privremenim merama i inicijativama za smenu ovoga ili onoga. Smatram da radimo ispravno, da se planovi i programi Opštine i javnih preduzeca u potpunosti sprovode, da vladajuca koalicija u Skupštini funkcioniše normalno, nikada bolje, rekao je Pajic.

S.E.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU PD TE-KO KOSTOLAC

NOVA TERMOELEKTRANA - REALNA PERSPEKTIVA

Proces restruktruiranja i razvoja PD TE-KO Kostolac odvija se paralelno, saglasno politici Elektroprivrede Srbije - rekao je, na konferenciji za medije, povodom 6.avgusta, Dana rudara i Dana PD TE-KO Kostolac, zamenik generalnog direktora, Dragan Jovanovic.

Pri formiranju PD bilo je zaposleno 4 000 radnika, a ovaj broj je, uz stimulativne otpremnine, krajem prošle godine smanjen na 3 648 zaposlenih.

Drugi zadatak koji je stavljen pred poslovodstvo i pred sve zaposlene, bila je obaveza zajednickog funkcionisanja i ostvarivanja dobrih poslovnih rezultata. Sada je momenat da afirmativno istaknemo podatak da je PD prošlu poslovnu godinu završilo sa finansijskim rezultatom od 668 miliona dinara dobiti.

IZVRŠENI PROIZVODNI REZULTATI

"I u prvih 6 meseci tekuce, 2007. godine ostvarili smo pozitivan finansijski rezultat. Posebno bih izdvojio, želeci da rekapituliram godinu dana funskiconisanja PD u ovom obliku, izvršenje proizvodnih zadataka, kako tehnicko-tehnološkog sistema, tako i elektro-energetskog bilansa, koji je pred nas postavila Elektroprivreda Srbije i Vlada Republike Srbije. Ostvareni rezultati u proizvodnji: 27,8 miliona kubnih metara otkrivke, odnosno 4,7 procenata preko planiranih kolicina, proizvodnja 6 miliona 896 hiljada tona uglja, što je na planskoj kategoriji i 4 milijarde i 230 kilovat sati elektricne energije, što je 4,5 procenata preko definisanih kolicina.

U prvih sedam meseci ove godine proizvodnja je 16,6 miliona kubnih metara otkrivke, ili skoro 10 odsto prebacaja planiranih kolicina, takode procentualno gledani u uglja u iznosu od 4,4 miliona tona, znaci 10 odsto preko plana i 11,5 odsto preko plana u proizvodnji elektricne energije, što je 3 milijarde 123 kilovat sati. Prošlogodišnja proizvodnja i ova u prvih sedam meseci ove godine može se tumaciti na više nacina, ali planirane i ostvarene kolicine spadaju u najvece kolicine kojima se ovo preduzece bavilo u istoriji svog poslovanja.

Znaci, i proizvodnja otkrivke i proizvodnja uglja je ostvarena kao najveca od kako postoji preduzece u bilo kom obliku, tako da sasvim izvesno, može da se kaže, ovi rezultati su posledica jednog znacajnog konsolidovanja proizvodnih kapaciteta, u svim segmentima, uz znacajno angažovanje svih zaposlenih Privrednog društva, koji su kroz organizacione postavke, kroz motivacione faktore, doprineli da se ostvare rezultati iznad svakog ocekivanja. U domenu proizvodnje elektricne energije ostale investicije su, uglavnom vezane za pitanja zaštite životne sredine, što je prioritet bio i u prethodnom periodu, ali i za naredni period, gde ce se uložiti najveca finansijska sredstva",rekao je Dragan Jovanovic.

SPRECITI AEROZAGAÐENJE

"Ja cu vas potsetiti da su na oba bloka u TE A izvršene zamene elektrofilterskih uredaja, da i na jednom i na drugom bloku ostvarujemo stepen otprašivanja, saglasno normama Evropske unije, a da je stepen otprašivanja ispod 50 miligrama po kubnom metru, da smo ušli u izradu projekata potpune izmene nacina izdvajanja, odlaganja i deponovanja pepela i šljake TE Drmno, projektat vredan preko 30 miliona evra i ciji je cilj da se promeni tehnologija šljake i pepela, promeni i lokacija tog deponovanja. Ima odredenih nerazumevanja tog projekta i poznato je da postoje primedbe koje su stigle i na nivo državnih organa, radimo na tome i nadamo se da ce se to potpuno uskladiti sa tehnicko-tehnološkim namerama koje su tu potpuno u funkciji poboljšanja životne sredine. Takode se radi i na buducoj investiciji promene tehnologije deponovanja i odlaganja pepela na TE A, gde treba da se prede na takozvanu „gustu" hidromešavinu, to treba da bude jedan od koraka koji ce perspektivno da reši pitanje postojece deponije pepela u Kostolcu i to treba da bude jedan od suštinskih poslova koji ce da spreci aero zagadenja i razvejavanja suvog pepela vetrom, koja, na žalost, imamo prilike da vidimo i u zadnje vreme i tu želim da kažem da su sva nezadovoljstva gradana opravdana i da mi, kao PD nemamo nikakve dileme, mi imao problem sa odlagalištem pepela, radimo na tome i rešavamo ga, uz napomenu da to nije postrojenje koje se može staviti pod stakleno zvono i da nigde u svetu ono nije bez problema, ali o tome možemo takode posebno razgovarati i nadamo se da cemo ga u relativno kratkom roku dovesti do rešenja.

U poslovnom planu za naredni period PD kao projekciju svog poslovanja ima revitalizaciju najvecih energetskih blokova od 350 megavata u Drmnu, koji se po srednjorocnom planu Direkcije za strategiju i investicije EPS-a planiraju do 2010.godine, sa primenom tehnologije koja je u funkiciji ekologije, a to je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, odnosno zamena oba elektrofiltera na blokovima koji treba takode da se stave u stepen otprašivanja ispod 50 miligrama, ili sada vec ispod 30, pošto i EU pojacava svoje kriterijume. Paralelno se planira, sa investicijama na postrojenjima za proizvodnju uglja, pravac ili vizija je da 2009. godine stvorimo uslove za proizvodnju 9 miliona tona, da iza 2010. stvorimo uslove za funkcionisanje svih proizvodnih kapaciteta na gornjoj granici svojih projektovanih mogucnosti i da u 2011. i 2012. vršimo tehnicka poboljšanja koja ce dovesti do mogucnosti proizvodnje od 12 miliona tona uglja na površinskim kopovima, što stvara pretpostavke za otvaranje najvece investicije PD i regiona, a to je izgradnja novog energetskog bloka od 350 megavata i vec ga sada promovišemo kao blok B 3. Po mom mišljenju to je vrlo izgledna investicija koja je potpuno u skladu sa strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine. Pretpostavljam da ko god prati elektroenergetiku zna da u Srbiji postoje dve do tri ozbiljne lokacije za izgradnju energetskih postrojenja. To je Kolubara B, eventualno TENT B3 i Kostolac B3. Ono što je nama dužnost i obaveza jeste da se izborimo za tu veliku investiciju, a tu znacajnu ulogu imaju i predstavnici svih medija, koji ce popularisati cinjenicu da je ovo lokacija koja ima izuzetne potencijale za izgradnju novih kapaciteta, lokacija koja ima rešen i zaokružen proizvodni proces. Svi naši rezultati idu u pravcu da ce biti ostvareno ovo o cemu smo govorili i na tome cemo raditi", -rekao je zamenik generalnog direktora Dragan Jovanovic

L.Likar
I. Dimitrijevic

U PRIVREDNOM DRUŠTVU “TE-KO KOSTOLAC” AKCIJOM DDK POTVRÐENA JE JOŠ JEDNOM IZUZETNA HUMANOST ZAPOSLENIH

ODZIV IZNAD OCEKIVANJA

Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi zaposlenih u Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac” na Ilindan je organizovalo akciju prikupljanja rezervi ove dragocene, nezamenjive tecnosti, a ujedno je po prvi put proslavilo i krsnu slavu. Racunalo se na pedesetak jedinica krvi, medutim, zahvaljujuci izuzetnom odzivu domacina i ekipa slicnih udruženja sa kojima imaju dugogodišnju saradnju iz cele Srbije i Republike Srpske, ova brojka je za trecinu premašena.

- Izuzetnoj uspešnosti akcije doprineo je i dobar rad medicinskog tima Kabineta za transfuziju Opšte bolnice “dr Voja Dulic”, kao i nesebicna pomoc zaposlenih u požarevackom Crvenom krstu. Prvobitno je bilo planirano da akcija traje do podne, ali su i u naredna tri sata svih pet pokretnih kreveta bili zauzeti humanim ljudima željnim da na ovaj nacin pomognu bližnjima. Prikupljene rezerve krvi namenjene su lecenju pacijenata iz Branicevskog okruga, pre svega u našoj bolnici, ali ce višak biti ustupljen beogradskim klinikama. Neupuceni bi možda rekli da je odziv neocekivano veliki. Medutim, sa svim Udruženjima cije su ekipe danas ovde, mi imamo višegodišnju uzvratnu saradnju. To znaci da i naši davaoci ucestvuju u njihovim akcijama, posle kojih, po nepisanom pravilu, sledi lepo druženje uz poneki dobar zalogaj, uglavnom bezalkoholna pica, ponekad i muziku. Na ovaj nacin vremenom su stvorena cvrsta privatna prijateljstva, koja negujemo u svakoj prilici- istakao je Zoran Atanaskovic, predsednik Udruženja.

Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi zaposlenih u Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac” osnovano je u januaru ove godine. Cine ga humani ljudi koji su posredno, ili neposredno vezani za proizvodnju elektricne energije. Kako elektricari, kao svog zaštitnika slave Svetog Iliju, opredelili su se da ovaj Svetac bude patron i njihovog Udruženja. Obzirom da vera, a posebno Pravoslavlje, propoveda dobra dela, odluceno je da se spoje ova dva cina. Na slavu su pozvani i predstavnici lokalnih vlasti (došao je samo Ivan Grubetic, predsednik SO Požarevac), zdravstva kome je dovoljna rezerva krvi velika pomoc u radu (došla je samo dr Svetlana Radovic, direktorka požarevackog Doma zdravlja), medija (pozivu se odazvala samo ekipa naše kuce)... što je pomalo rastužilo domacine koji su se zaista potrudili da sve od pocetka do kraja funkcioniše besprekorno.

- Život nam je od Boga dat, a mi smo u situaciji da ga tu i tamo spašavamo kada je nekom potrebno dati krv, kojoj još savremena nauka nije pronašla adekvatnu zamenu. Svako od nas je poseduje, ali postoje oni koji su spremni da ispruže ruku i daju krv, kao i oni koji se plaše ili iz nekog drugog razloga neckaju. Zato, nama je uvek drago kada se u nekoj akciji pojavi makar i jedan dobrovoljni davalac koji je prvi put odlucio da da krv i tako prešao tanku liniju neodlucnosti. Ne kažem da nije za poštovanje kada neko da više desetina puta krv, pa i više od 100 puta. Ali, to je vec rutiniran cin, dok je prvi put neki mali dokaz da je osoba spremna da postane humana i uljuci se u armiju ljudi dobre volje. Naprimer, Udruženje DDK NIS Naftagasa broji preko 1200 dobrovoljnih davalaca krvi, a naš republicki Savez u kome je vaše Udruženje za sada najmladi clan, cak preko 7.000, ali uvek ima mesta za nove-rekao je, pored ostalog, Milan Vesic, predsednik Saveza, pozdravljajuci domacine i cestitajuci im slavu.

Za ucešce u ovoj akciji prijavila su se 82 dobrovoljna davaoca krvi. Zbog trenutnih problema (premor, prehlada, nedavno uzimanje lekova ili neispunjen interval izmedu dva davanja) odbijeno je desetoro ljudi, što znaci da su krv dala 72 davaoca, od kojih je petoro po prvi put ucestvovalo u ovoj humanoj misiji Medu višestrukim davaocima u ekipi domacina bili su i Vesna Grubetic koja je krv dala po šesti put (ali obzirom na mladost, ova brojka ce svakako narastati), kao i nerazdvojan drugarsko poslovni tandem, koji cine Tonci Zebic i Enes Stojkov, zaposleni u TE Drmno, koji su po 76. put ispružili ruku humanosti. Kažu, krv su po prvi put dali kao ucenici na zanatu, za jednog sugradanina kome je bila potrebna transfuzija...Tako su “probili led” i postali redovni ucesnici akcija...

R.R.D.

NACELNIK POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC RADOVAN ŽIVKOVIC

ENERGICNO PROTIV KRIMINALA

- Poslednja akcija oko privodenja grupe policajaca još jedna u nizu uspešnih

- Na požare se reagovalo blagovremeno i kvalitetno

- U vreme LJubicevskih konjickih igara saobracaj ce biti veoma dobro regulisan

Radovan Živkovic došao je u Policijsku upravu Požarevca na mesto pomocnika nacelnika Sekretarijata iz Kragujevca. U Požarevcu je vec tri godine. Od prošle godine je nacelnik PU Požarevac. Ovo je njegov prvi intervju za list “Rec naroda”.

Gospodine Živkovicu, povod za razovor sa vama je aktuelan - rec je o privocenju grupe policajaca za uzimanje,davanje mita,zloupotrebu položaja i falisfikovanja isprave?

Ova akcija je planirana više meseci, u saradnji sa Službom za borbu protiv organizovanog kriminala i Sektorom unutrašnje kontrole. U utorak 24.07. lišen je slobode, odnosno zadržan Tušek Vladimir, za krivicno delo primanje iz clana 367 Krivicnog zakonika, zatim Festik S. iz Kostolca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo davanje mita. Od strane istražnog sudije Okružnog suda u Požarevcu odreden je pritvor u tajanju do 30 dana. Radi se o tri odvojena slucaja. U drugom slucaju zadržan je Radovan Brkic, policijski službenik na radnom mestu u Odseku za strance, granicne i pogranicne poslove, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo primanje mita, iz clana 367. i neprijavljivanje krivicnog dela i ucinioca. Marko Vilimonovic, takode pripadnik MUPa, odnosno Policijske uprave iz Velikog Gradišta, policijski službenik, voda sektora, zloupotrebio je svoj službeni položaj, sa njima na istoj prijavi se nalazi i Perica J. (75-to godište) iz Gradišta, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo trgovine ljudima. Od strane sudije Istražnog suda odreden je pritvor u trajanju do 30 dana. Treci slucaj zadržavanja, 28.07. odnosi se na Vladana Milankovica, policijskog službenika Odeljenja kriminalisticke policije, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo davanja mita iz clana 368, Dragan D. (55-to godište), inspektor Ministarstva zdravlja, zbog krivicnog dela primanje mita i Velibor B. iz Požarevca, lišen je slobode zbog davanja mita. Vladanu Milankovicu, našem službeniku i Draganu D. od strane istražnog sudije odreden je pritvor, u trajanju do 30 dana. Bivšem službeniku, Sladanu Milankovicu odredeno je zadržavanje zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje isprave i odreden mu je pritvor od strane istražnog sudije do 30 dana. Ovo je tek pocetak, ova akcija je primer naše odlucne i energicne borbe protiv kriminala. Intencija države je dekriminalizacija državnih organa uprave. Ako smo poceli da rašcišcavamo svoje redove, to cemo raditi i u drugim segmentima.

Proše sedmice bilo je vrlo visokih, gotovo tropskih temperatura. Naravno, i požara. Kako se reagovalo?

Što se tice požara, videte i sami da je na celom podrucju Evrope ista situacija, a u poredenju sa drugim podrucjima mi možemo da kažemo da smo gotovo poštedeni, uglavnom su to podmetanja požara za vreme paljenja strnjika, a onda se taj požar proširi zbog velike temperature, tako da smo gradane više puta upozoravali preko sredstava javnog informisanja da to ne cine u vreme kada je lako da se požar proširi.

Bilo je 96 požara

Brojka nije veca u odnosu na prošlu nedelju, to su uglavnom požari , ako uporedimo sa drugim požarima, onima na Staroj planini, zanemarljiva je materijalna šteta, ona svakako postoji, ja nemam podatke kolika je od slucaja do slucaja, ali svakako da se i brzo intervenisalo i možemo biti zadovoljni ovim sektorom .

Posebno polje vaše aktivnosti je i saobracaj?

Po broju saobracajnih nezgoda mi smo negde na nivou Republike, ništa posebno izraženo, ni po broju povredenih, ni po materijalnoj šteti, ali cinjenica je da je ovo veliko podrucje, sa velikim brojem vozila, narocito u letnjem periodu kada su prisutni i gradani koji su na privremenom radu u inostranstvu, to dobro znate, bolje nego ja, koliko na ovom podrucju ima stranih državljana, mislim da smo i tu ucinili nešto u poslednjih godinu dana, u saradnji sa Sekretarijatom saobracaja, mi smo dali neke predloge kako treba da se reše odredene ulice, to su samo bili naši predlozi koje smo mogli da damo, a nismo morali i oni su ta naša mišljenja usvojili i to odradili kroz jedan svoj projekat, tako da došlo do izmena režima saobracaja u nekoliko ulica i mislim da je stanje nešto bolje, nego što je bilo pre tog zajednickog projekta. Mali je broj mesta za parkiranje, to je cinjenica.

Imacete mnogo posla i pred LJKI?

LJKI su manifestacija koja obeležava ovaj kraj, tako da tada angažujemo maksimalan broj policijskih snaga sa celog podrucja Branicevskog okruga koji pokriva Policijska uprava i hvala bogu da se nije desilo, koliko sam ja pratio i neke prethodne, cak i pre nego što sam ja došao da se tu zaista nikada ništa nije desilo, gotovo da nismo imali krivicnog dela, baš zbog tog velikog pokrivanja terena, koje može da bude i reprezentativno, a može da bude i preventivno, tu uzimamo ozbiljno ucešce u organizaciji LJKI, i to osecamo kao deo ove službe i deo ove kuce.

Vecina gradana misli da je saobracajna policija u Požarevcu jedna od najstrožih u Srbiji.

Neka bude da je tako kako ste rekli.

Kakva je vaša materijalna i kadrovsko-tehnicka opremljenost?

Naše oprema ne zavisi od nas, vec od Ministarstva unutrašnjih poslova, onoliko koliko dobijemo, sa tim raspolažemo. Od opštine smo prošle godine dobili donacije za dva vozila i ta su vozila iskljucivo name-njena potrebama sedišta Policijske uprave. Što se kadrova tice, ova Policijska uprava je do pre tri godine bila jedna od najnepopunjenijih u Srbiji, pa smo onda dobili jedan broj mladih, školovanih ljudi, ali postoji velika fluktuacija, veliki broj dolazi sa strane, ali posle odredenog vremena svako gleda da se vrati odakle je došao. Mislim da je saradnja sa opštinom u prošloj godini bila izuzetno dobra, kao i sa svim lokalnim samoupravama, a na to nas i zakon obavezuje. Mogao bih se pohvaliti dobrom saradnjom sa lokalnim samoupravama, cak možda i boljom nego sa onom na podrucju odakle sam došao.

Dobra saradnja sa opštinom Požarevac

Ako se sagledaju svi segmenti i faktori koji cine bezbednost i stabilnost, koju ne cini samo policija, vec i stanovništvo, jer mi smo ovde zbog gradana, a ne oni zbog nas, nastojimo da u onom delu u kome gradani treba da ostvare svoja prava, bez obzira da li je u pitanju licna karta, putna isprava, uverenje o prebivalištu, to sve radimo „dan za dan”, imali smo malih problema sa putnim ispravama i registarskim tablicama, ali to pokušavamo da rešavamo što pre. Ako uzmemo u obzir sve cinioce, sve faktore koji cine bezbednost, možemo slobodno reci da je Požarevac bezbedan grad, kao i ostali gradovi u Srbiji.

Kako ste se vi licno snašli, ovo je veliko podrucje, Branicevski okrug ima 8 opština?

Ja se u ovoj službi snalazim 29 godina, tako da je ovo samo produžetak neke moje profesionalne aktivnosti na ovim poslovima. Poslovi policije su gotovo svuda isti, pa cak svuda isti i u svetu, svaka sredina ima neku svoju specificnost, a ta specificnost se konkretno u ovom slucaju ogleda i u pojavama da izvršioci krivicnih dela, narocito onih najtežih, što je, po meni, kvalifikovani oblik, ako je to izvršio, recimo, policajac ili inspektor, ali toga ima i u drugim sredinama u Srbiji.

Za vas kažu da ste školovan policajac koji se ne eksponira i koji vrlo tiho radi, ali u poslednje vreme stižu rezultati.

Ja ne bih rekao samo u poslednje vreme, ali ovo je razultat akcije, planirane akcije tri službe koje su ucestvovale u radu i koje ce i dalje ucestvovati. Ovaj posao nije završen, ovo je tek pocetak, ako mislite na ova poslednja zbivanja koja su i povod vašeg dolaska.

Policijska uprava u Požarevcu se, kažu, svrstava u red onih koji su u vrhu u Srbiji?

To pokazuju i statisticki podaci, to su solidni rezultati, ja bih rekao da nas ohrabruju da istrajemo u akcijama koje planiramo u sprovodimo.

SAOBRACAJNE NEZGODE

Na podrucju Policijske uprave Požarevac povecan je ukupan broj saobracajnih nezgoda na 368.Istina, smanjen je broj poginulih u saobracajnim nezgodama na pet lica, dok je broj teže i lakše povredenih povecan i iznosi 115. Najcešci uzrok saobracajki je u vožnji velikom brzinom i neprilagodena brzina uslovima puta i saobracaja. U cilju suzbijanja i otkrivanja prekršaja iz oblasti bezbednosti saobracaja , a pre svega, najtežih oblika prekršaja, tokom 2007. do 20. maja pripadnici požarevacke policije podneli su 3.443 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

KRIVICNA DELA

Na podrucju Policijske uprave Požarevac zakljucno sa 20. majem registrovana su ukupno 574 krivicna dela, što je za blizu 20 odsto više nego lane. U oblasti opšteg kriminaliteta više je skoro 30 odsto krivicnih dela, a procenat rasvetljavanja je bio oko 60 odsto. Nadležnim javnim tužilaštvima podnete su krivicne prijave protiv 384 lica, slobode su lišena 4, a zadržano 22 lica. Izvršeno je 39 zaplena opojne droge i podneto 15 krivicnih prijava protiv 17 lica. Zaplenjene su vece kolicine marihuane, heroina, tableta ekstazija i spida. U istom periodu izvršena su 94 krivicna dela sa elemntima nasilja. Takode, na teritoriji Policijske uprave Požarevac u oblasti privrednog kriminaliteta, otkriveno je i prijavljeno 56 krivicnih dela,a podnete 33 krivicne prijave protiv 43 lica.

S.Ristic
L.Likar

OPŠTINSKO VECE PETROVAC

BLOK TARIFA - NEPOPULARNA ALI KORISNA

Clanovi opštinskog veca opštine Petrovac na svojoj 59. sednici razmatrali su 12 tacaka dnevnog reda. Prvo je usvojen zahtev KJP Izvor za davanje saglasnosti na odluku upravnog odbora KJP Izvor koji je usvojio cenovnik utroška vode preko 25 kubika mesecno. Uvodenje nepopularne blok tarife bilo je neophodno, jer je vec duže vreme zbog suše i nenamenske potrošnje situacija sa snabdevanjem vode iz gradskog vodovoda alarmantna. Naime, pojedini stanari u stambenim zgradama i pojedinim delovima grada vec nekoliko meseci u jutarnjim i vecernjim satima nemaju vodu. Inace izvorišra vodovoda u Šetonju i Malom Laolu dnevno isporucuju 60 litara vode u sekundi medutim to nije dovoljno. Tako ce domacinstva koja potroše od 25 do 50 kubika mesecno placati 79,49 dinara po kubiku, a domacinstva koja utroše preko 50 kubika 198,72 dinara. Da li ce ove mere doprineti da dode do racionalne potrošnje pokazace vreme.

Opštinsko vece je razmotrilo i predlog ugovora za izvodenje radova na izgradnji javne gradske biblioteke neto korisne površine od 333 metara kvadratnih, a koji treba da bude sklopljen sa preduzecem Evropa Komerc.

Clanovi opštinskog veca poništili su rešenje saobracajne inspekcije za deo ulice u Tabanovcu. Zatim je razmatran zakljucak kojim se ništi zakljucak o utvrdivanju odnosa i pravila o zakupu zemljišta koje se nalazi ispod objekta na kojima ce se vršiti nadzidivanje, a razmatran je i prigovor na izdavanje urbanisticke dozvole za izgradnju zgrade za proizvodnju vina i rakije.

Vece je informisano i o isplatama sa tekuce budžetske rezerve.

RUKOVODSTVO OPŠTINE PETROVAC OBIŠLO RADOVE NA ASFALTIRANJU DELA REGIONALNOG PUTA PETROVAC – SVILAJNAC

ZA BOLJE REGIONALNE PUTEVE

U cinju što bolje pripreme za održavanje auto relija, tokom prošle nedelje, radnici PZP Požarevac radili su na pojacanom održavanju regionalnog puta Petrovac - Svilajnac, a na delu kroz Veliko Laole i na ulasku u Petrovac pojedine deonice su kompletno presvucene novom asfaltnom podlogom. Da bi se uverili kako napreduju pomenuti radovi, rukovodstvo opštine, na celu sa Radišom Dragojevicem obišlo je pomenute radove. Tom prilikom Radiša Dragojevic je izjavio: „ Na ulazu u grad vrši se modernizacija deonice od 700 metara, a prethodnih dana je to radeno na Laolskom brdu, gde je prvo uraden izravnjajuci sloj, a zatim završni, dok se ovde radi u jednom potezu. I kao što je poznato i ovaj put kao i ostali regionalni pravci su u dosta lošem stanju. Ovo je napor republike na naše insistiranje i zalaganje da se ono što su loše deonice popravi. Nedavno su radena 3 kilometra na putu za Melnicu, u pripremi brdske trke za narednu godinu, a ovde je na ovom pravcu takode modernizacija zbog auto relija. Ovom prilikom zahvaljujem se ljudima iz auto kluba „Gaga” koji su znacajno doprineli da dode do ove modernizacije puteva”.

Zajedno sa predsednikom opštine bio je i Aca Životic, zamenik predsednika Skupštine opštine, koji je posebno naglasio: „Naša putna mreža nije baš u nekom zavidnom stanju, pogotovo ovi regionalni i republicki pravci. Sigurno je da ih u nekom doglednom vremenu treba sve preasfaltirati, ali šta je tuje, situacija je takva, mnogo ima ovakvih putnih pravaca po Srbiji koji traže popravku i rekonstrukciju. Koristim priliku da se zahvalim PZP Požarevac, jer zaista ono što smo mi tražili dobili smo ove deonice da se preasfaltiraju. Ocekujem da i rukovodeci ljudi u „Srbija puteva” posete našu opštinu i da pristignu i druge investicije. Takode ocekujemo da se asfaltiraju i putni pravci na ulasku u sam grad iz pravca Zabrda, Kamenova i Knežice. Predstoji da se uradi i deo puta kroz naselja Burovac i Tabanovac”.

D.I.

U POSETI KULTURNO PROSVETNOM CENTRU PETROVAC

ZAPAŽENE KUL TURNE AKTIVNOSTI

Jedna od ustanova kojom su žitelji petrovacke opštine sa pravom zadovoljni je Kulturno prosvetni centar. Iako se nalazimo na sredini leta, zaposleni rade kao da je puna sezona, a mi smo iskoristili gostoprimstvo direktora Miodraga Lukica i sa njim porazgovarili o aktivnostima sa kojima se centar susretao u ovoj godini.

Vec duži vremenski period jedan od najznacajnijih vaših aktivnosti je organizacija Opštinskog takmi-cenja sela?

„ Sama manifestacija Takmicenje sela je, ja to uvek volim da napomenem, pocela daleke 1962. godine, susretom prvih sela Kamenova i Zabrda. Oni su zacetnici Susreta sela, a kasnije je to preraslo u republicku manifestaciju koja se i danas održava i traje sve ove godine.

Za takmicarsku 2007. godinu prijavilo se u našoj opštini 18 mesnih zajednica, što je znacajan broj i moram da kažem da je iz godine u godinu taj broj sada sve veci i mi ocekujemo da ce se u sledecem ciklusu prijaviti preko dvadeset sela. KPC se ponosi tim brojem i uopšte ovom manifestacijom koja okuplja veliki broj mladih u vremenu kada ima mnogo poroka koji vrebaju mlade, tako da ih usmeravamo u nešto što je pozitivno, a pored toga kroz rad kulturno umetnickih društava doprinose negovanju i ocuvanju našeg narodnog stvaralaštva, što je vrlo važno za ocuvanje svog indetiteta u današnjem vremenu. To je nešto što pokazuje ko smo i šta smo. Interesantno je da smo ove godine, pored mladih clanova koji su nosioci programa, prvi put imali i nastupe oženjenih parova, tako da u par naselja imamo folklore koje cine bracni parovi. To je recimo prisutno u Dubocki, Starcevu, Kladurovu i Kamenovu. Tendencija je da to zaživi i u drugim naseljima, jer oni iniciiraju i druge clanove da se ukljuce u rad društava. Što se tice takmicarskog dela, ovogodišnji pobednik u našoj opštini je mesna zajednica Dubocka. Ostale rezultate saopšticemo 25. avgusta na završnoj priredbi, na predstavljanju Dubocke regionalnom žiriju”.

Petrovac je prepoznatljiv i po radu amaterskog pozorišta „Bata Bulic?

„ Naše pozorište ima tri scene, deciju omladinsku i scenu odraslih. Što se tice decije scene obnovljena je ove godine predstava „Pepeljuga”, a tu su i predstave „Lepotica i zver” i „San letnje noci”. Trenutno je mala pauza, a vec se radi na novoj predstavi „Snežna kraljica” u adaptaciji Maje Nikolic i koju ce, kao i prethodne režirati beogradska glumica Dragana Mrkic. Premijera se ocekuje krajem oktobra.

Što se tice omladinske scene mi smo ove godine imali dve premijere i to „Medved”, Cehova u režiji Dragane Mrkic i „Školski kabare” u režiji Milenka Zablacanskog. Planiramo da pocetkom nove sezone obnovimo predstavu „Laja-nje na zvezde”.

Scena odraslih planira da u drugoj polovini avgusta krene sa pripremama na novoj predstavi, opredelili smo se da režiju ponovo poverimo Milošu Jagodicu iz Beograda, sa kojim imamo izvarednu saradnju i sa kojim smo ostvarili znacajne uspehe, a u toku je izbor teksta. Premijera je predvidena za kraj oktobra. Treba napomenuti da je predstava „Pukovnik ptica” imala desetak gostovanja po Srbiji i svuda je naišla na pohvale. Igrali smo nekoliko puta i hit predstavu „Kako smo voleli druga Tita”. A da je za nama bogata pozorišna sezona govori podatak da smo u našem Domu kulture imali dvadesetak pozorišnih predstava, što znaci svake nedelje po jedana. Moram da napomenem da smo uspostavili dobru saradnju sa pozorištima iz Jagodine, Paracina, Svilajnca, Požarevca, Šapca, Velikog Gradišta i tu praksu cemo nastaviti i dalje”.

Bio je zapažen i nastup baletskog studija „Amadeus” iz Požarevca?

„ Sa njima takode imamo dobru saradnju i poseban je dogadaj za našu publiku bio njihov godišnji koncert u prepunoj sali Doma kulture. Sve je veci broj dece iz naše opštine koji se ukljucuje u njihov rad i sada ih imamo oko pedeset. Znacajno je to da tu nisu samo deca, vec ima igracica i starijeg uzrasta. Nov upis polaznika bice u septembru”.

Bioskop „Delo” je takode pod vašim okriljem?

„Tu imamo dosta problema, a najveci je piraterija. Svi najveci hitovi se prvo pojave na kopijama, na crnom tržištu, pa tek onda dolaze u bioskope i došlo je do pada posecenosti bioskopskim predstavama. Takode imamo i tehnickih problema u reprodukciji kvalitetnog tona, ali to cemo ubrzo otkloniti modernizacijom projektne aparature. Naš bioskop je kompletno opremljen klima uredajima i to je jedan prijatan ambijent za prikazivanje filmova. Nedeljno prikazujemo po dva filma, ukupno smo u ovoj godini prikazali šezdesetak fi-lmova, od kojih vecina odmah posle premijere u Beogradu. Jedva pokrivamo troškove distribucije, ali smatram da je šteta nemati bioskop u gradu, pre svega kao jednu kulturnu instituciju”.

Kakva je situacija što se tice izdavacke delatnosti?

„KPC se trudi da finansijski pomogne, a i sam izdaje knjige posebno autora iz Petrovca. Treba pomoci ljudima koji pišu, a vreme ce pokazati ko je pravi pisac a ko nije. Imamo dogovore i odredene konsultacije šta cemo izdati, a ove godine to su dela: „Srpska knjiga” Raše Perica, „Izvestan pogled” mlade Aleksandre Ilic, „Ukop idola” Radeta M. Obradovica i drugo izdanje „Mikrofonije” Vladice Savica. Takode smo priredili i promociju monografije „Petrovac na Mlavi”. Trenutno pomažemo i ocekujemo da do kraja godine izadu iz štampe još nekoliko knjiga”.

-Znacajna je vaša aktivnost i u raznim kulturno zabavnim manifestacijama koje se organizuju u opštini?

„Teško da neka kulturno zabavna manifestacija u opštini prode a da mi ne budemo organizatori ili suorganizatori. To je i obaveza centra i pomažemo na razne nacine, kroz strucnu ili tehnicku pomoc. Spomenuci manifestciju „Put u Gornjak” i „Noc u Gornjaku” koju organizujemo u saradnji sa kolegama iz Žagubice, a koja se sada održava u okviru proslave Dana opštine. Imali smo na gradskom trgu i spektakularni koncert „Balkanike”. U okviru manifestcije „Dani Kube” centar je organizovao izložbe fotografija, hrane i pica, kao i tribinu na kojoj je govorio kubanski ambasador. Uvece je prireden na trgu koncert kubanskog orkestra. Tu su i Ranovacki letnji susreti, Mandalina u Trnovcu i da ne nabrajam brojne priredba i manifestacije koje smo organizovali sa Turistickom organizacijom”.

Iako nije rešen status Doma kulture u Petrovcu, znacajna sredstva su uložena u rekonstrukciju i tehnicku opremljenost. Osposobljena je i letnja pozornica, a Miodrag Lukic posebno istice veliko razumevanje opštine, koja finansijski podržava sve ove aktivnosti, svakako na dobrobit svih ljubitelja kulturnih dešavanja.

D.Ilic

SMENA RUKOVODSTVA GRADSKE MESNE ZAJEDNICE KOSTOLAC

VLADIMIR VILA - NOVI PREDSEDNIK

Savet Gradske mesne zajednice Kostolac dobio je novog predsednika, Vladimira Vilu, nakon što je njegovom prethodniku, Predragu Slavkovicu, na poslednjoj sednici Saveta, održanoj 31. jula, izglasano nepoverenje.

Nakon takvog ishoda glasanja i zamenik predsednika, Radiša Ilic, dao je ostavku, ali njegovo je mesto ostalo upražnjeno, tako da ce se ta tacka naci na iducoj sednici Saveta GMZ Kostolac.

Uzrok nepoverenja

Kako saznajemo od clana Saveta, Dragana Grubetica, nepoverenje predsedniku Predragu Slavkovicu izglasano je presudnim dizanjem ruke Vladislava Likara, cime je “srušena” vecinska koalicija DS- a, DSS- a i G 17 plus.

Na pitanje o uzroku za glasanje o poverenju predsedniku, Dragan Grubetic kaže da je osnovni povod nefunkcionisanje odbora formiranih pri Savetu GMZ Kostolac, i to, nezadovoljstvo, pre svega, unutar koalicije koja je bivšem predsedniku Slavkovicu prethodno i dala podršku.

Poziv na saradnju svih stranaka

U Savetu GMZ Kostolac sledi formiranje novih odbora. Predsednik Vladimir Vila poziva sve clanovce Saveta da se aktivno ukljuce u rad Graske mesne zajednice i da više koalicije ne budu na prvom mestu.

-Videcemo da li i kako ce odgovoriti na ovaj naš poziv. Kako stvari trenutno stoje, ostaje da nas se pridruže još clanovi Saveta iz DS- a i G 17 plus, dodaje Dragan Grubetic i komentariše cinjenicu da se u GMZ Kostolac vec odviše cesto dešavaju smene prvih ljudi ovog grada:

-Ovako ceste smene u GMZ Kostolac uzrokovane su isticanjem stranackih interesa u prvi plan. Sve to cini da GMZ Kostolac deluje loše i neozbiljno. Vrlo je važno da Kostolcani budu jedinstveni, jer jedino tako mogu da se izbore i za bolji status u opštini Požarevac. Mislim da novi predsednik, Vladimir Vila, može da objedini sve politicke strukture i da se bori za interese našeg grada.

Konkurisali sa cetiri projekta

Novo rukovodstvo, vec prvog dana rada, naišlo je na brojne obaveze, suoceno sa poslednjim danom konkursa za sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine.

-Mi smo želeli da podržimo projekte koje je prethodno rukovodstvo vec pripremilo, medutim, oni su napravili opstrukciju ne ostavivši nam ni jedan predlog. A, pošto je 1. avgust poslednji dan za konkurisanje za sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine, vec prvog dana stupanja na dužnost, novi predsednik, Vladimir Vila, imao je pune ruke posla, istice Grubetic i dodaje:

-Konkurisali smo sa projektima za grejanje, nabavku kamiona smecara za Kostolac, projektom izrade prepumpne stanice za plažu “Topoljar”, kao i za sredstva za izradu projekta postrojenja za precišcavanje fekalnih voda, koji Kostolac kao Podunavski grad mora da ima. Taj je projekat, inace, vrlo skup, oko 1, 5- 2 miliona, a njegova realizacija iznosi znatno više, procenjujemo oko nekoliko miliona dinara, s tim što bi smo za ta sredstva konkurisali kod Republike. Za sada nam je važno da se obezbede sredstva za izradu tog projekta, dakle, vrlo bitnog za Kostolac.

A. M.

6. AVGUST- DAN RUDARA I DAN PD "TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC"

CEO GRAD SLAVIO PRAZNIK RUDARA

Juce je ceo Kostolac slavio 6. avgust- praznik rudara i Dan Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac".

Dvostruko slavlje pocelo je urankom rudara, nastavilo se promenadnim koncertom Duvackog orkestra, koji je u zoru podigao grad na noge. Zatim su se slavljenici uputili u Stari Kostolac, gde je položen venac na spomen obeležje rudara, a u podne je priredena Svecana akademija u pozorišnoj sali Doma kulture u Kostolcu. Slavlje je završeno sportskim nadmetanjima radnika i revijalnom utakmicom veterana FK Rudar iz Kostolca.

Za sada vam donosimo samo kratak pregled jucerašnjih zbivanja, a detaljnije o ovom celodnevnom slavlju citajte u iducem broju lista "Rec naroda".

A.M.

KUKTURNO- UMETNICKO DRUŠTVO KOSTOLAC

SPREMNI ZA FESTIVAL "EVROPA IGRA"

Aktivnosti Kulturno- umetnickog društva “Kostolac” iz Kostolca ne jenjavaju, baš kao ni finansijski problemi...

Pre tri nedelje Prvi folklorni ansambl vratio se sa uspešnog gostovanja u Litvaniji, odmah potom ucestvovao je na Festivalu folkora “Šumadijski opanak” u Arandelovcu, zatim, 2. avgusta nastupao povodom slave preduzeca “Litas” u Požarevcu- Svetog Ilije Gromovnika, a juce igrao na proslavi Dana rudara u svom gradu Kostolcu.

Odmora za ove cuvare narodne igre i pesme, koje predvodi umetnicki rukovodilac Nikola Topo, nema ni nakon burnog jula meseca.

Za dva dana, 9. avgusta, KUD Kostolac krece na Medunarodni festival folklora “Evropa igra” u Loznici i Banji Koviljaci.

Samo nekoliko dana nakog toga, od 11. do 13. avgusta gostovace u Rumuniji, gde ce ucestvovati u velikoj svecanosti obeležavanja jubileja grada Brad, a, zatim, 18. avgusta, igrace na Medunarodnom festivalu folkora u Deliblatu.

Tako tesan raspored osim što zahteva mnogo truda i volje, takode iziskuje i pozamašna finansijska sredstva, za koja se, kako istice Nikola Topo, KUD Kostolac vrlo teško snalazi:

-Finansiranje potice od ljudi dobre volje, dok nas velike firme ne pomažu, niti Gradska mesna zajednica. Recimo, za gostovanje u Litvaniji mnogo nam je pomogla opština Požarevac. Vrlo se teško snalazimo za finansijska sredstva. Medutim, ne odustajemo. KUD Kostolac okuplja veliki broj dece, koja se istinski trude, vežbaju i vole da igraju. To je dovoljan razlog da damo sve od sebe ne bismo im omogucimo da rezultati njihovog truda i napora budu i videni.

A. M.

LETNJI KULTURNO- UMETNICKI PROGRAM U KOSTOLCU

NASTAVLJA SE DRUŽENJE POD VERDIM NEBOM...

- "U osmišljavanju programa na prvom mestu su nam deca Kostolca"

U Kostolcu se proteklog meseca odvijao raznovrstan kulturni program, i to, pod vedrim nebom, kraj Gradske fontane, koji se nastavlja i tokom avgusta.., sve do pocetka nove školske godine.

Ciljna grupa su pre svega najmladi Kostolcani, za koje su, izmedu ostalog, igrane sjajne predstave, “Aska i vuk” i “Ikarov let”, ali je program podjednako namenjen i školarcima, osnovcima i srednjoškolcima, koji ce u narednim danima, jednom nedeljno, uživati u svirkama kostolackih bendova, maskembalu, rolerijadi.., sve do 31. avgusta, kada ce u novu školsku godinu biti ispraceni velikom žurkom na plaži “Topoljar”.

Pre svega toga, vec u danima pred nama, sledi predstava “Talk shonj”, Milenka Zablacanskog i Srdana Jovanovica, koja je trebalo da se održi prošle nedelje, ali je otkazana zbog vremenskih prilika.

Inace, sredstva za ovaj dvomesecni program obezbedila je opština Požarevac, a za organizaciju se pobrinula Gradska mesna zajednica, u saradnji sa Centrom za kulturu Požarevac.

- U osmišljavanju celog letnjeg programa najviše smo mislili na decu i omladinu Kostolca. Tako da cemo ostatak novca utrošiti na kostolacke bendove, znaci, jednom nedeljno, do kraja avgusta, kod Gradske fontane planiramo da organizujemo svirke: zabavne, rok, narodne.., za svakog po nešto. Program cemo “zatvoriti” karaokama, maskembalom i rolerijadom, sa Zoranom Radojkovicem-Piletom, kao vodi-teljom, a za uvece smo smo planirali žurku na plaži “Topoljar”, kojom cemo decu ispratiti u novu školsku godinu, najavljuje clan Saveta GMZ Kostolac, Bojan Mrdan, dajuci ocenu dosadašnjeg toka kulturnog leta u Kostolcu:

- Najmladi su sjajno reagovali na predstave “Aska i vuk” i “Ikarov let”, cak su i sami u njima ucestvovali, što je nama najdraže i najbitnije. Uopšte smo vrlo zadovoljni posecenošcu naših programa. Smatramo da je bila ispravna odluka Saveta GMZ Kostolac, koju je tada predvodio Predrag Slavkovic, da ukoliko novac treba da se troši da je onda najispravnije usmeriti ga na decu. NJihovo zadovoljstvo i radost su dragoceni.

A. M.

GORAN S. PETROVIC, NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA U RAZGOVORU SA DUŠANOM VUJICICEM, PREDSEDNIKOM OPŠTINE POŽAREVAC:

KRECE IZRADA STRATEGIJE RAZVOJA

- U tome ce znacajnu pomoc pružiti Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj koja je ovih dana potvrdila da u Požarevcu otvara svoju kancelariju

Novoimenovani nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran S.Petrovic, u okviru svojih redovnih aktivnosti, od 23. jula do 1. avgusta obišao je sedam, od ukupno osam opština Okruga i u razgovoru sa njihovim predsednicima i saradnicima upoznao se sa funkcionisanjem lokalnih samouprava, strategijama njihovog razvoja i problemima u funkcionisanju, sa odnosima okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave i opština i sa radom Saveta upravnog okruga. Poslednji u nizu ovih sastanaka bio je prošlonedeljni, održan u Požarevcu sa predsednikom Opštine, Dušanom Vujicicem i njegovim saradnicima. Nakon razgovora, nacelnik i predsednik su novinarima dali izjave.

- Sa zadovoljstvom je prihvacen predlog nacelnika Okruga da se sretnemo. Razgovarali smo o strateškom razvoju Opštine i dogovorili se kako da radimo. Taj dogovor je, inace, postignut sa predstavnicima svih opština na nivou Okruga. Uverio sam se da je u pitanju ozbiljan posao i da se nacelnik prihvatio jednog teškog i odgovornog posla, koji samo zajedno možemo da radimo na dobrobit svih gradana. Prakticno od danas sa tim krecemo, nacelnik je zato tu, došao je sa jednim iskustvom iako je mlad covek, ima osecaja za zajednicki rad. Što se tice lokalne samouprave i mene licno kao radnika ove Opštine, mi tu spremnost za saradnju sa zadovoljstvom prihvatamo, uzvraticemo istom merom, izjavio je predsednik Opštine Dušan Vujicic.

Obracajuci se novinarima, nacelnik Goran S. Petrovic je najpre podsetio da se ovom prilikom razgovaralo o svemu onome o cemu je bilo reci i na sastancima sa ostalim predsednicima opština: o funkcionisanju organa državne uprave i podrucnih jedinica i njihovoj saradnji sa lokalnom samoupravom, o unapredenju te saradnje...

- S druge strane, dogovarali smo se o strategiji razvoja koja je veoma važna i sa cijom izradom moramo krenuti. Rec je o strategiji razvoja, ne samo Branicevskog okruga u celini, nego i svih opština pojedinacno. Zadovoljstvo mi je da vas danas mogu obavestiti da je Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj potvrdila da otvora kancelariju ovde. Radi se o projektu podrške lokalnim samoupravama, odnosno podrške koju daje Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj i koja ce pomoci u izradi potrebnih dokumenata koji ce kasnije biti predlagani skupštinama za usvajanje. To je ono što je jako važno, projekat je podrške tri okruga: Severno banatskog, Podunavskog i Branicevskog.

Danas smo se dogovorili da ozbiljno pristupimo ovom poslu, kako bi da taj projekat Evropske agencije izgledao kako treba, da ga zajednicki uradimo, a nakon izrade strateških dokumenata, doci ce do konkretnih investicionih ulaganja i to je ono što može da doprinese boljitku i gradana Opštine Požarevac i svih drugih opština.

Danas smo još razgovarali o civilnoj zaštiti. Pocetkom septembra bice ustanovljen Okružni civilni štab. Takode, postoji jedna inicijativa, prihvacena od svih predsednika opština, pa naravno i od predsednika Vujicica, da konacno, ispred Republike formiramo detaširane one podrucne jedinice organa državne uprave koje ovde ne postoje. Kao nacelnik Okruga, uz podršku predsednika opština uputicu jedan takav zahtev nadležnom Ministarstvu, ali o tome cemo više govoriti nakon Saveta okruga u septembru. Dogovor je i da se sednice Saveta ne moraju održavati jednom u dva meseca, po potrebi može i više puta i uvek u nekom drugom mestu Okruga. Uverio sam se da postoji volja da zajedno radimo, ne vidim razlog da ne uspemo, jer se radi o važnim pitanjima za sve gradane. Evidentna je jedna pozitivna energija koja može da pokrene stvari, a i Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj je konacno ovde, otvara se njena kancelarija, to je veoma važna stvar i u tom smislu cemo nastaviti, izjavio je nacelnik Goran S. Petrovic.

S.E.

NACELNIK BRANICEVSKOG OKRUGA POSETIO OPŠTINU MALO CRNICE

SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE

- “Rad bliži gradanima, problemi bliži ministartsvima”

- Uskoro jedinstvena strategija razvoja Braniceva na temeljima specificnosti svih opština ponaosob

Nacelnik Branicevskog okruga, Goran Petrovic, prošlog ponedeljka, posetio je opštinu Malo Crnice, gde je razgovarao sa prvim covekom ove branicevske Opštine, Miodragom Dragancetom Markovicem, o razvoju lokalnih samouprava, malocrnicke opštine i celog Okruga.

Centralne teme razgovora bile su strategija razvoja i funkcionisanja organa državne uprave i lokalne samouprave, o kojima, kako je zakljuceno, postoji medusobno razumevanje i saglasnost, utemeljena na zajednickom, udruženom i timskom radu predsednika svih branicevskih opština i nacelnika Okruga.

-Ovde smo zvog gradana, koji ocekuju da i lokalna samouprava i podrucne jedinica organa državne uprave rade efikasno, u njihovu korist, onako kako je to zakonom predvideno. Sa predsednicima opština sa kojima sam razgovarao postigao sam saglasnost o svim važnim pitanjima u vezi sa našim buducim radom, pre svega kada je u pitanju strategija razvoja, funkcionisanja organa državne uprave i lokalne samouprave.., i drugih pitanja koja se ticu razvoja lokalnih samouprava. Sve to smo dogovorili da zajednicki pokušavamo da rešavamo i da ucinimo napor da poboljšamo, ne samo unutrašnji rad lokalnih samouprava, vec ukupan razvoj svih opština, istakao je nacelnik Goran Petrovic u Malom Crnicu..

“Nema vremena za gubljenje”

“Nacelnik Petrovic je saradnju sa opštinama video je na jedan poseban nacin, pre svega, blizak nama predsednicima opština. Smatram da cemo u saradnji sa njim, na nacin na koji nam je predstavio svoje ideje, uspeti u tome da naš rad bude bliži gradanima, a naši problemi bliži ministarstvima, zakljucio je predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic, nakon razgovora sa nacelnikom Branicevskog okruga, Goranom Petrovicem, koji je tim povodom istakao:

-Vrlo je bitno da unesemo više pozitivne eneregije i promenimo postojece stanje, jer smatram da više nemamo vremena za gubljenje. Siguran sam da cemo kao jedan tim, kroz rad Saveta okruga, zaista dati sve od sebe da ispunimo svoju dužnost i radimo na ponos i zadovoljstvo gradana. Bice teško. Puno je pitanja i problema koje nije lako rešiti, ali sigurno je da ako na vreme ne napravimo ozbiljan dogovor, ne utvrdi koji su to konkretni problemi.., onda ne možemo ni da se bavimo njihovim rešavanjem. Ocekujem i nadam se da cemo raditi složno i zajednicki, timski...

Inace, tokom razgovora u Malom Crnicu, predsednik opštine, Miodrag Dragance Markovic, predstavio je projekte i programe razvoja ove branicevske Opštine, smatrajuci da je razvojni put malocrnicke opštine, takode, razvojni put Branicevskog okruga, na što je dodao:

-Kljucno je da svi zajedno radimo na razvoju svih opština, a time i celog Branicevskog okruga. Usaglasili smo se o mnogim pitanjima, problemima i nacinima njihovog rešavanja i ubeden sam da cemo, uz ovakvu podršku nacelnika Okruga, sigurnije i mnogo hrabrije da ulazimo u rešavanje problema. On je ulogu prvog coveka okruga shvatio na pravi nacin i svoj rad usmerava ka razvoju Branicevskog okruga, a mi, predsednici branicevskih opština, smo njegovi saradnici u tome.

Strategija razvoja

“Kada govorimo o strategiji razvoja, radi se o održivom razvoju svake opštine ponaosob, kao i Branicevskog okruga u celini. Vec imamo pregovore sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i razvoj i morali bi smo vrlo brzo da radimo na izradi strateških dokumenata o razvoju opština i Branicevskog okruga. Potom cemo govoriti i o konkretnim investicionim ulaganjima, o konkretnom razvoju, konkretnim projektima. Ovo je tek pocetak, kada je vrlo važno da se jasno dogovorimo o tome šta hocemo da uradimo i pripremimo potrebna dokumenta, istakao je nacelnik Goran Petrovic.

U tom smislu, specificnoisti svih branicevskih opština bice prikazane u njihovim strategijama razvoja, a jedinstvena strategija za Branicevski okrug bice zasnovana upravo na tim strategijama razvoja opština ponaosob, objašnjava predsednik opštine Malo Crnice, Miodrag Dragance Markovic: “Strategija razvoja opštine Malo Crnice je veoma bitan dokument i sastavni je deo razvoja Branicevskog okruga. Mi smo duboko u pripremama za njenu izradu. Nacelnik i ja smo se usaglasili da cemo udruženo raditi na onim projektima koji “spajaju” opštine, uz poštovanje specificnosti svih opština našeg Branicevskog okruga ponaosob.”

A.Maksimovic

U KLICEVACKOJ CRKVI SVETOG MUCENIKA TRIFUNA

OSVECEN ŽIVOPIS

Hram Božji u Klicevcu, crkva Svetog Mucenika Trifuna, posle više od sto godina okupljanja vernika, ovih dana, dobila je živopis, koji je 28. jula osvetio NJegovo preosveštenstvo vladika Branicevski gospodin dr Ignatije Midic.

Tim je povodom, nakon svete arhejerijske liturgije, priredeno veliko slavlje meštana i brojnih gostiju, koje je docekao i ugostio sveštenik Bratislav.

Živopis je oslikao Petar Bilic, radeci na njemu oko godinu i po dana, a novcana sredstva obezbedili su meštani svojim prilozima, kaže sveštenik Bratislav i porucuje:

- Naši preci su pre više od sto godina sagradili hram Božji, crkvu Svetog Mucenika Trifuna, a generacijama koje dolaze su ostavili u amanet da cuvamo, održavamo i budemo ponositi što u svom mestu imamo crkvu.

A. M.

REC PO REC - PORTRET: SLAVIŠA DMITROVIC, SLIKAR

SLIKA- PRODUKT DUHOVNOSTI I EMOCIJA

Ko prvi put u životu sretne Slavišu Dmitrovica, prepoznace slikara u njemu. Potpisujem. Prividno izgubljen u vremenu i prostoru, zadubljen u misli samo njemu znane, nekonvencionalan za isprazne razgovore. Kaže, slika je njegov najbolji sagovornik, a u poslednjih cetrdesetak godina naslikao je oko cetiri hiljade platna. Mnogo sagovornika i za jednog osrednjeg politicara kakvih je puna varoš.

- Impresionizam je pravac u slikarstvu koji ja sledim preko cetrdest godina. Osim neophodnog zanatskog znanja, slike su produkt duhovnosti i emocija, bez toga nema slikarstva, slika jednostavno ne postoji. Šta je u umetnosti uopšte dragoceno? Emocije. Zašto je Van Gog dragocen,Rahmanjin, Bah? Zbog emocija, naravno. Zanat i tehnika su važne stvari, ali bez emocija teško da to može da bude umetnicko delo, kategorican je Slava.

Kao nekadašnji clan likovnog kluba " Milena Pavlovic Barili", Dmitrovica sam upoznao sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, u vremenu kada je Klub gradu znacio mnogo više nego danas.

- Clanstvo u likovnom klubu za mnoge je danas hobi, radna terapija. Šta danas znaci biti clan likovnog kluba? Gde se to oni danas sastaju, druže, razmenjuju mišljenja. Paja Miladinovic i ja smo danas najstariji clanovi požarevackog likovnog kluba, oduvek smo aktivno slikali, ne po pozivu. Mislim na kolektivne izložbe povodom raznoraznih datuma. On u svom ateljeu u školi, ja u svom na Tulbi. Drugo, danas clan kluba može malte ne svako da postane. Pre cetrdeset godina je bilo mnogo teže jer je bilo mnogo dobrih slikara, bili su to pravi bardovi požarevackog slikarstva, Sjani akvarelist Nadežda Pejcic, prvi naivac Dragoslav Cetkin, Mika Radovanovic- Rca, Smilja Stojanovic, Srba Pacic, Bata Protic, Emilo Kostic, od mladih Mirko Asic, Paja Miladinovic, i da ne nabrajam više. Bilo je cast izlagati sa tim ljudima. Kafana je bila naš prostor za okupljanje i intenzivno druženje. Vecina su nažalost pocivšI, za njih je, kao i za mene naravno, slikarstvo bio život. Pravi je onaj slikar koji stvara da bi svetu kazao nešto, a ne da mu je na prvom mestu komercijalni efekat. Jeste to važno, ali on dolazi kao produkt intenzivnog rada iz kog se rada i kvalitet. Druga je stvar što naš svet ne komunicira ni sa sobom, a taman posla sa slikom, kategorican je Dmitrovic.

Likovna kolonija, neizbežna tema u poslednje vreme, ne samo u umetnickim krugovima.

- Izbegavam likovne kolonije, mislim da pravih nema. Ubeden sam da se tu radi o nekom pranju para, ne znam, nisam strucnjak za finansije, ali pretpostavljam jer mnogi razlozi me na to navode. Prava kolonija za mene je period kada smo se mi, clanovi kluba " Milena Pavlovic Barili" svojevremeno nalazili po kafanama i tada stvarali temu do sledeceg videnja, za sledece slikanje. Secam se, tada je Draga Cetkin poceo da slika letece balvane, pre Milica od Macve! Bio sam prisutan. Ti ljudi su bili zaljubljenici u boju, radili su srcem i dušom. Danas tih slikara nema. Galerija je tada služila kao prostor za inficiranje slikara. Dodeš na kafu i cašicu rakije, procitaš novine i izogovaraš požarevacke intelektualce, onda odeš kuci " pun ko brod" i radiš kao magarac. Požarevac je imao jednu sadržinu, likovnu, dolazio je u to vreme i Pavle Vasic, alfa i omega jugoslovenske kritike. Tada se nisu kupovala mišljenja kriticara. Sada je došlo neko drugo vreme u kome se ja ne snalazim, ali me to ne odvaja od posla kojim se bavim.

Slaviša Dmitrovic, slikar i humanista…

- Ja sam ucestvovao u mnogim dobrotvornim akcijama, ali mi niko pritom nije poklonio boje i platno da ja naslikam sliku i onda oni sa njom urade nešto. Svoje slike sam davao namenski, za jednu devojcicu kojoj je trebalo da se presadi kicmena moždina. Prvi sam prikupio slike, ne samo moje, i odneo za izbeglice u Zemun, u manastir Svetog Arhangela Gavrila ocu Filaretu. I mnogo još. Organizovao sam i prodajnu izložbu u svecanoj Sali SO Požarevac kad je Bošnjak vodio aukciju i kada mi je slika najskuplje prodata, za stradale milicionere na Kosovu, kaže na kraju Slaviša Dmitrovic.

M. Kuzmanovic

FELJTON - TOPONIMI MANASTIRA RUKUMIJA

MANASTIR RUKUMIJA SA PORTOM

Manastirski kompleks danas je na 12 ha, obradive površine: šume sa izrazito hrastovim drvetom koju i danas zovu "GAJ", porta sa manastirom, niz stambenih objekata, gde zgrade za konake i trpezarija dominiraju, vinograd kao i kompleks ekonomskih objekata naslonjeni na portu manastirsku. Nova zvonara na zapadnoj strani porte sagradene 2003. godine, velelepno nadvisuje okruženje.

Površina zemljišta koje okružuju manastir, njegovi posedi, imaju zanimljive toponimske nazive. Na severu od manastira hrastova šuma "GAJ", na istocnom i severoisticnom delu toponim "SELIŠTE", na istoku ispod selišta sprud na reci Mavi "KALUÐERSKI BROD" (ne postoji više), jugoistoku "KALAJDŽINA MEÐA" (delimicno postoji), bradaracko groblje na jugu, na kraju vinograda manastirskog.

Jugoistocno u podnožju brda Sopotskog a u polukrugu južnom stranom pored groblja, pruža se do vrha i duž zapadne strane od manastira, toponim "GALIJE". A na severnoj strani od hrastove šume Gaja veoma zanimljiv naziv, nekad vinograda, danas šikare, "STARCI". U manastirskom kompleksu zemljišta nalaze se i izvori koji su danas presušili: "JERINAC" ispod samog manastira od istoka, "REDUŠA" sa istocne strane Gaja i dva izvora na severu Gaja, granice sa toponimom Starci.

Svi ovi toponimi zaslužuju da se o njima nešto više kaže, jer postoje kazivanja hipoteticke indikacije koje nisu zabeležene, ili delimicno. Obavezuju da se zabeleže, jer svi oni nestaju u celosti ili delimicno, napredovanjem kopova Drmno, Cirikovac i Klenovnik, energetskih objekata koji menjaju geografsku površinu severnog Stiga.

Toponim"Gaj"

Stoletna hrastova šuma pravoslavnog kultnog drveta, danas na prostoru od oko 2 hektara sa manastirom i manastirskom portom, zauzima središte imovinskog poseda. Prostire se prema severu od manastira. Naziv je hipokorisnicki od gore, gorja, lepe šume u narodu nazvan Gaj. Okružen toponimima sa istocne strane Selište, severne Starcima, zapadne Galijama i južne manastirom i manastirskom portom. NJegovo pominjanje veoma rano datira, još u 14. veku, kada i selo Rukumija.

U povelji kneza Lazara manastiru Ravanica 1381.god. se kaže: "... Selo Rukomije i megamu nasmilacu napou m(l)aokovacskij na Klenovnik na Gaj kosamcik u celo njivee..." U prevodu prepoznavanja toponima i sela stoji: selo Rukomija i mede na mlacina (jaruge livatske na jugu) na polje makovacko (selo Makovci - nestalo, atar sela na zapadnoj strani brda, danas atar Cirikovca) na Klenovnik (danas selo) na gaj, kosu (istocna kosina brda - danas kolski put Drmno - Klenovnik) u celo njive (istocna strana sela - Selišta, misli se verovatno na današnji Stig). Identifikacija u srednjem veku selo Rukomija je i Gaj, identifikacija Gaja i manastir Rukumija. Na to upucuje i popis iz 1467. god. Gde selo Bradacica ima dve kuce sa manastirom "GORILJE" koje nema sveštenih lica, verovatno "skriva" u svom "Gorilju" manastir Rukumiju, koji ostaje kroz vekove i danas. Pažljivi turski cinovnik 1863. god. obeleži u popisu sela Bradarca i manastir Rukumiju radi oporezivanja gde se kaže: "Manastir Rukumija ima jedan branik od osam dana (oko 4 ha) u vrednosti 48 dukata i mesecnog poreza 2,5 talira" Koliko je vredan "branik" - šuma, u Srpsko - turskom ratu 1876, 1877,1878 god., za potrebe vojske i bolnica za grejanje, iseceno 225 hvata (500m) zajedno sa manastirom Zaova.

Iz neobjavljene monografije “Selo Drmno Toponimi”, Slavoljub Stojadinovic

NOVA KNJIGA POEZIJE KNJIŽEVNIKA ALEKSANDRA LUKICA - PROMOCIJA 9.AVGUSTA

POEZIJA BEZDANE UMETNOSTI

- "Pišuci stihove za knjigu pesama “Jaspis”, po ko zna koji put sam se približio ambisu, ponoru bezdane umetnosti. Ta poezija predstavlja premošca-vanje ambisa" - kaže srpski pesnik iz Požarevca, Aleksa-ndar Lukic, uoci promocije nove zbirke poezije, naslo-vljene po retkom mineralu koji u dodiru sa svetlošcu sagoreva. Promocija je zakazana za 9.avgust u 21 sat u prostoru Centra za kulturu Požarevac.

Potsetimo, Lukic spada u najplodonosnije srpske pesnike, a debitovao je poezijom 1978. godine, objavljujuci stihove u "Književnoj reci", da bi se kasnije nastavio niz objavljenih knjiga, petnaest poetskih, dve drame ("Vesela mumija", "Krive kike") i roman "Maestro per Pjetro". Obja-vljivao je pod okriljem reno-miranih izdavackih kuca - Stubovi kulture, Prosveta, Narodna knjiga, Književna omladina... kao i u Ediciji Branicevo, ciji je glavni i odgovorni urednik. Lukiceva poezija prevodena je i u inostranstvu. Svoj specificni "žestoki" poetski izraz objašnjava ovako: -"Pesnik ne treba da traži bolje zanimanje od onog što je zaista proživeo: to je dovoljno za pisca suštinske de-konstrukcije. Poezija ima nepresušne izvore i treba ih iznova otkrivati... Mene ne oduševljava kolektivni napor za ustolicenjem tzv. velikog umetnika. Ta bleda kontura obezduhovljenosti, ima alternativu. Poeziju bezdane umetnosti. Ako pesnik ne izražava istinu, onda tu ne može biti govora o stvaralackoj licnosti. Ako nije spreman na žrtvu, neka batali pisanje. Malo je umetnika koji poznaju svoju ulogu. Svest o tome da su razliciti, da je lekovit svaki trenutak u kome pospešuju razlicitost. Luksuz je imati na današnji dan iluziju o velikom umetniku, "princu poezije."

L.L.

PD CENTAR KRAGUJEVAC - ELEKTROMORAVA POŽAREVAC

DVOSTRUKO SLAVLJE U ELEKTROMORAVI

- Drugog avgusta obeležena godišnjica osnivanja i slava Sveti Ilija Gromovnik

Kolektiv Privrednog društva Centar Kragujevac- Elektromorava Požarevac, drugog avgusta, slavio je dva velika datuma: godišnjicu osnivanja Elektromorave u Požarevcu i slavu preduzeca- Svetog Iliju Gromovnika.

Domacin ovog dvostrukog slavlja bio je v.d. direktora ED “Elektromorava” Požarevac, Pavle Pavlovic, koji je tog dana ugostio tri stotine radnika ovog preduzeca, koje elektricnom energijom snabdeva oko 90.000 potrošaca svih kategorija, na razudenom podrucju, omedenom opštinama Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Kucevo, Petrovac, Malo Crnice i delom opštine Žabari.

Povodom obeležavanja Svetog Ilije Gromovnika, deo kolektiva okupio se u Sabornoj crkvi, u kojoj je izvršen cin rezanja slavskog kolaca. Ta sveta dužnost ove je godine pripala prvom coveku preduzeca, v.d. direktora Elektromorave Požarevac, Pavlu Pavlovicu, a kolacar iduce godine bice LJubiša Nikolic, direktor tehnickog sistema.

Zatim je usledio slavski rucak na kojem je uruceno sedamnaest jubilarnih nagrada za jednu, dve i tri decenije rada u Elektromoravi, a v.d. direktora, Pavlovic, tom je prilikom pohvalio radne napore celog kolektiva, iskazavši zadovoljstvo ostvarenim rezultatima, koji se delom mere u prihodima, kojima je u prvoj polovini tekuce godine Elektromorava Požarevac “prevalila” milijardu dinara.

Povod za sumiranje rezultata

“Današnji dan nije slucajno izabran za praznik ED “Elektromorava” Požarevac. Naime, 1. avgusta 1963. godine osnovana je RO za distribuciju elektricne energije “Elektromorava” Požarevac, ciji je danas sledbenik “Elektromorava” Požarevac. Pored toga, 2. avgust je dan posvecen Svetom Iliji Gromovniku, koji je tradicionalno zaštitnik onih koji sa strujom rade i od struje žive. Objektivne okolnosti, sve do devedesetih godina prošlog veka, nisu dozvoljavale da se ovaj praznik proslavlja, ali od tada, redovno i sa ponosom obeležavamo ovaj dan. Nadamo se da ce se tradicija nastaviti i ubuduce, uz sve bolje rezultate “Elektromorave” i sve vece zadovoljstvo potrošaca- istice v.d. direktora Pavle Pavlovic, ukazujuci da je ovaj veliki dan istovremeno i povod za sumiranje rezultata:

- Ovaj praznik ED “Elektromorava” Požarevac svakako predstavlja i trenutak kada treba da se sagleda gde smo, šta cinimo i cemu se nadamo. Jer, rec praznik, po svom smislu, oznacava koliko dan za slavlje, toliko i dan za svojevrsno rezimiranje prošlosti i planiranje buducnosti. ED “Elektromorava” Požarevac posluje danas kao ogranak Privrednog društva za distribuciju elektricne energije “Centar” d.o.o. Kragujevac, na teritoriji koja obuhvata podrucje opština Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Kucevo, Petrovac, Malo Crnice i deo podrucja opštine Žabari. S obzirom da “pokrivamo” tako razudenu teritoriju, radi kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova u okviru ED “Elektromorava” formirane su poslovnice Petrovac, Veliko Gradište i Kucevo, kao i ispostave Rabrovo, Veliko Laole, Golubac, Malo Crnice, Aleksandrovac i Kostolac. Na toj teritoriji elektricnom energijom se snabdeva oko 90.000 potrošaca, iz svih kategorija potrošnje. Inace, poslove upravljanja sistemom za distribuciju elektricne energije, distribucije elektricne energije i trgovine elektricnom energijom, na navedenoj teritoriji, obavlja 308 zaposlenih, a ukupan prihod za prvih šest meseci tekuce 2007. godine iznosi 1.013.142.983, 58 dinara, kojih je devedeset posto od prodaje elektricne energije.

Tri krupna investiciona zahvata

Namera je rukovodstva Elektromorave Požarevac da svoje vec uspešne poslovne rezultate održi i još poboljša, za što su neophodna i pozamašna ulaganja. Otuda, v.d. direktora, Pavlovic, pre svega, ukazuje na tri krupna zahvata u oblasti investicija:

-U tekucoj poslovnoj godini akcenat je stavljen na investicije u oblasti upravljanja distributivnim sistemom i izgradnje, odnosno, saniranja objekata naponskog nivoa 35 kV. Kao prioriteti izdvajaju se završetak i stavljanje pod napon trafo stanice 35/10 kv “Kostolac 2”, cime bi se konacno ostvarile pretpostavke za stabilno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje grada Kostolca elektricnom energijom. To ocekujemo najesen. Drugi važan posao je opremanje i pocetak rada dispecerskog centra u Požarevcu, za šta je vec pokrenut postupak za nabavku adekvatne opreme. To bi vodilo ka automatizaciji distributivnog sistema, kroz daljinsko upravljanje i time omogucilo daleko kvalitetnije funkcionisanje distributivnog sistema, a samim tim i urednije snabdevanje potrošaca. Treca investicija bi bila sanacija trafo stanica 35/10 kv “Veliko Gradište 1”, gde se uz povecanje pouzdanosti u snabdevanju potrošaca stvaraju i uslovi za povezivanje ove trefostanice sa dispecerskim centrom u Požarevcu. To je, inace, dosta stara trafostanica, radena pre nekih pedesetak godina, i izvršili bismo zamenu kompletne opreme, posebno uveli novu zaštitu i stvorili pretpostavke da se i tom trafostanicom daljinski upravlja.

Aktivnosti do kraja godine

Time se poslovne aktivnosti Elektromorave Požarevac ne završavaju.

Vec je izvršena temeljita obnova voznog parka novim i kvalitetnijim vozilima: putnickim, specijalnim i teretnim vozilima, a nabavljeno je i najsavremenije merno vozilo, koje bi trebalo da omoguci brže otkrivanje kvarova, kao i njihovo brže saniranje.

Još od 2005. godine Elektromorava Požarevac pocela je sa uvodenjem sistema kvaliteta, koje se nastavlja i tekuce 2007. godine, što bi trebalo da ovo požarevacko preduzece dovede u poziciju lidera u okviru EPS- a:

-Mi smo 2005. poceli uvodenje sistema kvaliteta i tada smo sertifikovali seriju standarda ISO 9001, koju smo u februaru tekuce godine resertifikovali, što znaci da je potvrdeno da držimo nivo kvaliteta koji se zahteva. U februaru tekuce godine smo krenuli i uvodenje dve serije standarda, to je EMS 14.001 i OHSAS 18.000, koji se odnose na zaštitu životne sredine i bezbednost i zdravlje na radu. Kada se odrade te tri serije standarda dobili bismo integrisani sistem, cime bismo postigli nešto što, bar za sada, u okviru EPS- a nema niko, i postali lider u toj oblasti, istice v.d. direktora Pavle Pavlovic, ukazujuci i na tekuce informaticko usavršavanje u Elektromoravi”

-Dosta pažnje smo posvetili informatici, i tehnickom i poslovnom informacionom sistemu. Pre par dana smo dobili kompletnu opremu za tehnicki informacioni sistem i deo opreme za poslovni. Time cemo celo poslovanje prebaciti na racunare, dobiti brži protok informacija, sigurniji pristup.., u celini, efikasnije poslovanje. A, u vezi sa tim, izvršena je i obuka zaposlenih za rad sa novim softverom.

U toku su i dve akcije koje se neposredno ticu potrošaca, podseca Pavlovic:

-Jedna se odnosi na zamenu brojila. Jedan broj ugovora je poslat potrošacima i vracen nama. Time su brojila preuzeta u vlasništvo Elektromorave, s tim što je time i teret njihovog održavanja prešao na Elektromoravu. To prakticno znaci da potrošaci, koji su potpisali te ugovore, više ne snose troškove održavanja brojila. Za ovom akcijom ce uslediti i zakljucivanje ugovora o prodaji elektricne energije. Za pocetak cemo to raditi samo sa novim potrošacima, a u prespektivi i sa svim korisnicima naših usluga. Ti ce ugovori detaljno regulisati odnos izmedu Elektromorave i potrošaca i znaciti napredak u tom smislu.

V.D. DIREKTORA ED "ELEKTROMORAVA" POŽAREVAC

"Želim da se zahvalim svim radnicima Elektromorave na zaista primernom zalaganju u radu, na dobrim ostvarenim rezultatima i da im poželim puno zdravlja, srece i uspeha u radu."

Dobitnici jubilarnih nagrada

Sedamnaestoro radnika Elektromorave Požarevac, na svecanosti povodom obeležavanja Dana i slave firme, obradovano je jubilarnim nagradama za jednu, dve i tri decenije rada u ovom preduzecu.

Najvrednije nagrade urucene su zaposelnima koji su u Elektromoravi Požarevac proveli cak trideset radnih godina: Radenku Vojinovicu, Živoradu Jankovicu, Živoradu Markovicu, Radomiru Markovicu, Siniši Ugrinovicu, Tihomiru Cvetkovicu i Ružici Cobic.

Za deceniju manje, tacnije, dvadeset godina rada nagradeno je petoro zaposlenih: Jovan Milenkovic, Boban Mitic, Aca Popovic, Živorad Radojkovic i Dejan Spasojevic.

Jubilarne nagrade za deset godina provedenih u kolektivu Elektromorave Požarevac dodeljene su: Vladimiru Ivkovicu, Gordani Stankovic, Vladimiru Stojkovicu, Nikoli Kovacev i Danijeli Plavljanic.

A.Maksimovic

U GOLUPCU ODRŽAN 42.”GOLUBACKI KOTLIC”

SKUVANO POLA TONE RIBLJE CORBE

Alas Sladan Stojadinovic iz Požežena kod Velikog Gradišta,pobednik je ovogodišnjeg ,,Golubackog kotlica’’ u pripremanju alaske corbe. Medu 39 majstora za riblju corbu petoclani žiri, sa predsednikom Goranom Petkovicem iz Turisticke organizacije Srbije, drugo mesto dodelio je Zoranu Ilicu iz Golupca, a trece Ivanu Pavlovicu iz Velikog Gradišta. Srpski alasi su za posetioce ove manifestacije skuvali i podelili besplatno više od 500 litara alaske corbe, ali ni jedan od njih nije hteo da otkrije tajnu svog kulinarskog umeca.

-Iznenadilo me je prvo mesto, jer mi se cinilo da sam moju corbu malo više zaljutio nego što je potrebno.Kuvao sam je puna dva sata,stavio sam pet vrsta sveže recne ribe,dodao povrce i zacine što je dalo ukus corbi koji se dopao žiriju,rekao je pobednik Kotlica,Sladan Stojadinovic iz Požežena kod Velikog Gradišta.

U selima pored Dunava od Velikog Gradišta do Donjeg Milanovca corbu sa recnom ribom kuva više od 700 majstora, medu kojima je oko 60 žena i devojaka, a godišnje se pojede oko 600 tona ovog alaskog specijaliteta.

LJ.Nastasijevic

OPŠTINSKO RUKOVODSTVO OBIŠLO RADOVE U POŽAREVACKOJ ZMAJ JOVINOJ ULICI

ASFALT I ZA “ZMAJA”

Opštinska delegacija, koju su predvodili Dušan Vujicic, predsednik opštine, njegov zamenik Zvonimir Blagojevic i predsednik Skupštine opštine Ivan Grubetic, prošlog petka je obišla gradilište u požarevackoj Zmaj Jovinoj ulici. Delegaciju su docekali brojni gradani, ne krijuci oduševljenje što ce bar na pocetku 21. veka moci da žive kao svi ostali Požarevljani. Mesna zajednica “Burjan” decenijama je važila za komunalno najneuredeniju, gde se gazilo blato i izlivale septicke jame (zbog njihove brojnosti i koncentracije postale su sanitarno ekološka opasnost), tako da su cesto isticali “da u gradu žive gore nego u ma kom selu”. Posle 4-5 decenija, kako isticu, aktuelna opštinska vlada konacno se setila da i oni postoje.

- Kada smo 2004. godine obilazili ovo naselje, ljudi oguglali od praznih obecanja, više nikome nisu verovali, pa smo i mi naišli na zid neverice. Posebno je u lošem stanju bila ova ulica, gde su i vozila hitne pomoci jedva zalazila. Tada smo im obecali da ce problem biti rešen. Kada je prošle godine ulicom “prošla” fekalna kanalizacija, ljudi su konacno shvatili da mi držimo rec. Danas vidim mnoštvo zadovoljnih lica, što i nas cini srecnima. Za “Burjan” je u toku prošle i ove godine utrošeno više od 80 miliona dinara. Mogli smo mi za te pare da izgradimo neki objekat, koji bi svi slikali i tapšali nas po ramenima. Ipak smo se odlucili za ovo što se malo vidi, a gradanima mnogo znaci-istakao je ovom prilikom Dušan Vujicic.

Ulica Zmaj Jove je duga 1005 metara i jedna od najdužih u ovom naselju. Za njeno asfaltiranje Opština je planirala 12 miliona dinara. Medutim, preduzece “Neimar put” dalo je ponudu na 9.252.000, pa je ostatak novca utrošen za postavljanje fekalne kanalizacije u 7 poprecnih ulica. Kako je prisutne obavestio inžinjer Aca Pavlovic iz Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, asfaltiranje ulice široke 5 metara je zapocelo pre petnaestak dana. Rok za završetak radova je 30 dana, ali ako se nastavi ovim tempom, “Zmaj” ce dobiti asfalt i nekoliko dana pre roka.

R.R.D.

U NARODNOJ BIBLIOTECI ,,NIKOLA SIKIMIC-MAKSIM’’ U KUCEVU POCEO JE

SAJAM KNJIGA

- Sajam ce trajati od 6.do 15.avgusta ove godine- Trenutno u rafovima Biblioteke preko 33 hiljada naslova

- Proteklog meseca ljubitelji knjige upoznali se sa delom i likom našeg velikog prosvetitelja Dositeja Obradovica, a povodom dvestote godišnjice njegovog dolaska u Beograd

U Narodnoj biblioteci ,,Nikola Sikimic-Maksim’’ u Kucevu poceo je juce i trajace do 15-og ovog meseca Sajam knjiga.Kucevljani ce moci svakog dana pogledati i kupiiti željenu knjigu po veoma povoljnim cenama i sa popustom od 30-40 odsto. Na sajmu ce ucestvovati najpoznatiji srpski izdavaci, kao što su “Narodna knjiga”, “Laguna”, “Hirols”...

Ove godine biblioteka je organizovala književne veceri i jedan muzicko scenski nastup Branka Tražica na tekstove Dušana Petrovica, kao i gostovanje protojereja stavrofora iz crkve Lazarice, LJubomira Simovica, koji se predstavio kao autor knjige ,,Glas vapajuceg’’.

- Do kraja godine planirali smo da ugostimo nekoliko Srpskih pisaca,a organizovacemo i vece zavicajnih pisaca na celu sa našom sugradankom Živojkom Žurkic, koja ce se pojaviti kao autor nove knjige. Trudimo se da naše lokalne autore što više afirmišemo,jer su zaista kvalitetni,dobitnici su nekoliko znacajnih nagrada kod nas,ali su nedovoljno afirmisati,kaže direktorka biblioteke, Violeta Ilic.

Centar pisane reci

Jedna od najstarijih ustanova u kulturi Kuceva-Narodna biblioteka ,,Nikola Sikimic-Maksim’’ osnovana je daleke 1873.godine i danas predstavlja ,,umno razvice’’ u gradu na Peku i u Homolju. NJen tzv. Ustav,smatrao se jednim od najboljih u Srbiji. Prvi clanovi,njih 19.ostace poznati po tome što su prilikom uclanjenja položili dukat u Fond. Ostalo je zapisano da je citaonica pocela rad sa 18.Glasnika od Srpskog ucenog društva,sa nešto knjiga i ondašnjih novina. Danas je to kulturna ustanova koja poseduje veliki broj strucnih knjiga iz oblasti ekonomije, belatristike, umetnosti,engleskog jezika-zbirku koju je poklonila Engleska ambasada, kao i naslova u oblasti poezije.

Knjižnica je tada radila veoma uspešno. Pauzirala je samo u doba ratova. Izvori prihoda bili su clanarine redovnih i pomocnih clanova,dobrovoljnih priloga i od tradicionalne novogodišnje zabave. Najveci pokrovitelj Knjižnice bio je apotekar Tomic,koji je pred pocetak Balkanskog rata kupio instrumente i osnovao ,,tamburašku družinu’’.

Danas je to savremena kulturna ustanova sa racunarom, internetom, katalozima...

- Biblioteka raspolaže knjižnim fondom od preko 33 hiljade naslova iz svih oblasti i jedna je od najsavremenijih biblioteka u Branicevskom okrugu. Prati se izdavaštvo i trudimo se da svojim korisnicima, kojih ima 572, omogucimo dobru informisanost i mogucnost da u svakom trenutku dodu do željene knjige,a ove jeseni predstoji i besplatno uclanjenje predškolaca decjeg vrtica ,,Lane’’,istice Violeta i dodaje da Biblioteka poseduju zavidnu kolekciju starih knjiga koje je izdala SKZ u periodu od 1893.do 1911. godine i kasnije. U sklopu biblioteke postoje Decje odelenje,Odelenje za odrasle sa citaonicom i zavicajnim fondom.

Biblioteka je organizator raznih predavanja i književnih veceri.Nastoji da afirmiše srpske i lokalne autore i da im pruži mogucnost da svoje radove predstave široj publici.

- Od 09. do 20 jula ove godine u prostorijama Biblioteke naši citaoci i gradani mogli su da se upoznaju sa delom i likom našeg velikog prosvetitelja Dositeja Obradovica, a povodom dvestote godišnjice njegovog dolaska u Beograd. Tom prilikom imali su i mogucnost i da vide knjige koje su u posedu Biblioteke, a koje su izdate od strane Srpske književne zadruge u periodu od 1893.do 1911. godine,dodala je knjižnicar, Jelena Grubor.

Knjiga-najbolji drug

Ova kulturna ustanova u gradu na Peku do sada je ugostila mnoge afirmisane pisce, kao što su Antonije Isakovic, Vida Ognjenovic, Jovan Radulovic, Mira Bobic Mojsilovic, Gradimir Stojkovic i drugi.

- Ono što raduje zaposlene u biblioteci u Kucevu je što je sve veci broj mladih citalaca koji su stekli naviku da redovno dolaze u Biblioteku i da citaju knjige. Ova godina je bolja u odnosu na predhodne, kada su u pitanju mladi citaoci, a tome smo i mi dosta pomogli, jer smo omogucili najmladim citaocima da svakog radnog dana od 12 do 14 sati mogu koristi racunar,da pišu i igraju igrice. Mi smo od opštine Kucevo dobili za ovu godinu 450 hiljada dinara za kupovinu novih knjiga,jedan deo dobijamo i od Republike Srbije,pa se godišnje u rafovima nade oko 4 hiljade novih naslova,što je za za svaku pohvalu. Pozivam sve naše gradane i citaoce da dodu u Biblioteku i vide kakvo je naše blago i bogatstvo sakriveno,a kada mu je najteže, knjiga, kao njegov najbolji drug, pomoci ce mu da te probleme povoljno reši, rekla je na kraju naše posete direktorka Violeta Ilic.

LJ.Nastasijevic

LITAS PROSLAVIO KRSNU SLAVU, SVETOG ILIJU

VISOK NIVO KVALITETA U 2008.

Secenjem slavskog kolaca, pojanjem i kracom besedom sveštenika Dragana Lazica, u preduzecu VEOLIA TRANSPORT LITAS AD Požarevac, prošlog cetvrtka obeležena je krsna slava ovog transportnog preduzeca, Sveti Ilija, u prisustvu užeg broja poslovnih saradnika i medija.

Proslavi krsne slave prisustvovali su: direktor VEOLIA Srbija, Klas Gothold, direktor beogradske firme „Luv", Radovan Beric, izvršni direktori i rukovodioci sektori Litasa.

Generalni direktor „Veolia transporta Litas" AD Požarevac, Slavoljub Ðordevic, cestitajuci zaposlenim krsnu slavu, rekao je:

- „Preduzece Litas sada posluje pod novim poslovnim imenom - VEOLIA TRANSPORT LITAS AD POŽAREVAC. Meni je drago da posle 62 godine, koliko postoji naše preduzece, od formiranja, davne 1945.godine, Litas i dalje nastavlja svoju tradiciju da proslavlja svoj dan, a naš dan je krsna slava, Sveti Ilija, zaštitnik svih putnika i prevoznika u saobracaju. Od decembra prošle godine pocinje nova istorija Litasa - jedna od najvecih multinacionalnih kompanija u Evropi koja se bavi saobracajem, francuska kompanija Veolia transport postala je vlasnik našeg preduzeca Litas. Na opšte zadovoljstvo, moje, a nadam se i svih zaposlenih ocekujem i sa optimizmom gledam buduce vreme. Prvi rezultati i efekti su na pomolu, ne malim investicionim sredstvima dolazi i doci ce veoma brzo do velikog preporoda Litasa. Na osnovu investicija za 2006.koje smo vec dobili - dva nova autobusa, a uskoro u narednih petnaestak dana doci ce još šest novih autobusa. Za narednu, 2008. godinu znacajno veca sredstva su odvojena za investicije za kupovinu novih autobusa, tako da ocekujemo novih dvadesetak autobusa, što skupa, za ove dve prve godine predstavlja tridesetak autobusa, a što ce u znacajnoj meri promeniti strukturu voznog parka Litasa. Litas je bio lider na prostoru Srbije, kada je u pitanju prevoz i drumski saobracaj, ja se nadam i duboko verujem u to da ce tu tradiciju još više da nadgradi i da ce kvalitet usluga još više da podigne. U narednom petogodišnjem planu, sada vec cetvorogodišnjem, predvidena su ogromna sredstva za kupovinu novih autobusa. Vi znate da je to naša glavna investicija i da bez novih autobusa prakticno nema pravog preporoda i pravog razvoja, tako da u narednom periodu, od naredne cetiri godine ocekujemo sedamdeset ili osamdeset novih autobusa. Želim da sa ovog mesta porucim našim dragim putnicima, korisnicima naših usluga da se Litas sprema da pruži jedan kvalitet koji naši putnici zaista zaslužuju i koji ce biti znacajno veci, nego što je do sada bio."

L.L.

VEK I PO RAZVOJA FARMACIJE U BRANICEVSKOM OKRUGU

SVE JE POCELO SA JOVANOM POKORNIM

- Prvu apoteku u Požarevcu otvorio magistar farmacije Jovan Pokorni 1857. godine

- Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac obeležava jubilej tokom citave 2007. godine

- Centralna svecanost planirana krajem oktobra-pocetkom novembra

Za zaposlene u Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Požarevac 2007. godina je godina jubileja, tacnije u njoj se navršava vek i po razvoja farmacije u Branicevskom okrugu. O prvim apotekama i godinama izmedu njih i sadašnjih 16 apoteka i 10 apotekarskih stanica, direktor Nebojša Jorgovanovic prica:

—Pre 150 godina,tacnije 1857. godine magistar farmacije Jovan Pokorni otvorio je prvu apoteku u Požarevcu i on se smatra rodonacelnikom farmacije u našem Okrugu. Kao najveca institucija farmaceutske delatnosti, odnosno apotekarstva na Branicevskom okrugu, naša Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac obeležice ovaj jubilej na nacin kako to zaslužuje ovakvo dugo i kvalitetno trajanje jedne delatnosti. Sama proslava zamišljena je uz kolsalting kucu “Mozaik” iz Beograda, koja nam pruža te usluge i uz podršku Velefarma koji nam je donator svih tih aktivnosti. Obeležavanje se odvija na tri nivoa, odnosno kroz tri faze. Prva faza je bila modernizacija poslovanja pa smo u toj fazi uradili veb sajt Ustanove, postavili 20 monitora i plazma televizora po našim apotekama u kojima radimo zdravstveno - edukativne prezentacije, a tokom avusta preduzecemo i neke marketinške aktivnosti. Pored toga uveli smo jedan novi vid savetovališta, ponedeljkom od 10 do 12 u Centralnoj apoteci Vasa Pelagic. Teme su razlicite i objavljujemo na našim monitorima kako bi zainteresovane na vreme obavestili o tome. Savetovalište takode radi i kroz svakodnevni savetodavni rad naše struke, ali ovom specijalnom novinom pokušavamo da na jednom mnogo višem nivou obradimo interesantne teme za naše posetioce, da oni ovom prilikom cuju mnogo više nego uobicajeno.

Period za nama je period našeg rada i truda da nam apoteke budu prepoznatljive u opštinama Okruga. Apotekarska ustanova u Požarevcu ima dugu tradiciju, pa samim tim i obaveze koje namece ta tradicija, ali uz svo dužno pošto-vanje tradicionalno dobrih odnosa mi moramo da uvodimo i nova pravila ponašanja i rada, da pratimo savrmene farmaceutske tokove u strucnom, etickom i svakom drugom smislu, istice direktor Jorgovanovic.

Druga faza obeleža-vanja jubileja koja se vremenski vezuje za septembar i oktobar podrazumeva aktivnosti koje u centar pažnje stavljaju strucnu ja-vnost za koju se predvidaju brojna strucna predavanja uz prisustvo eminentnih profesora sa Farmaceutskog fakulteta, iz Agencije za lekove RS, iz Farmaceutske komore Srbije... Poslednja faza obeleža-vanja jubileja podrazumeva organizovanje centralne proslave u oktobru, ili pocetkom novembra.

—Bice to svecanost na koju cemo pozvati sve naše prijatelje i saradnike, predstavnike vrha farmaceutske industrije, naše osnivace, predstavnike svih opština Okruga, obzirom da smo mi okružna ustanova, objašnjava Jorgovanovic.

OD SREDINE JULA OVE GODINE

NOVO IME I NOVI LOGO

U skladu sa važecim zakonskim aktima, sredinom jula ove godine osnivac Apotekarske ustanove u Požarevcu postala je Opštine Požarevac. Sa novim “gazdom” promenjen je i naziv, pa je sada Apotekarska ustanova- Zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac. Ovih dana, po završetku konkursa bice izabran i promovisan i novi logo Ustanove. U nameri da saznamo šta se, sem imena i logoa menja sa novim osnivacem od prvog coveka Ustanove dobili smo ovaj odgovor:

— Nama su odnedavno osnivacka prava preneta na SO Požarevac, ona je sada naš osnivac, ali smo mi i dalje državno vlasništvo, odnosno promena osnivaca, u strateškom i strucnom radu ne predstavlja nikakav problem. Ono što mi ocekujemo od novog osnivaca je da mnogo lakše i brže dolazimo do nekih rešenja unutar naših potreba za investiranjem. Ja moram da kažem da se vec duže vreme vode pregovori oko otvaranja nove apoteke na ulazu u požarevacku Bolnicu. Mi smo sve administrativne poslove oko toga završili, sva dokumenta sada su nam u Direkciji za imovinu Vlade RS. Ocekujem da novi osnivac lakše prepozna potrebu svog stanovništva za jednom ovakvom apotekom i da nam u tome pomogne. Mislim i da hoce, jer prethodno iskustvo koje smo imali u saradnji sa lokalnom samoupravom to garantuje. I do sada je izmedu nas i Opštine Požarevac postojala izuzetna saradnja, razna rešenja, potvrde i dozvole, dobijali smo u najkracem mogucem roku. Jednostavno naša lokalna samouprava prepoznala je da sve što radimo i želimo da radimo cinimo to zbog gradana i i to je osnovni razlog zbog koga nas podržavaju, istice direktor.

INVESTICIJE

NOVE APOTEKE

- Postoje saglasnosti za otvaranje još cetiri nove apoteke u Požarevcu

- Trenutno težište investiranja u apoteke na podrucju petrovacke Opštine

Da se širenju mreže apotekarskih ustanova pridaje znacajna pažnja u Zdravstvenoj ustanovi Apoteka Požarevac potvrdice pre svega Požarevljani koji su u martu ove godine dobili novu, cetvrtu apoteku po redu, na Lucickom putu. Prethodno su sve tri postojece uredene. Trenutno se proucavaju lokacije za otvaranje još cetiri nova apotekarska objekta u samom Požarevcu, traži se adekvatan prostor koji treba da zadovolji stroge kriterijume. Kako saznajemo u Ustanovi, za Požarevac su vec odobrene cetiri pozicije od strane Ministartsva u smislu realizacije potrebe za širenjem mreže. Postoje, dakle, dozvole i saglasnosti nadležnih, što je i najbitnije u svemu ovome, ali je takode važno odabrati pravu lokaciju, obzirom da je u pitanju specificna delatnost, apoteka mora imati dovoljno kvadrata, da se nalazi na mestu koje omogucava strogu higijenu u njoj, da je ambijent uredan i cist.

Trenutno se dakle traga za lokalima, ali je vec sada izvesno da oni moraju biti kod Medicine rada, kod Bolnice, na Zabelskom putu i na Petrovackom putu, jer na tim lokacijama postoji potreba za apotekama i za njihovo otvaranje postoje dozvole i saglasnosti.

Pored širenja mreže u Požarevcu, tokom ove godine dosta ce se investirati i na podrucju petrovacke opštine. Ovde je završeno uredenje apoteke u centru grada, Apoteke Petrovac jedan kako je zovu, i po kvalitetu usluga koje ona pruža gradanima ravna je Centralnoj apoteci u Požarevcu. To je druga apoteka u Okrugu po komercijalnom prometu, treca po ukupnom prometu. Šta je sada na redu?

—Sada nam je u planu da uredimo apoteku Petrovac dva koja se nalazi u krugu Zdravstvenog centra Petrovac. Mi, inace, imamo odlicnu višegodišnju saradnju sa Zdravstvenim centrom u Petrovcu i na bazi toga smo se dogovorili i zajednicki opredelili da saniramo zgradu, da uradimo neke gradevinske radove, i u sklopu svega toga postavimo novu recepturu i novi portal u apoteci. Nameštaj koji budemo izneli iz Apoteke Petrovac dva odlazi u Ranovac, gde smo ranije imali apoteku i sada želimo da obnovimo njen rad. Mislim da cemo do jeseni u tome uspeti, obzirom da tamo postoji prostor za to, samo ga treba malo preurediti. Još jedna seoska apoteka nam je u planu, imamo u vidu selo Šetonje, takode u petrovackoj opštini, ali prethodno moramo uspostaviti saradnju sa mesnom kancelarijom ovog naselja, da oni materijalno pomognu da se objekat privede nameni, a mi cemo ga opremiti. Imamo puno planova i ideja i gde god se ukaže potreba za našim uslugama mi cemo gledati da ih zadovoljimo. Ali, naravno ne i po svaku cenu, u svemu tome mora da postoji neka ekonomska racunica, mi jesmo državna institucija, ali nas niko ne finansira, finansiramo sami sebe iz zakonske marže koja nam pripada i zato moramo da vodimo racuna o svim troškovim, o platama zaposlenih, o investicijama koje ne smeju biti promašene. Mi vec duže vreme imamo u okruženju i konkurenciju u liku brojnih privatnih apoteka, utakmica sa njima je svakodnevna i zato vodimo racuna o kvalitetu usluga, o asortimanu robe i cenama, o toleranciji i odnosu prema gradanima, pacijentima. LJubaznost je u svemu tome veoma važna, ponekad lepa rec i osmeh farmaceuta pomažu u lecenju koliko i lek, objašnjava Jorgovanovic od koga na kraju saznajemo i to da su trenutno u ovoj Ustanovi zaposlena 152 radnika.

S.E.

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

SVE ZA DOBROBIT GRAÐANA

Prema recima Dragoslava Janicijevica, tehnickog direktora požarevackog Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe”, realizacijiom brojnih ambicioznih planova stremi se osnovnom cilju: da gradanima bude bolje, odnosno da žive u lepšem, cistijem i zdravijem okruženju. Planovi se kreiraju uz puno poštovanje zakonskih propisa i svih ostalih pisanih i nepisanoh pravila urbanog življenja. Ogranicavajuci faktor su nedovoljna sredstva za realizaciju svega što treba uraditi, pa se pravi svojevrsna prioritetna lista i istaržuju novi, alternativni izvori finansiranja.

- Ovih dana smo konkurisali kod Opštinskog fonda za zaštitu životne sredine za projekat ogradivanja deponije “Jeremijino polje”, koja ce i u narednih godinu i po biti jedina legalna gradska deponija. Na ovo smo prinudeni jer smo po ovim vrucinama imali jedan ozbiljan problem, zbog koga se zamalo nismo “upisali” medu vece lokacije ugrožene požarima. Jedan nesavesan gradanin je palio strnjiku odakle se vatra proširila i na deponiju. Srecom, u ranijem periodu je dobar deo površine deponije vec bio prekriven znatnim slojem zemlje koja se na deponiju dovozi sa raznih iskopa pri gradevinskim radovima, tako da je gorela relativno mala površina. Vatra je relativno brzo lokalizovana, cime je sprecen požar vecih razmera i ugrožavanje eko sistema. Ogradivanjem ove deponije završicemo sve projektne radnje, odobrene od resornog ministarstva, a kako je ranije postavljena rampa se danonocnim dežurstvom, bice onemogucen bilo kakav neovlašceni ulazak na deponiju. Ova deponija ce biti u funkciji dok ne zaživi nov nacin prikupljanja i deponovanja smeca, posle cega ce biti zatvorena i rekultivirana- istakao je inženjer Janicijevic.

Da potsetimo: Opština Požarevac je sa Opštinama Smedervo i Kovin potpisala sporazum o zajednickoj izgradnji i korišcenju regionalne deponije, koja bi se prema projektu renomiranog beogradskog Instituta “Kirilo Savic” gradila preko puta smederevske železare. Za gradnju deponije Republika obezbeduje 40% sredstava koja treba utrošiti do kraja ove godine, uz uslov da korisnici obezbede ostatak, što je “pozmašan zalogaj”. Ulaganja su potrebna i u vozni park koji se mora inovirati i znatno povecati, jer projekat podrazumeva prikupljanje smeca na teritoriji cele opštine i odvoženje na 40 km udaljenu deponiju. U pripremi je pilot projekat odvoženja smeca iz sela Bare, kako bi se utvrdila prosecna kolicina smeca po domacinstvu, kao i ostali elementi vezani za ovu oblast, obzirom na prilicnu udaljenost lokacije od Požarevca.

-U momentu kad krene sa radom regionalna deponija, mi smo u obavezi da iznosimo smece i iz seoskih mesnih zajednica. Kakav ce tada biti vozni park, znace se posle posebnog istraživanja, jer ce se uzeti u obzir razudenost terena, udaljenost do regionalne deponije, kao primene nove tehnologije u ovoj oblasti, a što smo videli na prošlomesecnom specijalizovanom sajmu. Ono što je bitno istaci, to je da Požarevac mora da izgradi stanicu za prikupljanje otpada sa teritorije cele opštine i njegovo klasifikovanje. Pored mogucih sekundarnih sirovina kakve su PET ambalaža, kasnije hartija staklo i druge upotrebljive sirovine koje u ovom trenutku država uvozi, moramo izdvojiti i otpad koji deponija nece primati. Medu njima su medicinski otpad, toksicne materije (akumulatori, baterije i slicno), šut od rušenja zgrada i zemlja iz iskopa pri gradevinskim radovima. Tek ovako selektovan otpad može se odvesti prema regionalnoj deponiji. Neki koraci u ovom pogledu vec se preduzimaju, jer vremena nemamo mnogo-zakljucio je Janicijevic.

Minule vrucine, na srecu, nisu ozbiljnije ugrozile rad JKP “Komunalne službe”, pa ni Službu javne higijene. Iako u voznom parku ima i veoma starih smecara, zahvaljujuci zalaganju mehanicara svi su funkcionisali bez problema. Cak i u vreme tradicionalnog Ivanjdanskog vašara, treceg po velicini u Srbiji, grad je bio primerno cist. Dogodio se samo jedan incident, kada je jedan rednik zbog vrucine kolabirao, na srecu bez vecih posledica po njegovo zdravlje ili funkcionisanje Službe.

Imamo malo problema sa kucnim savetima oko kontejnera koji služe za odlaganje smeca u objektima kolektivnog stanovanja. Pri otkupu stanova, oni su se i u obavezama izjednacili sa vlasnicima objekata za individualno stanovanje, koji oduvek sami kupuju kante za smece, ili obezbeduju druge adekvatne posude za njegovo prikupljanje i iznošenje. Mi smo kao Preduzece zaduženi da po utvrdenom programu praznimo postojece kontejnere i da ih po prijavi stanara popravljamo dok god je to moguce. Nove kontejnere moraju da kupe sami. JKP” Komunalne službe” utoliko mogu pomoci dajuci im savet vezan za tip kontejnera, i upucivanjem na firme gde ih pod najpovoljnim uslovima mogu kupiti-rekao je Draoslav Janicijevic, tehnicki direktor “Komunalnih službi”.

Uskoro ce u centru Požarevca biti postavljen jedan broj kontejnera za plasticnu ambalažu. Paralelno sa tim, odvijace se i edukativna kampanja koja ima za cilj da utice na svest ljudi o važnosti prikupljanja ove ambalaže, kojoj za prirodno razlaganje treba više od pola veka. Po onoj narodnoj :bolje spreciti neo leciti, kampanja ce najvecim delom biti usredsredena na vrtice i škole. Ovu aktivnost JKP-a “prati” i finansijski pomaže požarevacki Opštinski fond za zaštitu životne sredine.

Osavremenjena “pijaca u krugu”

Rekonstrukcija centralne požarevacke pijace, poznatije kao “pijaca u krugu” do sada košta preko 2 miliona dinara, koje je obezbedilo Komunalno. Da bi se osavremenjavanje ovog znacajnog objekta obavilo kako je zamišljeno, bice potrebno još novca. Za sada su kupljene tri rashladne vitrine, ali su potrebe znatno vece. U zavisnosti od prihoda planira se kupovina bar još jedne rashladne vitrine (koja košta oko 200 hiljada dinara), cime bi se skoncentisao i izdvojio prostor za prodaju mlecnih proizvoda. Sa vec adekvatno uredenim i opremljenim prostorom za prodaju piletine ispunila bi se zakonska obaveza vezana za promet ovih važnih, ali lako kvarljivih proizvoda, posebno kada su topli dani, da ne pominjemo doskorašnje vrucine koje su ponele epitet elementarnih nepogoda. Izbacene su betonske tezge koje nisu odgovarale ni prodavcima, a ni kupcima kao i neprozirne nisko postavljene natstrešnice koje su sa jedne strane sprecavale strujanje vazduha i doprinosile kvarenju voca i povrca, a sa druge dovodile kypce u zabludu, jer su u polumraku ponekad kupovali “macku u džaku”. Sada je prostor izmedu tezgi veci, što doprinosi komfornijoj i bezbednijoj kupovini, jer nema guranja medu domacicama i domacinima, koji su sa prepunim torbama i kesama pazarene robe u sekundi postajali lak plen džeparošima. Iznad tezgi, na visini od 4 metara, postavljene su prozirne ploce od leksana, koje štite od atmosferskih padavina i eventualnog zagadivanja poljoprivrednih proizvoda.

Postoje planovi i za uredenje ostalih pijaca u Požarevcu i Kostolcu, medutim akumulacija JKP-a nije tolika da taj posao može da iznese. Zato se u JKP-u pomno prate svi konkursi, da bi se za narednu godinu našla pomoc od Vlade, ministarstava ili republickih i opštinskih organizacija.

Ograduje se novo groblje

Na starom požarevackom groblju nema slobodnih mesta za sahranjivanje, osim za vlasnike grobnica i stare zakupce grobnih mesta. Pa ipak, ulažu se napori kako bi se ovo groblje uredilo po najvišim mogucim standardima, sledeci maksimu da je jedna sredina onoliko civilizovana koliko vodi racuna o poslednjem odredištu svojih predaka. Uz asfaltiranje i osvetljavanje staza, postavljanje cesama, otvaranje prodavnica pogrebne opreme i sveca, pocetkom godine uradene su i cvetne žardinjere.

- Ne zapostavljajuci održavanje starog groblja, koncentrišemo se na uredenje novog. Opštini smo podneli zahtev da se od Vojske otkupi zemljište prema Mogili, cime ce biti obezbedeno funkcionisanje groblja u narednih pola veka. Ovih dana postavljamo oko 200 metara betonske ograde prema putu za Gradište. Za naredni period ostaje nam još nešto više od 100 metara, što ce biti uradeno cim obezbedimo sredstva. Ogradom ce groblje biti zašticeno od pasa lutalica koji ovde dolaze po hranu koju rodbina pokojnika ostavlja po grobovima. Problem nastaje kad sledeci svoju pasju cud pocnu da zakopavaju kosti, pa tako uništavaju cvece, razbacuju zemlju na sve strane i stvaraju ružnu sliku na groblju.

Kada je ovo groblje u pitanju, planska dokumentacija nije sredena i pojedine stvari su se otele kontroli, pa se sada ispravlja sve što se da ispraviti. Stupili smo u kontakt sa glavnim projektantom iz beogradskog “Zelenila “ i tražicemo da nam urade aneks, odnosno da nam pruže viziju kako ubuduce treba raditi. Za sada se ureduju staze, a prvih dana septembra, na nižim delovima goblja postavicemo i par cesama kako se ne bi stvarali redovi za vodu, što ce rodbini olakšati zalivanje cveca, pranje spomenika i slicno-ispricao nam je Janicijevic.

Inkasanti za primer

Dugogodišnji problem loše naplate u JKP “Komunalne službe”, bar kada su individualna domacinstva u pitanju je stvar prošlosti i to zahvaljujuci dobroj ekipi inkasanata, kao i uigranom programu rada Službe javne higijene. Stilo se cak do jednog zavidnog procenta naplate od 86% što je više nego dobro, a sve zato što inkasanti pomno prate kad kom domacinstvu stiže penzija, plata ili neka druga prinadležnost. Problem je sa privrednim sektorom, posebno prodavnicama u centru grada, gde se smece iznosi znatno cešce od planiranog. Uz to, ne poštuje se ni elementarna kultura, pa se u kontejneru popreci par kutija, a ostatak smeca okolo. Tu ni naplata nije baš idealna, pa se na tom planu da još štošta promeniti.

-Ja sam licno veoma zadovoljan kako smo funkcionisali na preko plus 40 stepeni. Pre preporuke Vlade, uradili smo preraspodelu radnog vremena, što je dalo ocekivan kvalitet u radu. Obavili smo sve zadatke predvidene našim Planom i Programom, što je i Direkcija, kao naš supervizor potvrdila, a povodom nastupajucih LJKI planiramo i pojacanu aktivnost. Tradicionalno, u vreme Igara ocekuje se velika poseta ljubitelja konjickog sporta iz zemlje i inostranstva i prvi utisak koji ostavlja trajan pecat je higijena, kao i izgled samog grada.nadamo se da ce, kao i do sada svi posetioci otici sa pozitivnim utiscima, a takode se nadamo da ce i Opština, kao naš Osnivac, biti zadovoljna efektima našeg rada- rekao nam je Slobodan Jovic, zamenik, direktora JKP “Komunalne službe” u Požarevcu.

TraŽe se usvojitelji...

Do pocetka ovogodišnjih LJKI u Požarevcu bi trebalo da pocne sa radom nov, savremeno ureden azil za napuštene macke i pse. Gradevinski radovi su skoro gotovi, što podrazumeva i posebnu septicku jamu za otpadnu vodu iz azila. Ovih dana se ocekuje prikucenje objekta na elektricnu i vodovodnu mrežu, kao i opremanje ambulante sa operacionom salom za sterilizaciju mirnih, mladih i zdravih pasa i macaka koji ce posle zdravstvene trijaže biti vraceni na ulice Požarevca. Svaka životinja brani “svoju” teritoriju, pa nije rešenje da se psi i macke potpuno uklone sa ulica, jer ce tu doci novi, možda agresivniji “stanari”.

- Ovome ce biti posvecena izuzetna pažnja, jer ja licno volim pse, ali svako dete koje bi njihovom agresijom bilo ugroženo, volim neuporedivo više. Obzirom da ce svaki pas dopremljen u azil biti ocišcen od parazita i vakcinisan po svim veterinarskim pravilima, ovom prilikom upucujem apel njihovim potencijalnim usvojiteljima. Želimo da maksimalan broj pasa udomimo i time usrecimo neku porodicu umiljatim kucnim ljubimcem, a ujedno i da ovi cetvoronošci osete blagodeti doma koje nikada nisu upoznali, vec su cesto trpeli glad, žed, paklenu vrucinu ili ledenu zimu...Kako bi lakše došli do potencijalnih usvojitelja radimo i sajt na kojima ce biti fotografije i svi ostali podaci o svakom psu ili macki ponaosob. Ocekujemo dobru saradnju i sa društvima za zaštitu životinja, kao i sa potencijalnim donatorima u hrani, vakcinama i ostalim potrepštinama koje prate rad ovakvog azila – dodao je Dragoslav Janicijevic.

Radovi na azilu se privode kraju. Stici ce i neophodne dozvole. Sada je red na nama da pokažemo humanost, ali ne u smislu da protestvujemo protiv usmrcivanja agresivnih ili starih i bolesnih životinja (što se, uzgred receno, ovde ne planira, vec se takvi psi upucuju u specijalizovnu ustanovu u Cupriji, gde ce se nositi i uginule životinje, jer u Požarevcu se ne planira stocno groblje), vec da na konkretan nacin ucinimo da pseci život ne bude baš sasvim “pseci”.

R.R.D.

HUMORESKA

TROJKE I KUCINE

Misli država na svoj narod, kako da ne misli! Skoro se ubiše od razmišljanja u vladi otkud narodu i za taj jedan obrok dnevno?

Skoro se živi pojedoše što vecina naroda nema šta da jede.

Posipaju se pepelom po glavi. odnosno sipaju vodu na glavu ne bi li smislili kako da pomognu svom voljenom narodu,jer,trebalo bi se vec pripremati za sledece izbore, a narod je taj koji glasa za (svoje!) bolje sutra, koje je sva je prilika, bilo onomad.

Najnovije mere za dobrobit naroda ticu se, ipak,onih najmladih, a to su,mora se priznati, naša nada i buducnost, a to je i armija buducih snaga za izbore i glasanje.

Elem,u pitanju su pelene i ostale potrepštine za decu, jer je poznato, jel,da deca najviše prljaju svoje stvari i cesto se razboljevaju (pored starih ljudi, naravno) .I to šta? Da se ukine PDV na lekove i opremu za bebe i stariju decu, odnosno, mladu populaciju.To je human gest,ali je i sa vladom i bez nje, tj.i sa PDV-om i bez njega i danje, brate, sve skupo.Dobro,neko ce reci,kad je zdravlje u pitanju, ništa nije skupo(ne pitam šta košta, samo da nije skupo!) i za zdravlje mora da se nadu pare, ali niko ne postavlja pitanje šta ce ta deca da jedu, pa njihova garderoba, uybenici, ekskurzije, pa izlasci,pozorište itd. Dobro,to su vec ovi veci i oni mogu da zarade za svoj yeparac, recimo da beru višnje,šljive, kukuruz...

Pa onda za trece dete koliko država daje povlastica, to ti je da odmah svi, radno sposobni, zasuku rukave i bace se na posao.Oni koji imaju jedno dete da prave još dva, oni koji imaju dva zacas da naprave još jedno (time cemo i beloj kugi reci: stop!).Trece dete može da prlja pelene do mile volje jer ce ih dobijati fraj.

Oni veštiji u racunu odmah su poceli da kalkulišu i da priznaju vanbracnu decu,tako da nema više ni jednog deteta bez tate! Zato se broj roditelja sa troje dece naglo povecao,tako da je Srbija sada u samom svetskom vrhu sa trojkama.

Jedan bracni par, koji ima dvoje dece, dugo je razmišljao na tu temu, pa najzad muž rece :

-Ma, neka pravi trece dete ko hoce!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Amerikanci su na našu zemlju bacali bombe iz aviona, a braca Rusi vodu!

- I poslanici gase vatru -skupštinskim pisanim materijalom!

- Naš grad je veoma popularan ovog leta :najcešce upotrebljavana rec je POŽAR(evac) .

- Ako se ne ražuna mito, kod nas nema korupcije!

- Mnogo su vec u bolje sutra. Danas su rucali!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 27.07.2007 -03.08.2007.godine u porodilištu opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu rodene su 23 bebe, 10 decaka i 13 devojcica.

Sinove su dobili :

Šeciri LJirije i Agim Beriša iz Kostolca, Jovanovic Vanja i Negovanovic Radojko iz Ranovca, Savic Snežana i Ðordevic Toplica iz Klicevca,Ðokic Milena i Stamenkovic Miloš iz Požarevca,Jeremic Dragana i Stefanovic Goran iz Zatonja , Petkovic Katarina i Branislav iz Požarevca,Ignjatovic Vesna i Vitomirovic Dejan iz Nabrda,Jocic Biljana i Staniša iz Osanice.

Kcerke su dobili :

Marujkic Danijela i Goran iz Kaone,Radulovic Nela i Jovonic Dragan iz Osanice,Blagojevic Aleksandra i Trujic Aleksandar iz Požarevca,Stojkovic Vesna i Ðordevic Dejan iz Žagubice, Milenkovic Slobodanka i Nenad iz Miljevica,Bojnic Divna i LJubiša iz Neresnice,Lazarevic Adiana i Saša iz Ranovca,Ilic Jelena i Igor iz Kostolca,Ðokic Danijela i Lazic Jovica iz Vlaškog Dola,Dambic Helena i Randelovic Saša iz Požarevca,Kurteši Nurije i Pajic Damir iz Požarevca,Henc LJiljana i Saša iz Kostolca.

Blizance :

Markovic Danijela i Katic Jevrem iz Simiceva dobili su kcerku i sina.

U SUSRET 44. LJUBICEVSKIM KONJICKIM IGRAMA

OVE GODINE I ENDJURANS

Još manje od mesec dana deli nas od pocetka 44. LJubicevskih konjickih igara, turisticko sportske manifestacije, po kojoj je naš kraj uveliko poznat. O tome šta s sve radi i preduzima razgovarali smo sa Zvonimirom Blagojevicem, predsednikom organizacionog odbora igara.

“Ove godine smo malo kasnili sa pocetkom priprema, ali smatram da ce sve što je neophodno da se uradi, biti odradeno i da cemo pocetak igara docekati spremni.Na prvoj sednici organizacionog odbora smo, pored konstituisanja usvojili i propozicije LJubicevskih konjickih igara, plan troškova igara i formirali smo komisije koje ce pratiti realizaciju priprema manifestacije.Kao što sam rekao, prihvacen je i plan troškova igara koji je uvecan za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, pre svega zbog novih troškova koji su se pojavili.Ove godine ce biti u program uvršcen i endjurans – daljinsko jahanje,i još neke stvari kojih nije bilo prošlih godina. Odredena su i sredstva za brojne pratece manifestacije, kao i svake godine. Komisije ce vrlo brzo poceti da rade, a program na hipodromu je uglavnom poznat, bice kasackih, galopskih trka, višeboj koji je standardan, endjurans – gde ce i start i cilj biti na hipodomu i bezbroj drugih sadržaja koji ce doprineti da igre budu atraktivne kao i svake godine”, rakao nam je Zvonimir Blagojevic.

Uz sportski deo programa bice organizovan i veci brpoj pratecih manifestacija, kako bi gosti uživali u Požarevcu u tri dana, koliko igre traju. Bilo kako bilo, vremena nema na pretek, pa je pred organizacionim odborom i veliki zadatak da što bolje osmisli ovogodišnje igre i da priušti ljibiteljima konjickog sporta uživanje koje i zaslužuju. Veoma je bitno da se pripremi i kulturno umetnicki program, koji je uvek privlacio veliku pažnju posetilaca, ali mora da se vodi i racuna o troškovima. Po svemu sudeci ove igre ce biti medunarodne, ali ce se to znati narednih dana kada pocnu da stižu prijave ucesnika.

ERGELA “LJUBICEVO” SPREMNA ZA IGRE

U SVIM TRKAMA GALOPERI

LJubicevske konjicke igre su na pragu. Zanimalo nas je kako se u ergeli “LJubicevo” pripremaju za ovu mnifestaciju. Razgovarali smo sa direktorom ovog preduzeca Prvoslavom Mošicem u želji da saznamo da li ce ljubitelji konjickog sporta u Požarevcu moci na delu da vide grla ove ergele. Prvoslav Mošic nam je rekao da je iza njih uspešna sezona i da su grla iz “LJubiceva ove sezone ostvarila zapažne rezultate na trkalištu u Beogradu i da ocekuje da do kraja sezone ti rezultati budu još bolji.

“Svakako da je naš osnovni cilj da na “LJubicevskim konjickim igrama” pokažemo da imamo grla i za velike domete. To nije baš neostvarivo, jer su naša grla ove godine pokazala da mogu da se nose i sa grlima ostalih ergela i da pobeduju. Siguran sam da ce ergela “LJubicevo” u svakoj galopskoj trci imati bar po jednog predstavnika. Problem ce nam predstavljati nedostatak džokeja kojih nema baš dovoljno. Ipak trudicemo se da i taj problem rešimo.Inace sva grla su dobro i pripremaju se za ovaj dogadaj. Mislim da cemo spremni sacekati pocetak igara i da cemo na opšte zadovoljstvo ljubitelja ovog sporta biti uspešni, što se tice zdravlja grla ono je dobro, a nadamo se da ce tako i ostati. Do igara cemo ucestvovati i na trkama na beogradskom hipodromu, a grla su locirana u našim štalama i treniraju svakodnevno pod nadzorom trnera Nebojše Dozeta. Naša grla ce trcati dobro i bili bi zadovoljni da ponovimo uspeh od prošle godine’, rakao nam je Prvoslv Mošic direktor ergele “LJubicevo.”.

USTANOVA ZA DECU PREDŠKOLSKOG UZRASTA “13. OKTOBAR” MALO CRNICE

SVE VIŠE MALIŠANA

- Ove jeseni po prvi put jaslena grupa.

- Roditelji visoko ocenili rad vaspitaca u Malom Crnicu.

Ustanova za decu predškolskog uzrasta “13. oktobar” Malo Crnice okuplja dvanaest vaspitackih grupa, oko 160 najmladih žitelja malocrnicke opštine, o kojima brine desetak zaposlenih, na celu sa v.d. direktora, Mirjanom Miloševic, koja od tekuce godine najvljuje i trinaestu vaspitacku grupu, jaslenog uzrasta, a u perspektivi je i povecanje broja vaspitacica.

-Mesta u našoj Ustanovi ima sasvim dovoljno, kadar je strucan, što znaci da sa decom rade vaspitaci sa završenom Pedagoškom akademijom, kolektiv odlicno funkcioniše i saraduje, a narocino nas raduje sjajan odnos sa roditeljima, kaže v.d. direktora Mirjana Miloševic i dodaje:

-Imamo jedanaest vaspitnih grupa pripremnog predškolskog programa i jednu mešovitu grupu od tri do sedam godina, a s radošcu najavljujem i trinaestu, jaslenu grupu, za decu do tri godine.

-Ustanova za decu predškolskog uzrasta “13. oktobar” Malo Crnice postoji vec 25 godina, ali ovog proleca je intenzivirano interesovanje roditelja da upišu decu jaslenog uzrasta, dakle, uzrasta od 1 do 3 godine. Stoga smo se u ovom periodu trudili da stvorimo uslove za njihov boravak, to jest, da opremimo prostoriju za bebe, sredimo kuhinjski prostor, terasu, dvorišni prostor i nadamo se da ce u narednom periodu interesovanje roditelja još narastati, istice v.d. direktora Miloševic i nastavlja:

-Naši su vaspitaci su odlicni. Daju maksimum od sebe. O tome svoju ocenu daju i roditelji. Na kraju školske godine svaka vaspitacica podeli deci tzv. Evolucioni list sa ocenama dobar, vrlo dobad i odlican, koji roditelji popunjavaju i koji se odnosi na saradnju roditelja sa vaspitacima, vaspitno- obrazovni rad, ishranu, higijenu, grejanje, smeštaj, javne nastupe... Tako da uvek imamo povrtanu reakciju roditelja. Ove smo godine prezadovoljni njihovim ocenama. Prosek nam je 4, 5, što je odlicno. Nadam se da cemo i u narednom periodu tako nastaviti.

-Ovog leta, to jest, do kraja avgusta planiramo da budu uredene sve vaspitne grupe, opremljene novim materijalom, sredstvima za rad, strucnom literaturom... Takode, vaspitaci ce pohadati sve obavezne seminare radi strucnog usavršavanja, koji ce uslediti u septembru i pocetkom oktobra, a narocito seminare za rad sa decom u pripremnom predškolskom programu.

-Lokalna samouprava se trudi da obezbedi smeštaj dece na celodnevnom boravku. Svakako, novca nikada dosta, ali lokalna samouprava nam je izlazila u susrte uvek i u svakom trenutku. Nikada nisu pravili pitanje kada se radi o finansiranju dece, zakljucuje v.d. direktora Mirjana Miloševic, i sama vaspitac po struci.

A. Maksimovic

CENTAR ZA KULTURU OPŠTINE MALO CRNICE

CUVAR SVEKOLIKOG UMETNICKOG IZRAZA

Centar za kulturu opštine Malo Crnice, vec u prvoj polovini tekuce godine, zabeležio je niz aktivnosti, kojima se ovaj mali kolektiv, na celu sa v.d. direktora Bebicom Milovanovic, bez lažne skromnosti, može pohvaliti.

Folklorno stvaralaštvo

Opština Malo Crnice okuplja 19 mesnih zajednica, od kojih 11 u svom okrilju ima aktivna kulturno- umetnicka društva. Sa svima njima saraduje i njihovo angažovanje podržava i podstice Centar za kulturu Malo Crnice, predvoden Bebicom Milovanovic:

-Svih jedanaest KUD- ova su ove godine postigli vrlo zapažene rezultate. Ucestvovali su na smotrama i manifestacijama opštinskog, okružnog, meduokružnog i republickog karaktera, gde su osvojili brojne nagrade i priznanja. Imali smo naše 3 opštinske smotre i jednu Meduokružnu smotru decjeg izvornog stvaralaštva u Boževcu, koje su okupile oko hiljadu ucesnika. Takode, svih jedanaest KUD- ova ucestvovali su i na Takmicenju sela, kao i na etno- festivalima u Golupcu, Kladovu, Novom Sadu, u organizaciji Asocijacije za razvoj, Turisticke organizacije opštine Malo Crnice i Centra za kulturu. U toku je i razmena programa naših KUD- ova sa KUD- ovima širom Srbije, a pojedini su ostvarili saradnju i sa KUD- ovima van granica naše zemlje.

FEDRAS

Pripreme za trideset i šesti Festival dramskih amatera sela Srbije u punom su jeku, kaže v.d. direktora Centra za kulturu Malo Crnice, Bebica Milovanovic:

-U toku su pripreme za 36. Festival dramskih amatera sela Srbije, ustanovljen davne 1972. godine na inicijativu tadašnjih entuzijasta, poštovalaca i pokrovitelja pozorišne umetnosti. S ponosom isticemo da FEDRAS sigurno “gazi” u cetvrtu deceniju svog postojanja. Do sada je izvedeno više od 400 predstava, od kojih je veliki broj ostvario veoma visok umetnicki nivo. FEDRAS- ovom scenom prošli su i mnogi eminentni dramski umetnici, velikani naše pozorišne scene, poput Raše Plaovica, LJubinke Bobic, Mire Stupice, Ružice Sokic.., podseca Bebica Milovanovic i dodaje:

-I ove godine ocekujemo veliki broj predstava. Naravno, selektorska komisija odabrace one najbolje, koje ce se igrati takmicarskih osam dana, od 14. do 21. oktobra. I ove godine, pored domacih predstava, imacemo goste iz Republike Srpske, Republike Hrvatske, Rumunije i drugih susednih zemalja, jer FEDRAS ima želju da preraste u Medudržavni festival, zakljucuje v.d. direktora, Milovanovic, ukazujuci na predstavu kojom ce se predstaviti pozorište domacin Festivala:

-Uporedo sa pripremom Festivala tekla je i priprema pozorišne predstave Opštinskog pozorišta Malo Crnice, koje igra “Vlast” Branislava Nušica. Predstava je svoju premijeru imala 1. marta i do sada sedam izvodenja i jedno gostovanje na Medudržavnom festivalu u Pacetinu, Republici Hrvatskoj. Osim toga, kada govorimo o pozorištu u Malom Crnicu, neizostavno je pomenuti i decju predstavu “Snežana i sedam patuljaka”, u adaptaciji Aleksandra Popovica, koja je bila prva na nivou dva okruga, stekla pravo za Republicko takmicenje na Ubu i tamo postigla zapaženi rezultat.

Novi “Stig”

“Stig” izlazi vec trideset i sedam godina i trenutno je u pripremi jesenje izdanje, devedeset osmo po redu. Ovaj casopis ima vrlo bogatu tradiciju. Iznedrili su ga stiški pesnici davne 1971. godine. Zastupljene su rubrike poezije, proze, kritike, baštine, zatim, stvaraoci za najmlade, rubrika prevodi, a, uz pomoc Ministarstva za dijasporu, na njegovim se stranicama nalaze i stvaraoci koji žive u rasejanju. Tako se casopis “Stig” nalazi u rukama naših ljudi ne samo širom Evrope, vec i Azije, Australije, Amerike, a u poslednje vreme i Novog Zelanda- istice v.d. direktora Bebica Milovanovic.

A. Maksimovic

BIBLIOTEKA “SRBOLJUB MITIC” MALO CRNICE

GODINA BOGATA DOGAÐAJIMA

Biblioteka “Srboljub Mitic” Malo Crnice, predvodena v.d. direktora Marijanom Veljkovic, ostvarila je vrlo “tesan” raspored svojih aktivnosti i time ispunila prvu polovinu kalendara tekuce 2007. godine, a sve s ciljem popularisanja knjige, povecanje citalacke aktivnosti.., razvoja bibliotecke delatnosti u koju se od sredine jula meseca svrstava i izdavacka delatnost.

Pesnice naroda mog

Pored svakodnevnih, tekucih aktivnosti, Biblioteka “Srboljub Mitic” Malo Crnice organizovala je niz znacajnih okupljanja, na koje podseca v.d. direktora Marijana Veljkovic:

-Krajem marta organizovano je Opštinsko takmicenjee u recitovanju, pod nazivom “Pesnice naroda mog”, u OŠ “Moša Pijade” Malo Crnice. Nadmetala su se 32 ucenika osnovnih škola iz Boževca, Smoljinca, Toponice i Malog Crnica, a ucestvovali su i polaznici Predškolske ustanove “14. oktobar” Malo Crnice u svojstvu gostiju. Žiri u sastavu: Ana Dudaš, Dragana Stojadinovic i Vesna DŽino, izabrao je po cetiri kandidata iz svake kategorije, koji su se plasirali na Okružno takmicenje, koje je održano 21. aprila u Žagubici. Malocrnicka Biblioteka organizovala je tim povodom prevoz za ucesnike i njihove nastavnike. Inace, tada su naše dve ucenice ostvarile i odlicne rezultate, Ðina Glavcic iz Boževca osvojila je drugo mesto u nižoj kategoriji, a Aleksanda Nešic iz Toponice trece u srednjoj kategoriji.

Dan Biblioteke

Dan Biblioteke “Srboljub Mitic”, 11. april, proslavljen je nizom celodnevnih dešavanja:

-Održana je Svecana akademija, u Skupštinskoj sali opštine Malo Crnice, kojoj je prethodio obilazak groba Srboljuba Mitica i polaganje cveca. Povodom tog dana raspisan je i konkurs u likovnom i literalnom stavralaštvu polaznika osnovnih škola od 5. do 8. razreda, naslovljen “Div Stigu. U sali je postavljena izložba likovnih radova, koji su ušli u uži izbor, a prvoplasirani ucesnici literalnog konkursa citali su svoje radove. Na Svecanoj akademiji proglašeni su i najaktivniji citaoci u 2006. godini, a pojedincima i organizacjama urucena su priznanja za saradnju. Povodom tog velikog dana za našu Biblioteku štampali smo Bilten, na cijim su stranicama pesnici iz naše Opštine, kaže v.d. direktora, Ve-ljkovic

Krajem jula, 28, vec tradicionalno, obeležena je i godišnjica smrti slavnog pesnika Srboljuba Mitica, okupljanjem stiških pesnika, posetom Srbinoj porodici i polaganjem cveca na njegov grob.

Vece rodoljubive poezije

Malocrnicka Biblioteka, zajedno sa Podružnicom Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug i Centrom za kulturu opštine Malo Crnice, 28. juna, priredila je sjajno Vece rodoljubive poezije- Vidovdansko poselo, na platou ispred jezejra u Zaovackoj šumi.

-Pesnici, clanovi Udruženja, kao i ostali pesnici sa podrucja opštine Malo Crnice govorili su svoje pesme posvecene Vidovdanu i Kosovu, a clanovi KUD- a iz malog Crnica i Toponice su pesmom i igrom pratili stihove. Gost veceri bio je pesnik Mihajlo Zecevic iz Klisa kod Osjeka, iz Republike Hrvatske, a o srpskoj istoriji i pamcenju govorio je Milorad Ðordevic, istoricar i direktor Narodnog muzeja u Požarevcu, istice v.d. direktora Marijana Veljkovic.

Izdavacka delatnost

Izdavacka delatnost Biblioteke “Srboljub Mitic” Malo Crnice pokrenuta je 14. jula, kada je publici predstavljena prva zbirka pesama Milijane Dacic “Glas srca”, u izdanju malocrnicke Biblioteke.

Promocija je održana u Boževcu, u dvorištu etno- kuce. O knjizi su govorili Zorka Stojanovic iz Malog Crnica, Tatjana Živkovic, Miodrag Lazic i Stanojko Spasic iz Požarevca. Stihove su citali Dragan Jovic i Ana Stojadinovic, dok su se za muzicki deo programa pobrinuli Slobodanka Milic iz Boževca i Pevacka grupa iz Velikog Crnica.

A.Maksimovic

JAVNO PREDUZECE DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE MALO CRNICE

HILJADE METARA NOVOG ASFALTA

Javno preduzece Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice nosilac je vecine investicija u ovoj Branicevskoj opštini. U njemu radi sedmoro ljudi, na celu sa v.d. direktora Momcilom Šipkom, a koji su vec u prvoj polovini tekuce godine finalizovali gotove sve poslove planirane za tekucu godinu.

Putna infrastuktura

Malocrnicka Direkcija uradila je skoro dvadeset hiljada metara puteva i iskoristila skoro trecinu opštinskog budžeta, kaže v.d direktora JP Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice, Momcilo Šipka:

-U oblasti putne privrede izgradeno je ukupno 10.530 metara asfatnih puteva i revitalizovano i rekonstruisano još 5.600 metara lokalnih puteva, što je ukupno 16.750 metara. Ovi su putevi izgradivani sredstvima Ministarstva za infrastrukturu. Iz tog programa smo dobili 31.898.000 dinara i još opštinskih sredstava 7.478.000, što ukupno iznosi 39.376.700 dinara. Iz NIP- a dobili smo sredstva u iznosu od 20.481.940 dinara i ucešce Opštine od 10.217.978 dinara, što je 30.699.918 dinara, istice v.d. direktora, Šipka i dodaje:

-Govoreci o materijalnim iznosima, radovi po prvoj investiciji Ministarstva za infrastrukturu iznose 30.875.094 dinara i iz Nacionalnog investicionog programa 17.013.014 dinara. Ovakvim izvršenjem, s obzirom na to da Direkcija održava ukupno 77 kilometara lokalnih puteva, odnosno, 44 kilometra asfaltnih puteva, mi smo izveli radove na više od pedeset posto naših puteva. Ukupan iznos svih izvedenih radova na izgradnji, pored pomenutih, je 78.031.558 dinara, utrošenih na održavanje puteva, krpljenje rupa, vertikalnu i horizontalnu signalizaciju, nasipanje bankina i slicno. Inace, ovakvom dinamikom, vec u naredne dve do tri godine pokrili bismo sve naše.

Vodovodni sistem

Direkcija za izgradnju održava i dva vodovodna sistema, jedan u Malom Crnicu, a drugi u naselju Boževac, s tim što je sada za te svrhe osnovano JKP “Cistoca” Malo Crnice.

-Inace, vodovodni sistem u Malom Crnicu pokriva u ovom trenutku dva naselja, Malo Crnice i Veliko Crnice, a u izradi je projekat kojim ce biti pokriveni i naselje Salakovac i industrijska zona, koja se gradi u neposrednoj blizini naselja Salakovac. U ovom trenutku, vodovodni sistem Boževac pokriva samo to naselje, sa perspektivom da pokrije još tri naselja: Kulu, Kobilje i Crljenac. S obzirom na to da je osnovano Komunalno preduzece u prespektivi je da se pomenuti poslovi u vezi sa vodovodnim sistemom povere tom preduzecu, kaže v.d. direktora Momcilo Šipka, ukazujuci i na aktivnosti Direkcije na ugovaranju izrade projekata za industrijsku zonu, sportske terene i slicno, vršeci i tehnicku pomoc svim ostalim službama u izradi projektne dokumentacije i realizaciji javnih nabavki kod ministarstava.

A.Maksimovic

NOVOOSNOVANO JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE "CISTOCA" MALO CRNICE

DOKAZALI SE RADOM

Javno komunalno preduzece “Cistoca” Malo Crnice skoro je osnovano i za sobom, za samo cetiri meseca postojanja i rada, vec beleži zapažene rezultate i zavodoljstvo žitelja malocrnicke opštine.

Na celu ovog preduzeca je v.d. direktora, Dragiša Marjanovic, koji istice: “Planovi su nam ambiciozni. Raspolažemo ogranicenim sredstvima, ali, uz izvorne prihode koje cemo da ostvarujemo, nadam se vec od septembra ove godine, svrstacemo se medu respektibilna javna preduzeca.”

Pune ruke posla

Komunalno preduzece, kao novoosnovano, još uvek je u fazi uredenja normativnih akata i adaptiranja prostorija za rad. Za sada upošljava cetvoro radnika, a znacajna ispomoc su i petorica vojnika na odluženju civilnog vojnog roka. Namera je v.d. direktora Marjanovica svakako da uposli još radnika, kao i da obezbedi potrebna sredstva za rad i mehanizaciju. Ipak, i bez tih neophodnih resursa, ostvareni su uocljivi rezulati:

-Komunalno preduzece je od osnivanja bilo angažovano na uredenju javnih i zelenih površina, uredenju grobalja, cišcenju lokalnih puteva, sanaciji divljih deponija u našoj opštini. Pored toga, u proteklom cetvoromesecnom periodu, posebno bih istakao izvodenje javnih radova na teritoriji naše opštine i gde je sa evidencije Zavoda za zapošljavanje bilo angažovano šezdesetak ljudi, na period od dva meseca. Radila se sanacija divljih deponija i uredenje lokalnih puteva i kanala. Taj projekat je i od strane nadležnih institucija bio ocenjen kao izuzetno uspešan, a neto vrednost zarada i materijalnih sredstava, koja su pri tom bila korišcena, iznosi oko 3 miliona dinara, s tim što je plate isplacivalo Ministarstvo, a doprinose lokalna samouprava, odnosno, JKP “Cistoca” Malo Crnice, kaže v.d. direktora Dragiša Marjanovic.

Do sopstvenih prihoda

JKP “Cistoca” Malo Crnice, za sada se u celini finansira iz opštinskog budžeta, ali ocekuju se odluka Opštinskog veca i SO Malo Crnice, koje ce omoguciti ovom preduzecu i sticanje sopstvenih prihoda.

-Time bismo uveli nadoknadu za održavanje zelenih površina i grobalja, eventualno i ekološke takse za neke zagadivace koji postoje u našoj opštini. A taj novac bismo iskoristili za upošljavanj veceg broja radnika i nabavku potrebne mehanizacije, istice Marjanovic i dodaje:

-Predstoje nam obimni poslovi u našoj opštini. To je rad na gasifikaciji, na proširenju vodovodne mreže, njenom održavanju i tu ce svakako, kao i u izgradnji kanalizacione mreže, Komunalno preduzece imati znacajnu ulogu, kao nosilac poslova. Mada, da bi sve to bilo uradeno potrebno nam je više para, koje uvek nedostaju, ali, upravo s tim ciljem, Komunalno preduzece konkurisace za srestva iz Naconalnog investicionog plana, i to, za nabavku mehanizacije i izvodenje projekata u vezi komunalne infrastrukture i zaštite životne sredine. Ukoliko sve bude bilo kako smo planirali, iduce godine cemo imati potrebnu mehanizaciju i radnu snagu.

A.Maksimovic

TURISTICKA ORGANIZACIJA MALO CRNICE

SEOSKI TURIZAM - PROIZVOD ZA BUDUCNOST

Turisticka organizacija opštine Malo Crnice intenzivno radi na podsticanju razvoja seoskog turizma u kojem vidi perspektivu ove branicevske opštine.

-Naše zalaganje za razvoj turizma, pre svega, sastoji se u okupljanju preduzetnika koji ostvaruju zainteresovanih za bavljenje turizmom i ulaganje u njega, zatim, radimo na njihovom predstavljanju na Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu i nastojimo da okupimo gradane koji su zainteresovani za bavljenje nekim od vidova seoskog turizma, istice v.d. direktora Turisticke organizacije Malo Crnice, Goran Stokic, ukazujuci i na stalne napore unutar TO u pravcu usavršavanja, strunog, kadrovskog i podjednako informatickom.

Obuka seoskih domacinstava

“Turisticka organizacija ce u narednom periodu raditi na razvoju agro- turizma, kao jednog od oblika seoskog turizma, kao i drugim oblicima turizma za koje postoji ili nastane potreba i interesovanje investitora i gradana. Inace, razvoj agro- turizma pokrenuce i druge delatnosti u naseljima, povecanje proizvodnje hrane, izradu suvenira i predmeta narodne radinosti i unapredenje usluga u restoranima i pekarama- istice v.d. direktora Goran Stokic i najavljuje edukaciju u samim seoskim domacinstvima:

-Pocinjemo sa edukacijama i obukama zainteresovanih domacinstava koja žele da se bave agro i seoskim turizmom, stvaranjem inforamacione mreže i unapredenjem saradnje izmedu preduzetnika koji pružaju usluge turistima ili gostima u tranzitu, u cilju bolje iskorišcenosti putnih pravaca koji prolaze kroz našu opštinu.

Buduce aktivnosti Turisticke organizacije realizovace se uz tehnicku podršku Asocijacije za razvoj opštine Malo Crnice, a zajednicki je cilj dovodenje investitora u turisticku infrastrukturu Opštine i definisanje TO kao resursne organizacije, koja ce pružati svu profesionalnu i strucnu, informaticku, informacionu i promotivnu pomoc, turistickim radnicima, domacinstivima i preduzetnicima u oblasti turizma- smatra Stokic i dodaje:

-Namera nam je i pronalaženje strateških partnera za razvoj postojecih turistickih atrakcija, koje treba da postanu atraktivne destinacije, poput manastira Zaova i prostora oko njega, Bradaca i manstira Sv. Petka u Smoljincu. Takode, potrebno je unaprediti postojece i izgraditi nove rekreativne sadržaje, kako uz popravku i održavanje sportskih terena u okviru osnovnih škola u naseljima, tako i izgradnjom novih pešackih i biciklistickih staza u destinacijama i naseljima.

Strucnost pre svega

U cilju što kvalitetnijeg rada Turisticka organizacija opštine Malo Crnice ima u planu angažovanje još mladih ljudi, volontera sa Nacionalne službe za zapošljavanje, koji ce osim znanja koje ce steci u TO, nakon obuke, biti u stanju da rade na projektima i njima konkurišu za sredstva ministarstava i stranih donatori, a na prvom mestu, Evropske unije- najavljuje v.d. direktora Goran Stokic, ukazujuci na znacaj edukacije osoblja, do koje drži ova Turisticka organizacija:

-Osoblje Turisticke organizacije prisustvovalo je edukativnim seminarima koje je organizovalo Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge Republike Srbije u Vrnjackoj Banji, pod nazivom “Organizovanje upravljanja turistickim destinacijama”, kao i seminaru “Edukacije u seoskom turizmu” na Zlatiboru. Osim pravilnog prezentovanja i dovodenja turista u opštinu Malo Crnice, potrebno je obuciti i osposobiti lokalne turisticke vodice, a velika pažnja se poklanja i edukaciji turistickih radnika na komunikaciji sa gostima, kao i pomoci seoskim domacinstvima da iskoriste svoja domacinstva kako bi mogli da zarade na kucnom pragu i zaposle clanove domacinstva.

Do jedinstvenog proizvoda Okruga

“Turisticka organizacija saraduje i sa ostalim ciniocima turisticke ponude iz oblasti kulture i sporta kako bi formirali turisticki proizvod Opštine, koji cemo prodavati u buducnosti. Saradnja sa turistickim organizacijama opština Branicevskog okruga doprinece formiranju turistickog proizvoda Okruga, kako bi u se buducnosti jedinstveno pojavili na turistickim tržištu naše zemlje, a u buducnosti na tržištima Evropske unije, Azije i Amerike- istice v.d. direktora Goran Stokic i dodaje:

-Seminar je podržan od Evropske unije i realizuje su u okviru projekta “Stvaranje uslova za obogacivanje turisticke ponude Homoljske regije”, koji se finansira u okviru programa “Susedska saradnja Srbija-Rumunija”. Projekat realizuju opštine Žagubica, Malo Crnice i Petrovac. Turisticka organizacija za slicne aktivnosti u buducnosti ce uvek koristiti sredstva donatora, sa što je moguce manjim utroškom sredstava gradana, stanovnika opštine Malo Crnice.

A.Maksimovic