Header

MR DEJAN SAVIC, POMOCNIK GRADONACELNIKA ZA ŽIVOTNU SREDINU GRADA I ODRŽIVI RAZVOJ POŽAREVCA:

PREDNOST REGIONALNOJ DEPONIJI I SARADNJI SA EPS-om

Odlukom Saše Valjarevica, gradonacelnika Požarevca od 14. jula Dejan Savic, magistar tehnickih nauka na funkciji je pomocnika gradonacelnika za pitanja unapredenja i zaštite životne sredine i održivog razvoja grada. Rec je o delokrugu rada koji podrazumeva pracenje kompletnog stanja životne sredine na teritoriji Požarevca, zatim aktivnu komunikaciju sa novoformiranim Ministarstvom za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, saradnju sa Republickim fondom za zaštitu životne sredine i koordinaciju izmedu Republickog i našeg, Opštinskog odnosno Gradskog ekološkog fonda. Znacajna je i planirana saradnja sa Privrednom komorom Srbije koje u prethodnom periodu nije bilo, naravno rec je o saradnji u domenu zaštite životne sredine i održivog razvoja. Cilj svih ovih kontakata je da sve što se dešava u Republici, a odnosi se na strategiju upravljanja životnom sredinom, bude poznato našoj lokalnoj samoupravi kako bi se blagovremeno reagovalo i ucestovalo na konkursima kojih je, zbog opštepoznate nepovoljne ekološke situacije u našoj zemlji, sve više u Srbiji.

- Drugi deo posla odnosi se na aktivnije delovanje Odeljenja za zaštitu životne sredine tako da bi, bez obzira na neke sužene ingerencije naših ekoloških inspektora, trebalo podstaci njihov rad u domenu ovlašcenja koja imaju na rešavanju ekoloških problema. Mi smo jedan od gradova koji je dosta ugrožen kada je životna sredina u pitanju, licno mislim da se poslednjih godina nije mnogo vodilo racuna o rešavanju ekoloških problema, osnivanjem Fonda 2005. godine krenuli smo nešto intenzivnije tako da danas imamo striktno odredene uslove za raspodelu sredstava koja se ubiraju i slivaju u naš budžet po osnovu ekoloških taksi. Ove godine je Fond za zaštitu životne sredine raspolagao sa oko 240 miliona dinara. U januaru je raspisan konkurs za raspodelu tih budžetskih sredstava, a vec u aprilu su potpisani svi ugovori o finansiranju odobrenih projekata. Veci deo sredstava iz budžeta vracen je Kostolcu kroz finansiranje projekata toplificiranja, istice mr Savic koji na naše pitanje koja su u ovom trenutku prioritetna pitanja angažovanja pomocnika gradonacelnika za životnu sredinu Požarevca i okoline odgovara:

- Ja bih izdvojio dva problema koja u narednom periodu moramo aktivno rešavati. Prvi je izgradnja regionalne deponije u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja komunalnim otpadom. Razgovori na tu temu vodeni svojevremeno izmedu Požarevca, Smedereva i Kovina urodili su plodom tako da je izmedu ovih opština potpisan ugovor o izgradnji jedne regionalne deponije cije ce sedište biti u Smederevu. Evropska agencija za rekonstrukciju uradila je Studiju izvodljivosti... Proteklih dana imali smo u Smederevu veoma žive razgovore na tu temu sa mogucim strateškim partnerima. Iz Republickog fonda zaštite životne sredine odobrena su nam i preneta 102 miliona, 50 miliona dinara je opština Požarevac dobila prošle godine iz NIP-a tako da ukupno za izgradnju regionalne deponije imamo oko 2 miliona evra pocetnih sredstava i sada je samo pitanje našeg strateškog opredeljenja šta cemo graditi, da li cemo praviti primarnu selekciju kod stanovništva ili ce se raditi neko postrojenje za reciklažu. U toku je proces pregovaranja sa mogucim strateškim partnerima u smislu odredivanja tehnoloških rešenja posle cega sledi tender... Drugi problem kojim cemo se intenzivnije baviti u narednom periodu tice se naše vece saradnje sa Privrednim društvom Termoelektrane i Kopovi Kostolac. Cinjenica je da su sela u okruženju kopova i elektrana dosta ugrožena, Elektroprivreda Srbije odnosno PD TEKO kao preduzece nije dovoljno ulagalo u zaštitu njihove životne sredine, a Požarevac finansijski ne može da izdrži kompletno ulaganje u Klenovnik, Cirikovac, Drmno, Stari Kostolac, veci deo sredstava smo preko postojeceg Fonda i kroz budžet namenski opredelili ali treba tome pristupiti sveobuhvatnije i ozbiljnije. Ukoliko se, na primer, desi realizacija procesa izmeštanja pepela na prostor bivšeg kopa Cirikovac, treba videti koja je to nova tehnologija primenljiva i šta bi meštani okolnih sela za uzvrat mogli dobiti, jer, ipak smo mi domacini jednom republickom preduzecu i ta naša saradnja mora da se podigne na jedan veci nivo.

Za brži ekološki razvoj jedne sredine od velike važnosti su ekološki strucnjaci. Požarevac ima tu povoljnost što su mu inženjeri ekologije takoreci na dohvat ruke, od pre nekoliko godina pri Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija postoji smer ekologija. Po recima Savica to je velika stvar, možda, smatra on, u nekoj doglednoj buducnosti treba uvesti i školovanje ekoloških tehnicara pri Srednjoj poljoprivrednoj školi pa da tako obezbedimo kadrove koji bi vec od 15 godine krenuli sa ekološkim radom.

S.E.

PREMA REZULTATIMA ISPITIVANJA KVALITETA VODE ZA KUPANJE U POŽAREVCU I OKOLINI

NA “TOPOLJARU” RIZICNO, NA SREBRNOM JEZERU BEZBEDNO

U sparnim letnjim danima veliki broj naših gradana spas od vreline pokušava da pronade na prirodnim kupalištima ili u vodama bazena. Da to rashladivanje može da bude i rizicno potvrduju rezultati poslednje analize kvaliteta vode na kostolackoj plaži “Topoljar”. Zahtev za analizu podnela je Gradska mesna zajednica, a ispitivanje je izvršeno 23. jula. Uzorkovana je voda sa dve lokacije, kod pumpe i kod splava. Prema dobijenim rezultatima voda na tim mestima nije bakteriološki ispravna za kupanje i rekreaciju, odnosno, nije u skladu sa kriterijumima druge klase površinskih voda zbog cega se preporucuje zaobilaženje plaže “Topoljar”. Oni koji tu preporuku ne poštuju ugrožavaju svoje zdravlje u smislu da rizikuju do dode do pojave infekcija kože i sluzokože pa i do ozbiljnijih promena sluzokože digestivnog trakta u vidu proliva i povracanja. Posebno su kupanjem u ovoj vodi ugrožena lica koja su vec pod nekom terapijom odnosno imaju neka hronicna oboljenja.

Za razliku od plaže “Topoljar”, kupališna zona Srebrnog jezera, prema rezultatima kontrole kvaliteta obavljene 30. jula, bakteriološki je ispravna, uz obaveznu preporuku strucnjaka da se po izlasku iz vode kupaci istuširaju, jer je rec o vodi veštackog jezera u kome dolazi do podizanja odredenih kolicina mulja koji se zadržava na koži.

Istovremeno sa kontrolom vode prirodnih kupališta, Zavod za javno zdravlje Požarevac kontroliše i vodu u bazenima. I veliki i mali bazen u Požarevcu kao i bazen u Zabeli (kontrola obavljena 18. jula) potpuno su bezbedni, voda u njima ispravna je za kupanje i rekreaciju.

S.E.

GANIP U BURGASU

Gradski ansambl narodnih igara i pesama Centra za kulturu Požarevac, od 10. do 16. avgusta 2008. godine ucestvuje na 36. Internacionalnom Folklornom festivalu u BURGASU - Republika BUGARSKA. Na put krece 38 umetnika-clanova GANIP-a koji ce reprezentovati srpsku narodnu baštinu.

Umetnicki direktor Branislav Tošic

Program festivala ukljucuje:

- Festivalsku paradu,

- Formalne sastanke sa vodama opštine Burgas i predstavnicima Organizacionog komiteta,

- Oficijelno otvaranje festivala,

- Koncerte na bini Letnjeg teatra Burgasa i na otvorenim binama u gradu i njegovom regionu,

- Medunarodni simpozijum u folkloru, i

- Gala nastup ucesnika na festivalu.

GRADSKI CELNICI OBIŠLI GRADILIŠTA

ZBOG KVALITETA POJACAN NADZOR

Rukovodstvo Grada i predstavnici ‘Direkcije za izgradnju” obišli su protekle nedelje lokacije na kojima se izvode radovi na asfaltiranju, poplocava-nju trotoara ili uvodenju kanalizacije.

Sve investicije u Požarevcu finansiraju se iz budžeta a Direkcija za izgradnju je servis Grada, koji treba da što kvalitetnije i efikasnije izvede svoj plan i program, rekao je gradonacelnik Saša Valjarevic i dodao da ako u oktobru bude rebalansa budžeta, postoji mogucnost rešavanja i drugih komunalnih problema.

Asfalt i kanalizacija u Gornjoj Mali

U Gornjoj Mali asfaltirane su dve ulice , Aleksandra Ivanovica i Zajecarska a najavljeno je asfaltiranje još jedne.

Ulica Aleksandra Ivanovica dugacka je 485 metara a vrednost ugovorenih radova je 3, 7 miliona dinara. Radove izvodi SR “Neimar put” Salakovac. Zajecarska ulica dužine je 270 metara a asfalt ce biti postavljen u širini od cetiri metra jer je rec o uskoj ulici. Vrednost radova je 1,3 miliona dinara a izvodac “Srmeks” iz Petrovca. Iako je planirano da ova ulica bude završena za osam dana radovi ce trajati nešto duže jer ce se asfaltirati dodatnih osamdeset metara, do ulice Vukice Stankovic, kako asfalt u ovom delu bio kompletan.

U istoj Mesnoj zajednici u toku su radovi na fekalnoj kanalizaciji u ulici Brace Baruh u vrednosti od 2,4 miliona dinara. Dužina ugovorene mreže je 255 metara a izvodac radova “Hidrogradnja i erozija” Požarevac, stepen gotovosti izvedenih radova 50 dok se završetak ocekuje za nedelju dana. Predstavnici “Hidrogradnje” istakli su da su radovi na ovom mestu zahtevni zbog nedovoljne širine pomenute ulice te su i troškovi povecani.

Centar po istoj šemi

Obilazak centra grada poceo je od Svetosavske gde su novim materijalima poplocani trotoari.

Radovi na poplocavanju u Svetosavskoj ulici koštali su dva miliona dinara a za završetak Kosovske, gde ce oko spomenika vojniku biti ureden mali gradski trg, bice potrebna ista suma.

U Jug Bogdanovoj i ulici Kneza Lazara takode su izvodeni radovi na izradi trotoara i presvlacenju asfaltom. S obzirom da se tokom leta za saobracaj zatvara centar grada koji se zatim preusmerava na ove ulice koje su rekonstruisane. Istovremeno, izvršeno je i proširenje Jug Bogdanove ulice, te postoji mogucnost da ona bude dvosmerna.

- Dogovorili smo se da malo izmenimo izgled i primenimo novu tehnologiju, asfalt u boji. Staze od betona veoma brzo propadaju, troši se više sredstava, te je bolje u startu uložiti malo više a dobiti trajnije rešenje, objasnio je gradonacelnik.

Ovakve trotoare moguce je raditi samo tamo gde nema podzemnih instalacija, zbog eventualnih intervencija, a razlicite boje asfalta bice primenjene na trotoarima u nekoliko centralnih gradskih ulica, najavljuju u Direkciji.

Gradonacelnik Požarevca istakao je da je od svih izvodaca zahtevan visok kvalitet radova i pojaca nadzor od strane JP “Direkcije za izgradnju”.

Nastavak radova na obilaznici

Poslednja tacka obilaska bila je obilaznica ka Kostolcu a investicije u Kostolcu i selima clanovi gradske uprave obici ce u narednom priodu.

- Obilaznica, kapitalna investicija, zapoceta je još 2006. godine a lokalna samouprava je obezbedila i izvršila radove u vrednosti od 105 miliona dinara, koliko smo i bili u obavezi prema ugovoru koji je sklopljen sa “Putevima Srbije” . Nedavno smo prisustvovali sastanku sa ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjicem gde smo istakli da su “Putevi Srbije” prekinuli radove iako imaju obavezu da za 220 miliona izvedu radove na obilaznici. Ocekujemo da ovih dana direktor “Puteva Srbije” obide ovu lokaciju i naloži nastavak radova koji su vrlo bitni zbog povezivanja grada i zaštite životne sredine, jer je dogovoreno da se nakon njenog završetka rekonstruiše put Požarevac-Kostolac, što je obaveza Elektroprivrede Srbije i Ministarstva za infrastrukturu, rekao je Gradonacelnik i zakljucio da je Direkcija za izgradnju ozbiljno krenula sa izvodenjem radova po ovogodišnjem planu i programu .

- Ostalo je da se još jedan deo završi iz Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj. Iskoristicemo sezonu i u zavisnosti od toga da li ce biti rebalansa, eventualno, ove godine “prebacimo”plan i program Direkcije. S obzirom na dobijanje statusa grada, budžet ce naredne godine biti još veci te cemo još ambicioznije krenuti u kapitalne investicije, što smo gradanima i obecali, istakao je gradonacelnik Požarevca Saša Valja-revic.

T.R.S.

NA DUNAVU KOD GOLUPCA ODRŽANO PRVENSTVO DRŽAVE U JEDRENJU NA VODI ZA KLASU M-550

BELA JEDRA NA DUNAVU

GOLUBAC. - U organizaciji Jedrilicarskog saveza Srbije, Brodarskog kluba ,,Metalac’’ Smederevo i opštine Golubac, u ovom gradu na Dunavu održano je prvenstvo države u jedrenju na vodi, a otvoren je i kamp za najperspektivijije jedrilicare u Srbiji. Vec 30 godina Golubac je stecište sportova na vodi. Izgradnjom Jedrilicarskog centra stvoreni su uslovi da ovaj kraj postane Centar sportova u Srbiji, a i u Evropi. širina Dunava, povoljni vetrovi i najšire regatno polje na ovoj medunarodnoj reci su preduslovi da jedrenje postane sport broj jedan na vodi. Ove godine takmicari su imali vetra i održali 9 planiranih trka u klasi “Mikrotoner”-odnosno “EM-550”.

- Opština Golubac ce i dalje ulagati u razvoj turizma a time doprineti stvaranju još boljih uslova za jedrilicarski sport u ovom gradu na Dunavu koji raspolaže svim bitnim uslovima da postane jedan od znacajnijih centara sportova na vodi u Srbiji,pa i u svetu. Ovo su jedni od lepših dana za Golubac i golubacku privredu. Ucinicemo sve da to bude u neko dogledno vreme i kreativnije i mnogo bolje,rekao je predseednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic, otvarajuci ovaj šampionat u jedrenju na vodi za klasu ,,M-550’’.

- Okupilo se preko 30 jedrilica iz svih jedrlicarskih klubova sa teritorije Srbije,ima ukupno oko 100 takmicara. Nakon ovog državnog prvenstva ovde u Golupcu održace se tradicionalni kamp perspektivnih mladih sportista i pripreme reprezentacije Srbije za ucešce na predstojecim Balkanskim igrama u Rumuniji, a održace se i državno prvenstvo i KUP Golupca za sve olimpijske klase,posle toga selimo se u Donji Milanovac na medunarodni KUP Ðerdapa,kaže generalni sekretar Jedrlicarskog saveza Srbije, Miodrag Šebek.

Održavanjem 9 regata i urucenjem priznanja najboljim takmicarima u nedelju popodne u Golupcu je završen ovogodišnji šampionat Srbije u jedrenju za klasu ,,M-550’’.

Prvo mesto osvojila je posada Kanacki-Mitrovic-Kanacki iz J.K. ,,Zemun’’ iz Zemuna,ispred cetvoroclane porodice-Tošic iz J.K.’’Gemaks’’ i posade Volarevic-Tešic-Brdaric iz J.K.Zemun. Zatvarajuci ovaj šampionat u Golupcu i dodelom pehara prvoplasiranoj posadi iz Jedricarskog kluba Zemun,zamenik predsednika opštine Golubac Slobodan Miloševic je naglasio da mu je drago što su takmicari imali dobar vetar i što je prvenstvo proteklo u takmicarskom i sportskom duhu,a ova podunavska opština ce nastojati da pomogne koš više u razvoju ovog sporta na vodi,po kome je Golubac postao znacajna turisticka destinacija u ovom delu Srbije.

LJ. Nastasijevic

SLIKA I PRILIKA

DIKA NAŠA DEMOKRATSKA

Nekada jedna od najlepših i najuredenijih plaža na obali Dunava, požeženska plaža “Kod Danka”, sada izgleda ovako. Svaki komentar je suvišan, jer slika govori mnogo više od reci. Samo bi gradske vlasti trebalo da se zapitaju, da li u demokratiju spada i višemesecno “cuvanje” pokvarenih brodova i bacanje otpada na sve strane. Cudo je ta demokratija….

Snežana Radulovic - Kostic

VESLACI IZ 9 ZEMALJA EVROPE I SVETA BORAVILI U DOBRI KOD GOLUPCA

VESLACI HRABROG SRCA

- Opština,Turisticka organizacija i meštani Dobre bili su domacini ucesnicima 53. Medunarodne, “Dunavske regate” l Oko 130 ucesnika za 61 dan prevalice put od Ingolštata u Nemackoj do Silistre u Bugarskoj u dužini od 2.080 kilometara

GOLUBAC.- Na putu dugom 2.080 kilometara,od Ingolštata u Nemackoj do Silistre u Bugarskoj,nakon 40 dana putovanja,ucesnici 53. tradicionalne “Dunavske regate” izvukli su proteklog vikenda camce na travnati teren mesnog Fudbalskog kluba u Dobri kod Golupca. Kiša i lošije vreme proredili su regetaše,kojih ove godine ima blizu 130 iz Nemacke,Austrije,Bugarske,SAD,Holandije,Slovacke,Srbijei drugih zemalja,ukupno 9 iz Evrope i sveta.

Na regati mogu da ucestvuju svi,bez obzira na pol i godine. Dovoljno je samo da znaju da veslaju i da imaju kanu ili kajak. Vecina njih je u poznim godinama ali mladog i hrabrog duha,koji kažu da ovako upoznaju Dunav i gradove duž njegovog toka. Vecina ovogodišnjim kanuista je iz Nemacke i ovo im nije prva avantura.I ove godine iskoristili su priliku da obidu mesta u kojima kampuju. Do veceri su se odmarali,družili sa meštanima Dobre i obišli znamenitosti ovog podunavskog sela. Bili su oduševljeni srpskim gostoprinstvom i hranom.

Rukovodstvo opštine Golubac na celu sa predsednikom opštine dr Nebojšom Mijovicem, Turisticka organizacija Golubac i meštani Dobre priredili su srdacan docek i veceru sa svinjskom pecenicom. Poželevši im dobrodošlicu i prijatan boravak u ovom mestu,predsednik opštine dr Nebojša Mijovic je goste upoznao o lepotama ovog kraja,kao i Ðerdapske klisure,jedne od najlepših klisura sveta.

-Dunav kojim ste došli do nas davno je prestao da bude reka koja razdvaja ljude,sada je to reka koja povezuje naše države i kulture. Današnje druženje je prilika da se bolje upoznamo,da sklopimo nova prijateljstva i otvorimo vrata za jednu bolju i dugu saradnju. Nadam se da ce nas biti još u vecem broju naredne godine,rekao je dr Nebojša Mijovic.

- Prvi put od ove godine opština Golubac imace svoju prvu troclanu posadu u regati. To su tri naša momka,studenti na DIF-u u Nišu i ovo ce im biti prakticna obuka. Želim da ih lepo primite i da im pomognete da imaju bezbedno putovanje Dunavom,rekao je na svecanosti u Dobri,savetnik predsednika opštine Golubac, LJubiša Mišic.

Veslaci kažu da je najteža deonica kroz našu zemlju upravo od Novog Sada do Dobre. Dnevno se vesla po pet do deset sati,zavisi od vremena. Regata je rekreativnog tipa i nije važno ko ce prvi da stigne do odredišta, a za ovo dvomesecno druženje na najdužoj trasi na svetu ipak treba imati srca. Fidrih Mashol bio je najstariji ucesnik regate sa 75. godina, a najmladi je jedan trogodišnjak u pratnji mame i tate. Regatu su 1956.pokrenule Madarska i Cehoslovacka, a posle su im se pridružile i druge podunavske zemlje.

Grupa zaljubljenika u Dunav nastavila je svoj put ka Bugarskoj. Kroz Srbiju ce preveslati 588 kilometara tokom petnaest dana. Pri polasku iz Dobre ucesnici regate izjavili su da je docek bio za pamcenje i da nose veoma lepe utiske iz ovog kraja naše zemlje.

LJ.Nastasijevic

IZLOŽBA RADOVA UMETNIKA IZ DIJASPORE

UMETNICKA DELA ŠIROM GRADA

Tokom jula i avgusta u Požarevcu je boravilo 20 umetnika iz inostranstva i Srbije u okviru projekta “Intervencije umetnošcu - povratak gastarbajtera”. Na predavanjima koja su organizovana tokom prve nedelje umetnici su se upoznali sa aktuelnom situacijom i ekonomskim kretanjima. Umetnicka dela stvarana su u okviru radionica koje su ukljucivale i komunikaciju sa gradanima.

Nedelja ja bila završni dan, krunisan izložbama radova iz više umetnickih oblasti, od filmovanih i video zapisa, preko skulptura, instalacija i decjih crteža, a sve ovo gradani su mogli da vide na nekoliko mesta u gradu, u Muzeju, ispred Centra za kulturu, u centru grada, Galeriji, na autobuskoj stanici.

Nosilac projekta je KUD Art Klub Kucevo u saradnji sa Centrom za kulturu Požarevac, Biroom Beograd i organizacijom Neokom iz Beca. Donatori projekta bila je Evropska kulturna fondacija, Ministarstvo za dijasporu i opština Požarevac.

L.L.

U KOSTOLCU OBELEŽEN 6. AVGUST, DAN RUDARA SRBIJE I DAN PD „TE - KO KOSTOLAC”

POCETAK OSTVARENJA VIZIJE

- Vizija razvoja - 12 miliona tona uglja

- Peti BTO sistem pri kraju

lNagrade najboljim radnicima

Program obeležavanja, 6. avgusta, Dana rudara Srbije i Dana Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, poceo je u sredu promenadnim koncertom duvackog orkestra ulicama Kostolca. Nakon toga, po vec ustaljenoj tradiciji, položeni su venci na Spomen obeležju rudarima u Starom Kostolcu. Prigodan govor je održao penzioner, LJubiša Marjanovic, koji je istakao da su prvi rudari, radeci težak posao, postavili temelje današnjeg preduzeca, a ujedno i stvorili bolje uslove za život i rad kasnijih generacija.

Povodom Dana Privrednog društva u Pozorišnoj sali kostolackog Doma kulture organizovana je i svecana akademija. U Ugljenom basenu „Kostolac”, ciji je jedan od sledbenika i PD „TE - KO Kostolac”, više od trinaest decenija, ispisuje se istorija rudarenja u ovom kraju, a 1947. godine, puštanjem u pogon prve termoelektrane „Mali Kostolac”, zvanicno je zapoceta i proizvodnja struje u gradu na Dunavu.

- U Kostolcu se 6. avgust posebno obeležava, zato što je pre svega prvo kopanje uglja u modernoj Srbiji pocelo baš ovde 1870. godine. Po mnogo cemu Kostolac je prednjacio u rudarstvu i mi se nadamo da cemo tako biti i u narednom periodu, rekao je Dragan Živkovic, direktor PD „TE - KO Kostolac” obracajuci se prisutnim gostima. Od formiranja 2006. godine do danas, PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac” konstantno napreduje. U sva tri proizvodna segmenta uspeli smo da protekle godine napravimo istorijski rezultat. PD „TE - KO Kostolac” je proizvelo pet milijardi kilovat - casova elektricne energije, iskopano je preko sedam miliona tona uglja i 30 miliona kubika otkrivke. To nije bilo lako ostvariti, ali je to tek pola puta od onoga što je naša vizija.

- Medutim, za nas je mnogo znacajnija stvar ono šta ce biti. O tome imamo realnu viziju koja se proteže u narednih 40 - 50 godina. Naša vizija je dostizanje devet, a zatim i 12 miliona tona uglja godišnje. Ona postaje realnost, a to su planske velicine u koje mi polako ulazimo u srednjorocnom planu i programu razvoja EPS-a do 2015. godine. Montaža Petog BTO sistema je pri kraju i trebalo bi da pocne sa radom vec pocetkom sledece godine. Stanice na kopu „Drmno” trebalo bi da nam omoguce da vec krajem ove i pocetkom naredne godine dodemo do proizvodnje od osam miliona tona uglja godišnje. Ogromna su ulaganja u protekle dve godine i samo u rudarskom delu iznosila su preko sto miliona evra. Moramo biti zahvalni Upravnom odboru i rukovodstvu EPS-a kao i Vladi Republike Srbije koja je prepoznala i imala sluha za naše potrebe i naš razvoj. Važna stavka u našoj viziji su termoelektrane i izgradnja treceg bloka u Termoelektrani „Kostolac B”, koji je takode obuhvacen srednjorocnim planom razvoja EPS-a. To ne bi bilo moguce da nismo došli nadomak ostvarenja prvog rezultata, a to je proizvodnja od devet, a nešto kasnije i od 12 miliona tona uglja godišnje.

- Našu viziju cemo ostvariti sa ljudima koji su u protekle dve i po godine pokazali dve veoma važne osobine - ozbiljnost u poslu i znanje. Moram da se zahvalim na dosadašnjem radu i cestitam praznik svim radnicima. Mnogi od njih su u protekloj godini pri veoma teškim uslovima, na ekstremno visokim temperaturama prošlog leta koje su na kopovima dostizale i do 60 stepeni, kao i na velikoj zimskoj hladnoci, uspeli da ostvare proizvodnju. Mislim da su ti ljudi zaslužili svako priznanje, istakao je na kraju Dragan Živkovic zahvaljujuci zaposlenima, sindikatu, izvodacima raova angažovanim u Kostolcu, a narocito rukovodstvu koje je uspelo da PD „TE - KO Kostolac” dovede do jedne ovakve vizije.

Povodom Dana Privrednog društva najuspešnijim radnicima dodeljene su i tri Povelje sa plaketom „Najbolji radnik”. Ova priznanja za 2008. godinu dobili su elektrotehnicar Dragan Nikolic, glavni poslovoda održavanja tracnih transportera na Površinskom kopu „Drmno”, mr Dragan Josipovic, projekt inženjer u Direkciji za unapredenje proizvodnje i diplomirani inženjer mašinstva Snežana Stefanovic, rukovodilac Sektora za informacioni sistem.

U PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac”, 6. avgusta se dodeljuju i prigodne nagrade radnicima koji su u periodu izmedu dva praznika završili svoj radni vek, a ove godine je to bilo 13 penzionera. Prigodne poklone obezbedilo je poslovodstvo kostolackog Privrednog društva. Na kraju svecanosti gostima se predstavio folklorni ansambl Kulturno - umetnickog društva „Kostolac” sa delom programa iz svog bogatog repretoara.

D. Radojkovic

P. Životic