Header

U SVIM OSNOVNIM ŠKOLAMA SRBIJE ZA PRVAKE

BESPLATNE KNJIGE DO 15. AVGUSTA

slika

Projekat besplatnih udžbenika za oko 80.000 daka - prvaka u Srbiji ostvaruje se nesmetano. Žarko Obradovic, ministar prosvete u Vladi Republike Srbije najavio je da ce kompleti besplatnih udžbenika na adrese svih 1.100 osnovnih škola biti dostavljeni do 15. avgusta. Obradovic je takode podsetio da je za realizaciju ovog projekta deo novca u iznosu od 120 miliona dinara obezbeden u budžetu Srbije, a deo obaveza preuzeli su Izvršno vece Vojvodine i Grad Beograd. Projekat podržavaju i gradonacelnici Cacka i Jagodine. Približna vrednost jednog kompleta je oko 3.400 dinara.

Ideju o besplatnim udžbenicima dacima koja se ostvaruje prvi je promovisao profesor Dragoljub Micunovic. Inace, država planira da besplatne udžbenike jednoga dana obezbedi za svih 900.000 ucenika osnovnih i srednjih škola, ali kako je u pitanju projekat za ciju je realizaciju potrebno dosta para, on ce se sprovoditi postepeno. Naredne godine, kako najavljuju iz Ministarstva prosvete, besplatne udžbenike dobice ucenici drugog razreda.

R.N.

PASOŠ NIJE ZA SPAVALICE

PETLOVI MORI POJE….

Ako jeste istina da ce nam vize biti ukinute pocetkom naredne godine, a pošto se svojski trude da nas ubede u to, a mi volimo da verujemo, onda nam hitno valja pribavljati novu putnu ispravu. Od oktobra se možemo pozdraviti sa starim pasošima zauvek, a za prelazak državne granice na bilo kom mestu, naravno misli se na legalan prelazak, neophodan ce biti nov, ili još jedan u nizu novih. Što se mora nije teško. Teško možda nije, ali da nije komplikovano, to se ne može reci. Naravno, ništa novo za nas, navikle na torturu državne birokratije, ništo što se ne da rešiti dugotrajnim cekanjem u redu, šetanjem od šaltera do šaltera, popunjavanjem obrazaca i placenjem taksi. Neophodni su, kao i uvek izvod iz maticne knjige rodenih, uverenje o državljanstvu, a u osetljivim slucajevima još po koji papir. Izvod i uverenje. Dve kljucne reci u domacoj administraciji i da živim još 200 godina nece mi niko objasniti zašto svaki put moram iznova da dokazujem da sam se rodila i da sam državljanin one zemlje ciji mi pasoš treba. Verovatno postoji logicno objašnjenje, jer možda posle šest meseci više ne važi podatak da se neko uopšte rodio, a kamoli da se rodio tu i tu. Dakle, svakih šest meseci, daleko bilo, ako ti treba nekakav nov dokument, moraš da dokažeš da se jesi rodio i to tacno onde gde si se rodio. Možda se to u meduvremenu promenilo, pa nisi roden u Požarevcu, ili gde god, nego u Rejkjeviku ili Tirani. Isto važi i za državljanstvo, nema veze što si ti bio državljanin FNRJ, pa SFRJ, pa SRJ, pa SCG, pa SRB(ije) i to dokazivao više puta, ne, sada si možda naprasno postao državljanin Gvineje Bisao, Džibutija ili Solomonskih ostrva, iako ti je i za tu promenu negde nekako bilo neophodno posedovanje izvoda iz m.k. rodenih i uverenje o državljanstvu. (Pri tome se uverenje za godišta od H do Dž dobijaju u zgradi opštine na maticnom, a od Ð do Š u uslužnom centru, pa ako imate i dete/decu, spremite se na to da za isti papir morate na dva mesta. Plus, košta 500 dindži). Saberite sami. Nešto mislim, era je kompjuterizacije, podaci i informacije postale su suvo zlato, zašto onda jednom za svagda ne upišu ko se gde rodio i kada, pa kad im treba podatak, pritisnu Enter pored imena i dobiju ama baš sve, od boje ociju do broja cipela. Cemu ce uopšte služiti hologramski, logaritamski i virtualni pasoši, a bogme i licne karte, ako ce svaki put da mi traže izvod i uverenje da sam ja ja, a da ja nisam neko drugi ko se možda nije ni rodio, niti je stekao cast da bude državljanin svoje domovine? Kao da neko stalno sumnja u nas. A kako bi bilo da mi stalno sumnjamo u njih?

Elem, ne mogu to da shvatim i tacka. A niko me i ne pita. Nego da se vratim pasošu. Da bi se, dakle, izbegle gužve i dalji nesporazumi stranaka sa državnim službenicima, osmišljeni su brojevi s pomocu kojih sticete pravo kandidata za aplikanta za eventualno posedovanje putne isprave. Potrebno je samo da ustanete oko tri izjutra i stanete u red za taj broj. Sad, kažu neki da je to pomalo ponižavajuce, jer bilo je slucajeva, da oni koji nisu ranoranioci odu u pet ujutru, a ispostavi se na kraju da za njih brojeva nema, pa su se neki drugi dosetili da uzmu više brojeva, te da ih za razumnu novcanu nadoknadu ustupaju onima koji ne mogu da se dignu na vreme. No, nije ni narodna milicija mutava, na vreme je stala na put ovakvom ilegalnom nacinu bogacenja, te tako sada možete samo licno da stojite u redu za svoj broj. Veoma je jednostavno, nacrtate se pre prvih petlova i cekate. Ako se bojite da ne možete da ustanete, postoji nacin da se i to reši – nemojte ni da ležete. Onoliki ljudi su to ucinili pre vas, pa što ne biste i vi. Jedni ponesu stolicice na rasklapanje, drugi sendvice, vodu, cak je bilo ideja i o kampovanju, ali malo je nezgodno, centar grada, park. Možete u tom istom parku malko da zadremate na klupi, da šetate, samo nemojte da ležete…. A kad se docepate broja, nakrivite kapu, jer posle sve ide kao po loju. Tamo vas slikaju, (uzmu otiske svih 20 prstiju, bris iz grla, 100mll krvi, snimak rožnjace, uzorak DNK … šalim se, alo…bezbolno je…osim savijanja repa…) zavedu, uvedu i posle desetak dana uruce vam svecano pasoš ispod cekica. Preostaje ti samo da sedneš u prevozno sredstvo po želji i mogucnostima i otperjaš van.

A ako stvarno ukinu vize, pitam se koliko ce nas da se vrati?

Lela Likar

NEZADOVOLJSTVO ZADRUGA POSLE KAMPANJE OTKUPA PŠENICE

NISKA CENA PŠENICE

slika

Zemljoradnicke zadruge u Branicevskom i Podunavskom okrugu aktivno su se ukljucile u kampanju otkupa pšenice.

Slobodna novcana sredstva i skladišni prostor su ogranicavajuci faktor, ali i pored toga pojedine zadruge preuzele su " žuto zlato" od svojih kooperanata kao u najboljim godinama zadrugarstva.

Samo zadruge u Klenju, Golupcu, Simicevu, Mihajlovcu, Lugavcini i Požarevcu otkupile su preko hiljadu petsto vagona pšenice.

Zadruge izražavaju nezadovoljstvo zbog niske cene pšenice koja nije dovoljna da pokrije ni proizvodne troškove.

R.N.

GRADSKO VECE POŽAREVCA O KONSOLIDACIJI TREZORA, IZVRŠENJU BUDŽETA, VODOIZVORIŠTU “LOVAC”, CIŠCENJU GRADA I REŽIMU SAOBRACAJA

U BUDŽETU BEZ IZNENAÐENJA

- I pored manjih prihoda zbog umanjenih transfernih sredstava iz Republike, Gradska vlada ocenila da su budžetska kretanja u proteklih šest meseci ove godine -dobra

- Narednih meseci ocekuje se porast investicione aktivnosti obzirom da su u Direkciji završene javne nabavke, a fondovi okoncali svoj deo poslova nakon kojih predstoji povlacenje i trošenje odobrenih para

Poslednja sednica Gradskog veca Požarevca održana prošlog petka, zbog obilja pitanja važnih za funkcionisanje lokalne samouprave potrajala je više od tri sata. Kako je po njenom završetku obavestio novinare gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, na sednici se u prvom redu raspravljalo o konsolidaciji trezora Grada i izvršenju budžeta u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine. Po njegovim recima prihodna strana budžeta je dobra i pored cinjenice da ce u ovoj godini ukupni prihodi biti manji za oko 180 do 200 miliona dinara zbog smanjenja transfera iz Republike. Prihodi ce takode biti manji i za deo sredstava vracenih Opštini Vranje a koja su greškom uplacena Požarevcu.

- Zadovoljni smo i kretanjima u sferi rashoda budžetskih sredstava sem u delu investicija koje su usporene, za prvih šest meseci njihovo izvršenje je samo 12 , a prošle godine je bilo 23 odsto što znaci da ni tada to nije bilo izuzetno dobro. Obzirom da smo uspešno okoncali javne nabavke u Direkciji i da su fondovi završili svoj deo posla, ja se nadam da cemo do kraja ove godine potrošiti novac namenjen investicijama, obavestio je novinare gradonacelnik.

Na dnevnom redu Veca jedno od znacajnijih pitanja bilo je i ono koje se odnosilo na snabdevanje naselja Drmno, Stari Kostolac i Klenovnik pijacom vodom iz vodoizvorišta “Lovac”.

- Planirani kapaciteti ovog ivorišta su 60 do 70 metara vode u sekundi a trenutne isporuke su duplo vece u odnosu na projektovane kolicine, krecu se izmedu 120 i 140 metara što može da ugrozi vodosnabdevanje žitelja ova tri naselja u smislu pojavljivanja nitrata i nitrita. “Vodovod i kanalizacija” je pre mesec i po dana uputila zahtev lokalnoj samoupravi i PD “TE KO Kostolac” da se reši to pitanje. Na ovoj sednici Veca dogovorili smo da se naredne nedelje održi hitan sastanak predstavnika “Vodovoda i kanalizacije”, lokalne samouprave i Privrednog društva na kome bi se predložilo privremeno rešenje dok ovaj problem ne rešimo trajno i konacno. O konacnom rešenju raspravljacemo u radnoj grupi koju cemo formirati i u kojoj ce se nalaziti i predstavnici zainteresovanih naselja. Sa novim direktorom PD TE KO Kostolac saglasili smo se da je pitanje vode ovih sela urgentno, objasnio je Milosavljevic.

O ideji da Požarevljani dobiju zatvorenu i uredenu pešacku zonu u centru grada, u sadašnjoj Tabacnici, clanovi Veca saglasni su da je u pitanju lepa zamisao ali da ona pretpostavlja niz prethodnih radnji mecu kojima je i izrada jedne studije o mogucnostima preusmeravanja saobracaja iz Tabacke caršije u ulice koje su paralelne sa njom.

- Rec je o poduhvatu koji bi mnogo koštao, videcemo koliko kada izradimo projekat. Mi smo za sada dali saglasnost da se ude u proceduru revizije saobracajne studije i da se urgentno pristupi regulacionom planu ulica Sideliceve, Nemanjine, Jug Bogdanove i Lole Ribara. Ne možemo samo sagledavati pešacke zone a nemati u vidu saobracaj u gradu jer je to vezana prica, kaže gradonacelnik koji je na Konferenciji objasnio i to zašto se podrucje grada ne zaprašuje od komaraca. Istina je da je uprava obezbedila novac za taj posao i potpisala ugovor sa izvodacem - EKO SANOM koji je jedno zaprašivanje obavio u maju, a drugo, najavljivano najkasnije do 8. avgusta, izostalo je zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Milosavljevic je objasnio da je Požarevac bio jedan od prvih gradova koji je ove godine zaprašivan zbog komaraca, ali da su velike kiše nakon toga pogodovale ovim insektima pa se potreba za drugim zaprašivanjem pojavila mnogo pre nego što je prvobitno planirano. To što je 8. avgust kao krajnji rok za drugo zaprašivanje prošao ne znaci da je obaveza za tim prestala, Cim vremenski uslovi dozvole zaprašivanje ce biti izvedeno, obecao je gradonacelnik. Pored borbe s komarcima, Požarevljanima predstoji i bitka s glodarima, odnosno pacovima i miševima koji su se, prema prijavama jednog broja gradana, pojavili u velikom broju u pojedinim delovima grada. Budžet samouprave prihvatio je obavezu da u ovoj godini za deratizaciju izdvoji tri i po miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede saglasilo se da obezbedi mamke. Samouprava je svoju obavezu izvršila, Ministarstvo poljoprivrede, nije i po svoj prilici nece, i tu nastaje problem jer 3,5 miliona dinara nije dovoljno za ovaj posao. U rešenje ovog problema zatražena je pomoc nacelnika Branicevskog okruga.

U vezi ovogodišnje akcije cišcenja grada Milosavljevic je rekao da ukupno nije koštala mnogo, da je ocišceno sve što je planirano, ali da se radilo obazrivo kako sanacija divljih deponija ne bi ugrozila opstanak legalnog smetlišta koje je na ivici iskorišcenosti. Radi se na pronalaženju nacina za njegovu sanaciju, u toku su pregovori sa Smederevom da se ude u zajednicku realizaciju i pronade strateški partner za izgradnju regionalne deponije u gradu na Dunavu. Uporedo sa ovom regionalnom sagledava se i lokalna strategija koja podrazumeva izgradnju spalionice. Za konacno rešenje, pitace se struka.

Program LJKI

Do pocetka ovogodišnjih, 46. LJubicevskih konjickih igara ostalo je manje od dvadesetak dana pa se mnogi poslovi intenziviraju a dosta toga je, prema recima gradonacelnika koji je i predsednik Organizacionog odbora, vec uradeno:

- Manifestacija ce trajati sedam dana, pre sportskog dela programa organizovacemo brojne pratece manifestacije. Igre cemo zapoceti jednom novinom, karnevalom u gradu, drugog dana je vece posveceno deci sa predstavom “Trnova Ružica”, treceg dana gostuje Garavi sokak, nakon toga je koncert svih kulturno umetnickih društava Požarevca, Kostolca i seoskih naselja, a petog dana nastupa Ju grupa. U petak, nakon defilea ucesnika Igara, predstavice se Zvezde granda. U subotu, u vreme održavanja tradicionalne LJubicevske noci u kojoj ce moci da uživaju stariji Požarevljani, za mlade smo ugovorili koncert grupe Rare na prostoru ispred Centra za kulturu. U subotu je na Hipodromu polufinale, a u nedelju finale višebojaca, proglašenje i dodela nagrada. Što se finansijskog momenta tice, zbog finansijske krize bicemo na nivou prošlogodišnjih izdataka ali cemo se truditi da Igre dobro pripremimo i da budu kako lici. Poseta Hipodromu u subotu je besplatna, u nedelju se placa i to 300 dinara na B i C tribinama, 1 000 dinara na centralnoj donjoj, dok ce gornja tribina biti rezervisana za posetioce sa VIP propusnicama, obavestio je gradonacelnik uz napomenu da je ove godine fond nagrada sa prošlogodišnja tri i po povecan na pet miliona dinara što ce verovatno motivisati takmicare ne samo iz Srbije vec i okolnih država da ucestvuju u što vecem broju.

S.E.

PRIPREME NA HIPODROMU PRED POCETAK 46.LJKI

UKUPAN FOND NAGRADA PET MILIONA

slika

Do pocetka LJubicevskih ko-njickih igara ostalo je još dvadesetak dana i na hipodromu se ulažu maksimalni napori kako bi ovogodišnje igre, 46.po redu bile prvorazredni srpski spektakl. Gene-ralni organizator igara je grad Požarevac, a Konjicko društvo “Knez Mihailo” je zaduženo za organizaciju sportskog dela manifestacije. Ukupan fond nagrada iznosice 5.040.000 dinara, što je za 1,5 miliona dinara više u odnosu na prošlu godinu. Podizanjem nagrada ostvaruje se dugorocni plan, a to je viši nivo igara, pošto je infrastruktura na hipodromu umnogome prilagodena medu-narodnim standardima i vecim nagradama privuci ce se medunarodni sportisti u galopskom i kasackom sportu.

“Što se tice uredenja hipodroma standardno se krenulo sa zalivanjem galopske staze koja je takvog karaktera da zahteva dugotrajno zalivanje, zato jer se zemlja ispostila i nema adekvatnu drenažu. Kako bi nadoknadili taj problem da ne bi došlo do povreda, što je sigurno najvažnije za ucesnike, cetrdesetak dana zalivamo stazu kako bi je natopili i na taj nacin nadomestili taj problem koji se vec godinama proteže. Ocekujem da cemo sledece godine galopsku stazu uraditi prema evropskim standardima i pravilniku “State book –a”. Konjicko društvo je konkurisalo za projekat regionalne saradnje sa Rumunijom, gde pokušavamo da iz medunarodnih fondova dobijemo sredstva za izradu staza, ali je pitanje da li ce projekat ispuniti uslove. Ukoliko projekat bude uvažen mi cemo bez angažovanja sredstava lokalne samouprave uraditi stazu, što je od izuzetnog znacaja” istice Radiša Jotic, direktor KD “Knez Mihailo”.

Prvi deo programa LJKI pocinje u petak 4.septembra regionalnom izložbom konja svih rasa, a pravo ucešca imaju iskljucivo registrovana domacinstva i grla vlasništvo clanova KD “Knez Mihailo” i Ergele “LJubicevo”. Konji su razvrstani u pet kategorija, a komisiju za ocenjivanje cine predstavnik KD “Knez Mihailo”, predstavnik Poljoprivredne strucne službe Požarevac i jedan predstavnik Ministarstva poljoprivrede. LJubicevski višeboj je jedinstvena, izuzetno atraktivna manifestacija u kojoj se vitezovi na konjima nadmecu u nekoliko tradicionalnih disciplina: ku-rirsko jahanje, gadanje buzdovanom, strelom, kopljem i seci sabljom. U polufinalu ucestvuje 12, a u finalnom okršaju 8 takmicara, a poseban sudijski žiri za pobednika proglašava ucesnika sa najviše osvojenih bodova, kome pripada titula Viteza LJubiceva, crveni viteški plašt i sablja. Takmicenje u daljinskom jahanju kroz prirodu po treci put bice održano na LJKI sa dužinom staze od 45 kilometara.

U subotu 5.septembra bice održane 4 kasacke i 3 galopske trke, polufinale višeboja i prvo kolo u preskakanju prepona. U nedelju je finalni dan za preponaše, finale LJubicevskog višeboja ciji je fond nagrada 700.000 dinara, a održace se 2 kasacke i 3 galopske trke. Svoje umece pokazace i maleni voltižeri, najmladi clanovi KD “Knez Mihailo” starosti 1 – 8 godina. Pored višeboja glavni dogadaj LJKI je galopska trka “Kup LJubiceva” za trogoda i starija grla sa fondom nagrada od 800.000 dinara što je ravno Derbiju. I ostala galopska nadmetanja su izuzetno zanimljiva. Dve trke su posvecene legendama Milivoju Živanovicu i Blagoju Uroševicu, a najmlada dvogoda grla i trogoci vodice okršaj u odvojenim trkama “Kostolac” i “Branicevo”. U kasackom delu programa izdvaja se trka “Knez Mihailo” koja ulazi u bodovanje za kasackog konja godine.

“Direktan prenos Igara bice na nacionalnoj televiziji RTS što je potvrda da smo povratili kvalitet i atraktivnost manifestacije, a za vodenje programa bice zadužena kao i do sada Iva Vitanovic koja je vrsni poznavalac konjickog sporta. Takode, sportski deo manifestacije prenosice firma “Media Link”, zakljucio je Radiša Jotic.

D.Dinic

USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

“PCELICA” BLIŽA NEBU

slika

U vreme letnjeg raspusta, kad su i deca predškolskog uzrasta, slicno dacima, uglavnom kod kuce ili na letovanju, vrtici se intenzivno pripremaju za nastavak radne godine, pocetkom septembra. Pored detaljnog cišcenja, uredenja i ulepšavanja, poslednjih godina se i zida i dograduje. Postali su pretesni za sve više dece ciji roditelji imaju potrebe da svoje mališane povere na cuvanje i edukaciju strucnom vrtickom kadru, shvatajuci da ce, istovremeno, njihovo dete odrastati sa vršnjacima i, uceci kroz igru, spremnije krenuti u školu, prvi “ozbiljniji” stepenik odrastanja.

Ovog leta, glavni akcenat je na požarevackom vrticu “Pcelica”. Objekat je u centralnoj gradskoj zoni, pokazalo se da postoji mogucnost da se, ako ne proširi, a ono nadzida. Radovi su poslednjih nedelja u punom jeku, stiglo se do krovne konstrukcije, ocekuje se da iduce nedelje vrtic bude pod novom “kapom”. I, tako je “Pcelica” postala za jedan sprat bliža nebu.

- Ovog leta smo imali peh, 20 dana jula je bilo pod kišom, nije moglo da se radi ili se radilo u veoma maloj meri. Medutim, izvodac radova, “Jovic gradnja”, trudi se da dobrom organizacijom posla taj period anulira, imamo obecanje da ce 25 - 26. avgusta objekat biti useljiv. To znaci da ce se deca vratiti u dosadašnji deo objekta “Pcelica” prvog septembra, a novosagradena etaža, u kojoj ce se pre kraja avgusta okoncati i završni radovi, cekace još neko vreme na opremanje, predstoji i i odobrenje Gradskog veca za odreden broj novih radnika koji su potrebni za tri nove radne grupe, koje ce se useliti, nadamo se, vec pocetkom, najdalje polovinom oktobra, - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje “LJubica Vrebalov”.

Lokalna samouprava je za dogradnju “Pcelice” izdvojila 12 miliona dinara. Po okoncanju posla, kad se svedu svi racuni, izgledno je da ce biti potrebe i za neznatnim dodatnim sredstvima. Ali, izgledno je da ce i 70 - ak novih mališana i njihovih roditelja, umesto na listi cekanja, boraviti u vrticu.

Pored investiranja u dogradnju vrtica “Pcelica”, ovog leta se oko tri miliona dinara ulaže i u renoviranje i saniranje kuhinja i mokrih cvorova u nekoliko vrtica. Pri kraju je najobimniji zahvat u tom delu, kuhinja najstarijeg objekta, vrtica “Bambi”, renovirana je u potpunosti - od ugradnje novog sistema odvoda otpadnih voda, montaže nove elektro i vodovodne mreže, do saniranja vlage i ugradnje novih plocica i “tišleraja”.

- Uradeno je dosta i u kuhinjama ostalih objekata, poznato je da se u našoj Ustanovi strogo vodi racuna o maksimalnoj higijeni i zdravstvenoj ispravnosti hrane, prostora u kome se hrana priprema i pravilnoj i bezbednoj manipulaciji hranom. Ako bude para, i u Kostolcu cemo zanavljati tišleraj, tamo smo vec dosta toga uradili na opremanju i modernizaciji kuhinje. Sveukupno, dakle, prvi septembar docekujemo potpuno spremni, - kaže Nikolic.

Gradske vlasti i Ustanova “LJubica Vrebalov” nastoje da problem nedostatka prostora, shodno raspoloživim novcanim sredstvima, postupno reše. Proletos dovršen aneks objekta “Majski cvet” u Kostolcu omogucio je da u tom gradu ove jeseni bude mesta za svu decu ciji su roditelji podneli molbu za upis. U toku je procedura prijema novih radnika, sva su ocekivanja da prvog septembra taj vrtic novu radnu godinu zapocne punim kapacitetom.

Ove jeseni je za ocekivati da se organizuje i rad sa dve vaspitno – obrazovne grupe predškolaca u novouredenom prostoru Romskog edukativnog centra.

Kako saznajemo, u meduvremenu je obezbedena sva neophodna dokumentacija i iduce godine bi mogla da otpocne priprema za gradnju još jednog vrtica. Rec je o objektu u požarevackom naselju “Burjan”, na prostoru poštanskih garaža. Svi pregovori su obavljeni, limitirajuci faktor mogao bi biti jedino nedostatak novca u gradskom budžetu.

Dragan MILENKOVIC

RUKOVODSTVO PD TE-KO KOSTOLAC

UNAPREÐENJE PROIZVODNJE

- Susret sa predstavnicima medija

slika

Na konferenciji za štampu koja je održana uoci proslave Dana rudara, direktor PD TE KO Kostolac Dragan Jovanovic rekao je da je od 2006.godine ujedno i dan Privrednog društva i da je to dan u kome ce, bez velikih manifestacija i proslava biti nacinjena analiza onoga što je tokom godinu dana uradeno, kao i onoga što predstoji u smislu razvojno-investicionih programa.

- Pošto kao proizvodna firma najviše brinemo o proizvodnim rezultatima, jezikom brojki možemo da kažemo da je godina protekla u izvršenju svih postavljenih zadataka, ili prostije, zadovoljni smo postignutim rezultatima. Poslovnu 2008.godinu završili smo sa proizvodnjom od blizu pet milijardi kilovat sati elektricne energije, što, uz cinjenicu da smo radili dug kapitalni remont jednog bloka predstavlja pozitivan i dobar rezultat. Proizveli smo preko sedam miliona tona uglja, 30 miliona kubika otkrivke i napravili smo osnovni prihod od 15 milijardi dinara. U prvih šest meseci ove godine smo proizveli 2 milijarde i 600 hiljada kilovat sati el.energije. Ako bismo uzeli u obzir to da su u ovom periodu izvrešeni remonti vecih energetskih jedinica, onda je za ocekivati da ovu godinu završimo sa rezultatom od preko 5 milijardi kilovat sati, rukovodeci se rezultatom iz prvih šest meseci. Proizveli smo 3 miliona i 700 hiljada tona uglja, takode uz cinjenicu da su remonti rudarskih kapaciteta radeni dobrim delom u prvom polugodištu. Proizveli smo preko 15 miliona kubnih metara otkrivke i ono što posebno želim da istaknem, napravili smo poslovni prihod od preko 8 milijardi dinara, dok je poslovni rashod ispod 7 milijardi i 900 miliona. Prostim sabiranjem i oduzimanjem u poslovnim odnosima smo iskazali pozitivan rezultat. Kada gledam ove brojke ocigledno je koja su stremljenja Privrednog društva, želimo da održimo ovu proizvodnju, da je unapredimo, da u punoj meri izademo na projektovane velicine proizvodnje i da taj procenat u ukupnoj proizvodnji EPS-a i dalje popravljamo. Ovih dana PD Kostolac ucestvuje u EPS-ovoj proizvodnji od oko 20 procenata, što je, imajuci u vidu instalisane kapacitete, dosta visok procenat ucešca. Pored toga, da bi održali i obezbedili uslove za nastavak ove i vece proizvodnje, sprovodimo jedan vrlo ambiciozan investiciono-razvojni program, mi planiramo da do 2012.godine investiramo samo u nekoliko vecih projekata preko 300 miliona dinara, a za period do 2020.godine, gde ukljucujemo i novo proširenje kapaciteta kopa Drmno i pripreme za izgradnju novog energetskog bloka, racunamo da taj investicioni zamah bude na nivou od preko 800 miliona evra.

Pored toga, ono što uvek pominjemo su znacajni projekti iz domena zaštite životne sredine, ovog momenta imamo dva velika projekta, od kojih je jedan pred završetkom, to je rekonstrukcija sistema odlaganja pepela i šljake za Termoelektranu B, drugi je na pocetku, odobren je kreditni aranžman za isti takav projekat na Termoelektrani A i ono što tretiramo kao redovnu aktivnost u ovoj oblasti je stalna obaveza za rekultivacijom površina koje devastiramo. Sledeci veliki projekat se prvi put sprovodi u Srbiji, a to je zatvaranje jednog površinskog kopa, plansko zatvaranje Površinskog kopa Cirikovac i Klenovnik koje je u toku, za koji smo uradili dobar deo revitalizacije postojece opreme i trenutno ulazimo u program regulisanja pitanja radne snage koji obavljamo u nekoliko segmenata i nadamo se da cemo tokom godine u dobrom delu to pitanje privesti racionalnom obliku. Naravno, na ova dva kopa ce ostati jedan broj zaposlenih da sprovode programe zatvaranja, a ti programi nisu kratkorocni, oni traju nekoliko godina, jer se te površine imaju dovesti u potpuno rekultivisano i ekološki prihvatljivo stanje. Kao i svaka kompanija težimo stalnom smanjivanju troškova, kako proizvodnih, tako i svih ostalih, zbog potrebe da kompanija izade na jedan stabilan nivo profitabilnosti. To je dosta ambiciozan zadatak, on nije u punoj meri u našim rukama, jer prihodnu stranu dimenzionišu dva segmenta: fizicki obim proizvodnje, ali i cena proizvoda, vi znate da mi ne odredujemo cenu sopstvenog proizvoda, znaci ono što je na nama je da permanentno uticemo na troškove. Mi cemo u ovoj godini saciniti jedan dodatni program mera i aktivnosti za smanjenje troškova. Ovi rezultati koje smo postigli, bez sumnje su rezultati jedne ambiciozne poslovne politike, u smislu izvršenja planova i zadataka, ali to je bez sumnje i rezultat cinjenice da su svi zaposleni u ovom kolektivu odradili svoj deo posla. Ja cu i ovom prilikom da vas podsetim da je u periodima kada je Srbija ostala bez gasa, kada je bila enormna potrošnja elektricne energije da smo tada proizvodili na dnevnom nivou preko 20 miliona kilovat sati, a to su najvece proizvodnje koje je ova kompanija ikada ostvarivala. U periodima najvecih spoljnih temperatura, kada je na kopovima temperatura dramaticno iznad onoga što se objavljuje kao maksimalna dnevna temperatura, ljudi rade i ispunjavaju zadatke. U tom smislu moram da kažem da tu treba pomenuti jednu zaista konstruktivnu ulogu sindikalne organizacije koja je uvek davala podršku da osnovna funkcija Privrednog društva ne dode u pitanje.

L.L.

U KOSTOLCU OBELEŽEN DAN RUDARA I PD TE KO “KOSTOLAC”

CVRSTI I JASNI PLANOVI ZA BUDUCNOST

- Proizvodnja u rastu

- Neophodan mlad i strucan kadar

- PD Kostolac sa 20 odsto ucestvuje u kompletnoj proizvodnji EPS-a

- Penzionerima urucena tradicionalna priznanja

slika

U Ugljenom basenu “Kostolac” gotovo punih 140 godina razvija se rudarenje kao osnovna grana proizvodnje, a daleke 1947.godine puštena je u pogon prva termoelektrana “Mali Kostolac”, cime je i zvanicno zapocela proizvodnja struje u Kostolcu.

Svakog 6. avgusta u ovom ru-darskom mestu svecano se obeležava Dan rudara, a od 2006. godine to je i Dan Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Proteklog cetvrtka je u sali upravne zgrade organizovano obeležavanje ovog jubileja, na kome su penzionerima urucena priznanja i objavljeni ciljevi ovog energetskog giganta za predstojeci proizvodni period.

Svecanost je otpocela himnom “Bože pravde” koju je otpevala Aleksandra Milovano-vic, ucenica cetvrte godine solo pevanja Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Poža-revcu. Nakon himne minutom cutanja odata je pošta radnicima koji su postavili temelje rudarenja i proizvodnje struje, a koji nisu više medu živima.

Direktor Dragan Jovano-vic pozdravio je predstavnike Elektroprivrede Srbije, pravoslavne crkve Eparhije branicevske, predstavnike lokalne samouprave Požarevca i Kostolca, poslovne partnere i zaposlene.

- Hvala vam što ste danas ovde sa nama. Danas je Dan rudara, ujedno i Dan Privred-nog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Dobro je što se danas secamo te 1903.godine, ali je isto tako dobro što se samo secamo, a što današnji razlozi za ovaj skup nisu isti kao 1903.godine; danas se ne sukobljavamo sa problemima obustava rada, otpuštanja radnika, danas radimo na što vecem poboljšanju standarda svih zaposlenih i što boljim uslovima za rad i ja hocu da verujem da ce i Elektroprivreda i Priv-redno društvo u buducem periodu naci nacina za popravljanje statusa svih zaposlenih. Da bismo to uradili neophodno je da svoju funkciju popravljamo i unapredujemo i da stvaramo uslove za što vecu, bolju i ekonomicniju proizvodnju, jer to su jedini uslovi koji su potrebni i da radnici ovog Privrednog društva imaju sve one potrebne uslove za rad i bolji status. Stalno isticem i našu potrebu za hitnim unapredenjem kadrovske situacije, hitnim prijemom novih mladih kadrova. Da bismo to mogli da radimo sistematski neophodna nam je jaka firma, dobra osnova, imidž koja ova firma mora da stvori da privlaci mlade ljude, jer to su uglavnom kadrovi koji se vrlo teško i složeno obucavaju i mi želimo da oni ovde pocnu i nastave da rade. Da bismo to uspeli moramo da sprovedemo ono što smo zaplanirali. Ove godine na ovaj Dan rudara mi izlazimo na neke planske kategorije, a to je tih cuvenih 9 miliona tona uglja sa Povr-šinskog kopa Drmno, to je pet i po miliona kilovat sati elektricne energije u našim energetskim blokovima, redovna isporuka toplotne energije Požarevcu, Kostolcu i ostalim mesnim zajednicama koje gravitiraju Požarevcu i to je pravac razvoja koji smo zacrtali i koji smo definisali programom razvoja Elektroprivrede Srbije, a koji u naredne tri godine treba da obuhvati dve velike revitalizacije blokova u Drmnu, izgradnju postro-jenja za odsumporavanje, sve skupa na ovoj lokaciji treba da se stekne oko 300 miliona evra. Planovi Elektroprivrede obuhvataju i potrebu proširenja kopa Drmno sa današnjih 9 na buducih 12 miliona tona, što treba da stvori punu osnovu za izgradnju novog energetskog kapaciteta koji je takode u planu EPS-a. Ovo su cvrsti i jasni planovi koje smo definisali programskim dokumentima i oko kojih više nece biti dilema. Ono što Privredno društvo u buducem periodu takode namerava je da intenzivno saraduje sa lokalnom samoupravom, sa svim republickim, regionalnim, gradskim institucijama, sa svim institucijama iz Kostolca koje gravitiraju ovom podrucju na kome mi obavljamo svoju delatnost. To je jedini nacin da mi opravdamo svoje postojanje, jer ova firma mora da bude svesna da predstavlja izvesno najveci privredni subjekat u široj okolini. Na današnji svecani dan mislim da možemo da se obavežemo da cemo uciniti sve da realizujemo ono što je planirano.

Želim da svim zaposlenim radnicima u našem Privre-dnom društvu cestitam naš dan, Dan Privrednog društva i Dan rudara, svima želim dobro zdravlje, licnu i porodicnu srecu, a za poslovnu se moramo svi zajedno malo postarati. Nadam se da cemo sledeceg 6.avgusta nešto od ovoga što je sada receno moci da pomenemo kao investicuju koja je u toku.

Tradicionalno, Privredno društvo je dodelilo prigodne poklone radnicima koji su u periodu izmedu dva praznika završili svoj radni vek, ove godine priznanja je dobilo 30 penzionera, a poklone su obezbedili Privredno društvo i Sindikalne organizacije Te-rmoelekrana i Kopova Kost-olac. Nagrade su urucili direktor Dragan Jovanovic i predstavnici Sindikata: Jo-vica Toškovic i Dragiša Marjanovic.

Emitovan je i dokumentari film o svim uspesima, planovima i ostvarenim rezultatima preduzeca.

U muzickom delu svecanosti nastupio je Vokalno-instrumentalni sastav Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac, pod rukovodstvom profesora Mladena Nicica i Ilije Rajkovica, koji je izveo dve etno kompozicije.

Penzionisani radnici koji su ove godine dobili priznanja:

Radiša Grujic, Slaviša Jovanovic, Radiša Tomic, Borivoje Lazic, Slaviša Jovic, Branislav Stanisavljevic, Ljubomir Zaric, Bora Krstic, Trajce Mihajlovski, Berislav Musa, Dragiša Mišic, Novica Stevic, Sefedin Murina, Novica Markovic, Nikola Grgic, Dragan Spasic, Zlatibor Miljkovic, Slavoljub Radic, Dragoljub Blagojevic, Zoran Markovic, Slobodan Simic, Tomislav Mitrovic, Slaviša Milovanovic, Dragoš Mihajlovic, Dragoslav Ilic, Dragiša Vasic, Petar Jankovic, Jovica Jovanov, Radomir Milanovic i Božidar Savin.

L. Likar

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC U KONTROLI VODE ZA PICE I KUPANJE

VODA U VODOVODU I NA BAZENIMA - ISPRAVNA

- Kvalitet vode na cesmama se menja, stalnu ispravnost ima samo cesma na Petrovackoj obilaznici na kojoj se, pored Požarevljana, snabdevaju i meštani Lucice, Poljane i Prugova

slika

Na temeraturama iznad 35 stepeni logicno je što vodovodna preduzeca beleže povecanu potrošnju vode, a javna kupališta, najezdu kupaca. Koliko je voda kao nasušna potreba tokom vrelih letnjih dana, ispravna i bezopasna po zdravlje ljudi, pitanje je koje se iz predostrožnosti, s pravom ovih dana postavlja. Jedna od osnovnih delatnosti Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu je upravo redovna kontrola ispravnosti vode, a dr Branko Staletic, specijalista za higijenu, inace pomocnik direktora Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu, u tom poslu ima poduži radni staž:

- Što se tice situacije u ovoj godini ona je do sada bila povoljna, od pocetka godina pa i u ovim letnjim mesecima kada je potrošnja voda veca, gradski vodovodi u Požarevcu i Kostolcu imali su mikrobiološki ispravnu vodu, uredno hlorisanu i sa hemijskim kvalitetom koji odgovara propisanim higijenskim normama. Ove godine je bilo manje pucanja cevi i pojave zamucenja, ali nije iskljuceno da do toga dode narednih meseci jer su cevi stare i ukoliko gradani primete da voda ima zamucenje ili neke žuckasto crvenkaste ili crne cestice, ispuste vodu, da ona istece, i kada se izbistri, može da se pije. Kada su u pitanju javne cesme koje se kontrolišu cetiri puta godišnje, moram da upozorim gradane da je to nedovoljno, jer se kvalitet vode menja, Zasad imamo stalnu ispravnost javne cesme na Petrovackoj obilaznici i nju koriste ne samo gradani Požarevca vec i Lucice, Poljane i Prugova. Ona do sada ni jednom nije bila izvan propisanih normi. Na Cacalici su gornja cesma kod Ekološkog doma i najnovija cesma Crvenog krsta ispravne, dok je donja cesma imala ugrožavanje kvaliteta i hemijskog, a bilo je i mikrobiološkog zagadenja. Izvor je dakle postao nesiguran i samim tim ne preporucujemo ga za korišcenje. Na cesmi u Poljoprivrednoj školi, nakon proširenja izvorišta, došlo je do pogoršanja kvaliteta, bilo je neispravnosti zbog cega taj izvor ne preporucujemo za javno vodosnabdevanje. Minine vode koje su imale najbolji hemijski kvalitet takode su jednom prilikom pokazale mikrobiološku neispravnost. Desilo se to nakon otapanja snega, to se može ocekivati i ubuduce jer je u pitanju kaptirani izvor koji nije hlorisan niti na bilo koji drugi nacin dezinfikovan. U polju je to teško izvesti, dok je u urbanom delu gde ima struje moguce instalirati male hipohlorinatore sa automatskim doziranjem na tritohlorite cime bi voda trajno održala svoju mikrobiološku ispravnost, a ujedno bi došlo do izvesnih ušteda vode u vodovodima. Kada su u pitanju izvorišta vode u selima situacija je šarolika. Dešava se da nekada dobri kaptirani izvori povremeno pokažu neispravnost, a cim je neki vodni objekat jedanput mikrobiološki bio neispravan on je za nas nesiguran. Arterski bunari u gradu i u par naselja u kojima postoje, uvek imaju mikrobiološki ispravnu vodu ali ona uvek u hemijskom smislu, zbog geološkog sastava zemljišta ima prekoracenja vrednosti amonijaka. To nisu neke visoke koncentracije, i one zdravim, odraslim ljudima ne škode, ali mi moramo da poštujemo pravilnik koji je zasnovan na strucnim saznanjima i cinjenicama da postoje i kategorije stanovnika koji ovakvu vodu ne bi trebalo da koriste kao što su stari, bolesni, trudnice i deca, pojašnjava dr Staletic.

Zavod za javno zdravlja je ustanova koja sprovodi kontrolu higijenske ispravnosti vode za pice iz javnih vodnih objekata dakle gradskih i seoskih vodovoda, iz školskih bunara, iz bunara preduzeca, sa javnih cesama, a rade i analize vode po nalogu samih gradana koji žele da otklone svaku sumnju na ispravnost vode u svojim, individualnim bunarima. U slucajevima kada utvrde da je voda neispravna štampa se dodatno strucno mišljenje sa podacima zbog cega voda nije ispravna, da li mikrobiološki, zbog kojih klica, da li hemijski i to mišljenje dostavlja se nadležnoj sanitarnoj inspekciji. U slucaju mikrobiološke neispravnosti taj isti dokument se dostavlja i higijensko - epidemiološkim službama domova zdravlja koji tada preduzimaju mere dezinfekcije u školama, vrticima, radnim organizacijama. Šteta je što neki domovi zdravlja gase ove službe ciji je znacaj izauzetno veliki u kriznim situacijama kao što su poplave, razne epidemije. Zatvaranje neispravnih bunara i izvorišta je, dakle nadležnost sanitarnih inspekcija.

Pored redovnih kontrola vode za pice strucnjaci požarevackog Zavoda za javno zdravlje kontrolišu i ispravnost vode za kupanje u bazenima i kupalištima na rekama i jezerima. U bazenima voda mora biti mikrobiološki ispravna i dodatno hlorisana sa sadržajem rezidualnog hlora 0,3-0,5 mg/l, a hemijski kvalitet ne sme mnogo da odstupa od vode za pice.

U cilju suzbijanja plavo-zelenih algi koje izazivaju alergije kod kupaca, primenjuju se tablete bakar-sulfata. Voda u javnim bazenima se mora stalno filtrirati i svakodnevno delimicno obnavljati.

- U površinskim vodama kvalitet vode mora da odgovara prvoj ili drugoj klasi voda, a u mikrobiološkom nalazu najverovatniji broj bakterija ne sme da prede 20.000 u jednom litru vode, istice naš sagovornik i objašnjava da su u ovoj godini veliki i mali bazen u Požarevcu kontrolisani 15, 21, i 31. jula i da je sve bilo ispravno. Bazen u Zabeli prošao je kontrolu 12. juna, 14, 21. i 31. jula i svaki put su analize poka-zivale ispravnost vode. Ispravna voda za kupanje bila je i na kupalištu “Sr-ebrno jezero” na kome je kontrola obavljena 2. jula. Kupalište “Topoljar” u Kostolcu ispitivano je 18. juna i 24. jula i oba puta voda nije bila mikrobiološki ispravna. Kupališta na Mlavi, Peku i šljunkovitim jezerima nisu kontrolisana, saznajemo od Staletica.

Iz Zavoda za javno zdravlje savetuju svim potencijalnim kupacima da, pored toga što prethodno provere da li je kupalište ka kome su se uputili ispravno i kvalitetno za kupanje, imaju na umu i sledece: plivanje ne zapocinjati pre rasterecenja želuca to jest najmanje dva sata posle obilnog jela kao ni u alkoholisanom stanju. Medu bolesnim stanjima koja ne dozvoljavaju kupanje i plivanje posebno se istice oštecenje bubne opne, jer može doci do dezorijentacije pa i do utapanja. Posebnu pažnju posvetiti deci jer su podložna bržem rashladivanju i starijima zbog specificnosti njihovog kardiovaskularnog sistema.

S.E.

OBELEŽAVANJE DANA GRAÐEVINARA SRBIJE

Dana 08. avgusta 2009. godine obeležava se Dan gradevinara Srbije. Kao i prethodnih godina u obeležavanju ovog Dana aktivno ce se ukljuciti i Ministarstvo rada i socijalne politike - Inspektorat za rad. I ove godine cilj obeležavanja ovog Dana je sprecavanje i smanjenje broja smrtnih slucajeva i povreda na radu kroz podizanje svesti zaposlenih i poslodavaca o neophodnosti primene propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu i obezbedivanje što kvalitetnijih uslova rada za zaposlene. U tom smislu Odsek inspekcije rada za Branicevski upravni okrug ce Dan gradevinara Srbije obeležiti preventivnim nadzorima kod poslodavaca, a u smislu ukazivanja na uocene nedostatke u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu. TOKOM nadzora ce pružiti svu neophodnu strucnu pomoc u primeni propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Podsecamo, a što ujedno i pokazuje na društveni znacaj ove tematike, da u okviru 187 Konvencija MOR-a, na bezbednost i zdravlje na radu, odnosi se 20 Konvencija uz još 27 pripadajucih Preporuka. .

Prema podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada, prethodnih godina, zabeleženo je/više desetina hiljada lakših, preko hiljadu težih i više desetina smrtnih slucajeva zbog povreda na radu. Kada je rec o gradilištima. nakon sprovedene zajednicke akcije “GRADIMO SIGURNIJE" situacija se znatno popravila.

Uporedna analiza broja inspekcijskih nadzora (na nivou Republike) povodom povreda na radu prijavljenih inspekciji rada za period januar - juni 2009. godine, u odnosu na isti period 2008. godine, ukazuje na to da je ukupan broj smrtnih povreda na radu za prvih šest meseci 2009. godine, smanjen za oko 45% u odnosu na isti period 2008. godine. a broj inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu u prvih šest meseci 2009. godine je neznatno manji u odnosu na isti period 2008. godine.

Prema podacima Odseka inspekcije rada za Branicevski upravni okrug, u 2008. godini, desile su se 4 smrtne (od toga 3 u gradevinarstvu), 2 kolektivne i 32 teške povrede, a za šest meseci 2009. godine, dogodilo se 12 teških povreda, od toga u gradevinarstvu 2. Uzroci povredivanja su loša organizacija rada, nepropisno obezbedivanje mesta rada, neprimenjivanje propisanih mera bezbednosti na opremi za rad, neobezbedivanje i neophodnost sredstava i opreme za licnu zaštitu na radu, nepažnja zaposlenih itd. Mere koje su preduzete su: rešenja, podneti zahtevi sudiji za prekršaje i, u odredenim slucajevima, podnete krivicne prijave.

Po dobijenim prijavama o teškoj, smrtnoj ili kolektivnoj povredi na radu inspektor rada odmah izlazi na licu mesta, utvrduje stanje i preduzima mere. Nadzori se vrše u saradnji sa pravosudnim organima i organima MUP-a. U organizaciji rada Inspektorata za rad i Odsecima, uvedena je pripravnost radnim danima i praznicima koja je dala izuzetne efekte, jer inspektori rada u najkracem mogucem roku kod svih teških i smrtnih povreda na radu bili su na licu mesta i izvršili inspekcijski nadzor, što je znatno uticalo na blagovremeno prikljupljanje verodostojnih dokaza i utvrdivanje uzroka i izvora nastanka povrede.

Napominjemo da gradevinarstvo i dalje spada u visoko rizicnu delatnost u pogledu ugroženosti života i zdravlja radnika. Ha podrucju Branicevskog okruga inspektori rada od pocetka gradevinske sezone do završetka iste, vrše redovno nadzore na gradilištima u svim fazama rada, a sve u cilju, pre svega, sprecavanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, uspostavljanja odgovornosti poslodavca u svim fazama rada, primeni preventivih mera u svim oblicima i fazama rada, procena rizika. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, pracenje njihovog zdravstvenog stanja i pracenja uslova rada.

ŠEF ODSEKA - Vesna Lecic - Obradovic

OBAVEŠTENJE POLJOPRIVREDNIM PROIZVOÐACIMA

PODRŠKA RAZVOJU SELA

- Korišcenje sredstava za povecanje konkurentnosti poljoprivrede

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izmirilo dugovanja po osnovama razlicitih uredbi za 2008. godinu, osim po Uredbi za regresiranje tova junadi cija je obrada podataka u toku.

U 2009. godini Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je isplatilo dugovanja po Uredbi o regresiranju repromaterijala (oko 50 % od prispelih zahteva) iz svih opština sa podrucja Branicevskog okruga; za Opštinu Požarevac je isplatilo 15.000.000 dinara od ukupno podnetih 30.000.000 zahteva, za Opštinu Veliko Gradište 16.000.000 dinara od ukupno podnetih 38.000.000 zahteva, za Opštinu Petrovac na Mlavi od 39.000.000 podnetih zahteva isplaceno je 19.000.000 dinara, u Opštini Žagubica od 11.000.000 podnetih zahteva isplaceno je 7.000.000 dinara.

Poljoprivredna strucna služba Požarevac želi da obavesti poljoprivredne proizvodace o rokovima važenja pojedinih Uredbi i najnovijim uredbama na koje imaju pravo sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu.

Poljoprivredna strucna služba Požarevac zakljucno sa 15.08.2009. godine sprovodi kontrolu plodnosti zemljišta za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva sa podrucja Branicevskog okruga, pa ovom prilikom pozivamo sve poljoprivredne proizvodace koji nisu uzorkovali zemljište sa svojih parcela da to ucine do navedenog roka, kako bi stekli pravo na besplatnu analizu zemljišta i besplatne preporuke za dubrenje, kao i na besplatnu dodelu krecnog materijala u cilju smanjenja kiselosti zemljišta, ukoliko se agrohemijskom analizom utvrdi pH vrednost zemljišta ispod 5.

Produžen je rok za sprovodenje Uredbe o raspodeli i korišcenju podsticajnih sredstava za genetsko unapredenje stocarstva do 15.08.2009. godine.

Podsetili bismo proizvodace da je drugi rok za podnošenje zahteva na osnovu Uredbe za regresiranje repromaterijala od 01.09.2009. do 31.10.2009. godine (racuni za kupljenu semensku pšenicu važice do 30.09.2009. godine).

Poslednji rok za podnošenje zahteva na osnovu Uredbe o korišcenju sredstava za podršku razvoja sela kroz povecanje konkurentnosti poljoprivrede (nabavka priplodnog materijala, mehanizacije za pripremu stocne hrane - kosacica, prevrtaca sena, balirki, miks prikolica, opreme za mužu, sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža itd.) je 31.08.2009. godine.

Zahtev za ostvarivanje subvencija na osnovu Uredbe za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova se podnosi Ministarstvu finansija do 31.10.2009.

Pravo na korišcenje podsticajnih sredstava za obradivo poljoprivredno zemljište dato u zakup ima fizicko lice, starije od 60 godina (u daljem tekstu: korisnik sredstava), koje je vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Uredbom o Registru poljoprivrednih gazdinstava („Službeni glasnik RS”, br. 119/08, 21/09 i 36/09 – u daljem tekstu: Uredba), pod sledecim uslovima:

1) da daje u zakup obradivo poljoprivredno zemljište površine od najmanje jedan do najviše 10 hektara, na period od najmanje pet godina;

2) da je ugovor o zakupu zakljucen u 2009. godini, uz uslov da ugovor o zakupu ne može biti zakljucen izmedu clanova istog poljoprivrednog gazdinstva.

Korisnik sredstava koji ispunjava navedene uslove ima pravo na korišcenje podsticajnih sredstava u visini od:

1) 5.000 dinara po hektaru godišnje, ako izda u zakup zemljište zakupcu koji je nosilac poljoprivrednog gazdinstva i cije se zemljište ne granici sa zemljištem koje se daje u zakup;

2) 10.000 dinara po hektaru godišnje, ako izda u zakup zemljište zakupcu koji je nosilac poljoprivrednog gazdinstva, a nije stariji od 40 godina i vlasnik je obradivog poljoprivrednog zemljišta koje se granici sa zemljištem koje se daje u zakup. Isplata podsticajnih sredstava vrši se godišnje, s tim što se iznos sredstava godišnje uskladuje prema rastu cena na malo utvrdenih prema podacima koje objavljuje organizacija nadležna za poslove statistike.

Mere za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje u 2009. godini sprovodice se tako što ce se sredstva koristiti za kratkorocno i dugorocno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - fizickih i pravnih lica.

Privremeni nosilac poljoprivrednog gazdinstva nema pravo podnošenja zahteva za kredit.

Kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava po ovom programu sprovodice se preko poslovnih banaka kao administratora u delu sredstava koje obezbeduje Republika Srbija – Ministarstvo.

Krajem jula Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izdalo

UREDBU O USLOVIMA I NACINU KORIŠCENJA SREDSTAVA ZA REGRESIRANJE MINERALNIH ÐUBRIVA ZA JESENJU SETVU 2009. GODINE

Kupovina mineralnih dubriva obuhvata mineralna dubriva neophodna za jesenju setvu 2009. godine, i to: NPK, P, NP i PK.

Pravo na korišcenje sredstava za regresiranje mineralnih dubriva imaju:

1) zemljoradnicke zadruge;

2) fizicka lica - nosioci poljoprivrednog gazdinstva

Zemljoradnicke zadruge imaju pravo na korišcenje sredstava za regresiranje mineralnih dubriva ako su registrovane kod Agencije za privredne registre.

Fizicka lica - nosioci poljoprivrednih gazdinstava imaju pravo na korišcenje sredstava za regresiranje mineralnih dubriva za jesenju setvu ako su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, izmirila sve obaveze prema državi i ako je poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu.

Zemljoradnicke zadruge i fizicka lica- nosioci poljoprivrednog gazdinstva imaju pravo na korišcenje sredstava za regresiranje mineralnih dubriva u iznosu od 10.000 dinara po toni kupljenog mineralnog dubriva sa uracunatim porezom na dodatu vrednost.

Kupovinom na Produktnoj berzi, Novi Sad cena sa uracunatim porezom na dodatu vrednost umanjuje se za iznos od 10.000 dinara pri cemu zemljoradnicke zadruge i fizicka lica - nosioci poljoprivrednog gazdinstva uplacuju razliku na racun proizvodaca mineralnih dubriva.

Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede uplacuje sredstva za regresiranje mineralnih dubriva u iznosu od 10.000 dinara po toni na racun proizvodaca mineralnih dubriva najkasnije u roku od 180 dana od dana prodaje mineralnih dubriva, a na osnovu dostavljenih otpremnica i zakljucnica sa Produktnom berzom, Novi Sad. Cene mineralnih dubriva ne mogu biti vece od cena iz važeceg cenovnika proizvodaca na dan 26. juna 2009. godine.

Zemljoradnicke zadruge mogu kupovati mineralna dubriva u kolicini koja ne prelazi 500 tona po zemljoradnickoj zadruzi, a fizicka lica – nosiioci poljoprivrednih gazdinstava u kolicini koja ne prelazi 100 tona po poljoprivrednom gazdinstvu, ali ne manje od 25 tona mineralnih dubriva. Ukupna kolicina mineralnih dubriva koju ce Ministarstvo regresirati iznosi najviše 100.000 tona. Zemljoradnicke zadruge i fizicka lica - nosiioci poljoprivrednih gazdinstava dužni su da kolicine regresiranog mineralnog dubriva iskoriste za jesenju setvu 2009. godine.

Prodaja mineralnih dubriva vršice se preko Produktne berze, Novi Sad, a troškove Produktne berze, Novi Sad placa kupac mineralnih dubriva. Prodaja mineralnih dubriva traje od 1. avgusta do 1. oktobra 2009.godine, a rok isporuke mineralnih dubriva je sedam dana od dana podnošenja zahteva kupca za isporuku mineralnih dubriva, a najkasnije do 30. novembra 2009. godine.

O naknadnim dopunama Uredbi i novim Uredbama izdatim od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Poljoprivredna strucna služba Požarevac ce redovno obaveštavati poljoprivredne proizvodace. Zemljoradnici mogu da racunaju i na strucnu pomoc oko popunjavanja formulara za podnošenje zahteva na osnovu navedenih Uredbi.

Regresiranje repromaterijala

Požarevac 30.000.000 15.000.000

Veliko Gradište 38.000.000 16.000.000

Petrovac na Mlavi od 39.000.000 19.000.000

Žagubica od 11.000.000 7.000.000

da je drugi rok za podnošenje zahteva 01.09.2009. do 31.10.2009. godine (racuni za kupljenu semensku pšenicu važice do 30.09.2009. godine).

15.08.2009. Kontrola plodnosti

15.08.2009. Produžena uredba Genetsko unapredenje stocarstva

31.08.2009.(nabavka priplodnog materijala, mehanizacije za pripremu stocne hrane - kosacica, prevrtaca sena, balirki, miks prikolica, opreme za mužu, sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža itd.)

Zakup zemljišta 5.ooo 1o.ooo

Kreditiranje Dugorocni i kratkorocni

REGRESIRANJE MINERALNIH ÐUBRIVA ZA JESENJU SETVU 2009. GODINE

1) zemljoradnicke zadruge; 500 tona

2 fizicka lica - nosioci poljoprivrednog gazdinstva 100 tona

3 10.000 dinara po toni kupljenog mineralnog dubriva

4

5 Cene mineralnih dubriva ne mogu biti vece od cena iz važeceg cenovnika proizvodaca na dan 26. juna 2009. godine.

6 Prodaja mineralnih dubriva traje od 1. avgusta do 1. oktobra 2009

Zahtev za ostvarivanje subvencija na osnovu Uredbe za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova se podnosi Ministarstvu finansija do 31.10.2009.

R.N.

KULA: DANI SUNCOKRETA I KUKURUZA

KAD SE POLJA RODOM ZLATE...

slika

Krajem prošle nedelje, na oglednim poljima suncokreta i kukuruza nadomak sela Kula, organizovana je deseta, jubilarna manifestacija “Dani polja”. Naime, deceniju vec, kuljanska Zemljo-radnicka zadruga “Vitovnica” tesno saraduje sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ustupajuci plodne stiške oranice vrhunskim geneticarima i agronomima, kako bi se na oglednim parcelama, u realnim uslovima, nove sorte i hibridi pokazali “u pravom svetlu”.

Kukuruz i suncokret prednjace, pristuni su sa najmanje deset- dvadeset hibrida, odnosno sorti, ali su se za proteklih deset godina na parcelama zadrugara, ujedinjenim u “blok” i pod strucnim nadzorom obradivanih, zasnivale i grahorice, grašak, strna žita, sirak, crvena detelina...

Ove godine, kukuruz i suncokret su na demo ogledima baš “poneli”. Iako poslednjih dana kiša sve nešto zaobilazi Stig, usevi su se za ranijih obilnih padavina “dohvatili” vlage u dubljim slojevima zemljišta, pa su otežale i glave suncokreta i klipovi kukuruza. Potonjem su, doduše, listovi najbliži tlu “podgoreli”, ali se u nebo gleda sa prilicnom dozom optimizma. Vele Stižani – kukuruzu nikad ne valja do kraja verovati...

Tri tone – “od šale”

A, manifestacija “Dani polja suncokreta i kukuruza novosadskih hibrida”, po tradiciji zapoceta stihom o Stižaninu i kulturno – umetnickim programom na improvizovanoj pozornici med zbunjenim suncokretima, omedenoj balama slame nedavno požnje-vene pšenice, koja ove godine ode u bescenje, ozvanici se recima domacina, Bogoljuba Jevtica, direktora ZZ “Vitovnica” Kula:

- Kad je, pre ravno deset godina, tadašnji direktor požare-vackog Zavoda za poljoprivredu Saša Milosavljevic doveo u Kulu Fedora Miladinovica, strucnjaka novosadskog Institu-ta, sa namerom da se ovde postavi “Iks ogled” i tvrdnjom da ovde prinosi suncokreta mogu da budu preko tri tone, prvi sam mislio da je to nemoguce. Jer, gajili smo mi ovde suncokret i pre, pa su prinosi bili oko jedne i po tone, ko je imao dve – taj je bio rekorder. Posle par godina saradnje sa Institutom, postigli smo i više od tri tone, a danas naš proizvodac koji ima ispod tri tone, kaže da je godina “omanula”. Eto, šta više reci u ime zahvalnosti na, u pravom smislu te reci, plodnoj saradnji sa izuzetnim strucnjacima, našim dragim prijateljima, danas i u godinama koje dolaze, ovde okupljenim? I cinjenica da se na podrucju našeg Okruga, pri setvi ratarskih kultura, izmedu 70 i 80% koristi semenski materijal novosadskog Instituta, govori o kvalitetu, renomeu i stecenom poverenju proizvodaca u naše saradnike, - rece Jevtic.

Nauka na njivi

Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Petar Sekulic, pocasni gost jubilarnih “Dana polja”, velikom broju okupljenih zadrugara, predstavnika agrarnih institucija i organizacija, preradivacke industrije, distributera repromaterijala i sredstava za zaštitu bilja, lokalne samouprave i drugih gostiju, porucio je:

- Rezultati koje ste uspeli da postignete za proteklih deset godina, najpre vecim marljivim radom i trudom, a zatim i našim doprinosom da ponudimo najbolje što je nauka novosadskog Instituta stvarala, zaslužuju svaku pohvalu. Bice tako i ubuduce: Institut za ratarstvo i povrtarstvo ce vas uvek podržavati u naporima da, najjednostavnije receno, od vašeg znoja i truda napravite što više para. Jer, to je ono što sve nas motiviše da bismo bolje i lepše živeli. Mi smatramo da domaca nauka ima zadatak ne samo da piše razlicite radove po casopisima, nego da stvori novu vrednost, proizvod koji ce na vašim poljima dati rezultat ravan najboljim proizvodacima u svetu.

- Kad se, kao ovde, udruže struka i nauka, u ravnom Stigu, u dolini Mlave, mogu da se postignu svetski rezultati. Sigurno je da mi, stiški seljaci, odani plodnoj Crnici, doživljavamo muku kad nam nema kiše, a i kad vrucine i suše preteraju. Ali, spoj rada i truda seljaka sa znanjem i savetima strucnjaka, otvaraju mogucnost da se i u takvim uslovima solidno bere i žanje. Stoga, neka se ova saradnja nastavi, nove generacije seljaka znace to da cene, - porucio je zamenik predsednika opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic.

“Vitovnica” – “za desetku”

Promoterka Instituta i novosadskih hibrida kukuruza dr Zorica Jestrovic, o višegodi-šnjoj saradnji Instituta i Zaduge “Vitovnica”, zajednickim interesima i dostignucima, o planovima za narednu deceniju saradnje..., kaže:

- Za nama je deset godina izuzetno uspešne saradnje: nisu to više samo demo ogledi koji se tu seju i postavljaju, nego se razvija i semenska proizvodnja, neki naši specificni ogledi iz kojih se kasnije izvlace nove linije, novi hibridi. Nije, dakle, samo proizvodnja da bi ljudi videli kako rode vrhunski hibridi, nego je tu i naš interes u realizaciji naucnog rada na pronalaženju formule za još rodnije hibride. Mislim da ce saradnja ubuduce neprekidno da se širi, strukturu proizvodnje stalno menjamo, prilagodavamo podrucju i uskladujemo sa ocekivanjima. Poseban znacaj pridajemo prezentaciji agrotehnike, pri cemu uvek isticemo da je prošlo vreme kad se radilo o tehnologiji proizvodnje suncokreta ili kukuruza, vec o tehnologiji proizvodnje svakog pojedinacnog hibrida. To je narocito, recimo, izraženo kod strnih žita: za svaku sortu se posebno odreduje kolicina semena. Jer, sorte se medusobno razlikuju po dužini vegetacije, stepenu bokorenja, kolicini potrebnog dubriva... Inace, meni je jako drago što je ove godine ogled kukuruza uspeo, jer je poslednjih 4 – 5 godina bila velika suša, i, kad god smo organizovali “Dane polja”, nije bilo to – to. Meni je bilo jako neprijatno kad znam kako taj kukuruz izgleda na 100 kilometara odavde, u Pomoravlju ili Šumadiji, a ovde je loš, jer je suša. Ove godine, medutim, vidi se velika razlika izmedu hibrida i, ono što mi stalno potenciramo, posebna pažnja mora da se posveti grupi 500. NJu forsiramo i savetujemo da se ne koriste kasnije grupe zrenja. Grupe 600 i 700 su odlicne, vrhunske, ali, moramo da izbor uskladimo sa našim agroekološkim uslovima, sa našim lokalitetom i rasporedom padavina. Ova godina upravo pokazuje da je raspored padavina najbitnija stvar, kad govorimo o klimi. Razlika se vidi i u suncokretu, takva je godina. Ujedno, kad govorimo o rezultatima saradnje, izuzetno nam je drago da su proizvodaci shvatili naša nastojanja i “uhvatili korak” sa preporukama nauke. Mi smo kuca koja ima seme vrhunskog kvaliteta, seme koje je stvoreno na ovim prostorima i za ovo podneblje, to je ono što je najbitnije. Ali, ako uzmemo u obzir da je 50% uspešne proizvodnje sorta, a drugih 50% sve ostalo – agrotehnika i uslovi uspevanja, postiglo se dosta u tome da ljudi shvate kako da pravilno razmišljaju i pri odabiru sorte i u samoj tehnologiji proizvodnje. Ocito je da se puno toga sluša i primenjuje i vidimo po pozivima: na svim skupovima dajemo brojeve telefona svih nas koji radimo, svih ljudi koji su stvorili te sorte, koji ih “poznaju u dušu”, dostupni smo 24 sata dnevno, i - ljudi zovu, pitaju, traže savet i primenjuju ga. NJihovo zadovoljstvo, prepune prikolice i ambari, i naš je uspeh i podstrek da se još više trudimo i u naucnom delu – usavršavanju semenskog materijala, i u prakticnom – ostvarenju što vecih prinosa sa što manje rada i ulaganja. Na kraju, moram da posebno naglasim: direktor Bogoljub Jevtic i Zadruga “Vitovnica” retko su dobar partner u citavom poslu. Korak pokušavaju da drže zadruge u Smoljincu i Lugavcini, ali u ovom kraju jedina Zemljoradnicka zadruga koja radi “za desetku” je – “Vitovnica”, - kaže dr Zorica Jestrovic.

Dragan MILENKOVIC

OPŠTINA ŽABARI

STARI NE MOGU MNOGO DA CEKAJU

U opštini Žabari u ovoj godini realizuje se Projekat’’Pomoc u kuci starima i osobama sa invaliditetom’’kao i „Klub za stare i osobe sa invaliditetom““ koji finansira Ministarstvo za rad i socijalnu politiku preko Fonda za inovacije i lokalna zajednica.

Nedavno je na Skupštini koordinator ovog projekta Sima Jevtic,upoznao odbornike,prisutne i javnost sa realizacijom ovog Projekta iz oblasti socijalne zaštite.

Pošto je istekao drugi period za koji je obaveza da pružalac usluga i opština dostavi Fondu za inovacije izveštaj o sprovodenju projekta, Svetlana Dinic zadužena za monitoring i evaluaciju kaže:

Projekat “Pomoc u kuci starima i osobama sa invaliditetom“kao i „Klub za stare i osobe sa invaliditetom“ u našoj opštini tece utvrdenim programom,a u to smo se uverili zajednickim obilaskom korisnika od strane mobilnog tima Centra za socijalni rad,tako da smo napravili izveštaj gde je iskazano sve što je u ovom izveštajnom periodu uradeno sa finansijskim pokazateljima.Korisnici su izrazili zadovoljstvo,kao i zahvalnost lokalnoj samoupravi što vodi brigu o staroj populaciji.Takode je izvršeno anketiranje da li žele i dalje da koriste ove usluge,kao i da li ima zainteresovanih koji bi mogli da participiraju u troškovima kako bi se nastavilo sa pružanjem usluga i u sledecoj godini sa povecanim brojem korisnika.

Adaptacijom zgrade stare škole u Centar za lokalne usluge sociajlne zaštite dobio se prostor za pružanje kvalitetnih usluga socijalne zaštite.Sada Centar za socijalni rad ima prostor po standardima za strucne radnike a Klub za stare otvorio je svoja vrata za stare gde ce oni provoditi svoje vreme u raznim sadržajima.Klub je najposeceniji u vremenu kada dolaze lekari Doma zdravlja ŽABARI koji održavaju strucna predavanja iz oblasti zdravstva(hipertenzija,zdravlje starih u letnjem periodu i sl.),vrše preglede,konsultacije,mere krvni pritisak što u mnogome pomaže starim licima kojima je i te kako potrebna pomoc.LEKARI Doma zdravlja Žabari dr Predrag Živic,dr Ivan Milovanovic,glavna sestra na celu sa direktorom dr Tomislavom Panticem veoma profesionalno i sa puno ljubavi ispunjavaju zdravstvene usluge starim licima kojima to mnogo znaci.

Na kraju treba reci da ovaj klub posecuju i stari jer se tu održavaju razni skupovi,radionice,a nedavno su našu opštinu i ovaj klub posetili stari iz najveceg doma za stare na Balkanu sa Bežanijske kose koji su u znak zahvalnosti na gostoprimstvu, poslali zahvalnicu i zidni sat.

Ostajemo u nadi da ce se briga o starima na teritoriji opštine Žabari nastaviti i u sledecoj godini,što nam je potvrdio i predsednik opštine gospodin Miodrag Filipovic koji istakao da je to pitanje uzeto u obzir prilikom kreiranja budeta za sledecu godinu.

Sima Jevtic

UDRUŽENJE ROMA”KOSTA ABRAŠEVIC”

IZLET ROMSKE DECE

U organizaciji Roma“Kosta Abraševic“i njihovog predsednika Koste Nikolica, romska deca ce 19.avgusta 2009.godine posetiti prvo Poljanu i manastir Sestroljin a onda ce otici do Jagodine gde ce obici AKVA PARK,MUZEJ FOŠTANIH FIGURA,ZOOLOŠKI VRT I MANASTIR JAŠANICU.Poseta je edukativnog karaktera a ostvaruje se uz pomoc sponzora VEOLIA LITAS i Crvenog krsta Požarevac.

K.N.

MEŠTANI PETKE PROSLAVILI DAN I SLAVU SELA, TRNOVU PETKU

PECANSKI SABOR UZ CORBANIJADU

Dan Trnove Petke, 8. av-gust, od 2005. godine u selu Petka nadomak Kostolca obe-ležava se kao slava mesne zajednice. Pored crkvene sve-canosti u novoj, maloj crkvi Sveta Petka i velikog narodnog saborovanja ispred Doma MZ, prošle subote u okviru ovogodišnjeg praznika Peca-na priredeno je takmicenje pecaroša pod nazivom “Pe-canski kotlic Trnova Pe-tka”. Da je inicijativa o proslavi Svete Petke i organizaciji kotlica ili kako ovde vole da kažu - corbanijade, pokrenuta pre pet godi-ne, bila opravdana, posvedocio je prošle subote veliki broj okupljenih meštana na vecernjem narodnom sabo-rovanju, kao i pedeset i dvoje ucesnika-takmicara u pripre-manju najbolje riblje corbe.

- Kada smo 2005. organizovali prvu corbanijadu imali smo samo desetak takmicara, sada ih je 52-oje, došli su iz raznih krajeva, ne samo iz okoline Požarevca. Stigli su naši prijatelji iz Bato-cine, Nikodinaca, Bavaništa, Panceva. Za uspešnu organizaciju dugujemo zahvalnost Gradskoj mesnoj zajednici Ko-stolac koja nas je pomogla i podržala, kao i brojnim donatorima koji su za pobednike takmicanja obezbedili vre-dne nagrade. Inace, u našem selu, sve je u znaku Svete Petke: selo nam nosi ime ove svetice, crkva je posvecena Svetoj Petki, Kulturno -umetnicko društvo je registro-vano kao Trnova Petka, a evo i “Pecanski kotlic” se odvija pod nazivom “Trnova Petka”, s ponosom prica Radiša LJubi-savljevic, predsednik Mesne zajednice od poslednjih izbora održanih u aprilu ove godine.

Kvalifikovani žiri u sastavu Stanko Letica, predsednik, Radiša Stojimirovic i Sladan Ivanovic, clanovi, po završetku spravljanja ribljih corbi, nije imao nimalo lak posao. Ocenjivao je kvalitet 52 riblje corbe od kojih je svaka bila jedinstvena po svojoj ljutini, ukusu -mirisu, slanoci, i kiselosti. Ipak, samo su tri kuvara mogli biti najbolja. Prvu nagradu odneo je Novica Obradovic iz Klenovnika, drugi je takmicar iz Panceva Branko Jovanovic, a trece mesto pripalo je Jovici Gavrilovicu iz Kostolca. Pored lepih nagrada njima su dodeljeni i pehari, a svim takmicarima urucene su zahvalnice i majice da ih secaju na jedan lep dan u Petki. Prijatnom druženju do kasno u noc i veseloj atmosferi kakva i dolikuje na dan slave, doprineli su amateri-clano-vi kulturno-umetnickih dru-štava iz Petke i Kostolca koji su svojim pesmama i igrama oduševili posetioce.

Posetu Petki na dan nje-nog slavlja iskoristili smo i da nešto više saznamo o životu u ovom selu, o željama njegovih žitelja, problemima koji ih tište, o ocekivanjima od formiranja opštine Ko-stolac za koju su se izjasnili.

- Petka ima 1.080 biraca, odnosno oko 1.300 stanovnika od kojih su neki poljoprivrednici, jedan broj radi na kopovima i elektranama Kostolac, a pozamašna je brojka i mešovitih stanovnika, onih koji su i poljoprivrednici i radnici istovremeno. Naš najveci problem godinama je voda. Još pre 14 godina zapoceli smo izgradnju vodovodne mreže u selu, ali nažalost, do današnjih dana, ni jedno naše domacinstvo nije dobilo prikljucak. Za-hvaljujuci Fondu za razvoj grada Požarevca i Gradskom fondu za zaštitu životne sredine koji su nam dodelili izvesna sredstva uspecemo tek ove godine da rešimo taj problem, planirali smo da 80 posto domacinstava dobije prikljucke na vodu. Koliko je to važno za našu sredinu napomenucu da od 1997. godi-ne postoji zabrana upotrebe vode u Petki iz bunara i hi-drofora. Pored loše vode, loša je i putna mreža, imamo probleme sa deponijom, gro-bljem, nismo toplificirani iako smo samo 1.000 metara daleko od glavnog toplovoda koji iz Kostolca ide prema Požarevcu. Ovih dana sam prisustvovao jednom veoma uspešnom sastanku sa ljudima koji rade na realizaciji inicijative Kostolac opšti-na kojom prilikom je izražen zahtev da sve mesne zajednice budu u prilici da dobiju deo sredstava koja ce koristiti za razvoj i unapredenje svoje infrastrukture. Sada je situacija takva da za sve moramo da tražimo donatore. Nemamo para cak ni za ulicnu rasvetu u selu. Ipak, mislim da nam idu bolji dani, a i clanovi novog Saveta mesne zajednice su raspoloženi da rade jedinstvenije, da, kad god je u pitanju interes sela, zaborave kojoj politickoj stranci pripadaju. Mogu slobodno reci da sam kao novi predsednik veoma zadovoljan dosadašnjim funkcionisanjem Saveta MZ, saznajemo od LJubisavljevica, dugogodišnjeg aktiviste u Petki, inace mašinskom inženjeru zaposlenom na kopovima u PD “TE KO Kostolac”.

S.E.

CENTAR ZA KULTURU POŽAREVAC – LETNJI PROGRAM

PROBLEMI IZDAVAŠTVA

Prošlog utorka je na otvorenom, u atrijumu Centra za kulturu Požarevac, održano “Vece sa književnom opštinom Vršac”. O modelima kulture, problemima u izdavaštvu, stvaralaštvu i kriterijumima stvaralaštva govorio je gost iz Vršca, glavni i odgovorni urednik KOV-a, Petar Krgu, kao i direktor Centra za kulturu Požarevac, Aleksandar Lukic. Publici su predstavljena i izdanja vršackog izdavaca, knjige su potom podeljene prisutnima.

L.L.

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC: OBELEŽENA SVETSKA NEDELJA DOJENJA

IZVOR ZDRAVLJA MAJKE I DETETA

U preko 120 zemalja sveta, svake godine prva nedelja avgusta obeležava se kao Svetska nedelja dojenja. Ovogodišnja kapmanja odvijala se pod sloganom ”Dojenje-spasonosno u kriznim situacijama! Da li ste spremni?” i njen osnovni cilj bio je da ukaže na vitalnu ulogu dojenja u kriznim situacijama, da naglasi potrebu za aktivnom zaštitom i podrškom dojenju kako pre tako i za vreme kriznih situacija i da informiše majke, zajednicu, zdravstvene radnike, medije… o tome koliko dojenje može biti spasonosno za veliki broj dece u toku kriznih i vanrednih situacija.

- Preporucuje se da bebe pocnu da sisaju u prvom satu po rodenju i da majcino mleko bude njihova jedina hrana u prvih šest meseci života. Nauka je dokazala da su deca koja su iskljucivo dojena šest meseci života i koja posle tog uzrasta, uz pravilnu dopunsku ishranu, nastavljaju sa sisanjem, izložena manjem riziku od pothranjenosti, anemije, tri puta manjem riziku od sindroma iznenadne smrti odojceta, pet puta manjem riziku od infekcije urinarnog trakta, znatno rede obolevaju od alergije i ekcema, imaju bolji vid, izložena su dva puta manjem riziku obolevanja od šecerne bolesti i malignih oboljenja i pokazuju bolje rezultate na testovima intelektualnih sposobnosti.

Svaka majka koja doji smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke, jajnika i materice, ima znatno bolju mineralizaciju kostiju i dvostruko manji rizik od preloma kuka u postmenopauzi kao i znatno lakše reguliše telesnu težinu nakon porodaja. Na osnovu svega pomenutog može se reci da je pomoc majkama da uspešno doje svoju decu, veoma važna za unapredenje i zaštitu zdravlja i majke i deteta, porucili su u Nedelji dojenja strucnjaci Zavoda za javno zdravlje Požarevac.

S.E.

CRVENI KRST POŽAREVCA I KABINET ZA TRANSFUZIJU KRVI U POŽAREVACKOJ BOLNICI

POZIVAJU DOBROVOLJNE DAVAOCE

U cilju preventive otežanog rada Bolnice u Požarevcu zbog nestašice krvi karakteristicne u letnjim mesecima, iz Kabineta za transfuziju krvi u ovoj ustanovi i iz Crvenog krsta Požarevca upucen je apel svim dobrovoljnim davaocima i ostalim ljudima spremnim da pomognu, da dodu i ponude svoju krv u humane svrhe. Kabinet za transfuziju krvi stoji im na raspolaganju svakog radnog dana od 8 do 14 sati.

- Krv je neophodna za lecenje gradana u našoj Bolnici zbog evidentne nestašice u ovim letnjim mesecima. Ako se nastavi ovakav trend povecanja broja bolesnika kojima je potrebna krv, postoji mogucnost otežanog rada Bolnice. Potrebne su sve krvne grupe, a posebno negativna. Poziv upucujemo ne samo žiteljima grada Požarevca vec i svih ostalih opština Branicevskog okruga koji se lece u požarevackoj bolnici, navodi se u pozivu upucenom iz Kabineta za transfuziju i Crvenog krsta Požarevac.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 31.7.2009 godine do07.08.2009godine rodene su 43 bebe ,23 devojcice i 20decaka .

Sinove su dobili: Predic Monika i Pavlovic Martin iz Ždrela, Sladana Savic i Danilo Radojkovic iz Petrovca, Ana i Nenad Stanic iz Požarevca, Nataša i Vladan Jovanovic iz Požarevca, Usmailovic Zuhrija i Dragiša Hober iz Žagubice, Spomenka i Bojan Lajišic iz Kule,Tijana Živkovic i Dejan Ilic iz Požarevca, Milena i Vladan Mitrovic iz Majilovca,Sanja i Dragan Peric iz Požarevca, Marija Ilic i Goran Brankovic iz Petke, Jelena Jovanovic i Srdan Erakovic iz Požarevca, Jelana i Dejan Randelovic iz Požarevca,Lidija Jankovic i Bojan Petrovic iz Smedereva,Marija i Vladeta Spasic iz Požarevca,Marijana i Dejan Ristic iz Požarevca, Ema i Bojan Kolakovic iz Zabele, Milada Dimitrijevic i Saša Stokic iz Kusica, Maja Milosavljevic i Dejan Jovic iz Smoljinca, Ivana i Miloš Minic iz Velikog Gradišta.

Kcerke su dobili: Danijela i Danijel Stankovic iz Sirakova, Tijana Milivojevic i Veljko Stojadinovic iz Požarevca, Zorica i Milan Miloradovic iz Velikog Gradišta, Nataša i Nenad Todorovic iz Kostolca, Marija i Bojan Mitic iz Kamenova, Maletic Nikolic Violeta i Boban Nikolic iz Požarevca, Jelena i Miloš Savic iz Makca, Dalida i Miljan Popovic iz Požarevca, Brankica i Zdravko Šindik iz Požarevca, Valentina Paunovic i Vladan Obradovic iz Požarevca, Sanela i Saša Ðukic iz Brežana , Marina Putanovic i Jovica Savic iz Petrovca, Olivera i Saša Blagojevic iz Bradarca, Danijela Trifunovic i Predrag Stojanovic iz Žagubice, Nina Zenkovic i Enis Ibinci iz Kostolca, Kurti Bajraita iz Kostolca, Danijela Stokic i Dalibor Miloševic iz Oreovice, Ivana i Marko Jovanovic iz Požarevca, Vedrana Ilic i Darko Radulovic iz Starceva, Zorica Ninic i Srdan Nikolic iz Velikog Laola , Tanja i Saša panic iz Požarevca .

HUMORESKA

LETO JE, ŠTA DA TI KAŽEM

Ovih sparnih dana, mnogim gradanima (pa i onima na selu), more je san letnje noci ili mora letnje noci. Proganja ih šum morskih talasa od nekih prošlih vremena i letovanje sa našeg mora, ali i drugih mora.

Mnogi ne mogu da objasne svojim lepšim polovinama (a neki i cetvrtinama) da im je pao standard i da ne mogu nigde na odmor. Stara, dobra vremena, kad su bili mladi, davno su prošla.

A da ima i radnika na moru, nije da nema, ali iz: Nemacke, Austrije, Italije, Švajcarske....

Jedan Požarevljanin, koji je odavno ostao bez posla, hvali se da je uplatio za letovanje za tri meseca i to unapred! Pa, nemoguce, mislim se ja, to je mnogo skupo? I uopšte nije skupo, kaže on kao da cita moje misli, cak je vrlo jeftino. Pa, gde je ta destinacija, leba ti? Ispod LJubicevskog mosta, rece on, sede na bicikl i pravac u ovo poznato turisticko mesto.

A, da! Rece da ipak nešto placa, i to krvlju! Kako to? Pa, mnogo ima komaraca. Dobro, znaci, nešto mora da košta.

Naravno, odatle, ako covek ne može baš bez mora i slane vode, plivajuci ili camcem, niz Moravu, pa u Dunav i pravac Crno more. Jes' da je ono malo dalja maršuta, ali i leto dugo traje.

Komšija, penzioner, cak je i propevao (da li od muke ili vrucine, još nije utvrdeno!), a ta pesma zvuci ovako:

"Gledam gore, brckam noge, vidim more, oj lavore, oj lavore!"

A jedan mališa, koji još nije video mnogo toga u životu (dobro, ima vremena za njega), pita oca:

- Tata, šta je to: Sunce, voda, goli i bosi... ?

- Radnici, sine, radnici! - rece otac i ode da ubacuje ugalj za zimu, a i za goli život.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Neki se hvale da su skoro bili na moru. U Jugoslaviji!

- Kad sam im rekao da pripadam nebeskom narodu, ubiše boga u meni!

- Taman Srbin navikne da ne jede, oni poskupeše struju!

- Karadžic ne bi treba da se sekira. Gore je prošao Karadorde!

- Kad sam ja njima, i oni su meni sve po spisku!

Miodrag Lazarevic

POVOD

1825. meseca jula, 30. dana

JABLAN I JELENA

Naslov price koju ovde prikazujemo - opisujemo, nije ni slucajno-slucajan. Istinit je.

Dogodilo se davne 1815. godine, upravo u Požarevcu.

Velika vojska ustanika iz Šumadije na cijem je celu niko drugi do vojvoda Miloš Obrenovic. Krenuli su na Požarevac. Pošli su u pomoc požarevackim ustanicima koji su napadali Turke u Požarevcu, ali nisu mogli sami da ih proteraju. Zabeleženo je da je vojvoda Miloš Obrenovic krenuo sa oko 12.000 ustanika, usput su oslobodili neka mesta, a jace uporište Turaka bilo je u Batocini. Za toliki broj ustanika nije bilo velikih prepreka. Ali, kad su stigli do nabujale Velike Morave, koja se morala savladati, zastali su. Napravili novu taktiku i našli rešenje da svi predu raznim pomocnim sredstvima na drugu obalu Morave. Na desnu stranu.

Želja je bila jaca od svih prepreka. Hitali su ustanici ka Požarevcu, da im pruže pomoc, gde su Turci u to vreme vršili razne zulume, pa sve do ubistva videnih ljudi. Pripreme za napad bile su kratke. Vremena nije bilo. Posle dogovora sa vodama požarevackih ustanika.

Napad je trajao cetiri dana. Požarevac je bio opasan sa turskim šancevima sa svih strana i u više redova. Ustanici su napadali, a Turci se branili. Radila je sablja na obe strane, ali je bilo i nešto pušaka. Upravo iz jedne puške-kuršumom je ubijen i šurak Miloša Obrenovica-brat njegove supruge LJubice. Povod pogibije Miloševog šuraka je i ovaj napis.

Jovan Vukomanovic, sahranjen je na požarevackom brdu Cacalica. (Bliže mesto poznato) Knjeginja LJubica posadila je kraj njegovog groba jablan i jelu, kao simbol ljubavi brata i sestre. Na nadgrobnom obeležju nalazio se i natpis:

"Ovde pocivaju kosti Jovana Vukomanovica, iz sela Srezojevca, nahije rudnicke, koji, boreci se sa svojim zetom, Knezom srpskim Gospodarom Milošem Obrenovicem, kod Požarevca, protiv Turaka, 1815. pogibe u 23. godini uzrasta. Sestra njegova, Knjeginja LJubica, postavi mu beleg ovaj 1825, meseca jula 30 dana".

Prema kazivanju mr Veliše Joksimovica, ovaj beleg je dugo opstajao, ali je jedne jake zime bila seca šume na Cacalici, pa su nestali jablan i jela, a belegu se izgubio svaki trag.

Jovan je poginuo u borbi za Požarevac 1815. godine, ali su sa njim poginuli i mnogi drugi. Istorija je to zabeležila, ali pošto nema nikakvog belega o tome, pa se istorija jednostavno zaboravi i izgubi.

Bilo bi dobro da se obnovi ovaj beleg. Ovaj dogadaj bi vratio pamcenje kod mnogih i iskazala bi se ljubav i onda i danas za slobodu.

Ne treba brisati istoriju i ne treba je zaboravljati

Milan Ivoševic

RIBOLOVACKI KAMP "ŠKOLJKA"

REGATA U KOSTOLCU

Kao i prošle, do Kostolca i ove godine u ponedeljak, 3. avusta 2009. godine doplovila je Ibarsko-Moravska regata.

- Svakog leta, tridesetak ljubitelja prirode i plovidbe, poslednje sedmice jula meseca krece od Kraljeva vodama Ibra, Zapadne i Velike Morave da bi na kraju uplovili i u Dunav povezujuci na svoj nacin ove cetiri reke, vec devetnaest godina bez prekida - sa ponosom istice jedan od osnivaca regate Slobodan Boba Šuger iz Trstenika. Nije to samo plovidba camcem niz reku. To su i druženja sa mnogim ljudima iz gradova i sela pored kojih regata prolazi.

Regatu su ove godine svojim camcima docekali na Dunavu kod ulaza u Kostolacki kanal clanovi "Jaht kluba" iz Požarevca i Ribolovackog kampa "Školjka" iz Kostolca gde je za sve ucesnike prireden srdacan prijem uz nezaobilazni kotlic i muziku "na uvce".

- Potrudicemo se da i narednu jubilarnu dvadesetu Ibarsko-Moravsku regatu docekamo još lepše i sa još više camaca i kotlica - vidno oduševljen sa svoje strane obecao je u ime Ribolovackog kampa "Školjka" gospodin Radomir Teofilovic.

Dušan Ðordevic