Header

ZA POTREBE LECENJA I HIRUŠKIH INTERVENCIJA U POŽAREVA-CKOJ BOLNICI

ŽELEZNICARI DALI KRV

slika

- Narednih dana bice organizovane još dve akcije davanja krvi, jedna je 26. avgusta u kostolackom PRIM-u, druga u okviru LJKI 5. septembra u Domu Crvenog krsta u Požarevcu

Posle zajednickog apela Crvenog krsta Požarevca i bolnickog Kabineta za transfuziju krvi upucenog dobrovoljnim davaocima krvi da pomognu obnavljanje rezervi ove dragocene tecnosti kako se ne bi dovelo u pitanje redovno funkcionisanje zdravstvene službe, situacija se stabilizovala. To, me|utim ne znaci da ne treba biti u pripravnosti pogotovu zbog cinjenice da je krv stalno potrebna, da se za samo jednu operaciju kuka, naprimer, rezervišu cetiri jedinice krvi i što smo svedoci svakodnevnih nemilih doga|aja na putevima. Imajuci to u vidu, Crveni krst Požarevca organizovao je prošlog petka akciju davanja krvi u železnickoj ambulanti. Akciji su se pored železnicara odazvali i gra|ani tako da je prikuljeno 60 jedinica krvi. Do kraja ovog meseca, kako nas je obavestio sekretar Crvenog krsta Branislav Živulovic, bice organizovana još jedna akcija. Bice to u PRIM-u u Kostolcu 26. avgusta i sve prikupljene kolicine opredelice se Bolnici.

-Kao i svake i ove godine u okviru LJubicevskih konjickih igara organizovacemo akciju davanja krvi za potrebe lecenja naših gra|ana u beogradskim zdravstvenim ustanovama i klinikama. Akcija ce 5. septembra biti sprovedena u prostorijama Doma Crvenog krsta, realizovace je ekipe Republickog Zavoda za transfuziju krvi. Pored gra|ana Požarevca i ostalih opština Branicevskog i Podunavskog okruga, tradicionalno u ovoj akciji krv daju i naši gosti na Igrama, dobrovoljni davaoci iz Ugljevika, iz Republike Srpske, napominje Živulovic.

Nije na odmet podsetiti da krv mogu da daju sva lica sa navršenih 18 i do 65 godina starosti. Muškarci krv mogu da daju na svaka tri, a žene na svaka cetiri meseca. Uzimanju krvi prethodi lekarski pregled potencijalnog davaoca obzirom da samo zdrave osobe mogu biti davaoci.

S.E.

POSETOM VECNOJ KUCI I POLAGANJEM CVECA NA GROB U POŽAREVCU

OBELEŽEN DAN ROÐENJA SLOBODANA MILOŠEVICA

slika

Poštovaoci licnosti i dela Požarevljanina Slobodana Miloševica, bivšeg predsednika Jugoslavije i Srbije i lidera socijalista koji je preminuo u Hagu, posetili su prošlog cetvrtka njegovu vecnu kucu u Požarevcu i položili cvece. Obilazak groba bio je u znaku secanja na 20. avgust, dan ro|enja Miloševica 1941. godine. Delegaciju socijalista Požarevca predvodili su predsednik i sekretar Gradskog odbora Miomir Ilic i Milic Jovanovic, a me|u brojnim gra|anima Požarevca i drugih gradova Srbije koji su došli da još jednom odaju pocast Miloševicu bili su i Milutin Mrkonjic, visoki funkcioner SPS-a i aktuelni ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije kao i clanovi Udruženja "Sloboda".

- Socijalisti Požarevca sa svojim sugra|anima, sa gra|anima iz drugih gradova Srbije i clanovima Udruženja "Slobode" došli su danas da obeleže dan ro|enja Slobodana Miloševica, heroja srpskog naroda, borca za pravdu i istinu, za gra|ansku slobodu i ravnopravnost ljudi. Pred njegovom vecnom kucom i danas tvrdimo da ce se njegova pobeda nad Haškim tribunalom veoma brzo iskazati. Mi cemo uvek biti ovde da ga cuvamo i secamo se njegovog herojstva, rekao je novinarima Miomir Ilic.

S.E.

POGLED ISKOSA NA LJUBICEVSKE IGRE

GRAD KONJA I(LI) VIZIONARA

Prvi septembarski dani gotovo pedeset godina unazad posveceni su plemenitoj životinji koja je vekovima bivala ukras, prevoz, pomoc, ponos. Cuvene Ljubicevske konjicke igre velicaju konja i njegov sjaj, no cudne se ipak i neobjašnjive pojave kriju iza svega što prati nadmetanja na hipodromu. Niko ne spori, divno je imati manifestaciju poput ove u svom gradu. Posebno je važna ova godina koja se poklapa sa stogodišnjicom rodenja velike slikarke Milene Pavlovic Barili, te ce ime ove jedinstvene umetnice biti, kako se culo, lajt motiv igara. Milena je volela konje, volela život, putovanja, umetnost. Nadasve je upamcena kao originalni stvaralac ciji je pecat potpuno unikatan i neponovljiv. Šta li bi Milena rekla ako bi njoj saopštili da ce u njenu cast na trgu u centru grada u kome se nalazi dvorište nad kojim je nebo najlepše, kako sama rece, pevati Zvezde Granda? Bice tu još i Garavog sokaka sa svojim znacajnim opusom, sa sve tralalala: Neko, neko ko je daleko ko mene više ne voli i Ju grupa, bez uvrede, svakako veoma važna u Ju rok istoriji, ali tim putem bismo mogli da dodemo i do Mileta Lojpura, ili šlager pevaca, ako još ima živih. Culo se kao obrazloženje: narod to voli. Sad se ja pitam: jesam li i ja narod, ili je narod samo onaj koji voli Stoju, Seja Kalaca, Cukija, Esada Plavog i nezaobilazne trubace iz Guce, sram me bilo što uopšte ovo izgovaram, kad po definiciji ako ne voliš Gucu i pivo nisi dovoljno dobar ni da živiš u ovoj zemlji. Pristajem, ali moram da kažem ili cu da puknem, sramota me što u gradu gde sam se rodila, u 21.stolecu najvažnije dostignuce u muzici koje ce, ni manje ni više biti centralni dogadaj jeste zbir novokomponovanih brljotina u kojima se obilato koriste stihovi prepuni alkohola, pomracenih stanja svesti, aspirina, kokaina, a sve zacinjeno kreatorskim vratolomijama modnih savetnika i stilista (Za moj vecerašnji izgled pobrinuo se...). No, finansijski je prihvatljivije, kažu, od nekih drugih zvezda koje su tražile po 20.000 evra da pevaju s bine u centru na svecanosti koju treba da krasi dostojanstvo, koju je cašcu ovencao cak i Milivoje Živanovic, bard, velikan, vojvoda. Svaka cast! Smislili ovo (za narod) kao da vizija ulaska u EU nije ono o cemu su nam onoliko tupili. Hocemo li mi da dopuzimo do praga Unije držedi cokanjce i kriglu i zavijajuci: glavobolja od vina. Je li to taj put? Pa ako je bilo skupo, što nisu zapevali naši zlatni klinci iz Muzicke koji osvajaju nagrade gde god maknu? Što nije zapevao hor Barili? Što nisu svirali svi oni mali genijalci za koje narod i ne zna, a koji donose prva mesta i nagrade sa svih strana sveta? Ne kapiram. Što ne puste narod da cuje i malo muzike, a ne samo tandrljanje koje nazivaju novim muzickim pravcem izmedu popa i folka, nije šija nego vrat.

I šta ce ti jadni konji ako do njih dopru zvuci ocaja ili bezrazložne euforije? Mogu psihu da im poremete. Koji su to vizionari konstruisali kontekst pratecih “kulturnih” manifestacija kad svi znamo da estrada nema veze sa kulturom, inace se ne bi ni zvala estrada, nego Milanska skala. Što nam niste Olivera Njega, baš njega doveli, pa vidimo, mi narod, zna li taj batica da otpeva nešto, ili ga tek tako hvale? Što nam Kostjukov nije nešto otplesao, što nam ne dovedoste Oliveru Katarinu? Pa nije valjda da su oni skuplji od juce ispiljenih “zvezda”. I jesu li to bile vizije ili nocne more onih koji su se dogovarali da što jeftinije produ?

A Ljubicevsku noc, ako bude u tom duhu, možemo nazvati Halovin, eto tek tako, pošto narod voli americke filmove.

Ali opet, ko sam ja da mislim, svako neka radi svoje, konji neka trce, vizionari neka nastave da neguju svoje vizije i misle umesto naroda, za to su placeni, kao i njihove vizije, a njih vec mi placamo.

POŽAREVACKA GRADILIŠTA

BUDŽETOM GRADE GRAD

slika

Krajem prošle nedelje, gradonacelnik Požarevca Mi-odrag Milosavljevic i predsednik Skupštine grada Mi-omir Ilic, sa saradnicima, zajedno sa predstavnicima medija, posetili su nekoliko lokacija u gradu na kojima se novcem iz budžeta lokalne samouprave ovih dana realizuju krupni i znacajni investicioni projekti.

Najpre, dogradnja Decjeg vrtica „Pcelica“ u Nemanjinoj ulici, privodi se kraju, a direktor Ustanove „Ljubica Vrebalov“ Dragan Nikolic i vlasnik firme „Jovic gradnja“ Dragan Jovic, izrazili su uveravanja da ce do polovine septembra u ovom objektu ponovo biti mališani i vaspitaci.

- Objekat „Pcelica“ dobio je još jedan sprat, odnosno prostor koji ce, po opremanju i odobrenju novih radnih mesta, omoguciti smeštaj i funkcionisanje tri do cetiri nove grupe, još stotinu dece, što ce znatno smanjiti liste cekanja. Imali smo peh, kraj juna i prva polovina jula pratile su ceste kiše, što je otežavalo, pojedinih dana i potpuno onemogucavalo gradevinske radove. Objekat je pokriven, ovih dana posao se privodi kraju, - istakao je Dragan Nikolic.

Izvodac radova istakao je da je na tok gradnje uticalo i nekoliko nepredvidenih konstrukcijskih zahvata, neophodnih za nadzidivanje objekta, što je u odredenoj meri i poskupelo gradnju, ali je naglasio da za oko dve nedelje objekat bude predat naruciocu i investitoru. U toku su završni i instalaterski radovi koji se ubrzano realizuju.

Dogradnja „Pcelice“, po recima gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, veoma je znacajna investicija, kako za Ustanovu za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „Ljubica Vrebalov“, tako i za grad Požarevac, najviše za roditelje i decu za koju do sada nije bilo mesta u vrticima. Nakon investiranja u „Pcelicu“, uz dodatne radove doseglu na 16 miliona dinara, gradonacelnik je podsetio da ce vec iduce godine budžetom biti predvidena gradnja vrtica na prostoru bivših poštanskih garaža, za šta je dokumentacija uveliko u pripremi, a izgledno je pristupanje proceduri pripreme za gradnju vrtica i u Stiškoj ulici. Izrazio je ocekivanje da ce nakon toga Požarevac imati dovoljno smeštajnog prostora za svu decu sa liste cekanja.

Zoran Ðordevic, nadzorni organ na izgradnji fekalne Crpne stanice 6 u Radnoj mali, koju su predstavnici lokalne samouprave obišli, istakao je da je rec o veoma složenom poslu, na kome su angažovane posebno obucene ekipe i specijalizovane mašine, kao i cinjenicu da je izgradnja te crpne stanice veoma znacajan investicioni poduhvat, s obzirom da je kljucni segment ukupnog rešavanja fekalne kanalizacije na prostoru MZ „Sopot“, dela grada sa izraženim problemima u toj oblasti. Radovi ce, kako se culo, biti okoncani do kraja septembra. Izvodac radova je požarevacki „Moping“, vrednost investicije je 14,2 miliona dinara. Dovršava je projekat trase koja ce povezati Crpnu stanicu 6 sa Crpnom stanicom 7, za koju projekat vec postoji. Gradnja veze izmedu dve crpne stanice finansira se sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine, uskoro ce biti raspisana javna nabavka.

Trasa fekalne kanalzacije u ulici Svetozara Ðordevica ovih dana se ubrzano gradi i, po recima Ljubodraga Mitica iz preduzeca „28. jun“ Smederevo, radovi su u završnici.

Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca, istakla je da je rec o trasi dugoj oko 150 metara, zbog zainteresovanosti gradana, trasa ce biti i produžena. Naglasila je da je kvalitet izvedenih radova zadovoljavajuci, a posao vredan oko 670.000 dinara.

D. Milenkovic

SKUPŠTINA OPŠTINE MALO CRNICE

SAMODOPRINOS ZA BATUŠU

slika

Na prošlonedeljnoj, devetoj sednici Skupštine opštine Malo Crnice kojom je predsedavao Bojan Uroševic, a ucestvovalo ukupno 25 od 29 odbornika, razmatrano je 10 tacaka, medu kojima i izmene i dopune Odluke o budžetu opštine Malo Crnice za 2009.godinu, predlog o uvodenju mesnog samodoprinosa naselja Batuša za period od 2009. do 2014., Odluka o usvajanju lokalnog plana akcije za izbeglice i interno raseljenih lica u opštini Malo Crnice i druge.

Predsednik Skupštine Bojan Uroševic kaže:

- Od odluka bih izdvojio Odluku o izmenama i dopunama Odluke o budžetu, kao i Odluku o samodoprinosu za naselje Batuša. Što se samog rebalansa budžeta tice, opština Malo Crnice je, kao i sve druge lokalne samouprave, uskracena za transferna sredstva iz republike, tako da smo mi jednostavno sproveli ono što je uradeno republickim rebalansom, i za sva ona sredstva za koja smo ostali uskraceni uradili naš rebalans. Na predlog Mesne zajednice Batuša smo doneli predlog o uvodenju mesnog samodoprinosa, radi se o sredstvima naših budžetskih korisnika; i taj izveštaj je usvojen. Imali smo i inicijativu za kupovinu parcele i izgradnju spomenika ratnicima oslobodilackih ratova 1912-1918.godina i ta inicijativa je jednoglasno usvojena, na redu je opštinska uprava sa svojim službama koja ce odraditi glavni deo posla, nabaviti parcelu i preuzeti sve mere koje su neophodne. Odbornicko pitanje odnosilo se na status Mlina “Mlava” koji ne radi, a u vezi koga je pokrenut postupak za povracaj, s obzirom na to da je u njemu stecajni upravnik. Imamo prvostepenu presudu trgovinskog suda, a po drugostepenoj odluci višeg Trgovinskog suda u Beogradu Mlin je vlasništvo opštine Malo Crnice, odnosno države Srbije. U toku je postupak izvršenja, pa tu dolazi do problema, ali to je stvar naših pravosudnih organa.

Lokalni plan akcije za izbeglice i interno raseljena lica u opštini Malo Crnice (LPA) koji je usvojen definiše konkretne mehanizme, instrument i mere na lokalnom nivou, intenzivnu saradnju sa republickim Komesarijatom za izbeglice, medunarodnim organizacijama i donatorima za organizaciona i finansijska rešenja. Opšti cilj LPA je pronalaženje trajnih rešenja na nivou opštine koja ce odgovoriti na potrebe izbeglih i raseljenih lica.

Takode, odbornici su culi izveštaj Centra za socijalni rad o ostvarivanju proširenih prava i oblika socijalne zaštite za 2008.godinu na podrucju opštine Malo Crnice koji je podnela direktorka ove ustanove, Dijana Mirkovic. Tokom prošle godine proširena prava koristile su ukupno 74 porodice i pojedinci, a isplaceno je 126 jednokratnih pomoci za razne namene. Od ukupnog broja korisnika proširenih prava, dece i omladine je 15, odraslih lica 40, a ostarelih lica 21. Iz budžeta opštine Malo Crnice za finansiranje proširenih prava u 2008.godini ukupno je isplaceno 584.986 dinara. Tokom 2009.godine nastavice se sa pružanjempomoci u kuci starim licima, a 7 gerontodomacica pocelo je sa pružanjem usluga pocetkom ove godine, što ce se nastaviti.

L.L.

ZBOG AKTUELNE EPIDEMIOLOŠKE SITUACIJE IZAZVANE NOVIM VIRUSOM GRIPA A H1N1

PRIPREME ZA PANDEMIJU GRIPA

- Formirana okružna koordinaciona tela i okružni strucni timovi za sprovo|enje plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa

U skladu sa novim preporukama i zahtevima Svetske zdravstvene organizacije i aktuelnom epidemiološkom situacijom izazvanom pojavom novog gripa A H1N1 u Srbiji, Centar za kontrolu u prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Požarevac sprovodi sve aktivnosti predvi|ene novim smernicama i kontinuirano nedeljno izveštavanje putem zbirnih prijava oboljenja slicnih gripu po definiciji slucaja iz nadzornih jedinica na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga u definisanom vremenskom intervalu.

Sa novim smernicama nadzora nad novim virusom gripa A H1N1 na teritoriji dva okruga upoznate su sve zdravstvene ustanove (IZJZ/ZZJZ, primarna, sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita) i aktivnosti koje se sprovode u skladu su sa Planom aktivnosti pre i u toku pandemije gripa.

Od dr Vere Jokovic Kostic, pomocnika direktora Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u ZZJZ Požarevac saznajemo šta je suština nadzora i kako ce se ona ostvarivati:

- Cilj nadzora je pracenje kretanja oboljevanja, sprovo|enje mera kontrole, razvijanje i dopuna odnosno izmena strategija u postupku sa otkrivenim slucajevima, usporavanje širenja virusa u zajednici. Zbog aktuelne epidemiološke situacije izazvane novim virusom gripa A H1N1, na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga formirana su okružna koordinaciona tela i okružni strucni timovi za sprovo|enje Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa. Clanovi okružnih koordinacionih tela su necelnici okruga, gradonacelnici, predsednici svih opština iz okruga, direktor ZZJZ Požarevac, direktori zdravstvenih centara i domova zdravlja i nacelnici odeljenja odre|enih inspekcija. Clanovi okružnih strucnih timova su predstavnici ZZJZ Požarevac, predstavnici zdravstvenih centara, domova zdravlja, apotekarskih ustanova i nacelnici odeljenja odre|enih inspekcijskih službi. S obzirom na epidemiološke karakteristike bolesti izazvane novim sojem virusa gripa A N1H1 znacajno je da svi znaju koje mere zaštite treba da preduzmu. Postupajuci po smernicama koje su date, važno je da svaki pojedinac shvati da ima odgovornost za sopstveno ponašanje, bez bzira da li je sam u prostoriji ili prisistvuje velikim skupovima, kakvi ce biti “Smederevska jesen”, LJubicevske konjicke igre...Bitno je sacuvati svoje zdravlje ali i zdravlje citave zajednice-porodice, kolektiva..., kaže dr Jokovic-Kostic uz napomenu da je u okviru projekta “Priprema za pandemiju gripa” u saradnji sa Ministarstvom zdravlja RS, Kancelarijom UNICEF-a u Beogradu i Institutom za za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”, štampan promotivni i edukativni materijal koji ce, prema sacinjenom planu biti dostavljen svim zdravstvenim ustanovama, obrazovnim institucijama, policijskim, vojnim i javnim ustanovama kao i pojedinim privrednim entitetima naprimer preduzecima koja se bave prevozom putnika.

Informtaivni materijal se sastoji od postera i lifleta, a namenjen je razlicitim ciljnim grupama:

-Posteri za mališane u vrticima,

-posteri za decu od prvog do cetvrtog razreda,

-posteri za decu od 5. do 8. razreda,

-posteri za opštu populaciju

-lifleti za decu u vrticima,

-lifleti za decu od 1. do 4. razreda,

-lifleti za decu od 5. do 8. razreda,

-lifleti za vaspitace i nastavnike i

-lifleti za opštu populaciju.

Prema podacima Nacionalne referentne laboratorije za respiratorne visruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, zakljucno sa 16.avgustom 2009. godine, u Srbiji je potvr|eno 127 slucajeva oboljevanja od gripa izazvanog novim tipom virusa A H1N1, a me|u njima je 65 osoba cije se oboljevanje dovodi u vezu sa putovanjem.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Požarevac dobio je do sada 19 prijava sumnje na oboljevanje od novog virusa gripa i po tim prijavama sproveo epidemiološko istraživanje i nadzor, istice dr Vera Jokovic Kostic.

PREMA POSLEDNJIM REZULTATIMA ISPITIVANJA STRU-CNJAKA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE U POŽAREVCU

VODA NA SREBRNOM JEZERU ISPRAVNA ZA KUPANJE

Prema najavama meteorologa, sezona kupanja ovoga leta potrajace i narednih dana, pa su poslednji rezultati analize vode na Srebrnom jezeru ( uzorci uzeti 17. avgusta) tim pre veoma važni za potencijalne kupace na ovom kupalištu. Prema recima dr Branka Staletica, specijaliste higijene, pomocnika direktora Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu, najnoviji rezultati analize ove vode pokazali su da je ona fizicko-hemijski i mikrobiloški ispravna i može da se koristi za kupanje i sportove na vodi.

-Imali smo jedno prolazno pogoršanje kvaliteta u smislu zamucenja vode i mikrobiološke neispravnosti, me|utim to je bila pojava registrovana na celom toku Dunava zbog dugog perioda kiša u Zapadnoj Evropi i poplava, pa je i Dunav sve to povukao i naravno da je i Srebrno jezero imalo istu reakciju. Napominjem da mi Srebrno jezero kontrolišemo godinama cak i u mesecima van sezone i do sada je, bez obzira na starost jezera, ono uvek imalo dobre rezultate.

Iz predostrožnosti, strucne službe Zavoda apeluju na kupace da poštuju preporuke i inepekcijske zabrane. To posebno važi za decu kao osetljive organizme i za starije osobe obolele od odre|enih bolesti. Fekalne klice u dodiru sa sluzokožom na telu mogu da izazovu razne infekcije.

S.E.

MIOMIR ILIC, PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA O PREDSTOJECIM AKTIVNOSTIMA LOKALNOG PARLAMENTA I RAZVOJNOJ POLITICI GRADA

JESEN U ZNAKU VAŽNIH ODLUKA

- Na sednici Skupštine u septembru-o rebalansu budžeta i izmeni Statuta grada

- Do kraja godine intenzivnija investiciona aktivnost

- Kostolac postaje Gradska opština

Period letnjih odmora polako se bliži kraju o cemu u Požarev-cu svedoce i svakodnevna oku-pljanja celnika lokalne vlasti radi intenziviranja investici-onih aktivnosti, formiranja Gradske opštine Kostolac, poce-tka nove školske godine, održa-vanja 46. LJubicevskih konjickih igara, zakazivanja sednice Skup-štine grada... O tim i drugim temama koje ce biti aktuelne u naredna cetiri meseca, razgovarali smo sa Miomirom Ilicem, predsednikom Skupštine Grada Požarevca. Neizbežno, prvo pitanje bilo je: za kada se planira sednica Skupštine i kojim ce to pitanjima da se bave odbornici na prvom zasedanju posle letnje pauze?

Sednica Skupštine najverovatnije 22. septembra

- U ovom trenutku službe opštinske uprave Požarevca ubrzano rade na pripremi potrebnih dokumenata za septembarsku sedncu Skupštine Grada. Sa koalicionim partnerima smo se dogovorili da to bude oko 20. septembra, najverovatnije 22. Prethodno cemo pripremiti materijale za Gradsko vece koje predlaže dnevni red. U obavezi smo da sprovedemo odluke vezane za izmenu clana 3 Statuta Grada cija je suština u stvaranju pravne osnove za formiranje Gradske opštine Kostolac. S tim u vezi pomenuo bih da smo tokom avgusta održali zborove u pet sela koja gravitiraju Kostolcu, kao i u samom Kostolcu na kojima su se gra|ani izjašnjavali o novom statusu Kostolca. Od pet naselja izjasnila su se za osnivanje i pristupanje Gradskoj opštini Kostolac, svih pet naselja. Nakon toga Radna grupa pripremice konacan predlog o organizaciji kostolacke opštine i uputiti ga najpre Gradskom vecu, a ono Skupštini na izjašnjavanje. Sav taj postupak moramo završiti do kraja ove godine, do 31. decembra, a to znaci da u tom roku moramo sprovesti izbore za odbornike, konstituisati organe nove op-štine, izabrati funkcionere... Mislim da za sada to ide zadovoljavajucom dinamikom i da cemo posao završiti kako smo i planirali, da Gradska opština Kostolac zaživi prvih dana Nove, 2010. godine.

RN: Pored odluka i dokumenata koje morate doneti u vezi sa formiranjem Gradske opšti-ne Kostolac, na septembarskoj Skupštini odlucivacete i o nužnim izmenama ovogodišnjeg budžeta?

- Mi smo prinu|eni da idemo na rebalans budžeta iz poznatih razloga. Finansijska kriza i manja transferna sredstva iz Republike osnovni su razlozi zbog kojih i naša lokalna samouprava mora da koriguje svoje budžetske rashode. U ovom trenutku još ne znam sa kakvim korekcijama cemo ici, u toku je sagledavanje situacije, o predloženim izmenama najpre ce svoj stav zauzeti Vece, a potom i Skupština. Ono što mogu reci je da je sasvim izvesno da zbog odstupanja koja imamo u sferi prihoda moramo da idemo na korekcije budžeta. Nije, naime, realno da se budžet do kraja ove godine ostvari u obimu kakav smo planirali pre nekoliko meseci. Istovremeno sa pripremama rebalansa ovogodišnjeg budžeta radimo i na projekciji budžeta za narednu godinu koji moramo usvojiti krajem decembra. Tako|e, i sva naša javna preduzeca i ustanove vec planiraju svoje programe za 2010. Za nas su tako|e znacajni i planovi koje cemo usmeriti ka republickim institucijama kao što su planovi prema NIP-u, Ministarstvu za ekologiju, Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Ministarstvu za kapitalne investicije od koga ocekujemo podršku kada je u pitanju izgradnja novih crpnih stanica i fekalnih kolektora, asfaltiranje regionalnih puteva i ulica.

Ubrzanje investicija

RN: Ima se utisak da je postojeca kriza u najvecoj meri uticala na investicionu aktivnost u Požarevcu. Neki cak podaci govore da su investicije u prvoj polovini ove godine ostvarene sa samo 12 odsto u odnosu na plan što je upola manje nego u isto vreme prošle godine?

- Nemam neku primedbu na realizaciju investicionog programa za ovu godinu ali imam ozbiljne primedbe na Zakon o javnim nabavkama koji je rigidan i nalaže jednu veliku proceduru, minimum za realizaciju javnih nabavki je dva do tri meseca i to prolongira radove pa je realno što su gra|ani nezadovoljni sa realizacijom investicija zaklju-cno sa šestim mesecom. Nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki ocekujem intenziviranje ovih aktivnosti od strane Direk-cije, Vodovoda i kanalizacije i Komunalih službi i ja se nadam da cemo najveci deo programa za ovu godinu ostvariti.

RN: Mnogo se cekalo na odluku o raspodeli sredstava iz Fonda za zaštitu životne sredine zbog cega je moguce da neke investicije za|u duboko u zimu. To pre svega važi za projekte sa kojima je konkurisala Toplifikacija?

- Zbog komplikovanog procesa raspodele sredstava, u Fondu za zaštitu životne sredine imali smo ove godine zastoj. Pored konkursa sredstva su raspodeljivana i po osnovu subvencija javnim preduzecima. Toplifikacija je dobila oko 60 miliona dinara i ona vec ima pripremljene projekte. Sada joj predstoji sprovo|enje postupka javnih nabavki, tu je moguc restriktivni postupak koji je malo skracen i ocekujemo da u skladu sa tim završe sve pripremne radnje i da dobar deo projekata realizuju do kraja ove godine. Kada je u pitanju Fond za razvoj u njemu je manje sredstava nego u Fondu zaštite životne sredine. Realizacija programa iz tog Fonda je krenula, bice malo problema kod mesnih zajednica jer mnoge od njih nemaju adekvatnu tehnicku dokumenatciju. Bitno je i to da sprovodimo program zaštite naselja Stari Kostolac od plavnih i podzemnih voda i u ovom trenutku zaršena je sva potrebna dokumentacija, okonca-na eksproprijacija, proglašen je javni interes i isplacene na-knade za eksproprisanu zemlji-šte. Cekamo odluku Me|unarodne banke o dodeli sredstava i da krenu radovi na zaštiti koji ce svakako biti preneti i u narednu godinu.

RN: U godini finansijske krize, da li pored sporog izvršavanja investicionih planova, javna preduzeca i ustanove imaju probleme i sa ostvarivanjem svojih osnovnih funkcija?

- Do sada nije bilo takvih problema. Javno komunalno preduzece u potpunosti izvršava svoje zadatke i obaveze prema gra|anima i osnivacu, Vodovod i kanalizacija tako|e, Toplifi-kacija se priprema za predstojecu grejnu sezonu ... Najviše problema imamo zbog loše sprovedene privatizacije i gašenja radnih mesta odnosno otpuštanja radnika. Nastojimo da pomognemo ugro-ženim gra|anima zbog cega poja-cavamo deo udela u socijali, i rebalansom budžeta cemo za to predvideti više para, a i u narednoj godini planiramo veca izdvajanja za te namene. U privrednom delu predstoji nam cvršce povezivanje sa Privred-nom komorom i asocijacijom preduzetnika. Poljoprivreda je naša buducnost ali razvoj ove grane ne zavisi od lokalne samouprave, zavisi od odluka Vlade Srbije od koje ocekujemo vecu podršku kada je prosperitet te oblasti u pitanju. Sprovodicemo planove detaljne regulacije gde nam je najvažnija Industrijska zona sa malom privredom kako bismo tokom naredne godine zainteresovali odre|ene investitore da grade i tako stvorili uslove za zapošljavanje ljudi koji su trenutno bez posla.

LJKI - prema finansijskom guberu

RN: Na pragu smo 46. LJubi-cevskih konjickih igara. Kako se odvijaju pripreme?

- LJKI su naša dugogodišnja tradicija, taj posao radimo rutinski, imamo prakse u tome tako da problema sa pripremama nema. I ako ih je i bilo razrešili smo ih sa sponzorima. Nastojali smo da se finansijski uklopimo prema mogucnostima i da naši gra|ani zbog toga ne trpe, da to ne bude opterecenje za njih. Sveli smo se, dakle u realne okvire.

Program ce ove godine biti raznovrsniji, ocekujemo lepo vreme i dobru posetu. Kada smo vec kod sportskih manifestacija napomenucu da u ovoj godini beležimo i rezultate u fudbalu. Mladi radnik nam je ušao u prvu ligu, 24 miliona dinara opredeljenih iz budžeta uložili smo u opremanje stadiona, to je sada veliki gradski stadion i prva utakmica na domacem terenu igra-na je minule subote. Ovim novim objektom stvorili smo mogucnosti za kreativniji i zdraviji život mladih Požarevljana.

RN: Za nekoliko dana pocece nam i školska godina. Opština je bila u obavezi da pomogne školama da se za taj trenutak što bolje pripreme:

- U budžetu Opštine, a sada Grada, svake godine planiraju se sredstva za intervencije u ško-lama. Mi smo to i ovoga puta ucinili. Škole su dobile odre-|ena sredstva i uložila ih u renoviranje, krecenje, adaptaciju, nabavku nove opreme...Bilo je i nekih vanrednih situacija kao u Požarevackoj gimnaziji kod koje je naknadno utvr|ena havarija na krovu, urgentno su joj odobrena naknadna sredstva i ja se nadam da ce i u njoj školska godina poceti na vreme i bez opasnosti po bezbednost |aka. Napomenuo bih da iz budžeta izdvajamo sredstva i za prevoz |aka, godinama vec funkcioniše Fond za stipendiranje studenata i nagra|ivanje ucenika. Kada je kultura u pitanju napomenucu da ove jeseni obeležavamo jubilej, 100 godina od ro|enja Milene Pavlovic Barili i Grad Požarevac ima obavezu da se ukljuci u program proslave. Prvi put ove godine uoci LJKI, Požarevac ce se iskazati i kao karnevalski grad. Zasluga je to naše sugra|anke Maje Skende-rovic i njenog ansambla. Doci ce nam tim povodom gosti iz inostranstva i drugih opština i gradova, i mislim da je to lepa prilika da Požarevac oživi karnevalske dane koje je nekad imao.

RN: Ulica Draže Markovica je svojevremeno zamišljena kao ulica kulture koja nikako da to postane, njena rekonstrukcija se odužila, gra|anima, a posebno onima koji u njoj žive, sve to izgleda nelogicno i neopravdano.

- Sa Zavodom za zaštitu spomenika iz Smederva u obavezi smo da zbog istorijske komponente ove ulice, koordiniramo njenu rekonstrukciju. U pocetku su radovi bili zadovoljavajuci ali su potom iskrsli izvesni problemi jer su iz Smedereva stavljene odre|ene primedbe koje su morale da se ispoštuju. Jesu gra|ani u pravu, sve to dugo traje, ali administracija je neumoljiva. Našli smo rešenje, dobili smo saglasnost za nastavak radova u delu ulice kod Pionirskog trga, naci cemo i dodatna sredstva za to i ulicu najzad privesti nameni kao što smo i planirali. Bice to do kraja ove godine.

Dobra saradnja sa koalicionim partnerima

RN: Vladajuca koalicija u Skupštini Grada Požarevca sada je identicna onoj u Skupštini Srbije, u vlasti Republike. Kako funkcioniše, da li je to bolje nego kada je SPS bio u vladajucoj koaliciji sa SRS-om i DSS-om?

- Na funkciji predsednika Skupštine bio sam i u prethodnom sazivu skupštinske vecine kao i sada. Zadovoljan sam i kako smo onda radili, a i kako sada funkcionišemo. Doduše, uvek ima nekih primedbi i zahteva za bolje, ali sve u svemu, delujemo jedinstveno, dobra je saradnja i sa sadašnjom opozicijom u Skupštini, sa radikalima i DSS-om, njihove diskusije su vrlo kvalitetne. Nemamo probleme sa kvorumom, od ukupno 68 odbornika prisutnost je 65-66. U vo|enju Skupštine ne nailazim na probleme ni od strane koalicionih partnera, a ni od opozicije.

RN: Šta nam možete reci o gasifikaciji koja je svojevremeno predstavljana kapitalnom investicijom u našoj op-štini i celom Branicevskom okrugu kao i o rešenju problema gradske deponije ciji su kapaciteti odavno prevazi-|eni zbog cega ona predstavlja opasnost po životnu sredinu?

- Pa gasifikacija je u vezi sa ukupnim problemima koje smo imali sa gasifikacijom Srbije prolaskom glavnog gasifikacionog voda. Bilo je problema sa partnerom sa kojim smo ušli u taj posao, nejasnoce su sada otklonjene. Gasifikacija je složen proces, trajace više godina, pocetak je težak i sve mora da se radi u skladu sa zakonima i finansijskim mogucnostima. Nama je u ovom trenutku veoma važno kako da rešimo problem deponije. Istovremeno radimo na dva koloseka, razra|uje se varijanta regionalne deponije u Smederevu, izvesno je da je to dobro rešenje i razmatra se mogucnost angažo-vanja inostranog investitora u smislu uvo|enje novih tehnologija- spaljivanja smeca. Da li prvom ili drugom varijantom tek u oba slucaja rešili bi pitanje odlaganja smeca ne samo u Požarevcu, Kostolcu i okolnim naseljima vec i u opštinama Branicevskog okruga sa kojima smo u vezi kada je ova problematika u pitanju.

RN: Na kraju, predsednice Ilicu koliko ste zadovoljni funkcionisanjem medija na podrucju Grada, da li njihova brojnost i angažovanost zado-voljava zahteve Skupštine vezane za javnost njenog rada, za blagovremenim, sveobuhvatnim i istinitim informisanjem gra|ana?

- Što se tice štampanih i elektronskih sredstava infor-misanja imamo situaciju da se na prostoru Grada i Branicevskog okruga u poslednje vreme pojavljuju novi mediji. To može biti dobro ali kroz nelojalnu konkurenciju, može imati i loše strane. Ukupna informisanost naših gra|ana mislim da je dobra. U Skupštini smo doneli odluku da se zasedanja direktno prenose, održavaju se i konferencije za novinare. Vecina medija je u privatnom vlasništvu i normalno da je borba za mesto pod suncem teška. Teško se opstaje kao uostalom i u svim ostalim sferama privre|ivanja. Licno sam zadovoljan kako se u svemu tome snašao vaš list. Do pre izvesnog vremena “Rec naroda”, nedeljnik sa tradicijom dugom 65 godina bio je javno, sada je u statusu privatnog preduzeca. Privatizacija ovde nije donela otpuštanje radnika, opstalo se i u uslovima direktne tržišne utakmice, koliko mi je poznato licni dohoci se redovno isplacuju, doprinosi redovno uplacuju, sve obaveze prema dražavi redovno ispunjavaju...Novina ima svoj imidž, zadržala je karakteristike okružnog glasila i što je najvažnije ispunjava svoju osnovnu funkciju kada su u pitanju potrebe gra|ana za informisanjem o pitanjima znacajnim za život i rad lokalne zajednice i Okruga, rekao nam je na kraju razgovora predsednik Miomir Ilic.

S.E.

DRŽAVNI SEKRETAR ZA RUDARSTVO RADIVOJE MILA-NOVIC U RADNOJ POSETI PD „TE-KO KOSTOLAC“

KOSTOLAC OPRAVDAO POVERENJE

slika

U petak, 21. avgusta u radnoj poseti Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ boravio je Radivoje Milanovic, državni sekretar u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku Vlade Republike Srbije zadužen za rudarstvo. Državnog sekretara primio je direktor Privrednog društva Dragan Jovanovic upoznavši gosta sa aktuelnim zbivanjima u kompaniji i najnovijim proizvodnim rezultatima na uglju i elektricnoj energiji. Radivoje Milanovic je zatim u pratnji Miroslava Ivkovica, pomocnika direktora Privrednog društva za rudarstvo, posetio kop „Drmno“ i na licu mesta se uverio da je peti jalovinski sistem, koji je inace u rad krajem maja ove godine pustio predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovic, ušao u redovni proizvodni proces na otkopavanju jalovine.

-Imamo nekoliko dobrih vesti za gradane Srbije iz Privrednog društva „TE-KO Kostolac“, istakao je Radivoje Milanovic u kracoj izjavi na terenu: Prva je da je zakljucno sa 20. avgustom ovde ostvarena proizvodnja uglja od 5,1 milion tona što je devet procenata više od plana za isti period. Druga vest, nastavio je Milanovic, tice se proizvodnje elektricne energije u Kostolcu u proteklom mesecu kada je proizvedeno 575,7 miliona kilovat-casova što je najveca mesecna proizvodnja u poslednjih deset godina. Treca je vezana za rad Petog BTO sistema na kopu „Drmno“: posle dokazanog casovnog kapaciteta i ulaska u normalni proces proizvodnje otkrivke, ocekuje se njegov ocekivani doprinos povecanju proizvodnje uglja sa 6,5 na devet miliona tona godišnje.

Državni sekretar je dodao da je zadovoljan nivoom radnih uslova u Kostolcu i da kostolacki rudari i energeticari daju pun doprinos spremnosti elektroenergetskog sistema zemlje za predstojecu grejnu sezonu, posebno istakavši da odlicni proizvodni rezultati u proizvodnji uglja i elektricne energije u dosadašnjem toku godine u Kostolcu opravdavaju uložena sredstva i da ce se tehnološko osavremenjavanje Elektroprivrede nastaviti.

Miroslav Ivkovic, pomocnik direktora Privrednog društva „TE-KO Kostolac“ za rudarstvo je o radu Petog jalovinskog sistema na Površinskom kopu „Drmno“ rekao:

-Sistem je ušao u probni rad drugog juna ove godine i na naše ali i zadovoljstvo domacih ali i inostranih isporucilaca opreme, dokazao zadati kapacitet ostvarivši cak i 3.870 kubika na cas. Ostvarenim rezultatima smo izuzetno zadovoljni, jer bager od izlaska iz rada u okviru dokazivanja kapaciteta ostvaruje dnevnu proizvodnju od oko 70.000 kubika cvrste mase. Prema podacima sa kojima raspolažemo, rec je o rekordnim ucincima mašine ove vrste, rekao je direktor Ivkovic i podsetio da je sistem koštao oko 65 miliona evra, da je finansiran iz sopstvenih sredstava Elektroprivrede i da je izmontiran za 22 meseca, odnosno da su sve mašine koje cine sistem izašle su sa montažnog placa 27. aprila a da je sistem vec u normalnog proizvodnom procesu na otkrivci.

D. Radojkovic

NA OSNOVU UGOVORA IZMEÐU PD „TE-KO KOSTOLAC“ I „TENT“

KOSTOLACKI UGALJ ZA SVILAJNACKU ELEKTRANU

slika

Potpisivanjem ugovora izmedu predstavnika Privrednog društva „Termoelektrane i Kopovi Kostolac“ i Termoelektrane „Nikola Tesla“ iz Obrenovca, prakticno su ispunjeni svi formalno-pravni uslovi za pocetak realizacije posla koji se odnosi na transport uglja sa površinskog kopa „Drmno“ na deponiju Termoelektrane „Morava“ iz Svilajnca. Naime, u narednom periodu za potrebe Termoelektrane „Morava“ sa Površinskog kopa „Drmno“ bice isporuceno 90.000 tona sitnog uglja. Kompletan posao prevoza uglja za svilajnacku centralu poveren je Privrednom društvu „Auto-transport“ iz Kostolca. U ovom kolektivu ne kriju zadovoljstvo zbog dobijenog posla i izražavaju spremnost i rešenost da ovaj veliki i znacajan posao odrade u dogovorenim rokovima.

Kako saznajemo, u Privred-nom društvu „Autotransport“ na ovom poslu bice angažovano ukupno šest kamiona šlepera nosivosti od 23 i do 27 tona. Mesecno „Autotransport“ treba da preveze prosecno oko 30.000 tona uglja što nece biti lako obzirom na stanje putne mreže na relaciji izmedu Kostolca i Svilajnca. Sa druge strane, treba reci da „Autotransport“ vec ima iskustva sa ovom vrstom posla a napravljena je i dobra organizacija. Prevoz uglja, kako saznajemo, odvijace se u dve smene. U „Autotransportu“ ocekuju da ce za tri meseca uspeti da na deponiju Termoelektrane „Morava“ prevezu sve ugovorene kolicine uglja ali isticu da su spremni da organizuju prevoz i naknadnih kolicina uglja za proizvodnju elektricne energije ukoliko se za tim ukaže potreba.

S. Sreckovic

POVODOM SMRTI BOJANA ŽIVANOVICA, POM DIR. TE-KO KOSTOLAC

ODLAZAK VRSNOG INŽENJERA

slika

U nedelju, 16. avgusta 2009. godine preminuo je Bojan Živanovic, diplomirani inženjer mašinstva, pomocnik direktora Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac.

Roden je 08. 11. 1953. godine u Požarevcu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.

Na Mašinskom fakultetu u Novom sadu diplomirao je 1980. godine i iste godine zasniva radni odnos u tadašnjem Industrijsko-energetskom kombinatu Kostolac. Pripravnicki staž obavio je u Termoelektrani nakon cega je rasporeden na poslove inženjera za rekonstrukcije.

Ceo radni vek proveo je u Termoelektranama. Godine 1987. postavljen za vodeceg inženjera za kotlove a zatim i rukovodioca radne jedinice proizvodnje. Od 1991. godine obavlja poslove tehnickog direktora Termoelektrane Kostolac A a vec naredne godine postavljen je za direktora ove Termoelektrane. Od marta 2001. obavlja funkciju zamenika direktora javnog preduzeca Termoelektrane Kostolac. Decembra naredne godine imenovan je za direktora Javnog preduzeca Termoeletrane Kostolac i ovu funkciju obavljao je sve do formiranja Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac. U novoj kompaniji koja objedinjuje proizvodace uglja i elektricne energije, formiranoj januara 2006. godine, Bojan Živanovic imenovan je za zamenika direktora preduzeca, a od jula 2007. obavlja poslove pomocnika direktora Privrednog društva.

Na komemorativnom skupu održanom 18. avgusta u prostorijama Privre-dnog društva „Termoelek-trane i kopovi Kostolac“ u Kostolcu, Miroslav Ivko-vic, pomocnik direktora Privrednog društva je u prigodnoj reci istakao da je Bojan Živanovic bio vrstan inženjer. Njegova strucnost, ljudskost i posvecenost razvoju energetskog kolektiva u Kostolcu su, po recima Ivkovica, ljudski kvaliteti koje treba slediti i negovati.

D. Radojkovic

KOSTOLCANI SE NA PROŠLONEDELJNOM ZBORU IZJASNILI ZA OSNIVANJE GRADSKE OPŠTINE KOSTOLAC

SVE BLIŽI IZBORNOJ KUTIJI

Sa 190 glasova za, dva uzdržana i jednim glasom protiv, na prošlonedeljnom Zboru gra|ana Kostolca doneta je Odluka o osnivanju Gradske opštine Kostolac cime je uspešno okoncana jedna od znacajnih faza višegodišnje aktivnosti Požarevljana, Kostolcana i žitelja nekoliko okolnih sela na formiranju kostolacke opštine. Nakon ovog dela posla, u kontinuitetu se nastavlja drugi kako bi se sve predstojece radnje okoncale do kraja ove godine i sa pocetkom 2010. godine, otpocela svoj život Gradska opština Kostolac.

Bez velikog finansijskog opterecenja

Od kakve je istorijske važnosti odluka doneta na Zboru gra|ana u Kostolcu u ponedeljak 17. avgusta, najbolje svedoci veliko interesovanje biraca koji su se u sali Doma kulture okupili u velikom broju, kao i prisustvo predstavnika gradske vlasti Požarevca i politickih struktura oba grada. Po ovlašcenju predsednika Skupštine Grada Požarevca Miomira Ilica, Zborom je predsedavao Vlada Vila, predsednik Gradske mesne zajednice Kostolac koji je na samom pocetku obavestio da skupu prisustvuje 310 gra|ana i da je to dovoljan broj za punovažan rad i odlucivanje.

- Naš osnovni cilj je da formiramo Gradsku opštinu Kostolac i privedemo kraju jednu višegodišnju aktivnost. Šta je do sada na tom planu ura|eno? Poznata je stvar, podsetio je predsedavajuci, da je clanom 3 Statuta Grada Požarevca predvi|eno da Kostolac bude gradska opština, a prilikom usvajanja ovog dokumenta, iz racionalnih razloga precizirano je da nadležnosti i teritorija budu naknadno odre|eni. Predsednik Skupštine grada formirao je Radnu grupu od predstavnika svih politickih stranaka koje imaju odbornike u Skupštini grada i ona je radila na formiranju dokumenata neophodnih za konacno odlucivanje. Prethodno je vladajuca koalicija u Požarevcu koalicionim sporazumom utvrdila i predložila teritoriju Gradske opštine Kostolac, njene nadležnosti i osnovne ingerencije kao okvir za dalje razgovore. Taj koalicioni sporazum je jednoglasno usvojen od strane clanova Radne grupe, napominjem uz prisustvo i pozicije i opozicije cak i predstavnika stranaka koje nemaju odbornike u Skupštini grada. Podgrupa ove Radne grupe imala je zadatak da sacini okvirne finansijske troškove za funkcionisanje buduce Gradske opštine kako bi se videlo koliko ce koštati taj aparat, koliko je to u odnosu na budžet Grada, kao i da li je sve to racionalno. Izbalansirani finansijski troškovi odnose se na pet imenovanih, postavljenih lica, to su predsednik Opštine, njegov zamenik, predsednik Skupštine, nacelnik Opštinske uprave i sekretar. Tako|e je predvi|eno i pet profesionalnih clanova Gradskog veca, a planirani su i troškovi za rad odbornika, clanova raznih komisija i radnih tela. Sve ovo dodatno bi opteretilo postojeci budžet sa oko 26 miliona. Radna grupa je procenila da to nije veliko opterecenje uvažavajuci cinjenicu da ce ta sredstva racionalno da se troše i pravilno raspore|uju, rekao je Vila.

Buduca Skupština Gradske opštine Kostolac imace 21 odbornika. Pored grada Kostolca u sastavu opštine nacice se i pet sela i to Ostrovo, Petka, Klenovnik, Stari Kostolac i Drmno. Zboru Kostolcana prethodila su izjašnjavanja žitelja pomenutih sela. Sem Drmna u kome je vecina bila uzdržana, svi ostali dali su zeleno svetlo za formiranje i pristupanje Opštini Kostolac.

Jedan važan posao u procesu formiranja opštine Kostolac ocigledno je završen. Ono što sada predstoji je usvajanje izmena Statuta Grada Požarevca kojima bi se preciziralo osnivanje opštine na teritoriji. Izmene su usaglašene i o njima, kao i o drugim potrebnim dokumetima za formiranje, izjašnjavace se Skupština grada na sednici u septembru kada je iz racionalnih razloga logicno ocekivati da ce biti doneta i odluka o raspisivanju izbora za Opštinu Kostolac. Ukoliko se ostvari ta dinamika, realno je da pocetkom 2010. pocne da funkcioniše nova Opština.

Šta je to što gra|ani Kostolca, a i Požarevca od nje ocekuju?

- Kostolac bi sa ovih pet sela bio teritorijalno i funkcionalno zaokružena celina u kojoj bi se obezbedilo efikasno zadovoljenje potreba gra|ana iz više razloga: blizine, komunikacija koje imamo i cinjenice da smo svi zajedno rasli i starili i trenutno živimo sa 1.000 megavata što je znacajan kapacitet na nivou Srbije. Sledece što dobijamo je da ce ta sredstva koja nam se opredele biti racionalno utrošena. Materijalni troškovi, investicije, sredstva fondova i ostali troškovi bi se za teritoriju gradske opštine, na osnovu dogovora sa gradom utvr|ivali svake godine i raspore|ivali svim selima. Inace, okvir budžeta za 2010. godinu treba da bude 2009. godina. Moje je mišljenje da je poslednje tri-cetiri godine Kostolac bio finansijski uvažen i da je dostigao jedan viši nivo u infrastrukturi. Tim tempom treba nastaviti. Raspodela sredstava pogotovu onih iz fondova vršila bi se na bazi tri principa: zaga|enosti, izgra|enosti i broja stanovnika, podvukao je Vila za koga su trenutno odnosi izme|u dva grada-Požarevca i Kostolca, nikada bolji. --Zajednicke aktivnosti na formiranju Gradske opštine Kostolac srušile sve barijere izme|u Požarevca i Kostolca, prvenstvenom zaslugom Grada Požarevca, zakonodavne i izvršne vlasti i svih politickih subjekata, došli smo do ove situacije. Kostolac ce uciniti sve da ovo povoljno stanje unapredi. Suština svega je u cinjenici što cinom formiranja Opštine, Kostolac dobija pravo da raspolaže onim što mu pripada, rekao je Vila.

Decentralizacija vlasti

Ucesnicima Zbora obratio se i gradona-celnik Požarevca Miodrag Milosav-ljevic izražavajuci nadu da ce se citav ovaj posao oko formiranja kostolacke opštine završiti u narednih pet meseci. On smatra da se o opštini Kostolac dosta pricalo i dogovaralo, da je od formiranja jedne ideje do njenog ostvarivanja prošlo dovoljno vremena:

- Devedesetih godina se pojavila želja da Kostolac ponovo dobije Opštinu koju je izgubio 1957. To je tinjalo, trajalo, da bi posle 2000. godine krenula jedna intenzivna aktivnost ljudi spremnih za samostalnost, za samostalno raspolaganje opštinskog budžeta...Ja sam zagovornik ove ideje od njenog postanka, ali je ona mogla da se realizuje tek pošto je dobro sazrela, tek pošto je prošlo dovoljno vremena. Trenutak odluke je najzad stigao, Kostolcani s jedne i Grad Požarevac s druge strane u prilici su da ucine ono što i jedni drugi žele. Zašto Kostolcanima opština Kostolac? Zato što se time obezbe|uje decentralizacija vlasti, što ce opštinska uprava biti u samom sedištu grada pa se ne mora u Požarevac i što ce Opština u neposrednoj saradnji sa Termoelektranama mnogo bolje rešavati probleme zaga|enja životne sredine. Pored ova tri postoje i mnogi drugi razlozi zbog kojih Kostolac sa okolnim selima treba da ima svoju opštinu. Meni je drago da je Radna grupa uspešno završila svoj posao, da su se na tome angažovale sve politicke strukture bez obzira da li su u vlasti ili u opoziciji i to govori o stepenu svesti naših politicara i politickih struktura kada je u pitanju završetak ovog posla. Usaglašeni tekst izmena i dopuna Statuta nacice se najpre na Vecu Grada, a potom pred Skupštinom. Do Nove godine mogli bismo i izbore da spovedemo i da pocetkom 2010. ozvanicimo Gradsku opštinu Kostolac, rekao je gradonacelnik.

Podršku osnivanju nove opštine Kostolcanima je na Zboru pružio i predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic izražavajuci uverenje da se ovim cinim želi bolja buducnost:

- Siguran sam da ce nam ovo biti podsticaj za ubrzaniji razvoj u svim segmentima, a pre svega u ekonomskoj sferi, da pospešimo razvoj poljoprivrede i vratimo je na mesto na kome je bila ranije, da ostvarimo vece potencijale u mladim ljudima kojima cemo ponuditi nova radna mesta. Moja je uloga i zadatak da u predvi|enom roku, odnosno da tokom naredne nedelje zakažem sednicu Radne grupe na kojoj cemo sumirati rezultate, usvojiti primedbe, dati predlog Gradskom vecu i nakon toga zakazati Skupštinu koja do kraja septembra treba da donese odluku o izmeni clana 3 Statuta grada Požarevca i o prihvatanju teksta Statuta koji se odnosi na formiranje Gradske opštine Kostolac. U obavezi sam da potom raspišem izbore za organe buduce Opštine, napomenuo je Ilic.

Preduslov za brži razvoj Kostolca

Minuli Zbor gra|ana u istoriji Kostolca ostace zabeležen kao važan istorijski dogacaj. Ivan Grubetic, predstavnik SRS-a, inace clan aktuelne radne grupe za formiranje Opštine koji je i pre 20 godina kao clan ondašnjeg Saveta MZ bio veoma angažovan na sprovo|enju ove ideje, iskoristio je priliku da za govornicom uporedi ta dva vremenska perioda:

- Na ovome sada radimo svi u Kostolcu, sve politicke stranke su saglasne da se ta ideja realizuje. Naravno da je to urodilo plodom i evo došli smo do trenutka donošenja ove važne odluke. A motivi formiranja Opštine tih 90-tih godina bili su pre svega u poremecenim odnosima izme|u rukovodstava Kostolca i Požarevca. Smatralo se da Kostolac ne dobija dovoljno, da može brže da se razvija. Sada je situacija sasvim drugacija, nije to više problem poremecenih odnosa Grada Požarevca i Kostolca, naprotiv odnosi su izvanredni. Ideju o formiranju Opštine intenzivirali smo, dakle ne iz nezadovoljstva vec zato što želimo da direktno uticemo na brži razvoj Kostolca i susednih sela, pojasnio je Grubetic.

Novi status Kostolca nesumnjivo je jedno sasvim realno rešenje proisteklo iz potrebe i interesa gra|ana, a ne nametnuto sa strane. Kada je 2007. godine donet Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, nije menjana ni jedna opštinska granica.

- Ono što je u skladu sa tim jedino moglo da se ucini je da se omoguci decentralizacija vlasti unutar Požarevca tako što bi se Požarevcu obezbedio status Grada. Jedan od kljucnih razloga za takvu odluku bio je upravo zahtev Kostolcana da imaju kakvu – takvu opštinu Kostolac. To je jedna nesumnjiva istina iz koje i Požarevac i Kostolac treba da crpe koristi. Možda ce neko postaviti pitanje, a zašto ne samostalna opština? Republika nigde nije prekrajala granice i ovo je bilo jedino moguce rešenje, po mom mišljenju u ovom trenutku veoma dobro, rekao je na Zboru Slavoljub Matic, odbornik u Skupštini Grada ispred DSS-a.

Slican stav izneo je i Radiša Ilic, odbornik G 17 Plus:

- Da bi se do ovoga došlo radilo se puno, dogovralo se danonocno. Licno mislim da je grad Požarevac maksimalno izašao u susret Kostolcu, više od ovoga Kostolac nije mogao dobiti. Za samostalnu opštinu nadležna je Republika, za Gradsku, Grad Požarevac i to je ispoštovano, napomenuo je Ilic.

Na Zboru je bilo i drugacije diskusije. Nenad Nikolic, iz Lokalne agende 21-za Opštinu Kostolac smatra da iz ponu|enih obrazloženja nije moguce sagledati kakvu opštinu dobijaju Kostolcani:

- Šta to znaci gradska opština i da li ce i koliko ona biti efikasna, koliko efikasnija od sadašnjeg Grada Požarevca.? Nije samo EPS zaga|ivac naše sredine, šta je sa nelegalnom deponijom koja je na našem podrucju vec 20 godina, zapitao je Nikolic.

U svecanom delu Zbora nakon uspešnog izjašnjavanja gra|ana, izveden je prigodan umetnicki program u kome su ucestovali mladi Kostolca.

Gosti

Pored gradonacelnika Požarevca Miodraga Milosavljevica i predsednika Skupštine Grada Požarevca Miomira Ilica, Zboru gra|ana prisustvovali su: Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika, Milic Jovanovic i Violeta Tomic, zamenici predsednika Skupštine Grada, Gordana Kosanovic, clan Gradskog veca, Dušanka Kukolj, predsednica odbornicke grupe SPS-a, Slavoljub Matic, predsednik odbornicke grupe DSS-a, Radiša Ilic, predsednik odbornicke grupe G 17, Saša Valjarevic, predsednik odbornicke grupe SRS-a i Ivan Grubetic, tako|e ispred SRS-a, Miroslav Ungurjanovic, sekretar Skupštine Grada, Dejan Ilic, nacelnik Gradske uprave, Petar Rajic, nacelnik za privredu, trezor i finansije.

S.E.

MILUTIN VASIC, DIREKTOR FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE GRADA POŽAREVCA O RASPODELI SREDSTVA U OVOJ GODINI

TRISTA MILIONA ZA EKO PROJEKTE

- Putem konkursa raspodeljen 91 milion, a sufinansiranjem javnih preduzeca, ustanova, fondova, fondacija i GMZ Kostolac - 200 mili-ona dinara

Fond za zaštitu životne sredine koji je za potrebe unapre|enja ekologije u gradovima Požarevac i Kostolac i njihovim seoskim naseljima, osnovan septembra 2005. godine, prva sredstva za te namene odobrio je u 2006. godini. U pocetku su to bila skromna sredstva da bi vec u 2007. godini Fond odlucivao o raspodeli 62 miliona dinara. Naredne, 2008. godine iz Fonda je raspodeljeno 190 miliona dinara za realizaciju 59 projekata. Konkurs za raspodelu ovogodišnjih sredstava iz Fonda raspisan je još u maju, ali su zakljucci i ugovori sa onima koji su sredstva po konkursu dobili, potpisani tek ovih dana. Zašto je taj proces u ovoj godini toliko potrajao, o kojim novcanim vrednostima se radi, ko su ovogodišnji korisnici sredstava Fonda i našta ce se ta sredstva utrošiti, pitanja su na koja smo odgovore potražili od Milutina Vasica, direktora Fonda:

Sufinasiranje-novina u ovoj godini

- Odlukom UO u ovoj godini sredstva se raspodeljuju na dva nacina. Deo sredstava u visini od 91 milion dinara išao je preko konkursa, a drugi putem takozvanog sufinansiranja što je prvi put ura|eno. Tako su za javna preduzeca, ustanove, fondove i gradske fondacije na bazi sufinansiranja bila na raspolaganju sredstva u iznosu od 210 miliona dinara. UO Fonda Grada Požarevca programom rada za 2009. godinu bio je u obavezi da predvidi i deo sredstava za planove koji se ticu kontinuiranog pracenja kvaliteta vode, vazduha i zemljišta pa su tako u Fondu rezervisana i sredstva za te aktivnosti. Tako|e, odre|ena sredstva moraju da postoje i za normalno funkcionisanje Fonda kao institucije koja je skupštinskom odlukom dobila da upravlja i Spomen parkom “Cacalica” pa je samim tim deo para morao da se rezerviše i za to. Navodim sve ono što Fond mora da pokriva ali je nesumnjivo najvažniji onaj njegov deo koji se odnosi na finansijsku podršku direktnih ucesnika konkursa, odnosno sufinansiranja, kaže Vasic.

Da podsetimo, konkurs za raspodelu sredstava Fonda u iznosu od 91 milion dinara objavljen je u listu “Rec naroda” 5. maja 2009. godine. Rok za podnošenje prijava bio je 15 dana do kada je uz prijavu trebalo dostaviti na uvid i programe, odnosno projekte za koje su sredstva tražena. Mogli su da konkurišu mesne zajednice, fizicka lica, privatne firme.

- U 2009. godini ukupan priliv sredstava u Fondu bice oko 350 miliona dinara. Odluceno je da 300 miliona dinara ide na raspodelu, a ostalo na funkcionisanje Fonda. Iz sredstava Fonda ove godine finansirana je i akcija cišcenje grada. Planirano je za te namene1.800.000 dinara ali smo se nakon tumacenja koje je stiglo iz Republickog fonda za ekologiju odlucili za cifru od oko 1.300.000 dinara. Upravni odbor je zakljucio da se ta akcija nastavi u svim naseljima na teritoriji Grada Požarevca i da akcenat bude na uklanjanje divljih deponija, napominje Vasic od koga saznajemo i to da je po isteku roka za konkurs formirana Komisija za otvaranje ponuda i davanje predloga Upravnom odboru za prihvatanje ili neprihvatanje kandidovanih projekata.

Uz jednu prijavu i po deset projekata

Prema broju prispelih projekata može se reci da je odziv na konkursu bio veliki.

- Imali smo ukupno 97 prijava s tim što je jedna zakasnila tako da je u razmatranje uzeto 96. Neke mesne zajednice su uz priložene prijave zaboravile da navedu novcane iznose za tražene projekte i takvi zahtevi nisu mogli da se uvaže. Kad vec pominjem projekte moram da kažem da je najveci problem u toku rada Komisije zbog koga je citav ovaj proces i prolongiran, bio baš izostanak projekata koje su mesne zajednice, fizicka i druga pravna lica bila u obavezi da prilože. Imajuci to u vidu dogovorili smo se da odre|enim sredstvima krajem godine finansiramo izradu projekata cime cemo, ustvari, napraviti uvod u narednu godinu i olakšati pravnim licima konkurisanje. Ako treba da kažem još koju rec o ovogodišnjim prijavama na konkurs iznecu zapažanje da su neke bile samo izraz želja i bez pratece dokumentacije nisu ozbiljno shvacene. Rekoh da smo na konkursu raspodeljivali 91 milion. Tražena sredstva za ukupno 97 projekata daleko su prevazilazila ovu cifru, ona je iznosila oko 370.397.000 dinara. Pošto je konkurs pratio Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati korisnici i uslovima o nacinu dodeljivanja, kriterijumima i merilima, svi zahtevi i nisu mogli da budu zadovoljeni. Komisija se odlucila da podrži 38 projekata koji su se uklopili u sumu od 79.100.693 dinara. Razlika do 91 miliona usmerena je na nove konkurse od kojih je jedan za medije u iznosu od 3 miliona dinara, a drugi za izradu projekata u iznosu od 5 miliona dinara. Za neke kasnije raspodele po odlukama UO, ostaje 3. 899 306 dinara, istice Vasic.

Drugi nacin raspodele sredstava bio je putem sufinansiranja i za ta sredstva mogli su da konkurišu javna preduzeca, ustanove, fondovi, fondacije i Gradska mesna zajednica Kostolac. Za razliku od raspodele putem konkursa ovde nije važan datum odnosno rok konkurisanja, zainteresovani korisnici, naime, mogu svoje prijave da podnose tokom cele godine. I ovde je interesovanje bilo veliko, podneto je 37 prijava ali je projekata bilo znatno više obzirom da je jedna prijava sadržavala više projekata, ponegde cak i desetak. Ta cinjenica mogla je i te kako da oteža rad Komisiji da firmama na vreme iz Fonda nije sugerisano da prilikom podnošenja prijava rangiraju ponu|ene projekte po važnosti i prioritetima što su one i ucinile. Komisija je predložila a Upravni odbor prihvatio 32 projekta. Od 210 miliona u ovom prvom potezu podeljeno je 200 490 256 dinara. Ostalo je neraspore|eno 9.509.744 dinara.

Ubrzati trošenje odobrenih para

Velika sredstva koja je trebalo rasporediti kao i veliki broj zainteresovanih, potencijalnih korisnika zahtevao je od clanova komisije krajnje odgovoran rad. Vasic napominje da je petoclana Komisija imala 11 radnih dana, uložila veliki napor da sve prijave sistematizuje po oblastima i da se opredeli za projekte koji su u ovom trenutku najopravdaniji. Predlog Komisije usvojio je Upravni odbor Fonda a poslednja instanca bilo je Gradsko vece koje je svojim zakljuckom sve ovo potvrdilo. Ovih dana, kako saznajemo, privodi se kraju potpisivanje ugovora korisnika sredstava sa Fondom, a potom ce se krenuti u realizaciju kandidovanih projekata, odnosno u trošenje odobrenih sredstava.

- Cinjenica je da je mnogo vremena prošlo od raspisivanja konkursa do podele sredstava. Sada je na korisnicima da to izgubljeno vreme nadoknade, da pokušaju da sredstva iskoriste do kraja ove godine ali nece biti nikakav problem ako se realizacija projekata prenese u narednu godinu, mogucnost trošenja tih para postoji i u 2010. Mnogi naši korisnici u obavezi su da sada raspisuju javne nabavke što ce nas tako|e odvuci do polovine jeseni, ali se zakoni moraju poštovati. U svemu ovome najvažnije je da sredstva budu namenski iskorišcena. Primetili smo izvesna odstupanja od kvaliteta trošenja sredstava i to se mora prevazici ozbiljnijom i odgovornijom ulogom svakog nadzornog organa u realizaciji projekata, istice Vasic.

Na kraju recimo i to da je Fond za zaštitu životne sredine svojevremeno zamišljen kao samostalna instituacija sa sopstvenom strucnom službom i operativom. Nažalost, ni posle cetiri godine od osnivanja taj cilj nije ostvaren pa je verovatno i to jedan od razloga što raspodela sredstava uvek dugo traje. --Fond nije dostigao stepen potrebne organizovanosti kakav prilici jednoj ovakvoj instituciji što ce neminovno morati da se desi ako ni zbog cega drugog a ono zbog kolicine novca kojom raspolaže i velikog broja zainteresovanih korisnika i nadam se da ce lokalna samouprava u narednom periodu koncipirati takvu organizaciju Fonda koja podrazumeva formiranje neophodnih službi radi operativnijeg rada.

NAJVIŠE “TOPLIFIKACIJI”

Kada su u pitanju sredstva dodeljena putem sufinasiranja JP “Toplifikacija” je za radove na cetiri lokacije dobila 59 603106 dinara, GMZ Kostolac je pripalo 48 miliona, “Vodovodu i kanalizaciji” za sedam projekata 44.979.682 dinara. JP Direkcija za izgradnju za 4 projekta dobila je 22 miliona, u JKP “Komunalne službe” podržano je 6 projekata sa ukupno 18.050.000 dinara, Sportski centar dobio je 4.793.082 dinara za tri projekta, a LJubicevo 2.389.389 dinara. Nešto manje para odlazi Centru za kulturu 375.000 dinara, još manje “Parking servisu” 200.000, a najmanje Narodnom muzeju - 100.000 dinara. Sve ukupno to je 200.490.256 dinara.

DRMNO, KLICEVAC I BRADARAC

Generalno gledano gradovi Kostolac i Požarevac su u ovogodišnjoj raspodeli sredstava iz Fonda dobro prošli što se može reci i za vecinu sela koja im gravitiraju. Na Upravnom odboru Fonda, me|utim, primeceno je da me|u odobrenim projektima nema ni jednog iz tri najugroženija sela koja se nalaze u najneposrednijoj blizini kopova i termoelektrana. Rec je o Drmnu, Klicevcu i Bradarcu. U Fondu se nadaju da ce se u narednoj godini to imati u vidu i da ce se žiteljima pomenutih mesnih zajednica šteta izazvana blizinom kopova i elektrana na odre|eni nacin kompenzirati.

S.E.

U MANASTIRU BRADACA KRAJ KULE

PETI PREOBRAŽENJSKI SUSRETI PESNIKA

U organizaciji malocrnicke opštine, Biblioteke “Srboljub Mitic” i turisticke organizacije, prošle srede, na dan velikog praznika Preobraženja u manastiru Bradaca nadomak Kule održani su peti po redu Preobraženjski susreti pesnika. Promociji poezije prethodila je liturgija služena u manastiru u prisustvu brojnih vernika koji se ovde tradicionalno okupljaju na Preobraženje i na slavu Blagovesti. Reci dobrodošlice prisutnima prvi je uputio otac Aleksandar koji je posebno pozdravio kolacare iz Beograda i buduceg domacina slave, brata iz Starceva. Izražavajuci nadu da ce konak Bradace do jeseni biti stavljen pod krov on je apelovao i da se prona|u sredstva za sanaciju, odnosno izgradnju mosta kojim bi se do Bradace lakše i brže dolazilo.

U nastavku svecanosti prisutnima je praznik cestitala Zorka Stojanovic, direktorka malocrnicke Biblioteke izražava-juci zadovoljstvo velikim brojem prisutnih gra|ana me|u kojima i Miodraga Draganceta Markovi-ca, zamenika predsednika opšti-ne, pesnika i ostalih ucesnika u programu:

- Ovo je znak da naša kulturna i duhovna tradicija živi i traje. Koreni naše kulture i duhovnosti su duboki, baš kao što su duboka i naša osecanja. U cilju ocuvanja cistih osecanja prema našoj veri, bogu, prema našoj kulturnoj i duhovnoj tradiciji, organizovani su peti Preobraženjski susreti pesnika koji ce kazivati svoju duhovnu poeziju, a zasluge za ovaj deo programa pripadaju Podružnici Udruženja književ-nika Srbije za Branicevski okrug, napomenula je direktorka koja je potom obavestila da je na adresu skupa stigao telegram od pesnika Mladena Brankovica koji nažalost, nije u mogucnosti da prisustvuje. Brankovic je poželeo da se na ovom skupu procita njegova pesma “Peron” što je i ucinjeno.

U nastavku svecanosti Dra-giša Miloševic, direktor Cen-tra za kulturu u Malom Crnicu govorio je besedu o manastiru Bradaca. Pošto je podsetio da je ovaj sveti hram svojevremeno posetio i Arsenije Carnojevic on je rekao:

- Izgradnja ovog manastira vezana je za legendu “Bog dužan nikom ne ostaje”...naša država je išla tada uz širenje religije i uz sabornost. Ta sabornost je postojala i onda, a evo i sada se obnavlja. Za razliku od kato-licke crkve kod nas crkva ne može nikada da bude razrušena, naš narod na temeljima po-rušenih hramova i svetih mesta gradi nove crkve zbog cega je uvreženo mišljenje da je ta sve-tinja neuništiva. Narod je i ovu crkvu nakon njenom rušenja prvom prilikom obnovio i ona se svakim danom sve više obnavlja. Preo-braženje kao praznik sa velikom simbolikom pokriva obnovu ove crkve i narodnog duha...

Preobraženje se uvek doga|a na nekoj gori, i ovaj manastir je na gori, jer Isus Hristos se sa gora javlja svojim hrišcanima, a i Bradaca nije u ravnom Stigu, ona je izme|u Kule i Crljenca. Lepo je što smo se skupili ovde i što svake godine obnavljamo deo secanja, jer je to kontinuitet našeg identiteta. Crkva se na pravi nacin vratila u narod koji je svoju državu sacuvao zahvaljujuci saborima oko manastira. Zato se i zovemo saborni narod. I Nemanja je proveravao svoje državnicke odluke na saborima, i Sveti Sava je ovu crkvu na saborima osamostalio, pa i mi je obnavljamo na saborima, kazivao je Miloševic.

Svoje pesme kraj manastira Bradaca na dan ovogodišnjeg Pre-obraženja kazivali su: Profesor Petar Vujicic, veroucitelj u Becu, rodom iz Kamenova, Voji-slav Ivkovic iz Petke, Vara-dina Obradovic iz Prugova, Miodrag Milic iz Popovca, Mi-odrag Lazic iz Požarevca, Mi-lijana Dacic iz Boževca, Zoran Milic iz Beograda, Dragoslav Živadinovic iz Kališta, No-vica Stokic iz Velikog Gradi-šta, Raša Peric iz Petrovca, Milanka Golubovic iz Poža-revca, Rade N. Obradovic iz Velikog Popovca, Zoran Stoji-cevic Rikardo iz Kostolca, Danilo Radojkovic iz Petrovca, Dragan Jacanovic iz Požarevca, Ivan Miloš iz Požarevca, Zlatija Radovanovic iz Batuše i Zorka Stojanovic iz Malog Crnica,

U muzickom delu programa ucestvovali su: Sanela Mitic, Nataša Pavlovski, Nevena Mladenovic, Nikola Pavlo-vski, Slobodanka Milic i clanovi KUD-a “Branislav Nušic” iz Kule.

S.E.

KUD “POLET” VELIKO LAOLE

ZLATNI KORAK – NAGRADA ZA VIŠEDECENIJSKI DOPRINOS U OBOGACIVANJU KULTURNE BAŠTINE SELA SRBIJE

Kristina Cica Ilic,koja je primila zasluženo priznanje u Velikoj Plani za KUD „Polet“ ali istovremeno i sama dobitnica nagrade „BISER KULTURE SRBIJE“ u povodu primljenih priznanja za citaoce Rec naroda kaže: „Dobila sam nagradu za KUD „Polet „ iz Velikog Laola koji postoji od 1956.godine,društvo sa izuzetnim bogastvom tradicije koje cuva i neguje izvorno kulturno blago predaka i njihovih obicaja pronoseci ga širom Srbije i Evrope.Veliko Laole je veliko selo,ima puno dece a KUD –u „Polet „aktivno je ukljuceno 86 –storo dece,razvrstanih u tri ansambla.

Najmla|i ansambl sacinjavaju deca prvog razreda koji poha|aju školu folklora,drugi ansambl sacinjavaju mla|a deca i treci ansambl sacinjavaju omladinci i omladinke koji i najviše predstavljaju KUD „Polet „.U okviru KUD-a „Polet „postoji i pevacka grupa „Valjarice“ koje pevaju izvorno etno pesme i kapelo pesme.

Naše KUD-o gostovalo je po celoj Srbiji,pobratimilo se sa mnogim KUD u Srbiji a istakla bih našu saradnju sa KUD iz Badovinaca,KUD Mramorak,KUD „Mladost“ iz Zajecara,KUD Šabac,kojima smo skoro bili domacini u Velikom Laolu.KUD „Polet“imalo je brojna putovanja i gostovanja u inostranstvu,to su gostovanja u Becu, Temišvaru, Insbruku, Grckoj a ovog proleca trebalo je da putujemo za Veneciju i Vicencu, me|utim zbog ne dobijanja viza nije realizovano.

KUD „Polet „radi preko cele godine, u radu su ukljuceni mla|i ljudi koji posecuju seminare folklora a povremeno angažujemo i profesionalne koreografe,kao što su Zoran Kostic iz Zajecara ili Milan Bukvic iz Beograda.Tu su i naše devojke Milena,Jelena i Katarina koje su završile po pet seminara folklora i koje su osposobljene da rade sa mla|im grupama.Ono što je najbitnije jeste da se u KUD-u igra i peva uz igru i tako pronosi naša kultura i tradicija po celoj Srbiji i po Evropi zakljucuje Kristina Ilic, rukovodilac KUD iz Velikog Laola.

I.D.

ORGANIZACIJA PENZIONERA KOSTOLAC

STALNE AKTIVNOSTI ZA BOLJI ŽIVOT

- Dogradnja zgrade Doma penzionera potrebna za rad

Aktivnosti organizacije penzionera u Kostolcu su brojne, jer organizacija broji oko 2200 clanova penzionera, ukljucenih u organizaciju cije je sedište u zgradi Doma penzionera izgra|enoj 2005. godine gde pen?ioneriostvaruju svoja prava.

Organizacija penzionera u Kostolcu radi od 1988. godine i oko 800 clanova je aktivno ukljuceno u rad i organizaciju PUPS-a. Za naše penzionere organizujemo nabavku neophodnih namirnica koja su prava pomoc u ovim teškim vremenima ekonomske krize, pogotovo za penzionere koji imaju od sedam do deset hiljada dinara penziju. U ovoj godini smo za penzionere naše organizacije obezbedili boravak u Vrnjackoj Banji od deset dana, koji ce iskoristiti oko sto penzionera. Pedeset penzionera je vec boravilo u Vrnjackoj Banji na odmoru i oporavku, a pedeset penzionera ce otici 1. septembra. Ova organizacija odmora i oporavka naših penzionera je mimo opštinske organizacije penzionera Požarevca, jer je u našoj režiji i o našem trošku organizovana. U okviru stalnih naših aktivnosti za potrebe penzionera, obezbe|ena je kupovina 10.000 tona uglja na šestomesecni kredit na dvanaest polumesecnih rata. To su penzioneri koji žive u Kostolcu, Ostrvu, Petki, Klenovniku, Cirikovcu, Recici, Bradarcu, Starom Kostolcu, Drmnu, Bubušincu i Bratincu, jer su oni naši clanovi penzionerske organizacije. Sa julom mesecom oni su otplatili kredit za ugalj, a sad smo poceli da upisujemo nabavku za zimnicu za naše penzionere sa rokom otplate na tri meseca ili šest polumesecnh rata otplate. U okviru zimnice upisujemo krompir, luk, pasulj, brašno, šecer, ulje, odnosno sve životne namirnice koje tokom zime mogu da stoje i koriste našim penzionerima. Svaka zimnica koju dajemo penzionerima na tri meseca jeftinija je u proseku za trideset posto od tržišne cene nabavke tih namirnica. Pore|enja radi, mi oko 200 tona zimnice nabavimo za potrebe naših penzionera uz ove povoljnije uslove što je verovatno i razlog što je naša Penzionerska organizacija u Kostolcu popularna u našem kraju, kaže za Rec naroda Dušan Despotovic, predsednik organizacije penzionera Kostolca.

Klub penzionera

Naša organizacija penzionera ima svoj klub u Domu penzionera, gde se organizuju brojna druženja naših penzionera. Tu imamo obezbe|ena sredstva za zabavu, šah, karte, domine, bezalkoholna i alkoholna pica, a naš klub penzionera radio od 10 do 22 casa. Što se tice saradnje naše organizacije penzionera iz Kostolca sa opštinskom organizacojom penzionera u Požarevcu, ona je na vrlo visokom nivou. Kada je rec o saradnji sa drugim opštinskim organizacijama penzionera, u okvuru opštinske organizacije penzionera Požarevac,mi smo zajedno posetili penzionere Vranja, Bitolja, Kruševca, Šapca itd. Imali smo i uzvratne posete penzionera i iz drugih gradova. Karakteristicno za našu organizaciju penzionera u Kostolcu jeste što se na našoj teritoriji nalazi istorijski cuveni lokalitet Viminacijum, koji žele da posete brojne organizacije penzionera drugih gradova. Pa iz tih razloga uspostavljaju kontakt sa našom organizaciojom koja im pomaže da kolektivno posete Viminacijum u terminu koji mi ugovorimo sa predstavnicima Viminacijuma. Penzioneri iz drugih gradova autobusom do|u do naše organizacije penzionera u Kostolcu gde ih docekamo uspostavimo kontakt i ugostimo tu grupu, a nakon posete Viminacijumu organizujemo zajednicki rucak i druženje. Do sada su nas posetile penzionerske organizacije iz Kruševca, Vranja, Užica, a ta druženja ostace u trajnom secanju. Do kraja ove godine planiramo da uzvratimo posetu penzionerima Šapca.

Znacaj saradnje

Druženje sa drugim mesnim organizacijama penzionera koje uspostavljamo na zavidnom je nivou i svakog dana sve se više posecujemo. Skoro smo dobili poziv od opšinske organizacije penzionera Loznice koji tako|e žele da posete Viminacijum i koji žele da uspostave kontakt sa našom organizacijom penzionera. Naša organizacija penzionera razmatra zahteve organizacija penzionera koji izražavaju takve želje pravi dogovor sa predtsavnicima lokaliteta Viminacijum sa utvr|enim terminom za njihovu organizovanu posetu. Kulturna poseta drugih organizacija penzionera Kostolcu ima izuzetan znacaj razmene i upoznavanja kulturne baštine Viminacijuma i drugih kulturnih spomenika u našem kraju. Imamo zahteve organizacija penzionera iz Zajecara i Knjaževca koje još nismo stigli razmotriti i utvrditi vreme njihove organozovane posete, jer i svaka takva organizacija izizskuje odre|ene finasijske troškove, a naša organizacija penzionera osim clanarine nema nikakvih drugih dotacija u prihodima. Jedino što naši penzioneri koji imaju penzije ispod deset hiljada dinara koriste usluge besplatnih lekova u organizaciji penzionera Požarevca,koja je od grada Požarevca dobila sredstva za tu vrstu pomoci penzionerima u našoj opštini. Mi pravimo spisak naših penzionera i dostavljamo državnoj apoteci u kojoj oko sedamdeset naših penzionera koristi usluge za besplatno podizanje lekova radi svojih zdravstvenih potreba.

Imate li težih slucajeva penzionera koji sami žive, koje treba obici i sagledati njihove potrebe za pomoc?

Kao organizacija starosnih penzionera mi imamo takvih penzionera, težih slucajeva kojima mi nismo u stanju da pružimo stalnu brigu i fizicku pomoc, jer nemamo na raspolaganju sestre, geronto domacice, kao što to ima Požarevac, ali imamo obecanje da ce i Kostolac dobiti obucene sestre, geronto domacice, koje bi imale tu ulogu brige prema nemocnim i usamljenim penzionerima.Za sada smo mi formirali grupe penzionera u vidu komisije koja obilazi takve naše penzionere noseci im odre|ene poklone,malo ulja, šecera, kafe i drugih potrebnih sitnica za higijenu. Naš dogovor je da ta komisija u obilasku takvih penzionera provede najmanje trideset minuta u poseti, gde ce uz ragozor izneti i upoznati sa radom penzionerske organizacije i mogucnostima koje ona može pružiti svakom svom clanu penzionera. Taj oblik rada uveli smo još 2007.godine i to radimo od srca, tako da su i druge organizacije penzionera po ugledu na nas uveli takav oblik rada. To je dragocena pomoc takvim penzionerima koji su željni da vide nekoga, da porazgovaraju, jer samoca sama po sebi ubija. Organizacija penzionera Kostolca za takav rad svojih clanova komisije koji obilaze teže penzionere i time vrše izuzetno humanu i covecansku ulogu svake godine na kraju godine nagra|uje, u znak pažnje za njihov rad. Komisija obilazi penzionere ne samo koji žive u Kostolcu, vec i penzionere koji žive u selima, što najbolje pokazuje poslednji primer obilaska dve starice u selu Ostrvo koje žive same. Organizacija penzionera Kostolca ima svoje poverenike koji dostavljaju informacije nama u sedišu Doma penzionera gde mi sagledavamo sve slucajeve takve i organizujemo aktivnost njihovog obilaska.

Dogradnja Doma penzionera

Pored predsednika, Dušana Despoto-vica, u razgovor se ukljucuje i LJubiša Vucetic, predsednik PUPS-a Organizacije penzionera Kostolca i odbornik u Skupštini grada Požarevca, jedini predstavnik ispred Organizacije penzionera Kostolca

Mi u Kostolcu imamo problema oko dogradnje objekta Doma penzionera, koji bi imao prostor za sadržaj i namenu: glavni magacin sa rampama za izdavanje robe na malo i veliko, magacin samoposluge marketa, magacin kuhinje, poslovni prostor za odgovornog magacionera, mokri cvor uz market sa slobodnim prostorom za poslovo|u, market samoposluga, kuhinja sa ofisom, predprostor pomocnih prostorija, garderoba uz kuhinju i restoran sa mokrim cvorom i tušom, jednosobni stan sa posebnim ulazom i tremom, arhiva i kacelarija PUPS-a. Bruto gra|evinksa površina dogradnje iznosi 320 m2. Mi smo podneli zahtev za tu dogradnju, imamo ura|en projekat ali ne možemo da dobijemo dozvolu za rad, jer se zemlja na kojoj treba da se gradi nalazi u vlasništvu EPS-a Srbije. Mi smo još 2007. godine podneli zahtev Zavodu za urbanizam da nam izda dozvolu za gradnju tog drugog dela penzionerskog doma uz dogradnju pored postojeceg objekta zgrade penzionera. Taj namenski prostor koji bismo dobili izgradnjom tog dela penzionerskog doma neophodan je iz potreba skladištenja robe koje nabavljamo za potrebe naših penzionera. Sa izgradnjom tog dela bila bi izgra|ena i kuhinja koja bi kuvala za potrebe samaca penzionera koji žive u Kostolcu, a sa Crvenim krstom iz Požarevca smo u dogovoru da prihvatimo i kuvamo i za clanove Crvenog krsta koji su na spisku njihovih korisnika, a žive na teritoriji Kostolca. Kada je rec o delu prostora u kojem bi bio smešten market SOS za najsiromašnije ljude u Kostolcu, mi smo u kontaktu sa ministrom LJajicem, koji podržava takvu našu ideju. Od gradonacelnika Požarevca i novog rukovodstva PD TE-KO Kostolac dobili smo obecanje da ce Privredno društvo na svojoj prvoj skupštini doneti odluku o izdvajanju dela parcele za potrebe penzionera Kostolca, gde ce se izgraditi drugi deo objekta Doma penzionera. Za nas je veoma važno da dobijemo takvu odluku, jer bismo nakon toga odmah raspisali tender u listu Rec naroda za izbor izvo|aca izgradnje tog objekta. Mi smo obezbedili sredstva za tu namenu tako da bi u 2010.godini taj objekat bio izgra|en i stavljen u funkciju Organizaciji penzionera Kostolca.

Sa izgradnjom objekta Organizacija penzionera imala bi zaokruženu celinu za obavljanje svih svojih aktivnosti, zakljucuje LJubiša Vucetic.

I Dimitrijevic

8. SESTROLJINSKI DANI PREOBRAŽENJA

U SLAVU DUHOVNOSTI I IZVORNOSTI

Dvodnevna Duhovna manifestacija “Sestroljinski dani preobraženja”, održana prošle nedelje u Poljani, u porti crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg i manastira Sestroljin, okupila je osmu godinu zaredom ucesnike i posetioce istovetnih osecanja prema srpskoj tradiciji – pesmi, igri, obicajima, sabornosti... Na sceni se smenjivalo više od stotinu ucesnika, u publici se okupilo stotine i stotine poštovaoca duhovne muzike i pesme, kao i folklora svih krajeva Srbije. Govorilo se i pevalo o ljubavi, slozi, lepoti života, veri i Pravoslavlju.

Okupilo se u te dane na hiljade ljudi iz brojnih sela i gradova srpskih. U svežini manastirskog kompleksa se dan provodio u susretanju sa prijateljima i poznanicima, obilasku crkve i manastira, izložbe kolekcije slika sa ranijih slikarskih kolonija, divilo se eksponatima etno-sobe sa pokucstvom starim vekovima... Veceri su na pozornici šarenele od narodnih nošnji, blistale od osmeha devojackih i momackih, zvonile od prelepih melodija i pesama starostavnih... Lepršale su tkanice i jeleci, duge pletenice i opanci lakonogi, pod svetlima i zvezdama, vekovi da se rasane...

Prve veceri, od zdravice koju je srocio Milija Radivojevic Baja, pozdravne reci organizatora koju izrece Živadinka Kandic, do blagih reci sveštenika Vladimira i poruka koje uputi cinom zvanicnog otvaranja manifestacije gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic, naglašava-na je upravo suština Preobraženja, praznika u ciju cast se i održava ova manifestacija.

Tokom veceri tradicionalne muzike i predanja, muzicki sastav “Stupovi” je probranim repertoarom ucinio sabor velikim duhovnim i umetnickim doga|ajem. Slicno njima, druge veceri su, duhovnim i pesmama vekovima cuvanim od zaborava, nastupile clanice Crkvenog hora crkve Sv. Nikola iz Rasa.

I prve i druge veceri, na sceni su se smenjivali folklorni ansambli, KUD “Braca Trajic” iz Starceva, KUD “TENT” Obrenovac, KUD “Mladost” Poljana... Mladici i devojke iz razlicitih delova Srbije, nošeni melodijom srpskom, zovom zavicaja, pesmom od pamtiveka cuvanom za pokoljenja, pokazali su ne samo umece, vec i posvedocili da ce se i nadalje, s kolena na koleno, prenositi tradicija, obicaji, pesma i igra.

Uporedo sa dešavanjima na sceni, u porti manastira Sestroljin trajala je i Likovna kolonija, a izuzetno veliki broj okupljenih meštana, gostiju i namernika, pohodio je bogomolju i palio svece, strpljivo se cekalo u redu za lekovitu vodu što iz temelja manastira izvire. Jer, prica se, ta voda ima moc da popravi vid. Za posetioce su bila otvorena vrata spomen sobe, kao i izložba poštanskih marki i slika, nastalih tokom prethodnih likovnih kolonija.

Manifestaciju “Sestroljinski dani preobraženja” organizovali su: Crkvena opština Poljana, MZ Poljana, Centar za kulturu Požarevac, Grad Požarevac i KUD “Mladost” Poljana. Po recima Bogoljuba Jovica, presednika Saveta MZ Poljana, iz godine u godinu se manifestacija kvalitativno brusi i dogra|uje i, po svemu sudeci, prerasla vec u tradiciju, polako se približava deceniji trajanja. Duhovnost i izvornost ostace trajna nit vodilja i okosnica manifestacije, kao što ce, dodaje Goran Dušanovic, clan Saveta MZ Poljana, tradicija ostati i dobrocinstvo meštana Poljane. Uz veliki doprinos dobrostojecih domacinstava organizovanju manifestacije i pomoc crkvi, manifestaciju je pomoglo desetak preduzeca, organizacija i udruženja. Ove godine posebnu zahvalnost selo i crkva duguju bivšem predsedniku Saveta MZ Poljana, Mihajlu Marjanovicu koji je nedavno renovirao crkveni krov.

Dragan MILENKOVIC

„REC NARODA“ SE „POZLATILA“

Tokom vikenda je u hotelu „Plana“ u Velikoj Plani održan Meduna-rodni festival novinara koji prate opšti kulturni život sela „Selo-pres“. Istovremeno, u prostorijama hotela je trajao i Festival hrane „Najbolji ukus“.

Organizator manifestacije, Udruženje „Zavicaj“, koje su osnovale „Seoske novine“ iz Sremske Mitrovice, okupilo je na desetine redakcija štampanih i elektronskih medija, kako bi obznanilo i urucilo priznanja najzaslužnijima za promovisanje života na selu, napise o razvoju i problemima sela i poljoprivrede, kao glavnog zanimanja seoskog življa.

List „Rec naroda“ dobitnik je Povelje „Zlatne novine“, a dugogodišnji novinar redakcije ovog nedeljnika Svetlana Evkovski dobila je nagradu „Zlatan tekst“.

Na tlo Požarevca i Branicevskog okruga stigle su još dve nagrade: Povelju „Zlatna televizija“ dobila je požarevacka TV SAT, a KUD „Polet“ iz Velikog Laola priznanje „Zlatni korak“, a umetnicki rukovodilac tog KUD-a Kristina Ilic priznanje „Biser kulture Srbije“.

Festival hrane bio je jedinstvena prilika da se na jednom mestu nadu i degustiraju najrazlicitiji specijaliteti tradicionalne kuhinje sa svih prostora Srbije, koje su pripremila udruženja žena, a izloženi su i veoma originalni rucni radovi, dok je na platou ispred hotela pravu promociju lepote pesme, igre i seoskih obicaja ostvailo tridesetak KUD-ova sa sela.

Ako je suditi po recima Miomira Filipovica Fice, urednika „Seoskih novina“, Todora Toše Ðurica, predsednika Festivala i Milene Kotarlic, predsednika Organizacionog odbora Festivala, ova manifestacija i ukupni napori „Seoskih novina“ i Udruženja „Zavicaj“ usmereni su na razvoj sela, ocuvanje i negovanje tradicije i kulture svih seoskih sredina, unapredenje kvaliteta života novih generacija, time - stvaranje lepše i sigurnije buducnosti srpskog sela, tradicionalnog, ponositog, marljivog i vazda druželjubivog.

D. Milenkovic

BALETSKI STUDIO “AMADEUS” I GRAD POŽAREVAC

PRVI KARNEVAL U POŽAREVCU

Prvi karneval u Požarevcu bice održan 30.avgusta od 18 sati, kada ce karnevalska povorka krenuti ulicom Cede Vasovica do centralnog gradskog trga. U povorci ce ucestvovati grupe iz Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i brojnih gradova Srbije. Ocekuje se oko 750 ucesnika. Grad Požarevac i Baletski studio “Amadeus” postali su clanovi Federacije evropskih karnevalskih gradova na 29.svetskoj konvenciji koja je održana ove godine u Budvi. Posle karnevala usledice gala koncert Baletskog studija “Amadeus” sa poznatim gostima: Minja Subota, Jovan Adamov, Rada Ðuricin, Jova Radovanovic, Leontina Vukomanovic, Marko Kon i drugi.

Organizatori prvog požarevackog karnevala su Baletski studio “Amadeus” koji je i inicijator ideje, grad Požarevac, Turisticka organizacija i Crveni krst.

L.L.

GRADSKI STADION

DOSTOJAN GRADA I PRVOLIGAŠA

Gradski stadion je minulog vikenda docekao gostujucu ekipu Mladom radniku u potpuno novom ruhu. Gradnja tribina je u samoj završnici, ovaj sportski objekat poprimio je fizionomiju pravog, prvoligaškog stadiona.

- Ovo je bila najveca ovogodišnja investicija u Požarevcu, namenjena sportu, Gradski stadion je sada i po meri Fudbalskog saveza, ali i po meri Požarevca i požarevackog prvoligaša, „Mladog radnika“. Radovi bi bili i ranije gotovi, period svakodnevnih kiša je radove prolongirao za desetak dana, ali, zadovoljni smo i dinamikom i kvalitetom, narocito novim, lepim, modernim, pravim izgledom našeg stadiona. Vec se razmišlja o proširenju prostora, tribinama na severu, ostaje da se u narednom budžetu traže nove mogucnosti. Na ovome se, svakako, nece stati, - istice gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic.

- Ovom invensticijom u potpunosti ispunjavamo obecanje dato gradanima, realizuje se odbornicka odluka da Gradski stadion dobije pravi izgled i funkciju. Treba se zahvaliti radnicima GP „Stig“, koji su se izborili sa nepovoljnim vremenskim uslovima i uspeli da svaki iole povoljan trenutak iskoriste i rade predano i izuzetno profesionalno i kvalitetno. Vredi znati, za mesec i po izgradili su objekat koji ima više od 2.500 kvadratnih metara, mnogo armirackih i tesarskih radova. Kad dode „Rad“, imacemo u potpunosti dovršen stadion, a i pojacane mere bezbednosti, obzirom na to da su navijaci tog kluba skloni ekscesima. Planiramo da nastavimo gradnju i novim sadržajima upotpunimo ovaj sportski kompleks – Sportski centar, Gradski bazen, „Bambi park“ i prostor oko njega, - porucio je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca.

D. Milenkovic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 14.08.2009 do 21.08.2009 godine rodene su 27 bebe ,10 devojcica i 17 decaka.

Sinove su dobili: Monika i Nenad Pavlovic iz Dvorišta, Gorica i Momir Nikolic iz Požarevca, Nataša i Dejan Novkovic iz Požarevca, Ljiljana i Goran Stevic iz Šapina, Ivana i Predrag Mitrovic iz Požarevca, Ðukic-Nikolic Lidija i Milijan iz Požarevca, Jelena Glišic i Ðokic Marko iz Požarevca, Danijela Savic i Vladan Stevic iz Vlaškog Dola, Nedervanka Ljutfija i Dule Radosavljevic iz Požarevca, Marija i Dragan Pajic iz Velikog Gradišta, Dragana Ðordevic i Dejan Vasic iz Oreovice, Milena Todorovic i Željko Zlatar iz Kostolca, Ivana i Srdan Živkovic iz Požarevca, Silvana Markovic i Mirko Vicic iz Manastirice, Snežana Markovic i Željko Milosavljevic iz Požarevca, Sabrija Beriša i Mustafa Gaši iz Starog Kostolca, Jelena i Ivica Rajic iz Smoljinca .

Kcerke su dobili: Milica Trailovic i Miloš Lucic iz Golupca, Snežana Milanov i Niko Lovric iz Požarevca, Valeria i Dragoslav Karabaševic iz Kuceva, Milica Radunov i Igor Jankovic iz Požarevca, Milijana Mitic i Vladica Buljubaša iz Vinaca, Dragana Avramovic i Goran Cedomirovic iz Cetereža, Gorica Šcepulovic i Vlatko Jošic iz Laznice, Jelena i Dragan Savic iz Požarevca, Radmila Milojkovic i Vladan Jovicic iz Prugova, Valjbona Gaši i Salihi Bajran iz Kostolca.