Header

POŽAREVAC: ZBOG POVECANIH POTREBA ZA KRVLJU

VANREDNA AKCIJA ZA BOLNICU

slika

Letnji meseci su po pravilu najkriticniji kada su u pitanju rezerve krvi neophodne za nesmetanan rad zdravstvenih ustanova, odnosno hirurških sala u bolnicama. Da li zbog cinjenice što tokom leta i dobrovoljni davaoci odlaze na odmor ili iz razloga što su ovo dani kada se dosta putuje pa su i povredivanja cešca, tek, potrebe za krvlju su tokom jula i avgusta uvek vece nego drugih meseci. U cilju zanavljanja raspoloživih kolicina i predupredenja situacije u kojoj bi se zbog nestašice krvi odlagale hirurške intervencije, Odeljenje za transfuziju krvi požarevacke Bolnice zajedno sa Crvenim krstom Požarevca organizovalo je prošle srede vanrednu akciju. Prikupljeno je 20 jedinica krvi, a medu davocima bilo je petoro onih koji su krv dali prvi put. Jedan od njih je i Srdan Radenkovic iz Vlaškog Dola.

-Preko sredstava javnog informisanja cuo sam da je za našu Bolnicu potrebna krv. Odazvao sam se prvi put i pošto sam se uverio da je sam proces davanja krvi veoma jednostavan, cinicu to i u svakoj narednoj prilici, kaže Radenkovic kome je za prvo davalaštvo urucena zahvalnica.

Od doktorke Milene Milanovic, transfuziologa u požarevackoj Bolnici saznajemo da do sada u ovoj ustanovi nije bilo odlaganja hirurških intervencija zbog nestašice krvi:

-Hirurški program održavamo, kriticno nije ali postoji nesrazmera izmedu krvnih grupa ljudi koji daju i onih kojima je krv potrebna. Neke krvne grupe su u deficitu zbog cega se odlucujemo na ovakve vanredne akcije, istice dr Milanovic.

Sva prikupljena krv u ovoj akciji namenjena je pacijentima Bolnice.

S.E.

SAOBRACAJNI MANIJACI

LOVCI NA MAMUTE U MERCEDESIMA

Hej vozaci, hej majstori, hej šampioni! I vi motociklisti kao braca rodena na zidu smrti. Pa i vi biciklisti i bedo od pešaka… Dakle, ucesnici u saobracaju, to jest svi mi. Što se ne bismo lepo uhvatili za ruke, otpevali Marseljezu, tek tako, da se vidi da nam je nešto od opše kulture ufurano u glavu, makar i na silu, pa lepo otšetali do najbliže pustare, ili šikare da se bratski iznabadamo pesnicama, socno ispljujemo iz pete, rašcupetamo, da se kidamo na junackom megdanu, pa ko preživi neka piše kuci da ga u rodu s pecenim veprom i peharom cekaju, jer je dokazao koja je pravda najpravija.

Što to? Što bi se kidali i mlatili, psovali i šutirali kad se zna da, kao u Tarzanovim memoarima, koji još nisu objavljeni, ali ce biti cim ih smisle, u džungli vlada zakon jaceg, a u našem slucaju u saobracaju vlada zakon bezobzirnijeg. Joj, što boli saobracaj kad mu se malo posvetiš. Pa sve ono što si naucio u auto-školi možeš slobodno zafrljaciti u kontejner, ako ima mesta, jer ni jedno prosto pravilo, osim pravila “da me ne vidi policajac” ne važi. Vozi se kroz crveno, pretice se preko pune i duple pune, na pešackim prelazima automobile zaustavljaju samo oni koji baš nemaju šta drugo da rade u životu, te tako nigde ne žure, kroz duge gradske “avenije” za mirnih vecernjih sati vozi se kao na trci života u Monte Karlu, bicikliste niko ni ne vidi, voze preko njih kao da su ugljendioksid… A oko pijaca…majko mila… samo … uza zid…jer kad ga popreko pogledaš, može da izade iz mercedesa marke CVGH 519 Turbo kerozin indžekšn flaj džoni flaj sa elektronskim podizacima pritiska u krvi, kompjuterskim navodenjem na metu i obaveznim preciznim nišanom, sedištima od kože africkog mravojeda boje bele kofe i drugim pogodnostima koje mu pruža njegova država, odnosno njegov automobil. Ili oni što mlate rukama iz kamiona i pokazuju ti pojedinacno prste, posebno onaj koji se u Srba najcešce koristi prilikom argumentovanih dijaloških razmena mišljenja, mada ponekada isti stavljaju na arkadu, demonstrirajuci kako ti tu nešto fali. A ne daj bože da si žensko. Kad te vide u automobilu, makar ti bila i evropska reli šampionka, odmah im proradi predak Nanuk, lovac na mamute, koji ženu grabi za kosu i vuce je u pecinu da je ubedi kako ga voli, a ako slucajno nece, nego ima nešto da misli, mlatne je tojagom gde zakaci, pa joj onda objasni kako on zna šta je za nju najbolje. Iako je prekršio 118 zakonskih propisa i 532 pravila saobracaja, on ce ti kroz otvoren prozor lepezasto mahnuti i razdrati se kao ranjeni vepar da si glupa krava koja nema veze s vožnjom.

Ne bih da nabrajam konkretne slucajeve, kao onaj od prekjuce kad me je umalo precrtao ko kredu s table, sa sve biciklom, jer je, prešavši preko pune na moju stranu, osmislio da ja moram da se bacim u jendek pokraj druma zato što prolazi covek-vozac u automobilu-državi. Imala bih još puno takvih…no…nema mesta…pišite malo vi… E sad, nije da saobracajna policija ne radi svoj posao, radi, veoma savesno, posebno kada se govori o pauku i njegovim neprestanim aktivnostima, ali nekako, uvek su negde drugde i nekako ne mogu da objasne volovima za volanima da je oranje za njivu, a vožnja je nešto što ima veze sa solidarnošcu. Saobracaj, to je nešto mnogo više od “daj da se docepam odredišta što pre”. Tu se mnogo lepo vidi ko je covek, a ko necovek. Uz cuveno arhetipsko pitanje: Ko ti dade dozvolu, majmune? Jer, bato, ako ti ne vidiš da si napravio kolonu od 200 automobila iza sebe, samo da bi trknuo da kupiš cigarete, ili te baš briga što na znaku piše “stop” i što je pristojno da propustiš pešaka, a da podsetimo, ako ga ubiješ ideš u zatvor, onda ti nešto sa logikom ne valja, a može biti i sa onim što se krije iza arkade, a bogami dobro se krije, toliko dobro da se umesto uma i racija u saobracaju koristi samo kvacilo, gas i jezicina. A tek sirena! Trubi se kao u Guci. Kad kome dode.

Kao da smo u Kairu. Tri semafora na grad od 20 miliona stanovnika, od toga samo jedan radi i nikoga nije briga šta pokazuje, nego se vozi preko trotoara, levim i desnim kolovozima, preko, oko, iza, pored, popreko, nakoso, ispred, uz salve dreke, psovacine i pretnji. Samo što mi nemamo 20 miliona stanovnika, nego jedva 50.000 sa sve predgradima. A bezobrazni smo kao Seldžuci u osvajackom pohodu na istocni Balkan.

Zakljuciti bi se dalo da saobracaj, ako ikako možeš, izbegavaš u bilo kom vidu, te nam tako valja osmisliti nacin za levitaciju i teleportaciju, jer ako se ovo ovako nastavi, odosmo svi, ako ne na urgentni, ono zasigurno na psihijatriju.

GRADONACELNIK – KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU

DA BI GRAD BIO GRAD – MNOGO RADOVA

slika

Na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic je odgovarao na pitanja novinara iz svih segmenata funkcionisanja lokalne samuprave. Prema gradonacelnikovim recima, vecina poslova oko organizacije predstojecih Ljubicevskih konjickih igara se privodi kraju, poslovi su povereni Turistickoj organizaciji Požarevca, opredeljena sredstva iznose milion i 800 hiljada dinara za poslove TO, dva miliona za Centar za kulturu koji ce organizovati pratece kulturne manifestacije, 3 miliona za razne obaveze koje Organizacioni odbor ima oko samih igara i 11 miliona za Konjicko društvo “Knjaz” koje ce biti zaduženo za dešavanja na hipodromu. Nagrade ce ove godine biti u vrednosti od 5 miliona dinara. Po pitanju radnog vremena ugostiteljskih objekata, a na Gradskom vecu koje je održano istoga dana kada i konferencija za štampu, doneta je odluka o produženju rada kafica i kafana do 2 sata posle ponoci.

Prema preporuci Ministarstva vojske i ministra Šutanovca pitanje rešavanja vlasništva nad objektima koji pripadaju vojsci bice rešavano u septembru, a lokalna samouprava, kaže Milosavljevic, zainteresovana je za tri – kasarna Sopot, lokacija koja može biti zanimljiva za komercijalnu izgradnju, Dom vojske Srbije, koji predstavlja spomenik kulture i zemljište oko teniskih terena.

I pored statusa grada, istice Milosavljevic, mnogo je poslova oko izgradnje objekata, zelenih površina i namenskih projekata koje bi trebalo uraditi u Požarevcu, a za taj posao potrebno je vreme. Trebalo bi urediti i fasade u užem centru, a ove godine ce se raditi fasada nekadašnje apoteke “Dušmanic”.

Na pitanje zašto se kasni sa završetkom ulice Draže Markovica, gradonacelnik kaže da je u startu pocelo da se radi na pogrešan nacin; prošle nedelje radove je obišla ekipa iz Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika i ponovo stavila primedbe na izradu kaldrme. Kaldrmu postavlja “Neimar put” iz Beograda, a “kaldrmaša”, odnosno ljudi koji znaju da je postavljaju je vrlo malo. Sada slede ponovni radovi na redanju kaldrme, te ce, smatra Milosavljevic, sve biti uradeno, ali sa zakašnjenjem.

Na kraju je sa konferencije za medije gradonacelnik uputio apel dobrovoljnim davaocima da se u vecem broju jave i daju krv, jer su u zdravstvenim ustanovama smanjene rezerve ove dragocene tecnosti. Krv se može dati svakoga dana u gradskoj bolnici od 8 do 12 sati.

L.L.

NA SVETOG ILIJU U TERMOELEKTRANI "KOSTOLAC B"

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI

slika

Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi u Privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" protekle nedelje obeležilo je svoju slavu Svetog Iliju i organizovalo je akciju dobrovoljnog davanja krvi za potrebe Instituta za transfuziju krvi Republike Srbije.

Posle jutarnje liturgije u manastiru Rukumija, svecano rezanje kolaca obavio je otac Simeon i tom prilikom doma-cin slave Svetislav Jova-novic, sekretar sindikata Površinskog kopa "Cirikovac" predao je svetu kola-carsku dužnost za narednu godinu Jovici Mileticu, cla-nu Odbora za bezbednost i zdravlje na radu ispred sindikata Privrednog dru-štva "TE - KO".

Akcija dobrovoljnog dava-nja krvi u Termoelektarni "Kostolac B" trajala je od 8 do 13 casova i prikupljeno je 58 jedinica krvi. Obzirom da su aktivisti Udruženja dobro-voljnih davalaca krvi iz Privrednog društva "Termo-elektrane i kopovi Kosto-lac" ucestvovali na brojnim akcijama kod svojih kolega širom Srbije i Republike Srpske u prošlonedeljnoj akciji krv su dali predstav-nici Rudnika i Termoelek-trane Ugljevik i Suvo Polje, Termoelektrane "Gacko" i Termoelektrane "Svilajnac".

"Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi u Privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" nastalo je 9.januara 2007.godine. Ovo nam je treca slava i ujedno organizovali smo akciju dobrovoljnog davanja krvi. U prvoj godini po našoj evidenciji sakupili smo 570 jedinica krvi, dok smo prošle godine obezbedili oko 720 jedinica krvi. Poceli smo sa nekim užim krugom prijatelja od nekih devet organizacija, a za danas smo uputili 44 poziva organizacijama dobrovoljnih davalaca krvi i organizacijama Crvenog krsta i nadam se da ce doci tridesetak ekipa. Pre dve godine smo se pobratimili sa Ugljevikom i iz te organizacije došlo je 9 clanova, zatim pristigli su ljudi iz Termoelektrane "Ga-cko", Termoelektrane "Svilaj-nac" i nadam se da cemo sakupiti šezdesetak jedinica krvi. Mogu da pohvalim i radnike "PRIM -a" koji su se prikljucili nama i cesto organizuju akcije uglavnom za potrebe Požarevacke bolnice, a naredna akcija se ocekuje za desetak dana. Uspostavili smo saradnju sa Vojnomedicinskom akademijom i u tri akcije za njih smo prikupili 104 jedinice krvi, tako da naši bolesnici kada odu tamo na lecenje imaju obezbedenu krv i odgovarajuci tretman.

Inace, od pocetka godine svakog meseca smo imali po jednu akciju, pocev od januara ovde kod nas, februara u "PRIM -u", martu u TE - KO "A", zatim na kopu "Cirikovac", kopu "Drmno", a u narednom periodu usledice ponovo akcije u TE - KO "A" i "PRIM -u". U okviru Saveza dobrovoljnih davalaca krvi Srbije naše udruženje saraduje sa Udruženjem "Dr Milenko Marin" iz Loznice, NIS - Naftagas Novi Sad, Gradsko saobracajno preduzece Novi Sad, DDOR Novi Sad, NIS Zrenjanin, Kikinda, Becej, Ja-nošik, Ugljevik, Suvo Polje, Gacko, Ivanjica, Pirot, Lesko-vac, Niš, Kragujevac, Kralje-vo", istice Zoran Anta-naskovic, predsednik Udru-ženja dobrovoljnih davalaca krvi u Privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac".

Nakon završetka akcije, gosti su obišli arheološki lokalitet Viminacijum i prireden je svecani slavski rucak.

D.Dinic

DONACIJE

VLADA JAPANA POMAŽE PETROVCANE

slika

U Vladi Republike Srbije krajem jula potpisan je ugovor o donaciji Vlade Japana Javnom komunalnom preduzecu “Izvor” iz Petrovca. Rec je o poklonu vrednom 66.520 evra namenjenom unapredenju zaštite životne sredine. Potpise na ugovor stavili su Tošio Cunozaki, ambasador Japana u Srbiji i Radovan Rakovic, direktor preduzeca “Izvor”. Potpisivanju su prisustvovali Oliver Dulic, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Radiša Dragojevic, predsednik petrovacke Opštine. Prema recima japanskog ambasadora sredstvima donacije bice nabavljena vozila za prevoz smeca za reciklažu, presa za ambalažu, cistilice i 20 kontejnera za PET ambalažu.

Donacija Petrovcu je 112. projekat Japana za potrebe stanovništva Srbije. Inace, u proteklih 10 godina narod Japana je preko svoje Vlade uložio u Srbiju oko 200 miliona evra ekonomske pomoci.

CRVENI KRST SRBIJE

TEŠKA JE STAROST U HOMOLJU

U okviru programa "Brige o starima", Crveni krst Kucevo je, u saradnji sa Centrom za socijalni rad, podelio pakete hrane starijim gradanima siromašnijeg stanja, koji žive na selu sami.

Pakete hrane je obezbedio Crveni krst Srbije iz sredstava od doplatnih markica u Nedelji solidarnosti.

Radnici i aktivisti Crvenog krsta su obišli naše starije sugradane koji žive i u najudaljenijim delovima seoskih podrucja,u nekim slucajevima putevima kojima se teškom mukom kretalo i terensko vozilo.

Mnogi od njih su živeli sami jer nisu imali potomstvo, ali je bilo i onih koji su svoju starost proživljavali u veoma teškim uslovima, zaboravljeni od svoje dece.U vecini slucajeva su živeli u trošnim ,starim blatarama, bez struje, i bez vodovoda

U zavisnosto od godina koje su nosili, neki su još obradivali bašte, cuvali sitniju i krupniju stoku, brali pecurke i kupine koje su prodavali, i dovijali se na razne druge nacine kako bi preživeli. Najteže je bilo ženama i onima koji su zašli u duboku starost i više nisu mogli da rade, što zbog starosti, što zbog bolesti.Nekima su pomagale komšije, neki su davali svoja imanja radi izdržavanja.

Svima su teško padale bolesti koje donosi starost i nemaština ,a do lekara je cesto, nemoguce doci.

Vezani za svoj kucni prag, ma kakav bio, svi su nerado prihvatali razgovar o mogucnosti smeštaja u ustanovu za stara lica.Želeli su, i pored siromaštva i usamljenosti, da ostatak života provedu tu, gde su ostareli, daleko od civilizacije, po zabitima i na cukama.

U vecini slucajeva, naši stariji sugradani su želeli da razgovaraju o svojim zdravstvenim problemima, s nadom da se mogu rešiti.

O svojim zapažanjima sa terena Crveni krst ce izvestiti nadležne ustanove koje mogu da pomognu osobama koje se tretiraju kao zanemarena lica od svojih srodnika, i omoguce im humaniji nacin života.

Crveni krst Kucevo, Markovic Grozdana

PRIZNANJE NAJSTARIJEM MEDIJU BRANICEVSKOG OKRUGA

“REC NARODA” - ZLATNE NOVINE

Žiri Medunarodnog festivala “Selo pres” u sastavu Nikola Božovic, novinar RTS-a, Rade Stojcic, urednik Radio televizije Zajecar i Tihomir Nestorovic, urednik BN Televizije iz Bijeljine, odlucio je da listu “Rec naroda” dodeli Povelju “Zlatne novine” za objektivno, pravovremeno i edukativno informisanje. Nagrada ce biti urucena 21. avgusta u hotelu “Plana” u Velikoj Plani na Festivalu kulture sela Srbije na kome ucestvuje trideset najkvalitetnijih kulturno-umetnickih društava sa sela i brojni novinari koji prate kulturni život sela u redakcijama širom Srbije.

O priznanju, jednom više u nizu priznanja koje je list “Rec naroda” za 65 godina koliko traje na prostorima Branicevskog okruga dobio, direktor i glavni i odgovorni urednik Ilija Dimitrijevic kaže da je to još jedna potvrda kvalitetnog i višedecenijskog rada najstarijeg medija na ovim prostorima.

Prvi broj nedeljnika “Rec naroda” izašao je 20. januara 1945. godine. Od tada do danas zadržao je svoju osnovnu funkciju-pravovremeno i istinito informisanje gradana opština Požarevac, Žagubica, Kucevo, Veliko Gradište, Malo Crnice, Žabari, Golubac i Petrovac. “Rec naroda” je pre tri godine iz statusa javnog preduzeca prešao u status privatnog medija i jedan je od malobrojnih koji je i nakon vlasnicke transformacije i uprkos otežanih uslova u kojima funkcionišu mediji u Srbiji, nastavio sa redovnim izlaženjem. Namera i nastojanja Uredništva, odnosno Redakcije su, da list živi i dalje na zadovoljstvo svojih brojnih citalaca.

S.E.

DRAGAN JOVANOVIC, NOVI DIREKTOR PD TE-KO KOSTOLAC

PUNA SARADNJA SA GRADOM I OPŠTINAMA

Pocetkom jula na mesto direktora Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” putem javnog konkursa postavljen je dosadašnji zamenik, Dragan Jovanovic. Na konferenciji za štampu prošlog ponedeljka, a uoci Dana rudara, Jovanovic je predstavio svoj program koji je dostavio i EPS-u i koji sadrži osnovne tacke koje bi po njegovom mišljenju trebalo sprovoditi u buducnosti.

- Hocu da verujem da je Kostolac poslednjih godina izašao iz jednog proizvodnog problema u kome je bio dosta dugo i ovog momenta ti naturalni pokazatelji proizvodnje dostigli su neke velicine koje su na nivou boljih blokova u EPS-u. Sa proizvodnjom od preko 7 miliona tona uglja, a ovih godina ocekujemo da to bude i celih 8, i sa proizvodnjom elektricne energije od 5 milijardi kilovat sati možemo da kažemo da je to obim proizvodnje koji je prilicno standardan za ovakve tipove postrojenja. Samo nekoliko godina ranije proizvodnja je bila znacajno ispod toga. Treba reci da je izlaženje na ovakve pokazatelje proizvodnje dobrim delom rezultat pojacanih procedura, kako u tehnološkom smislu, tako i u remontnom i tekucem održavanju, a istovremeno je i rezultat pojacanog ulaganja EPS-a u Kostolac. Sa nekim parcijalnim modernizacijama i revitalizacijama blokova i sa ulaganjem u rudarsku mehanizaciju i kupovinu jednog potpuno novog sistema, došli smo do ovih rezultata. Ono što nas narednih godina ceka je da pre svega popravljamo tehnicku efikasnost, ne samo fizicki obim proizvodnje, vec i kvalitet same proizvodnje, a u krajnjem bilansu to znaci smanjenje specificnih troškova. Mi još uvek imamo problem sa relativno niskom tehnickom efikasnošcu, narocito na delu rudarske mehanizacije po pitanju kapacitativnog i vremenskog iskorišcenja te mehanizacije i na tome treba još da radimo, isto se odnosi i na termo blokove koji su po efikasnosti još uvek iza istih ili srodnih blokova u EPS-u, a naravno još više u odnosu na evropske standarde. Pored toga još dve važne stvari na kojima ce Privredno društvo raditi kada je u pitanju proizvodnja su programi revitalizacije blokova od 348 megavata na lokaciji Drmno koje smo planirali za narednu i 2011.godinu, to su poslovi koji po fesibiliti studiji treba da iznose oko 100 miliona evra po bloku i to bi izvesno bile najvece EPS-ove investicije u narednih par godina, za prvu od tih revitalizacija trenutno je u toku medunarodni tender preko koga mislimo da dodemo do izvodaca i dobavljaca, cime bi prakticno zaokružili ciklus i izašli na proizvodnju u projektovanim velicinama; drugi važan program je ekologija, odnosno zaštita životne sredine; trenutno se sprovodi rekonstrukcija odlaganja pepela i šljake iz Termoelektrane Drmno, to je projekat koji ce biti blizu, ili nešto malo preko 30 miliona evra, to je projekat koji finansira Evropska banka za razvoj i investicije i on se trenutno nalazi u završnoj fazi. U oblasti zaštite životne sredine se sprovode veliki projekti na kopu Drmno i na kopu Cirikovac. Mi smo jedina firma koja je u istoriji Elektroprivrede Srbije ušla u projekat zatvaranja jednog kopa, trenutno se zatvara kop Cirikovac, znacajan deo mehanizacije je vec prebacen na kop Drmno, revitalizovan i stavljen u funkciju. Program zatvaranja jednog kopa je dugotrajan i obiman posao. Ideja je da se sve te površine potpuno rekultivišu i humanizuju i da se zemljište ostavi uredeno u skladu sa propisima zaštite životne sredine. Tu je i pitanje radne snage sa kopa Cirikovac; najveci deo radnika prelazi na kop Drmno, za jedan broj ljudi cemo ponuditi programe prekvalifikacije, a ocekujemo da ce jedan broj ljudi prihvatiti i eventualne stimulativne otpremnine, to se odnosi samo na strukturu radnika koji su blizu odlaska u penziju. Sledeci važan projekat iz oblasti zaštite životne sredine je Projekat odsumporavanja dimnih gasova na Termoelektrani Drmno, to je projekat koji bi se prvo izvodio u Kostolcu, koštao bi oko 150 miliona evra, ocekuje se 2011.godine, a TE Drmno bi njegovim završetkom potpuno bila ekološki uredena, sa pozicije svih štetnih elemenata, i pepela i šljake i svih dimnih gasova.

Poslednje što bi u tom lancu trebalo da sledi je još jedna inovacija na kopu Drmno, a to je stvaranje uslova za proizvodnju 12 miliona tona uglja godišnje, što je osnovni preduslov za najvecu investiciju koja nas ocekuje, a to je izgradnja treceg bloka, odnosno bloka B3 na lokaciji TE Drmno. Mi smo trenutno u fazi izrade takozvane studije o pripremnim radovima za fesibiliti studiju i ja ocekujem da ce do kraja godine ona biti gotova. Taj projekat se ovog momenta nalazi iza vec objavljenih tendera Kolubara B i Obrenovac B3, ali ce taj projekat u velikoj meri zavisiti od realizacije ova dva projekta. Taj treci blok bi trebalo da zapocne proizvodnju negde 2021.godine, medutim licno mislim da je realno da to bude ranije, s obzirom na sve pogodnosti koje ova lokacija nudi, kao što je blizina reke, ekološka uredenost, udanjenost od urbanih zona, pogotovo imajuci u vidu i moguce izvore finansiranja i zainteresovanost strateških partnera.

Da bi sve ovo uradili neophodni su kadrovi i to je nešto što u ovom momentu predstavlja po mom mišljenju najveci problem Privrednog društva. Zahvaljujuci programima restrukturiranja Elektroprivrede Srbije poslednjih niz godina ovde nije sprovoden organizovan prijem radne snage, svi programi su išli ka smanjivanju radne snage i mi smo sveli PD na ukupno 3.600 zaposlenih i sigurno je da tu postoji još prostora za racionalizaciju, ali je problem to što imamo izrazite manjkove strucne radne snage, nama nedostaju mladi inženjeri, tako da bismo najverovatnije išli kroz konkurse, bez toga ovi projekti koji nas ocekuju teško da mogu biti realizovani.

Ovog momenta Elektroprivreda je formirala jedno radno telo sastavljeno od domacih stucnjaka i stranih konsultanata koji rade na jednom novom modelu funkcionisanja EPS-a. Ono što se sada zna je da ce najverovatnije EPS funkcionisati po nekoliko vertikala, pa ce tu biti vertikala termoproizvodnje, hidroporizvodnje, distribucije, rudnici, strategije i investicije i najverovatnije u jednoj vertikali i opšti poslovi. To ce biti u skladu sa nekim organizacijama koje imaju velike evropske energetske kompanije, kaže Jovanovic.

Kostolac, kao opština koja je u neraskidivim odnosima sa Privrednim društvom nece biti uskracena u razumevanju od stane ovog energetskog giganta, te ce, po recima Jovanovica uvek izlaziti u susret društvenoj zajednici i njenim socijalnim, kulturnim i drugim potrebama.

- Mi imamo i neke društvene institucije koje je osnovala ova firma, na primer Sportsko društvo, Kulturno-umetnicko društvo i tu smo malo, iskreno receno u problemima. Elektroprivreda Srbije sve manje prepoznaje takve vrste poslovnih odnosa i sve manje imamo u sklopu poslovnih rashoda mogucnosti da finansiramo takve aktivnosti. Snalazimo se tako što odredena sredstva iz donacija opredeljujemo ka tim potrebama i troškovima i teško da je drugacije i moguce, a što se tice institucionalnog odnosa sa regionom, gradom i sutra, verovatno, i sa opštinom Kostolac, on se takode odvija na nekoliko nacina, prvo kroz visoka ulaganja koja im po osnovu državnih odluka dajemo. Placanja po osnovu takse za ekologiju prevazišla su milijardu dinara godišnje, kaže Jovanovic i dodaje da PD ucestvuje u svim akcijama koje se sprovode u Kostolcu i u Požarevcu.

Nikada ovo Privredno društvo nece izostati u pomoci bilo koje kvalitetne akcije, bez obzira da li je u pitanju škola, zdravstvo, crkva, kulturno-umetnicki program. Ja sam imao sa gradonacelnikom jedan, cini mi se, kvalitetan i korektan razgovor i mi smo se složili da neka bitna pitanja funkcionisanja pocnemo da rešavamo zajednicki; ako to bude realizovano mislim da ce to biti veliko unapredenje odnosa.

Nije nikakva tajna da imamo veliki broj nerešenih pitanja koja nas opterecuju. U prvom redu to je pitanje toplifikacije, tu imamo par velikih investicija koje nismo predali, to su investicioni poslovi koji su završeni, privedeni funkciji i ovog momenta se ne zna cija je to investicija, odnosno preduzece za toplifikaciju još ih nije preuzelo u svoju redovnu obavezu, imaju oni za to svoje razloge, radimo na rešavanju, gradonacelnik je predložio, a ja mislim da je to korektno da ce na Gradskom vecu po svim tim pitanjima biti formirani mešoviti strucni timovi koji ce davati predloge rešenja za pitanja poput toplifikacije Drmna, Klenovnika, vodosnabdevanja mesnih zajednica koje gravitiraju kopovima, a tu je i pitanje puteva. Ovog momenta radimo jedan veliki zajednicki projekat na sistemu odbrane od poplava na prostoru Starog Kostolca. Ova firma se odavde ne može iseliti, ona svoj mikrouticaj na lokalnu sredinu ne može smanjiti na nulu, sa svim ulaganjima to se mora smanjiti na prihvatljive standarde, ali prosto ne može se skloniti odavde, “osudeni” smo jedni na druge, moramo da se tolerišemo i ja ne vidim da ce tu biti problema.

Po pitanju preduzeca koja su izašla iz sastava PD TE KO Kostolac, Jovanovic kaže da po ugovorima o razdruživanju postoje definisane obaveze, ali ima nejasnih imovinsko-pravnih odnosa, te da ta preduzeca moraju biti svesna svojih pozicija. U narednoj godini morace se izaci na tržište. Sindikati pojedinih preduzeca zahtevaju da se poslovi iz nadležnosti PD moraju dati njihovim preduzecima, ali se postavlja pitanje kako pronaci adekvatnu zakonsku formu.

- Postoje poslovi koje obavljaju ta preduzeca, a bez kojih mi ne možemo, tu pre svega isticem Georad koji radi poslove u direktoj funkciji tehnološkog procesa u PD Kostolac.

Na pitanje kako ocenjuje rezultate poslovanja izmedu dva 6.avgusta Jovanovic kaže da je uraden kapitalni remont bloka B1 sa znacajnim elementima modernizacije upravljackog sistema i taj blok radi solidno. - realizovali smo najvecu investiciju uopšte, a to je montaža i puštanje u pogon petog BTO sistema, kao glavni preduslov za proizvodnju od 9 miliona tona uglja, izveli smo kop Drmno na proizvodnju od 9 miliona, i proizvodnja ovih dana je u skladu sa tim projektom; ovoga momenta mi ne možemo da potrošimo sav ugalj, trenutno rad blokova se potpuno zadovoljava proizvodnjom uglja i to ce do kraja godine biti možda nešto preko 8 miliona. Nismo uradili definitivnu studiju zatvaranja kopa Cirikovac, nismo pustili u pogon postrojenje za transport pepela i šljake iz Drmna, nadam se da cemo to uraditi do kraja oktobra. Ono što smo uradili nije samo za nabrajanje, to se vidi, ova firma sada pravi pola miliona megavat sati, na nivou 500 miliona kilovat sati mesecno, što je do juce gotovo bilo nezamislivo, sada je to ušlo u redovan rad i mi sada cinimo oko 20 odsto od ukupne EPS-ove proizvodnje. Sada radimo izrazito optereceno, ali bez znacajnih problema, sa niskim stepenom ispada.

Uoci proslave Dana rudara, 6.avgusta, direktor PD TE KO Kostolac, Dragan Jovanovic cestita zaposlenima praznik i dan preduzeca i istice da su sve zapažene rezultate zaposleni i “izneli na svojim ledima”.

- Ko nije otišao na kop Drmno kada je temperatura 35 ili 37 stepeni, taj ne zna šta to znaci, tada je tamo kao u pecnici, ali ljudi rade i u tim uslovima, kao i po kiši i po blatu, po mrazu. Zaposlenima možemo da porucimo da se EPS okrenuo prema Kostolcu i u smislu respekta i u smislu proizvodenje. Ocekuje nas kompletna modernizacija i svi zaposleni bi trebalo da budu spremni na promene koje možda na samom pocetku nece naici na puno odobravanje, ali sve promene ne idu uvek lako, ali je izvesno je da je sve to usmereno ka stvaranju moderne firme i celog sistema, jer Kostolac mora biti potpuni lider u ovom regionu i to je zadatak koji je pred svima za buduci period. Takode treba da se unapreduje i puna saradnja sa regionom, gradom, opštinama, jer ovde mora da postoji generisanje svih pozitivnih stvari koje se dešavaju i ono što moram ponovo da naglasim su kadrovi, na tome se mora raditi i to predstavlja interakciju sredine i firme, nama su potrebni kadrovi, narodu je potreban posao.

Na Dan rudara, tradicionalno, bice položeni venci na ulazu u staru jamu, bice održana svecana sednica na koju ce biti pozvan jedan broj poslovnih partnera, a penzionerima ce se uruciti simbolicne nagrade. Bice urucene i nagrade najboljim radnicima.

Dragan Jovanovic roden je 1957.godine. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu. Kratko je radio kao predavac, a potom radni vek nastavlja u EPS-u, gde mu je prvo zaposlenje bilo u Termoelektrani “Nikola Tesla” u Obrenovcu, gde je radio na svim operativnim mestima u održavanju, a 1997.godine postavljen je za direktora; 2001.godine prešao je u Direkciju za proizvodnju Elektroprivrede Srbije, gde je bio pomocnik direktora, a kasnije i direktor Sektora održavanja. Posle toga dolazi u Kostolac na mesto zamenika direktora Privrednog društva. Na mesto direktora postavljen je 10.jula.

L. Likar

OTVORENO PRVENSTVO POŽAREVCA U TENISU ZA DECAKE I DEVOJCICE DO 14 GODINA

STOPAMA NOVAKA, ANE, JELENE

slika

U subotu 25.jula pocelo je Otvoreno prvenstvo Požarevca u tenisu. To je oficijalni turnir prve kategorije za decake i devojcice do 14 godina i jedino takmicenje ovog ranga u teniskom svetu Srbije koje se održava u Branicevskom okrugu.

Zvanicno turnir je otvorio Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca: “Mi moramo da se podsetimo da grad Požarevac zna za tenis još posle Prvog svetskog rata. To je bio jedan od retkih gradova gde se tenis igrao u ta vremena i drago mi je da su Požarevljani znali šta je dobar sport. Gradani Požarevca su nastavljali da se bave tenisom u decenijama koje stoje iza nas i da su razvijali ovaj sport dokazuje i to da smo uspeli da sa jednim udruženjem gradana koji su bili entuzijasti u nekom trenutku stvorimo od vojnog bazena jedan dobar kompleks, odnosno jedan teniski centar.

Lokalna samouprava je pomogala dugi niz godina unazad, tako da je nekadašnji predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic imao sluha da u jednom trenutku izdvoji milion dinara za adaptaciju asfaltnog teniskog terena i parka. Lokalna samouprava zajedno sa mnom na celu nastavlja da pomaže tenis i mi smo ove godine izdvojili novac kako za sanaciju terena, tako i za organizaciju ovog današnjeg turnira koji se održava u Požarevcu i gde naši mališani treba da pokažu da ce oni biti buduce nade Srbije kada je u pitanju tenis. To znaci da ce nastaviti koracima kojima idu Novak, Ana, Jelena, Tipsarevic...

Na dobrom smo putu da u pregovorima sa Vojskom Srbije pokušamo da rešimo imovinske odnose ovog terena i pokušamo da ga vratimo gradu Požarevcu i da teniski klub konacno postane gradski. U nadi da cete danas pokazati ono što najbolje znate, a to je da igrate tenis i da najbolji pobede, želim vam uspešnu borbu i proglašavam ovaj turnir otvorenim”.

Prema recima Vladana Milovanovica, predsednika Uprave Teniskog kluba “Požarevac” i direktora turnira ovo je veoma znacajno takmicenje za grad Požarevac, jer se ne dobija lako licenca za turnire prve kategorije. Na ovom turniru stasavali su mnogi poznati teniseri kao što su Novak Ðokovic, Ana Ivanovic, Filip Krajinovic. “Generalni pokrovitelj turnira je grad Požarevac i veliku pomoc smo dobili od lokalne samouprave. Takode, generalni sponzor je “Litas Veolia” koji nam je pomogao finansijskim sredstvima da ispratimo sve ono što podrazumeva organizaciju ovakvog jednog turnira. Nadamo se da ce u narednih 4 -5 dana turnir proteci onako kako je planirano. LJudi iz Uprave kluba koji rade na održavanju su se potrudili da maksimalno pripreme kompleks, pocevši od uredenja zelenih površina, pa do pripreme terena i nadamo se da ce roditelji i deca koji su gosti Požarevca ovih dana biti jako zadovoljni”, istakao je Milovanovic. Otvaranju turnira prisustvovali su Milic Jovanovic i Violeta Tomic, zamenici predsednika Skupštine grada Požarevca, kao i nekadašnji predsednik opštine Dušan Vujicic.

Decaci i devojcice su 27.jula krenuli sa glavnim turnirom koji u obe konkurencije ima po 32 ucesnika, s tim što su kvalifikacije koje su održane 25. i 26.jula bile izuzetno zanimljive i od 30 kvalifikanata, 8 se plasiralo za glavni turnir. U polufinalu u muškoj konkurenciji Ognjen Šunjevaric iz Užica pobedio je Požarevljanina Lazara Marjanovica sa 2:1 u setovima (6:1,3:6, 6:1), dok je Petar Pjevcevic iz Beograda savladao Stefana Blanušu iz Vršca rezultatom 2:0 (7:6, 6:1). Pobednicki pehar pripao je Šunjevaricu koji je u finalu sa 2:0 (7:6, 6:4) pobedio Pjevcevica.

Kod devojcica u polufinalu najpre je Isidora Petkovic sa 2:1(2:6, 6:3, 6:3) savladala Dajanu Dukic, a Tamara Curguz bila je uspešnija od Natalije Popovic i pobedila sa 2:0 (6:1, 6:3). U finalu Beogradanka Isidora Petkovic sa 2:0 (7:6, 6:4) ostvarila je pobedu nad Tamarom Curguz i sasvim zasluženo osvojila pobednicki pehar.

Mladim teniserima pehare i medalje urucila je Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca: "Tenis je sport broj jedan u Srbiji, svi ga vole i prate, a posebno je atraktivan, popularan za devojcice i decake vašeg uzrasta. Nadam se da ce svako od vas koji ste osvojili ova vredna priznanja, a naravno to ste zaslužili svojim marljivim i vrednim radom, biti u prilici da jednog dana postanete popularni kao Ana, Jelena ili Novak. Neka vam ove nagrade i priznanja budu podstrek da još više radite i trenirate, a onda naravno uspesi nece izostati. Grad Požarevac je jedan od donatora ovog turnira i svakako pokazuje da na taj nacin brine o mladima i sportu".

D.Dinic

KULTURNO LETO – NARODNO POZORIŠTE BEOGRAD

ZAGONETNE VARIJACIJE

slika

Na letnjoj sceni Centra za kulturu prošlog cetvrtka odigrana je predstava “Zagonetne varijacije” Narodnog pozorišta iz Beograda po tekstu Erika Emanuela Šmita u režiji Božidara Ðurovica. U ovoj duodrami igaju Marko Nikolic i Boris Pingovic.

Prošle godine “Zagonetne varijacije” su proslavile 10 godina i 200 izvodenja, a predstavu je tokom ovog perioda videlo gotovo 40.000 ljudi. Godine 1998. Marko Nikolic je za ulogu Abela Znorka, pisca nobelovca dobio nagradu “Raša Plaovic”, a iste godine Boris Pingovic dobio je Pohvalu Narodnog pozorišta za ulogu Erika Larsena.

Komad je privukao pažnju Požarevljana koji su se dokazali kao dobra pozorišta publika a odlicna gluma, uz sigiran rediteljski zahvat i tekst koji ne dozvoljava da gledalac odluta niti jednog sekunda, prava su nagrada za ljubitelje umetnosti na daskama koje život znace.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 24.7.2009 -30.7.2009 godine rodene su 23 bebe ,8 devojcica i 15decaka .

Sinove su dobili:

Marija i Ivan Mirkovic iz Petrovca, Monika Predic i Martin Radulovic iz Ždrela, Elizabeta i Milan Tadic iz Požarevca, Mirela i Saša

Dinic iz Rabrova, Manuela Grbic i Zoran Nikolic iz Požarevca, Mirjana i Goran Milosavljevic iz Požarevca, Danijela i Srecko Stošic iz Požarevca, Aleksandra i Marko Paunovic iz Požarevca, Nadica Matejic i Dejan Miloševic iz Prugova, Aleksandra Jovanovic i Goran Rankovic iz Drmna, Vesna Krstic i Saša Adamovic iz Velikog Popovca, Felicia i Ljubiša Jeremic iz Stamnice, Anita Kamberi i Ðimšit Ibinci iz Kostolca, Kristina Tošic i Dejan Stojkovic iz Starog Kostolca.

Kcerke su dobili:

Tanja i Saša Panic iz Petrovca, Jovanka i Zvezdan Glišic iz Kostolca, Vesna i Darko Radivojevic iz Klenovnika, Simic Dijana iz Suvog Dola, Vesna i Srdan Jankovic iz Sladinca, Milena Stojicevic i Željko Milovanovic iz Boževca, Biljana i Stevo Akik iz Vinaca, Ljiljana i Dejan Spasic iz Vrbnice.

“VEOLIA TRANSPORT LITAS” AD POŽAREVAC

PROSLAVLJEN SVETI ILIJA

Sveti Ilija, zaštitnik vazduhoplovaca i putnika, proslavljen je devetu godinu zaredom u požarevackom preduzecu “VEOLIA LITAS” rezanjem slavskog kolaca i svecanim slavskim ruckom, tokom koga su urucena prigodna priznanja zaposlenima, koji su u “Litasu radili 10, 20 i 30 godina.

Zoran Jankovic, generalni direktor preduzeca “VEOLIA TRANSPORT LITAS” Požarevac, domacin slave, tekucu poslovnu godinu ocenjuje dobrom, iako su posledice ekonomske krize osetne, a budžet, po praksi “Veolie” i zapadnih kompanija, raden još septembra prošle godine, kada se nalet svetske ekonomske krize nije ni nazirao.

- Zadovoljan sam rezultatima našeg poslovanja nakon sedam meseci ove godine. Krecemo se u okvirima projektovanog budžeta, bez obzira na krizu koja nas prati od pocetka godine. Uvereni smo da cemo i narednih pet meseci da radimo dobro i da cemo obu poslovnu godinu završiti pozitivno, i time nastaviti tradiciju uspešnosti našeg preduzeca. Sledimo i tradiciju po kojom smo poznati decenijama: još u bivšoj Jugoslaviji, “Litas” je cetiri puta nosio “Plavu lentu”, kao najbezbedniji prevoznik u onako velikoj zemlji. Danas smo ucesnici projekta koji je pokrenuo Saobracajni fakultet u Beogradu, pod nazivom “Bezbedni prevoznik”. Verujem da je primeceno, naši autobusi nose nalepnice “Bezbedni prevoznik”, što je, prakticno, potvrda da su zadovoljeni svi kriterijumi, pocev od organizacije, kontrola vozaca, tehnicke ispravnosti vozila..., gde smo mi sa još jednom ili dve firme u Srbiji, najbezbedniji prevoznik u Srbiji, - kaže Jankovic.

Treca je godina od privatizacije “Litasa”, ukupan proces traje pet godina, a u tom periodu “VEOLIA TRANSPORT” obavezala se da uloži 10 miliona evra u zanavljanje voznog parka. Ova godina je “udarna” u tom procesu, “VEOLIA” ce uložiti oko 3,5 miliona evra, cime ce se nabaviti 24 nova autobusa.

NAGRAÐENI RADNICI

Na dan slave preduzeca “VEOLIA TRANSPORT LITAS”, za 10 godina neprekidnog rada, nagradeni su:

Goran Bogdanovic, Ivica Gajic, Radomir Ðordevic, Tatjana Živanovic, Jovica Živkovic, Marija Jevremovic, Ilija Jovanovic, Goran Martinovic, Sladan Mladenovic, Zlatomir Paunovic, Miroslav Pelivanovic, Nebojša Popovic, Ivan Cirkovic i Branislav Zolotic.

Za 20 godina, nagradeni su:

Radiša Davidovic, Rajko Dimitrijevic, Ivica Živkovic, Milomir Kostic, Dragiša Marinkovic, Ivica Milosavljevic, Novica Miljkovic, Radiša Petrovic, Radiša Prvulovic, Željko Rajcic, Goran Simeonovic i Velizar Šutulovic.

Za 30 godina:

LJiljana Aleksic, Dragiša Kokoric i Dušan Nikolic.

D. Milenkovic

MESNA ZAJEDNICA “BULEVAR”

RADOVI U PUNOM JEKU

Pre izvesnog vremena su održani izbori po mesnim zajednicama i izabrana nova rukovodstva. U Mesnoj zajenici “Bulevar” za predsednika novog saveta izabran je ing. Dejan Rakic a imemovani su i novi clanovi Savete mesne zajednice. Odmah se krenulo u realizaciju planova koji su predvideni za ovu godinu.

Prema recima novog predsednika Dejana Rakica izabrani odbori za pracenje realizacije programa koji su stalna rada tela po statutu mesne zajednice.

“Kao ljudi koji žive na ovoj teritoriji trudimo se da posao koji je pred nama obavimo na zadovoljstvo svih. Poceli smo sa realizacijom programa kako bi ljudi bili zadovoljni i kako bi živeli u boljim uslovima. Neke poslove smo vec odradili, a u planu su i mnogi drugi zadaci. Vec smo asfaltirali ulicu i citav Pionirski trg tako da više nema rupa na kolovozu”kaže nam predsednik Saveta mesne zajednice Dejan Rakic.

Kao predsednika MZ “BULEVAR” izuzetno me zanima socijalna karta žitelja mesne zajednice, jer u ovim teškim vremenima ima sve više socijalno ugroženih gradana, koji moraju biti prioritet. Kriza koja je pogodila sve, ne sme da utice na realizaciju zactranih programa. Radi se koliko uslovi dozvoljavaju a sve u interesu gradana i žitelja ove mesne zajednice. Radi se na trotoarima u ulici Vojske Srbije kako bi do pocetka školske godine posao bio završen. Radi se punom parom a rad ce ovih dana biti završen. Posetili smo radove i videli da radnici ozbiljno rede i trude se da posao obave i na vreme i kvalitetno.Ovaj trotoar je bitan jer deca Osnovne škole “Sveti Sava” i srednje Poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic sa domom ucenika” zaslužuju da ne idu po blatu i barama kada pocne školska godina.

“Trudimo se svi zajedno da sve poslove obavimo kako bi uslove života podigli na viši nivo Za sada sve tece po planu a trudicemo se da tako i nastavimo”, kaže Dejan Rakic.

U Savetu Mesne zajednice su kvalitetni ljudi sa kojima je zadovoljstvo raditi. Poznaju problematiku i mnogo mogu da ucine što smo vec rekli. Brojni odbori su formirani a neki ce biti formirani kasnije, po potrebi..Odbor za infrastrukturu, energetiku, koja je jako bitna su formirani,kao odbor za toplfikaciju i ekologiju.U ovoj mesnoj zajednici su vec sacinjeni i programi sa kojima ce se konkurisati u Fondu za zaštitu životne sredine i ocekujemo da projekat bude prihvacen kako bi dobili sredstva za unapredenje uslova života u ovoj mesnoj zajednici.

Iako živimo u teškim vremenima trudimo se da domacinski poslujemo. Svakog prvog cetvrtka u mesecu gracani mogu da sa svojim problemima upoznaju predsednika Saveta mesne zajednice. Vodimo racuna o svakom dinaru kao bi što više posla obavili. Saradnja sa svim strukturama u gradu je dobra. Od gradskih vlasti, Direkcijom za izgradnju Požarevca preko koje obavljamo najveci deo poslova, javnim komunalnim preduzecima i svim ostalim, kaže Dejan Rakic.

Do kraja godine ocekuje se i još jedan znacajan deo poslova koji ce se obaviti.Deo poslova fekalne kanali-zacije u ulici Ivana Milutinovica smo završili,isto i u ulici Koste Stamenkovica , a ocekujemo da još jedan deo ove ulice završimo pošto je deo para ostao neiskorišcen.Po planu za ovu godinu je i asfaltiranje drugog dela ulice Voje Vujovica, a gledamo da održimo kontinuitet koji je imao i predhodni Savet koji je dobro radio.Taj posao ce poceti cim projekat za desetak dana bude završen.Taj posao realno bice obavljen u oktobru, ako i kompletna ulica Save Kovacevica u dužini od 300 metara. Asfaltiranje ulice Miloša Crnjanskog ce poceti mnogo ranije jer je projekat završen, vec sredinom avgusta meseca.

M. N.

OBELEŽENA GODIŠNJICA SMRTI

PESNIKA SRBOLJUBA MITICA

Pre 16 godina, (28.jula 1993. godine) umro je poznati pesnik Srboljub Mitic iz Crljenca. Malocrnicka opštinska biblioteka koja od 1995, godine nosi ponosno njegovo ime, obeležila je u utorak 28. jula, godišnjicu njegove smrti.

Predstavnici oppštine Malo Crnice, predstavnici Biblioteke, poštovaoci književnog stvaralaštva Srboljuba Mitica, njegovi prijatelji, sugradani i pesnici, posetili su njegov grob na starom crljenackom groblju.

Venac su položili predstavnici Biblioteke, a uspomene na Srboljuba Mitica, evocirali su njegovi sugradani – književnici : Živojka Milic i Milic Antonijevic:

„....Srba fizicki nažalost nije medu nama. Ali on nikada nece napustiti Srbiju, srpsku poeziju i srpski um. Nece napustiti ni rodni Stig...“. I ako dodu neka druga vremena i ne budemo se ovako više okupljali....pamtice se Srboljub Mitic po svojim delima....“, istakao je Antonijevic.

Stihove posvecene ovom pesniku, govorili su Živojka Milic iz Crljenca, Rade Obradovic iz Velikog Popovca i Zorka Stojanovic iz Malog Crnica.

Pesnici su druženje u cast pokojnog pesnika nastavili u biblioteci u Malom Crnicu.

Zorka Stojanovic

PRVA ZBIRKA PESAMA

SRCE ANÐELA

Boban Paunovic

Prva zbirka pesama Bobana Paunovica pod nazivom "Srce andela" sadrži pretežno ljubavne pesme u kojima pesnik ispoveda svoju patnju i bol za izgubljenom ljubavi. Rastanak sa voljenom osobom izaziva u pesniku duboko osecanje tuge, napuštenosti i razocarenja. Iz takvih emocija proisticu pesme koje govore o prolaznosti života, ukletoj sudbini i životnoj nesreci. Usred velikog bola i cežnje za voljenom ženom pesnik se sa nostalgijom seca srecnih vremena kada je ljubav bila na vrhuncu. Splet životnih okolnosti je doprineo da ljubav nestane i ostane samo tiha patnja i u pesnikov život se useli tišina.

Pisanje pesama za Paunovica predstavlja lek za dušu i neku vrstu mentalne terapije, mesto gde on iskazuje sve što ga muci i tišti. Samim tim što peva o patnji, bolu, razocarenju pesnik skida ogroman teret sa svoje duše i oseca izvesnu vrstu olakšanja.

Bez obzira, što se na prvi pogled cini da u Paunovicevim pesmama preovladava jedna doza pesimizma, pesnik, na kraju, šalje optimisticne poruke, iskreno verujuci da ce ljubav zavladati svetom.

Tatjana Živkovic

UOCI I NA SAM DAN OGNJENE MARIJE, NA TROMEÐI KULE, KOBILJA I ALJUDOVA

SA IZVORA BISTRE VODE

- U organizaciji Udruženja gradana “Tocak” iz Kule i mesnih zajednica Aljudovo, Kobilje i Kula, a uz pokroviteljstvo Opštine Malo Crnice, na prostoru izletišta “Tocak” prošle srede i cetvrtka održana manifestacija – promocija prirodnih lepota, tradicije i obicaja stiškog i homoljskog kraja

“Sa izvora bistre vode” naziv je manifestacije koja je tokom dva dana trajanja, uoci i na sam dan Ognjene Marije okupila više hiljada žitelja opštine Malo Crnice i njiho-vih gostiju. Organizatori, clanovi Udruženja gradana “Tocak” zajedno sa mesnim zajednicama Aljudovo, Kobi-lje i Kula zadovoljni su što jedna lepa priredba, u skladu sa njihovim željama i nastojanjima prerasta u tradiciju. Naravno, to je jedino moguce uz pomoc i podršku Opštine Malo Crnice ciji su predstavnici na celu sa predsednikom dr Esidolom Pericem i ovoga puta, na prostoru izletišta “Tocak” slavili zajedno sa svojim gradanima.

Prvog dana manifestacije održana je smotra mladih harmonikaša Stiga i Homolja, a u organizaciji Mice Panica priredeno je takmicenje za izbor lepotice. Na dan Ognje-ne Marije proslava je otpo-cela svecanom liturgijom protojereja Negovana sa sveštenstvom, nastavljena prezentacijom i degustacijom starih jela spravljenih u kuhinjama clanica aktiva žena Kule, Kobilja i Aljudova i nastupom folklornih an-sambala i pevaca amatera. Nakon proglašenja najboljih ucesnika u muzickom delu programa i najlepših devojaka na smotri, posetioce izletišta “Tocak” zabavljali su orke-star Gordana Tašica i estra-dni umetnici. Specijalni gosti manifestacije bili su clanovi Likovne kolonije iz Žagubice koji su sve vreme, motivisani lepotama okoline i bogatstvom narodnih obicaja ovoga kraja, imali pune ruke posla. Medu gostima bili su i clanovi Ekološkog društva “Studenac” iz Krepoljina.

U revijalnom delu programa nastupilo je osam kulturno-umetnickih društava. Prvi su se predstavili cla-novi KUD-a “Branislav Nu-šic” iz Kule, a potom su se smenjivali amateri KUD-ova: “Kobilje” iz Kobilja, “Vlasti-mir Pavlovic Carevac” iz Smoljinca, “Vlastimir Pav-lovic Carevac” iz Velikog Gradišta, “Omladinac” iz Vrbnice, “Žika Popovic” iz Ranovca, “Braca Trujic” iz Starceva i “Mladost” iz Krepoljina.

Po zavgršetku manifestacije urucene su povelje, diplome i zahvalnice najzaslužnijim pojedincima i organizacijama koji su doprineli uspešnosti smotre. Za sve-ukupno izvanredan utisak koji su sa ovog izletišta pro-šle ponele stotine posetilaca, zaslužni su, pored glavnog organizatora - Udruženja “Tocak” i pokro-vitelja-Opštine Malo Cr-nice, i mesne zajednice Ko-bilje, Kula i Aljudovo, JKP Malo Crnice, Kud “Brani-slav Nušic” iz Kule, KUD “Kobilje” iz Kobilja, Mica Panic, Orkestar Gordana Ta-šica, medijski sponzori - list “Rec naroda” i Radio “KAN” i ostali sponzori: Mesara “Homoljac” iz Kobi-lja, OZZ “Stig polje” iz Ku-le, “Mali trg” iz Kobilja, SR “Srbija”, Stovarište “Žak i Roki”, ZZ “Vitovni-ca”, Nameštaj “Mitrovic” Divan Kobilje…

Druga manifestacija “Sa izvora bistre vode” završena je sa željom organizatora, ucesnika i posetilaca da se istim povodom, u još vecem broju ponovo sretnu vec naredne godine.

MIROLJUB STOKIC, PREDSTAVNIK UDRUŽENJA GRAÐANA “TOCAK”

SVAKE GODINE NEŠTO NOVO

- Naše Udruženje je nastalo iz želje da uredimo ovo izvorište “Tocak” i njegovu okolinu pa smo stoga i poneli isti naziv kao što je i naziv ovog izvora pitke vode. Prošle godine je na ovom mestu održana prva manifestacija “Sa izvora bistre vode” i naša su nastojanja da se ovde okupljamo svake godine, da ova priredba preraste u našu tradicionalnu manifestaciju. Zašto je to važno? Pa mnogo je važno da se na ovaj nacin družimo, da okupljamo mlade i negujemo vrednosti naše tradicije, cuvamo od zaborava pesme i muziku našeg kraja…Na ovogodišnjoj manifestaciji ucestvovalo je osam kulturno-umetnickih društava, cetiri su iz naše, malocrnicke opštine, tri su iz Opštine Petrovac na Mlavi i jedno je iz Velikog Gradišta. Imamo puno ideja i puno je ljudi sa veoma interesantnim predlozima kako da ova naša manifestacija postane još interesantnija. Nadamo se i boljim, bogatijim vremenima u kojima bi ove naše ideje bile ostvarene. Vec naredne godine, naprimer, u nizu novih sadržaja planiramo i izložbu old timer-a, starih automobila i motora, najavljuje Miroljub Stokic.

DR ESIDOL PERIC, PREDSEDNIK OPŠTINE:

DA JE VIŠE OVAKVIH DRUŽENJA

- Opština Malo Crnice i ove godine ucestvuje u organizaciji ove manifestacije, pružili smo joj podršku i prošle, a tako ce biti i narednih godina. Naša pomoc nece izostati i kada su u pitanju druge, slicne smotre. Ovo je jedan od lepših dogadaja u našoj Opštini, bar do sada je ova manifestacija veoma uspešno organizovana i kamo srece da je više slicnih druženja naroda, da je cešce ovako lepih povoda za susretanje uz muziku i pesmu. Znacaj ovakvih manifestacija je i taj što na ovakav nacin široj javnosti predstavljamo turisticke potencijale našeg kraja, izjavio je u susretu sa novinarima drugog dana manifestacije dr Esidol Peric, predsednik Opštine Malo Crnice.

NAJLEPŠE

Izbor najlepših devojaka Stiga i Homolja završen je proglašenjem najfotogenicnije, najšarmantnije, devojke sa najlepšim ocima, mis osmeha i najlepše po oceni publike. Lentu na kojoj je pisalo MISS manifestacije ponela je Kristina Manojlovic, njena prva pratilja je Vanja Jovanovic, a druga Danijela Jovanovic. Nagrade za najlepše devojke obezbedili su “Zora Koker” iz Požarevca, Butik “Premijer” iz Požarevca, Butik “Harizma” iz Velikog Gradišta i Zlatara “Boškovic” iz Požarevca.

NAJBOLJI

U takmicarskom delu programa u kategoriji izvodaca-solista prvo mesto pripalo je Milici Mitic, drugo Mileni Nikolic, a trece Anica Nikodijevic. Najbolji harmonikaš je Miloš Miloševic, iz Klenovnika, pobednik sa festivala u Soko Banji, na drugom mestu je Bojan Živkovic iz Recice, nagradu za trece mesto podelili su Elvis Spasic iz Vrbnice i Marko Vojinovic iz Smedereva. U grupi takmicara violinista prvo mesto osvojio je Vladimir Marjunkovic iz Neresnice, drugi je Mladen Zjurkic, takode iz Neresnice, a treci Darko Dragnic iz Bukovske.

S.E.

HUMORESKA

FATAMORGANA

Pozvaše me jednog dana i rekoše:

-Izvolite pasoš sa šengenskom vizom sa sve zemlje sveta! Vi spadate u grupu gradana,tako reci,medu prvih. sto, koji mogu da putuju širom planete i da, na taj nacin, reprezentujete našu zemlju na najbolji moguci nacin, jer, vi ste to zaslužili.

Nisam se mnogo iznenadio niti oduševio, jer sam, na neki nacin, nekim svojim instinktom, tako nešto i ocekivao. No, zahvalio sam se, naravno, na ovakav prijem i pažnju koju su mi ljudi iz MIP-a (Ministarstva inostranih poslova), poklonili.

Koferi su vec bili spakovani i šta ima da se ceka. Necu da gubim vreme na ovim "našim" tropskim vrucinama. I, ja, pravac Halkidiki, poluostrvo u Grckoj u obliku tri prsta, a svi znamo šta za Srbina znace tri prsta. Gde ceš bolje destinacije, za pocetak!

Pa, onda, odatle, ja, Havajii! A tamo, one njihove devojke sa cvecem u kosi, more, i oko struka i vrata, okitile se kao pokretne saksije; berem ono cvece,milina jedna. Eva je imala list na onom mestu gde stomak prestaje casno se zvati, a ove stavile cvece. Što ti je napredak! Kad su me opili oni miomirisi, ja,ha, pa na Haiti. Kad i tamo slicno. Postade mi dosadno,monotono.

Zato, hajd u Havanu. O, ljudi moji, pa one Kubanke prave Vile Ravijojle, a i cigare su im najbolje na svetu, a o pesmi i igri da i ne govorimo.

Ne može tamo puno da se izdrži, pa krenem u neku umerniju klimu, a to je Europa, zdaj! Nema bez "stare dame" ništa. Sletim na londonski aerodrom "Hitrou", pa odmah u Hajd park gde sam održao jedan lep govor. (Tamo može da prica ko šta hoce i nikom ništa.) Tu se lepo ispraznim, ispricam svu muku što me je snašla poslednjih dvadeset godina (mada me niko nije ništa razumeo, jer sam pricao na srpskom koji više niko ne razume, pa ni mi sami).

Odatle skoknem do Hamburga! lepog grada u Nemackoj, i tu se odmorim od svega, jer je tu dosta svežije, a i pivo im je odlicno.

Odjednom cujem neki jeziv, gromoglasan smeh: HA,HA,HA...i glas:

-Tebi je Sunce udarilo u glavu! Je l' si ti cuo za fatamorganu!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nisu se oni obogatili na tud racun, samo su prebacili pare na svoj racun.

- Mogu dve budale lepo da se ispricaju, ali ništa pametno nece reci.

- Nema knjige bez reci, bez obzira koliko je prazna.

- Od svih mogucih svetova, mi smo izabrali ovaj koji živimo.

- Mnogi turisti obilaze Požarevac-u velikom luku!

Miodrag Lazarevic

SREBRNO JEZERO-PRINCEZA SRPSKE LEPOTE

IZABRANA MIS SREBRNOG JEZERA 2009.

U veceri ispunjenoj odsjajem Srebrnog jezera, turistickim dahom gostiju i lepotom devojaka, uz muziku orkestra “Fleš“ Mirka Lazica, mlade pevacke grupe “Bubice”, specijalnog gosta Ere Ojdanica, a u organizaciji Agencije “Favorit” i gospodina Gorana Kovacevica, odr-žano je finale 14. Inter-nacionalnog izbora za MIS SREBRNOG JEZERA 2009.

Od 14 devojaka koje su ucestvovale u finalu, po oceni žirija na cijem celu je bio Dragan Jovanovic, predsednik opštine Topo-la, izabrana je Martina Rajic iz Beograda za MIS SREBRNOG JEZERA za 2009.

Prva pratilja je Jelena Covic iz Topole, a druga pratilja Tijana Janjic iz Austrije.

Za MIS PUBLIKE izabrana je Milena Babic iz Prolom Banje, za MIS LICE GODINE Nina Živkovic iz Niša, za MIS ŠARMA Sladana Gajic i za TOP MODEL Srebrnog jezera Milijana Mijovic iz Arandelovca.

I.D.