Header

NA 5. SAJMU ZAPOŠLJAVANJA U POŽAREVCU

POTREBE ZA 200 NOVIH RADNIKA

- Sajam otvorio Vladimir Ilic, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja koji je zatim ucestvovao na Tribini "Poslodavci i mi - novo zanimanje"

- Osamnaest poslodavaca ponudilo na Sajmu 200 novih radnih mesta za nezaposlene

Na cetiri sajma zapošljavanja koje je do sada organizovala Služba zapošljavanja u Požarevcu ucestvovao je 91 poslodavac, a posao je dobilo 236 nezaposlenih lica. Motivisani tako dobrim rezultatima, u Službi zapošljavanja nastavljaju sa ovakvim nacinom smanjivanja broja nezaposlenih, pa je tako prošle srede u holu požarevackog Doma kulture prireden peti Sajam. Ucestvovalo je 18 poslodavaca koji su izrazili potrebu i volju da odmah zaposle 200 novih radnika. Sajam je otvorio Vladimir Ilic, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja:

- Poslodavcima želim da na ovom Sajmu nadu dobre radnike, a nezaposlenima dobar posao. Cesto sam u prilici da cujem od poslodavaca da ne mogu da dodu do radnika, da radnika nema u Srbiji, a na drugoj strani nezaposleni se žale da nema posla u našoj zemlji. I sad se pitam ko je ovde u pravu. Istina je verovatno i jedno i drugo: nema dovoljno posla, a nema ni dovoljno dobrih radnika. Na evidenciji naše Nacionalne službe više od jedne trecine, gotovo 300 hiljada ljudi je bez ikakvih kvalifikacija, starosna struktura je prilicno nepovoljna...Nacionalna služba zapošljavanja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Vlada RS pokušavaju da kroz aktivne mere politike, ove probleme reše. Upravo i ovaj Sajam zapošljavanja služi toj svrsi, da u direktnom kontaktu poslodavci i nezaposleni ostvare svoje interese. Obicno se dešava da 10 do 15 posto onih koji danas predaju svoje biografije dobiju svoje poslodavce, odnosno poslodavci potrebne radnike. Ja ocekujem da se to i danas ovde desi, poželeo je ucesnicima Sajma sekretar Ilic. U nastavku svog obracanja on je napomenuo da je ova godina prva godina pozitivnih trendova u zapošljavanju.

- Nakon sedam godina rasta stope nezaposlenosti prvi put cemo imati situaciju da je broj nezaposlenih u Srbiji manji. Podaci govore da je pocetkom ove godine na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja bilo 926 hiljada nezaposlenih, sada ih ima 797 hiljada, dakle preko 100 hiljada manje. To je pozitivan trend koji ce pocetkom 2008. godine potvrditi zvanicna statistika. Sve je više šansi za one koji su dobro edukovani, koji imaju odredena znanja i veštine, i u tom smislu apelujem na sve koji su nezaposleni da se potrude da osvoje što više znanja, što više veština jer današnji poslodavci nisu spremni da placaju nerad i neznanje. Država ce pomoci svima koji žele da dodu do posla tako što ce omoguciti njihovu edukaciju i osposobljavanje. Pomoc takode mogu da ocekuju i poslodavci kroz direktne subvencije za kreiranje novih radnih mesta, placacemo izmedu hiljadu i dve hiljade evra svako novootvoreno radno mesto, kreirali smo linije kod Fonda za razvoj za start ap kredite za pocetnike i razvojne kredite za vec postojece preduzetnike. Nacionalna služba je na raspolaganju svima, i nezaposlenima i poslodavcima, i usluge koje ona nudi treba maksimalno koristiti, porucio je Ilic.

Ispred Službe zapošljavanja u Požarevcu ucesnike Sajma pozdravila je direktorka Slavica Golubovic.

- Danas smo u prilici da organizujemo peti Sajam zapošljavanja odnosno treci po redu u opštini Požarevac na kome je u ovoj godini nezaposlenost smanjena za 10, 9 posto što u ovoj oblasti predstavlja veoma pozitivna kretanja. Na današnjem Sajmu svoje ucešce potvrdilo je 18 poslodavaca koji imaju mogucnost da zaposle oko 200 lica. Ova šansa se pre svega pruža nekvalifikovanim radnicima s obzirom na to da je jedan broj ucesnika-poslodavaca u realizaciji projekata javnih radova, zatim znacajne su mogucnosti za zapošljavanje kadrova sa srednjim strucnim obrazovanjem koji predstavljaju jednu od najbrojnijih kategorija u ukupnoj strukturi nezaposlenih na podrucju opštine odnosno Okruga. Takode, ovde mogu naci posao i kvalifikovani radnici kao što su pekari, staklorezci, krojaci, kozmeticari, istakla je Slavica Golubovic i pozvala sve nezaposlene kao i poslodavce na vecu saradnju i kontakt sa Službom zapošljavanja.

Tribinu koja je potom organizovana za poslodavce radi njihovog informisanja o merama koje u 2008. godini priprema država kako bi omogucila njihov konkurentniji i brži razvoj, Verica Tešic je zapocela recima da su poslodavci, pored nezaposlenih, veoma važna ciljna grupa Službe zapošljavanja i da bez obostrane saradnje nema ni novog zapošljavanja u opštinama zbog cega je i ova tribina naslovljena " Poslodavci i mi - novo zapošljavanje". U radu tribine ucestvovao je i Vladimir Ilic koji je poslodavce nazvao "najhrabrijim delom našeg društva" i obecao im nove stimulativne mere u daljem razvoju i širenju.

- U fokusu politike Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u narednoj godini bice pre svega poslodavci dakle oni koji zapošljavaju ljude. Do sada je situacija bila nešto drugacija, a od sada cemo imati adekvatnu podršku od strane Vlade. Poslodavci u 2008. godini mogu da ocekuju veliki obim subvencija za otvaranje novih radnih mesta, vrlo snažnu podršku Fonda za razvoj kroz takozvane start ap kredite, razvojne kredite i kredite iz sopstvenih sredstava fonda i naravno mogu da racunaju na podršku Nacionalne službe zapošljavanja u smislu selekcije, odabira kadrova, edukacije i obuke za njihove potrebe. Poslodavce cemo dakle stimulisati kroz podsticaje, subvencije, smanjenje opterecenja na zarade cime cemo istovremeno stvarati uslove za otvaranje novih radnih mesta, za vece zapošljavanje odnosno smanjenje nezaposlenih, rekao je pored ostalog Ilic.

U nastavku tribine poslodavci su državnom sekretaru preneli neka svoja, više negativna nego pozitivna iskustva u dosadašnjem radu: teško se dolazi do kadrova potrebnih u proizvodnji komadnog nameštaja i gradevinske stolarije, vec duže vreme postoji potreba za uslugama Centra za preduzetnike koji bi mogao da funkcioniše pri Udruženju preduzetnika, mnogo je administriranja prilikom konkurisanja za dobijanje odredenih kredita i stimulacija, veliki su problemi na relaciji dužnicko-poverilacki odnosi, javni radovi su prava stvar i za poslodavce i za nezaposlene, zašto Fond za razvoj stimuliše uslužnu delatnost, a zaobilazi poslodavce-proizvodace... Pokušavajuci da odgovori na ova i druga pitanja državni sekretar je porucio poslodavcima ce se založiti u Ministarstvu i na svim ostalim mestima, da se postojeci problemi reše a nesuglasice otklone, da se Branicevskom okrugu usmeri više sredstava za edukaciju kadrova potrebnih poslodavcima.

S.E.

TEHNICKA ŠKOLA «NIKOLA TESLA» KOSTOLAC

KOSTALCANIN PREUZEO DUŽNOST V.D. DIREKTORA ŠKOLE

Odlukom školskog odbora od 29.11.2007. godine Slaviša Milenkovic, diplomirani mašinski inženjer, profesor Tehnicke škole, postavljen je za vršioca dužnosti direktora škole. Dužnost v.d. direktora škole Slaviša Milenkovic, dipl. mašin. inž., preuzeo je 5.12.2007. godine uz Komisiju za primopredaju dužnosti koju je tim povodom formirao Školski odbor T.Š. «Nikola Tesla» iz Kostolca.

R.N.

PETROVAC TRIBINA O KOSOVU I METOHIJI

Branko Brankovic, raniji ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama u Ženevi i NJujorku, bio je gost Opštinskog odbora SPS Petrovac na tribini posvecenoj aktuelnim pitanjima koja su vezana za rešavanje statusa Kosova i Metohije, a koja je održana prošlog petka u sali Skupštine opštine.

Kao jedan od eksperata kada je u pitanju rad Ujedinjenih nacija, gospodin Brankovic je dao ocenu da ce se pregovori o statusu Kosova sigurno nastaviti i posle 10. decembra, a da Srbije treba da iskoristi podršku Rusije na najbolji nacin, jer se interesi te velesile i naše zemlje po pitanju Kosova poklapaju.

Juce, kada je naš list vec bio u štampi, sindikat zaposlenih u upravi, pravosudu i društvenim organizacijama trebalo je da donese hoce li i oni štrajkovati. Kako je na konferenciji za novinare istakla Vesna Cvetkovic, sada se plate zaposlenih u organima uprave razlikuju od opštine do opštine. Nešto veca primanja imaju zaposleni u organima uprave Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, ali su i oni solidarni u zahtevima za potpisivanje posebnih Kolektivnih ugovora i “deblje koverte” svojih kolega iz siromašnijih i manjih opština. Za iznalaženje rešenja o zahtevima sindikalaca, nadležnima je dat rok do 10. decembra, a ukoliko ne dode do pozitivnih pomaka radice samo maticna služba, kako je istakla Vesna Cvetkovic.

D.I.

FOND ZA STIPENDIRANJE STUDENATA I NAGRAÐIVANJE UCENIKA OPŠTINE POŽAREVAC

STUDENTIMA NOVE STIPENDIJE

- Ukupan broj stipendista, novih i starih je 106

- Sva sredstva za funkcionisanje Fonda obezbeduje opština Požarevac iz budžeta, i ove godine za te namene opredeljeno je pet miliona dinara

Na svecanosti uprilicenoj prošle subote u Upravnom odboru Fonda za stipendiranje studenata i nagradivanje ucenika opštine Požarevac, saopšteni su rezultati konkursa za izbor novih 25 stipendista i potpisani ugovori o koricenju stipendija u novoj školskoj godini. Svecanosti su pored studenata-stipendista, starih i novih, i clanova Upravnog odbora Fonda, ispred opštine prisustvovali predsednik Dušan Vujicic i magistar Tihomir Jovanovic.

Predsednik Fonda Obrad Obradovic podsetio je da je Opštinski fond za stipendiranje studenata i nagradivanje ucenika formiran pre šest godina i da je jedan od prvih fondova ovakve namene u Srbiji.

- Naš Fond ima tri zadatka: prvi je da dodeljuje stipendije studentima sa teritorije opštine Požarevac koji imaju visoke ocene na studijama, drugi je da nagraduje ucenike osnovnih i srednjih škola koji osvoje jedno od prva tri mesta na republickim takmicenjima i smotrama i treci zadatak je pokrivanje troškova puta i smeštaja ucesnicima takmicenja na republickim smotrama. U školskoj 2007/2008. godini Fond stipendira 106 studenata. Na prvoj godini studija imamo 7 studenata, na drugoj 17, na trecoj 21, na cetvrtoj 26, na petoj 6, dva studenta su na šestoj godini i apsolvenata je 27. Po fakultetima to izgleda ovako: na Filozofskom fakultetu je 6 studenata, Rudarsko-geološkom 1, Tehnickih nauka 6, Ekonomskom 8, Medicinskom 10, Prirodno-matematickom 7, Pravnom 8, Biološkom 1, na Fakultetu fizicke hemije 1, Filološkom i Filološko-umetnickom 15, Fakultetu sporta i fizickog vaspitanja 3, Uciteljskom 6, Muzickih umetnosti 3, na Fizickom fakultetu 1, Mašinskom 5, Gradevinskom 3, Hemijskom 2, Fakultetu organizacionih nauka 2, Elektrotehnickom 7, na Akademiji SPC 1, Poljopri-vrednom 2, Defektološkom 1, Stomatološkom 3, Farmaceutskom 1, Veterinarskom 1, Arhitektonskom 1 i Geografskom 1, obavestio je predsednik Upravnog odbora Fonda Obrad Obradovic.

Ovom prilikom culo se i to da 95 posto stipendista ovog Fonda redovno završava studije i da su njihove prosecne ocene uglavnom visoke. To samo potvrduje da su ulaganja opštine u obrazovanje mladih ljudi- opravdana.

- U junu mesecu naš Fond je nagradio 48 ucenika osnovnih i srednjih škola koji su osvojili jednu od prve tri nagrade na republickim takmicenjima. Za ove namene izdvojeno je 414 hiljada dinara. Pokrili smo i sve njihove troškove vezne za ova takmicenja u iznosu od 971 hiljadu dinara. Ukupno ove godine za funkcionisanje Fonda obezbedeno je 5 miliona dinara. Sve stipendije i nagrade kao i troškove “pokriva” Skupština opštine Požarevac sa kojom Fond odlicno saraduje narocito sa predsednikom opštine Dušanom Vujicicem koji prati rad Fonda i ima razumevanja za naše zahteve koji su uvek opravdani, rekao je Obradovic koji je na kraju svog obracanja, svim studentima poželeo uspešne studije.

Do sada je mesecni iznos stipendija iznosio 4 000 dinara, a u narednoj godini predvideno je povecanje na 5.000 dinara.

DUŠAN VUJICIC, PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC:

OPRAVDANO ULAGANJE

Ispred opštine Požarevac koja obezbeduje sredstva za stipendiranje studenata i nagradivanje ucenika, stipendiste je pozdravio predsednik Dušan Vujicic:

- Opština Požarevac je i ove godine obezbedila sredstva za vaše studiranje. U pitanju je pet miliona dinara namenjenih dobrim studentima i ucenicima, što ne znaci da su manje dobri ucenici i studenti oni koji nisu uspeli da dobiju stipendije. Bili bismo najsrecniji da su svi podneti zahtevi pozitivno rešeni, medutim Fond ima svoja pravila, sredstva kojima raspolažemo su ogranicena... Stipendije nisu velike ali vidim da su vam one i takve dobrodošle. Poželeo bih svima da završite na vreme fakultete koje ste odabrali. Naše je da sredstva obezbedimo i da ih preko Fonda kvalitetno raspodelimo kako je i ove i svih prethodnih godina i ucinjeno. Opština pomaže i ima poverenja u vas, a vi, koliko vidim, na najbolji moguci nacin opravdavate to poverenje, rekao je Vujicic.

S.E.

STRATEGIJA RAZVOJA SOCIJALNE POLITIKE OPŠTINE KUCEVO

KUCEVO - OPŠTINA U KOJOJ VOLIM DA ŽIVIM

- Pocela realizacija projekta za pomoc starim i iznemoglim licima u 45 domacinstava u naseljima Kucevo, Neresnica, Duboka, Radenka i Bukovska

- Opština Kucevo prihvatila projekat planiranja lokalnih usluga socijalne zaštite za period 2008-2013. godine

KUCEVO.- Centar za socijalni rad opštine Kucevo sprovodi zajednicki projekat ,,Niste sami,pomoc u kuci’’koji je podržan od strane Fonda za socijalne inovacije,Ministartva rada,zapošljavanja i socijalne politike i programa za razvoj Ujedinjenih nacija uz finansijsku podršku vlade Republike Srbije,Evropske Unije i Evropske agencije za rekonstrukciju i budžeta ove Homoljske opštine.

- Proces izrade Strategije razvoja socijalne politike opštine Kucevo ,,Razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite’’trajao je šest meseci,od juna,kada je formiran strucni Savet za socijalnu politiku do 26.novembra ove godine,kada je Skupština opštine Kucevo donela odluku o usvajanju predloga razvoja socijalne politke za period od 2008-2013.godine,kaže predsednik opštine Kucevo, Zoran Milekic. On je dodao da donošenjem ove odluke posle javne rasprave u kojoj su svi gradani mogli da daju svoja mišljenja i sugestije. Strategija razvoja socijalne politike opštine Kucevo je prvi strateški dokument koji je Skupština opštine usvojila.

- Lokalna samouprava na ovaj nacin odgovorno preuzima ulogu usluga socijalne zaštite i njihovo finansiranje. Planirane lokalne usluge zasnovane su na indefikovanim prioritetima u opštini. Strucni savet za socijalnu politiku naše opštine je skupštinsko telo koje je bilo ovlašceno da izradi strategiju i tokom rada imao je moju punu podršku. Savet ce u daljem radu nastojati da utvrdi sve potrebe gradana i tako pružati usluge kroz partnerstvo svih ucesnika u lokalnoj zajednici i korišcenjem lokalnih resursa. Za ovaj projekat iz opštinske kase izdvojeno je 700 hiljada dinara. Opština vodi brigu i o 550 penzionera sa slabijim materijalnim stanjem. Ove godine izdvojeno je za nabavku besplatnih lekova oko 1,5 miliona dinara,naglasio je Milekic.

- Jedan od osnovnih ciljeva strategije jeste decentralizacija socijalne zaštite koja podrazumeva da lokalna zajednica treba da prepozna potrebe svojih gradana i koji su to prioriteti. Opština Kucevo je prepoznala ciljeve ove strategije i nastojala je da se na vreme ukljuci u reformske procese.Upravo iz tih razloga Centar za socijalni rad u partnerstvu sa opštinom Kucevo projektom ,,Niste sami pomoc u kuci’’koji je prihvacen od strane Fonda za socijalne inovacije. Drugi projekat koji je takode prihvacen je projekat ,,Plus’’ planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite i rezultat je ,,Strategija razvoja socijalne politike opštine Kucevo’’ za narednih pet godina. Ovaj projekat predstavlja da vidimo opštinu Kucevo u buducnosti i moto ovog projekta je ,,Kucevo-opština u kojoj volim da živim’’,istakla je direktorka za Socijalni rad Kucevo, Sanja Vukojevic.

Opština Kucevo u okviru pomoci starijoj populaciji stanovništva odlucila se za realizaciju projekta ,,Pomoc u kuci’’,jer mnoga staracka domacinstva na podrucju ove Homoljske opštine ne mogu da dodu do Centra za socijalni rad i do Doma zdravlja. Ovim projektom obuhvaceno je 45 korisnika iz Kuceva i mesnih zajednica iz Neresnice,Duboke, Radenke i Bukovske.

- Opština Kucevo je izabrana na osnovu konkursa za opštine koje je Ministarstvo rada i zapošljavanja i socijalne politke preko Fonda za socijalne inovacije raspisalo u decembru 2006.godine. Komisija za izbor opština sastavljena od predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike, Ministartva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,Ministarstva finansija,Programa Ujedinjenih nacija za razvoj,Stalne konferencije gradova i opština i Fonda za socijalne inovacije,odabrala je opštinu Kucevo za ucešce u projektu PLUS kao jednu od prvih 40 opština koje ce dobiti podršku za unapredenje socijalne zaštite na opštinskom i meduopštinskom nivou.Vrednost ovog projekta je 2,5 miliona dinara,od kojih je iz opštinske kase izdvojeno 700 hiljada dinara. Imamo punu podršku opštine Kucevo,na celu sa njenim predsednikom Zoranom Milekicem, u realizaciji ovog projekta,rekla je predstavnica Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije, Vesna Stojanovic.

Strucni savet je utvrdio prioritete razvoja usluga socijalne zaštite od kojih treba izdvojiti:jacanje kapaciteta zajednice za kvalitetan rast i razvoj dece i mladih,podrška marginalizovanim i ranjivim grupama kao što su Romi,invalidi,izbegla i raseljena lica. Po ovim prioritetima formirane su radne grupe koje su utvrdile ove probleme i ciljeve i izradile akcione planove za realizaciju ovog projekta.

LJ.Nastasijevic

MEÐUNARODNI NAUCNI SKUP «BRANICEVO U ISTORIJI SRBIJE»

NAUKOM KROZ BRANICEVO

U organizaciji Istorijskog arhiva Požarevac i Instituta za noviju istoriju Srbije, uz finansijsku podršku Ministarstva nauke, u Požarevcu je 30.novembra održan medunarodni naucni skup «Branicevo u istoriji Srbije». Više od cetrdeset predavaca govorilo je o temama koje su vezane za kulturu, istoriju, školstvo, stanovništvo Braniceva u raznim istorijskim periodima.

Cetrdeset referata

Skup je otvorila direktor Istorijskog arhiva Požarevac, Jasmina Nikolic:

- Osnovni cilj organizovanja ovog naucnog skupa je težnja da se prošlost Požarevca izuci, obradi i kriticki valorizuje, kako bismo opšte i pojedinacno znanje iz lokalne istorije podigli na viši nivo, u skladu sa zahtevima savremene istorijske nauke. Naucna istoriografija 19. i 20. veka dostigla je izvestan nivo u obradi makro tema, ali nije dovoljno pažnje posvetila sagledavanju pojava i procesa u okvirima manjih pojedinacnih celina, kakve su regija, grad ili selo. Suoceni sa tom cinjenicom ucesnici naucnog skupa našli su se na pragu nove istorije, vrativši se na pocetak i pomnim istraživanjima na mikro planu poceli da ispituju, dopunjuju i prevazilaze ranije dostignuta opšta znanja. Iako malo podsticana i nedovoljno negovana mikro istorija je uspela da izbori svoje mesto u naucnoj istoriografiji i stekne pravo na naucni život. Zahvaljujuci krugu istraživaca i širem krugu saradnika Istorijskog arhiva Požarevac poslednjih godina pristupilo se sa više ambicija sistematicnijem i organizovanijem radu, pre svega kroz ovakve naucne skupove. Stoga ispitivanje dogadaja vezanih za istoriju Požarevca i Braniceva traži sadržajniji istoriografski odgovor od onog koji su nudili dosadašnji radovi na ovu temu. Svesni te cinjenice prepustili smo ucesnicima da sami odaberu teme po svom nahodenju. Iskustvo moderne istorijske nauke upucivalo je da pozovemo na saradnju naucne radnike koji se bave mikro temama. Na poziv Istorijskog arhiva Požarevac javilo se 40 naucnih radnika koji novim idejama ruše stereotipe i nude drugaciju sliku prošlosti. Tako su ucesnici ovog naucnog skupa osvetlili mnoge dogadaje, licnosti, zbivanja iz bogate prošlosti grada i regiona i pokrenuli mnoga pitanja iz perioda kada je Požarevac igrao važnu ulogu politickog, privrednog, kulturnog i prosvetnog centra Srbije, cime je dat doprinos negovanju zajednicke istorije kao dela velike svetske istorijske baštine i podsticaj za proucavanje istorije požarevackog kraja. Kroz tri sesije ovog naucnog skupa, kao što je «Društvo, politika, kultura», zatim «Branicevo, naselja, kultura, stanovništvo» i «Dva veka srpsko-ruskih politickih odnosa i vojne saradnje» bice izloženo 40 referata iz kojih isijava ubedenje da ima mesta za revalorizaciju prošlosti, jer je to naša odgovornost prema državi u kojoj živimo, ali i odgovornost da svetu ponudimo korpus sistematizovanih i proverenih znanja. Velike istorije nema bez lokalne istoriografije. Tako danas razmatramo, recimo pitanja mongolske invazije tokom 13.veka, koja je ostavila duboke tragove na prostoru Braniceva i okolnih zemalja i imala uticaja, zatim Branicevo je tokom citavog 15.veka bilo poprište mnogih sukoba izmedu Bugarske i Osmanskog carstva u borbi za prevlast nad Južnim Dunavom, što je dovelo do masovne migracije stanovništva, zatim pitanje rusko-srpske ratne saradnje koja ima posebno mesto u istoriji ratova za oslobodenje, zajednicke ratne operacije bile su znacajne za uspeh, ne samo ruskih snaga, vec i za kasnije odredivanje granica Srbije, pitanje demografskih kretanja u Branicevu od 1834. do pocetka 20. veka, zatim promena broja i razmeštaja stanovništva, boravak Nikole Pašica u Požarevcu od 1879. do 1880., kao najvažniji dogadaj u predistoriji Narodne radikalne partije, bavicemo se i pitanjima povezanim sa formiranjem i radom organizacije Crna ruka, sukoba njenih voda sa liderima Radikalne partije, organizacija i rad sudova kao lokalnih organa državne vlasti u Požarevackom okrugu u 19.veku, zatim represalije koje je sprovodila agresorska vojska nad zarobljenicima i civilima u Prvom svetskom ratu, pa do znacaja informacione sigurnosti nacionalne bezbednosti i faktora medunarodnih odnosa. Imali smo plemenitu nameru da iniciramo tolerantan dijalog koji uvek iznova podstice istraživanje, razoblicava okoštale tvrdnje, vodi proširivanju znanja koje nikada nije konacno. Istorijski arhiv Požarevac i Institut za noviju istoriju Srbije, kao saorganizator daju doprinos negovanju zavicajne istorije, kao dela velike svetske istorijske baštine i podsticaj za proucavanje požarevackog kraja, - rekla je direktorka požarevackog arhiva, uz zahvalnost svima koji su na bilo koji nacin pomogli održavanje ovog skupa, a posebno Ministarstvu nauke Republike Srbije, bez cije finansijske potpore ovaj medunarodni naucni skup ne bi bio organizovan.

Mala Sveta Gora - Branicevo

Zamenik predsednika opštine Požarevac mr Zvonimir Blagojevic, ispred osnivaca Istorijskog arhiva, lokalne samouprave obratio se ucesnicima skupa: - Želim da vas pozdravim ispred rukovodstva opštine Požarevac na celu sa predsednikom, gospodinom Dušanom Vujicicem i u svoje ime i da poželim uspešan rad ovakvog naucnog skupa koji je udostojio Požarevac. Posebno raduje što primecujem izuzetno bogat sadržaj tema, prisustvo mnogih stranih autora, pozdravio bih naše goste iz Bugarske i Rusije. O Branicevskom okrugu i uopšte o istoriji Braniceva je mnogo receno, a ja samo želim da podsetim na jedan znacajan dogadaj, Požarevacki mir, koji je krojio sudbinu ovog dela Evrope i formirao mape koje vecim delom i danas važe, naravno svedoci smo da svetski mocnici danas žele ognjem i macem da ponovo kroje te mape i to je ono što ce sigurno biti u žiži vaših interesovanja. Pored ovoga želim da istaknem da je Branicevski okrug jedna od svetinja našeg srpskog tkiva, da je to jedna mala Sveta Gora, s obzirom da imamo veliki broj manastira, manastirišta, crkava i uopšte svetinja. To je ono na šta smo mi ponosni. Poželeo bih vam još jednom uspešan rad.

Prva ozbiljna istraživanja jedne regije

Rad naucnog skupa zapoceo je uvodnom recju profesora dr Siniše Mišica koji je najpre poželeo prijatan boravak u Požarevcu, zahvalio se organizatorima i domacinima. - Šta mi zapravo ovde pokušavamo? To ce reci istorija. Ovo nije prvi skup i vec nekoliko godina u saradnji sa Istorijskim arhivom iz Požarevca ovde se održavaju skupovi koji za predmet imaju ozbiljna i sistematska istraživanja jedne regije. Mislim da ni jedna regija u Srbiji nije zapocela tako ozbiljna i sistematska istraživanja od najranijih vremena pa do današnjih dana. Ovaj skup je, da tako kažem, dvoznacan, sa jedne strane jedna velika tema, kao što su diplomatski odnosi imedu Srbije i Rusije u poslednja dva stoleca, to je globalna opšta tema, ali vidimo iz referata da se ona može posmatrati i prelamati kroz neke lokalne dogadaje i delovanja nekih lokalnih politickih i istorijskih licnosti. Druga tematika kroz posebne sekcije se pre svega bazira na izucavanje lokalne istorije, ali i jednog dela istorije koji je u našoj istoriografiji prilicno zapostavljen i zapušten, a to je problematika naselja i stanovništa, naravno i kulturna istorija. Istorija naselja i stanovništa se ne može posmatrati globalno, dok se ne izuci lokalno, kako bismo možda popularno mogli da kažemo, samo veliki zbir lokalnih studija posvecenih pojedinim naseljima i stanovništvu može nas dovesti do kvalitetnih saznanja, na nivou srpskih zemalja, pa zatim na nivou Balkana i šire, - izmedu ostalog je rekao dr Mišic.

Popunjavanje «belih» mrlja

Na konferenciji za štampu, posle celodnevnog rada Medunarodnog naucnog skupa «Branicevo u istoriji Srbije» rezimirani su rezultati. Dr Siniša Mišic, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na katedri za istoriju govorio je o predavanjima koja su se bavila naseljima, stanovništvom i kulturom Braniceva i okolnih prostora. -Bilo je više zanimljivih referata, pre svega onih koji su se bavili petnaestim vekom, dinamikom naseljavanja i raseljavanja stanovništva. Branicevo je regija koja je trpela izuzetne demografske promene u periodu od 1427. pa do 1521. i pada Beograda, ova regija je u tom periodu prakticno izgubila veci deo svog autohtonog stanovništva i dobila neko novo stanovništvo koje se doselilo iz drugih krajeva, pocev od teritorija Starog Vlaha, Južne Srbije, Hercegovine, prostora današnje Crne Gore. Posebno bih istakao rad koleginice Eme Miljkovic, kolege Aleksandra Krstica i koleginice Gordane Vojkovic, našeg demografa sa Geografskog fakulteta koja je pokazala ritam demografskih promena u 19. veku. Mislim da smo na ovoj sesiji danas pokazali promene i kretanja stanovništva na tlu Braniceva, prakticno od druge polovine 14. veka pa do 1910. godine, koja je poslednja razmatrana po rezultatima popisa iz te godine. Drugi deo rezultata se bavio pojavama tog vremena, pre svega onih koje se ticu odredenih naselja i njihovog nestanka i problemima koji su veliki politicki dogadaji donosili ovom prostoru i ovom stanovništvu, koji su presudno uticali na sudbinu ovog stanovništva, pre svega veliki ratni sukobi, pocev od srednjeg veka, pa sve do 19. Posebno su u žiži interesovanja bili problemi koje su donosili sukobi 15. veka i nestanka srpskih država sa politicke karte tadašnje Evrope i oni problemi koji su nastali u vreme velikog Beckog rata, krajem 17.veka i novo pokretanje stanovništva koji je ovaj sukob izmedu Turske i Austrijske carevine izazvao. Ovo su neka opšta zapažanja, moj prvi utisak koji govori o tome da je ovakve skupove jako korisno organizovati, bez obzira na odredenu skepsu koja postoji kod istraživaca kada se krene u organizaciju takvog skupa, pokazalo se da ako su istraživaci dovoljno uporni da jednu regiju dovoljno pažljivo posmatraju da ima dovoljno podataka cak i u onim epohama koje nisu narocito darežljive izvornom gradom, što nas sa druge strane dovodi do jednog metodološkog problema i postupka koji zahteva proširenje metoda istraživanja kod istoricara, a to je ukljucivanje i onih istorijskih izvora koji nisu pisani. Mi smo danas dosta toga culi zanimljivog i novog, zahvaljujuci tome što su kolege u istraživanje ukljucili i materijalne ostatke i jedan broj cinjenica istorijskih, prikupljenih na osnovu terenskih istraživanja, dakle toponimiju, što pokazuje da jedna regija samo totalnim istraživanjem i takozvanim pristupom totalne istorije može u celini istražiti i mogu se dati odredeni odgovori. Hocu da kažem da izgovor - nema pisanih izvora više u modernoj istoriografiji, bojim se, ne stoji. Mi nastojimo da na primeru Braniceva pokažemo da mnoge «bele» mrlje, ako se pravilno iskoriste istorijski izvori koji nisu pisana grada mogu biti na pravilan i adekvatan nacin popunjene u srpskoj istoriografiji.

DVA VEKA SRPSKO-RUSKIH POLITICKIH ODNOSA I VOJNE SARADNJE

Dr Andrej Šemjakin iz Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka iz Moskve zahvalio je organizatorima na pozivu za ucešce na naucnom skupu i dodao da je to za njega velika cast i zadovoljstvo, jer je pitanju «pocetak jednog trenda» koji je zapoceo prošle godine u Aleksincu. -Evo drugu godinu za redom dolazim, a u Požarevcu sam prvi put, a vezan je za mene dogadajima u životu moga junaka o kome sam govorio u svom referatu. Za mene licno to je jako znacajno i još jednom želim da ponovim da ova saradnja naucnih i kulturnih institucija iz unutrašnjosti i iz Beograda, cini se, može da donese veoma plodne rezultate. Sa svoje strane mogu da kažem, da cemo prema mogucnostima svakako da ucestvujemo u svim vašim aktivnostima sa velikim zadovoljstvom. Što se nas Rusa tice, trenutno u Rusiji u nauci, na visokim školama i akademskim institucijama istorijom i kulturom Srbije, od srednjeg veka do sadašnjosti bavi se negde oko 50 ljudi. Možda se radi o iracionalnim razlozima, koji su vezani za naše zajednicko poreklo, veru, veze i tako dalje. Sada se dosta mladih ljudi vraca u nauku, popunjava naše slavisticke katedre, ima konkursa na akademskim institucijama i sazreva jedno mlado pokoljenje koje nije optereceno nikakvim ideološkim opredeljenjima, koje dosta racionalno gleda na saradnju, zna jezike, racionalno gleda na gradu. Sa vaše strane vidim istu tendenciju i mislim da se vec pojavljuje dosta mocna i snažna generacija istoricara i ja tu vidim jednu dobru podlogu za našu dalju saradnju.

Jedna dimenzija naucnog skupa odnosila se na medunarodni karakter, Rusiju, onda Sovjetski Savez, pa opet Rusiju, cuo sam sve te interesantne referate i izlaganja i znam da i kod nas ima ljudi koji se bave pitanjima sovjetsko-srpskih odnosa i vec vidim jednu perspektivu i da smo sazreli da uradimo neke zajednicke projekte, vi istražujete sa svoje strane, mi sa naše. Ono što se dešavalo u nesrecnim 90-tim godinama gotovo je prekinulo sve naše veze, institucionalnih veza gotovo da nije ni bilo, sve se zadržavalo na licnim odnosima, sada se opet stvara mogucnost da se mi povežemo, ne samo na licnim odnosima, nego i na vezama izmedu institucija, da potpisujemo formalne i neformalne projekte. Obratio bih pažnju na referat kolege Nebojše Ðokica, on je govorio o vojnoj pomoci Rusije Srbiji od pocetka Prvog srpskog ustanka do pocetka Prvog svetskog rata, taj rad je postavio veoma bitna pitanja na koja necemo mi pojedinacno da odgovorimo, to cemo odgovoriti samo u nekoj kooperaciji, u nekoj naucnoj kombinaciji. Tu je i izlaganje mog poštovanog kolege dr Momcila Isica, ja sam ga jako pažljivo slušao, jer je on govorio o fenomenu evropskih zakona i ustanova, a suština je ipak tradicionalna i rezultati su bili apsolutno drugaciji nego što se ocekivalo. Dakle, imamo neke sporne teme na kojima bismo mogli ponovo zajedno da radimo. Ja cu preneti informacije kolegama u Rusiji, vec sam govorio o tome da imamo mogucnost da radimo timski, bez tvrdava u pozadini, da se slikovito izrazim i smatram da se na takvim skupovima i radaju tematike i želja za saradnjom i zajednickim korporativnim radom. Svima vama najtoplije zahvaljujem na pozivu i nadam se da ce ovaj trend organizovanja skupova u unutrašnjosti Srbije i u saradnji sa naucnim institucijama iz glavnog grada biti nastavljen, a licno cu rado i sa velikim zadovoljstvom dolaziti, takode se nadam da cemo vec iduce godine doci timski.

Bez lokalne istorije nema ni istorije Srba

Dr Momcilo Isic, naucni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije uputio je molbu Istorijskom arhivu Požarevac, ne prestane sa aktivnostima koje je zapoceo i da naucni skup organizuje, ne samo iduce godine, a Institut za novu istoriju uvek ce izlaziti u susret da pomogne u skladu sa svojim mogucnostima. - Ne možemo se oteti utisku da je ovaj skup pokušaj, po meni dosta uspeo da mi istoricari razbijemo jednu famu da smo tu da se samo bavimo «velikom istorijom». Ovaj skup otkriva da je problem, možemo reci fenomen lokalne istorije i te kako zahvalan i za mlade naucnike i za vec afirmisane i da bavljenje jednom ovakvom temom ne znaci devalviranje i rušenje ugleda istoricara. Možda sam tu malo subjektivan, što sam od pocetka svog rada pokušavao da tu lokalnu istoriju ucinim pristupacnom, smatrajuci da bez dobro istražene lokalne istorije nema prave i nema velike istorije, nema istorije Srbije bez izucene istorije Braniceva i Požarevca, cele istocne Srbije, južne ili bilo kog regiona. Dok to ne shvatimo necemo imati pravu i ozbiljnu istoriju Srbije. Nadam se da ovo nece biti usamljen slucaj i da ce drugi u unutrašnjosti Srbije poci tim stopama i da cemo se videti u ovom sastavu ili malo proširenom i izmenjenom i na nekom drugom mestu, u nekom drugom arhivu ili kulturnom centru, ali ja pre svega želim da se dogodine vidimo na ovom istom mestu.

Prepodnevna sesija kojom sam predsedavao svakako je sublimirala ono što stoji u naslovu ovog skupa, a to je Branicevo u Srbiji. Smatram da smo samo naceli teme, da bi neki od narednih, možda tek deseti dao jednu širu predstavu o ovom prostoru gde su ljudi bitisali toliko vekova. Kvalitet je ta raznorodnost i interdisciplinarnost u pravom smislu reci, ali neosporan je pokušaj da se istorija prikaže i na jedan širok nacin, jer jednostavno tako moramo razbiti stereotipe, a mislim da smo uveliko to i uspeli da nije istorija samo politicka istorija, ona je nauka o razvoju ljudskog društva. Mi smo to nekako poistovecivali sa politickom istorijom i ovakvi skupovi upravo doprinose razbijanju tog stereotipa i sa vecim brojem ovakvih skupova imacemo jednu kompleksnu istoriju jednog podrucja, a ako bi bilo srece da u nekom periodu imamo 17 okruga, odnosno 17 istorija, bilo bi lepo napraviti istoriju Srbije. Upravo su današnja predavanja koja su bila iz oblasti privrede, kulture, politike nacela odredene teme pokazala da i te kako ima šta da se kaže i kada je u pitanju samo Branicevo. Mogli bismo mi da razgovaramo da neki od narednih skupova bude tematski iz odredene oblasti. Možemo imati, na primer privredu Braniceva u odredenom periodu ili kulturno-prosvetne prilike u nekom periodu, jer jedino tako uspecemo u nastojanjima da lokalnu istoriju stavimo na mesto koje joj pripada. Bez dobro izucene lokalne istorije mi necemo nikada, ni kao država, ni kao nauka imati jednu pravu, potpunu i celovitu istoriju Srbije, a zatim i srpskog naroda. Zato mislim da je ovaj skup upravo doprinos tome, a doprinos ce biti veci ako on ne bude poslednji, vec jedan od prvih u nizu koji ce otvoriti put da se vidamo svake godine, dok jedni drugima ne dosadimo.

Nove teme i razliciti pogledi

Mr Aleksandar Životic iz Instituta za noviju istoriju Srbije predsedavao je sesijom «Dva veka srpsko-ruskih politickih odnosa i vojne saradnje». - Ja sam imao tu cast da predsedavam drugom, odnosno trecom sesijom skupa. Ne bih imao niceg suštinskog da dodam onome što su rekli moji prethodnici, dragi ucitelji u ovoj struci, sem toga da mislim da smo uspeli da prevazidemo uobicajenu praksu do sada, a to je praksa koja se ticala apsolutnog ignorisanja korelacije izmedu lokalnog i globalnog u našoj istoriografiji, jer se dosta cesto insistiralo ili na lokalu, ili samo na globalnom planu, a istorijsko iskustvo govori o tome da cesto lokalne prilike kreiraju nešto globalno, a da opet, sa druge strane globalno cesto kreira ono što se dešava u lokalu i upravo traženjem medusobne veze izmedu toga što je jedinstveno, pojedinacno i neceg što je opšte predstavlja odredeni put buducih istraživanja i svojevrstan pogled na prošlost i razumevanje pojedinih procesa. Takode, osvrnuo bih se kratko na samu temu sesije: Dva veka srpsko-ruskih vojnih i politickih odnosa. Radi se o jednom dosta velikom vremenskom periodu i kompleksnom problemu koji ima nekoliko razlicitih slojeva. Ono što smo danas zanemarili je kulturni aspekt koji je i te kako važan i možda u najvecoj meri oblikuje svest pojedinca, a možda i društva. Sem toga, dva veka srpsko-ruskih, odnosno srpsko-sovjetskih odnosa ostavili su izuzetno dubok trag, narocito na istoriju Srbije, a i na istoriju ovog kraja, jer je to upravo mesto gde su se najmanje dva puta Srbi i Rusi sastajali, suceljavali, polazili nekuda dalje. Naravno, mislim da ovo do cega smo danas došli treba da bude samo pocetak, treba ici dalje. Složio bih se da treba tražiti nove teme, forsirati razlicite poglede, naravno tražiti nove izvore, beline, kako u izvorima, tako i u postojecoj istoriografiji.

Prevazilaženje mitova

Mr Aleksej Timofejev sa Instituta za noviju istoriju Srbije, clan Programskog saveta naucnog skupa govorio je o prevazilaženju mitova o tome da odredeni istorijski periodi imaju nedovoljnu kolicinu istorijskih izvora, kao i da kulturna istorija nije ravnopravna politickoj. -Ovo pitanje prevazilaženja mitova možda i jeste jedno od najbitnijih izazova i ciljeva u poslu istoricara. Drago mi je da je ova naša lokalna konferencija ipak omogucila doprinos globalnom istorijskom zanimanju, kao što je razbijanje mitova i utvrdivanje mitova, toliko koliko mi možemo da se približimo njoj.

Medijator konferencije za štampu, održane po završetku Naucnog skupa «Branicevo u istoriji Srbije» Dragana Miloradovic, zahvalila se u ime Istorijskog arhiva Požarevac svim ucesnicima ovog medunarodnog skupa i izrazila zadovoljstvo što je svetlost dana ugledala publikacija radova, odnosno zbornik rezimea pod istim nazivom.

L.L.

CRVENI KRST U PETROVCU OBELEŽIO DAN VOLONTERA

PRIZNANJA ZA NAJZASLUŽNIJE

Opštinska organizacija Crvenog krsta u Petrovcu, prošle srede je na prigodan nacin obeležila 5. decembar Medunarodni dan volontera. U prostorijama ove humanitarne organizacije rukovodstvo je ugostilo najzaslužnije pojedince i u znak zahvalnosti im urucili zahvalnice. Tu su pored zaslužnih volontera bili i ucenici Osnovne škole iz Burovca, clanovi ekipe Prve pomoci, kao i jedan broj nastavnika i profesora. Skup je otvorio Miodrag Stankovic predsednik Opštinske organizacije Crvenog krsta koji je tom prilikom izmedu ostalog rekao:

„Najnoviji ratovi našoj organizacioji su doneli nove nevolje. Stigli su autobusi sa izbeglicama skoro njih 1500. Trebalo je njihove probleme svakodnevno rešavati. Nabaviti namirnice, ogrev, lekove, zahvaljujemo se svima koji su tada pomogli.

Sadašnji period nosi drugo obeležje. Veliki broj stanovništva se nalazi u ekonomskim teškocama. Problemi ne treba da nas pokolebaju, jer danas pomažemo onima kojima je pomoc stvarno potrebna. Oni koji su se obogatili sada su se osilili, pa ih nije briga o onima od kojih su uzeli. Akcije krvi nose to obeležje, ali znamo da pomažemo onima kojima je pomoc neophodna , pomažemo sebi ravnima oni drugi i ne traže našu pomoc. Zadovoljstvo je da potvrdimo da na tom planu postižemo rezultate u ime svih onih kojima je pomoc pružena, jedno veliko hvala svim našim aktivistima volonterima. Pozivam vas da i dalje dajete doprinos u svim aktivnostima Crvenog krsta i da u tome istrajete jer dobro se dobrim vraca”.

U ime opštinskog rukovodstva volontere i druge prisutne goste pozdravio je Dragoljub Milosavljevic sekretar Skupštine opštine Petrovac istakavši : „ U ime rukovodstva opštine imam priliku da pohvalim naš Opštinski odbor Crvenog krsta a posebno ekipu devojcica osnovne škole iz Burovca koje su uspešno zastupale našu opštinu na meduopštinskom i republickom takmicenju u pružanju prve pomoci. Ne treba samo mi stariji da se bavimo tim aktivnostima i posle nas da ne bude ništa, nego jednostavno i mlade ste uspeli da ukljucite u sve aktivnosti Crvenog krsta i tu posebne zasluge imaju njihovi nastavnici, jer su ih naucili da treba da pruže pomoc ljudima u nevolji, a lokalna samouprava je tu da vam uvek pruži podršku”.

D.Ilic

PROTEST RADNIKA OPŠTINSKE UPRAVE U PETROVCU

TRAŽE VECE PLATE

Radnici Opštinske uprave u Petrovcu prikljucili su se protestu sindikata radnika Opštinskih uprava Srbije i prema procenama sindikalaca u protestu je 80 odsto opština. Od 30. prošlog meseca zvanicno se radi o dvocasovnom protestu, mada sve službe u Skupštini opštine normalno fun-kcionišu uz kontinuiran rad sa strankama. Cilj protesta je uspostavljanje socijalnog dijaloga sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima u pogledu poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u pomenutim delatnostima.

Dragan Maksic, predsednik sindikalne organizacije kaže: „Plate u upravi su niske, cak ni minimalna potošacka korpa ne može da se podmiri. Prosecna plate su niže od republickog proseka a najniže plate se krecu od 12 do 13 hiljade dinara. Ako se uzmu u obzir poslednja poskupljenja možete zamisliti u kakvom smo teškom materijalnom položaju. Odluka o generalnom štrajku je odložena za pocetak naredne nedelje i ako se naši zahtevi ne uvaže potpuno cemo obustaviti rad uz poštovanje minimalnog procesa rada. Posebno je važno da imamo punu podršku naših rukovodilaca”.

U meduvremenu Vlada je sacinila kolektivni ugovor i on se trenutno razmatra na sindikalnim sastancima.

D.I.

U DOBRNJU NASTAVLJENA GRADNJA SEOSKE CRKVE

PRIKUPLJENO 80.000 EVRA

U mesnoj zajednici Dobrnje, pocetkom decembra, nastavljeni su radovi na izgradnji seoske crkve Svete Trojice. Posle izgradnje temelja, zašta je utrošeno oko 18 hiljde evra, a plac za izgradnju crkve dodelila besplatno Skupština opštine, sada gradevinsko preduzece Tehno Gea iz Petrovca izvodi radove na zidanju objekta. Za ove namene meštani su dobrovoljnim prilozima prikupili oko 80.000 evra saznajemo od odbornika u SO Petrovac Vladana Dobrosavljevica. Inace, crkva ce imati slican izgled kao Trška crkva kod Žagubice. Dobrosavljevic se nalazi i na celu Odbora za izgradnju crkve u Dobrnju. On je formiran 30. maja 2004. godine na zboru zainteresovanih meštana i on predstavlja kontinuitet sa odborom koji je formiran još 1934. godine.

„Osnovno nacelo odbora je da u odbor može pristupiti svaki gradanin Dobrnja, kao i svaki drugi zainteresovani gradanin, koji je voljan da pomogne u bilo kom smislu, ali sa cistim srcem i iskrenim namerama - kaže Vladan Dobrosavljevic. Novac smo prikupili a i dalje prikupljamo po principu kako ko i koliko može da izdvoji, kao i mogudnost izdvajanja novca na rate po želji priložnika. A sve odluke donosimo vecinom glasova prisutnih clanova”.

D.Ilic

CRVENI KRST POŽAREVCA I DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO KRVI

DANAS NOVOGODIŠNJA AKCIJA

- Dobrovoljni davaoci krvi ocekuju se u Domu Crvenog krsta u Požarevcu od 9 do 14 sati

Postala je tradicija da se krajem svake godine u Domu crvenog krsta u Požarevcu organizuje novogodišnja akcija dobrovoljnog davanja krvi. Ta tradicija nece biti izneverena ni ove godine, Novogodišnja akcija se sprovodi upravo danas. Rezerve krvi koje budu prikupljene u vremenu od 9 do 14 sati, a ocekuje se oko pedesetak jedinica ove najdragocenije tecnosti, bice prosledene Požarevackoj bolnici i Institutu za transfuziju krvi Srbije. Za sve davaoce obezbedeni su i novogodišnji pokloni Instituta i Crvenog krsta: majice, kalendari, olovke i zajednicki rucak.

Iz Crvenog krsta Požarevca najavljuju i ucešce dvadesetak višestrukih doborovoljnih davalaca krvi iz Požarevca na prijemu 14. decembra u organizaciji Instituta za transfuziju krvi Srbije u svecanoj sali Skupštine grada Beograda. Za ucesnike svecanosti Crveni krst Požarevca organizuje besplatan prevoz.

S.E.

ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE U OVOJ GODINI U BRANICEVSKOM OKRUGU

ODOBRENO 109 SUBVENCIJA

Za samozapošljavanje nezaposlenih lica u ovoj godini, Republika je opštinama Branicevskog okruga odobrila 109 subvencija. U prvoj fazi konkursom je dodeljeno 75 subvencija od kojih je do danas realizovano 57, a ovih dana odluceno je i u vezi zahteva podnetih za korišcenje preostale 34 subvencije kojima ce se ispuniti ovogodišnja kvota.

U ovoj drugoj fazi raspodelice se ukupno 4 miliona i 420 hiljada dinara odnosno svaki podnosilac zahteva dobice po 130.000 dinara za otpocinjanje preduzetnicke delatnosti. U pitanju su bespovratna sredstva odobrena uz uslov da radnja radi najmanje dve godine i da korisnici sredstava namiruju svoje obaveze prema državi.

Najviše subvencija odobreno je Opštini Požarevac-15, zatim Žagubici 8, Velikom Gradištu 4, Kucevu 3, Opštini Žabari 2 i po jedna petrovackoj i golubackoj opštini. Obavljanjem preduzetnicke delatnosti svoju egzistenciju obezbedice 6 nezaposlenih lica mladih od 30 godina, 4 starija od 50 godina, 9 sa dužim stažom na evidenciji nezaposlenih i jedno lice - korisnik novcane naknade. Medu buducim preduzetnicima, muškaraca je 22, a žena12. Interesantno je da se najviše subvencija odnosi na proizvodno-uslužno zanatstvo (16 zahteva), ovoga puta bilo je i dosta zahteva za otvaranje proizvodnih radnji (12) dok su po dva zahteva iz oblasti agencijskih poslova, ugostiteljstva i starih zanata.

S.E.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

SETVA OZIMIH KULTURA ZAVRŠENA

Na osnovu podataka kojima raspolaže strucna služba Zavoda za poljoprivredu “Stig” Požarevac, strucni saradnik za ratarstvo Stanislava Stankovic, istakla nam je sledece: ozima pšenica je ove jeseni posejana na oko 30.000 ha, pa u setvenoj strukturi Branicevskog okruga zauzima vece površine nego u proizvodnoj 2006/2007. godini.

Zbog ovogodišnjeg ranijeg skidanja preduseva, poljoprivredni proizvodaci su imali dovoljno vremena da na vreme pripreme zemljište, za setvu strnih žita, tako da su do pocetka prve dekade oktobra meseca, mogli nesmetano da obavljaju setvu ozime pšenice, jecma i tritikalea. U ovom periodu je setva ozime pšenice obavljena na preko 50% od ukupne planirane površine.

U trecoj dekadi oktobra i pocetak novembra, zbog cestih padavina, u visini od 97,5 l/m2, koje su ucinile da zemljište bude prezasiceno vodom, teško za obradu , pripremu i setvu, tako da je dolazilo do prekida tekucih poljoprivrednih radova.

Poljoprivredni proizvodaci su polovinom novembra imali suve vremanske prilike, da na parcelama koje su planirali za setvu ozime pšenice, nastavili sa setvom i krajem novembra priveli kraju.

Poljoprivrednici Branicevskog okruga najviše su posejali sorte pšenice, “Pobeda”, “Evropa 90”, “Renesansa”, kao i sorte nove generacije “Rusija”, “LJiljana”, “Dragana” i druge, a dok su sorte jecma bile uglavnom NS 737 i “Nonijus” Instituta za ratarsvo Novi Sad.

Ozimi jecam na podrucju Branicevskom okrugu, posejan je na 6.500ha, dok je ozimi tritikale posejan na oko 1.800ha.

Zasejani usevi se nalaze, u fazama prvog do treceg lista, dok su najranije zasejane biljke, na vecini njiva ušle u fazu bokorenja.

Posle završene jesenje setve, treba duboko zimsko oranje.

D.Naumovic

PREDSTAVLJENA NOVA KNJIGA VOJKANA IVKOVICA

STIG, IZVOR ŽITA I PESAMA

“Stiška povelja” naziv je knjige pesama Vojkana Ivkovica, pesnika iz Petke, promovisane u cetvrtak u prostorijama kostolacke biblioteke, koja je ponovo bila pretesna da primi sve ljubitelje pisane reci.

Vojkan Ivkovic bio je aktivan u književnom klubu “Lirika žuljevitih ruku” iz Kostolca, a sada je deo jedne nove porodice, Kluba ljubitelja knjige “Majdan”. Svoje radove objavljivao je u mnogim casopisima i zastupljen je u nekoliko zajednickih zbirki. Objavio je knjige: ”LJubav u opanku” (2006.) i “75 godina fudbala u Petki” (2006). Ovo je njegova treca knjiga o kojoj je na promociji govorio pesnik Zoran Stojicevic - Rikardo.

- Vojkan Ivkovic je roden i živi u selu Petka, kako on uvek voli da kaže, da je roden jedne noci na selu, na slamarici od zvezda i snova, zadojen od malih nogu pesmama u kolevci od jasike. Vojkan ostaje veran toj poetici sela do dana današnjeg, koja sve nas opija lepotom sela i samog življenja na selu. I prva njegova samostalna zbirka pesama, naslovljena po jednoj njegovoj pesmi “LJubav u opanku”, nudila nam je buket stihova koji nas je za trenutak, dok smo uživali citajuci ih, vracao u sve one seoske predele koji su nas godinama ocaravali. Vojkan je i drugom samostalnom zbirkom pesama “Stiška povelja” nastavio da nam docarava sve lepote života na selu, bogatstva i raskoši koje ova sredina pruža. Ovi Vojkanovi novi stihovi, ovi derdani na grudima prelepe Stižanke, seljanke, majke, bake, ili kako rece recenzent, žene-covecice, obogacuju i naše duše i ulepšavaju sve trenutke našeg sadašnjeg, veoma brzog, napornog i složenog života, rekao je Rikardo i istakao da je Vojkan tri svoje pesme, pesme - zadušnice, kako ih naziva, posvetio svojim uzorima u poeziji, velikim pesnicima iz Stiga, Srboljubu Miticu, Milisavu Pavlovicu i Vojislavu Živkovicu, koji su na najbolji nacin opisali lepote našeg kraja, zadivili sve ljubitelje poezije i inspirisale Vojkana da nastavi njihovim putem.

- Vojkan nam je ponudio svoje predivne stihove. Nama samo predstoji da ih citamo, zapamtimo i dugo uživamo u njima, a Vojkanu poželimo da ih i ubuduce što više seje na plodnoj zemlji Stiga kako bi mi mogli da uživamo u branju njegovih zrelih plodova...

Recenziju “Stiške povelje” napisao je Raša Peric, a u njoj izmedu ostalog stoji da je Vojkan Ivkovic senzibilan liricar, s nadahnucem iz ruralnog ambijenta, suprotstavljenog urbanom, na današnjem kantaru vrednosti. A on nam to saopštava bogatim doživljajem žene i pogace u porodicno-društvenim i versko-otadžbinskim zbivanjima, prožetim pravoslavljem, napisao je recenzent.

Promocija “Stiške povelje” upotpunjena je pesmom i autenticnim seoskim zvucima frule.

T.R.S.

GRAND PRIDŽ KONCERT

JEDAN NASTUP NEDELJNO

Poput mnogih kulturno-umetnickih društava i folklorni ansambli KUD-a Kostolac svaku godinu završavaju velikim koncertom. Ove godine Grand pridž koncert održan je u subotu u sali kostolackog Doma kulture.

- Taj 53. koncert u ovoj godini je svojevrstan presek godišnjih aktivnosti. Svoje umece pokazali smo nama najdražoj publici, Kostolcanima, kaže Nikola Topo, umetnicki rukovodilac folklornog ansambla KUD-a Kostolac , naglasivši da clanovi Društva razmišljaju o programskoj orjentaciji za narednu godinu, kada KUD obeležava jubilej, trideset godina postojanja i rada.

- Potrudicemo se da, uz pomoc privrednih subjekata, obezbedimo sredstva i svakog meseca dovedemo selekcije iz drugih srpskih gradova, sa kojima godinama saradujemo. Radicemo na tome da u Kostolcu po prvi put gostuju eminentna beogradska kulturno-umetnicka društva kao što je “Branko Krsmanovic”, “Abraševic” i druga, najavljuje Topo.

U 2007. godini mlade selekcije održale su oko 25 nastupa, a prvi ansambl 53, što znaci da se nastupalo jednom nedeljno.

- Iako je bilo finansijskih problema prvi ansambl putovao je na dva internacionalna festivala, u Rumuniju i Litvaniju. Ansambl “Prolece” u kome igraju deca uzrasta 13 i 14 godina , ucestvovao je na Internacionalnom festivalu folklora koji je održan u Ohridu.

Ono što, zbog nedostatka sredstava, nisu upeli da ostvare je postavljanje nove koreografije.

- Novac je potreban i za obnavljanje opreme (opanaka, kostima,kofera) koja je dotrajala, kaže Topo i dodaje da amaterizam nije zahtevan ali je, zbog mnogo aktivnosti, neophodno konstantno ulaganje.

Na subotnjem koncertu, u punoj sali kostolackog Doma kulture nastupile su sve selekcije, “Vrabac”, “Prolece” i prvi ansambl.

Gosti veceri bili su clanovi grupe “Maksi bend” sa svojim vokalnim solistima, koji su ponikli u KUD-u Kostolac.

T.R.S.

KUDA U NAJLUÐOJ NOCI

ZA KEŠ, NA RATE ILI BESPLATNO

Novogodišnja groznica se primice, što se vidi kako po okicenim izlozima i sve vecoj ponudi ukrasa i decjih igracaka, tako i po ponudama restorana za docek Nove 2008. godine. Objekat koji u Kostolcu svake Nove godine okupi najviše gostiju, uglavnom srednjih godina, je kostolacki hotel.

Ko želi da najludu noc doceka u hotelu “ Kostolac” uz bogat meni, veliki izbor pica u neogranicenim kolicinama, uz, kako domacini najavljuju, brzu i kvalitetnu uslugu, treba da izdvoji 3200 dinara. Goste Hotela zabavljace “Maksi bend”.

U Hotelu se organizuje i repriza doceka Nove godine. Cena karte je 1000 dinara a u nju je uracunata konzumacija od 500 dinara. Za radnike Privrednog društva “TE-KO” Kostolac ,”Autotransport”, “Georad”, “PRIM”, “RIO” i “Kostolac - usluge” prodaja karata za docek vršice se na tri polumesecne, a reprize, na dve polumesecne rate, uz potvrdu o kreditnoj sposobnosti radnika. Karte su u prodaji od 3. decembra, a mogu se kupiti kod poslovode Hotela.

Za nešto mlade, docek se oranizuje u kaficima i diskotekama. U diskoteci “Narcis” najluda noc uz neogranicenu kolicinu pica i švedski sto košta hiljadu dinara.

Novogodišnji provod bice organizovan i na gradskom trgu, uz besplatno posluženje, muziku i vatromet.

T.R.S.

NE PROPUSTITE

- Sutra, 12. decembra u 17 sati u pozorišnoj Sali Doma kulture održava se tribina povodom otvaranja Centra za prevenciju pri Zdravstvenoj službi Kostolac.

- U cetvrtak, 13. decembra, u 16 sati održace se redovni strucni sastanak Srpskog lekarskog društva, podružnice Požarevac, uz prisustvo redovnih profesora Beogradskog univerziteta.

- U petak, 14. decembra, u 20 sati, u pozorišnoj sali bice odigrana predstava Centra za kulturu Požarevac “Jeste li mi rod…” koju je režirala Vesna Stankovic po tekstu Milisava Milenkovica.

- Istog dana u popodnevnim satima od 17 - 20 , možete pogledati “Stiški sto posne hrane” u hotelu “Kostolac”.

- 18. decembra u 19 casova na Novogodišnjem koncertu u Domu kulture predstavice se ucenici Muzicke škole “ Stevan Mokranjac” iz Požarevca.

- Od 22. decembra, uz decji program povodom novogodišnjih praznika, mališanima ciji roditelji rade u Privrednom društvu “TE-KO” Kostolac i izdvojenim preduzecima, Deda Mraz ce svakodnevno deliti novogodišnje poklone.

T.R.S.

USKORO

PREVENTIVNI CENTAR

U kostolackom Domu kulture sutra u 17 sati pocinje svecanost povodom otvaranja Preventivnog centra pri kostolackoj Zdravstvenoj službi. Preventivni centar doprinece podizanju zdravstvene kulture na viši nivo, lekari ce Kostolcanima koji dodu u Centar, u zavisnosti od njihovog zdravstvenog stanja, davati smernice. Potreba za ovakvim centrom postoji, što se pokazalo i u prethodnim mesecima kada je ekipa lekara Doma zdravlja obilazila radne organizacije u okviru akcije “Kontrola - kada je najpotrebnija”. Uoceno je da je zdravstveno stanje radnika, svih životnih dobi, izuzetno loše. Najcešci problem je visok pritisak koji može proizvesti ozbiljne posledice.

Hronicne nezarazne bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, hipertenzija, angina pektoris, takozvano ”menadžersko srce” , dijabetes … su u ekspanziji. Zato je neophodno raditi na preventivi. Pacijenti uglavnom nisu svesni rizika odredenog stila života, a Preventivni centar ce raditi na tome da rizici budu svedeni na minimum tj. da se bolest spreci.

T.R.S.

EKSKURZIJA

Sindikat radnika Termoelektrane Kostolac organizuje ekskurziju za radnike, clanove Sindikata TE Kostolac u Ivanjicu od 14-16 decembra. Radnici ce za dvodnevnu ekskurziju, za svoje ucešce, morati da izdvoje 500 dinara, koji ce im biti naplaceni putem platnog spiska.

DAN OSNOVNE ŠKOLE “KRALJ ALEKSANDAR PRVI” IZ POŽAREVCA

ŠKOLA KOJA SE VOLI

Veliko petodnevno slavlje pocelo je juce u požarevackoj Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi”, koja u pet “Kraljevskih dana” proslavlja svoj Dan. Pristigli su brojni gosti, cestitke se gomilaju. U sredu se ocekuju Raša Popov i Nedeljko Popadic, svakodnevno teku nadmetanja daka u raznim sportovima, juce je prireden “Kviz o Karadordevicima” na engleskom jeziku, u holu škole, ispred zbornice, postavljena je izložba. Danas se daci mladih razreda maskiraju u likove iz bajke, a u vecernjim casovima bice predstavljeno dvanaesto “Ðacko srce”.., i još mnogo toga, sve do petka, kada ce biti priredena Svecana akademija.

PIONIRSKI PODUHVATI

Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu osnovana je 1939. godine kao škola “Viteškog kralja Aleksandra Prvog”. Kroz godine menjala je naziv i 2002. ponovo “ponela” ime velikog srpskog kralja Aleksandra Prvog. Prepoznatljiva je po nizu specificnosti, od kojih ovom prilikom, u razgovoru sa direktorom Goranom Segerom podsecamo na neke od njih, a povodom ovih svecanih dana za ovu požarevacku Osnovnu školu, jednu od pet u Srbiji koje nose slavno ime “Kralj Aleksandar Prvi”.

U jeku cetvrtih “Kraljev-skih dana”, podsecamo da je casopis “Kreativna kuca” iz Beograda, prošle godine, proslavu Dana škole priredenu u pet kraljevskih svrstao u red najkreativnijih dogadaja u osnovnim školama Srbije. Inace, himna ove požarevacke Osnovne škole, autora Vojislava Petkovica, prihvacena je za himnu svih škola koje nose ime kralja Aleksandra Prvog.

Požarevacka škola je i jedan od organizatora Asocijacije svih škola u Srbiji koje se zovu “Kralj Aleksandar Prvi”, a ima ih ukupno pet, uz Požarevac, to su škole iz Novog Beograda, Gornjeg Milanovca, Jadranske Lešnice i Macvanskog Prnjavora:

-Prve susrete smo mi organizovali. Požarevac je bio domacin. Predstavili smo naš grad i školu. Organizovali smo i zabavni kviz za dake svih tih škola. Bili su podeljeni u nekoliko ekipa, koje su se razlikovale po bojama koje su nosile, a daci su bili izmešani iz svih pet škola, kaže direktor Goran Seger, inace, jedan od petorice dobitnika novcane nagrade od Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, jer je ova požarevacka škola, vec nekoliko godina, jedan od najboljih ucesnika Krosa RTS- a.

Vec su zapocete i pripreme za proslavu jubilarne sedme decenije postojanja ove škole “zakazane” za 2009. godinu. Ova je škola poznata i po svom casopisu “Ðacko srce”, koji ove godine, u kraljevskim danima, izlazi po dvanaesti put.

Intenzivno se radi i na marketingu, kroz upoznavanje sa mogucnostima i prednostima koje se pružaju polaznicima OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu:

-Škola je uradila jako puno svari na svom marketingu. Uradena je edukativna bojanka pod nazivom “Vesele boje školskog sveta”. Namenjena je pre svega ucenicima buducih prvih razreda naše škole. Pored te edukativne bojanke, škola je organizovala i jedan dan “Otvorenih vrata”, gde su ponudeni i predstavljeni svi programi, sadržaji i aktivnosti koje se nude u prvom razredu. To je verovatno i jedan od razloga zašto je ove godine našu školu upisao veci broj ucenika, kaže direktor Goran Seger i dodaje:

-Produkt naše škole je i Likovna kolonija, koja je održana pocetkom oktobra u organizaciji OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” iz Macvanskog Prnja-vora. Organizovana je u manastiru Coklješina. Dve naše ucenice, Marija Jovic i Sanja Životic su ucestvovale, a u Likovnoj koloniji nastali radovi bice izloženi u našoj školi tokom Kraljevskih dana. Radene su dve slikarske tehnike. U pitanju je pergament, Miroslavljevo jevandelje. To su izuzetni radovi koji su inace vec bili izlagani, jednom u zgradi SO Šabac, drugi put prilikom susreta Asocijacije škola “Kralj Aleksandar Prvi” u Macvanskom Prnjavoru i ovo ce biti njihovo trece izlaganja.

PONOS I ZADOVOLJSTVO

U tekucoj školskoj godini Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” iz Požarevca izdvojila se ostvarenim rezultatima, na ponos svojih sugradana, ali, pre svega, kolektiva škole, predvodenog direktorom Goranom Segerom, daka i njihovih ponosnih roditelja.

Jedno od najznacajnijih svakako je prošlogodišnje priznanje Instituta “Milan Jovanovic Batut” iz Beograda požarevackoj OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”, zbog dugogodišnje saradnje u promociji zdrave hrane u opštini Požarevac.

Medutim, najveci ponos jesu daci: “Rezultati koji su postignuti u školskoj godini, u vaspitno- obrazovnom radu, su izuzetni”, istice direktor Seger i dodaje:

-Ucenici su cak iz osam nastavnih predmeta predstavljali školu i naš grad na republickim takmicenjima, bili pobednici na raznim literalnim i likovnim konkursima širom zemlje, uspešno se vracali sa raznih sportskih takmicenja, organizovali brojne izložbe i, pre svega, ucenici osmih razreda uspešno okoncali prijemni ispit. Sve je to veliko zadovoljstvo i ponos. Imali smo osam republickih takmicenja. Najznacajniji su rezultati prvo i trece mesto na republickom iz geografije, prvo mesto, Sofija Vuckovic, koja je i dak generacije škole, a trece mesto je osvojio Mihajlo Jaukovic, ucenik sedmog razreda. Minja Markovic pobednica je književnog konkursa u Savinom selu i Kolarima, a Sanja Bukvic je pobednica konkursa EPS- a.

Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” iz Požarevca organizator je mnogih važnih takmicenja i smotri. Pre svega je ove godine bila domacin Smotre regionalnog centra za talente opštine Požarevac, na kojoj su bili gosti najtalentovaniji ucenici iz opštine Požarevac, ali i Branicevskog i Podunavskog okruga, a ove se godine nastavlja i Škola za mlade talente, u kojoj se angažuju nastavnici iz svih škola koje regrutuje Centar za talente opštine Požarevac.

UNAPREÐENJE USLOVA RADA

Cilj kolektiva Osnovne škole “Kralj Aleksandar Prvi” iz Požarevca je stalno angažovanje na poboljšavanju uslova rada i, time, obrazovanja mladih generacija, istice direktor Goran Seger i dodaje:

-U prethodnih godinu dana uradeno je puno stvari oko škole. Pre svega smo akcenat stavili na zamenu stolarije i izradu ograde, koja je stara i postoji od 1939. godine. Ostao je još jedan deo ograde da odradimo, što se nadamo da cemo uciniti u narednoj godini. Zamenjena je stolarija u hodnicima škole, koje smo i okrecili. Uradili smo zamenu rasvete unutar ucionica, u novom delu škole.

-U narednim godinama, kakve ce nam investicije biti zavisi od priliva sredstava. Mi smo planirali za iducu godinu cak 17 miliona investicija. To bitno zavisi od budžeta opštine Požarevac i od sredstava Ministarstva. Predvideli smo da se zameni kompletna stolarija, da se uradi fasada, sredi dvorište škole. Planira se nabavka novih ucila i nastavnih sredstava. Nameštaj je jako loš u školi i treba ga kompletno zameniti. Uz jedan projekat koji smo pokušali da realizujemo i sa Ministarstvom ocekujemo da dodemo do sredstava i planirane aktivnosti odradimo. Trenutno nam je vrlo bitno da sredimo dvorište i zamenimo stolariju. U tom kontekstu, važno je ukazati i na saradnju koju smo u prethodnoj godini ostvarili sa mnogim javnim preduzecima, Komunalnim, Toplifikacijom, Vodovodom.., pored SO Požarevac, koja nas u svemu materijalno prati, što se nadamo da ce se nastaviti. Inace, u svim našim aktivnostima važnu ulogu ima i odlicna saradnja sa Savetom roditelja i Školskim odborom, dodaje Seger ukazujuci i na redovno posecivanje i organizovanje strucnih seminara i predavanja za predavace.

U školi se pored redovnih aktivnosti bavimo i projektima, kao vrlo bitnim za unapredenje uslova rada, kaže direktor Seger:

-Ucesnici smo više projekata, pre svega, samovrednovanja, u koji su ukljucene i sve druge škole u opštini Požarevac. Trenutno je u izradi projekat “Školsko razvojno planiranje”, pošto je prvi koji je zapocet pre cetiri godine realizovan i sada izradujemo novi. Pod okriljem UNICEF- a zapocinjemo projekat “Škole bez nasilja”, što ce biti jedino kod nas unutar opštine Požarevac. Ukljuceni smo i u projekat elektronski dnevnik, tako da roditelji mogu da prate rezultate svoje dece putem interneta.

LICNA KARTA ŠKOLE

Škola “Kralj Aleksandar Prvi” trenutno u svom sastavu ima 979 ucenika, rasporedenih u 35 odeljenja i jedno odeljenje za decu lakše ometenu u razvoju. Broji 72 zaposlena. Raspolaže specijalizovanim kabinetima. Poseduje dve fiskulturne sale, školsku trpezariju i produženi boravak, u kojem je oko 40 polaznika. Velika se pažnja posvece bezbednosti daka, o cemu direktor Goran Seger kaže:

-U školi se puno pažnje pridaje bezbednosti ucenika. Prethodnih nekoliko godina smo zapoceli akciju u saradnji sa MUP- om i Savetom roditelja s ciljem poboljšanja bezbednosti ucenika u školi i oko nje na svaki moguci nacin. Postavljeni su ležeci policajci, dobro je uradena svetlosna signalizacija, postavljeni su i svi drugi saobracajni znaci oko škole, zatim, u školi je postavljen video nadzor, a naše kapije se zakljucavaju u vreme velikog školskog odmora.

REDOVNI KONTAKTI SA KRALJEVSKOM PORODICOM

Kolektiv Osnovne škole “Kralj Aleksandar Prvi” iz Požarevca održava redovne kontakte i saradnju sa kraljevskom porodicom, kao i sa ostale cetiri škole u Srbiji koje nose slavno kraljevsko ime. Otuda je ovaj kolektiv, predvoden Goranom Segerom obišao sve istoimene škole, kao i Beli dvor.

-U poslednjih godinu dana imali smo sedam kontakata sa kraljevskom porodicom, kaže Seger i istice:

-To je za nas vrlo važno i predstavlja veliko zadovoljstvo. Nadamo se i produktima te saradnje. Imamo planove o nekim projektima sa prestolonaslednikom, odnosno, njegovim fondacijama, a usmerenim na poboljšanje uslova školovanja i stimulacija za naše najbolje ucenike.

KRALJEVSKI DANI

Ponedeljak: od 12:30 Sportska takmicenja;

12:30 “Kviz o Karadordevicima”, na engleskom jeziku;

18:30 Izložba slika (hol ispred zbornice);

Utorak: od 12:30 Sportska takmicenja; Maskembal mladih razreda “Likovi iz bajke”;

18:30 Promocija casopisa “Ðacko srce”;

Sreda: od 12:30 Sportska takmicenja;

17:00 “Ono naše što nekada bejaše”, gosti Raša Popov i Nedeljko Popadic (centralni hol škole);

Cetvrtak: od 12:30 Sportska takmicenja;

18:30 “Duhovno vece”, (mala sala);

Petak: 09:00 - 11:00 Sportska takmicenja;

11:00 Izložba u holovima Škole i docek gostiju;

12:00 Svecana akademija.

A. Maksimovic

SA PROMOCIJE NAJNOVIJE KNJIGE SLAVIŠE RADOVANOVICA «SEDMO SILOVANJE»

ROMAN U NOVINARSKOM STILU

Prošlog utorka u požarevackom kafeu « Tim plus» održana je promocija najnovijeg romana Slaviše Radovanovica « Sedmo silovanje». O knjizi je govorio sam autor, a pored ove, promovisane su i dve najnovije knjige aforizama Miodraga Lazarevica.

- Ja sam se sa mojim prijateljima, vlasnicma izdavacke kuce Libris- art studio iz Požarevca dogovorio da jedno moje delo štampamo u njihovom izdanju, narocito posle Deretine nagrade koju sam imao cast da dobijem za 2006. godinu u konkurenciji 153 autora sa srpskog govornog podrucja. Što se tice same knjige « Sedmo silovanje», naravno, aluzije su na sedmu silu, odnosno na meni drage novinare. Sadržaj uglavnom prati teškocu njihovog rada, posebno u kriznim vremenima i u cudnim gradovima kakav je svojevremeno bio i naš Požarevac, i postepeno od grada tiranina i zatvorenog grada kako su ga nazivali pod navodnicima, sada polako stice epitet grada umetnika. To je svakako dobro, i tome su naravno novinari nekako doprineli. Rec je o drami koja neumoljivo tece kroz ovaj grad i koja možda nije videna i shvacena kao takva, koja je delimicni plod mašte autora, ali u svakom slucaju je to jedna zanimljiva tematika a narocito ta zanimljivost leži u tome da je roman raden u novinarskom stilu, naglasio je Slaviša Radovanovic uz opasku da je u romanu dosta toga iz domena mašte, pišcevog snalaženja da iz situacije izvuce što više radnji, što više kulminacije, napetosti...

Medijima se potom obratio i Modrag Lazarevic obaveštavajuci ih da mu je iz Makedonije upravo stigla vest da su i njegovi aforizmi uvršteni u najnoviju Zbirku balkanskih aforisticara.

- Prva knjiga pod nazivom “Nazad u bolje sutra” obuhvata aforizme nastale u periodu od 1986. do 2007. godine koji su objavljivani u raznim casopisima, novinama, radio stanicama. Knjiga je podeljena u šest ciklusa- “Bilo je to u jednoj zemlji na balkonu”, “Evo jednog vica s bradom - Marks”, “Gladni u Africi ne brinite - Srbi su uz vas”, Život prepisuje romane”, “Srbin, to majka više ne rada” (aforizam koji je 2005. pobedio na šabackoj Civijadi), i šesti ciklus “Žena kako to” gordo zvuci - samo cesto preglasno. “Drugu knjigu Jerotika” podelio sam u tri ciklusa, rec je o satiri na temu seh , po prvi put nema politike i za divno cudo ineresovanje citalaca je prevazišlo moja ocekivanja. Valjda je narodu dosta politike, zakljucio je Lazarevic.

M. K.

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (2)

POŽAREVLJANIN - TURSKI PISAC

Požarevac još nije dobio naucnu monografiju o raznovrsnoj kulturnoj i književnoj baštini. Narod smo kratkog pamcenja, što se potvrduje svakodnevno, pa “ono što nije zabeleženo kao da zaista i nije postojalo”. Kao da sve pocinje od savremenika i kao da se istorija njihovim delima završava. Malo ko spominje kulturne radnike, pisce i novinare koji su stvarali u 19. veku, a u dublju književnu prošlost gotovo da se i ne zalazi. Prvi antologijski pregled stiških pesnika (1970), ciji je priredivac i sam vrstan pesnik (Srboljub Mitic), zapocinje pesnicima koji su se u književnosti javili tek izmedu dva svetska rata. Celovite antologije proze požarevackih pisaca nema ni u nagoveštajima, a tradicija ostalih žanrova, koja takode nije mala, (drama, satira, književnost za decu) sasvim je zanemarena.. Tako je jedna bogata sredina, koja s pravom pretenduje da dobije status grada, dozvolila, zahvaljujuci institucionalnom nemaru, da bude marginalizovana u nacionalnim literarnim okvirima.

A na ovim prostorima stvarali su od davnina i srpski pisci i autori koji su pripadali i drugim kulturama i jezicima. I svi su oni deo kulturne istorije požarevackog kraja. Izmedu 1. i 2. veka nove ere spominje se u Viminacijumu Dion Hrisostom, rimski pisac i filozof, koji je kao cuveni govornik bio poznat pod nadimkom “Zlatousti”. živeo je izmedu 40. i 120. godine. Kao znameniti putujuci ucitelj - kinicar proteran je iz Rima za vreme apsolutiste Domitijana i, prema profesorima Budimiru i Flašaru, “preko današnjeg Kostolca stigao na ušce Dnjepra držeci usput predavanja za široke mase”. Raspravljao je, u dijaloškoj formi, o etickim i literarnim pitanjima, ali je dao i sliku tadašnjeg života. Za vreme turske vladavine u “zemlji branicevskoj” bilo je i autora koji su stvarali na turskom jeziku.

Turci su poceli masovnije da se doseljavaju u Požarevac u 16. veku. NJihov broj se menjao u zavisnosti od istorijskih prilika. Godine 1718, posle Požarevackog mira, u Požarevcu je, prema austrijskim popisivacima, ostalo svega 97 turskih porodica. Pocetkom 19. veka u Požarevcu je bilo preko 500 turskih kuca. Ovaj broj se, naravno, mora uzeti uslovno jer se pod Turcima u to vreme smatra i islamizovani srpski živalj. Turci su u Požarevcu imali svoj deo grada (Turska mala), svoje ducane, džamiju… Za vreme Drugog srpskog ustanka u varoši je bilo oko 100 turskih domova; po dolasku Miloša Obrenovica Turci se uglavnom iseljavaju u Tursku. Prema arhivskim istraživanjima Mihajla Miladinovica, poslednji požarevacki turci odselili su se 1862. godine.

Od svih Turaka koji su rodeni u Požarevcu i koji su tu generacijama živeli, u svetu nauke i književnosti ostalo je samo ime Halisa Ibrahima Požarevljanina. Ne zna se tacno kada je Halis Ibrahim roden; verovatno je u Požarevcu živeo krajem 17. ili pocetkom 18. veka. Po rodnom mestu dobio je i nadimak Pasarovcevi (Požarevljanin). Bio je znameniti profesor i odlican poznavalac persijskog jezika i književnosti. Godine 1730/31. napisao je veliko delo, zbirku poslovica Persijski zbornik. “U ovom delu”, pisao je svojevremeno Miodrag Purkovic, koji se sa delom Halisa Ibrahima upoznao u skopskoj medresi uoci Drugog svetskog rata, “ovaj naš Požarevljanin proucava finese persijskih reci.” Rukopisni primerak Persijskog zbornika nalazi se u biblioteci Esad-efendije u Istambulu.

Istraživaci koji su se bavili delom ovog autora svrstali su ga medu zanacajnije turske pisce koji poticu sa srpskih prostora. Halis Ibrahim Požarevljanin umro je 1747. godine, daleko od zavicajne varoši, ali je ime svog rodnog mesta, kao sastavni deo svog imena, uneo u svet književnosti i proslavio ga na jeziku na kome je stvarao.

Veliša Joksimovic

NOVA GENERACIJA POLAZNIKA REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE U POŽAREVCU POCELA SA RADOM

UPISANI NAJTALENTOVANIJI

- Od 350 prijavljenih kandidata izabrano 150 ucenika

- Centar ove godine obeležava deceniju od osnivanja

Regionalni centar za talente sa sedištem u Požarevcu osnovan je za potrebe obrazovnih ustanova i izuzetnih ucenika osnovnih i srednjih škola sa podrucja dva okruga- Branicevskog i Podunavskog. Na nedavnoj svecanosti povodom Dana opštine Požarevac, Centar je nagraden najvecim opštinskim priznanjem - Oktobarskom nagradom za deceniju uspešnog rada jer je osnovan 23. decembra 1997. godine, dok je sa prakticnim radom otpoceo 1. januara 1998. Kako su i za najskromnije svecanosti potrebna izvesna sredstva, a Centar ih trenutno nema, to je proslava odložena za neko drugo vreme. Rad i rezultati koje ova ustanova postiže, medutim, ne odlažu se. Ovih dana u Centru su obavljena testiranja za novu, jubilarnu generaciju polaznika. Interesovanje talenata je bilo izuzetno.

—Konkurs za prijem novih polaznika, po tradiciji smo raspisali u septembru. Od 350 prijavljenih testiranjem smo odabrali najkvalitetnijih 150 i 1. decembra sa njima i starim polaznicima otpoceli rad. Da bismo ih što bolje pripremili za takmicenja i smotre organizujemo nastavu iz srpskog jezika, matematike, engleskog jezika i biologije u Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu. Ovom nastavom su obuhvaceni ucenici sedmog i osmog razreda iz požarevackih osnovnih škola kao i iz osnovnih škola ostalih sedam opština Branicevskog okruga. Za ova cetiri predmeta, matematike, srpskog, engleskog i biologije bili smo u prilici da formiramo kvalitetne grupe sa kojima smo zapoceli rad, a što se tice ostalih predmeta, sa ucenicima ce u pripremnom periodu raditi odabrani profesori i mentori. Nastava ce se tokom decembra odvijati kroz cetiri subote, a zatim cemo iskoristiti zadnju nedelju zimskog raspusta od 14. do 18. januara i ostaju nam posle toga još tri subote u februaru mesecu. Za sva cetiri predmeta uradeni su posebni programi rada sa ucenicima. Nastojali smo da to bude ono što su ucenici vec radili u školama tako da racunamo da ce ova nastava izuzetno koristiti i pomoci deci da svoja znanja prezentiraju na najbolji moguci nacin na brojnim takmicenjima i smotrama, a isto tako, kada su matematika i srpski u pitanju, da se ucenici osmih razreda osnovnih škola što bolje pripreme za polaganje prijemnih ispita u srednjim školama. Mi smo posebno fascinirani upornošcu ucenika iz drugih opština kojima nije teško da putuju iz Golupca, Kuceva, Voluje, iz Petrovca, Žabara i drugih mesta, kako bi pratili ovu nastavu, obavestio nas je rukovodilac Centra Slavko Despotovic.

Inace, prilikom odabira kandidata poštuju se dva osnovna principa - jedan kriterijum važi za vaspitno-obrazovno osoblje u osnovnim i srednjim školama u smislu da predlože najkvalitetnije ucenike, one koji iz odredenih predmeta zaslužuju, ne ocenu pet vec pet plus i drugi kriterijum je da se takva vec selekcionisana deca podvrgavaju testovima inteligencije. Sve se to godinama radi u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu, sa najpoznatijim strucnjakom za testove inteligencije na našim prostorima profesorom Pantom Kovacevicem.

Genije iz Petrovca

Na ovogodišnjem testiranju ucenika ucestvovao je i Petrovcanin Nemanja Mijatovic, ucenik šestog razreda Osnovne škole “Bata Bulic”. Od 350 kandididata, najbolji rezultat na testu inteligencije imao je upravo ovaj ucenik koji se upisao u grupu matematicara. Prema recima Slavka Despotovica radi se o decaku nadprosecnog talenta koji je ukljucen u rad sa ucenicima sedmog razreda i od koga se tek od naredne školske godine, njegovim prikljucenjem generaciji kojoj pripada, ocekuje da pokaže prave rezultate.

S.E.

PETROVAC

SEMINAR ZA KOREOGRAFE

U organizaciji Kulturno prosvetnog centra, u nedelju je u Domu kulture u Petrovcu održan seminar za aktiviste kulturno - umetnickih dtuštva koji se bave koreografijom. Inace to je treci po redu seminar narodnih igara, saznajemo od Miodraga Lukica direktora KPC Petrovac, a obradivane su igre iz Lepenice. Predavac je bila Slavica Mihajlovic iz Kragujevca, na seminiru je ucestvovalo 35 polaznika iz 15 kulturno - umetnickih društava.

D.I.

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”

KLAVIRSKI DUO

Klavirski duo Gordana Cirkovic i Dragomir Bratic iz Šapca prošlog petka održao je koncert u sali Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu. Na programu su bila dela Sergeja Rahmanjinova i Valerija Gavrilina. Ovaj duo zapoceo je muziciranje još za vreme osnovnih studija, a intenzivno nastupa od 2003.godine. Do sada su održali preko 50 koncerata u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, BiH i Grckoj. Trenutno su na drugoj godini postdiplomskih studija kamerne muzike.

L.L.

NOVO U JKP “ PARKING SERVIS” POŽAREVAC

PARKING KARTE ZA UŽU GRADSKU ZONU

Od prvog decembra ove godine JKP “ Parking servis” Požarevac uveo je novi sistem naplate na ulicnim parkinzima u centru Požarevca. Svi parkinzi koji se nalaze na otvorenom prostoru podeljeni su u dve zone, a placanje se vrši putem parking karata koje se mogu kupiti na svim kioscima u gradu. Prema recima Vladimira Mihajlovskog, direktora ovog preduzeca, motorizovani gradani su prvih deset dana od donošenja ove odluke u cilju informisanja poštedeni obaveze placanja parkiranja u užoj gradskoj zoni.

- Do sada se primenjivao sistem naplate preko inkasanata, novim sistemom, sada je to ukinuto. Cilj je bio da se umesto tih inkasanata uvedu kontrolori koji ce proveravati da li gradani placaju parking na onim ulicama koje su Skupštinskom odlukom o javnim parkiralištima predvidene za naplatu parkinga. Uvedene su podele na zone, a samo placanje parkinga od sada se vrši putem parking karata koje se mogu kupiti na kioscima u Požarevcu. Po tom novom sistemu, u prvoj zoni koja je vremenski ogranicena na dva sata, cena zapocetog sata parkiranja iznosi 30 dinara, u drugoj zoni cena sata parkiranja je 20 dinara, s tim što u drugoj zoni ne postoji vremensko ogranicenje. Gradani mogu da se parkiraju koliko god žele, a naplata se radnim danima vrši od 7- 19 sati, subotom od 8- 14 o cemu postoji obaveštenje na dopunskim tablama koje su postavljene u svim ulicama gde se vrši naplata. Crvena boja je u prvoj zoni za dopunske table, a žuta u drugoj, napominje direktor “ Parking servisa‘’.

Novi sistem omogucava zaposlenima u Parking servisu da ukidanjem neprofitabilnih smena na zatvorenim parkiralištima racionalnije i efikasnije posluju, kao i efikasniju naplatu.

- JKP Parking servis ima 33 zaposlena radnika sa koliko smo krenuli 2006. godine. To su sve radnici preuzeti iz Direkcije za izgradnju, tako da smo zatekli situaciju u kojoj smo imali 20 radnika koji su radili na naplati u zatvorenim parkinzima što je bilo dosta neracionalno i neprofitabilno. Sa tim ciljem smo i krenuli, da pored osnovnog cilja koji je bio uvodenje reda i obezbedenja parking mesta za sve gradane u svakom trenutku kad žele, odredene, neprofitabilne smene na zatvorenim parkinzima ukinemo i da ljude koji su tu radili prebacimo na ulicu gde bi bili kontrolori. Kada je rec o kartama, novina je to što ih gradani sami kupuju i sami ih popunjavaju, a ne kao što su to do sada cinili inkasanti. Tu nema potrebe da se koristi hemijska olovka ili bilo šta slicno, karte su uradene sa emulzijom za grebanje, da se ogrebe godina, mesec i dan, kao sat i minut zapocetog parkiranja. Ako ste, primera radi, odlucili da se 18. decembra parkirate u drugoj zoni i da to bude u roku od sat vremena, kupite kartu za jedan sat koja košta 20 dinara, ogrebete godinu 2007. mesec decembar, datum 18. i na kraju ogrebete željeno vreme, sat parkiranja. Uputstvo za upotrebu karte nalazi se na poledini svake karte, a na samim tablama koje su postavljene u gradu piše da se naplata parkiranja vrši kupovinom karata na kioscima, kaže direktor Mihajlovski.

- Postoji i mogucnost mesecnih karata za prvu i drugu zonu. U prvoj zoni cena mesecne karte je 2 800 dinara, u drugoj 2 000 s tim što imamo i povlašcene parking karte za stanare i korisnike poslovnog prostora. Za stanare cena je 500 dinara zavisno u kojoj zoni stanuju, bez obzira na ulicu, ista situacija je i sa korisnicima poslovnog prostora gde su cene malo vece, za prvu zonu je 2 200 dinara, a za drugu cena mesecne karte je 1 500. Naravno, sve te cene za korisnike poslovnog prostora su sa PDV, znaci 18 posto manje od one koje su date. Znacajnija novina kod novog sistema naplate je uvodenje doplatnih karata koje ce se naplacivati svim korisnicima koji ne budu želeli da plate parking mesto a stali su u ulicu koja je predvidena za naplatu. Ispravno popunjenu parking kartu korisnik je dužan da stavi sa unutrašnje strane prednjeg vetrobranskog stakla, na vidnom mestu kako bi naš kontrolor mogao da je uoci i proveri da li je parkiranje placeno na propisan nacin. To podrazumeva da korisnici vode racuna i ne greše kod datuma i vremena parkiranja jer se u tom slucaju takva karta smatra neispravnom što i piše na uputstvu za korišcenje, upozorava Vladimir Mihajlovski, direktor Parking servisa.

Prema njegovim recima, pored ovih parking karata, Parking servis planira i uvodenje sistema naplate putem SMS poruke koji bi trebalo da startuje od februara iduce godine.

- Na taj nacin potpuno ce se zaokružiti ovaj novi sistem naplate kako je i bilo planirano programom rada našeg preduzeca za 2007. godinu. Planom poslovanja JKP Parking servis za 2008. godinu predvida kupovinu novog pauka, odnosno autodizalice a sredstva ce biti obezbedena iz opštinskog budžeta. Kada je rec o investicijama, planiramo i postavljanje parking mesta za invalide u ulicama na kojima se vrši naplata za parkiranje, kaže na kraju Mihajlovski.

OPŠTA PARKIRALIŠTA U POŽAREVCU

I Zona

-Tabacka caršija- 40

-Trg oslobodenja- 40

Kneza Lazara ( od Trga oslobodenja do Sindeliceve)- 18

Drinska ( od Trga oslobodenja do Voje Dulica)- 10

Voje Dulica ( od Drinske do Lenjinove)- 7

Stari korzo ( od Voje Dulica do Jovana Šerbanovica)- 36

Lenjinova ( od Trga oslobodenja do Takovske)- 33

U zoni I naplata parkiranja vrši se radnim danom u periodu od 7-19 sati, a subotom od 8- 14 sati. Nedeljom i praznicima naplata se ne vrši. U zoni I vreme parkiranja je ograniceno na 120 minuta.

II Zona

-15. oktobar

-Veljka Dugoševica

-Sindeliceva

-Takovska ( osim dela ispred hotela Dunav- leva strana)

-Jovana Šerbanovica ( od Starog korzoa do Moše Pijade)

-NJegoševa ( od Jovana Šerbanovica do Voje Dulica)

-Hajduk Veljkova ( od Jovana Šerbanovica do Porecke)

-Moše Pijade ( od Trga Radomira Vujovica do Porecke), Dositejeva- 16

-Svetosavska ( od Moše Pijade do Dositejeve)- 12

-Trg Radomira Vujovica- 10

-Lole Ribara ( od Trga Radomira Vujovica do Jug Bogdanove)- 20 + 7

-Šumadijska ( kod pijace)- 30

U zoni II naplata parkiranja vrši se radnim danom u periodu od 7- 19 sati, a subotom od 8- 14. Nedeljom i praznicima naplata se ne vrši. U zoni II vreme parkiranja nije ograniceno.

M. Kuzmanovic

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

U SUSRET NOVOJ GODINI

Kraj godine je prilika da se javnost podseti na brojne akcije kojima požarevacko Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” pokušava da u dogledno vreme reši decenijama nagomilane komunalno ekološke probleme. Rekli bismo, u toj nameri su na dobrom putu.

- Pokušavalo se ranijih godina sa suzbijanjem ulicne prodaje, medutim, sav trud inspekcijskih službi bivao je uglavnom uzaludan. Uoci novogodišnjih praznika Tabacnica je licila na buvlju pijacu. Raniju ulicnu prodaju cestitki i ukrasa za jelke, vremenom su potisnule šarolike sitnice, kakvih doduše ima i u kineskim radnjama. Umesto svecarske atmosfere, kakva prilici znacajnim praznicima kao što su Božic i Nova godina, centar grada je bio pravo ruglo. Kad vec to nije moguce iskoreniti, pre tri godine smo odlucili da na parkingu iza robne kuce “Beograd” napravimo Novogodišnji vašar koji ce poceti od 15. decembra i trajati do polovine januara 2008. Naša pijacna služba je pocela sa prodajom mesta, pa zainteresovani prodavci mogu se obratiti Marjanu Ðordevicu kako bi obezbedili što atraktivniju lokaciju za svoj štand - rekao nam je Saša Valjarevic, direktor “Komunalnih službi”.

Iako nije direktan ucesnik u organizaciji doceka Nove godine u centru Požarevca i Kostolca (tu je nosilac svih aktivnosti Turisticka organizacija) JKP “Komunalne službe”, odnosno RJ “Javna higijena” imace pune ruke posla. Vec se pravi program rada za ovaj dogadaj.

- Svaka masovnija proslava ujedno povlaci kao posledicu povecanu kolicinu smeca. Sa druge strane, oba grada treba dodatno “uglancati” za predstojece praznike. “Najluda noc” za naše dežurne ekipe je besana i veoma radna. Prema dosadašnjem iskustvu, posle proslave doceka 2008. u centru oba grada, ostace gomila praznih flaša, limenki, petardi i ostalih otpadaka koje naši radnici do jutra treba da uklone. Bar od kada sam ja direktor, u prvi dan Nove godine, Kostolac i Požarevac su ulazili cistih trgova i ulica - istice Valjarevic.

Tokom ove godine ovo preduzece je ucinilo krupne korake na planu lepšeg izgleda grada. U saradnji sa Direkcijom za izgradnju opštine Požarevac u gradskom parku su uklonjene stare, više puta reparirane klupe i zamenjene novim. One, još upotrebljive, popravljene su i posta-vljene po mesnim zajednicama. Uporedo sa razvojem službe gradske higijene i održavanja zelenih površina u Požarevcu i Kostolcu, nastavljeno je uredenje grobalja, a kada je kostolacko u pitanju i njegovo proširenje.

- Vodeci racuna o gradanima koji obilaze grobove svojih dragih, jedan broj klupa postavili smo duž ulice koja spaja staro groblje sa ulicom Bratstva i jedinstva, kao i duž glavne grobljanske staze, tu smo na svakih pedesetak metara postavili i korpe za smece. Kada je novo groblje u pitanju, završeno je ogradivanje ka gradištanskom putu. Tokom minulih par meseci intenzivirali smo sredivanje evidencije i naplatu grobljanskih usluga, cime smo obezbedili deo sredstava za njihovo održavanje u narednom periodu - prica Valjarevic.

Prihvatilišta za pse - pun pogodak

Požarevacka opština je više godina unazad bezuspešno pokušavala da reši problem zbrinjavanja pasa lutalica, koji su se vremenom toliko namnožili da su predstavljali opasnost po gradane, posebno decu. S obzirom na to da je požarevacki atar relativno cesto proglašavan za podrucje zaraženo, odnosno ugroženo besnilom, pokušavalo se sa angažovanjem ekipa iz drugih gradova kako bi se na human nacin uklanjali copori ovih nesrecnih životinja. Ipak, to je bilo samo “gašenje požara” a ne trajno rešavanje problema. Pet-šest godina unazad razmišljalo se o azilu za pse i macke lutalice, ali su gradnju odlagale raznorazne okolnosti. Ove godine je doneta cvrsta odluka da se izgradi prihvatilište. Opština je obezbedila novac i JKP se “uhvatio u koštac” kako bi se sa raspoloživim sredstvima uradilo što više. Gradnja je okoncana za samo dva meseca, tako da je povodom Dana oslobodenja Požarevca upriliceno svecano otvaranje i pocetak rada privremenog za pse i macke lutalice.

- Bilo je u pocetku problema. Da li zbog neobaveštenosti ili loše namere, pojedini dopisnici beogradskih medija su tada objavili da ce uhvaceni psi biti ubijani, što su “na nož” docekali ljubitelji, ili nazovi ljibitelji životinja. Sada, dva meseca po otvaranju može se reci da je gradnja ovog privremenog prihvatilišta bila pun pogodak, a sve “neverne Tome” uverene da se radi po najsavremenijim evropskim propisima o zaštiti životinja - za-kljucuje Saša Valjarevic.

Kako smo saznali od Zorana Milojkovica, šefa ovog objekta zoohigijene, trenutno su svi kapaciteti popunjeni i pored svakodnevnog javljanja gradana koji iz boksova prihvatilišta odvode svog novog kucnog ljubimca. Da se ne bi dogodilo da se usvojeni psi ponovo nadu na ulici, uzeti su podaci o usvojitelju, a svaki je mikrocipovan i fotografisan, s obzirom na to da od pocetka 2007. pa do otvaranja prihvatilišta, ekipe zoohigijene nisu radile na terenu, na požarevackim i kostolackim ulicama ranije je bilo mnogo lutalica da bi se za dva meseca njihova brojnost znacajnije smanjila. Takode, medu lutalicama je uocen i veci broj rasnih pasa, što ukazuje na cinjenicu da su pojedini nesavesni gradani jednostavno izbacili na ulicu svog dojucerašnjeg ljubimca.

U prihvatilištu radi solidno opremljena veterniraska ambulanta. Kroz veterinarski tretman produ svi uhvaceni psi kako bi bili ocišceni od parazita i insekata, vakcinisani, sterilisani i mikrocipovani. Smešta se po nekoliko njih (u zavisnosti od krupnoce) u higijenski održavane boksove... U ovom privremenom domu oni po prvi put u svom psecem životu ne trpe vremenske nepogode, žed ili glad. Zaista cinimo sve da im ovde bude dobro. Ipak, zbog ogranicenog kapaciteta, razmatra se mogucnost da jedan broj pasa, a cija je cud bezbedna po okolinu, ponovo vrati na ulice, Zato, evo još jednog apela ljubiteljima pasa da posete prihvatilište i izberu vucjaka, labradora, rotvajlera, pudlicu...ili mešanca - po sopstvenom izboru.

Reciklažni cetar - bliska izvesnost

Prvobitno zamišljeni kao pilot projekat, pocetkom leta je u užem gradskom jezgru bilo postavljeno nekoliko specijalnih kontejnera za karton i papir. Interesovanje za ovaj vid selektivnog odlaganja smeca je bilo prijatno iznenadenje za poslovodstvo JKP-a, pa je postavljeno još 40 kontejnera za saku-pljanje PET ambalaže u Požarevcu i Kostolcu. Malo zbog brojnih apela celnika “Komunalnih službi” koji su u svim javnim nastupima, bilo uživo ili preko medija podsecali na korišcenje kontejnera za sakupljanje PET ambalaže, a verovatno više zbog probudene svesti ljudi o važnosti reciklaže sekundarnih sirovina (koje bi bacene na deponiju višedecenijski zagadivale životnu sredinu, a uz to i zauzimale kubike sve dragocenijeg prostora) ovi kontejneri se zacas napune. Sledece je organizovano prikupljanje limenki iz ugostiteljskih objekata...

- Pokazalo se da je dobro što smo gradanima cesto ukazivali na ekološke probleme i znacaj ocuvanja životne sredine. Podi-zanje ekološke svesti je mnogo delotvornije od naredbi ili kazni za nepoštovanje propisa, mada se u drasticnim situacijama, kao što su stvaranja divljih deponija, ponekad i to mora. Gradska sredina nam izgleda uredenija, a ulice cistije. Sada, u prvoj fazi selektivnog sakuplja-nja otpada, radimo sa staticnim kontejnerima, ali posle Nove godine planiramo da krenemo u drugu fazu, koja podrazumeva da se po reonima, gradanima koji žive u individualnim stambenim objektima podele specijalne vrece za PET ambalažu, odnosno za papir i karton. Eksluzivno za “Rec naroda” mogu da izjavim da smo na pola koraka do otvaranja reciklažnog centra. Svi gradevinski radovi su privedeni kraju, uz zadovoljenje tehnickih karakteristika opreme, Firma “Deposistem” je izvršila obuku naših radnika koji ce presovati i balirati PET ambalažu i sada smo u takozvanom probnom radu. Da bi Centar zvanicno bio otvoren cekamo samo rešenje Inspekcije za rad, što bi trebalo da se dogodi tokom ove sedmice - najavio je Saša Valjarevic.

R.R.D.

USTANOVA “LJUBICA VREBALOV” POŽAREVAC

NOVO KRILO “LEPTIRICA”

Prošle nedelje završena je rekonstrukcija i nadgradnja objekta Decjeg vrtica “Leptiric” u Požarevcu. Budžetskim sredstvima, jedan od najstarijih predškolskih objekata u gradu dobio je dodatni prostor od preko 200 kvadrata za boravak mališana, rešen je problem krovne konstrukcije i spreceno dalje prokišnjavanje i propadanje zgrade, a istovremeno je u bolje stanje doveden i niz drugih tehnickih detalja.

U nove prostorije vec je unet nameštaj, ovih dana se prostor oplemenjuje, oprema se igrackama i didaktickim materijalom, a istovremeno se okoncava i prijem novih 40 - ak mališana.

ZAHVALNOST OSNIVACU

- Uraden je posao od izuzetnog znacaja za “Leptiric”: višegodišnje prokišnjavanje je prestalo, pored novog, veoma lepog, svetlog prostora, citav sprat - i dosadašnji prostor jaslica, dobio je nove prozore i vrata, nacinjena je funkcionalna celina, dobijene dve radne sobe, uz dve natkrivene terase. Montirano je i kvalitetno grejanje, uradena termoizolacija fasade... Radove je izveo “Stig” koji zaslužuje sve cestitke. Naravno, ako je prilika za izražavanje zahvalnosti, a jeste, najvecu zahvalnost dugujemo Osnivacu - Skupština opštine Požarevac, koji je imao sluha i razumevanja da budžetskim sredstvima. Ovoj ustanovi, a pre svega gradanima, roditeljima mališana, pomogne u stvaranju novog prostora, i to savremenog i prelepog, - kaže Zorica Petkovic, zamenik direktora Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

Proširenje prostora je “hronican” problem Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje “LJubica Vrebalov” Požarevac. Grad se širi i, za razliku od negdašnjih vremena, oba roditelja, kako - tako, nastoje i u dobroj meri uspevaju da nadu zaposlenje. A dete - u vrtic. I sve glasnije pohvale kvalitetu požarevackog predškolstva, koje stižu sa najuglednijih mesta, svakako imaju uticaja na povecanu težnju roditelja da im mališani odrastaju u društvu vršnjaka koje, korak po korak, od pelena do dacke knjižice, vode kvalitetni vaspitaci. Ali, smeštajni kapaciteti vrtica, nažalost, nisu dovoljni.

BEBE U “SUNAŠCU”

- Pored novog prostora u “Leptiricu”, ucinili smo dodatni napor da, kako god možemo, izademo u susret roditeljima koji vec poduže cekaju na slobodno mesto za upis svog deteta u vrtic, pa cemo ovih dana primiti i 10 - ak beba u vrtic “Sunašce” u Lucici. Rec je o najnovijem objektu, proradio je pre par godina, a novoupisana deca bice u prostoriji koja nam je do sada služila za realizaciju pripremnog predškolskog programa u tom vrticu. Kako i u svim vrticima u Požarevcu i Kostolcu pripremni predškolski program tece u popodnevnim casovima, tako ce se i u “Sunašcu” poceti takav, dvosmenski rad. Najveci je problem upravo smeštaj najmladih - bebe i jaslicki uzrast. To dovoljno ilustruje cinjenica da ce i roditelji iz Požarevca bebe smestiti u Lucicu. Uostalom, to je par kilometara, toliko rastojanje predu i roditelji sa periferije dok dovode dete u neki od vrtica u centru grada, - dodaje Zorica Petkovic.

“MAJSKI CVET” I ”PCELICA”

Po modelu slicnom “Leptiricu”, uskoro treba da pocnu i radovi na adaptaciji i nadgradnji vrtica “Pcelica”. Takode prilicno star objekat, dobice novi sprat i kvalitetniji krov od sadašnjeg. Za roditelje koji nestrpljivo cekaju priliku da dete upišu u vrtic, svakako najbitniji podatak je: sagradice se tri radne sobe za tri velike grupe, a natkrivanje i preuredenje terase bi moglo da obezbedi i prostor za cetvrtu radnu sobu. Ukupno, bice stotinak novih mesta. Citav novi sprat bice namenjen deci jaslenog uzrasta. Ocekuje se da radovi zapocnu pocetkom 2008. godine i, ako vremenski uslovi dozvole i sve tece kako treba, novi prostor bude sagraden, opremljen i useljen pocetkom jeseni iduce godine.

Veoma skoro, pocece i radovi na proširenju, dogradnji jaslenog dela vrtica “Majski cvet” u Kostolcu. Projekat predvida prostor za još dve, preko potrebne, grupe najmladeg uzrasta.

Nove “tete” za “nove klince”

Novi radni prostor, nove grupe, ujedno su i prilika za prijem novih radnika. Za rad u “Leptiricu” i “Sunašcu” primljene su cetiri medicinske sestre - vaspitaci, kuvar sa polovinom radnog vremena i dve spremacice. Proširenje “Pcelice” i “Majskog cveta” stvorice uslove za upošljavanje najmanje 15 novih radnika. U vrticima, narocito u predškolskim grupama u selima požarevacke opštine pocinje da dominira mlad vaspitacki kadar. Ustanova “LJubica Vrebalov” imace dogodine više od 250 zaposlenih. NJihov posao bice da ucine srecnim, lepim, vaspitanim i sadržajnim detinjstvo više od 2.000 dece predškolskog uzrasta.

RAZVOJ - NOVI VRTIC

- Novi prostori, dobijeni nadgradnjom, dogradnjom i adaptacijom, svakako ce dobro doci i smanjiti pritisak roditelja za upis njihovog deteta u vrtic. Komisija strogo poštuje kriterijume i prednost daje materijalno ugroženim porodicama, samohranim roditeljima, roditeljima koji vec imaju jedno dete u vrticu... Ali, prioriteti su jedno, ukupne potrebe su nešto drugo. Iz godine u godinu, isticemo istu cinjenicu: Požarevcu je preko potreban citav jedan novi vrtic, veliki, sa prostorom za smeštaj bar 300 dece. To ce stajati na istaknutom mestu i u našem Razvojnom planu, dokumentu koji ovih dana užurbano pripremaju naši timovi, a koji ce biti donet do kraja ove godine, a tretirace period do kraja 2010. godine. Jedno od težišta tog dokumenta je i kvalitetna saradnja i povezivanje porodice i vrtica, podrška porodice, - istice Zorica Petkovic.

Rezul tati sve govore

Slavsko okupljanje radnika Ustanove u vrticu “Bambi”, u prostoru Centra za inovacije, bila je prilika i za sumiranje rezultata. Direktor Ustanove Dragan Nikolic u svom obracanju je istakao:

- Pri kraju cetvrte godine mog mandata na mestu direktora, sa zadovoljstvom bih istakao da danas Ustanova broji 230 radnika, što znaci da je od pocetka mog rada na mestu direktora otvoreno 70 novih radnih mesta. Porastao je i prostor vrtica. Okupili smo se u novouredenom prostoru objekta “Bambi”, gde je i kutak Milutina Obradovica ciju krsnu Slavu slavimo. Dobili smo vrtic u Lucici, novi prostor u “Leptiricu”, uspeli smo da u okviru Ustanove zadržimo Pripremni predškolski program. Ukupno zbrinjavamo oko 2.000 dece. Uspevamo da minimalnim materijalnim sredstvima održavamo objekte na dobrom nivou. Saradnja sa roditeljima, Osnivacem i sredinom u kojoj živimo je na vrlo visokom nivou. Rezultati koje postižemo na polju obrazovno - vaspitnog rada svrstavaju nas u vrh predškoslstva Srbije. Osnovali smo Savez Udruženja vaspitaca Srbije, otvorili smo vrata medunarodne saradnje - Grcka, Austrija, Slovenija, Hrvatska i Crna Gora. Hrana, higijena i bezbednost su u najvišim standardima. Ostaje da zajednicki ostvarimo još jednu, zajednicku, težnju: da se povecaju plate svim zaposlenima. Kad i to budemo uspeli, smatracu da sam pošteno odradio sve što je bilo do mene u ovom mandatu direktora, - porucio je okupljenim radnicima Ustanove direktor Dragan Nikolic.

U nedelju je obeležen Sv Alimpije Stolpnik, krsna slava Ustanove “LJubica Vrebalov”.

To je svojevremeno bila krsna slava Milutina Obradovica, predratnog požarevackog trgovca, koji je svoju kucu zaveštao gradu, da bi u njoj proradilo prvo prihvatilište za siromašnu decu. Tadašnji “Sirotan”, današnji je vrtic “Bambi”, a slavski rucak je u preuredenom potkrovlju, Centru za inovacije, kojim dominira spomen - soba Milutina Obradovica. Rukovodeci tim Ustanove posetio je grob bracnog para Obradovic i položio cvece.

Nataša Pavlovic, domacin slave Ustanove “LJubica Vrebalov” slavski kolac predala je Nikoli Bajicu.

Obnova upisa

Od 1. do 14. decembra traje obnova upisa za svu decu upisanu u vrtice Ustanove “LJubica Vrebalov”. Pozivaju se roditelji zainteresovani za obnovu ugovora da u predvidenom roku ispune ovu obavezu u prostorijama Uprave.

Susreti

Tim vaspitaca požarevacke Ustanove “LJubica Vrebalov” ovih dana je, na Mecunarodnim susretima vaspitaca, održanim na Zlatiboru, veoma uspešno prezentovao dva projekta: “Naša je ljubav muzika” - vrtic “Majski cvet”, Tamara Ivkovic i Nada Rajcic, i “Iskustva u radu sa mešovitom grupom” - vrtic “Poletarac”, Bojana Markovic i Slavica Ðordevic.

Nikola Velinov, strucni saradnik bio je aktivni ucesnik polemike Okruglog stola vodene oko prednosti i nedostataka modela “A” i modela “B”, paralelno prisutnih u praksi predškolstva Srbije.

Dragan Milenkovic

USPEŠNO REALIZOVAN PROJEKAT REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC I KONSULTANSKE KUCE BONEDŽ INŽENJERING

UVOÐENJE STANDARDA - GARANCIJA KVALITETA

Regionalna privredna komora Požarevac uz podršku Evropske agencije za razvoj i rekonstrukciju i agencije Bonedž posle godinu dana uspešno je realizovala projekat “Uspostavljanja sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup”. Projekat je sa radom poceo 7.decembra 2006. godine, a završen je posle 10 meseci 7.oktobra 2007. godine i od 15 preduzeca do današnjeg dana sertifikat je dobilo 11 firmi i to: Superior iz Velike Plane, Ras Produkt iz Požarevca, Filip iz Požarevca, Trgoprevoz iz Požarevca, Zavod za poljoprivredu “Stig” iz Požarevca, Hemiks iz Velike Plane, Uca iz Vranova, Luna iz Požarevca, Markop iz Požarevca, Dumako iz Smedereva i Celik iz Velikog Gradišta.

“Cestitam vam na obavljenom poslu koji je bio podržan od Evropske unije, a koji je Evropska agencija za rekonstrukciju zajedno sa Regionalnom privrednom komorom Požarevac i našim partnerom Bonedž Inženjering-om izvela sa navedenim preduzecima do kraja. Veoma ste savesno i odgovorno prihvatili ovaj posao i nadam se da ce svako u svom preduzecu nastojati da ide korak dalje. Što se tice našeg partnera u ovom poslu Bonedž Inženjeringa mogu da kažem da su bili izuzetno profesionalni, odgovorni, savesni i da je bilo pravo zadovoljstvo raditi sa njima. Kao Komora nastojacemo da produžimo saradnju sa njima na korist privrednih društava Branicevskog i Podunavskog okruga. Ovaj sertifikat treba da posluži kao cvršca spona izmedu preduzeca i Privredne komore i preduzeca i privrednih društava sa kojima ostvaruju saradnju”, rekla je izmedu ostalog na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac.

Predstavnik kuce Bonedž Inženjering Slobodan Cosovic je naglasio da je projekat bio veoma težak za izvodenje i kljucna dobit za preduzeca je što su ušla u novu oblast. Standard ISO 9000 nije ništa drugo nego sažetak najbolje svetske prakse. Prolaskom kroz program i dobijanjem sertifikata preduzeca su pokazala da mogu da rade na tom planu. Ovo je tek pocetak primene standarda, a osnovnu dobit preduzeca ce osetiti tek u drugoj i trecoj godini. Istovremeno sa sprovodenjem ovih standarda, potrebno je pripremiti se za standarde koji dolaze, a koji se odnose na zaštitu životne sredine i zaštitu zdravlja i bezbednost zaposlenih i na tom polju treba intezivno raditi.

KORAK DALJE U RAZVOJU PREDUZECA

U svom izlaganju kontrolor nad ovim poslom Milan Vemic je izrazio zadovoljstvo da je nakon 10 meseci realizacije ovog projekta koji je finansirala i implementirala Evropska agencija za rekonstrukciju uz tehnicku asistenciju Ekorisa on uspešno okoncan na opšte zadovoljstvo. Program razvoja preduzeca i preduzetništva je službeno završen 31.oktobra 2007. godine nakon tri godine realizacije u cijem okviru je 26 projekata podrške preduzetništvu finansirano širom Srbije, od kojih je jedan projekat bio sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga. Pored ovih 15 preduzeca koja su uvela i zapocela uvodenje standarda kvaliteta u ovom delu Srbije, takode postoji još jedan projekat koji je realizovala konsultanska kuca Selena sa cetiri preduzeca u drugim delovima Srbije koji su takode zapoceli upravljanje kvalitetom.

“Mislim da je nesumnjiva korist realizacije ovakvih projekata pre svega u funkciji razvoja preduzeca i preduzetništva, odnosno konkurentnosti vaših preduzeca na domacem i stranom tržištu i da ce se efekti uvodenja standarda kvaliteta u narednom periodu pokazati kod preduzeca. Želim da vas ohrabrim da nastavite sa daljim razvojem u ovom pravcu i da i dalje ostanete u kontaktu sa uvaženom Regionalnom privrednom komorom iz Požarevca kojoj cestitam na podršci koju vam je pružila i na uspešno završenim aktivnostima koje su službeno bile predvidene ovim projektom koji je podržala Evropska agencija za rekonstrukciju”, rekao je Milan Vemic.

Agencija Bonedž je na ovom projektu imala tri konsultanta koji su radili na terenu sa 15 najuspešnijih preduzeca na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga.

“Naš zadatak bio je da isplaniramo projekat, da ga strucno vodimo i mi smo se maksimalno potrudili da ceo projekat ima svoj logicni sled i da preduzeca vodimo od lakših pitanja ka složenijim, neprekidno im ukazujuci da pricamo o onome što predstavlja dobru poslovnu praksu i što bi bilo dobro da pocnu da primenjuju kod sebe. Nas tri konsultanta vodili smo tri grupe od po pet preduzeca i saradnja u svim grupama je bila izvanredna. Ovaj projekat kako u samom uvodu standarda stoji, predstavlja stratešku odluku za svako preduzece. Preduzeca koja su bila obuhvacena projektom bez obzira da li su dobila sertifikat ili nisu napravila su strateški pomak ka dobrom unutrašnjem organizovanju, radi boljeg zadovoljenja zahteva korisnika i osiguranja sopstvene buducnosti”, istakao je konsultant Radomir Boškovic.

“Projekat je poceo pre tacno godinu dana kada smo se prvi put sreli na iformativnom razgovoru, nakon cega je sproveden postupak predkvalifikacije i izbora preduzeca koja su se ukljucila u projekat. Za 15 izabranih preduzeca napra-vljena je uvodna obuka, gde smo detaljno prošli kroz sve zahteve standarda, objasnili kako cemo uspostaviti sistem menadžmenta i krenuli sa njegovim formiranjem u svakom pojedinacnom preduzecu.

Karakteristika ovog projekta je grupni pristup, gde je 15 preduzeca podeljeno u tri grupe imala priliku da radi samostalno na uspostavljanju individualnog sistema menadžmenta, ali kroz razmenu iskustava, kroz pricu i grupni rad sa drugim preduzecima u okviru tima. Kroz sedam sastanaka što pojedinacnih, što zajednickih, uspostavili smo sistem menadžmenta, preduzeca su formirala dokumentaciju, sistem je primenjivan od prvog dana, uradena je obuka za sprovodenje interne provere. Zaokružen je sistem i obezbedeni su dokazi da preduzeca mogu da pristupe sertifikaciji.

Radila sam sa grupom od pet preduzeca, od kojih je vec cetiri sertificirano i to: Dumako iz Smedereva, Trgoprevoz iz Požarevca, Zavod za poljoprivredu “Stig” iz Požarevca i Hemiks iz Velike Plane. Sistem menadžmenta kvalitetom ne završava se onog trenutka kada se dobije sertifikat, vec taj sistem tada pocinje u pravom smislu da funkcioniše i preduzeca treba da ga održavaju i unapreduju”, izjavila je konsultant Vesna Uzelac.

Da bi se ovaj projekat uspešno realizovao napravljen je jako precizan i detaljan plan i uvedena je jako stroga disciplina. Preduzeca su veoma profesionalno i organizovano odradila sve što je neophodno i veoma je retko da se posao ovako uspešno privede kraju.

“Ono što smatram velikim uspehom ovog projekta, to je da sva ova preduzeca koja su imala jako puno zajednickih sastanaka sada medusobno saraduju, dogovaraju se, pomažu jedni drugima u onome što je nekome najjaca strana. Drugo, osposobili su se da prepoznaju sve zahteve koji se pred njih postavljaju, da prate i ispunjavaju zakonske zahteve, zahteve korisnika, zahteve medunarodnog tržišta, da postavljaju zahteve prema drugima, osposobili su svoje ljude da bolje prepoznaju kako da dobro rade posao i kako da dalje unapreduju svoj rad”, istakla je konsultant Tatjana Nešic koja je radila sa pet preduzeca od kojih su do sada sertifikovani: Superior iz Velike Plane, Filip, Luna i Ras Produkt iz Požarevca.

U nastavku konferencije Radiša Rakic, potpredsednik RPK Požarevac naglasio je da ovaj projekat predstavlja osnov i temelj koji treba da se gradi i nadograduje, sistem je potrebno održavati, jer ce on biti pretpostavka za sve druge kvalitativne promene koje ce se sprovoditi u preduzecima.

REC PREDSTAVNIKA PREDUZECA

Potom su o realizaciji projekta uvodenja sistema kvaliteta govorili predstavnici sertificiranih preduzeca. Prema recima Dragana Ðurica vlasnika preduzeca Dumako iz Smedereva koje se bavi pružanjem usluga u drumskom saobracaju, projekat ce se u daljem periodu implementirati i usavršavati što je i cilj samog uvodenja standarda. Uvedena je jedna forma po kojoj ce se posao u kontinuitetu odvijati na najbolji moguci nacin sa garancijom kvaliteta prema korisnicima usluga.

Za firmu “Uca” iz Vranova koja se bavi proizvodnjom komposta za gajenje šampinjona ovo je vrlo važan momenat, jer ce dobijeni sertifikat otvoriti put za poslovanje sa zemljama u okruženju i clanicama EU. “Vec imamo neke razgovore sa Bonedž Inženjering-om da našu saradnju nastavimo u iducoj godini sa ciljem uvodenja sertifikata ISO 14000, koji se tice zaštite životne sredine”, dodao je direktor Novica Novakovic.

Prema recima dr Ive Ðinovica, vlasnika preduzeca “Superior” iz Velike Plane koje zauzima oko 30% tržišta semena povrca u Srbiji, dobijanje sertifikata ce dovesti do podizanja kvaliteta rada i proizvoda i uz dobar rad uvecace se proizvodnja i zauzeti još veci deo domaceg i ino tržišta.

Preduzece “Celik” iz Velikog Gradišta je standardizaciju zapocelo kao društveno preduzece, a završilo kao akcionarsko društvo posle uspešne privatizacije. Preduzece se bavi preradom metalnih proizvoda, pre svega teških mašinskih elemenata za potrebe elektroprivrede, rudarstva i poljoprivrede i kako kaže generalni direktor Prvoslav Jovicic nastavice se sa standardizacijom, odnosno sa procesom za dobijanje standarda u oblasti bezbednosti i zaštite na radu i zaštite životne sredine koji su bitni za nastup na domacem i evropskom tržištu.

D.Dinic

MESNA ZAJEDNICA « BULEVAR»

BULEVAR INVESTICIONOG SUMRAKA

Kreatori budžeta za 2008. godinu predložili su drasticno umanjena sredstva u odnosu na prethodnu godinu za izgradnju infrastrukturnih objekata iako se iznos istog uvecava. Savet MZ « Bulevar» ce se verovatno i zvanicno odreci ponudenih 3, 5 miliona dinara ukoliko do održavanja sednice SO Požarevac predloženi iznos ne bude suštinski izmenjen, navodi se izmedu ostalog u dopisu upucenom 22. novembra Direkciji za izgradnju opštine Požarevac.

PRAKSA DEMANTUJE ZAKON

- Pocetak decembra 2007. godine je trenutak kada treba razgovarati i izvestiti javnost o izvršenju budžetske tekuce godine i pripremi budžeta za 2008. godinu. Kad to kažem, mislim da je interesantan primer Mesne zajednice «Bulevar» na kome može da se ogleda nacin, sistem pripreme budžeta od radne verzije materijala do konacne realizacije. Navešcu par primera vezanih za ovu budžetsku godinu koja je pri kraju, kao i pripreme koje su u toku za narednu godinu. Odlukom Skupštine opštine Požarevac Mesnoj zajednici « Bulevar» opredeljeno je 6. 719. 000 dinara za izgradnju infrastrukturnih objekata. Od tih sredstava mi nismo mogli da racunamo na 2, 4 miliona dinara za izgradnju fekalne kanalizacije u ulici Save Kovacevica, vec su ta sredstva upotrebljena za izgradnju puta od Hajduk Veljkove ka mostu u Nabrdu gde je utrošeno tri miliona dinara. Nemam ništa protiv, to je put koristan za gradane Požarevca, a posebno za gradane mesnih zajednica Nabrde, Trnjane i druge s obzirom na lokacije imanja koja imaju. Medutim, problem je druge prirode, a ogleda se u tome što taj put teritorijalno uopšte ne pripada MZ « Bulevar», vec MZ « Park». Blagovremeno smo reagovali pošto postoji dokumentacija iz koje to može da se vidi, a i usmeno sam razgovarao sa ljudima iz Direkcije za izgradnju. Uvek se nažalost traži izgovor u smislu kako je to Skupština opštine usvojila. Ja postavljam sebi jedno obrnuto pitanje, a ko pravi materijale za Opštinsko vece i SO Požarevac? Zna se ko. Budžet kada se radi o tekucim troškovima, a za investicije to je JP Direkcija za izgradnju. Kada se radi o jednoj i drugoj istanci, mislim da se uopšte ne uvažavaju odluke saveta mesnih zajednica, ovog puta sam lociran na MZ «Bulevar» s obzirom da imam argumenata za to. U cemu je tu problem? Statutarno, gledano sa aspekta lokalne samouprave- Skupštine opštine Požarevac, to je uredeno, medutim, u praksi to nije tako. A evo i zašto. Radna verzija budžeta za narednu godinu u toku tekuce pocinje negde avgusta meseca da se radi. Budžet da neku radnu verziju, sagledavanje potreba kad se radi o tekucim troškovima, da se mesnim zajednicama na razmatranje, iz istih se daju primedbe od kojih se ni pet posto ne uvažava. Možda se ponegde saveti ponašaju i šire, ali ako se od sto odsto traženog uvaži oko pet, mislim da u tom slucaju nema smisla ni svrhe da ti ljudi u savetima mesnih zajednica na tu temu uopšte i razgovaraju, odnosno donose svoje predloge ili odluke, tvrdi Prvoslav Nikolic, predsednik Saveta MZ «Bulevar».

PARE I ZA «TUÐE» ULICE

- Kada se radi o infrastrukturnim objektima, o fekalnoj kanalizaciji, asfaltiranju ulica, rasveti i svim drugim stvarima koje treba gradanima da život ucine lagodnijim, Direkcija za izgradnju ponovo da neku novu verziju, stave se primedbe koje ona ne uvažava. Pretpostavljam da su u pitanju dva razloga. Jedan zbog vec ustaljenog sistema rada, a drugi, možda i zbog nehata... Ocito da od toga štete imaju gradani. Mesne zajednice prakticno nemaju nikakvog realnog uticaja na bolji kvalitet života i rada gradana u svojim sredinama. Kao što rekoh malo pre, iz Budžeta krene radna verzija ka Mesnoj zajednici koja daje svoje mišljenje, isto tako i iz Direkcije za izgradnju, medutim, u konacnoj verziji za Opštinsko vece i Skupštinu opštine od svih tih primedbi veoma malo, ili ništa ne uvažava. Postavlja se i logicno pitanje, zašto ti saveti uopšte i donose predloge i odluke. Gradani po mesnim zajednicama redovno i uredno placaju porez i pune Opštinski i Republicki budžet, oni imaju tu obavezu i izvršavaju je pa je normalno, jer su potrebe takve da i ti gradani dobiju nešto od tog placanja poreza, da im se vrati iz tog budžeta. Da li je to lokalna samouprava, da li Republicka, gradanima je to svejedno, bitno je da imaju život dostojan coveku. Slažem se da para nikad dosta, ali i to što ima treba pravilno podeliti, odnosno vratiti gradanima, mišljenja je Nikolic.

Za MZ «Bulevar» za 2008. godinu predvideno je samo 3.490.000 dinara, gotovo dvostruko manje u odnosu na prethodnu godinu.

- Naš Savet se nosi mišlju da ta sredstva vratimo budžetu jer sa tim parama ništa ne možemo da uradimo sem da stvorimo zlu krv medu našim gradanima. A zašto bi to Savet radio koji je izmedu cekica i nakovanja, gradani traže, Budžet i Direkcija malo od toga uvažavaju. To znaci da smo mi kao rukovodstvo na jednoj vetrometini. Ili poštovati Zakon o lokalnoj samoupravi po kome su jasno definisana prava i obaveze mesnih zajednica, ili jednastavno treba razmišljati o njihovom ukidanju ili reorganizaciji, to nije na meni, ali ovako ne ide. Primera ima mnogo koji mogu da ilustruju moje tvrdnje. Recimo, radnim materijalom za ovu godinu predvideno je da se urade projekti za neke ulice ( Uzun Mirkova, Gorana Kovacica...) koje uopšte nisu u okviru naše Mesne zajednice, ali one su stavljene u okviru tih 3, 5 miliona koliko nam je opredeljeno. To nije slucaj samo ove godine, to se dogodilo i prošle godine. Planiraju se sredstva za izradu projekata za sedam ulica što smo uradili prošle godine, u radnoj verziji materijala Direkcije za izgradnju koji je dostavljen našem Savetu, te ulice se ponovo planiraju za projektovanje. Da li je u pitanju nemar, nepracenje, necitanje materijala, ili možda ono trece ne daj Bože. Dalje, ulica Nemanje Tomica, znamo da nema fekalne kanalizacije i to je u okviru sredstava predvideno za MZ „ Bulevar”. Medutim, leva strana te ulice pripada „ Bulevaru”, desna „ Sopotu”. Sredstva ponovo locirana na našu Mesnu zajednicu. reagovali smo, i sad vidim da po verziji koja ce se naci pred Opštinskim vecem, da je ta ulica jednostavno izbrisana. Da me gradani te ulice ne shvate pogrešno, nisam za deobe, ali sam da se to tretira kao zajednicki problem ovog grada, ili deliti troškove izgradnje na jednu i drugu mesnu zajednicu. Treceg rešenja nema. Kreatori Opštinskog budžeta kažu da je broj biraca jedino pravo merilo u rasporedu sredstava. Upozoravali smo da broj biraca nije jedan jedini kriterijum pa smo predlagali da konfiguracija terena može da bude jedan od kriterijuma, kao i to, kolika su sredstva koje gradani iz te Mesne zajednice kroz poreske obaveze usmeravaju prema Opštinskom i Republickom budžetu. U redu je ulagati u zajednicke objekte i poštovati princip solidarnosti, ali ta raspodela sredstava bi morala da se i iz tog razloga koriguje. Da ne ispadne da se samo žalim, ali sad je prilika jer pravimo budžet za 2008. godinu, da te nepravilnosti koje smo pravili prethodnih godina, sada ispravimo, da ne dozvolimo da se one i dalje ponavljaju, upozorava na kraju Prvoslav Nikolic, predsednik Saveta MZ „Bulevar”.

M. Kuzmanovic

VLAŠKI DO

MLADI - BUDUCNOST SELA

Savet Mesne zajednice Vlaški Do, po starosnoj strukturi clanstva, spada u red najmladih u opštini Žabari, pa i mnogo šire. Od 21 clana Saveta, osmoro je mlade od 27 godina. To je, kažu u ovoj mesnoj zajednici, dobar znak za buducnost: uz iskustvo starijih, sve više se slede nove i savremene ideje, smelost i srcanost mladih, rešenih da ostanu na selu i, više od toga, pomognu svom selu da po svemu znacajnom sustigne razvijenije sredine i kvalitet života dolican 21. veku.

U nameri da deluju timski, okupe sve vršnjake spremne da ucestvuju i pomognu i selu i sebi, najmladi clanovi Saveta MZ Vlaški Do formirali su “Klub mladih”. Racunaju da ce, organizovanim nastupom prema Kancelariji za ravnomerni regionalni razvoj, brojnim nevladinim organizacijama, pa i lobiranjem u politickim organizacijama, uspeti da dodu do sredstava, pomoci ili donacija, preko potrebnih za realizaciju svojih razvojnih i kreativnih ideja i projekata.

Radno telo, za pocetak, sacinjavaju Miloš Lazarevic, Stevan Peric, Dragoslav Peric, Aleksandar Stevanovic, Milan Trailovic i Miloš Stevanovic. Mario Mituljevic, koordinator Kluba mladih, menadžer po zanimanju, kaže:

- Postaje uocljivo da sve veci broj mladih ostaje u selu. Signali koji stižu od starijih koji godinama rade u inostranstvu, a dosta ih ima tamo iz našeg sela, ukazuju da se i tamo stvari menjaju, da nam je pametnije da ostanemo ovde, i da možemo da racunamo na finansijsku podršku onih što se vracaju iz inostranstva. Naravno, ako ovde stvorimo adekvatan ambijent i za naš ostanak i za njihova ulaganja po povratku. Preduslove imamo: saobracajnice, blizina autoputa, blizina grada, plodne i komasirane oranice, vodovod, telefon, komfone kuce,... Pametna smo i vredna generacija, hocemo da pokrenemo tocak razvoja. Pre svega, uredimo prostor za okupljanje u kome bi organizovali i brojne edukacije, instruktaže i susrete sa strucnjacima iz raznih oblasti, predstavnicima ministarstava, organizacija i asocijacija, kulturne manifestacije... Kao clan Opštinskog odbora G 17 Plus, nastojacu da najpre moja stranka pokaže dobru volju i pomogne u našim nastojanjima da ovde realizujemo niz projekata. Naravno, kao Klub mladih, obraticemo se i svim ostalim politickim strankama, vladinom sektoru, nevladinim organizacijama, donatorima, udruženjima slicnim našem... Pored ucešca i afirmacije u kulturnim i sportskim aktivnostima, ukljucujuci i lov i sportski ribolov, nastojacemo da Klub opremimo racunarskom tehnikom i Internet komunikacijama.

Podršku Klubu mladih potvrduje i predsednik Saveta MZ Vlaški Do, Dragiša Paunovic:

- Sebe, u 52 godine, na celu Saveta vidim kao prelazno rešenje i moje glavno nastojanje je u tome da poducim mlade svojim iskustvima i pomerim se u stranu da bih im napravio prostor da zauzmu mesta nas starijih i brže, sa naprednijim i savremenijim idejama, svojim obrazovanjem - ima dosta veoma obrazovanih medu njima, povedu Vlaški Do napred. Sve njihove ideje i aktivnosti Savet MZ ce maksimalno podržati, i finansijski pomoci u okviru mogucnosti, a s razlogom ocekujemo da to ucini i lokalna samouprava, - porucuje Paunovic.

DŽiu - džicu “za peticu”

Na državnom prvenstvu, održanom pocetkom decembra u Vršcu u organizaciji Budo saveza Srbije, DŽiu - džicu klub Vlaški Do ostvario je izuzetne rezultate: 20 takmicara je u 5 disciplina macevanja, borbama i samoodbrani, osvojilo ukupno 32 medalje.

Zlatne medalje: Marija Bosijokovic, Nikola Radenkovic, Jovana Ðordevic, Jana Ðordevic, Stefan Ðordevic, Marko Josic, Nikola Josic, Sandra Stevic i Sofija Vukašinovic.

Srebrne medalje: Aleksandra Bosijokovic, Marija Bosijokovic, Nikola Radenkovic, Stefan Ðordevic, Marko Josic, Jelena Nenadovic, Jovana Nenadovic i Ivana Stokic.

Bronzane medalje: Aleksandra Bosijokovic, Miloš Paunovic, Marko Josic, Nikola Josic, Sandra Stevic, Ana Dimitrijevic i Ivan Dimitrijevic.

Trener Vladan Stevic istice da je, s obzirom na relativno kratko vreme postojanja Kluba, veoma zadovoljan uspehom mladih sportista Vlaškog Dola.

D. M.

CIJI SU BILBORDI?

LICITACIJA ZA ZAKUP BILBORDA USKORO

Na 27 mesta u Požarevcu postoje bilbordi sa reklamnim sadržajem, od ovog broja 22 imaju potpisan ugovor sa Direkcijom za izgradnju opštine Požarevac, a 5 je divljih. Na koji nacin se stice pravo za zakup reklamnih panoa, pod kojim uslovima i koja je procedura pitali smo arhitektu Direkcije Sašu Isakovica.

-Direkcija je 2002.godine raspisala licitaciju za postavljanje bilborda u gradu, javilo se nekoliko firmi, neke od njih su se u meduvremenu ugasile, a neke i dalje posluju, primera radi medu njima su Metropolis, Europlakat, Promarket studio, Bum Radio... Radi se o javnim površinama i one imaju svoju cenu prema zonama grada. U to vreme, cena po zonama je bila 60 evra za prvu, 50 za drugu i 40 za trecu, a ugovori su potpisivani na pet godina. Svima je ugovor istekao krajem avgusta ove godine, te smo od opštine tražili da sa starim zakupcima produžimo ugovore na vremenski period od tri godine. Zakupci su postavljali bilborde o svom trošku, održavli ih i vršili iznajmljivanje onima koji žele da se reklamiraju. Jedan bilbord košta izmedu 3 i 5 hiljada evra. Opština nije htela da produži ugovore na tri godine, vec nas je obavezala da do kraja godine damo predlog oglasa za licitaciju. Oglas je vec pripremljen i trebalo bi da bude objavljen za desetak dana. Popisali smo sve lokacije, fotografisali ih, tako da postoji kompletna dokumentacija za svaki bilbord u gradu. Popisali smo i divlje lokacije, one koje «preko noci» niknu, a ti «divlji» postavljeni su u ulici Bože Dimitrijevica i Ðure Ðakovica, na putu za Beograd, gde se nalaze cetiri takva bilborda, od ukupno pet divljih. U takvim slucajevima obaveštavamo komunalnu inspekciju, kako bi reagovala, pronašla vlasnike i naložila im da ih uklone, kaže Isakovic.

Opština daje dozvolu za posta-vljanje bilborda, Direkcija (Odeljenje za urbanizam) predlog lokacija, uslove za postavljanje i predlog za oglašavanje, a Komisija za gradevinsko zemljište Skupštine opštine Požarevac vrši oglašavanje. Konkurs za zakup bilborda u Požarevcu bice objavljen u listu «Rec naroda». Pravo ucešca imaju sva pravna lica koja imaju registrovanu marketinšku delatnost. Na licitaciji ce pocetna cena za prvu zonu iznositi 5.400 dinara mesecno, za drugu 4.500 i za trecu 3.600. Datum licitacije odreduje Komisija za gradsko gradevinsko zemljište opštine Požarevac. Ocekuje se da se citav posao oko iznajmljivanja bilborda završi do kraja godine. Što se reklamnih sadržaja bilborda tice, nadležne republicke ustanove nisu još uvek prosledile uputstva o tome šta oni mogu da sadrže, tako da opštinske ustanove ne mogu da reaguju u slucajevima kada se na udarnim mestima u gladu nadu poruke privatnog sadržaja, kao što se dešavalo.

L.L.

MURALI I GRAFITI U POŽAREVCU

UMETNOST I VANDALIZAM

Zidno slikarstvo u Požarevcu nije ništa novo, pri tome treba imati u vidu iz kojih se pobuda i na koji nacin oslikavaju površine koje stanovnicima i posetiocima grada neizbežno upadaju u oci. Mural sa likom Milene Pavlovic Barili, rad akademskom slikara Pavla Miladinovica na glavnoj raskrsnici u centru svakako spada u prvu grupu, onih slikarskih formi koje doprinose definisanju identiteta grada i asociraju na istorijske i kulturne potencijale. Drugu grupu «slobodnih umetnika» cine grafiti koji nicu na sveže okrecenim fasadama, preko noci i narušavaju estetiku ambijenta i, na kraju krajeva omalovažavaju neciji trud i namecu nove troškove. Poznato je da u razvijenim zemljama, a taj trend je zapoceo i u nekim srpskim gradovima postoje namenske površine za oslikavanje grafita, sa umetnickim elementima. Zapitajmo se koliko sami možemo da uticemo na cist i uredan izgled fasada.

L.L.

DOCEK 2008. GODINE PRIPREME U PUNOM JEKU

Prva polovina decembra donosi i vecito pitanje: kuda za Novu godinu? I ove godine lokalna samouprava organizuje docek na Trgu oslobodenja u centru Požarevca, a pripreme su u toku.

Vasilije Babic, sekretar Turisticke organizacije Požarevac, trenutno u funkciji zamenika direktora kaže:

- Kao i prethodnih godina blagovremeno su krenule pripreme. Vec smo postavili jedan deo rasvete koji je iz prethodnih godina, a sada je u toku nabavka nove rasvete. U pregovorima smo sa dobavljacem, kako bismo ubacili i neke novine, naravno u skladu sa odobrenim sredstvima. Kada je u pitanju muzicki program u toku su dogovori i pregovori u traženju izvodaca.

Na glavnom gradskom trgu bice podignuta pozornica, Požare-vljani ce moci da se posluže kuvanim vinom i rakijom, a za najmlade ce biti organizovan muzicko-zabavni program, sa prigodnim simbolicnim poklonima. Kao i prethodnih godina novogodišnju noc ukrasice vatromet. Još uvek se ne zna tacno gde ce biti postavljena velika jelka, no u Turistickoj organizaciji rade na tome da se pronade adekvatno mesto u najužem gradskom jezgru.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 30.11.2007. godine do 07.12.2007. godine u porodilištu Opšte bolnice Dr "Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 18 beba,muških 11 i ženskih 7.

Sinove su dobili:

Ivana i Nenad Stojkovic iz Požarevca, Danijela i Igor Stankovic iz Rabrova, Sanja Pavlovic i Saša Ðokic iz Mrckovca, Ivana Stojanovic i Mirko Serafinovic iz Mustapica , Julija i Srdan Vukliševic iz Požarevca, Violeta Ðordevic i Darko Peštrenovic iz Topolovnika, Svetlana Janjic i Toplica Vratonjic iz Cirikovca, Zorana i Saša Pajkic iz Kusica ,Dragana Cercelanovic i LJubiša Nikolic iz Požarevca ,Suncica i Radoje Gikic iz Kostolca i Ivana i Nenad Pavlovic iz Viteževa.

Kcerke su dobili:

LJiljana i Dragan Jeremic iz Požarevca,Anita i LJupce Paunovic iz Rašanca,Sladana Ilic-Jocic i Srdan Jocic iz Rabrova ,Marija i Boban Kostic iz Požarevca,Violeta Ivkovic i Dalibor Živojinovic iz Bara ,Sladana Jovic i Novica Jenic iz Ceremošnje, Ana Pešic i Dragan Spasic iz Majilovca.

HUMORESKA

BATINA (NI)JE IZ RAJA IZAŠLA

Kakvo je vreme došlo, verovatno se naše dede i babe, nekima ocevi i majke, sigurno prevrcu u grobu.

A zašto? Za ništa. Danas ne smeš da detetu izvuceš uvo, da mu udariš cvrgu; ne smeš ženi da udariš šamar ni kad joj zagori rucak, niti kad razbije tanjir; ne smeš da maltretiraš kucnog ljubimca, kao recimo, da šutneš pekinezera ispod stola, da papagaju uvrceš šiju kad pocne da prica nebuloze kao: gazda bio kod švalerke itd.

Mnogo smo mi napredovali u tom pogledu, pogotovo što je sad demokratija ušla u nas. Nema sad, bato, više nasilja u porodici, na poslu, na ulici, u kafani, u školi, na stadionu... Recju, kultura je ušla u sve segmente društva, a o saobracaju i da ne govorimo. Pešaci ne prelaze ulicu van pešackog prelaza, vozaci ne prelaze na crveno kao ranije (jer ih od belog ubi kiselina!), biciklisti ne voze po trotoaru itd.

Na stadionima je kamerna atmosfera kao na koncertu gudaca. Više se galami u pozorištu nego na stadionima i igralištima na seoskim njivama. Fudbalske sudije navijaci više ne tuku i ovi mogu da sviraju u pištaljku slobodno šta god hoce. Doduše, malo navijaca i ima na stadionima, skoro koliko i fudbalera, ali i oni su vrlo disciplinovani. Samo se cuje poneka psovka i to je sve. Jedan stari navijac, kome su bili simpaticni momci iz obe ekipe, nije znao za koga da navija, a koga da vreda, pa je psovao samo sudije, glavnog i pomocne. Utakmica je, kako kažu, bila, ‘’nameštena’’ jer sudija nije svirao cist ofsajd, pa je zato dobio samo jedan šamar i izbušene su mu sve cetiri gume na autu. Ali, to je toliko bezazleno da to nisu zabeležile ni lokalne novine, niti oko objektivnog snimatelja televizije.

Možda je svemu tome doprinela i ona cuvena izreka: ‘’Niko ne sme da vas bije!’’

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Sve što je ljudsko nije mi strano. Pare su mi u stranoj banci.

- Pticja perspektiva Srbina je u podzemlju.

- Najmlada politicka stranka kod nas je Partija ujedinjenih penzionera Srbije.

- Kakva Evropa! Srbi su oduvek bili nesvrstani.

- Ako cujem sokolove, prvi uzimam pušku i krecem - u lov.

Miodrag Lazarevic

KLICEVACKI IDOL OD DVA I PO METRA

Replika jednog od zaštitnih znakova Branicevskog okruga, Klicevackog idola u razmeri 10:1 je u završnoj fazi izrade, kako bi na leto poslužila kao reklamni simbol izložbe koju priprema Narodni muzej Požarevac.

Milan Stošic, akademski vajar izradio je uvecanu repliku od materijala koji nije trajan. Dimenzije su 2,40 m (visina) h 1,20 m (u najširem delu) skulpture. Ocekuje se da ce pred otvaranje renoviranih prostorija Muzeja i izložbe u okviru projekta «Rimski put», skulptura biti postavljena u centru grada, a nakon toga ce biti prenesena u dvorište Narodnog muzeja.

L.L.