Header

KO I ZAŠTO ZIDA HOTELSKI KOMPLEKS NA SREBRNOM JEZERU?

- Vec duže vreme se u javnosti mogu cuti razne price o tome kako na Srebrnom jezeru krece izgradnja velikog turistickog kompleksa koji bi trebalo da u velikoj meri izmeni dosadašnju sliku Srebrnog jezera, Velikog Gradišta i celog Branicevskog okruga. Mnogo je nedoumica po tom pitanju, mnogo ociglednih nesporazuma, a našim gradanima ce se uskoro konacno pružiti prilika da saznaju sve što ih zanima na ovu temu...

Da li se iza ove investicije vredne preko 50 miliona evra kriju iskrene ili neke druge namere? To je pitanje koje se najcešce postavlja. Iz kompanije "Silver Lake Investments" iz Beograda na cijem celu se nalazi uspešni privrednik Slobodan Vucicevic, koji je široj javnosti poznatiji kao vlasnik "Grand" kafe, tvrde da su njihove namere da od Srebrnog jezera naprave prestižnu turisticku destinaciju koja ce podjednako biti atraktivna, kako domacim, tako i zahtevnim stranim gostima.Po uveravanjima koja dolaze iz ove kompanije, njihova želja je da na ovim prostorima stvore trajno dobro koje ce višestruko poboljšati ambijent celog regiona. To se, pre svega, odnosi na otvaranje velikog broja novih radnih mesta, na angažovanje lokalne privrede, a posebno poljoprivredne proizvodnje. Da bi jedan ovakav kompleks zaživeo, njega treba da isprati i odgovarajuca prateca infrastruktura koja ce ujedno biti na raspolaganju i svim žiteljima sa ovih podrucja. Ono što u kompaniji posebno isticu jeste njihova nada da ce ovaj turisticki kompleks stvoriti uslove da se u ovim krajevima na buducnost gleda drugacijim ocima, sa puno realnog optimizma.Sa druge strane, gradani kojima se vec godinama serviraju price o raznoraznim "mega" projektima, price o poboljšanju životnog standarda, o novim radnim mestima i drugim temama koje bi trebalo navodno da primire revolt koji tinja, sa opravdanom nevericom slušaju price o Srebrnom jezeru, strahujuci da ce i ovog puta "cudo trajati tri dana". Mnogi postavljaju pitanja koja se ticu raznih licnih i stranacakih interesa, prikrivenih namera i drugih zakulisnih radnji...Kako bi se ove strepnje eventualno otklonile i kako bi gradani imali prilike da u neposrednom kontaktu sa predstavnicima investitora - kompanije "Silver Lake Investment" saznaju sve što ih zanima o ovoj temi, u cetvrtak, 20. decembra, u svecanoj sali Gimnazije u Velikom Gradištu, sa pocetkom u 18 casova bice organizovana javna prezentacija ovog projekta, na koju su dobrodošli svi zainteresovani.

U ZAKONSKOM ŠTRAJKU ZAPO-SLENI U ORGANIMA UPRAVE

ZAHTEVI ŠTRAJKACA JOŠ NISU ISPUNJENI?

Kako nisu potpisani Posebni kolektivni ugovori za zaposlene u državnim organima, odnosno organima teritorijalne autonomije i organima lokalne samouprave, za šta je rok bio 10. decembar, oko 180 zaposlenih u požarevackoj opštini solidarisalo se sa zaposlenima u organima uprave na nivou Srbije, i stupilo u štrajk. Prema Odluci koju je potpisala nacelnica Zorica Markovic, obezbeden je minimum procesa rada.

- Pregovori su još uvek u toku sa resornim ministarstvima Vlade Republike Srbije, a da li ce zahtevi zaposlenih u opštinskim upravama R.S. biti ispunjeni za sada se ne zna, kao i da li ce štrajk biti radikalozovan - rekao nam je Dejan Zorko, predsednik sindikata požarevacke opštinske uprave.

R.R.D.

U POSLEDNJOJ OVOGODIŠNJOJ AKCIJI DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U POŽAREVCU

VELIKI ODZIV KAO I UVEK

- U akciji ucestovalo 55 davalaca, prikupljeno 47 jedinica krvi cime su Požarevljani ispunili ovogodišnji plan od ukupno 3.200 jedinica

Akcija dobrovoljnog davanja krvi nazvana još novogodišnjom koju su prošlog utorka organizovali aktivisti Crvenog krsta Požarevac, a sproveli zaposleni u Institutu za transfuziju Beograd, bila je ustvari poslednja akcija u ovoj godini. Kao što je i ocekivano odziv je bio dobar kao i u svim ovogodišnjim akcijama, pozivu da daju krv odazvalo se 55 davalaca, a prikupljeno je 47 jedinica krvi koje ce dobrodoci zdravstvenim ustanovama u Srbiji i Požarevackoj bolnici. Sa ovom akcijom ispunjen je ovogodišnji plan prikupljanja krvi u opštini Požarevac kojim je predvideno 3 200 jedinica ove dragocene tecnosti. S obzirom na to da je to bila tradicionalna novogodišnja akcija, svim davaocima podeljeni su i pokloni - kalendari, majice i olovke, a po završetku akcije, u Klubu Crvenog krsta priredeno je druženje svih ucesnika uz rucak. Sekretar Crvenog krsta Branislav Živulovic koji je poželeo davaocima da i naredne godine budu zdravi i u prilici da svojom humanošcu pomažu drugima, vec za 10.januar 2008. najavio je novu akciju prikupljanja krvi. Organizovace je Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi kostolackih elektrana u Termoelektrani B, u Drmnu. Bice to povodom slave, Svetog Stefana kada se ocekuje i dolazak gostiju-kolega iz Republike Srpske, iz Sremske Mitrovice...

- Kao covek koji dugo godina saradujem sa organizatorima dobrovoljnog davalaštva krvi u požarevackoj opštini, mogu reci da su Požarevljani u tim aktivnostima, tradicionalno, u samom vrhu u Srbiji. Akcije su uvek uspevale bez obzira na vremenske uslove i sve teškoce koje sa sobom nosi ovo vreme tranzicije. Želja da nekome pomognete ovde je oduvek bila jaca od svih drugih želja i interesa. Pravo je cudo da i ovde a i u citavoj Srbiji, u vreme dok se razmišlja o tome kako ce se preživeti teški dani, ima onih koji su spremni da pomognu ljudima koje ne poznaju. Jer, u svim tim dobrovoljnim akcijama, vi krv dajete za nepoznate ljude. I to je ta istina koja fascinira i najbolje ilustruje širinu ljudske solidarnosti, kaže Vukašin Ðordijevic, organizator za davalaštvo u Insistutu za transfuziju krvi Beograd.

S.E.

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

BUDŽET SPREMAN ZA SKUPŠTINU

- Budžet milijardu 724 miliona dinara

- Od Republike 315 miliona

- Javnim preduzecima 35 miliona

Prošlonedeljna sednica Opštinskog veca protekla je u znaku nacrta budžeta za 2008. koji ce se naci pred odbornicima Skupštine opštine Požarevac na narednoj sednici lokalnog parlamenta.

Budžet koji su clanovi veca jednoglasno usvojili iznosi milijardu 724 miliona dinara. Rec je o ukupnim primanjima i prihodima koji bi trebalo da budu ostvareni u narednoj godini. Ocekivani prihodi su oko milijardu i 620 miliona dinara, a razlika od stotinak miliona dinara ocekuje se iz suficita tj. neutrošenih sredstava iz 2007. godine, narocito iz Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj u kojima ce ostati neutrošeno izmedu 80 i 100 miliona dinara. Ocekuje se da najveci deo prihoda “dode” od poreza, oko 673 miliona dinara, i to oko 540 miliona od poreza na zarade, 211 miliona dinara poreza na imovinu, 255 miliona iz poreza na dobra i usluge...

Opština Požarevac po osnovu transfera iz Republike treba da primi 315 miliona dinara, rekao je Petar Rajic, nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti opštine Požarevac. Obrazlažuci podelu budžetskih sredstava Rajic je rekao da budžet bez investicione potrošnje iznosi nešto više od milijarde. Oko sedamsto miliona su sredstva koja se na neki nacin troše u investicijama, ukljucujuci kapitalna ulaganja i održavanje.

- Zaposleni u javnom sektoru budžet ce koštati 390 miliona dinara. Ovde su ukljucene zarade, jubilarne nagrade, putni troškovi itd . Troškovi operativnog rada lokalne samouprave predvideni su iznosom od 204 miliona dinara. 148 miliona dinara su troškovi zajednickog finkcionisanja tj. sredstva koja se izdvajaju kao podrška programima kulture, održavanje rasvete, semafora, zelenila, iznošenje smeca, naknadu za odvodnjavanje,... Transferi školstvu i Centru za socijalni rad, bez investicionih ulaganja od 25 miliona, iznose 110 miliona dinara. Za javna preduzeca izdvaja se ukupno 35 miliona dinara. “LJubicevo” i “Radio Požarevac” “nose” po 10 miliona, za LJKI se izdvaja 6 miliona, održavanje prihvatilišta za pse košta 5 miliona, a 3,7 miliona predvideno je za refundiranje troškova vode i smeca socijalnih kategorija stanovništva. Oko 75 miliona dinara cine placanja udruženjima i savezima, ukljucujuci izdvajanje za sport od oko 45 miliona dinara, kaže Rajic.

Predsedavajuci opštinskog veca Dušan Vujicic rekao je da su u izradu budžeta bili ukljuceni brojni strucnjaci , te da se svaka sugestija ozbiljno razmatrala.

Skupština opštine Požarevac budžet bi trebalo da usvoji do 21. decembra.

Clanovi veca na šezdeset sedmoj sednici usvojili su plan rada i program poslovanja za 2008. godinu JKP “Vodovod i kanalizacija”, “Komunalne službe”, “Parking servis”, JP “LJubicevo”, “Toplifikacija” i “Radio Požarevac” kao i zahtev koje su “Komunalne službe” uputile predsedniku opštine Požarevac za poveravanje poslova održavanja zelenila na Cacalici, ukljucujuci i to da se svi poslovi na održavanju zelenila i higijene u Požarevcu i Kostolcu finansiraju direktno ovom preduzecu, bez posredovanja JP Direkcija za izgradnju.

T.R.S.

U PETROVCU ZASEDALO OPŠTINSKO VECE OPŠTINE PETROVAC

SKUPŠTINI PREDLOŽEN PREDLOG BUDŽETA ZA 2008.

Sednica Opštinskog veca opštine Petrovac, 65. po redu održana je prošlog cetvrtka, a razmotrene su 24 tacke dnevnog reda. Svakako da je najvecu pažnju izazvao Predlog odluke o budžetu za 2008 godinu. Uvodne napomene podneo je Radiša Dragojevic, predsednik opštine. Predlogom budžeta predvidaju se prihodi od 392.720.000. dinara dok su rashodi 386.510.000. dinara. Najviše sredstava bice upotrebljeno za programe razvoja opštine 135.630.000. miliona dinara, rad Opštinske uprave 92.010.000. i za finasiranje materijalnih troškova obrazovanja i rad Decjeg vrtica zašta je izdvojeno 77.530.000. dinara.

Po recima predsednika Dragojevica ocekuje se da ce najvažnija investicija u narednoj godini biti u oblasti vodosnabdevanja a radi se o sistemu za precišcavanje vode na izvorištu u Šetonju i postavljanju novog cevovoda od Šetonja do Petrovca. Ocekuje se da ovaj projekat podrži i Evropska unija.

Pred Opštinskim vecem našao se i Izveštaj o funkcionisanju sistema odbrane od grada na teritoriji radarskog centra „Petrovac” u ovoj godini. Uvodnicar Smiljka Jovanovic - Babic šef Radarskog centra „Petrovac” istakla je da je odbrana sprovedena u deset opština, na ukupnoj površini od oko pola miliona hektara, sa 100 protivgradnih stanica. U posmatranom periodu bilo je 17 dana sa dejstvom a utrošeno je 626 raketa. Na teritoriji opštine Petrovac ove sezone nije bilo ozbiljnijih šteta od grada. Saradnja sa svim opštinama bila je dobra a posebno je znacajna pomoc lokalnih samouprava u participaciji finansiranja rada strelaca.

Clanovi opštinske vlade dali su i saglasnost na povecanje cene boravka dece u vrticu „Galeb” u Petrovcu sa 2.800 dinara na 3.000 dinara a primenjivace se od 1. januara.

Prihvacen je i predlog odluke o Komunalnim i administrativnim taksama koje su povecane 6 odsto a konacnu rec o svim ovim važnim pitanjima za rad lokalne samouprave dace odbornici na sednici Skupštine opštine koja je zakazana za 21. decembar.

D. Ilic

IZ ODELJENJA LOKALNE PORESKE ADMINISTRACIJE OPŠTINE POŽAREVAC

DISTRIBUIRANO 50 HILJADA REŠENJA

- Rok za placanje poreza na imovinu za ovu godinu bio 15. novembar, ali iz Poreske uprave podsecaju obveznike da ga mogu namiriti i nakon tog datuma, samo što pre kako ne bi placali veliku kamatu

U skladu sa zakonskim propisima, od januara ove godine deo poslova naplate poreza, od republicke Poreske uprave preuzelo je novoosnovano Odeljenje lokalne poreske administracije opštine Požarevac. Iako je odluka o formiranju ovog odeljenja doneta u januaru, sa prakticnim radom otpocelo se sredinom 2007. nakon kadrovske i tehnicke opremljenosti službe. Kako nas je obavestio nacelnik ovog odeljenja Velizar Životic, od pocetka juna do kraja septembra, po osnovu lokalnih javnih prihoda (poreza na imovinu, lokalnih komunalnih taksi i naknada za gradsko-gradevinsko zemljište) u Odeljenju je odštampano i obveznicima upuceno blizu 50 hiljada rešenja.

- Distribucija je obavljena putem pošte ili neposrednim urucenjem od strane kurira-izvršitelja. Sticajem okolnosti neki poreski obveznici nisu bili na naznacenim adresama pa smo mi putem sajta opštine kao i preko medija uputili obaveštenje da te obveznike rešenja cekaju u Odeljenju lokalne poreske administracije u sobi broj 12. Ja apelujem na sva ta lica da dodu i rešenja podignu što pre kako bi do kraja ove godine namirili svoje poreske obaveze i tako izbegli nepotrebne troškove po osnovu kamate. Kao što je poznato, za ovu fiskalnu godinu, rok za placanje cetvrtog, poslednjeg iznosa poreza bio je 15. novembar. Napominjem da smo pored rešenja svim poreskim obveznicima dostavili i uplatnice kako bismo im olakšali ovaj posao. Na uplatnici dakle treba samo upisati kvartalni iznos poreza i istu realizovati, pojašnjava nacelnik Velizar Životic.

U Odeljenju lokalne poreske administracije saznajemo i to da se najveci broj urucenih rešenja odnosi na porez na imovinu, oko 80 posto kao i da se te poreske obaveze za ovu godinu ne razlikuju mnogo od prošlogodišnjih, iznos je korigovan samo za 9 posto naviše koliko je planiran rast inflacije.

- Prihodi koje po osnovu ovih poreza i naknada ubire naša administracija lokalnog su karaktera, njima raspolaže lokalna samouprava. Doduše, i ranije su oni pripadali opštinama samo što je naplatu vršila Republicka poreska uprava, a sada to obavlja Odeljenje lokalne poreske administracije. U cemu je prednost ove novine? Pa u tome što sada lokalna vlast ima pravo da sama odreduje visinu tih prihoda odnosno visinu stope za odredene prihode u skladu sa svojim videnjima situacije koja su i najmerodavnija. Naravno da postoje limiti, okviri za politiku lokalne samouprave u ovoj oblasti, stope za koje se odluce opštine, naime, mogu biti manje ali ne i vece od onih koje su predvidene republickim zakonima, napominje nacelnik.

S.E.

MILAN MILJEVIC, DRŽAVNI SEKRETAR ZA INFRASTRUKTURU

VIZITORSKI CENTAR NA LOKALITETU VIMINACIJUM

Prilikom boravka na svecanosti u Starom Kostolcu povodom svecanog otvaranja novih objekata, Državni sekretar za infrastrukturu Milan Miljevic govorio je i o projektima vezanim za arheološki lokalitet Viminacijum.

- Opština Požarevac je lider u okrugu, smatram da nam treba malo više novih projekata i bolja saradnja sa resornim ministarstvima kako bi investicije brže dolazile. Kada je rec o projektima, Ministarstvo za infrastrukturu zajedno sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja napravili su ovaj put od Termoelektrane do Viminacijuma u dužini od cetiri kilometra sa parkinzima i sondama u vrednosti od 500. 000 evra. Finansirali smo izradu projekta detaljne regulacije, jednu vrstu urbanistickog projekta koji je osvojio prvu nagradu. Mi cemo veoma brzo dati lokalnoj samoupravi program izrade plana kako bi SO Požarevac na cijoj je administrativnoj teritoriji Viminacijum usvojila program plana, a kasnije cemo ici na javni uvid i proceduru koja je zakonom predvidena. Sam taj projekat je zamišljen kao oživljavanje Viminacijuma pošto Društvo arheologa SANU poseduje gotovo celu dokumentaciju gde se rimski objekti nalaze. Ovim projektom predvidenja je gradnja velikog vizitorskog centra gde ce fakticki biti obuka svih studenata arheologije iz cele Evrope, predviden je i celi niz komercijalnih i edukativnih sadržaja, tako da ce ovaj kraj imati u tom smislu jednu ogromnu ulogu. Ako tome dodamo i jedan prirodni resurs koji se zove Dunav, mislim da ce i ova sela imati i turisticku funkciju gde ce ostvarivati neku vrstu prihoda. Nadam se da ce opština Požarevac usvojiti ovaj plan po jednoj brzoj proceduri, a u daljoj realizaciji dva pomenuta ministarstva ce uciniti sve da se ovaj projekat ostvari. Tu pre svega mislim na prilazne puteve, marinu na Dunavu, naglasio je Miljevic.

M. K.

U OPŠTINI VELIKO GRADIŠTE

SANIRANJE DEPONIJA

Na teritoriji opštine Veliko Gradište pocinje saniranje deponija u okviru javnih radova koje vodi Ministarstvo za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj Republike Srbije.

Ukupna vrednost ovog Projekta na teritoriji gradištanske opštine iznosi 18 miliona dinara. Opština je obezbedila sopstveno ucešce od 3 miliona, a 15 je trebovano od Ministarstva za ekonomiju i ravnomeran regionalni razvoj RS. Ministarstvo je odobrilo 3.7 miliona dinara, tako da ce za sada Projekat biti realizovan u okvirima koje odobrena novcana sredstva omogucuju, na period od tri meseca, kako isticu predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic, i menadžer Opštine, Zlatibor Mitic.

- Ocekujemo da cemo kada realizujemo ovaj Projekat obezbediti još bolje uslove za buduce investicije u turizmu, jer, pored dobrih puteva i pored dobrih infrastrukturnih objekata, ne smemo dozvoliti da imamo smece, niti u gradu, niti po selima na teritoriji naše opštine, istice predsednik Dragan Milic.

POLA STOTINE RADNIH MESTA

U gradištanskoj opštini locirano je dvadeset i šest divljih deponija. U ovoj fazi bice sanirane samo one najproblematicnije, koje mogu da ugroze zdravlje ljudi, koje su vidljive i locirane na obodima mesnih zajednica, a na tim poslovima bice angažovano 52 radnika sa evidencije nezaposlenih lica, i to, 44 nekvalifikovana, 6 sa srednjom strucnom spremom i dva radnika sa visokom strucnom spremom.

Regrutovanje radnika za izvodenje radova na Projektu saniranja deponija na teritoriji opštine Veliko Gradište pocelo je proteklog utorka. Prijavilo se njih više od stotinu zainteresovanih, sa kojima je razgovarao menadžer opštine, Zlatibor Mitic, sa saradnicima.

-Opština Veliko Gradište je konkurisala na javnim radovima koji su raspisani u oktobru i prošli smo sa projektom cišcenja divljih deponija. Sprovodili smo jedan program razmene, u okviru koga smo napravili katastar divljih deponija na teritoriji naše opštine. Sada je druga faza, cišcenje divljih deponija, koje se nalaze na dvadeset i šest lokacija. Planirani poslovi ce se zbog smanjenih sredstava izvoditi u trajanju od tri meseca. Na njima ce biti angažovano 52 radnika. S obzirom na to da ce se za sada poslovi izvoditi samo tri meseca, umesto planiranih osam meseci, ici cemo na saniranje samo “gorucih” deponija, znaci, onih koje su pored puta, koje su vidljive, koje bitno ugrožavaju zdravlje ljudi, koje se nalaze na obodu mesnih zajednica, kao što je slucaj u Kumanu, u Topolovniku, a odredene deponije necemo uspeti da saniramo ukoliko ne obezbedimo dodatna sredstva, kaže Zlatibor Mitic i dodaje:

-Angažovana lica ce primati zagarantovan licni dohodak. Oko 26.000 dinara je viša i visoka strucna sprema, oko 20.600 je srednja strucna sprema i 17.770 dinara je nekvalifikovani radnik, koji ce najviše i biti angažovano. Dakle, radi se o jednom socijalnom staležu cime bismo omogucili našim nezaposlenim licima da uspešno sprovedu predstojecu zimu.

-U prvoj fazi radi se cišcenje svih divljih deponija na teritoriji opštine Veliko Gradište, u drugoj fazi planirana je sanacija naše gradske deponije, sadašnje deponije, i u trecoj fazi izgradnja zajednickog smetlišta, odnosno, prihvatne stanice zajedno sa opštinom Golubac. Nadam se da ce ovaj Projekat biti isfinansiran do kraja. Takva smo obecanja dobili. Narocito je bitno to što se ove aktivnosti uklapaju u razvoj turizma u opštini Veliko Gradište. Kako u našu koncepciju razvoja turizma, tako i u Master plan koji je uradilo Ministarstvo turizma RS, istice predsednik opštine, Dragan Milic, na što menadžer opštine, Zlatibor Mitic, dodaje:

- Po završetku poslova od tri meseca konkurisali smo za dodatna sredstva kod Fonda za zaštitu životne sredine i postoji mogucnost da se radovi produže da se izvode u trajanju od osam meseci.

CIŠCENJE SREBRNOG JEZERA

Cišcenje Srebrnog jezera vec se duže vreme išcekuje. Nailazilo se na teškoce, ali sada je pocetak radova vrlo izvestan, saznajemo od predsednika opštine, Dragana Milica.

-Još iz prošlog NIP- a su odobrena sredstva za cišcenje Srebrnog jezera. Ministarstvo turizma je izabralo izvodaca radova. Tu je došlo do malih problema kod uslova koji su dobijeni od Srbijavoda, a koji se odnose na to da mora da se pravi specijalna kaseta za mulj. Medutim, pošto je u meduvremenu uradena analiza mulja i utvrdeno je da u njemu nema štetnih materija, podnet je zahtev za izmenu uslova. Tako da bi se mulj lagerovao u zaledinu zimovnika, odnosno, pored špica ostrva, nakon cega bi trebalo da se dobije nekih par hektara površine korisne za neke buduce investicije, kaže Milic i dodaje:

-Imali smo sastanak na temu rešavanja tog problema. Podnet je zahtev Republickoj direkciji za vodu i Srbijavodama za izmenu tih uslova i ja ocekujem povoljan ishod. Ukoliko sve bude bilo onako kako smo zamislili radovi bi trebalo da pocnu za oko dve nedelje. To govorim upravo u skladu sa dinamikom koju smo dogovorili sa ministrom Draganom Ðilasom, u prisustvu predstavnika Ministarstva turizma i izvodaca radova. Cilj je svih nas da radovi zapocnu što pre.

POSLEDNJI RADOVI

Protekli novembarski i decembarski dani bili su pogodni za izvodenje izvesnih spoljnih radova. Te su uslove u opštini Veliko Gradište i iskoristili.

-Iskoristili smo ovo lepo vreme, pa smo završili neke aktivnosti koje su bile zapocete. To je recimo asfaltiranje Obale Kralja Petra i Svetosavske ulice. Ostalo je da se završi spajanje kanalizacije Beli bagrem- Veliko Gradište. Sada to zavisi od predstojecih vremenskih prilika. Inace, završava se Dom kulture u Kurjacu i Dom kulture u Sirakovu. Završena je izgradnja crkve u selu Tribrodu, koja je otvorena za gradane. To su neke od aktivnosti koje se polako privode kraju, a pripremaju se i planovi za iducu godinu. U tom je kontekstu i priprema budžeta opštine Veliko Gradište za 2008. godinu. Uraden je nacrt i ovih dana bi trebalo da ide na usvajanje. Mislim da ce do dvadesetog biti i usvojen. Dakle, pripremamo se za narednu sezonu, istice predsednik Dragan Milic i najavljuje vrlo znacajan dogadaj za razvoj turizma u ovoj opštini, ali i u celoj Srbiji:

-Naš investitor “Silver Lake Investment” ce 20. decembra prirediti prezentaciju svog programa. Pocinju izgradnju prvog hotela, što predsetavlja jednu od najznacajnijih investivija trenutno u Srbiji. Dakle, pocinje ozbiljno da se realizuje program koji smo zacrtali u turizmu i mislim da je to velika stvar, ne samo za opštinu Veliko Gradište, vec za Branicevski okrug i samu Srbiju. To potvrduje i Master plan, koji je izradio Ekonomski fakultet po nalogu Ministarstva turizma RS za pet Podunavskih opština, koji je pokazao da Veliko Gradište ima vrlo znacajno mesto u razvoju turizma ovog Regiona i cele Srbije.

NACRT NOVOG BUDŽETA

Sledi usvajanje nacrta budžeta opštine Veliko Gradište za 2008. godinu, koji nosi sve karakteristike razvojnog:

-Nacrt budžeta za iducu godinu je razvojni. Pored troškova koji moraju da postoje, dakle, za funkcionisanje škola, uprave, svih javnih ustanova i službi, veliki procenat sredstava planiran je da se izdvaja za investicije, odnosno, za našu Direkciju za izgradnju. Tacnije, oko šezdeset posto budžeta trebalo bi da izdvojimo za te namene. Svakako, više cemo o tome moci da govorimo tek kada budžet bude bio usvojen. Mi planiramo, recimo, da od davanja zemljišta u zakup dodemo do oko 130 miliona dinara za naše ucešce u projektima koje ocekujemo da budu odobreni iz NIP- a, kao i na drugim nivoima vlasti, Direkcije za puteve, za vode i slicno, kaže predsednik Dragan Milic i dodaje:

-Budžet bi trebalo da iznosi više od 400 miliona dinara, od cega je više od pola predvideno za razvoj. Mislim da malo koja opština u Srbiji izdvaja toliko sredstava za razvojni deo budžeta. Mi cemo tako nastaviti i dalje. Smatram da je to vrlo bitno, dakle, da završimo infrastrukturne objekte i obezbedimo sve uslove da buduci investitori, kada dodu u Veliko Gradište, zateknu spreman teren za ulaganje svog kapitala.

GRAÐANI - NAJBOLJE SUDIJE

Prinudni organ umesto Skupštine opštine Veliko Gradište funkcioniše duže od pola godine i, tim povodom, pitali smo predsednika opštine, Dragana Milica, za komentar o postojecim odnosima medu nosiocima lokalne vlasti i, time, funkcionisanju lokalne samopuprave opštine Veliko Gradište:

-Nije sve na nivou na kakvom bih ja želeo da bude, ali radimo poslove, sve tece dalje. Znamo da se ocekuju izbori, na kojima ce gradani najbolje da procene šta je ko i kako radio u proteklom periodu. Najbolje sudije su gradani. Oni ce izabrati svoje predstavnike, za šta se ja uporno i zalažem.

A. Maksimovic

DRAGAN ŽIVKOVIC, GENERALNI DIREKTOR PD TE-KO KOSTOLAC

REKORDNA PROIZVODNJA UGLJA I STRUJE

Dve godine rada Privrednog društva «Termoelektrane i kopovi Kostolac» u cijem su sastavu bivša Javna preduzeca «Termoelektrane» i «Kopovi Kostolac», cini se obeležice rekordna proizvodnja. Proizvodni rezultati u 2007. godini svakako su vredni pažnje, a o njima, kao i o problemima, planovima i vizijama, za «Rec naroda» govori generelni direktor Dragan Živkovic.

Kako biste ocenili godinu koja je iza nas ako govorimo o proizvodnim rezultatima Privrednog društva?

- Druga je godina kako radimo kao Privredno društvo «Termoelektrane i kopovi Kostolac» i ovo je definitivno bila uspešna godina, vec od prve polovine decembra možemo to da kažemo, po svim rezultatima koje smo iskazali, koje iskazujemo, ili koji ce biti iskazani do kraja godine, u tri elementa u proizvodnji: proizvodnja uglja, elekricne energije i iskop jalovine. U iskopu jalovine smo vec sada ispunili i prebacili plansku kolicinu, u proizvodnji struje cemo imati ispunjenje godišnjeg plana, proizvodnja uglja, bez obzira na kvar bagera ce do kraja meseca ispuniti godišnji plan. Cesto ispunjenje go-dišnjeg plana nije neka toliko velika i pozitivna stvar, ali kod nas jeste, jer se dešava da se cesto planovi prave nižim nego što firma može objektivno da uradi. Kod nas to nije slucaj, a što govore uporedni pokazatelji. Naš plan za proizvodnju uglja bio je 7 miliona i 150 hiljada tona. Kostolac nikada u svojoj istoriji nije iskopao 7 miliona. Recimo i ovo, Kop Drmno je projektovan pre dvadeset godina na šest i po miliona tona, za tih dvadeset godina prvi put ce sada doci do šest i po miliona. Tu se otvara jedna perspektiva i mislim da cemo vrlo brzo doci u sitaciju da kopamo 9 miliona, ali i 12, što predstavlja jedno drasticno povecanje. To povecanje uslovljava širenje kopa na sever, sada smo ograniceni Viminacijumom, mi smo morali da dodemo do njega, do linije koja nas razdvaja, da bismo dobili jedan front od tri kilometra, takozvano široko celo. Drugi uslov je Peti BTO sistem koji smo kupili, koji vredi 60 miliona evra i koji bi trebalo da bude gotov za godinu i po dana. To je jedna mocna mašina, bager-transporter-odlagac, dakle tri funcije u jednoj mašini, radice na jalovini i moci ce da iskopa vecu kolicinu. Samim tim otkriva se ugalj, rudari kažu: kada otkriješ ugalj, lako je da ga iskopaš.

Imali smo kvar na bageru na uglju i to u najnezgodnije vreme, u novembru, na svu srecu, odnosno ne na srecu, nego sve pohvale ljudima iz rudarskog dela, oni su izvanredno odradili premeštaj mašina, pa su imali viziju da premeste bager iz Cirikovca do Drmna i to smo sve bezbolno prevazišli. Ukupna proizvodnja ispunice plan vec pred kraj godine.

Što se proizvodnje struje tice, govorim opet u uporednim velicinama, jer samo izvršenje plana ne mora ništa da znaci, a mi smo imali plan od 4 milijarde 630 miliona kilovat sati. Najbolji rezultat bio je 4 milijarde i trista, a na kraju godine cemo imati proizvodnju 4 milijarde i osam stotina. Dobar je rad elektrana, smanjen broj ispada i EPS, odnosno dispecer nas je pustio letos da radimo u vreme suša, iskoristili smo to, napravili smo dobar sistem na relaciji Kop-Elektrana, tako da nismo imali zastoja pošto hidroelektrane nisu radile u tom periodu. Mi smo to iskoristili i došli smo do jedne dobre proizvodnje od 4 milijarde i 800.

Dakle, rezultati u proizvodnji su definitvno najbolji u istoriji. Mi možda nismo najbolja firma u okviru EPS-a, ali smo sigurno najperspektivnija.

Kakva je bila 2007. u investicionom smislu i kakvi su dugorocniji planovi?

Otvara nam se prostor, otvara nam se ležište od 400 miliona tona, otvara nam se prostor za mnogo..., za maltene 100 posto, za 80 posto i otvara nam se mogucnost da udemo u ozbiljnu pricu, konkurenciju izgradnje novog bloka od 350 megavata koju je direktor Ðordevic najavio na našoj prezentaciji. Mislim da je to jedna zdrava prica i mislim da smo sigurno najperspektivniji za takav blok. Još uvek mi nismo spremni za njega, moramo da podignemo proizvodnju uglja za dve godine za taj blok, a tada možemo da se javimo na konkurs. Radi se o investiciji od oko 350 miliona evra, cime bi se pokrenuli razvojni potencijali za ceo okrug, puno firmi bi bilo ukljuceno, puno posla bi bilo. Grubo receno to je neka naša vizija za period od sledecih pet godina. Dakle, ova firma je imala jedan krupan investicioni poduhvat, uspeli smo da se izborimo u konkurenciji Kolubare, pre svega za Peti BTO sistem, imali smo pocetak radova na montažnom placu, to je ogroman posao, ogromna investicija od oko 60 miliona evra koja je sama po sebi složena, sa više izvodaca i podizvodaca, gde treba ugraditi 9 000 tona opreme. Za sada imamo taj dinamicki plan i držimo ga se, kako tehnicki, tako finansijski i mi ocekujemo za godinu i po do dve uraden Peti BTO sistem. To je nakrupnija investicija koju radimo.

Otvoreni su radovi na izgradnji pepelišta i to su dve krupne investicije koje su nas peokupirale ove godine.

Trecu investciju cine pogonske stanice na Kopu u ciju smo nabavku morali da udemo, jer da nije njih ne bi mogli da dodemo do širokog cela i da pricu oko povecanja proizvodnje dovedemo do kraja.

Remontni period je za nama, remonti su završeni na vreme i po planu EPS-a, potpuno spremno smo docekali zimsku sezonu sa 600 000 tona uglja na deponijama.

Da li je bilo promena u organizacionom smislu?

Ovo je bila presudna godina, mi završavamo jedan period od dve godine od sjedinjavanja Kopova i Termoelektrana, završili smo jedan deo posla i sada je prelomni trenutak da ova firma pocne da funkcioniše kao jedinstvena firma u poslovanju. Zbog toga smo u vrlo kratkom periodu pristupili promeni sistematizacije i organizacije posla. Do sada smo radili na objedinjavanju firme u poslovnom sistemu, a mislim da je sada došlo vreme da i sve ostale frakcije objedinimo na nivou firme.

Imajuci u vidu investicije za naredni period, kao i njihov znacaj, prva naša spoznaja je bila da organizaciono nismo bili do kraja spremni i prisutpili smo formiranju jedne nove direkcije, to je Direkcija za unapredenje i razvoj koja bi trabalo da povede firmu u jedan novi period, sa novim kvalitetnim i znacajno visokim investicijama.

Na našu srecu imali smo i sluha i duha i razumevanja od naših direktora u EPS-u, od Sindikata i poslovodstva.

Za mene najznacajniji trenutak je taj da smo svi mi polako došli u situaciju da shvatamo da ovo više nije samo pilot projekat i da nas definitivno za neki dalji period svi vide kao jedinstveno preduzece, ovakvo kakvo smo sada. To je zahtevalo i malo izmena organizacije.

Kako ocenjujete finansijsko poslovanje Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac?

Vrlo važna stavka je finansijsko poslovanje. U prvih devet meseci smo poslovali pozitivno, nešto iznad nule, ali pozitivno, ali to ima težinu u onom delu u kome imamo projektovan planski gubitak za ovu godinu od tri milijarde dinara, a na 9 meseci smo bili pozitivni. Duboko verujemo da cemo poslovati pozitivno do kraja godine. Tu se radilo o smanjenju troškova, pre svega, dobrom poslovanju za naše prilike, tako da u tom delu moramo da budemo zadovoljni.

Kakva je komunikacija izmedu organizacionih jedinica?

Jedinstveni informacioni sistem i jedinstveno šifriranje proizvoda u našim magacinima je veoma ozbiljan posao i mi smo uspeli ove godine, ili nadam se da cemo po završetku popisa na kraju ove godine da nekih 30 000 artikala po magacinima jednistveno išifriramo, što je vrlo važno za nas i zbog magacinskog poslovanja, a i zbog jedinstvenog poslovanja preko informacionog poslovanja u finansijskom operativnom sistemu. Pokušacemo da naše poslovanje od 1.januara prebacimo na elektronsko. Uspeli smo da povežemo rudnike, odnosno kopove i elektrane u jedinstven sistem optickim kablovima i nadam se da cemo uspeti da objedinimo poslovanje preko ovog našeg sistema.

Šta se dešava sa Površinskim kopovima Klenovnik i Cirikovac?

Kopovi Klenovnik i Cirikovac su kopovi koji su napravili sve ovo, da nije bilo njih, kao i ljudi koji su tom periodu na njima radili, danas ne bi bilo ni Drmna. Oni i sada funkcionišu, ali u veoma malom procentu u odnosu na ukupnu proizvodnju. Oni ce ostati u radu još godinu-dve, u 2008. cemo uci u projekat zatvaranja Kopa Cirikovac i to ce biti prvi kop na ovim prostorima koji ce se zatvoriti projektom. Vodice se racuna o ekologiji, zaštiti, rekultivaciji. Jedan deo zaposlenih otici ce u penziju, obezbedili smo im otpremnine, jedan deo se, sa mašinama premešta u Drmno, tako da se cini da nece biti problema ni oko pitanja radne snage. Na ovim kopovima je zaposleno oko 800 ljudi, sa jednom malom proizvodnjom.

Imajuci u vidu rezultate u 2007. kakve su projekcije za nastupajucu godinu?

Krupno i znacajno za nas je i to što vodimo racuna o našim resursima, odnosno zalihama, a sledeca godina je u stvari godina u kojoj bi trebalo da pocnemo da se bavimo troškovima. U proizvodnji smo uspeli da dodemo do nekog nivoa, za potrebe EPS-a i ove zemlje, a sada cemo pokušati da budemo, ako ne prva, onda medu prvim firmama koje ozbiljno rade na troškovima, odnosno na finansijskom poslovanju.

Jedan krupan posao je i taj što smo uspeli da uvedemo sistem kvaliteta. Prošle godine smo uveli sistem kvaliteta u elektranskom delu, ove godine smo izvršili resertifikaciju elektranskog dela, a odradili sertifikaciju rudarskog dela i po tome smo prvi u ovom delu Evrope. Imacemo još jednu sertifikaciju, na tri godine se ona radi. Sa završetkom ove sertifikacije kvaliteta ISO 9000 mi planiramo da u sledecoj godini dobijemo za 14000 i 18000 sistem kvaliteta zaštite na radu i životne sredine.

Šta se radilo po pitanju ekologije?

Kostolac je imao dva ozbiljna problema zagadenja, pošto je Termoelektrana A u centru Kostolca i Termoelktrana B, koja je van Kostolca, ali koja je takode izvor aerozagadenja. Za Termoelektranu A odradeni su elektrofilteri i pušteni u rad, a izbacivanje štetnih cestica u atmosferu svedeno je evropski minimum. Za Termoelektranu B je predvidena druga vrsta ekološkog napretka, to je odsumporavanje, gde bi došlo do sagorevanja uglja, a ne sumpora. Druga vrsta problema je problem pepelišta, onog na Dunavu i novog pepelišta koje bi trebalo da otvorimo u Cirikovcu; rade se projekti i za jedno i za drugo, tu je i pepelovod od Cirikovca, uz sve zaštitne mere. Mi tu necemo stati, što se ekologije tice, pokušacemo sve što je u našoj moci. Imamo i podršku našeg resornog ministra.

Kakav odnos Privredno društvo ima sa preduzecima koja su se izdvojila iz njegovog sastava?

Što se tice preduzeca koja su se izdvojila iz sastava Privrednog društva, to su naše kolege, još uvek su u nekom povlašcenom položaju u odnosu sa nama, sledeca godina je godina u kojoj ozbiljno treba da se pristupi ugovaranju, a ta preduzeca ce svoje usluge morati da dovedu na tržište. Manje-više zadovljni smo uslugama koje oni vrše.

Kako biste ocenili rad zaposlenih u Privrednom društvu?

Dva kljucna mesta u ovoj firmi su blokovoda u elektrani i bagerista na kopu. Ovi rezultati koje smo izneli definitivno govore o njihovom radu. Vrlo rado se secam vrucine od letos. Na obodima kopa je temperatura bila 49 stepeni, a sam kop se pušio od vreline, od uglja koji greje i koji je samozapaljiv. Na jednoj od stanica izmerena je temperatura od 67 stepeni. Dali smo nalog da se od 12 do 16 sati ne radi zbog nehumanih uslova. Ti isti ljudi su doneli drugaciju odluku. Pošto bageri imaju klimu, odlucili su da rade, da se izlasci svedu na minimum i da se menjaju. Neverovatno, ali istinito. Oni su dobijali kisele vode za rashladivanje, cisterna je polivala teren, a povecanje plate koje su dobili bilo je tri posto, što je bila više uvreda nego nagrada. Zatražio sam od uprave EPS-a da imamo neku godišnju nagradu i da njome te ljude na neki nacin nagradimo. Radi se o ljudima koji su potpuno shvatili situaciji u Srbiji, pre svega u energetskom smislu, jer su vladale suše i elektrane nisu mogle da rade, veliki blokovi u Obrenovcu su bili u remontu.

Odnosi sa Sindikatom?

Sa Sindikatom smo ove godine uspeli da potpišemo Kolektivni ugovor, prvi posle 1928. godine. Pregovori su trajali preko osam meseci, nije bilo lako, ali je ugovor potpisan, Sindikat se strašno borio za svakog radnika, za svaku tacku i izborio se za svoja prava.

Uspeli smo i da podignemo plate, mislim da je u poslednje dve godine plata porasla za oko 80 odsto. Broj radnika se smanjuje. Bilo nas je 3840, a sada nas ima 3500 i to bez tenzije, ono što prirodno ode ne popunjava se, sa Cirikovca je dosta ljudi otišlo, tako da je to smanjenje baš evidentno.

Kako vidite Kostolac i TEKO Kostolac u buducnosti?

Prava prica pocinje tek od 1.janura 2008. godine, kada cemo pokazati da smo jedna izuzetno perspektivna i zdrava firma. Mislim da je pred nama 20 godina perspektive. Pri tome bi bilo potpuno nepravedno ne pomenuti neke ljude koji su u poslednjih pet-šest godina doprineli napretku firme, primera radi prve ljude nekadašnjih Javnih preduzeca «Termolektrane» i «Površinski kopovi», Dragoljuba Lakovica i Bojana Živanovica, kao i mnoge druge, koji su napravili osnovu za dalje uspehe koje današnje preduzece beleži, a nadam se beležice i u buducnosti.

L.L.

SEDNICA SO ŽABARI

USVOJEN BUDŽET ZA 2008. GODINU

Odluka o budžetu opštine Žabari, usvojena na pošlenedeljnoj sednici SO Žabari, (predsedavala Silvana Ilic, predsednik SO Žabari), projektuje ukupan budžetski prihod u visini od 135,6 miliona dinara. U odnosu na plan ovogodišnjeg budžeta od 110, 6 miliona, budžetski nivo se u iducoj godini planira sa 22,7% povecanja. Najveci rast imaju transferna sredstva - 34,7%.

- Opština Žabari ce u 2008. godini, umesto dosadašnjeg socijalnog, imati razvojni budžet. Pri tom, ocekivanja su da u tom pravcu svoj doprinos da i Nacionalni investicioni plan. Ukupno, 37,1 milion dinara, ili 27,4% ukupnih budžetskih rashoda cine kapitalna ulaganja. Od toga, oko 15 miliona dinara se predvida za ulaganja u mesnim zajednicama, ulaganja preko Direkcije za izgradnju, kao i ulaganja u Upravu, Centar za kulturu, stambeni razvoj, Biblioteku, Vrtic i Turisticku ogranizaciju. Deo prihoda od 40,5 miliona obezbeden je za finansiranje javnih rashoda: za obrazovanje 19,2 miliona, kultura 4,9 miliona, fizicka kultura 4,5, socijalna zaštita 2,3 i društvena briga o deci 9,53 miliona dinara. Deo prihoda od 18,2 miliona opredelice se za finansiranje komunalnih delatnosti preko Direkcije za izgradnju opštine u visini od 8,3 miliona, solidarnu stambenu izgradnju 1,2 miliona, subvencije poljoprivredi 1,8 miliona, za zaštitu životne sredine 650.000 dinara, razvoj turizma 1,3 miliona, a 5 miliona dinara izdvaja se za razvoj mesnih zajednica. Mesne zajednice imale su zahteve vece od realnih mogucnosti budžeta i nastojalo se da se sagledaju prioriteti u okviru realnih budžetskih okvira - rekao je, obrazlažuci odbornicima budžetski dokument predsednik opštine Žabari Živorad Nastic.

Na ovoj sednici usvojen je i program poslovanja JP Direkcija za izgradnju opštine Žabari, a razrešen je dosadašnji i imenovan novi sastav Nadzornog odbora tog preduzeca.

U 2008. godinu Direkcija ulazi sa planom realizacije nekoliko znacajnih investicija: Generalni projekat za sakupljanje, odvodenje i precišcavanje otpadnih voda u opštini Žabari, vredan 9 miliona dinara, izgradnja vodovoda u naselju Tocka - 30 miliona, gradnja vodovoda za snabdevanje naselja Mirijevo, Svinjarevo i Ticevac - 90 miliona, Cetereže, Sibnica i Polatna - 90 miliona.

Realizacija ovako krupnih investicija bazira se na ocekivanjima finansijske podrške NIP-a, Direkcije voda Srbije, Evopske agencije za rekonstrukciju, Fonda za zaštitu životne sredine i brojnih ministarstava. Istovremeno, svoje ucešce bi imali i budžet opštine, Direkcija, mesne zajednice i gradani.

Po istom principu, rešavace se i gradnja novog bunara i rezervoara u Žabarima, rekonstrukcija vodosistema u Porodinu, Vlaškom Dolu, Oreovici, Simicevu i Aleksandrovcu, Viteževu...

I u oblasti putne infrastrukture, konkurisano je kod NIP - a za rekonstrukciju i asfaltiranje lokalnih puteva Cetereže - Sibnica, Kocetin - Orljevo, Ticevac - Vrbnica, Viteževo - Oreškovica, kao i za asfaltiranje ulica u opštini, prioritetno u naseljima koja obezbede 25% sopstvenog ucešca.

U planu Direkcije je i sanacija i rekultivacija smetlišta na podrucju opštine, kao i uredenje prostora za deponovanje komunalnog cvrstog otpada do izgradnje regionalne deponije.

Na ovoj sednici verifikovan je odbornicki mandat Zoranu Robuljevicu iz Porodina ispred liste SRS - Tomislav Nikolic.

Za direktora Narodne biblioteke “Prof. Dr Aleksandar Ivic” Žabari imenovan je Milorad Obradovic iz Žabara, a za direktora Turisticke organizacije Mikica Stanojevic iz Cetereža.

Odbornici su doneli i odluke o naknadama za uredenje gradevinskog zemljišta, opštinskim administrativnim i lokalnim komunalnim taksama.

D. Milenkovic.

SA SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE KUCEVO

USVOJEN BUDŽET ZA 2008. GODINU

- Opštinska kasa za narednu godinu bice teška 272,6 miliona dinara,odnosno 6,5 odsto više u odnosu na 2007.godinu

- Za investicije izdvojice se 42,7 miliona dinara

Odbornici Skupštine opštine Kucevo na poslednjoj 30.sednici prošlog petka prihvatili su predlog budžeta za 2008. godinu, kao i rebalans za period januar-septembar ove godine. Usvojene su i odluke o o izmeni i dopuni generalnog plana ,,Kucevo 2021’’, kao i o preuzimanju prava i obaveza osnivaca u oblasti primarne zdranstvene zaštite prema Domu zdravlja ,,dr Boško Vrebalov’’ . Na predlog odbornika Branka Kecmana iz PSS data je i puna podrška državnom rukovodstvu da istraje u odbrani teritorijalnog integriteta naše države i ostanka Kosova i Metohije unutar Srbije.

Budžet za narednu godinu predviden je u iznosu od 272,6 miliona dinara ili 6,5 odsto veci u odnosu na ovu godinu.

-Ovako planirani prihodi treba da se ostvare iz prenetih sredstava iz predhodne godine u iznosu od pet miliona dinara,tekucih prihoda u iznosu od 233 miliona,od primanja od poslovnih banaka 15 miliona kao i dodatnih,odnosno sopstvenih prihoda od 19,6 miliona, dinara. Ova sredstva iz opštinske kase planirana su da se utroše za naknade zaposlenima u iznosu od 76,9 miliona dinara,što je u skladu sa zakonskim propisima,rekao je nacelnik za budžet i finansije SO Kucevo, Slobodan Filipovic.Ono što bih posebno hteo da naglasim je planirani iznos od 42,7 miliona dinara za investicije,što ce se nastaviti trend dosadašnjiih ulaganja u razvoj Kuceva i svih naselja na podrucju Opštine. Pre tri godine iz opštinske kase u izgradnju infrastrkture izdvojeno je samo od 8 miliona dinara.

- Za najstariju populaciju stanovništva i u narednoj godini izdvojice se milion dinara za besplatne lekove za oko 600 penzionera sa najnižim primanjima,kao i finansiranje boravka dece u vrticima porodica koja imaju trecu prinovu,decu iuzbeglica i decu samohranih roditelja. Planirano je placanje na teret opštinske kase i prevoz ucenika u osnovim školama zašta ce se izdvojiti 7,5 miliona dinara. Imamo 56 mladih ucenika i studenata koji koriste stipendiju i u narednoj godini za mlade kadrove izdvojice se oko 2,5 miliona dinara. Za sport izdvojice se 8,5 miliona dinara,što je 3,4 odsto od ukupnog budžeta.

Ova poslovna godina bice upamcena po mnogobrojnim investicionim radovima u svim oblastima u gradu Kucevu, kao i u ostalim naseljima ove Homoljske opštine. Od kapitalnih investicija treba izdvojiti mostove,modernizacija 40 kilometara lokalne putne mreže,popravka Domova kulture,rekonstrukcija elektricne mreže,izgradnja fekalne kanalizacije,izgradnja sportskih terena i verskih objekata, kao i popravka i uredenje objekata u oblasti obrazovanja,turizma i socijalne zaštite.

-U narednoj godini stvorili smo uslove za kupovinu teretnih vozila za potrebe vatrogasne jedinice,putnickog vozila za potrebe policijske uprave, kao i jedno kombi vozilo za potrebe Doma zdravlja za prevoz gradana na dijalizu.Donošenjem odluke o preuzimanju Doma zdravlja omogucicemo našim gradanima kvalitetnije pružanje zdranstvenih usluga. Podnošenjem 35 projekata Nacionalnom investicionom planu koji se odnose na izgradnju i popravku objekata u oblasti infrastrukture u vrednosti od 15 miliona evra u narednoj godini,nastavljamo da stvaramo uslove za bolji život i rad naših gradana. U protekli tri godine mnogo više smo uradili nego što smo obecali u našoj predizbornoj aktivnosti. Zato želim da se zahvalim svim gradanima na strpljenu i saradnji i obecavam još vece aktivnosti lokalne samouprave u narednom periodu,naglasio je predsednik opštine, Zoran Milekic.

U ovoj godini lokalni parlamet zasedao je osam puta i doneo znacajne odluke iz svoje nadležnosti u interesu gradana.

-Skupština opštine Kucevo je uspešno radila i razmatrala je sva potrebna pitanja koja su bila od znacaja za funkcionisanje lokalne samouprave i pored toga što na nekoliko sednica nisu prisustvovali svi odbornici opozicije. Moja je želja da se oni u narednoj godini vrate u skupštinu i uzmu ucešce u njemom radu,jer smatram da bi svojim prisustvom doprineli da rad bude kvalitetniji i da odluke budu u interesu naših gradana. Mi smo danas doneli najznacajniju odluku,usvojili smo budžet opštine za narednu godinu. Time smo realizovali najznacajniji deo rada skupštine za ovu godinu,kaže predsednik SO Kucevo, Dragan Miloradovic.

Na sednici je prihvacen i predlog rešenja o razrešenju i imenovanju dužnosti clanova školskog odbora Osnovne škole ,,Ugrin Brankovic’’ i Upravnog odbora Javnog komunalnog preduzeca u gradu na Peku.

LJ.Nastasijevic

PREVENTIVNI CENTAR U KOSTOLCU

PREVENTIVA - POLA ZDRAVLJA

Povodom otvaranja Preventivnog centra pri Zdravstvenoj službi Kostolac protekle srede organizovana je tribina u kostolackom Domu kulture na kojoj su, osim predstavnika Zdravstvenog centra Požarevac i kostolacke Zdravstvene službe, o neophodnosti prevencije govorili i predstavnici velikih farmaceutskih kuca (“Galenika” i “Libra”) koje su podržale ovaj projekat.

Hronicne nezarazne bolesti, šta su, kako nastaju i kako ih spreciti, bile su centralne teme tribine posvecene zdravlju. O ovim bolestima, kod kojih se u svetu i Srbiji stopa smrtnosti iz godine u godinu povecava, detaljno je govorila doktorka Tamara Seke, inicijator ovog dešavanja, podsetivši da covek sa malo ulaganja može uciniti mnogo za zdravlje. Istraživanja pokazuju da cak dve trecine gradana Srbije umire od ovih bolesti. Zato je preventiva nezamenjiva.

- Razvoj nauke i tehnologije doneo je mnogo napredaka u društvu i medicini. Neke bolesti su iskorenjene, sa nekima smo se ozbiljno uhvatili u koštac. Ali ono što je takode plod ovih napredaka su hronicne nezarazne bolesti. To su bolesti savremenog coveka. Rec je o kardio-vaskularnim, cerebro-vaskularnim, malignim oboljenjima, dijabetesu, bolestima pluca... Ove bolesti uzrok su cak 56% smrtnosti, 70% hospitalizacija i 85% uzroka ukupnog invaliditeta u Srbiji. Zbog toga toliko snage ulažemo u preventivu ovih bolesti, jer se na svu srecu one mogu spreciti, rekla je, izmedu ostalog, dr Seke u cilju isticanja znacaja preventive, u cijoj je mobilnoj jedinici poslednjih meseci bila izuzetno angažovana.

Mobilna jedinica Zdravstvene službe Kostolac tokom novembra 2007. godine sprovela je svoju prvu samostalnu akciju “Kontrola kada je najpotrebnija”. Preventivne aktivnosti organizovane su u kostolackim radnim organizacijama, a podrazumevali su predavanja na temu hronicnih nezaraznih bolesti, upoznavanje sa faktorima rizika i nacinima prevencije, kontrolisanje nivoa šecera u krvi, merenje pritiska...

Akcija je za cilj imala animiranje zaposlenih i podizanje svesti o važnosti zdravlja, kao i povecanje brige o zdravlju. U mobilnoj jedinici bili su lekar opšte medicine dr Tamara Seke, Patronažna služba, kao i medicinske sestre opšte i medicine rada. Najavljeno je proširenje aktivnosti, a cilj je da se obuhvate sve radne organizacije, rad u grupama, obilazak Roma i osoba sa posebnim potrebama.

- Ovde je izreka: “ Bolje spreciti nego leciti” našla svoje puno i pravo znacenje. Promocija zdravlja je nauka i umetnost. Cilj je podici svest o vrednosti života i zdravlja, pomoci ljudima u promeni životnog stila i borbi protiv faktora rizika. Kako je preventiva pola zdravlja Ministarstvo zdravlja preduzima mnoge korake, medu kojima je otvaranje 25 centara za preventivne zdravstvene usluge, rekla je Jasna Malina, glavna sestra Patronažne službe Kostolac. Ova služba, uz ukljucivanje svih lekare opšte prakse i medicinskih sestara, trebalo bi da bude nosilac Preventivnog centra, naglasila je direktorka domova zdravlja dr Svetlana Radovic.

Direktor Zdravstvenog centra Požarevac dr Miodrag Ilic pohvalio se cinjenicom da je Požarevac grad koji je medu prvima u Srbiji dobio Centar za prevenciju.

- Kostolcani su sledili ovaj dobar primer. U teškoj situaciji kada je Zdravstveni centar ispao iz Nacionalnog investicionog plana, odlucili smo da sopstvenim snagama uradimo nešto kako bi podigli kvalitet zdravstvenih usluga. U toku je analiza rezultata ankete o tome koliko su zaposleni u Zdravstvenom centru zadovoljni rukovodstvom Centra. Ahilova peta Zdravstvenog centra je sanitetski prevoz. Zahvaljujuci dobroj saradnji sa direktorima velikih privrednih subjekata Kostolca, obezbedicemo kvalitetan prevoz za dijalizne bolesnike ciji život svakog trenutka zavisi od prevoza, kao i redovan sanitetski prevoz.

Direktorka domova zdravlja podvukla je da je zadatak preventivne službe da izdvoji zdravu populaciju i omoguci joj da na vreme, bez cekanja i dolaska u kontakt sa bolesnima, proveri svoje zdravstveno stanje na lak i dostupan nacin.

- To nisu pregledi nalik sistematskim pregledima koje obavljaju radne organizacije jer su oni vezani za posebne rizike na radnom mestu. Preventiva ne treba da bude kampanja, vec permanentna strategija. Važno je da sem pojedimnacnog dolaska u prostorije preventivne službe postoji i njena mobilna jedinica jer je taj neposredan kontakt, približavanje gradanstvu, izlaženje iz zidova zdravstvene ustanove, prava stvar.

Svi gradani zainteresovani za preventivnu zdravstvenu zaštitu mogu se obratiti mobilnoj jedinici svakog radnog dana od 7-14 sati u prostorijama Patronažne službe Zdravstvene službe Kostolac.

T.R.S.

CRKVA SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA

ZAVRŠENA FRESKA

Na severnoj apsidi kostolacke crkve Svetog Maksima Ispovednika završena je freska, scena stvaranja sveta. Fresku je naslikao sveštenik protojerej, otac Stamatis Skliris iz Atine, jedan od najvecih pravoslavnih freskopisaca. Ucenik je oca Justina Popovica. Boravio je u manastiru Celije i oslikao crkvu tog manastira i paraklis pri manastiru Decani. Ovo je prva parohijska crkva u Srbiji koju oslikava.

- Ovaj freskopis znacajan je ne samo za Kostolac i za Branicevsku eparhiju, vec i za Srpsku pravoslavnu crkvu i državu Srbiju, jer je ovo veliko duhovno i umetnicko dobro, koje nadilazi cak i crkvene okvire, kaže paroh novokostolacki otac Aleksandar Mihailovic.

Na fresci je Hristos koji stvara svet po prvoj knjizi Svetog pisma, gde se opisuje stvaranje sveta u periodu od šest dana.

- Na novoj fresci je Gospod Hristos, koji je Alfa, pocetak, i koji je stvorio svetlost i Duh Sveti, u vidu goluba. Dalje vidimo etapno stvaranje svega vidljivog i nevidljivog , logosa, bica, planeta, floru, faunu, andeoski svet, Adama i Evu. Na fresci je i detalj iz cuvene knjige “Mali princ” Antoan de Sent Egziperija. Na donjim delovima freske nalazi se scena na kojoj Adam daje imena životinjama u raju. Nasuprot ovoj nalazi se scena kako Gospod Hristos stvara ženu iz rebra Adamovog. Citava ta scena okrenuta je ka sceni drugog dolaska Hristovog, koja ce biti naslikana tokom iduce godine.

Parohijski dom

Završeni su i grubi gradevinski radovi na izgradnji Parohijskog doma od 250 kvadratnih metara. Izgra-dnju finansira Gradska mesna zajednica, a radovi ce biti nastavljeni u narednoj godini.

Kao i svake i ove godine Badnje vece i Božic bice proslavljeni u Crkvi Svetog Maksima Ispovednika, uz liturgiju i paljenje badnjaka. U Crkvi ce se i naredne godine organizovati brojni kulturno-duhovni dogadaji i manifestacije kao što je “Kostolacka žiška”.

"STANDARD" KOSTOLAC U PETAK DOMACIN TAKMICENJA

"STIŠKI STO POSNE HRANE"

Deseto takmicenje "Stiški sto posne hrane - 2007. godine" koje organizuje Privredno društvo za trgovinu i ugostiteljstvo "Standard" D.O.O. Kostolac, održano je u petak, 14. decembra.

Prva manifestacija organizovana je 1996. godine, kada je domacin, u Domu vojske Jugoslavije, bilo Udruženje srpsko-grckog prijateljstva. Vec naredne godine "Stiški sto" premešten je u Hotel Kostolac i od tada se svake godine organizuje u vreme Božicnog posta. Takmicenje je preskoceno 1999. i 2000. godine.

- Ove godine "Standard" slavi 40 godina postojanja i rada, a takmicenje jubilej, 10 godina održavanja. Knjiga recepata, koja je trebalo ovim povodom da bude štampana, zbog tehnickih problema pojavice se tek naredne godine. Sva jela koja su kroz "Stiški sto" prošla za ovih deset godina, naci ce se u knjizi Kristine Janicijevic, rekao je predsednik organizacionog odbora Mladen Beric.

Na ovogodišnjem takmicenju ucestvovalo je cetrnaest ekipa. Sveukupni pobednik je ekipa EPS Turs-a. Hotel "Perucac" EPS Turs osvojio je prvo mesto i u ekipnoj konkurenciji preduzeca a posne specijalitete, koji su se u konkurenciji ugostiteljskih škola najviše svideli žiriju, spremili su ucenici škole "Svetozar Miletic" iz Novog Sada. U pojedinacnoj konkurenciji, za najukusnija i veoma maštovito aranžirana jela, prvu nagradu dobila je Gorica Rajkovic iz Klenovnika. I ove godine dodeljene su specijalne nagrade.

KULTURA

- U pozorišnoj sali Doma kulture u Kostolcu u petak je odigrana predstava "Jeste li mi rod" pozorišta "Milivoje Živanovic", velika scena, sezona 2007. Predstava je uradena po motivima pripovetke Ðure Jakšica "Cica Tima", njegovoj prepisci i dokumentima o boravku u Požarevcu. Predstavu je režirala Vesna Stankovic.

- Smederevska Palanka u subotu ce ugostiti folklorni ansambl KUD-a Kostolac.

PROSLAVA DANA ŠKOLE "KRALJ ALEKSANDAR PRVI" POŽAREVAC

KRALJEVSKI DANI

Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” iz Požarevca slavila je svoj Dan cele protekle nedelje. Svojih šezdeset i osam godina od osnivanja proslavljala je u pet “Kraljevskih dana”.

Prošlo je stotine gostiju, medu kojima i legendarni Raša Popov, a sa njim i Nedeljko Popadic i Velimir Rajevic. Predstavljeno je dvanaesto “Ðacko srce”, casopis ove požarevacke Osnovne škole, sasvim autentican, nijednom drugom slican. Postavljene su izložbe, prireden maskembal za najmlade.., svih pet dana tekla su sportska takmicenja...

Najveseliji bili su daci, kojih požarevacka OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” broji 979, a njihovu radost delio je sedamdeset i dvoclani kolektiv, predvoden direktorom Goranom Segerom.

AUTENTICNO I KREATIVNO

Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu jedna je od pet u Srbiji koje nose slavno ime “Kralj Aleksandar Prvi”. Osnovana je 1939. godine kao škola “Viteškog kralja Aleksandra Prvog”. Kroz godine menjala je naziv i 2002. ponovo “ponela” ime velikog srpskog kralja Aleksandra Prvog Karadordevica.

Po svojim aktivnostima ova je škola sasvim autenticna: njena je himna prihvacena za himnu svih istoimenih škola naše zemlje, organizator je Asocijacije škola “krštenih” po kralju Aleksandru Prvom Karadordevicu, cije je prve susrete inicirala i priredila, po oceni casopisa “Kreativna kuca”, ova požarevacka škola “gaji” jedan od najkreativnijih dogadaja u osnovnim školama Srbije, manifestaciju “Kra-ljevski dani”, petodnevno slavlje u kojem su Poža-revljani i svi gosti ovog grada pod Cacalicom uživali u prethodnoj sedmici.

U ponedeljak je organizovan “Kviz o Karadordevicima” na engleskom jeziku, a u vecernjim casovima, u holu ispred zbornice, postavljena je izložba pergamenata izradenih rukom daka. Sledeceg dana slavlje je pocelo maskembalom mladih razreda, sa temom “Likovi iz bajke”, nakon cega je usledila promocija casopisa “Ðacko srce”. Sreda je bila veliki dan, sa velikim gostima. Sla-vljenika iz Požarevca posetili su i sa dacima se družili Raša Popov, Nedeljko Popadic i Velimir Rajevic, u programu naslovljenom “Ono naše što nekad bejaše”. U cetvrtak je priredeno duhovno vece, a u petak je postavljena izložba svezaka daka prvaka, nakon cega su kraljevski dani “krunisani” Svecanom akademijom, na kojoj je nagradeno više od trideset daka ove požarevacke škole.

SVECANA AKADEMIJA

Na Svecanoj akademiji, priredenoj poslednjeg kraljevskog dana, u petak, brojnim gostima, medu kojima predstavnicima lokalne samouprave opštine Požarevac, Školske uprave, požarevackih škola, kao i predstavnicima cetiri škole u Srbiji, iz Novog Beograda, Gornjeg Milanovca, Jadranske Lešnice i Macvanskog Prnja-vora, koje nose ime poput požarevackog slavljenika- “Kralj Aleksandar Prvi”.., obratio se direktor OŠ “Kralj Akelsandar Prvi” Požarevac, Goran Seger:

-Danas sumiramo rezultate za prethodnu školsku godinu. Ovo je prilika da predstavimo i buduce projekte naše škole, naših ucenika i nastavnika. Pre tacno godinu dana obecali smo još bolje radne rezultate, a danas potvrdujemo da smo svoje obecanje i održali. Uspešnu školsku godinu obeležili su mnogobrojni uspesi naših ucenika i nastavnika u savladavanju obrazovno-vaspitnog rada. O tome svedoce brojna priznanja ucenicima i nastavnicima škole. Samo na republickim takmicenjima Školu je predstavljalo više od 30 ucenika. Ucestvovali su i na književnim i likovnim konkursima i vannastavnim aktivnostima u kojima su postigli zapažene rezultate. Medu najznacajnijim je ucešce na republickim takmicenjima iz cak osam predmeta, gde je osvojeno prvo i trece mesto iz geografije. Tu je i pregršt plasmana na meduregionalnim i okružnim takmicenjima, govorio je Seger, nastavljajuci:

-Ove godine smo po prvi put štampali Edukativnu bojanku za ucenike predškolskog i mladeg školskog uzrasta. Promovisali smo novi broj casopisa “Ðacko srce”, ispunjen radovima naših daka. Dosta toga je uradeno po pitanju bezbednosti ucenika, a najviše po pitanju uredenja prostora u Školi i oko nje. Sva uredenja su obavljena sredstvima SO Požarevac, Ministarstva prosvete i sporta RS, ucešcem veceg broja preduzeca, Saveta roditelja i brojnih prijatelja škole. Trudili smo se da svom gradu i svojim ucenicimna ponudimo nove sadržaje i aktivnosti kako bismo podigli nivo obrazovnog, kulturnog i zabavnog života dece na stepenik više.

DIREKTOR GORAN SEGER

"Danas, pored uspešnih ucenika, našu Školu krasi homogen kolektiv, koji timski radi na ostvarivanju zajednickih ciljeva: obrazovanja i vaspitanja. Pomaže nam Savet roditelja, koji svojim odlukama znacajno pomaže u podizanju ugleda Škole. Kada se govori o buducnosti Škole, to su planovi, vizije i htenja daka i nastavnika. Ova škola je drugi dom našim ucenicima i radnicima, te je tako vidimo i u buducnosti, kao mesto sticanja znanja, ali i mesto topline, ljubavi, radosti i razumevanja".

ODMERAVANJE U SPORTU

U svih pet kraljevskih dana tekla su nadmetanja u sportskim aktivnostima. Ðaci od prvog do cetvrtog razreda takmicili su se u navlacenju konopca, po odeljenjima, a pobednici su I/5, II/4, III/4 i IV/1. Peti razred se takmicio u igri "Izmedu dve vatre". Pobedilo je V/2. Šestaci su se takmicili u šutiranju trojki. Ucenici sedmog razreda nadmetali su se u odbojci. Pobednik je VII/3, a osmaci su se nadigravali u malom fudbalu.

A. Maksimovic

U PETROVCU OTVORENA IZLOŽBA LIKOVNIH RADOVA DELIS

PLAKETE NAJBOLJIM MLADIM SLIKARIMA SRBIJE

Savez amatera Srbije i Kulturno-prosvetni centar Petrovac prošle subote organizovali su u galeriji srednje škole „Mladost” otvaranje izložbe likovnih radova 33. Smotre likovnog stvralaštva dece Srbije - DELIS 2007. Izložba ovakvih radova prvi put je priredena 1974. godine u Umetnickoj galeriji u Petrovcu. Od tada se svake godine organizuje prikupljanje i izbor radova za izložbu DELIS-a, tako da je do sada izloženo preko 2650 radova. Za ovogodišnju 33 izložbu odabrana su 62 rada iz 39 obrazovnih ustanova iz raznih mesta Srbije.

Izložbu je otvorio Danilo Radojkovic, direktor Narodne biblioteke u Petrovcu, rekavši da je decji svet, unutrašnji svet detinjstva nešto što je najlepše na ovome svetu, a mladi koji sad žive taj period života imaju obavezu da nama odraslima pokažu lepotu i velicinu tog decjeg sveta. “Jedan od nacina da i sebi a i nama to pokažete je umetnost i naravno u prvom redu likovna umetnost”.

U ime Saveza amatera Srbije obratio se Stojan Boškov, predsednik. On je pohvalio izradu kolor kataloga smotre koji ce trajno zabeležiti vrednost, poetiku i lepotu decjih radova”.

U ime žirija smotre pobednike je proglasio Dragan Milosavljevic, akademski slikar. Zlatna plaketa za prvo mesto pripala je Andrijani Stojanovic ucenici 8. razreda Oš „Stevan Colovic” iz Arilja, srebrna plaketa za drugo mesto pripala je Katarini Stojadinovic, ucenici 6 razreda OŠ „Brana Paunovic” iz Kamenova, a bronzana plaketa za trece mesto pripala je Bobanu Mihajlovicu, uceniku 7 razreda OŠ „Cele kula” iz Niša. Takode, dodeljeno je i 10 ravnopravnih diploma ucenicima za uspešan rad. Plakete i diplome urucili su Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac i Stojan Boškov predsednik Saveza amatera Srbije. Po otvaranju izložbe prireden je prigodan kulturno-umetnicki program.

D. Ilic

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (3)

NARODNA EPSKA PESMA "BOJ NA POŽAREVCU"

O Drugom boju na Požarevcu, koji je voden u drugoj polovini juna 1815. godine, pisali su u istorijskim spisima Vuk Karadžic i Sima Milutinovic Sarajlija, zavicajni istoriografi Kosta S. Protic i Acim Medovic, a govorio je i Miloš Obrenovic u autobiografiji koju je izdiktirao nepoznatom pisaru. Narodni pevac je epsku pesmu Boj na Požarevcu ispevao neposredno posle boja, služeci se obrascima pesama o bojevima koji su vodeni u Prvom srpskom ustanku. Vuk je zapisao nekoliko verzija ove pesme, a najuspeliju ver-ziju uvrstio je u knjigu junackih pesama koja je ostala u rukopisu i koja je objavljena tek posle njegove smrti.

Kompoziciju pesme cine dve jasno odvojene celine. U prvoj celini "nemacka gospoda" "pred bijelom crkvom" zbore o boju u Srbiji, a u drugoj celini stražar govori o samom toku boja. Elemenat kompozicije je i naratorov govor koji ima vezivnu funkciju i koji je najkraci. Nalazi se na pocetku pesme, kao uvod u slovensku antitezu (dva stiha), kao vezivno tkivo izmedu prve i druge celine i na kraju pesme (pet stihova). NJime se uvodi i nov lik - stražar i najavljuje njegov govor (tri stiha). Prvi deo pesme izgraden je u formi slovenske antiteze kojom pesma i pocinje. Slovensku antitezu ne izgovara narodni pevac, odnosno kazivac, kao u vecini narodnih epskih i lirskih pesama, vec nemacka gospoda u Banatu. Funkcija slovenske antiteze u ovoj pesmi nije samo da probudi radoznalost, poveca napetost i razreši uvodnu nedoumicu, nego se neposredno odnosi i na razvijanje sižea od ekspozicije do kulminacije. Od ukupno 105 stihova ove pesme, slovenska antiteza cini 33 stiha, tako da predstavlja gotovo samostalnu poetsku celinu. Prvi deo figure - postavljanje pitanja - izgovara "nemacka gospoda", što je specificno jer u ovom izražajnom sredstvu kolektivni lik se retko javlja. Pitanjem se radnja prenosi iz Banata u Srbiju. Cinjenica da se "jeka nadaleko cuje", da buna odjekuje u Banatu, svedoci o silini boja. Drugi deo antiteze, negativan odgovor na pitanje i pravi odgovor, izgovara "jedan od gospode": "Ne budal’te, moja braco draga,/ sad derdapu vreme nije/ Da on sobom o kamenje bije,/ Nit Golubac s kulam uzjekuje/ Da njegova jeka dosaduje/, Vec se biju dvije silne vojske/ U pitomu šeru Požarevcu…"

Pesma neposredno govori o cetvrtom danu boja, a prva tri dana obuhvacena su retrospektivnim kazivanjem "jednog od gospode". Slovenska antiteza završava se konstatacijom da je "srpska vojska tursku opkolila". I cetvrti - presudni dan bitke ne prikazuje se neposredno, vec iz perspektive stražara koji gospodi, vidno uzbuden, prenosi vesti. NJegov izveštaj (62 stiha) predstavlja, u stvari, pesmu u pesmi. Stražar se kriticki odnosi prema "banatskoj gospodi", prebacuje im što se provode ("Malo vi je dana gospockije/ Kad se vino i rakija pije") dok u Srbiji Miloš vodi boj. Na ovaj nacin je iskazan i vekovni odnos Zapada prema srpskim oslobodilackim težnjama. Stražar i sam boj i junaštvo Miloša Obrenovica, a posebno njegov dvoboj sa delibašom, prikazuje kao "cudo vecije" ("Miloš sablju u rukama nosi/ Oko sebe zlobne Turke kosi…"). U stražarevoj interpretaciji prelomni momenat boja nastao je kada je delibaša usmrtio "Jovana Miloševog šuru". Pogibija Jovana Vukomanovica veoma je potresla Miloša ("Za njim Miloš od srca uzdanu") i podstakla ga je na osvetu ("Tu Jovana svog šuru osveti").

Završni deo pesme sledi istorijske cinjenice: Turci su se predali kada su saznali da srpsku vojsku predvodi licno Miloš; Miloš je razoružao Turke, pošto je primio bogate darove i sproveo ih u cupriju. Pesma ima dva kraja. Prvi - prividni kraj jesu završni stihovi stražareve pesme: "Tako Miloš tu predade Turke,/ Te Srbiju oslobodi muke." U drugom - stvarnom kraju radnja se ponovo vraca u Banat. Nemacka gospoda, zadovoljna stražarevom pesmom i njegovim vestima o Srbiji, daju stražaru "penjeza". A na samom završetku narodni pevac velica srpsku zemlju i Miloša: "Veseli se srpska zemljo znana!/ Te se dici sa Miloša slavna."

U pesmi su osencene Miloševe karakterne osobine: on je veliki junak, ne samo zato što je porazio neprijatelja i osvetio šuraka nego i zato što je poraženim neprijateljskim vojnicima poklonio život i slobodu i time ispunio svoju rec. Ostali individualni likovi (delibaša, Jovan) nisu šire razvijeni. Neimenovani stražar ima specificnu težinu; on je glas srpskog naroda iz Banata koji s pažnjom i oduševljenjem prati srpski ustanak. Kolektivni likovi (srpska i turska vojska) prikazani su stereotipno, kao pobednici i pobedeni. Uspešnije je izgraden treci kolektivni lik - nemacka gospoda. Pesma sadrži i opšta mesta i uobicajne stalne epitete, ali su specificna njena kompozicija i razvoj epske radnje, kao i skladno povezivanje prostornih relacija (Banat, Srbija, Ðerdap, Golubac, Požarevac, Cuprija). Lokalizmi u pesmi upucuju na mogucnost da je narodni pevac iz požarevackog kraja.

Boj na Požarevcu i istoimena narodna epska pesma imali su odjeka i u umetnickoj književnosti. O ovom dogadaju drame su napisali Janicije P. Putnikovic (Boj na Požarevcu ili Pad njegov u srpske ruke), Jovan V. Nestorovic i LJubomir P. Ciric (Boj na Požarevcu) i Jovan Rajkovic (Boj na Požarevcu), a pripovetke Nikola Ðoric (Stojic Beli na Požarevcu) i Jovan M. Popovic (Boj na Požarevcu)…

Veliša Joksimovic

OTVORENA IZLOŽBA UDRUŽENJA LIKOVNIH STVARALACA “MILENA PAVLOVIC BARILI”

NEUMORNI POŽAREVACKI SLIKARI

Još jedna od izložbi, cini se neumornog Udruženja likovnih stvaralaca “Milena Pavlovic Barili”, otvorena je protekle subote u prostorijama pedagoške ustanove Kodeks. Izloženo je preko pedeset radova razlicite tematike. Izložbu je otvorio predsednik kluba Dobrivoje Ðuric, naglašavajuci da, i pored problema sa kojima se klub suocava, kao što je nedostatak sopstvenog prostora, uvek sporne finasije i nerazumevanje šire zajednice, clanovi kluba sa puno elana doprinose kulturnom liku Požarevca i ne odustaju od svoje umetnicke vizije i stvaralaštva.

L.L.

PROMOCIJA KNJIGE POEZIJE „DEKLINACIJE” VLADIMIRA BOGICEVICA

Kulturno prosvetni centar i Narodna biblioteka Ðura Jakšic organizovali su prošlog petka u holu srednje škole „Mladost” u Petrovcu promociju knjige poezije mladog petrovackog pesnika Vladimira Bogicevica „Deklinacije”. O knjizi su govorili Srba Ignjatovic predsednik Udruženja književnika Srbije i Dušan Stojkovic, književni kriticar. Program je vodio Danilo Radojkovic, a stihove iz knjige je kazivao glumac Gojko Šantic.

D.I.

PROMOCIJA KNJIGA MIHAILA PANTICA

O KIŠU I BOLU

Studija o srpskom piscu Danilu Kišu, autora Mihaila Pantica, naslovljena «Kiš», predstavljena je prošlog utorka u Centru za kulturu Požarevac, kao i zbirka pripovedaka istog autora «Ovoga puta o bolu» koja je objavljena u izdanju «Stubova kulture». O knjigama su govorile profesorke srpskog jezika Požarevacke gimnazije, Slavica Jovanovic i Biljana Milovanovic. Zahvalivši se izdavacu, Ediciji «Branicevo», koja je objavila studiju «Kiš», i gospodicama Jovanovic i Milovanovic na detaljnoj analizi njegova dva dela koju su prezentovale publici prisutnoj na promociji, Mihailo Pantic je još rekao:

-Ova knjiga (Kiš) je ovde doživela svoje cetvrto dopunjeno izdanje, to je jedna od književno - kritickih studija koja ce me pratiti celog života. Kada sam sklopio prvo izdanje te knjige nisam ni mogao predvideti, a i kako bih mogao predvideti, kada takve knjige cita mali broj ljudi, strucnih ljudi. Danilo Kiš je postavio sve one teme koje ce se kasnije nametnuti kao kljucne teme u srpskih pisaca koji su došli posle njega. Skromno vam priznajem da u svojim knjigama izgledam mnogo pametnije. Knjige su najbolji deo nas, ono najbolje što mogu da dam na neki nacin završi u knjigama. Jedan ruski teoreticar rekao je jednom priliko da su knjige tri puta pametnije od autora, ja se duboko ne slažem sa njim, ja mislim da su knjige devet puta pametnije od nas.

L.L.

SKUPŠTINA ZADRUŽNOG SAVEZA POŽAREVAC

POLJOPRIVREDNA KOMORA U „ZELENOJ ZGRADI"

- Prednost zadrugama koje dobro posluju i koje izvršavaju odluke Zadružnog saveza

Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga u Požarevcu održao je u petak 3. sednicu Skupštine. Na njoj su razmatrane mogucnosti dolaženja do povoljnih novcanih sredstava za opstanak i razvoj zadruga. Zakljuceno je da svaka zadruga pripremi atraktivne projekte koji se ticu unapredenja poljoprivrede, jacanja zadružnih kapaciteta, kao i ruralnog razvoja. Tim projektima ce se konkurisati za dodelu bespovratnih donatorskih sredstava, za podsticaje agraru koje daje Ministarstvo poljoprivrede i za kreditna sredstva iz agrarnog fonda.

Zadružni savez je u ovom pogledu dao primer: na Skupštini on je predstavio svoj idejni projekat pod nazivom ‘’Rekonstrukcija objekta Doma zadruga u Požarevcu i nove funkcije Doma’’.

- Zgrada Doma zadruga u Požarevcu i okolini poznata kao ‘’zelena zgrada’’, bila je ukras grada u periodu izmedu dva svetska rata, sve do 1960.g. kada je oduzeta Zadružnom savezu, istakao je mr Bogdan Živanovic, predsednik Zadružnog saveza u Požarevcu. -Savez je pokrenuo inicijativu da kod suda i državnih organa izdejstvuje povracaj oduzete imovine.

Paralelno sa tom aktivnošcu, radi se na tome da Dom zadruga povrati ulogu koju je imao u svojim najboljim danima: da bude druga kuca poljoprivrednicima, neka vrsta poljoprivredne komore. Nije rec o osnivanju nove institucije jer Privredna komora objedinjava i poljoprivredna preduzeca i zadruge kroz Zadružni savez, ali se radi o objedinjavanju programa, projekata i aktivnosti koje do sada nisu imale zajednicku ‘’kapu’’. U Domu ce se, ako projekat bude finansijski i programski prihvacen, pored Zadružnog saveza, i uz njegovu podršku, u Domu biti mesto za prezentaciju rada svih zadruga, poljoprivrednih preduzeca, udruženja poljoprivrednika kao i vlasnika porodicnih poljoprivrednih gazdinstava. Tu ce se naci savetodavne službe sa pravnicima, ekonomistima, finansijerima, informaticarima, marketing i biznis strucnjacima. Takode, otvorice se nove institucije kao što su:

-Kancelarija za ruralni razvoj,

-Regionalni agro - projekti,

-Uslužni servis za organizovanje poljoprivrednika,

-Regionalni centar za agrarnu edukaciju (vec radi),

-Biro za brendiranje proizvoda sa geografskim poreklom,

-Program zaštite potrošaca hrane,

-Agrarna biblioteka i citaonica,

-Zadružno sajamsko društvo,

-Agro - turisticka agencija,

-Sindikat poljoprivrednika,

-Radio produkcija,

-„Zeleni” klub - mesto za druženje poljoprivrednika.

Ponudice se gostoprimstvo Savezu društava poljoprivrednih inženjera i tehnicara i novoosnovanim zadrugama i poljoprivrednim udruženjima, dok se ne snadu i sebi obezbede adekvatniji poslovni prostor. Ponudice se i poslovni prostor Agrobanci koja namerava da svoju filijalu iz Velikog Gradišta preseli u Požarevac.

Projekat kao preduslov za navedene aktivnosti predvida rekonstrukciju zgrade Doma zadruga, sredstvima Nacionalnog investicionog plana, za koji ocekuje podršku opština ovog regiona i nacelnika Branicevskog i Podunavskog upravnog okruga i Regionalne privredne komore.

Na Zadružnom savezu je da prikaže opravdanost koncepta na pravi nacin. U ovoj regionalnoj instituciji veruju da ce se njihov projekat realizovati, u interesu poljoprivrede, zadrugarstva i sela, a po ugledu na slicne projekte u zemljama Evropske unije.

Skupština je donela i neke odluke kojima se stvara cvršca veza sa zadrugama i kojima se favorizuju one zadruge koje dobro posluju i izvršavaju odluke Zadružnog saveza.

Z.S.

POCELO PRIJAVLJIVANJE POLJOPRIVREDNIKA ZA TAKMICENJE U NAJVIŠIM PRINOSIMA

REKORDERI - JAVITE SE!

- Nagrade i javna priznanja šestog Sabora rekordera dobice deset proizvodaca i pet agronoma

Obaveštavaju se poljoprivredni proizvodaci Branicevskog i Podunavskog okruga da ce se pocetkom 2008. godine održati 6. Sabor poljoprivrednih rekordera. Bice nagradeno 10 poljoprivrednika koji su postigli najbolje rezultate u proizvodnji, pod uslovom da su registrovali svoja gazdinstva i da svoju kandidaturu prijave maticnoj zemljoradnickoj zadruzi.

Detaljnije o kriterijumima za dodelu nagrada i javnih priznanja na 6. Saboru rekordera možete dobiti u svojoj zemljoradnickoj zadruzi.

Organizator Sabora je Zadružni savez Požarevac.

POSLE NAJAVLJENE PODRŠKE ZADRUGARSTVU

OSNIVAJU SE NOVE ZADRUGE

- Ministarstvo poljoprivrede najavilo finansijsku pomoc

U selima Branicevskog okruga oživelo je interesovanje poljoprivrednika da se udruže i bolje organizuju. Razlog za to treba tražiti u cinjenici da poljoprivrednici uvidaju svoju inferiornost na tržištu na kome su sve druge strukture društva bolje organizovane. Neposredan povod za oživljavanja zadrugarstva dao je ministar poljoprivrede dr Slobodan Milosavljevic, koji je u više navrata u proteklih mesec dana najavio obnovu zadrugarstva i obecao finansijsku pomoc novim zadrugama.

U Zadružnom savezu su spremno docekali vracanje sela tradicionalnim zadružnim vrednostima. Saznajemo da strucna služba Saveza zainteresovanim poljoprivrednicima pruža pravnu i drugu logisticku pomoc tako da oni bez poteškoca ostvare svoju nameru da osnuju zadrugu. Kancelariji EU za pomoc opštinama severoistocne Srbije podnet je projekat osnivanja i rada Uslužnog servisa za udruživanje i organizovanje poljoprivrednika. Ako daju podršku lokalne samouprave i drugi relevantni faktori, Uslužni servis bi vrlo brzo proradio pomažuci poljoprivrednicima potpuno besplatno, bez obzira na to da li nameravaju da osnuju svoju zadrugu, udruženje poljoprivrednika ili neki drugi oblik poslovnog organizovanja.

PRIZNANJA CENTRU ZA EDUKACIJU

Regionalni centar za agrarnu edukaciju uspešno privodi kraju svoju prvu godinu rada. Iako bez znacajnijih finansijskih sredstava koja su ocekivana od lokalne samouprave i drugih zainteresovanih organizacija, a na štetu plata radnika Strucne službe Zadružnog saveza, Centar za edukaciju je svojim radom skrenuo pažnju kompetentnih institucija.

Nedavno, Regionalni centar za agrarnu edukaciju posetili su predstavnici Regionalnog zadružnog saveza Kraljevo. Oni su se interesovali za nacin osnivanja Centra, funkcionisanje Programskog saveta Centra, zatim za odabir predavaca, kao i za interesovanje polaznika. Ovih dana u Zadružni savez Požarevac stiglo je obaveštenje da se u Kraljevu pristupa osnivanju Regionalnog centra za agrarnu sdukaciju po ugledu na ovdašnji Centar.

Za rad Regionalnog centra za agrarnu edukaciju zainteresovao se i Institut za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda. Posle detaljne analize rada Centra, eksperti ove naucne ustanove pismeno su odali priznanje za koncept i program rada Regionalnog centra za agrarnu edukaciju.

OSNOVAN SAVET DOMA ZADRUGA

U organima Zadružnog saveza procenjeno je da „Zelena zgrada” odnosno Dom zadruga treba da vrati svoju prvobitnu funkciju, a to znaci da bude „druga kuca” poljoprivrednicima. U vezi sa tim je lansiranje projekta rekonstrukcije Doma zadruga i davanje novih funkcija. Da bi se ovim aktivnostima moglo operativnije upravljati, osnovan je Savet doma zadruga koji je na prvoj sednici razmatrao i usvojio projekciju dodele novih funkcija Domu zadruga.

OSNOVNA ŠKOLA „ BOŽIDAR DIMITRIJEVIC KOZICA” BRADARAC

VELIKA ŠKOLA - VELIKI PROBLEMI

Osnovna škola „ Božida Dimitrijevic Kozica” iz Bradarca po mnogo cemu je specificna vaspitno-obrazovna ustanova. Ako se uzme u obzir da je prema postojecim podacima sa radom pocela 1859. godine, a podrucna u Klicevcu ( jedna od jedanaest u okviru maticne) 1806. godine, ocigledno da je rec o jednoj od najstarijih osnovnih škola u Srbiji. Druga osobenost leži u tome što obuhvata deo Podunavlja i Stiga i prostire se na 40- 50 dužnih kilometara obuhvatajuci pritom dvanaest naselja sa cetrnaest školskih objekata podrucnih škola u Klicevcu i Barama ( osmogodišnje), Recici, Drmnu, Maljurevcu, Bubušincu, Bratincu, Nabrdu, Trnjanu, Kasidolu i Beranju ( razredna nastava). Sa 700 ucenika struktuiranih u 43 odeljenja i 89 zaposlenih spada u red „ srednjih” osnovnih škola na teritoriji opštine Požarevac, ali po broju podrucnih svakako jedna od najvecih, ako ne i najveca u Branicevskom okrugu.

- Problem nataliteta prisutan je i u našoj školi, imamo dosta kombinovanih odeljenja ali smo se uklopili u tu strukturu, cak imamo i tri nepodeljene škole- u Recici, Nabrdu i Maljurevcu, stiška naselja koja cine veliki deo školske populacije. To je prisutno, i najverovatnije da ce reorganizacijom školske mreže da se ta odeljenja spajaju, da ce škole imati do 800 ucenika za razliku od sadašnjih 200- 300, a verovatno da ce doci i do pomeranja strucnog kadra, odnosno prisajedinjavanja odeljenja što svakako ne bi bilo dobro zbog otkazivanja posla. To je neminovnost jer mnogo ima nastavnika a mali je broj dece, kaže Vojislav Markovic, direktor škole.

POSEBNA PAŽNJA BEZBEDNOSTI DECE

- Kao i u drugim školama, kada je rec o kvalifikacionoj strukturi, problem u našoj školi su strani jezik i matematika. Imamo pet nastavnika engleskog jezika, ni jedan nije strucan, sa fakultetom. Svi ostali predmeti su pokriveni adekvatno i strucno. Uveli smo od petog razreda drugi strani jezik, italijanski, i po tome smo jedina škola na ovoj teritoriji. Saradnja sa lokalnom samoupravom je korektna, a planiram sastanak sa predsednicima i sekretarima saveta mesnih zajednica svih dvanaest naselja, prvenstveno oko analize rada škole, ujedinjavanja sredstava za adaptaciju, izgradnju i dogradnju. Dobijamo deo sredstava za tu namenu i mi i oni, i bilo bi dobro da zajednicki razrešimo probleme. Otvoreni smo za sve strukture mesnih zajednica, imamo Savet roditelja koji izvanredno radi, baš kao i školski odbor ciji su predsednici Novica Arsic i Sladan Stevic, naglašava Markovic.

Opremljenost škole zbog provala i krade nastavnih sredstava u centralnoj školi ne zadovoljava zbog cega je izmedu ostalog i intenzivirana saradnja sa Policijskom upravom Požarevac.

- Radimo dosta na bezbednosti ucenika, na tu temu se održavaju predavanja i seminari, pojacali smo dežurstva po dvorištima a uskoro ocekujemo i postavljanje video nadzora. Iz Policijske uprave Požarevac vec su održali jedno predavanje našim ucenicima, a dogovoreno je da se ta saradnja nastavi i ubuduce. Kada govorimo o bezbednosti naših ucenika, mi imamo problem sa grupama mladih iz Drmna i Trnjana koji dolaze ovde, stvaraju se trvenja oko devojcica i cesto dolazi do koškanja, pa i tuca. Mladost je to, ali nadam se da ce sve biti u redu jer smo vec dosta toga uradili na tom planu. Kvalifikaciona struktura je na zavidnom nivou, u kolektivu je dosta mladih koji su se dobro uklopili, ali najveci problem je onima koji drže nastavu u nekoliko škola, teško je zbog prevoza sve to uskladiti, pogotovo zimi kada je u autobusima koji se cesto kvare, uglavnom hladno. Sreca da nam je Opština kupila auto, tako da sada lakše rešavamo probleme u naših dvanaest škola lociranih na pedeset kilometara u precniku. Naravno, rec je o administrativnim i tehnickim problemima, napominje direktor Markovic.

AKCENAT NA UNAPREÐENJU NASTAVE

Prema recima Ane Gajic, pomocnika direktora Oš „ Božidar Dimitrijevic Kozica”, škola svakodnevno radi na unapredivanju uslova rada u cilju bolje organizacije vaspitno- obrazovnog procesa.

- Sektor za razvoj obrazovanja i jedinica za koordinaciju projekta školski grant Ministarstva prosvete Republike Srbije raspisali su konkurs o dodeli Granta radi realizacije projekta za poboljšanje kvaliteta nastave i van nastavnih aktivnosti u školama Repiblike Srbije. Svetska banka odobrila je sredstva namenjena projektu pod nazivom školski grant faza G 5, dostavili smo kompletnu dokumentaciju na osnovu koje je odobrena izrada školskog razvojnog plana i školskog razvojnog projekta. Formiran je strucni tim od predstavnika širih interesnih grupa, predstavnika školskog odbora, Saveta roditelja, Nastavnickog veca, lokalne zajednice i ucenika. Na osnovu tog projekta vršena je obuka nastavnika sukcesivno kroz seminare, a rezultat tog citavog školskog plana i projekta je zapravo izrada jednog prirucnika pod nazivom „ Tim i dobra praksa- modul za male škole i kombinovana odeljenja” s obzirom na to da su kod nas zastupljena kombinovana odeljenja u svim naseljima. Na osnovu tog projekta kupljena su i odredena nastavna sredstva za školu. Permanentno se vrši usavršavanje nastavnika, nekoliko seminara radeno je ovde u školi, obuka na racunarima prvenstveno, zatim u okviru ovog školskog razvojnog planiranja rad u kombinovanom odeljenju, i to nekoliko faza. U toku godine vrši se usavršavanje nastavnog kadra u predmetnoj nastavi, napominje pomocnik direktora.

Pošto je škola prostorno razudena, izostala je mogucnost koncentracije nastavnih sredstava i formiranje multimedijalnog centra, a planira se ukljucivanje u projekat „Elektronski dnevnik”.

- Što se tice kulturno- javne delatnosti škole, kod nas postoji Komisija koja priprema programe za obeležavanje raznih manifestacija u toku školske godine, U naseljima gde su cetvorogodišnje škole narocito je zastupljen rad na polju kulturne delatnosti i to u saradnji sa mesnim zajednicama na pripremi raznih izložbi, priredbi, maskenbala... Organizovan je i rad Ucenickog paramenta gde su ukljuceni ucenici sedmog i osmog razreda, njihovim radom rukovodi pedagog škole. Pitanja kojima se oni bave svakako je rešavanje desetak problema koji se ticu ucenika i ukljuceni su u rad Nastavnickog veca, Saveta roditelja i školskog odbora. Ono što je osnovni problem kod nas kada je rec o školskim takmicenjima, to su ucenici putnici koji dosta vremena gube zbog prevoza i deca ciji roditelji rade u inostranstvu i prepuštena su sama sebi jer njihove babe i dede nisu u prilici da rukovode njihovim obrazovanjem, ne mogu da ih motivišu i pomažu u radu, kaže Ana Gajic.

NEVOLJE SA VODOM

Zbog eksploatacije uglja na kopu „Drmno” citav ovaj kraj i škole imaju specificne probleme u snabdevanju vodom za pice. Iz higijensko- zdravstvenih razloga u školama su uvedeni precistaci vode koje konstantno održavaju verifikovane strucne ustanove ( „ Integra- Arandelovac, „Cepter”- Beograd, „ Nobel”- Zemun), a filteri se menjaju svakih šest meseci. U svim školskim zgradama izgradeni su savremeni sanitarni cvorovi sa protocnom vodom, a ulažu se napori, u skladu sa materijalnim mogucnostima da se ovi sanitarni objekti održe u što ispravnijem stanju kako bi higijena u njima bila prilagodena propisanim standardima. U centralnoj školi u Bradarcu i podrucnim odeljenjima ( Drmno, Klicevac i Bare) postoji centralno grejanje, dok se u ostalim školskim zgradama zagrevanje vrši na klasican nacin- cvrstim gorivom što nepovoljno utice na higijenske uslove prostorija i normalan rad u zimskom periodu. Posebna kotlarnica za grejanje sale Doma kulture u Bradarcu služi za grejanje i dela Doma gde se ostvaruje nastava fizickog vaspitanja za ucenike od petog do osmog razreda.

Za narednu 2008. godinu OŠ „Božidar Dimitrijevic Kozica” je u okviru finansijskog plana od opštine tražila sredstva za rekonstrukciju objekata, ugradnju gromobrana i zamenu elektricne instalacije. Pomoc se ocekuje i od mesnih zajednica sa kojima kao što je napomenuo direktor Markovic, škola ima uspešnu saradnju.

Centralna škola u Bradarcu raspolaže sa pet ucionica, tri kabineta, radionicom, ucionicom adaptiranom za decu predškolskog uzrasta, prostorijom za biblioteku, zbornicom i prostorijama za rad sekretara, direktora i pomocnika direktora. Izdvojeno odeljenje u Klicevcu raspolaže sa dva razdvojena gradevinska objekta što nepovoljno utice na njihovo racionalno korišcenje. Jedan je deo Doma kulture koji je adaptiran za nastavu fizickog vaspitanja, druga ucionica namenjena je za nastavu tehnickog obrazovanja i treca za rad vaspitne grupe. U toku je adaptacija ucionice za biblioteku- medijateku. Citav prostor u ovoj zgradi jedva da zadovoljava minimalne uslove za vaspitno- obrazovni proces. Drugi gradevinski objekat izgraden je krajem prošlog veka i u njemu se nalaze cetiri ucionice i zbornica.

Izdvojeno odeljenje u Barama ima pet klasicnih ucionica, radionicu i salu, a neke od ovih ucionica velicinom i osvetljenjem jedva da zadovoljavaju osnovne minimume. Po dve ucionice i dve pomocne prostorije imaju izdvojena odeljenja u Recici, Drmnu ( škola u potpunosti renovirana) i Bubušincu. Izdvojeno odeljenje u Maljurevcu raspolaže sa dve ucionice i jednom kancelarijom, a školska zgrada spada u red najsredenijih u sistemu horizontalne mreže školskih zgrada. Po dve ucionice i jednu pomocnu prostoriju imaju i izdvojena odeljenja u Kasidolu i Beranju, dok Trnjane raspolaže sa tri ucionice i tri pomocne prostorije. Izdvojeno odeljenje u Bratincu ima dve ucionice, kancelariju, mini kuhinju koja ne radi a ima funkciju realizacije rada vaspitne grupe dece predškolskog uzrasta, a jednu ucionicu i jednu nastavnicku kancelariju ima izdvojeno odeljenje u Nabrdu.

U Osnovnoj školi « Božidar Dimitrijeviš Kozica» u predmetnoj nastavi radi 14 profesora, 11 nastavnika i dva apsolventa, a u razrednoj 17 profesora, 5 nastavnika, 5 ucitelja i dva srednjoškolca. Na poslovima i zadacima školskog pedagoga radi jedan profesor, školskog bibliotekara takode jedan profesor, kao i dva profesora na poslovima i zadacima rukovodenja školom. Struktura kadra ne obezbeduje punu strucnu zastupljenost, ali prema velicini ustanove sadašnji broj radnika u administrativno - finansiskoj službi zadvoljava (sekretar, šef racunovodstva, blagajnik).

Stanje higijensko- tehnickog održavanja škole spada u znacajnija pitanja koja nisu uspešno i do kraja rešena. Na održavanju cistoce radi 16 radnika. Centralna škola u Bradarcu ima jednog kvalifikovanog ložaca, dok za grejanje u Klicevcu i Barama škola sezonski prima ložace. U školi radi jedan domar, a u planu je da se primi još jedan ložac zbog formirane sale za nastavu fizickog vaspitanja pri Domu kulture u Bradarcu.

Škola u Bradarcu pokriva dvanaest naselja i ima 232 daka- putnika: Recica- Klicevac 28, Drmno- Bradarac 44, Bubušinac- Bradarac 36, Bratinac- Bradarac 22, Nabrde- Bradarac 18, Trnjane Bradarac 34, Beranje- Bare 18, Kasidol- Bare 22 i Maljurevac- Bradarac 10. Trecina daka- putnika od ukupnog broja koliko ima škola u Bradarcu, zbog putovanja na kojima su izloženi raznoraznim vremenskim prilikama i neprilikama, vremenski su odsutni više od kuce nego ucenici drugih škola.

ŠKOLA U KLICEVCU

JEDNA OD PRVIH DRŽAVNIH ŠKOLA

Nema udžbenika istorije u kome se ne pominju Karadordev vojvoda iz Prvog srpskog ustanka Milenko Stojkovic i njegov Klicevac. U svim knjigama istorije i pedagogije pominje se Milenkova Osnovna škola u Klicevcu kao jedna od prvih državnih škola u Srbiji. Najviša državna vlast 1805. godine predvida formiranje šest ministarstava medu kojima i Popeciteljstvo prosveštenija i crkvenih dela, “... pod njim da budu manastiri, crkve, škole, ucitelji, sve što se k vospitaniju treba...”. Najvecu ulogu u formiranju škola imao je Dositej Obradovic koga Karadorde postavlja za direktora svih škola u Srbiji. U predahu borbi, formirana je i Osnovna škola u Klicevcu. Arhiepiskop i mitropolit Stefan Stratimirovic obaveštava Milenka pismom iz Vršca 16. maja 1806. godine da mu pored ratnog materijala šalje i knjige za rad škole, tako da se taj dan smatra danom osnivanja škole u Klicevcu.

M. Kuzmanovic

RPK POŽAREVAC OTPOCELA REALIZACIJU PROJEKTA SA POVRATNICIMA

JACANJE PARTNERSTVA MATICE I DIJASPORE

Na inicijativu Ministarstva za dijasporu oktobra meseca potpisan je sporazum o otvaranju Centra za dijasporu u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac. Posle potpisivanja sporazuma Ministarstvo je objavilo jedan konkurs za projekte koji se u prvom redu odnosio na izradu baze podataka o našim povratnicima iz inostranstva koji su svoju zaradu uložili u odredenu proizvodnju ili uslužnu delatnost u Srbiji.

Na konkurs koji je bio otvoren do 15.novembra konkurisala je RPK Požarevac projektom za uspostavljanje baze podataka o povratnicima i pre nekoliko dana posle potpisivanja ugovora sa Ministarstvom za dijasporu krenulo se u realizaciju projekta.

Predmet konkursa je sufinansiranje programa koji ima za cilj: poboljšanje veza pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonih srpskih zajednica u zemljama u okruženju i njihovih organizacija sa Republikom Srbijom; stvaranje uslova za ukljucivanje pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju u politicki, ekonomski i kulturni život Srbije; jacanje partnerskih odnosa matice i dijaspore i autohtonog srpskog stanovništva u okruženju; ocuvanje i negovanje tradicionalnog i kulturnog identiteta pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju; realizaciju razvojnih projekata za poboljšanje ekonomskog položaja pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju; ocuvanje i negovanje srpskog jezika kod pripadnika dijaspore i pripadnika autohtonog srpskog stanovništva u zemljama u okruženju; afirmacija Srbije, srpske tradicije i kulture.

“Da bismo krenuli u realizaciju projekta koji ce trajati 4 meseca RPK Požarevac je kontaktirala svih 11 opština u Regionu i došla do saznanja da kancelariju za dijasporu imaju opštine Kucevo i Smederevska Palanka, dok je u Velikom Gradištu kancelarija u postupku osnivanja. Te opštinske kancelarije nisu mnogo odmakle u svom radu, a u ostalim opštinama ne postoje specijalizovani kabineti za kontakt sa povratnicima.

Mi smo sacinili upitnik za formiranje baze podataka o povratnicima koji su otpoceli poslovnu aktivnost i prosledili ga mesnim kancelarijama. U upitniku se traži ime i prezime povratnika, adresa, datum osnivanja preduzeca, delatnost kojom se bavi, vrsta preduzeca, u kojoj državi u inostranstvu je radio ili radi i koliko ukupno zapošljava radnika. Popunjavanjem upitnika dolazimo do prave slike na terenu o broju povratnika. Pored toga RPK Požarevac bi u dogovoru i kordinaciji sa Ministarstvom za dijasporu organizovala okrugle stolove na kojima bi se razgovaralo sa povratnicima na temu, šta treba Region, odnosno Srbija da ponudi, kako bi oni eventualno uložili svoju uštedevinu i krenuli sa nekom proizvodnjom ili uslužnom delatnošcu na ovom podrucju”, istakla je Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac.

Svi zainteresovani povratnici bliže informacije mogu dobiti u sedištu RPK Požarevac u ulici Bosanskoj 31 na tel: 012/556 - 800 ili u kancelariji u Smederevu u ulici Kralja Petra Prvog 9 na tel: 026/615 - 999.

D.Dinic

U HOTELU DUNAV ODRŽANA PREZENTACIJA HRVATSKE KOMPANIJE “TIM ZIP”

TIM ZA IZUZETNE PROJEKTE

U organizaciji Regionalne privredne komore Požarevac prošle srede u hotelu Dunav održana je prezentacija zagrebacke kompanije TIM ZIP d.o.o koja se bavi novim tehnologijama, opremom i mašinama za pekarstvo i poslasticarsto i pruža usluge njihovog servisiranja. Kompanija je osnovana 1992. godine, što znaci da je vec punih 15 godina na tržištu zajedno sa svojim kupcima. Upravna zgrada i sedište TIM ZIP-a je u Zagrebu, ali cela grupa ima svoja preduzeca u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Banja Luci, Mostaru i Rijeci, a pored toga u okviru centralne kuce funkcionišu još tri kompanije: TIM PAK - firma koja se bavi strojevima za pakovanje, TIM PUBLIC - bavi se markentiškim i propagandnim materijalima za celu grupu preduzeca TIM ZIP, ali i za tržište i TIM CONTO - firma koja se bavi racunovodstvenim i finansijskim poslovima za grupu i komitente koji se prijave.

“Razvoj naše kompanije u poslednjih pet godina u Srbiji nije tekao željenim tempom, tako da smo se odlucili da dovedemo novu ekipu na celu sa Filipom Pavicicem i raniji naziv Tehnopek je promenjen u TIM ZIP d.o.o Beograd. To je napravljeno iz razloga da ime bude jedinstveno kao i u ostalim zemljama u regiji. Osnovna delatnost kompanije su oprema, projekti, sirovine i tehnologija, a poslovanje se odvija pod kapom dva sertifikata ISO 9001 i HACCP. Kroz ISO standard pokrivamo kompletno poslovanje, dok sa HACCP standardom pokrivamo poslovanje sa namirnicama, odnosno sirovinama”, istice Vlado Sucic, direktor sektora projektovanja i opreme.

TIM ZIP upošljava 76 radnika, od cega je preko 50% visokoobrazovnog kadra, prosecne starosti 35 godina. Godišnji promet za 2006. godinu je iznosio 12,6 miliona evra sa odnosom opreme i sirovina 40 prema 60%, a u ovoj godini ocekuje se promet od 13,8 miliona evra. Kao predstavnik mnogih firmi ova kompanija posluje sa 40 firmi za podrucje opreme i sa 6 firmi za podrucje sirovina, a od tih 46 firmi sa 28 ima ugovor o generalnom zastupanju. Dobavljaci sa kojima ova kompanija posluje imaju svoja sedišta u Austriji, Danskoj, Engleskoj, Grckoj, Hrvatskoj, Italiji, Nemackoj, Sloveniji, Srbiji i Švajcarskoj.

Partneri u zastupanju opreme i sirovina

TIM ZIP je generalni zastupnik tridesetak vodecih svetskih firmi koje proizvode opremu za pekarstvo i poslasticarstvo. Tu spadaju: HB - Technik - austrijska fabrika silosa i sistema za doziranje; Diosna - nemacka fabrika mesilica i transportnih sistema; Isern Hager - nemacki partner koji proizvodi postrojenja za kisela testa; Pietroberto - italijanski partner koji proizvodi mašine za obradu testa; Gostol - slovenacka fabrika za proizvodnju mašina za obradu testa i termouljnih peci; Back Tech - austrijski partner koji proizvodi automatske linije za proizvodnju peciva; Rondo Doge - švajcarska fabrika koja proizvodi mašine za obradu lisnatog testa i za proizvodnju proizvoda od lisnatog testa; Elin - grcki partner koji proizvodi linije za proizvodnju kora; Kolb Kalte - švajcarski partner koji proizvodi razne vrste komora za smrzavanje, prekinutu, odloženu i programiranu fermentaciju; NJiesheu - nemacka fabrika konvekcijskih peci, odnosno duvaljki; Mondial Forni - italijanski proizvodac višeetažnih pekarskih peci, na podrucju Srbije poznatiji pod nazivom Belini; Heuft - nemacki proizvodac termouljnih peci koje štede do 40% energije; Alit - italijanski partner koji proizvodi razne transportne sisteme, sisteme za hladenje, fermentaciju i pasterizaciju; Pebock - austrijski proizvodac mašina za pranje korpi, sušenje i dezinfekciju; Meinke - danska fabrika koja proizvodi mašine za razne vrste keksa; Food Pack -italijanski proizvodac mašina za pakovanje; Tool Bodž - nemacki partner koji proizvodi softver i hardver za bespapirnu distribuciju proizvoda; Schnjeitzer - austrijski partner koji oprema prodajne prostore; Borco Hohns - nemacka firma koja adaptira vozila za prodaju; Anneilise - nemacki partner koji proizvodi sitni pribor i delove.

Što se tice sirovina, TIM ZIP je zastupnik Altechfermin -a srpske fabrike za proizvodnju svežeg pekarskog kvasca sa cijim proizvodima zauzima oko 25% hrvatskog tržišta. Zatim tu dolazi Hander Mortel belgijska fabrika za proizvodnju ulja i margarina; Isern Hager - nemacki proizvodac maticnih kultura za kisela testa; Nordpol - austrijski proizvodac industrijske cokolade za razne prelive; Dijamant - austrijska firma koja proizvodi aditive, gotove smese, koncetrate, nadeve, arome.

Trenutno se oprema TIM ZIP-a nalazi u 409 pekara, a dnevno se isporucuje sirovina u preko 1.200 pekara. Od znacajnijih projekata ova hrvatska kompanija je radila pekaru Pan Pek u Zagrebu na preko 4.000 m2, zatim rekonstrukciju starog pogona Cakoveckih mlinova, pekaru Klas Mostar, Medijator u Dubrovniku, Šibeniku...

“Svake godine u septembru organizujemo kucni sajam gde demonstriramo našu opremu i proizvodnju na njoj, a izdajemo i casopis koji izlazi cetiri puta godišnje.Organizatori smo Festivala kruha i slastice i Izložbe umetnickih proizvoda od testa na zagrebackom Velesajmu”, dodao je na kraju Vlado Sucic.

D. Dinic

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

“EKOLOŠKA STVARNOST”

Požarevacki Fond za zaštitu životne sredine je u okviru prosvetno pedagoškog delovanja finasirao pripremu izložbe umetnickih fotografija na temu “Ekološka stavrnost”, koja ce biti otvorena narednog petka u Centru za kulturu. Organizator izložbe je požarevacki Foto kino klub, a otvaranje je zakazano za 19 sati. Prema pravilniku Foto saveza Srbije postavka spada u izložbe prve kategorije.

- Žiri, koji su cinili Dragoslav Ilic, predsednik, Slobodan Pajic i Dragan Feldic, clanovi i Borisav Milovanovic, delegat Foto saveza Srbije, pregledao je 290 prispelih fotografija, odabirajuci 145 za izlaganje. Iako nije bilo naglašeno da se foto objektivom (objektivno!) zabeleže ekološki problemi, najveci broj autora se opredelio upravo za takav pristup temi. Na primer, u prvonagradenoj kolekciji Dragana Eleka neki nazivi fotosa su “Borska apokalipsa”, “Bakarno groblje”, u drugonagradenoj kolekciji autora Miroslava Jeremica su tri fotografije kopova, dok jedna nosi naziv “Lavirint” što dovoljno asocira na tamniji pristup ekološkoj stvarnosti. I u trecenagradenoj kolekciji požarevackog autora Jovana Blagojevica je zabeležena degradacija prirode kroz fotografije “Opstanak na pepelištu”, “Pepelište” i “Suvo rudište”. U kategoriji kolekcija pohvaljena su dva autora: Raša Milojevic i Aleksandar Trajkovic. Pojedinacno, prva nagrada za fotografiju “Predgrade” pripala je Stevi M. Sekericu, drugaonagradena je “Industrija 04” koji je foto objektivom zabeležio Zoltan Bisak. Treca nagrada je pripala “Blokadi puta” autora Milenka Savovica. Pohvaljena su cak tri ostvarenja autora Branka Matica i Požarevljana Danijele Jovanovic i Dragana Ðelica -rekao nam je Vladimir Popovic, predsednik Foto kino kluba “Požarevac” i Ekološkog društva “Branicevo”, koji je i kao planinar osvedoceni zaljubljenik prirode.

Za ucešce na ovoj izložbi prijavilo se 15 clanova Foto kino kluba “Požarevac” sa 57 umetnickih fotografija. Žiri je prihvatio 24 fotografije za izlaganje koje je snimilo 14 požarevackih foto amatera.

Opštinsko vece opštine Požarevac i ovom prilikom UPUCUJE JAVNI POZIV svim mesnim zajednicama, ustanovama, organizacijama i javnim preduzecima da otpocnu pripremu dokumentacije kako bi bili spremni da konkurišu za dobijanje sredstava kojima bi finasirali realizaciju odredenih projekata. Prema planu, konkursi za korišcenje sredstava Fonda za razvoj opštine Požarevac i Fonda za zaštitu životne sredine, bice raspisani na samom pocetku 2008.godine.

R.R.D.

U VETERINARSKO SPECIJALISTICKOM INSTITUTU "POŽAREVAC" NA KRAJU 2007. GODINE

NOVA POTVRDA KVALITETNOG RADA

- Predstavnici medunarodnog sertifikacionog tela SGS-a koji su ovih dana bili u nadzornoj poseti Institutu, potvrdili da se uvedeni standard ISO 9001 uspešno primenjuje i s godinama unapreduje

U godini koja je na izmaku, za Veterinarski specijalisticki institut “Požarevac” koji pruža usluge stanovnicima dva okruga - Branicevskog i Podunavskog, najvažnije je to što se uspešno poslovalo, što je laboratorija Instituta dobila akreditaciju i što je ovih dana obavljena druga provera primene standarda ISO 9001.

—Ovo su tri veoma važne cinjenice za naš kolektiv i 11 opština koje pokrivamo. Ovim, u stvari, 16 zaposlenih od kojih je 7 veterinara sa 10 specijalnosti i magistrata, potvrduju svoje važno mesto u zaštiti zdravlja najpre životinja, a potom i ljudi, istice direktor mr LJubomir Stojiljkovic, veterinar specijalista i podseca da je Institut ovih dana imao drugu nadzornu posetu od strane sertifikacionog tela SGS-a cije je sedište u Ženevi, u Švajcarskoj, a predstavništvo u Beogradu. Ovde su ponosni na cinjenicu da ih je sertifikovala jedna medunarodna kuca koja je nakon ove druge provere mogla samo da konstatuje da se primena pomenutog sertifikata odvija uspešno i u skladu sa zahtevima dobijenog standarda.

Jednom dobijeni sertifikat, dakle, ne znaci kraj dokazivanja u poslu kakvim se bavi VSI. Naprotiv, strucnjaci Instituta neprestano su u obavezi da se potvrduju tako da ih i u decembru naredne godine ocekuje nova provera. U meduvremenu oni ce sistem koji vec dve godine uspešno primenjuju i razvijaju još više unaprediti. Inace, pored decembarske provere sertifikacije, u ovoj godini važno je i to što je Institut akreditovao svoju laboratoriju za dobijanje standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006.

—Jula meseca ove godine imali smo ocenjivacku posetu predstavnika akreditacionog tela Srbije i tom prilikom smo akreditovali naš Sektor za laboratorijska ispitivanja. Akreditovano je ukupno 48 raznih metoda ispitivanja i smatram da je ocenjivacka poseta bila veoma uspešna po naš Sektor s obzirom na to da smo ocenjivanje prošli bez ijedne neusaglašenosti. Namera našeg Sektora a samim tim i Instituta je da se i dalje razvija s obzirom na to da nas za otprilike šest meseci od momenta ocenjivacke posete ocekuje nadzorna poseta koja “pada” negde februara-marta 2008. godine. Nadamo se da cemo do tada proširiti obim akreditacije, uvesti neke nove metode ispitivanja. Sve organizacije koje se bave proizvodnjom hrane za ljude podležu standardu 122 000 koji cine standard 9001 i HASAP, a svim tim proizvodackim kucama naša laboratorija je velika podrška s obzirom na to da u svojstvu eksterne laboratorije vrši ispitivanja za njihove potrebe. Zato je veoma važno da je ona akreditovana i da radi po akreditovanim standardima, istice Milica Lazic, veterinar specijalista-mikrobiolog, rukovodilac Sektora za laboratorijska ispitivanja.

BESPLATNA VAKCINACIJA PASA I MACAKA

Kao i svake i ove godine Institut uspešno realizuje program mera zdravstvene zaštite životinja.

—Veterinari 21 stanice na teritoriji dva okruga rade neprestano na terenu pod nadzorom republickih veterinarskih inspektora. Uzorci se dostavljaju redovno Veterinarsko specijalistickom institutu i pregledaju na bolesti koje su propisane programom mera. Svaka sumnjiva životinja podleže daljem postupku. Trenutna epizootiološka situacija na našem terenu ukazuje na povecan broj besnila, u pitanju su besne lisice stacionirane u šumi. Mi smo povecali broj vakcinisanih pasa na teritoriji oba okruga zahvaljujuci nadležnom Ministarstvu koje je omogucilo besplatnu vakcinaciju pasa i macaka, placa se samo taksa od 100 dinara. Ovih dana ocekujemo isporuku nove kolicine vakcine koja je osnovna mera u kontroli ove opasne zarazne bolesti zajednicke i za ljude i za životinje, istice mr. Milena Živojinovic, epizootiolog.

Kada je u pitanju trihineloza u Institutu kažu da je zbog povecanog broja zaklanih svinja pa samim tim i pregledanih uzoraka svinjskog mesa, povecan broj ustanovljenih trihineloznih životinja što je dobro jer se na taj nacin štiti zdravlje ljudi, neškodljivo se pod nadzorom veterinarskih inspektora uklanjaju pozitivne životinje.Trihineloskopske preglede, inace, mogu da rade sve ovlašcene stanice i ambulante, rade to i u Institutu. U primeni su dve metode:trihineloskopski pregled na plocici i metoda veštacke digestije. —Naš Institut je medu 48 akreditovanih metoda akreditovao i dve metode parazitološkog pregleda mesa na trihinelozu tako da mi radimo obe metode- i kompresiju i veštacku digestiju. Cenovnik o ovim uslugama propisala je Veterinarska komora Srbije i on je obavezujuci za sve ustanove. Cena za metodu kompresije je 300, a za veštacku digestiju oko 1 000 dinara, pojašnjava Milena Živojinovic.

Od pocetka primene Programa mera pa zakljucno sa novembrom mesecom ove godine, u Sektoru za laboratorijska ispitivanja, Odeljenju za imunološko-serološka ispitivanja pregledano je oko 15 000 uzoraka krvi goveda i oko 20.000 uzoraka krvi ovaca na brucelozu i enzotsku leukozu goveda. Podrucje koje pokriva Veterinarsko specijalisticki institut “Požarevac” je bogat živinarski kraj tako da se ovde stalno rade i serološki pregledi živine na razne zarazne bolesti kao i mikrobiološka ispitivanja po obavezama preuzetih od brojnih farmi i na zahtev republicke veterinarske inspekcije.

USPEŠNA SARADNJA SA OPŠTINOM POŽAREVAC

Druga je godina kako Veterinarsko specijalisticki Institut “Požarevac” u dogovoru sa Skupštinom opštine Požarevac obavlja kontrolu namirnica životinjskog porekla na pijacama u Požarevcu i Kostolcu. —Trenutno privodimo kraju kontrolu u poslednjem kvartalu ove godine, nadam se da ce biti završena 20. decembra kada cemo poslati izveštaj o rezultatima opštini. Mi smatramo da je ova saradnja sa opštinom Požarevac veoma uspešna i korisna tako da cemo je svakako nastaviti i tokom 2008. godine, kaže direktor Stojiljkovic.

Inace, otkako se otpocelo sa kontrolom namirnica na pijacama, evidentno je znatno poboljšanje njihovog kvaliteta iz kvartala u kvartal, a dodatni rezultat je i taj što su se organi lokalne samouprave uverili da je za prodaju tih proizvoda neophodno obezbediti adekvatan prostor. Na pijaci u Požarevcu se sada pilece meso prodaje u prodavnici koja je uradena za tu prodaju, vitrine su postavljene i za mlecne proizvode, ostalo je još samo neregulisano pitanje prodaje ribe na tezgama. U VSI isticu da riba ne bi smela da se prodaje na tezgama vec samo u ribarnicama a da su za sprovodenje toga nadležne inspekcije. Nedostaje njihova odlucnost u izricanju adekvatnih kazni jer ne treba smetnuti s uma da je ovakva prodaja veoma opasna narocito tokom letnjih meseci kada vremenski uslovi pogoduju kvarljivosti ove robe.

Za sada se kontrola kvaliteta namirnica na pijacama od strane Veterinarsko specijalistickog instituta obavlja jedino po nalogu opštine Požarevac, sa drugim lokalnim samoupravama ovakav vid saradnje nije uspostavljen iako je bilo inicijativa od strane VSI. Primer Požarevljana, medutim, treba da slede i drugi pa ce se u narednoj godini ponovo pokušati sa uspostavljanjem saradnje i sa ostalim opštinama okruga. Iz Instituta je za narednu godinu krenula još jedna inicijativa, rec je o saradnji na nivou novootvorenog Prihvatilišta za pse i macke lutalice. Predloženo je da Institut vrši ispitivanja i laboratorijske analize koje bi ukazale na to koliko su te životinje potencijalni izvori zaraza ne samo za ostale životinje vec i za same ljude, jer su i psi i macke nosioci mnogobrojnih zaraznih bolesti koje se lako mogu preneti na ljude, a narocito na decu koja su u kontaktu sa njima. Ukoliko ovaj predlog naide na podršku, laboratorijska ispitivanja vršila bi se na uzorcima krvnih seruma, a sprovodili bi se i parazitološki pregledi, preporucila terapija i mere za sprecavanje širenja odnosno za suzbijanje otkrivenih bolesti macaka i pasa u Prihvatilištu.

Zahvalnost medijima

U VSI "Požarevac" isticu da je ove godine saradnja njihove ustanove sa medijima bila izuzetno dobra što je dosta doprinelo uspešnosti brojnih akcija koje su strucnjaci ove kuce sprovodili na terenu.

- Sa ovakvom saradnjom nameravamo da nastavimo i naredne godine jer želimo da o svemu onome što se u Institutu dešava i preduzima u cilju zaštite zdravlja životinja pa samim tim i ljudi, obavestimo javnost. Za podršku koju smo do sada imali u sredstvima informisanja zahvalni smo novinarima naših medija, uvek su to bile blagovremene i objektivne informacije koje su kao takve i te kako doprinosile uspešnosti posla kojim se bavimo, isticu na kraju ove poslovne godine u Institutu "Požarevac".

DOBRI DOMACINI I ORGANIZATORI

Veterinarski specijalisticki Institut "Požarevac" je krajem marta ove godine na Srebrnom jezeru nadomak Velikog Gradišta organizovao veliku manifestaciju pod nazivom "Epizootiološki dani" . Rec je o strucnom savetovanju medunarodnog karaktera s obzirom na to da su prisustvovali strucnjaci iz brojnih zemalja Evrope. Medu zapaženim ucesnicima Savetovanja najviše je bilo veterinara i epidemiologa jer je i tema - zoonoze, kako ih otkriti, pratiti i suzbijati, tesno vezana za njihove specijalnosti. Organizacija ovog savetovanja bila je veoma uspešna, visoke ocene o tome, pored gostiju iz Evrope, dali su i predstavnici ostalih instituta u Srbiji od kojih je svake godine neki drugi domacin slicne manifestacije. Kako nas je obavestio direktor LJubomir Stojiljkovic, u RS funkcioniše deset veterinarsko specijalistickih i dva naucna instituta.

S.E.

SA SVECANOSTI U STAROM KOSTOLCU

NA REDU NASIP I NADOKNADA ŠTETE

Osmog decembra u Starom Kostolcu su na više nego svecan nacin otvoreni novi stambeno poslovni objekat, asfaltni put i park. Pored predstavnika lokalne samouprave, svecanosti su prisustvovali i celni ljudi PD TE- KO Kostolac, Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, Državni sekretar za infrastrukturu , predstavnici politickih stranaka, predstavnici saveta mesnih zajednica naselja iz okruženja kao i brojni meštani.

Iako su povod novoizgadeni objekti, Mirko Marjanovic, predsednik Saveta MZ Stari Kostolac upoznao je prisutne sa svim onim što je uradeno u proteklih sedam godina, pocev od stadiona malih sportova, do poslednjeg, novog stambeno-poslovnog objekta.

- Ovaj objekat je napravljen po principu od jednog dinara tri. Imali smo jedan, uradili smo za tri. Rec je o funkcionalnom objektu od 300 kvadrata gde su smešteni Dom omladine, cekaonica i ordinacija, biblioteka, odeljenje pošte, Mesna kancelarija i sala za vencavanje Mesne zajednice. Koristili smo i sredstva od rente prirodnih dobara PD TE- KO Kostolac, deo sredstava od Mesnog samodoprinosa, donacije kostolackog Privrednog društva, a po meni i ideje koje su vredne poput novca, pogotovo kada je rec o idejnom projektu koji je dao Milan Miljevic, tada radnik Direkcije za izgradnju. Zahvaljujuci pomoci lokalne samouprave, Elektroprivrede Srbije, odnosno Privrednog društva Termoelelekrane i kopovi Kostolac, i drugih, dosta toga je uradeno u proteklom periodu. Medutim, ono što nije uradeno, a to su zaštitni nasip na levoj obali Mlave, uraden je projekat, kao i obeštecenje gradana od prošlogodišnjih poplava, to je ono što ocekujemo u skorije vreme. To nam je cvrsto obecano od strane lokalne samouprave i Republickog resornog ministarstva, a ono što nam je još preostalo da uradimo, to su nekih kilometar asfaltnog puta i kanalizaciona mreža u celom naselju. Mi smo izgradnjom HE «Ðerdap» na nivou ispod Mlave i Dunava, zbog cega s pravom ocekujemo da nam ovaj problem reši Elektroprivreda Srbije, naglasio je izmedu ostalog Marjanovic.

Novoizgradene objekte obišao je i Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac koji je presekao vrpcu i otvorio objekat. On je tom prilikom izrazio zadovoljstvo saradnjom lokalne samouprave i Saveta MZ Stari Kostolac.

- Dokazali smo da zajednickim snagama, samo kada smo jedinstveni, možemo mnogo da uradimo, da složno, bez uplitanja politike ucinimo još više za dobrobit svih naših gradana, kako Starog Kostolca, tako i ostalih naselja. Podsetio bih na naše zajedništvo prilikom prošlogodišnjih katastrofalnih poplava koje su zadesile ovo naselje, kada smo svi mi, i lokalna samouprava, i vojska, i privredne organizacije pomogli ovim ljudima. Prosledili smo jednokratnu pomoc Republike od pet miliona dinara, cinimo sve što je u našoj moci da se taj zaštitni nasip što pre izgradi kako se više ništa slicno ne bi dešavalo i ugrožavalo živote ljudi. Stvoreni su uslovi da ovde bude i pošta, i lekar, napomenuo je Dušan Vujcic, poželevši pritom meštanima Starog Kostolca puno srece u daljim naporima na stvaranju što boljih uslova za život u okruženju koje je godinama trpelo negativne posledice razvoja energetskih resursa Srbije.

- Opština Požarevac zajedno sa Privrednim društvom TE- KO Kostolac cini maksimum da sve ono što je obecano u prošlom periodu, a konkretno mislim na onu tragediju što je zadesila Stari Kostolac, Bradarac i Maruljevac vezano za poplave, da sve to i ispunimo. Prošle godine u dva navrata sam bio u Vladi Republike Srbije kod ministra Velimira Ilica gde mi je objašnjeno da je bilo problema oko papirologije. Oni su prebacili pet miliona kao jednokratnu pomoc, ostalo je još 14 miliona. Kada je rec o odbrambenom nasipu, Srbijavode je pre desetak dana odobrila sredstva za eksproprijaciju, ostali deo u iznosu od 70 miliona obezbedice «Ðerdap» i vec u martu naredne godine krece se u realizaciju projekta odbrambenog nasipa u Starom Kostolcu, obecao je opštinski menadžer Predrag Pajic, koji je iskoristio prisustvo predstavnika mesnih zajednica Klenovnika i Cirikovca i uputio im apel za pružanje pomoci Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac oko izgradnje nove deponije pepelišta u zoni izmedu ova dva sela.

Državni sekretar za infrastrukturu Milan Miljevic je na svecanosti upoznao prisutne o naporima Vlade Republike Srbije na poboljšanju uslova života na selu iako 60 posto stanovništva Srbije živi u gradu, a 40 na selu.

- Ministarstvo za infrastrukturu ce do kraja ove budžetske godine selu Stari Kostolac izmiriti dug od 7, 5 miliona dinara vezan za prošlogodišnje poplave, kao i preostala dugovanja za koja je opština Požarevac napravila ekspertizu. Mislim da ceo ovaj kraj ima jako dobru perspektivu, energetski kompleks Drmno se unapreduje, Dunav je sa 576 kilometara koliko protice kroz Srbiju velika razvojna šansa kao koridor sedam u koji ce Evropa uložiti oko 200 miliona evra. Mislim da ce ovaj kraj da procveta, Branicevski okrug je okružen prirodnim resursima, pored Dunava u blizini je i koridor deset, blizina Beograda i, mislim, da cemo u narednom periodu svi zajedno napredovati, napomenuo je izmedu ostalog Miljevic.

Gosti

Retko se dogada da na jednoj ovakvoj svecanosti kakva je bila u Starom Kostolcu prisustvuje tako veliki broj gostiju. Pocev od lokalne samouprave koju je predvodio Dušan Vujicic, predsednik oštine Požarevac, njegov zamenik mr Zvonimir Blagojevic, Ivan Grubetic, predsednik SO Požarevac i njegov zamenik Mirko Papovic, opštinski menadžer Predrag Pajic, sekretar opštine Miroslav Ungurjanovic i Tihomir Jovanovic, savetnik predsednika opštine. Iz PD TE- KO Kostolac prisutni su bili Dragan Živkovic, direktor, LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije i Bojan Živanovic, pomocnik direktora za proizvodnju elektricne energije. Pored predstavnika javnih, društvenih i privatnih preduzeca, predstavnika saveta mesnih zajednica okolnih naselja, politickih stranaka i meštana, svecanosti su prisustvovali Milan Miljevic, državni sekretar za infrastrukturu i Slavoljub Matic, narodni poslanik iz redova DSS.

M. Kuzmanovic

UDRUŽENJE PENZIONERA POŽAREVAC

ANGAŽOVANE SVE MESNE ORGANIZACIJE

Tako se cesto govori o teškom položaju penzionera da je postalo kao u basni: Ide vuk, niko više ne okrece glavu. No, cini se da Opštinska organizacija penzionera nije obeshrabrena, vec se svim silama trudi da promeni odnos šire društvene zajednice prema pitanjima koja su prioritetna za njihov život.

Milorad Jovanovic, clan Opštinskog odbora Udruženja penzionera Požarevac i predsednik OO PUPS Požarevac upoznaje nas sa oblicima organizovanja penzionera na teritoriji Požarevca.

-Penzioneri Požarevca su pokrenuli inicijativu da se odobri besplatan prevoz, da se omoguce olakšice u placanju komunalnih usluga i pomoc u nabavci lekova za ugrožene penzionere. Udruženje penzionera je prepoznalo podvalu i to objašnjava penzionerima na svojoj teritoriji, ova vlast pokušava kroz uskladivanje peznija da pokaže kako se penzionerima naglo poboljšava standard, jer se daje pomoc od dve hiljade dinara onima sa najnižim primanjima, da se od januara penzije povecavaju za 11,7 odsto, a to nije ništa drugo, nego uobicajeno redovno uskladivanje penzija, jer su penzije pale ispod 60 procenata u odnosu na prosecne plate. To je trebalo da se daleko ranije uradi, jer je cele 2007. godine prosecna penzija bila ispod prosecne plate, da bi na kraju došla na 49%. Obecano je takode da ce se tri hiljade dati penzionerima sa najnižim prihodima, medutim to je sada dve hiljade, mi smo zadovoljni i time, ali to nije nikakva posebna pomoc, vec redovna davanja. Zbog svega toga, i Udruženje penzionera i partija koju je ono osnovalo, Partija ujedinjenih penzionera Srbije zajednicki rade na terenu, kako bi ublažili veoma težak položaj penzionera. Osnovna naša aktivnost usmerena je ka tome da na sledecim izborima imamo predstavnike u opštinskoj vlasti, kako bi mogli da uticemo na svakodnevni život penzionera, ako i na izmenu zakona koji su za nas od presudnog znacaj, to je Zakon i penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Nadamo se da cemo to da ostvarimo i da imamo svoje poslanike u Skupštini. Angažovali smo sve naše mesne organizacije i nadamo se da cemo odabrati ljude koji su cestiti, dobri domacini, ljudi koji uživaju ugled u svojoj sredini i da cemo sa tim ljudima dobiti odreden broj odbornickih mesta.

Predsednik Mesne organizacije Sopot, Milenko Nikic kaže da u je uvom mesnom odboru oko 220 clanova Udruženja penzionera, a 264 penzionera su clanovi Partije ujedinjenih penzionera Srbije. - U Sopotu imamo dobre uslove za rad, imamo veliku salu. Mi smo davali pomoc od po 500 dinara onima koji imaju najmanje penzije, to jeste malo, ali je ipak kakva-takva pomoc, jer su penzioneri potpuno zapostavljeni i od vlasti i od svih ostalih. Ne bi trebalo tako da bude, jer su to ljudi koji su na neki nacin izgradili ovu zemlju. U našoj mesnoj zajednici je mnogo onih sa malim penzijama, oko 8.000, jer su to vecinom radnici. To su uglavnom stari ljudi, medu njima ima bolesnih i nepokretnih i veoma teško podnose sve što se dešava, na primer povecanje cena, a medu prvima su kada treba da se nešto plati, posebno komunalije. Penzioneri vrlo teško žive. Pomoc od dve hiljade dinara nije ništa. Nemamo kome da se žalimo, zato se nadamo da cemo ubuduce imati za koga da glasamo. Na našoj poslednjoj sednici smo rešili da obidemo sve naše penzionere, jer smo skoro svi ugroženi i materijalno i zdravstveno. Odredili smo odbore od po troje ljudi, koji ce po spisku obilaziti penzionere i na osnovu tih obilazaka napravicemo socijalnu kartu penzionera na teritoriji Mesne zajednice Sopot, kako bismo mogli da delujemo na neki nacin, da pomažemo.

Koviljka Pljincevic, predsednik je Mesnog odbora Gornja Mala kaže da ovaj odbor broji 843 clana, kao i 460 clanova PUPS-a. Sastajemo se jednom mesecno, a po potrebi i cešce, u prostorijama Mesne zajednice Gornja Mala, gde imamo salu. Tu nam dolaze penzioneri sa kojima razgovamo o problemima, najcešce o njihovom materijalnom položaju. I mi smo davali pomoc od 500 dinara najugroženijim penzionerima. Uz pomoc naše Opštinske organizacije organizujemo druženja i izlete, naša Mesna organizacija imala je cetiri ekskurzije ove godine, obišli smo Župsku berbu, Požeženo, Veliko Gradište i Zaovu. Održali smo i dva zbora penzionera kojima je prisustvovalo oko stotinu penzionera, a razgovarali smo o njihovim problemima, svako je mogao da postavi pitanje koje ga je interesovalo; oni se najcešce žale na materijalni položaj i zdravstveno osiguranje. To su ljudi sa teritorije Lucicki put - LJubicevo. U našoj mesnoj organizaciji postoje penzioneri, verovali ili ne, koji imaju penzije od 4 ili 5 hiljada dinara, sa tim ne može da se živi. Nadamo se da ce opština, na celu sa predsednikom priskociti u pomoc u smislu omogucavanja popusta za placanje grejanja, struje, vode, komunalnih usluga. Problem je i autobuski prevoz do bolnice, autobuski saobracaj je neredovan, a taksi je za naše potrebe skup. Problem prevoza je najveci u LJubicevu, gde prevoza uopšte nema kada je u toku raspust. Pri našoj Opštinskoj organizaciji imamo i Sekciju žena. Gotovo svakoga meseca ide se na izlete, a nekada i dva puta mesecno. Sastajemo se svakog cetvrtka i pravimo planove. Poslednja ekskurzija išla je u Petrovac, gde je organizovano regionalno druženje, ucestvovali su penzioneri iz citavog Branicevskog okruga. Trudimo se da im na svaki nacin ulepšamo poslednje godine života.

L.L.

FONDACIJA "POŽAREVACKI MIR 1718"

"CARSKI ŠATOR" NA TULBI

Posle skoro 280 godina, odlukom opštine osnovana je Fondacija “Požarevacki mir 1718” koja je nakon kratkog delovanja postavila spomen obeležje na Tulbi u blizini mesta vodenih pregovora. Samo spomen obeležje je u vidu velikog megalita koje je postavljeno 21.jula 2004. godine. Fondacija je u svom programu predvidela izgradnju jednog objekta u vidu šatora koji ima za cilj da približi posetioce ovog prostora samom dogadaju 1718. godine. Tada su od 5.juna do 21.jula 1718. godine vodeni pregovori izmedu zaracenih strana Turske sa Austrijom i Mletackom republikom, uz prisustvo posrednika Engleske i Holandije.

Upravni odbor Fondacije “Požarevacki mir 1718” je razmatrao niz aktivnosti, a najviše se zadržao oko idejnog rešenja Pregovarackog šatora koji je egzistirao na ovim prostorima 1718. godine kada je sklapan Požarevacki mir. Na konkursu za izradu idejnog rešenja “Carskog šatora” kao najpovoljniji sa aspekta cene, kvaliteta i buduceg nadzora radova bio je projekat arhitekte Aleksandra Jankovica.

“Radili smo na realizaciji saniranja otpadnih voda koje prolaze prostorom koje koristi Požarevacki mir i Etno selo i to se privodi kraju. Od znacajnijih aktivnosti pripremili smo i nacrt teksta na buducem postamentu, tako da postoje dve verzije teksta koji ce biti uklesan na samom obeležju na više jezika. U budžetu Fondacije za narednu godinu planirana su sredstva da se prevede sa staroitalijanskog jezika i odštampa jedna knjiga pisana od strane ucesnika u pregovorima u svojstvu sekretara jedne delegacija Bianchi Vendramina. Fondacija planira za narednu godinu da organizuje jedan medunarodni simpozijum u kome bi ucestvovale zemlje ucesnice u pregovorima o Požarevackom miru”, istakao je mr Zvonimir Blagojevic predsednik UO Fondacije “Požarevacki mir 1718”.

Prema recima arhitekte Aleksandra Jankovica konstrukcija buduceg šatora je klasicno skeletna od vodonepropusnog betona. Sa unutrašnje strane gradevina se oblaže kompletno šatorskim krilom. Šator ima cetiri ulaza sa prilaznim stazama, dok su ispred postavljene zastave zemalja ucesnica u pregovorima. Pod ce najverovatnije biti od kamenih ploca obojenih zelenom bojom sa cilimima. Glavno osvetljenje ce se dobijati od visinskih drvenih baklji visine 2 metra sa sakrivenim uticnicama. Visina šatora do samog temena je 5 metara, a u visini 1,82 metra raspolaže sa 7,5 metara korisnog prostora.

Razume se da bi se ovo ostvarilo potrebno je oko 25.000 evra, pa stoga Fondacija traži donatore za realizaciju ovog projekta.

D.Dinic

MUZICKA ŠKOLA «STEVAN MOKRANJAC» VIOLINSKI KONCERT

Nastavljajuci seriju didaktickih koncerata, Muzicka škola «Stevan Mokranjac» iz Požarevca organizovala je nastup violinistkinje Maje Jokanovic, profesora violine na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu. Uz nju su nastupili i studenti Nataša Grujic i Miloš Stanojevic, uz klavirsku saradnju Gordane Marjanovic. Na programu su bila dela Vivaldija, Paganinija, Mocarta i Šumana.

L.L.

GRADSKI ŽENSKI HOR “BARILI” POTPISAO UGOVOR SA MODNOM KUCOM “MONA”

OLJA IVANJICKI - EKSLUZIVNI KREATOR

Republicko Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odobrilo je Gradskom ženskom horu “Barili” donaciju za 2007. godinu u visini od 800.000 dinara, koja je realizovana kroz konkurs za javnu nabavku male vrednosti. Na konkurs se javilo više ponudaca, a ugovor je prošle subote potpisan sa Modnom kucom “Mona” iz Beograda. Prema ugovoru “Mona” ce izraditi svecanu garderobu za clanice hora i dirigenta. Ekskluzivni kreator bice poznata srpska slikarka Olja Ivanjicki, koja je prilikom svecanog potpisivanja prikazala jedan model. Na prijemu koji je organizovan u svecanim salonima opštinskog zdanja gošcama, Olji Ivanjicki i Nadi Momirovic, predstavnici “Mone” najpre se obratila dirigent hora Katalin Tasic, naglasivši visoko medusobno uvažavanje i želju za dugogodišnjom saradnjom, a potom je, u ime predsednika opštine Požarevac gošce pozdravio i šef kabineta, Tihomir Jovanovic. Hor je nastupio sa nekoliko kompozicija iz svog repertoara.

- Imam izuzetnu cast i zadovoljstvo da vas sve pozdravim i da budem u ovom gradu koji za mene emotivno znaci mnogo više nego bilo koji drugi grad, zato što sam oduvek volela Milenu Pavlovic Barili i nekako sam odrasla sa njom. Milo mi je što za ovaj hor mogu nešto da doprinesem, bar za jednu sezonu, možda dve, trudile smo se i Nada Momirovic i ja da uskladimo i ono što je vama potrebno i ono što smo mi želele da ponudimo. Model koji je izložen bice još malo dopunjen, jer sam tek sada videla koliko su lepe ucesnice hora i kako divno pevaju i kako imaju izuzetnog vodu, -rekla je Olja Ivanjicki, uz poklon, jednu od svojih slika, horu Barili.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 7.12.2007. godine do 14.12. 2007. godine u porodilištu opšte bolnice"Dr Voja Dulic " u Požarevcu rodeno je 28 beba - muških 13 i ženskih 15.

Sinove su dobili: Nena Misic i Danijel Ognjanovic iz Kurjaca, Mirveta Ramadani i Nusret Drmaku iz Kostolca, Marijana Markovic i Darko Popovic iz Gareva, Zlata i Slaviša Janic iz Kuceva, Danijela i Srecko Kojic iz Požarevca, Sabina Selmani i Emran Asani iz Požarevca, Ivic Tanja iz Pecanice, Fikrija i Duan Plavci iz Požarevca, Emina i Mališa Stojicevic iz Šapina, Sanja Debelac i Marko Gajic iz Požarevca, Bojana i Zoran Trajkovic iz Požarevca, Ivana Lepic i Dragan Milutinovic iz Biskuplja.

Kcerke su dobili: Ana i Dragan Radovanovic iz Maljurevca, Isidora Matic i Darko Stevic iz Požarevca, Ivana i Peda Nikolic iz Požarevca, Marija i Zlatko Dinic iz Malog Crnica, Nataša Stojadinovic i Aleksandar Milojkovic iz Žabara, Ivana Antonijevic i Sladan Ilic iz Velikog Sela, Dragana i Goran Gajic iz Covdina, Ðenite Duljaj i Ines Mecanovci iz Kostolca, Hatidže Gaši i Erdžan Ramadan iz Kostolca, Sanja i Bojan Ristic iz Kostolca, Lidija i Nenad Petrovic iz Rašanca, Sanita Murina i Gaši Memeti iz Kostolca, Danijela Mandic i Boban Maric iz Požežena, Ermina Drmani i Ferid Murtezi iz Kostolca, Danijela Bosiokovic i Cobic Aleksandar iz Požarevca.

HUMORESKA

DEDAMRAZOVI

Najnovije vesti kažu, pogotovo u toj Evropi, da se mora imati i licenca iliti dozvola za rad cak i za Deda Mraza. Ali, pošto smo mi daleko od te i takve Evrope, a narocito od severnog dela, to kod nas još nije stiglo.

U jednoj našoj porodici sa nestrpljenjem su ocekivali dolazak Deda Mraza.

- Deda, deda, a gde je Deda Mraz?

- Sad ce, dušo, samo što nije stigao. Daleko je ta fina zemlja Finska, odakle on krece.

- A je l’ ce da dotera džip?

- Kakav džip, nije on srpski biznismen! On dolazi sankama koje vuku veliki jeleni, zvani irvasi. A vama ce da pokloni džipove, automobile, lopte, formule, cokolade i ostale igracke. A, evo, ga! Zdravo, dobro vece, Deda Mraze! Dobro došao!

- Dobro vece! Eto, ja malo kasnim. Ne može brže, nema snega kod nas i jeleni ne mogu brzo da vuku sanke po asfaltu.

- Ma, nema veze, važno je da si stigao na vreme. A i ove naše rupe po putu sigurno su te omele.

- Jes, jes, rupe mnogo po putu, kao u švajcarskom siru.

- Eto, i mi smo onda u Evropi!

- Šta je ovo, mali džip? - upita jedno dete.

- Na baterije, sine, na baterije, ali vidi kako juri po sobi!

- Ja hocu veliki, pravi džip!

- Još si ti mali za veliki džip.

- Deda, deda! - javi se drugi mališa.

- Molim, dušo!

- Ovo nije pravi Deda Mraz!

- Otkud znaš?

- Malo pre mu je ispala brada i ja sam prepoznao deda Peru, komšiju.

- Jao, majku mu mangupsku, i to se setio! Zašto mu dadoh 50 evra! Sad cu ja ovom jelkom pošteno da ga isprašim.

- Nemoj, komšija, ostao sam bez posla, pa moram nešto da radim!

- I ja sam ostao bez posla, pa nisam Deda Mraz, bitango nijedna!

- Jao, jao... nemoj po glavi, cekaju me i druga deca da im podelim poklone.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Sad možemo samo da žalimo što su se Turci tako brzo povukli sa Kosova!

- Srbin leži pod šljivu i cuva otadžbinu!

- Imam nedovoljno za život. Šta mi više treba!?

- Piju Rusi, al’ piju i Srbi!

- Jedva cekam globalno otopljavanje da ne placam više grejanje.

Miodrag LazareviC

JEZICKE NEDOUMICE

PIŠE LI SE KAD GOD ILI KADGOD?

KAD GOD - piše se odvojeno kada ima znacenje

SVAKI PUT KADA, ali KADGOD - sastavljeno onda kada znaci POKATKAD.

GOD se piše odvojeno kada ima znacenje SVAKI,

BILO KOJI, a sastavljeno se piše u oblicima koji znace neodredenost, npr. ŠTOGOD (ponešto), KOGOD (poneko), ali KAO GOD - uvek odvojeno.

Tina Poštic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O RECI I NARODU...

»Kad bi ljudi bolje shvatali kakva se opasnost krije u upotrebi nekih reci , recnici bi u izlozima knjižara imali crvenu vrpcu s natpisom: “Eksploziv! Oprezno rukujte!”« Andre Maurois

»Sve naše reci su od nehajne upotrebe izgubile oštrinu.« Hemingnjay

»Dobre reci malo stoje a mnogo vrede.« George Herbert

»U narodnom sje-canju ostaje samo onaj koga voli narod.« Dostojevski

»Narod daje svoju naklonost ali nikad svoje poverenje.« Antoine Rivarol

Tina Poštic

NEVEROVATNO, ALI ISTINITO

Prilikom redovnog obilaska opštinske deponije na Igmi dana 3.12.2007. godine zatecen je Živkovic Marjan, od oca Branislava, roden 23.1.1985. godine koji po adresi iz licne karte stanuje u selu Nabrde bb, kako istovaruje drugu prikolicu gradevinskog šuta, na prilazni put i njivu privatnog vlasnika. Materijal je istovaren pored table koja upucuje naše sugradane da se deponija nalazi 150 m dalje, kao što se vidi na fotografijama.

U periodu od 31.8. - 1.12.2007. godine buldožer JKP „Komunalne službe" pet puta je transportovan na lokaciju opštinske deponije šuta -IGMA, radi rašcišcavanja pristupnog puta deponiji, koje je nastalo od strane nesavesnih korisnika.

Osim problema koji nesavesni gradani prave jer zatrpavaju pristupni put do deponije, nepotrebno se izlažu i gnevu poljoprivrednih proizvodaca, kojima uništavaju useve.

Zbog evidentnog kršenja opštinske Odluke o komunalnom uredenju, komunalna inpekcija preduzece protiv Živkovic Marjana mere propisane zakonom.

Još jednom molimo naše sugradane, da u skladu sa odlukom o komunalnom uredenju, gradevinski otpad odlažu na vidno obeleženu opštinsku deponiju Igma, odnosno da gradevinski šut ne odlažu u njive i nepotrebno uništavaju poljoprivredne useve.

JKP „Komunalne službe" POŽAREVAC

ODRŽANO PRVO SAVETOVANJE O PROIZVODNJI I ZAŠTITI VOCAKA I VINOVE LOZE

KORAK KA UNAPREÐENJU VOCARSKO - VINOGRADARSKE PROIZVODNJE U BRANICEVSKOM OKRUGU

U organizaciji “Narodne tehnike” Požarevac i Visoke škole strukovnih studija prošlog utorka u Centru za kulturu održano je Prvo savetovanje o proizvodnji i zaštiti vocaka i vinove loze ciji su generalni pokrovitelji bili Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac i Skupština opštine Požarevac. Na ovom strucnom skupu svoje radove su prezentovali profesori sa poljoprivrednih fakulteta iz Beograda i Kosovske Mitrovice, Visoke škole strukovnih studija u Požarevcu, strucnjaci Instituta za vocarstvo u Cacku, Centra za strna žita u Kragujevcu i Zavoda za poljoprivredu “Stig” Požarevac. U umetnickom delu programa etno pesmama predstavili su se ucenici Muzicke škole “Stevan Mokranjac” iz Požarevca.

Vocarstvo i vinogradarstvo u Srbiji je veoma nestabilno i stihijski se razvija beležeci pri tome smanjenje površina i prinosa. Cilj savetovanja je bio da ukaže na mogucnosti poboljšanja vocarske i vinogradarske proizvodnje u Srbiji, a posebno na podrucju našeg okruga, kao i na znacaj primene adekvatnih i optimalnih mera gajenja i zaštite.

Tehnologija, proizvodnja, sortiment, zaštita

Program Savetovanja je otpoceo predstavljanjem rada “Stanje i mogucnosti unapredenja proizvodnje vocaka i vinove loze u Branicevskom okrugu “ ciji su autori Aleksandar Stojanovic, dr Jovan Panajotovic, mr Vladan Ðulakovic i Siniša Stojšic. Na osnovu postojecih podataka sagledano je i analizirano sadašnje stanje proizvodnje i ukazano je na smernice razvoja proizvodnje u vremenu koje dolazi, a koje podrazumeva korišcenje novih tehnologija u cilju povecanja kvaliteta i kvantiteta, a sve to u skladu sa standardima Evropske unije. Krajnji cilj takve proizvodnje je stvaranje veceg profita i ocuvanje životne sredine od nepoželjnih ostataka pesticida, koji se cesto nekontrolisano i prekomerno upotrebljavaju u vocarsko - vinogradarskoj proizvodnji.

Potom je o dostignucima u vocarstvu, novim sortama, podlogama i tehnologiji gajenja govorio dr Milisav Mitrovic. Iznete su glavne karakteristike novih sorti i podloga svih kontinentalnih vrsta vocaka, stvorenih u naucnim institutima u svetu i kod nas. Intezivno se radi na istraživanju mogucnosti za poboljšanje i pojeftinjenje proizvodnje, cuvanje i pripreme voca za tržište. Sve više su interesantne tendencije širenja savremenog vocarstva, jer je vocarstvo jedna od profitabilnijih grana poljoprivrede.

Dr Mladan Garic je predstavio tehnologiju gajenja i izbor sorti vinove loze. Proizvodnja grožda se ubraja u intezivne grane poljoprivrede i u toku godine angažuje se veliki broj radnika, mehanizacije i zaštitnih sredstava radi dobre nege zasada. Svi radovi u vinogradu cine kompleks ampelotehnickih mera koji se dele na agrotehnicke mere i fitotehnicke mere koje se sprovode na cokotima. U agrotehnicke mere spadaju: obrada zemljišta, uništavanje korova, dubrenje i navodnjavanje, dok u fitotehnicke mere spadaju: rezidba, vezivanje stabala i lastara, folijarno prihranjivanje, zaštita od bolesti i štetocina i berba grožda.

O najvažnijim bolestima vinove loze i mogucnostima njihovog suzbijanja govorio je dr Srbobran Stojanovic. Istaknuto je da su plamenjaca, pepelnica i suva trulež najcešce i ekonomski najštetnije bolesti i da proizvodnja grožda zahteva zaštitu od prouzrokovaca ovih bolesti. Opisane su i ekskorioza, crvenilo lišca, infektivna degeneracija, zlatasto žutilo, eutipoza, eska i rak. Ukazano je da se uspešna zaštita vinove loze od patogena može ostvariti jedino integralnom primenom preventivnih i hemijskih mera. Od preventivnih mera istaknut je uticaj izbora terena, zemljišta, klime, sorte, zdravog sortnog materijala, nacina gajenja i rezidbe vinove loze. U okviru hemijskih mera zaštite za svaku opisanu bolest dat je prikaz fungicida koji se mogu koristiti, kao i vreme njihove primene.

U svom radu dr Slaviša Gudžic i dr Svetomir Stamenkovic ukazali su na najvažnije bolesti i štetocine na košticavom i jezgrastom vocu. Savremena zaštita vocaka mora se bazirati na integralnoj zaštiti koja se sastoji u objedinjavanju svih mera koje doprinose smanjenju pojave bolesti i štetocina u toku vegetacije. Pri tome se u prvom redu misli na izbor otpornih sorti, zdravog sortnog materijala, pravilno i blagovremeno izvodenje agrotehnickih i mehanickih mera, korišcenje prirodnih neprijatelja, pa tek onda se pristupa hemijskim merama zaštite.

Potom su dr Mirjana Staletic i Dragoslav Staletic govorili o zaštiti jabucastog voca od bolesti. Najprisutnije bolesti na jabuci su cadava pegavost lista i krastavost plodova jabuke, pepelnica jabuke i bakteriozna plamenjaca, na krušci su to cadava krastavost i bakteriozna plamenjaca, a na dunji, bakteriozna plamenjaca dunje i monilioza dunje. Imperativ svake biljne proizvodnje je dobijanje visokih i kvalitetnih prinosa uz što manju upotrebu hemijskih sredstava. Savremena proizvodnja jabuke, kruške, dunje, mušmule je izrazito zavisna od zaštite koja u komercijalnim zasadima mora biti redovna i pravovremena uz strogo poštovanje zakonskih i moralnih normi vezanih za ocuvanje životne sredine i zdravstvenu ispravnost plodova.

Proizvodnja jagodicastog voca je moguca samo pod uslovom ako se štetni organizmi kontrolišu bar do praga štetnosti, u suprotnom, rentabilnost i ekonomicnost gajenja dovodi se u pitanje. U radu dr Mirka Ivanovica su opisani ekonomski najznacajniji štetni organizmi jagode, maline i kupine, opisana je njihova biologija i na osnovu toga predložen program kontrole. Kontrola štetnih organizama se zasniva na korišcenju hemijskih mera, mada se intezivno radi na iznalaženju alternativnih mera kontrole kao što su: biološke, integralne, fizicke i geneticke. Ocekuje se da ce u buduce nehemijska zaštita jagodicastog voca biti sve više primenjivana u odnosu na klasicnu hemijsku zaštitu.

U radu dr Svetlane Paunovic pod nazivom “Viroze vocaka i vinove loze” iznete su najvažnije karakteristike drvenastih vrsta vocaka i vinove loze i samih virusa znacajne sa stanovišta ostvarivanja infekcije i širenja virusa. Istaknuti su najvažniji virusi i štete koje izazivaju na navedenim gajenim kulturama, metode pouzdane detekcije i mere suzbijanja virusa i eliminisanje ili smanjenje ekonomskih šteta koje izazivaju.

Gajene vocke i vinovu lozu napada i oštecuje veliki broj štetnih insekata, grinja i glodara. O tome su u svom radu ukazali dr Svetomir Stamenkovic, dr Slaviša Gudžic, dr Pantelija Peric, dr Dejan Marcic i mr Novica Ilic. Inace, u godinama masovne pojave štetni insekti, grinje i glodari pricinjavaju veliku štetu gajenim vockama i vinovoj lozi uništavajuci preko 80% proizvodnje. U grupu ekonomski znacajnijih štetocina ubraja se oko 150 insekatskih vrsta, grinja i glodara, koje se redovno javljaju i u znacajnoj meri smanjuju prinos. Pored specificnih insekata na vocu i vinovoj lozi razvija se i veliki broj polifagnih štetocina. U Srbiji su najznacajnije štetocine jabucastog voca: zelena lisna vaš, krvava vaš, jabukin smotavac, kruškin smotavac, jabukin cvetojed, kruškin cvetojed, crvena grinja, kruškina buva i lisni mineri. Na košticavom vocu najcešce i najbrojnije su: šljivina štitasta vaš, šljivine ose, šljivin smotavac, grinje, lisne vaši i trešnjina muva. Najznacajnije štetocine jagodastog voca su: malinina buba, jagodin cvetojed, lisne vaši i grinje. Na vinovoj lozi u Srbiji najznacajnije štetocine su: smotavci, lozina štitasta vaš, gundelji, grinje i cikada.

Pesticidi i životna sredina

U drugom delu prezentacije najpre su mr Slavica Cabrilo i LJiljana Jovanovic - Panic predstavile svoj rad pod nazivom “Kontaminacija voca štetnim supstancama”. Štetne supstance kao što su rezidue pesticida i teških metala su prisutne u vocu odnosno hrani uopšte. Ove supstance su opasne po zdravlje ljudi jer su teratogene, mutagene i kancerogene. Strogom kontrolom proizvodnje voca, uz stalnu edukaciju proizvodaca i potrošaca moguce je kolicinu štetnih supstanci svesti na prihvatljive MRL vrednosti.

Sve je veci problem ocuvanja životne sredine, kao i proizvodnja hrane bez ostataka pesticida, odnosno teških metala. U tom smislu dr Jovan Panajotovic, mr Slavica Cabrilo i mr Milic Vojinovic postavili su ogled zaštite kruške Viljamovke sa varijantom “klasicne zaštite” od bolesti i štetocina i varijantom “bez klasicne zaštite”. Na osnovu uzetih uzoraka jedne i druge varijante, uradena je klasicna labaratorijska analiza na neke kvalitativne osobine, koja ukazuje da kod pojedinih osobina izmedu varijanti zaštite ima znacajnijih razlika.

U istraživackom radu dr Jasminke Ðordevic - Miloradovic, Gordane Ðulakovic, dr Miroljuba Miloradovica, Zorice Rogožarski i Aleksandra Stojanovica istraživana je dinamika pojave povišenih koncentracija nitrata tokom 2006. godine u vodi za pice gradskog vodovoda Požarevca koji se snabdeva iz izvorišta Kljuc. Uzrok pojave nitrata je zagadenje podzemnih voda i do toga dolazi zbog nekontrolisane i prekomerne upotrebe veštackih dubriva i pesticida na zemljištu u okolini izvorišta. Zato je posebna pažnja usmerena na moguci uticaj herbicida za primenu preko zemljišta na bazi nitrata (triazina) tokom 2006. godine na podrucju opštine Požarevac i Branicevskog okruga. Pri tom je uzeta u obzir kolicina padavina, kolicina primenjenih herbicida atrazina i primetrina, setvena struktura i geomorfološki sastav zemljišta. Primena atrazina i prometrina na širokom podrucju Požarevca izaziva povecanu akumulaciju nitrata u vodi za pice.

Edukacijom do profitabilne proizvodnje

Na osnovu prezentovanih radova možemo da zakljucimo da u Branicevskom okrugu postoje dobri agro-ekološki uslovi i tradicija za vocarsko -vinogradarsku proizvodnju. Potrebno je vršiti edukaciju poljoprivrednika u cilju prelaska na ekonomski isplativije kulture, sistem gajenja, proizvodnje i plasmana proizvoda. Treba raditi na osvajanju novih tehnologija, uvodenju sorti vocaka i vinove loze otpornih ili tolerantnih na prouzrokovace biljnih bolesti i štetocina. Primenu pesticida treba vršiti na osnovu izveštaja prognozno-izveštajne službe Zavoda za poljoprivredu “Stig” i po savetu strucnjaka u cilju pravovremene i kvalitetnije primene hemijskih sredstava, a sve radi povecanja kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji treba da zadovolje standarde tržišta.

U poljoprivrednoj proizvodnji treba stalno uvoditi nove metode, pocev od otpornih genotipova, preko agrotehnickih mera, upotrebom bioloških preparata, odnosno primenom integralnih metoda zaštite bilja, u cilju kvalitetnije proizvodnje i dobijanja zdravstveno bezbednih proizvoda sposobnih da se pojave na svetskom tržištu.

D.Dinic

POCEO SA RADOM POZIVNI CENTAR NZS

Na Dan Nacionalne službe za zapošljavanje, poceo je sa radom Pozivni centar NZS za podrucje Branicevskog okruga.

Nezaposlena lica besplatno pozivaju broj 0800/300-301, a poslodavci broj 0901/300-301.

Pozivnom centru mogu da se postavljaju sva pitanja iz oblasti usluge koje pruža NZS, kao što su na primer pitanja o slobodnim radnim mestima, navcanoj naknadi, prijavljivanju na evidenciju, subvencijama za zapošljavanje, prijavama i odjavama radnika, olakšicama za zapošljavanje, obukama (informaticka, strani jezici), zapošljavanju pripravnika i volontera, zajmova zapošljavanja, posredovanju za zapošljavanje.

Pozivni centar radi od 08 do 16 casova radnim danom.

INICIJATIVE

LEKARI VMA U KUCEVU

Na inicijativu narodnog poslanika Radoslava Milovanovica, u subotu 8. decembra u Domu zdravlja u Kucevu 20 lekara specijalista sa Vojnomedicinske akademije Beograd besplatno je pregledalo oko 200 pacijenata.

Na pregled kod kardiologa, neurohirurga, pulmologa, grudnih hirurga, internista i lekara drugih specijalnosti u najvecem broju su došli gradani starosne dobi 55 i više godina.

Lekari sa VMA obišli su celokupan prostor kucevacke ambulante i interesovali se za stanje opremljenosti. Druženje sa kucevskim kolegama zaokruženo je fudbalskom utakmicom, okoncanom pobedom domacina 2:1.

- Dogovoreno je da se saradnja nastavi, lekari sa VMA dolazice ubuduce i pojedinacno, zavisno od potreba pacijenata sa ovog podrucja. Uskoro ce se organizovati i dolazak profesora Medicinskog fakulteta iz Beograda u Kucevo. Moja su nastojanja da svojoj sredini pomognem u svim oblastima, koliko god mi to omogucuje status narodnog poslanika, - kaže Milovanovic.

Kako saznajemo, za iduci utorak je u Kucevu dogovoren susret predstavnika Privredne komore Srbije sa privatnim preduzetnicima, u cilju edukacije oko konkurisanja kod Fonda za razvoj i daljeg pospešenja u poslovanju.

D. M.

OO DS POŽAREVAC

RASKOPANE ULICE DOCEKACE PROLECE?

OO DS Požarevac pokrenuo je akciju "U susret gradanima" koja je do sada organizovana u mesnim zajednicama "Burjan", "Cacalica", "Dragovac" i "Braca Vujovic". Miodrag Milosavljevic, zamenik predsednika OO DS Požarevac na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare istakao je da su problemi svih gradskih mesnih zajednica slicni.

- Gradani potenciraju problem nedovodenja prokopanih ulica i trotoara u prvobitno stanje. Ulice stoje zatrpane šljunkom i po tri meseca. S obzirom da je kraj sezone, asfaltne baze se gase, te ce se izgleda cekati prolece. Apelujem na odgovorne ljude da pre poledice i lapavice vrate ulice u prvobitno stanje, jer su ugroženi pešaci, saobracaj i privreda u tim ulicama, rekao je zamenik predsednika OO DS i postavio pitanje koordinacije medu javnim preduzecima koja su investitori odredenih radova.

- Dešava se da se jedne godine kopa kanalizacija, a za dve godine toplifikacija. To izuzetno poskupljuje radove. Koordinacijom tih javnih preduzeca u dugorocnom periodu može biti odredeno šta ce se, u kojoj ulici i kada raditi. Pravi primer takvog rada je Kosovska ulica, podvukao je Milosavljevic i kao ozbiljan problem istakao pucanje vodovodnih cevi u gradu. Rekonstrukcija glavnog potisnog cevovoda iziskuje mnogo novca, to nece moci da se uradi u jednoj budžetskoj godini, rekao je Milosavljevic i javno postavio pitanje odgovornima za ovaj posao, kakvi su planovi, da li imaju ili pripremaju projekat, koliko novca košta i kako planiraju da urade taj posao.

T.R.S.

KONFERENCIJA OO G 17 PLUS POŽAREVAC

AKTIVNOSTI POJACANE

Opštinski odbor G -17 Plus u Požarevcu održao je konfernciju za štampu na kojoj je Stevica Spajic clan Izvršnog odbora stranke istakao da je protekli period karaktrisala aktivnost stranke, koja je u svim opštinskim odborima ovog kraja dovela do izbornih skupština na kojima su izabrana nova rukovodstva. Stevica Spajic je potom rekao da ce se aktivnosti pojacati jer su na pragu predsednicki izbori pa ce ova stranke brzo krenuti u kampanju.

OO DS POŽAREVAC

GRAÐANIMA MZ "BRACE VUJOVIC"

U okviru akcije "Gradanima u susret" rukovodioci OO DS Požarevac prošle subote razgovarali su sa gradanima MZ "Brace Vujovic" o primedbama i sugestijama u vezi funkcionisanja lokalnih i republickih vlasti.

"Uocili smo tri velika problema koja treba urgentno rešiti. Posle uredenja naplate parkinga gradani imaju velikih problema, jer oni koji ne žele da plate parkiranje zauzimaju dvorišne prostore koji su namenjeni samo za vozila stanara. Sa druge strane rak ranu ove mesne zajednice predstavlja neuredena površina iza poslovnice centra Invest Eksport pogotovo u letnjem periodu kada taj prostor za parkiranje koriste prodavci voca i povrca. Treci problem predstavlja neuradena kišna i fekalna kanalizacija u ulici Knez Milošev venac i tim povodom što hitnije je potrebno spojiti kanalizaciju do južnog kolektora i rešiti pitanje odvoda voda iz centralnog dela grada", istakao je Miodrag Milosavljevic zamenik predsednika OO DS Požarevac.

D.D.

AKCIJA OPŠTINSKOG ODBORA LDP KOSTOLCA

ŽIVOT I JESTE ZAKON

Kao i na punktovima u gradovima širom Srbije, u Kostolcu, u subotu 8. Decembra 2007. godine, Opštinski Odbor LDP Kostolca je uspešno sproveo Akciju sakupljanja potpisa za inicijativu formiranja Anketnog odbora za preispitivanja poslovanja firme ''Delta'', pod parolama: ''Gradani - a ne Miškovic'', “Sloboda - a ne monopol!”...

Akcija ce se u Kostolcu nastaviti još nekoliko dana a u OO LDP Kostolca planiraju i veci skup za gradane sa uvaženim gostima iz Stranke.

Opštinski Odbor LDP Kostolac - menadžer Ivan Mlakar

KONFERENCIJA ZA ŠTAPMU OO DH SS POŽAREVAC

DEMOHRIŠCANI TRAŽE RASPRAVU O BUDŽETU OPŠTINE

Na konferenciji za štampu OO DHSS razmatrana su i pokrenuta neka pitanja koja se smatraju znacajnim za rad opštine. Nikola Dimitrijevic predsednik Opštinskog odbora je rekao da se budžetom opštine za 2008. godinu trebalo da ide na javnu raspravu, a ne da se o njemu izjasne samo korisnici . Zato u ovoj stranci smtraju da lokalna samouprava mora da pozove gradene da aktivno i neposredno uzmu ucešce u procesu stvaranja budžeta da gradani daju svoj sud , mišljenja predloga i td.

Kontrola trošenja sredstava iz budžeta mora da bude mnogo stroža kako bi se pare trošile na one poslove koji su znacajni za poboljšanje životnog standarda gradana.

HALO 92

U Suvom Dolu, opština Žagubica ,12.12.2007.godine ,u dvorištu porodicne kuce u kojoj je živeo, pronadeno je beživotno telo Stojana Vlajica (1932).Uvidaj lica mesta izvršili su istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu,Okružni javni tužilac i uvidajna ekipa Policijske uprave Požarevac.Utvrdeno je da je smrt nastupila usled povreda glave nanetih vatrenim oružjem.

Policija intezivno radi na rasvetljavanju ovog krivicnog dela ubistva.

U mestu Cešljeva Bara ,opština Veliko Gradište ,12.12.2007.godine ,oko 08,10h, dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Jasmina F.(1969) iz Velikog Gradišta usled neprilagodene brzine izgubila kontrolu nad putnickim vozilom marke „ševrolet -spark",kojim je upravljala i udarila pešaka koji je pored puta gurao bicikl,Milisava Stanojevica (1932) iz Cešljeve Bare.Milisav je podlegao povredama na licu mesta.

Požarevacka policija lišila je slobode Jasminu F.i protiv nje podnela krivicnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršila krivicno delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobracaja.

Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Dragane M.(1964),Slaviše M..(1964),Milana M.(1987),Nenada Ð (1973) i Radomira Ž. (1953)svi iz Rabrova ,zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja .Dragana je kao šef racunovodstva u preduzecu „Milan","Agromil"i „Voneks" iz Rabrova sacinila fiktivnu dokumentaciju za 22 fizicka lica koja je predstavljala uslov za dobijanje gotovinskih i robnih kredita kod „Komercijalne banke"A.D.Beograd.Slaviša je kao direktor preduzeca „Milan" ovu dokumentaciju overavao falsifikujuci potpise i pecate.Slaviša i Dragana su na ovaj nacin stekli protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 18.465.620,00 dinara.Oni se terete i za izvršenje krivicnog dela prevara.

Milan je osumnjicen da je kao direktor preduzeca „Agromil"iskoristio svoj službeni položaj i svojim potpisom overavao predhodno fiktivno sacinjenu dokumentaciju.

Nenad i Radomir su osumnjiceni da su Nenad kao direktor preduzeca „Voneks"iz Rabrova a Radomir kao direktor „Pek-proizvod"iz Rabrova, ,sacinili fiktivnu dokumentaciju na osnovu koje su Dragana i Slaviša ostvarili protivpravnu imovinsku korist.

Oni su osumnjiceni da su izvršili više krivicnih dela službenog položaja i krivicnih dela prevare.

Ministarstvo unutrašnjih poslova
Direkcija policije
Policijska uprava Požarevac