Header

SAVET BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA

SANACIJA MAGISTRALNIH PUTEVA

U ponedeljak 17. decembra održana je treca sednica Saveta Branicevskog upravnog okruga kojoj su prisustvovali svi predsednici opština Branicevskog okruga. Predsedavao je nacelnik okruga, Goran Petrovic.

Najvažnija tema dnevnog reda bilo je stanje putne infrastrukture na podrucju Branicevskog okruga. Sednici Saveta okruga prisustvovao je direktor Sektora za magistralne i regionalne puteve Direkcije za puteve Republike Srbije, Zoran Avramovic i prilikom ove tacke svi predsednici opština su izložili probleme u vezi sa stanjem putne infrastrukture. Ti problemi se odnose na uništavanje putne infrastrukture usled razlicitih okolnosti, jedna je i ta što su kamioni koji prevoze kamen i šljunak cesto pretovareni, te dolazi do izbacivanje tereta kada je kamion pretovaren, što dovodi do toga da se stvaraju naslage ne putu. Evidentirani su i drugi razlozi zbog kojih dolazi do uništavanja puteva, ali i preka potreba da se putevi saniraju. Tom prilikom je Zoran Avramovic izložio plan sanacije i izgradnje potpuno novih presvlacenja magistralnih puteva na nivou BO. Predsednici opština su se dogovorili da punu pažnju posvete ovom problemu, kao i da se dalje radi na razvijanju turizma i privrede, cemu mora da prethodi dobro izgradena putna infrastruktura koja ce omoguciti komunikaciju. Naglašeno je da ce se i u narednih nekoliko meseci ponovo razgovarati o ovoj temi i videti šta je uradeno, pošto je vec prezentovan plan kojim je predvideno koji ce pravci najpre biti sanirani.

Razgovarano je i o pitanju smeštaja inspekcijskih službi na republickom nivou, odnosno okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave, trenutno je u toku iseljavanje, odnosno useljavanje u nove prostorije opštine Petrovac i na taj nacin je rešen problem smeštaja, kao i tehnicke opremljenosti. Intenzitet inspekcijskih kontrola je u poslednje vreme znatno veci, cešce su kontrole i to pre svega u cilju poštovanja zakona i suzbijanja štetnih pojava.

Još jedna od tema bila je i saradnja okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave i lokalnih inspekcijskih službi, kao i problemi nelegalne prodaje na pijacama i van njih jer nelegalna prodaja postoji i na zelenim, buvljim i stocnim pijacama.

L.L.

PROJEKAT EU O PROCESU READMISIJE KROZ ODRŽIVU REINTEGRACIJU ONIH KOJI SE IZ EVROPE VRACAJU U SRBIJU

POMOC POVRATNICIMA

Kao što je poznato javnosti Srbija je sredinom septembra ove godine potpisala Opšti sporazum o readmisiji sa Evropskom unijom koji stupa na snagu 1. januara naredne godine. Na osnovu tog Sporazuma RS ima obavezu da primi i pomogne svoje državljane koji nisu dobili status azilanata u zemljama zapadne Evrope u kojima borave. Prema nezvanicnim procenama u Srbiju se do sada vratilo oko 40 do 50 hiljada povratnika, a ocekuje se još najmanje 100.000 ljudi. Radi što bolje pripreme za predstojecu readmisiju, u Srbiji je u toku realizacija projekta pod nazivom “Podrška procesu readmisije kroz održivu reintegraciju povratnika iz zapadne Evrope u Srbiju” kojim je predvideno više komponenti pomoci: psihosocijalne, informativne, pravne i ekonomske.

Na nedavno organizovanom Okruglom stolu u Požarevcu, predstavnici nevladinih organizacija: Grupe 484, Evropske perspektive i Srpskog demokratskog foruma saopštili su da je trenutno ovo najveci projekat u Srbiji koji se bavi readmisijom, da traje do sredine 2009. godine i da ga finansira Evropska unija, a sprovodi Evropska perspektiva sa lokalnim partnerskim organizacijama- Srpskim demokratskim forumom i Grupom 484. Predstavnik-koordinator Grupe 484 obavestio je ucesnike Okruglog stola: predstavnike Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta, Komesarijata za izbeglice... da se ovim projektom podržavaju povratnici u procesu reintegracije u društvo i da se njime pokriva podrucje Srbije kroz osnivanje 10 reintegracionih centara u 10 opština, a jedna od njih je i požarevacka. Projekat ukljucuje saradnju sa nadležnim državnim institucijama: Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice, Službom za ljudska i manjinska prava, lokalnim samoupravama, Nacionalnom službom za zapošljavanje kao i sa predstavnicima civilnog društva koji se bave zaštitom pripadnika ugroženih grupa.

—Pored osnivanja centara, u skladu sa Projektom trebalo bi da formiramo i mobilne timove koji bi povratnicima pružali pravnu, informativnu, psihosocijalnu i ekonomsku pomoc u okviru koje je predvideno da na teritoriji Srbije 100 povratnickih porodica dobije 100 grantova. Naravno da je zapošljavanje jedan od osnovnih preduslova za ukljucivanje povratnika u društvo i u vezi sa tim predvidaju se takozvani treninzi za aktivno traženje posla za povratnike i izrada biznis planova koji ce pomoci u samostalnom zapocinjanju posla. Ekonomska pomoc povratnicima ogledace se i u dodeli grantova, sto grantova za celokupno trajanje ovog projekta u iznosu do 1.000 evra. Rec je o grantovima u alatima, mašinama, u opremi potrebnoj za otpocinjanje sopstvene delatnosti, culo se, pored ostalog na Okruglom stolu.

S.E.

BRADARAC

SARADNJA ŠKOLE I MESNIH ZAJEDNICA U STIGU

Osnovna škola ‘’Božidar Dimitrijevic Kozica’’ u Bradarcu na inicijativu direktora škole Vojislava Markovica, 21. 12. 2007. godine organozovala je sastanak direktora škole sa predsednicima MZ, sekretarima i šefovima mesnih kancelarija. Sastanku su prisustvovali i predsednik školskog odbora Sladan Stevic kao i predsednik Saveta roditelja Novica Arsic.

Tema razgovora je bila saradnja škole i MZ-a u cilju udruživanja sredstava za stvaranje boljih uslova za obrazovanje i vaspitanje dece i njihovu bezbednost.

Sastanak je protekao u dobroj i konstruktivnoj atmosferi iz cega proizilazi da je neophodna saradnja škole i lokalne zajednice u stvaranju boljih uslova za život i rad dece u naseljima koje pokriva Osnovna škola u Bradarcu.

R. N.

INICIJATIVE

KOMORA U KUCEVU

Na poziv narodnog poslanika Radoslava Milovanovic, Kucevo ce 25.12.2007. godine posetiti predstavnici Privredne komore Srbije.

Tribina na temu razvoja privrednog preduzetništva ce se održati u velikoj sali zgrade starog Komiteta u Kucevu, sa pocetkom u 12 casova.

Na tribini ce se privatni preduzetnici informisati o tržištima za svoje proizvode i usluge, kao i o mogucnostima za korišcenje državnih kredita i drugih investicija.

MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

POŽAREVCU STATUS GRADA

Milan Markovic, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije održao je sastanak 18.decembra 2007.godine sa svim narodnim poslanicima sa teritorije Branicevskog okruga .Tema sastanka je inicijativa da Požarevac dobije status grada donošenjem novog zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije.

Postignut je dogovor i uvažene su sugestije od strane ministra Markovica te ce u novom Zakonu o teritorijalnoj podeli, Požarevac dobiti status grada.

I.D.

NACELNICI BRANICEVSKOG, PODUNAVSKOG I JUŽNOBANATSKOG OKRUGA POTPISALI PROTOKOL O SARADNJI U ZAŠTITI REKE I OBALA DUNAVA

DUNAV BRANE TRI OKRUGA

Protokol o saradnji kojim se preciziraju medusobne aktivnosti u cilju ocuvanja ribljeg fonda reke Dunav, pokretanja aktivnosti pred nadležnim državnim organima u pravcu poboljšanja cuvanja flore i faune, pružanja podrške u koordinaciji rada nadležnim republickim inspekcijama u cilju ekološke zaštite, kao i rada na uskladivanju i ostvarenju interesa svih lokalnih samouprava koje izlaze na obele reke Dunav, potpisan je u utorak 18.decembra. Svoje potpise na ovaj dokument stavili su Ivica Žarkov, nacelnik Južnobanatskog upravnog okruga, Zoran Milosavljevic, nacelnik Podunavskog upravnog okruga i Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, na ciju je inicijativu i došlo do ove saradnje. U zakljuccima koji prate Protokol o saradnji kaže se, izmedu ostalog ,da su dosadašnje aktivnosti na zaštiti reke Dunav os strane svih korisnika kojima je Dunav dodeljen na upravljanje u delu kojim protice kroz navedena tri okruga, nedovoljne, povremene i bez pravih instrumenata kojima bi se sprecio i umanjio broj, pre svega krivicnih dela u vidu izlova ribe nedozvoljenim sredstvima (struja, gas...). Naglašena je i potreba pokretanja inicijative prema Ministarstvu unu-tašnjih poslova u pogledu sagledavanja megucnosti formiranja Odeljenja recne policije u Smederevu, Kovinu, Kostolcu i Donjem Milanovcu. Or-ganizovanjem recnih patrola, odnosno ispostava i kontrolama na Dunavu obezbedilo bi se preventivno i represivno delovanje u cilju sankcionisanja.

L.L.

SKUPŠTINA OPŠTINE POŽAREVAC

USVOJEN BUDŽET ZA NAREDNU GODINU

- Budžet milijardu 724 miliona dinara

- Preko 700 miliona za investicije

- U klupama i odbornici OO DS Kostolac

Odluka koja spada medu najvažnije odluke koje se u lokalnom parlamentu donose svakako je ona o budžetu opštine. Cetrdeset i jednim glasom za na poslednjoj sednici SO Požarevac u ovoj godini, ne racunajuci svecanu koja se održava u petak, doneta je odluka o budžetu opštine Požarevac za 2008. godinu. 26. sednici SO Požarevac koja je održana proteklog petka prisustvovala su 42 odbornika. Najviše interesovanja izazvao je dolazak cetiri odbornika Demokratske stranke iz Kostolca. Ovakav postupak obrazložio je novi predsednik odbornicke grupe DS-a Predrag Slavkovic rekavši da je OO DS Kostolac odlucio da kostolacki odbornici, uprkos suprotnom stavu požarevackog opštinskog odbora ove stranke, koja ne priznaje legitimitet trenutnog saziva SO, ucestvuju na sednici.

- Smatramo da su okolnosti koje su uslovile to da ne ucestvujemo u radu SO Požarevac, prestale. Da li je ova Skupština legitimna, to, po našem mišljenju, više nije sporno. Cinjenica je da je vlast u opštini Požarevac funkcionisala normalno i obavljala sve svoje finansijske obaveze. Smatramo da time što ucestvujemo u radu Skupštine izvršavamo obavezu koju imamo prema glasacima koji su nas izabrali da zastupamo njihove interese. Mi ovde zastupamo gradane Kostolca koji su nas birali, a to je znacajna populacija. Nemamo nameru da vršimo opstrukciju rada ove Skupštine. Naprotiv, želimo da budemo konstruktivni, damo svoj doprinos rešavanju problema. Ne želimo nikakva politicka prepucavanja, jer nas je suviše malo da bi u to ulazili, rekao je Slavkovic i naglasio da odbornici iz Kostolca nisu prisutni na sednici zbog aktivnosti koje se u ovoj gradskoj mesnoj zajednici odvijaju na dobijanju statusa opštine, jer ta aktivnost, kako je rekao, ide mimo skupštinskog tela, svojim putem. Odbornike iz Kostolca podržao je i Živadin Jotic, iz koalicije “Zbog Požarevca”, rekavši da je dobro “što su prestali da robuju OO DS iz Požarevca”. Dva odbornika ove koalicije takode su podržala budžet opštine za 2008. godinu.

Dolazak na sednicu obrazložio je i odbornik Nove Srbije Miloš Veljkovic rekavši da je na sednici opštinskog odbora ove partije doneta odluka da odbornici iz njenih redova takode prisustvuju sednici SO na kojoj se donosi budžet za narednu godinu. Za razliku od odbornika Demokratske stranke iz Kostolca Nova Srbija nije podržala ovakav predlog budžeta. Veljkovic je sa skupštinske govornice predložio da se odluka o budžetu odloži za nedelju dana da bi se izvršile korekcije, medu kojima se nalazi odredivanje sume od minimalno 2 miliona dinara za skidanje grafita u Požarevcu i Kostolcu, narocito antisemitskih, što je naišlo i na odobravanje predsednika opštine Požarevac Dušana Vujicica. Predloženo je i dodeljivanje novca za obolele od cerebralne paralize, snižavanje cena prikljucaka toplifikacije i vodovoda, izdvajanje novca za izgradnju vrtica u Požarevcu, Kostolcu i jednom selu, povecanje sredstava za seoske mesne zajednice, kao i subvencije preduzecu koje vrši gradski prevoz da bi ucenici dobili bespalatan prevoz do škole u Požarevcu i Kostolcu. Kako predlog za odlaganjem nije prihvacen NS nije podržala predlog budžeta.

“Požarevacki budžet medu boljima u Srbiji”

Budžet za 2008. godinu iznosi 1.724.989.200,00 dinara. Od toga budžet bez investicija iznosi oko milijardu i dvadeset miliona dinara dok su investiciona ulaganja 704 miliona dinara. O kojim investicijama je rec mogli ste detaljnije da procitate u prethodnim brojevima našeg lista, a budžet je, na sednici SO Požarevac, obrazložio nacelnik odeljenja za privredu finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic naglasivši da su poštovana tri osnovna principa : kretanje zarada predvideno je na nivou novembra uvecano za 10%, zatim da sve vrste troškova koje predstavljaju trošak materijala ili usluge mogu “ici” do nivoa inflacije od 6% a svi drugi izdaci, kao što su putni troškovi, izdaci za zaposlene itd. ostaju na nivou od prethodne godine.

- U sektoru javne potrošnje situacija je sledeca. Za zarade i naknade zaposlenih u celoj opštini izdvaja se 390 miliona dinara. Troškovi operativnog rada koji su neophodni da bi funkcionisala lokalna samouprava nose 204 miliona. U zajednicke troškove funkcionisanja spada održavanje rasvete, semafora, gradsko zelenilo, održavanje puteva… i oni koštaju 148 miliona. Subvencije javnim preduzecima za plate i troškove su oko 35 miliona, transferi školstvu i Centru za socijalni rad iznose 110 miliona dinara, donacije 75,a naknade i druga socijalna davanja oko 20 miliona. Stalna i tekuca rezerva je nešto više od 38 miliona dinara, podvukao je Rajic.

Na sednici su se mogli cuti predlozi za izdvajanje više novca za agrar, seoske mesne zajednice, narocito one u kojima je zagadenjem ugrožena životna sredina, ali i to da je opštinski budžet iz godine u godinu bolji te da je , kako je rekao Veroljub Arsic, poslanik SRS , jedan od kvalitetnijih na teritoriji Srbije.

Sem usvajanja budžeta i finansijskih planova njegovih direktnih korisnika, usvojeni su i programi rada opštinskih javnih preduzeca za 2008., doneta je odluka o pristupanju izradi strategije razvoja požarevacke opštine kao i donošenje operativnog plana zaštite od poplava, bujica i atmosferskih nepogoda…

T.R.S.

RUKOVODSTVO OPŠTINE POŽAREVAC U KOSTOLCU

VIŠE MESTA U JASLICAMA "MAJSKOG CVETA"

Celnici opštinske vlasti predvodeni, predsednikom opštine Požarevac Dušanom Vujicicem, protekle nedelje obišli su Kostolac. Povod posete bio je postavljanje kamena temeljca dogradnje vrtica “Majski cvet”. U novom objektu, ciju je izgradnju simbolicno zapoceo predsednik Skupštine opštine Požarevac Ivan Grubetic, bice zbrinute dve jaslene grupe i polaznici pripremnog predškolskog programa.

- Ovaj deo vrtica bice u funkciji u narednoj radnoj godini tj. u septembru 2008. , najavio je direktor Ustanove za predškolsko obrazovanje i vaspitanje vece “LJubica Vrebalov” Požarevac Dragan Nikolic i dodao da ce se u narednim nedeljama raditi grubi gradevinski radovi, dok se završna faza ocekuje na prolece. Nikolic kaže da ce time biti zadovoljeni kapaciteti Kostolca za nekoliko narednih godina.

Predsednik požarevacke opštine naglasio je da lokalna samouprava misli na decu cele opštine, te da je veoma zadovoljan radom rukovodstva i osoblja Vrtica.

Delegacija je zatim obišla radove na rekonstrukciji krova u Jadranskoj ulici, koji je pre sedam godina izgoreo u požaru, kao i izgradnju aneksa Sportske hale u Kostolcu.

- Lokalna samouprava je vec izlazila u susret stanarima ove zgrade, a ovoga puta to je ucinila sa dva miliona dinara, te se nadamo da ce ova zima konacno biti docekana sa novim krovom. Pomoc je stigla i iz Privrednog društva, ali nije bila dovoljna jer se ispostavilo da je oštecenje vece nego što se na prvi pogled cinilo, rekao je zamenik predsednika opštine Zvonimir Blagojevic.

Nedavna promena direktora Srednje tehnicke škole “Nikola Tesla” u Kostolcu, bio je povod obilaska ove škole protekle nedelje. Vršilac dužnosti direktora Škole Slaviša Milenkovic istakao je da je izuzetno zadovoljan posetom opštinskog rukovodstva jer smatra da je to dobar pocetak buduce saradnje. Nakon upoznavanja sa radom Škole Milenkovic je najavio još bolju saradnju škole sa Privrednim društvom “TE-KO” Kostolac, jer se u Tehnickoj školi obrazuju kadrovi neophodni za funkcionisanje velikih rudarskih preduzeca.

- Mišljenja sam da je tehnika u poslednje vreme zapostavljena od strane Ministarstva prosvete. Cinjenica je, ipak, da bez tehnickih dostignuca ne možemo, te ce Škola u tom pravcu nastaviti, podvukao je Milenkovic.

Rade Mihajlovic, clan Opštinskog veca zadužen za resor prosvete, podsetio je da je za ovu školu, u godini koja je pri kraju, opredeljeno milion i 270 hiljada dinara, te da ce uskoro biti asfaltirani sportski tereni u školskom krugu.

- I u narednoj godini Srednja tehnicka škola dobice oko 1,5 miliona dinara, rekao je Mihajlovic i dodao da se nada da ce novi direktor uspeti da završi zapoceto, izgradnju internata za ucenike, projekat koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, kako bi škola imala bolju perspektivu.

T.R.S.

ODRŽANA SVECANA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA - POŽAREVAC

45 GODINA PREDUZECA

Dvadeset drugog decembra održana je svecana sednica Upravnog odbora JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac na kojoj je saopšteno da je upravo na taj dan pre 45 godina formirano ovo preduzece. Predsednik Upravnog odbora Tomislav Rajic je po usvajanju dnevnog reda pozdravljajuci prisutne, medu kojima su bili predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, zamenik predsednika Zvonimir Blagojevic, predsednik Skupštine opštine Ivan Grubetic i nacelnik za privredu i finansije i društvene delatnosti Petar Rajic.

Pozdravljajuci goste i prisutne direktor “Vodovoda i kanalizacije” Obradin Selakovic je obrazlažuci odluku o davanju saglasnosti na ispravku Programa poslovanja ovog preduzeca istakao: ”Vodovod i kalazizacija su vec usvojili plan i program privredivanja za 2008. godinu, ali je Opštinsko Vece u skladu sa nekim zakonskim aktima sugerisalo da uradimo neke izmene, što je i uradeno.

Korigovana verzija plana rada za 2008. godinu, u odnosu na prvu verziju plana je sacinjena i uz korekcije i preporuke iz Memoranduma i usaglašeavanjem sa investicionim budžetskim uplivom navela je ovo preduzece da izradi korigovane, ekonomski profitne varijante sa višim uplivom prenosa investicionih radova u sopstvenoj režiji. Tako je korigovani plan proizvodnje sada 354 miliona dinara ili 3.2, miliona manje od prvog plana. Manja su i utrošena sredstva za oko 28 miliona dinara, ali i dobit za oko 3,34 miliona dinara.Bruto zarade su takode manje za 4,1 milion dinara.

Usvajajucu korekciju plana za 2008. godinu Upravni odbor je prihvatio i zakljucke koji kažu da prva verzija plana usvojenog u novembru ostaje kao opredeljenje, a da je cilj menadžmenta VIK-a da teži aktivnom odnosu prema tržištu i drugim fondovima u cilju iskorišcenja svih svojih, tehnickih i ljudskih kapaciteta da bi se stvorili uslovi veceg ucešca tržišnih, investicionih i uslužnih radova u ukupnom prihodu, u cilju smanjenja gubitaka u osnovnoj delatnosti i postizanju vece ekonomske efikasnosti.

Posle usvajanja korekcije plana rada za 2008. godinu prešlo se na donošenje odluke programa obeležavanju 45 godina postojanja JKP “ Vodovod i Kanalizacija “ za period od 22.12.2007. do 31.3.2008. godine. Direktor “Vodovoda i kanalizacije” Obradin Selakovic je povodom jubileja rekao, da je 22. decembra 1962. godine osnovano preduzece “Vodovod i kanalizacija”.Kompletno rukovodstvo preduzeca se dogovorilo i sa tim predlogom danas izlazi pred Upravni odbor, da ove godine jubilej bude obeležen na jedan drugi nacin, bez velikih proslava , ruckova,monografija, i ako Upravni odbor danas to prihvati, umesto toga da se za Ustanovu u Stamnici za decu ometenu u razvoju izdvoji 1.2 miliona dinara za obezbecenje letovanja te dece . Umesto da se slavi, novac ce biti dat u humanitarne svrhe što je izuzetan potez citavog preduzeca, a posebno rukovodstva. Kako je direktor Obradin Selakovic istakao, nisu zaboravljeni ni radnici ovog kolektiva. Bice dodeljene jubilarne nagrade, a danas nameravamo da svakom radniku damo po osam hiljada dinara bespovratno a do nove godine i pozajmicu od po 20 hiljada dinara sa rokom vracanja od šest meseci.Upravni odbor je potom jednoglasno prihvatio ovaj predlog.Potom je doneta i odluka da se za kupovinu novogodišnjih paketica za decu radnika izdvoji dvesta hiljada dinara.

Na kraju sednice Upravnog odbora JKP “Vodovod i kanalizacija: Obradin Selakovic je pozdravljajuci goste, dao rec predsedniku opštine Požarevac Dušanu Vujicicu koji je izmedu ostalog rekao:

“Zadovoljstvo mi je što sam danas sa vama. U ime lokalne samouprave srdacno vam cestitam jubilej i želim vam da i u narednom periodu sa uspehom obavljate poslove koji su vam povereni a koji su veoma znacajni jer obezbeduju potrebne kolicine zdrave pijace vode za gradane naše opštine”.

Na kraju svecane sednice Obradin Selakovic je rekao da bi u narednom periodu morala da postoji bolja saradnja sa ostalim javnim preduzecima. Što se tice “Vodovoda i kanalizacije” mogu da kažem da cemo i u narednom periodu sa velikim elanom i radom uciniti sve da odgovorimo obavezama koje se stavljaju pred nas kako bi bili uspešni i u narednom periodu.

M.N.

U NOVOJ 2008. USVOJITE NOV MODEL PONAŠANJA I BUDITE ZDRAVI I VITALNI

“ZDRAVLJE NA USTA ULAZI”

Uz staru srpsku poslovicu: zdravlje na usta ulazi... strucnjaci za ishranu požarevackog Zavoda za javno zdravlje, svakako bi dodali i opasku da ako se neko preobilno ili nepravilno hrani, umesto zdravlja može da ocekuje suprotno- bolest. Slavske i novogodišnje prepune trpeze najrazlicitijih dakonija su pravo iskušenje, njima treba odoleti i biti umeren, što vecini sladokusaca zaista nije lako. Ovo je posebno važno za hronicne kardiovaskularne bolesnike, dijabeticare i stariju populaciju.

- Nastanak pomenute izreke se, doduše, vezuje za doba kada je u Srbiji iscrpenoj ratovima i nemaštinom vladala glad i bolesti koje je prate. Danas je to vreme iza nas. Industrijalizacija i nauka dovele su do preobilja, ali je na nama da napravimo pravi izbor namirnica, kako bi zadovoljili biološke potrebe organizma. Prema statistickim podacima ishrana u Srbiji je poboljšana kvantitativno, ali ne i kvalitativno. Žito i proizvodi od brašna još uvek obezbeduju polovinu dnevnog energetskog unosa, ali raduje trend da kod dece i omladine ova grupa namirnica beleži blagi trend opadanja. Ono što generalno gledano zabrinjava jeste upotreba proizvoda nacinjenih od belog brašna, lišenog dijetnih vlakana, minerala i vitamina kojima je inace zrno žita veoma bogato (pšenica, raž, zob, jecam...). U svakodnevnoj ishrani nisu dovoljno zastupljeni ni mleko i mlecni proizvodi. Na primer, u ukupnom dnevnom energetskom unosu ove namirnice ucestvuju sa svega 6,9%, a posle najnovijih poskupljenja verovatno i manje. Ne zadovoljava ni dnevni unos svežeg voca i povrca, variva, kompota, prirodnih vocnih sokova, kuvane i pecene ribe...Cak i u “domacoj režiji” precesto se poseže za prženom hranom, da ne pominjemo raznorazne slatkiše, grickalice, gazirane i veštacke napitke ili takozvanu brzu hranu kojima unosimo previše kalorija. Kada to udružimo sa smanjenim kretanjem, koje opravdavamo nepovoljnim vremenskim uslovima ili prirodom posla, eto prave epidemije gojaznosti. Tek kada nam ogledalo ili prezategnuta odeca pokažu da smo dobili nekoliko viška, da ne pomenemo moguce zdravstvene probleme, “zazvoni nam lampica za uzbunu” pa posegnemo za manje-više neproverenim preparatima za brzo skidanje kilograma, “cudotvorinim” dijetama iz casopisa, rede savetom lekara- rekao nam je dr Saša Dražilovic, koji inace svake srede od 14 do 20 sati radi u savetovalištu za pravilnu ishranu požarevackog ZZJZ.

Potvrda posta u nauci

Ono što je Hrišcanstvo znalo više od dva milenijuma, moderna nauka potvrdila je tek minulog stoleca korisnost posta potvrdena je sa medicinskog stanovišta.

-Post kao uzdržavanje od odredenih vrsta hrane na neko vreme postoji, ne samo kod nas, vec i kod svih drugih religija, doduše u razlicitim oblicima. Istraživanja, obavljena krajem 20. veka, pokazala su da se religijski post i medicina u stvari slažu, odnosno da je odgovarajuca ishrana, izdiferencirana religijskim kanonima, upravo onakva kakva je potrebna coveku odredenog podneblja da bi održao dobro zdravlje. Pravoslavni, hrišcanski post, bilo višenedeljni ili jednodnevni, sem telesnog suzdržavanja od hrane životinjskog porekla podrazumeva i uzdržavanje od loših misli uz podsticanje na milosrde i cinjenje dobrih dela, što donosi psihicko dobro pojedincu koji ga se pridržava. Ipak, ima i onih kojima se ne preporucuje strogo lišavanje unosa namirnica životinjskog porekla. Na primer, deca ne bi trebalo da poste kao odrasli, a isto važi za trudnice i dojilje. Takode, post se ne preporucuje ni za bolešcu isrpene osobe. Neki se kolebaju da li da poste ili ne. Medutim, kada dodu u situaciju da pritisnuti bolešcu prihvate neku restrktivnu dijetu, ponekad i strožu od one koju propisuje post, dilema nestaje. Zašto onda ne bi blagovremeno prihvatili post kao specifican vid zdravstvene preventive, koju su mnoge generacije pre nas uspešno primenjivale - pita dr Dražilovic i dodaje:

-Karakteristicno je za našu tradicionalnu ishranu da se jela dugo kuvaju, uz znatnu kolicinu masnoce, zaprške i soli. Pogrešno bi bilo da se tokom posta koristi pržena hrana pripremana sa dosta ulja, ali ne treba postiti ni uz komad belog hleba namazan marmeladom. Namirnice bogate masnocama, skrobom i šecerom treba svesti na minimum. Opredelite se za što manje termicki obradeno voce i povrce, integralne žitarice, pecurke, soju i ribu. Znacajno je istaci i to, da se posle višenedeljnog posta ne treba odmah “baciti” na vece kolicine slanih i slatkih gurmanluka, jer bi se time naglo aktivirao do tad rasterecen metabolizam opterecujuci dodatno unutrašnje organe-upozorava dr Saša Dražilovic.

Strucnjaci Zavoda za javno zdravlje vam žele da i posle slavljenja slava, Božica i Nove godine, budete zdravi i cili. Upravo zato vas podsecaju da je “umerenost, odnosno opreznost (u jelu i picu) majka mudrosti”. Višak kilograma se vidi, ali je daleko opasnije ono što ljubitelje “dobrih zalogaja” vreba iz potaje, a to je niz takozvanih nezaraznih oboljenja. U razvijenom svetu medu njima dominiraju kardiovaskularna sa 50% mortaliteta. U Srbiji je ovaj postotak viši za 6 procenata, što je dovoljan razlog da o eventualnim posledicama mislite na vreme.

R.R.D.

VOJISLAV PAJIC, GLAVNI GRADSKI ARHITEKTA

PLANSKA DOKUMENTACIJA OSNOV RAZVOJA IZGRADNJE OPŠTINE POŽAREVAC

- Opština mora da radi planove nižeg reda

- Trenutno desetak investitora i petnaestak aktuelnih lokacija

- Potrebno je usvojiti katastar

Veliki broj novoizgradenih stambenih objekata, kao i lokacija na kojima zapocinje, ili tek treba da zapocne gradnja, poslednjih godina menjaju izgled Požarevca, tako da grad podseca na veliko gradilište. Intenzivnija gradnja privatnih investitora pocinje od 2001.godine, a kakvo je trenutno stanje, kako se dolazi do dozvola za izgradnju i šta je u planu, pitali smo glavnog gradskog arhitektu Vojislava Pajica. O urbanistickim uslovima koji su preovladivali na teritoriji opštine Požarevac, on kaže:

- Zateceno stanje karakterisala je nedovoljna planska dokumentacija. Generalni plan bio je zastareo, seoska naselja nisu imala nikakav plan, niti akt. Pošto je Generalni plan zastareo radilo se na osnovu više akata nižeg reda. Planska dokumentacija zahteva dugu izradu, a zakonska procedura je takva da zavisi od organa uprave, opštinskih organa, skupštine...

Novi Zakon o planiranju i izgradnji donet je 2003. Nakon toga doneta je odluka o pristupanju izradi Generalnog urbanistickog plana za grad Požarevac koji je trebalo usaglasiti sa Zakonom. GUP je uradio Arhitektonski fakultet iz Beograda, a pocetkom 2007.godine je usvojen i trebalo bi da važi narednih 20 godina. On ukljucuje i nove zakonske odredbe o zaštiti životne sredine. Opština je donela Privremena pravila gradenja koja bliže definišu izgradnju, zone i mogucnosti gradnje na teritoriji opštine Požarevac.

Da li se trenutno u Požarevcu gradi po postavkama Generalnog urbanistickog plana i da li potražnja investitora odgovara realnim mogucnostima?

- Potrebe investitora u Požarevcu vece su nego što je planom predvideno. Dolazi do zloupotreba odredbi opštine, a potom svi imaju problem, investitori, opština i grad; krajnji rezultat je da grad ne izgleda onako kako bi trebalo. Potrebno je pronaci kompromisno rešenje da se prevazidu problemi koji su nastali usled problema koji su se gomilali godinama unazad.

Sada se gradi po postavkama GUP-a i pripremaju se planovi nižeg reda, odnosno planovi detaljne regulacije. Oni koji su odgovorni za donošenje zakona trebalo bi da poznaju prilike u svim gradovima, te kao arhitekta moraš da sprovodiš zakonsku proceduru koja je ponekada u suprotnosti sa licnim stavom i mišljenjem. Kao arhitekta mogu da posmatram plan razvoja grada onako kako bih ja želeo da on izgleda i to može da utice, ali nije presudno za trenutno stanje. Kao gradanin - kada bi trebalo da klasifikujem ocenom od 1 do 5, ja bih dao 3-, jer u poslednjih dvadesetak godina Požarevac je zapao u jednu situaciju da ima sve, a nema ništa. Požarevac nema ni ljudsko pozorište, ni ljudski bioskop, ni ljudski hotel, ni jednu ljudsku autobusku stanicu, javni NJC; ima malu pešacku zonu, uske ulice, neregulisan saobracaj. Kao gradski arhitekta moram da se bavim stvarima kao što je pomirenje nekakvih sukoba izmedu politike i stvarnosti, kao i želja gradana, dakle prethodno to moram da rašcistim sa sobom, jer tu covek mora da bude neutralan, apolitican, da nema posebne interese, ni licne, ni partijske. GUP podrazumeva da je preispitan u svim sferama života razvoj grada, i planski i saobracaj i trgovina, poljoprivreda, industrija, trgovina i osnov je za izradu planova nižeg reda, kao što su planovi detaljne regulacije. Oni se rade za odredene komplekse, podrucja, zone koje obuhvataju nekoliko ulica. Ono što je posao glavnog arhitekte je da pokrece inicijativu za pokretanje planova nižeg reda.

Šta je potrebno obezbediti prilikom gradnje jednog stambenog objekta? Koje uslove investitor treba da ispuni?

-Izgradnja stambenih objekata je ono što se vidi, ali javnost bi trebalo da zna da to ne zavisi od jednog coveka, vec od mnogo razlicitih faktora. Procedura je veoma složena kada imamo u vidu postojanje planova, tu je i procedura dobijanja dozvola. Objekti koji se prave u poslednje cetiri godine su predmet želje da se maksimalno vodi racuna o zakonitosti, ali nažalost dešavalo se to da su svi oni koji treba da ucestvuju u tome ponegde zatajili, pocev od inspekcijskih službi, projektanata, nadzornog organa, komisije za tehnicki prijem i drugih inspekcijskih službi, tako da sve to utice na promenu onoga što je prvobitno zamišljeno.

Prilikom izgradnje investitor, projektant, komisije za tehnicki prijem i nadzor trebalo bi da poštuju sve ono što im je zakonom naloženo: zelene površine, parkirališta, prostor za garažiranje vozila, igrališta, prostor za kontejnere za smece i druge uslove koji su propisani, kao i sve dozvole za izgradnju i uslove nadležnih institucija, to je ono što više bode oci nego spratnost objekta ili sam izgled. Uredenje terena daje sliku cele lokacije, odnosno cele zgrade. Šta vredi coveku da obuce odelo posebne marke, ako ima prljave opanke, ili super se obuce, a sedne na špediter.

Neposredno okruženje je mnogo važno, a to mnogi ne poštuju i svi gledaju da na taj nacin izbegnu i pokriju troškove izgradnje. Investitoru je potreban duži vremenski period, ne manje od šest meseci, pa do godinu dana za nabavljanje dokumentacije. Od zahteva za izdavanje urbanistickih uslova, do izdavanja rešenja za odobravanje izgradnje, prijave radova; to je puno dokumentacije koju investitor mora da pribavi, sve to košta, taj investitor snosi troškove i placa naknade Direkciji i svim javnim preduzecima, opštini, za gradevinsko zemljište. Investitora treba usmeriti, jer postoji mogucnost saradnje sa svim tim inestitorima, jer oni zapošljavaju ljude, kupuju robu, placaju poreze. U slucaju da investitor nece da izvrši svoje zakonske obaveze u smislu uredenja, trebalo bi da ga neko uputi kako treba i on ce to sigurno da uradi.

Za koje lokacije postoji interesovanje i ima li novih konkretnih ponuda za gradnju u Požarevcu i okolini?

-Za nove investitore atraktivne zone su one u kojoj je moguca izgradnja bescarinske zone, ceo potez Dunava, Kostolac, tranzitne saobracajnice, benzinske pumpe. Kada su pumpe u pitanju, postoji interesovanje i za one u gradu i na otvorenom putu i obilaznicama, medutim gradske pumpe su interesantnije, jer jedna takva pumpa može da ima dva-tri puta veci prihod od onih koje su van grada. Ima interesovanja kompanija iz Izraela za izgradnju sajamskog kompleksa, prica se i o rafinerijama nafte, distribuciji nafte na Dunavu, ima i drugih predloga, za izgradnju doma penzionera, hotela, vecih uslužnih objekata za proslave. Dakle, ima mnogo interesovanja, jedini je problem kod investitora što bi mnogi hteli da uzmu u zakup opštinsku imovinu, jer misle da je to jeftinija varijanta. Opština ne može da kupi ništa od imovine i ne može ništa da otudi bez saglasnosti Republicke direkcije za imovinu, a ona gotovo nikada ne daje saglasnost tako lako.

Koliko je trenutno investitora u Požarevcu sa dozvolama za rad, a koliko ima gradilišta?

-Trenutno u Požarevcu radi oko desetak investitora, aktuelno je oko petnaest lokacija, a desetak lokacija je u fazi pripreme dokumentacije za pocetak gradnje.

Kako je regulisan nacin korišcenja zemljišta u jednoj opštini?

-Nacin korišcenja zem-ljišta definiše Ustav, sada je potrebno napraviti zakone koji bliže definišu svojinske odnose. Novi ustav predvida državnu svojinu, privatnu i zadružnu, a to treba da se pretoci u nove zakone. Sada imamo nov Ustav, a stare zakone, tako da je taj imovinski deo kod nas najveci problem. Potrebno je izvršiti denacionalizaciju, kako bi se status zemljišta vratio na status koji je bio tridesetih godina. Kada se to uradi onda mogu da se jasno definišu i status zemljišta i ko ga koristi, kao i nacin raspolaganja zemljištem. Dakle, nije sve do opštine, ona nema želju da smeta investitorima da grade, vec kljucnu ulogu ima zakonodavac, koji treba da bliže definiše odnose. Kada je Požarevac u pitanju, nejasan je status zemljišta, kao i nacin korišcenja zemljišta oko Požarevca. Mora se usvojiti nov premer. On je uraden, nalazi se negde u Republickom geodetskom zavodu u Beogradu, a da bi se usvojio i stupio na snagu treba odraditi i mnoga dodatna usaglašavanja, potrebno je usvojiti katastar. Kada bi se sve to uradilo i kada bi se usvojio nov premer nama ni legalizacija ne bi bila potrebna. To je posao od oko godinu do godinu i po dana koji vredi oko 200 000 evra. Smatram da je zadatak broj jedan usvajanje novog premera, ma koliko on koštao, ali on je osnov korišcenja zemljišta, tako bi opština znala cime raspolaže i to bi cinilo osnov za sve dalje investitore. Neophodno je i hitno pokrenuti inicijativu prostornog plana Požarevac. On je strategija razvoja jedne opštine i podrazumeva sva bitna pitanja, od vodosnabdevanja, deponija, saobracajnica, drumski i železnicki saobracaj itd, tako da je to nešto što ce se u narednom periodu sigurno raditi. Opština mora da radi planove nižeg reda, jer ako nema plana - nema ni buducnosti. Smatram da je to nešto što bi trebalo uraditi, bilo koja vlast da je u pitanju mora da radi na izradi planske dokumentacije. Preduslov je da se svi slože i da to urade kako treba.

L.L.

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE

BUDŽET USVOJEN JEDNOGLASNO

Dvadeset druga sednica Skupštine opštine Petrovac održana je prošlog petka, a odbornici su razmotrili 13 tacaka dnevnog reda. Najvažnije pitanje o kome su odlucivali bio je Predlog odluke o budžetu opštine za 2008 godinu. Predvideni su prihodi od 392.720.000. dinara dok su rashodi 386.510.000. dinara. Najviše sredstava bice upotrebljeno za programe razvoja opštine 135.630.000 dinara, rad Opštinske uprave 92.010.000. i za finasiranje materijalnih troškova obrazovanja i rad Decjeg vrtica zašta je izdvojeno 77.530.000 dinara. Uvodne napomene o budžetu podneo je Radiša Dragojevic predsednik opštine koji je izmedu ostalog rekao:

„ Prihodi su uvecani 6 odsto od planiranog budžeta za ovu godinu, koji se nažalost nece realizovati 100 odsto iako je u decembru poboljšan priliv. Na sednici Opštinskog veca doneli smo odluku da predložimo odredene izmene budžeta koje cu vam sada predociti. Izmene se odnose na sredstva Direkcije od 39 miliona koja ce ici za potrebe vodosnabdevanja, naime naša najveca investicija u 2008. godini bice izgradnja filterskog postrojenja za precišcavanje vode na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju i izgradnji novog cevovoda od Šetonja do Petrovca. Radi se o investiciji vrednoj oko 3.100.000. evra i ona ce se finansirati i sredstvima Evropske unije a konkurisali smo i kod Nacionalnog investicionog plana. Sugerisano nam je da u budžetu imamo izdvojenu stavku za te namene i zato predlažemo i ovu izmenu. Takode izdvojicemo i tri miliona dinara za izgradnju novih prostorija Narodne biblioteke u Petrovcu, finansiranje štaba za elementarne nepogode pomoci cemo sa još jednim milionom, a isti iznos cemo izdvojiti i za zbrinjavanje pasa lutalica kao i za rad Kulturno-prosvetnog centra koji ce se od nove godine baviti i prosvetnim delatnostima, pre svega preuzimajuci jedan deo poslova koje je radio Narodni univerzitet”.

U raspravi koja je zatim usledila odbornik Demokratske stranke iz Petrovca Gradimir Ivankic je istakao: Mi smo analizirali budžet i odlucili smo da amandmanima izmenimo i popravimo ovaj budžet, to je teži put, ali smo se odlucili da ga ne kritikujemo vec da konkretnim predlozima doprinesemo da budžet bude bolji. Tako smo u prihodnoj strani budžeta predložili 10 amandmana, a u rashodnoj strani 12 amandmana. Najvažniji predlog vezan za prihod je taj da se poveca porez na imovinu sa 12 na 20 miliona dinara, a u rashodnoj strani insistiramo da se sredstva za socijalnu zaštitu povecaju sa 2,5 na 10 miliona dinara. Takode predlažemo i da se stalni troškovi Skupštine smanje za 5 miliona, a da se izdvoje znacajnija sredstva za adaptaciju zgrade Skupštine opštine, usavršavanje nastavnika i izradu projekata. Takode predlažemo da se sredstva za investicije povecaju sa 39 na 49 miliona dinara. Budžet treba da ide u pravcu da bude oko 500 miliona dinara i to ce se ostvariti povecanjem poreza na imovinu i raznim investicionim ulaga-njima od strane opštine. Takode predlažem uspostavljanje bolje saradnje sa Udruženjem preduzetnika koji bi svojim radom doprineli i povecavanju broja zaposlenih”.

Vojislav Mihajlovic, odbornik SPS iz Starceva predložio je povecanje izdvajanja za Agrarni budžet za 4 miliona dinara cime bi se obezbedila sredstva za besplatno osemenjavanje junica i krava kao i podsticanje formiranja novih zemljoradnickih zadruga i udruženja poljoprivrednika. Takode je predložio da prevoz daka bude besplatan.

Dobrica Milosavljevic šef odbornickog kluba SPO istakao je neophodnost postojanja sredstava za ucešce u raznim projektima a ne samo za vodosnabdevanje jer se ne zna koji ce projekti od strane NIP-a biti usvojeni a bice neophodno i ucešce opštine u njihovom finansiranju. On je zamerio izdvajanje sredstava za pse lutalice a gašenje pozicije za rad narodne kuhinje, predložio je i da ne postoji posebna stavka u budžetu za finasiranje SUBNOR-a.

Odbornicimna se obratio i Milenko Vicentijevic direktor KJP Izvor koji je upoznao Skupštinu da je pozicija za finansiranje vodosnabdevanja posebno izdvojena na sugestiju Evropske unije koja ce izdvojiti znacajna sredstva u vidu donacije za ovaj posao, a on ocekuje da ce i iz NIP-a biti izdvojena sredstva za te namene.

Sumirajuci predloge odbornika na kraju rasprave Radiša Dragojevic je naglasio da prihvata u cilju kompromisa najveci broj predloga pre svega što se ticu prihoda budžeta, a prema njegovim recima, što se tice rashoda vecina predloga je na mestu i stvar je šta želimo kao prioritete i gde više ulagati.

Odbornici su zatim pristupili glasanju, tako da je budžet usvojen jednoglasno. Izražavajuci zadovoljstvo što je do toga došlo, predsednik Dragojevic se zahvalio svim odbornicima i poželeo im puno uspeha u Novoj godini cestitajuci im i predstojece praznike.

Drugo važno pitanje na 22. sednici Sklupštine opštine bilo je usvajanje „Generalnog plana Petrovac 2026”. Rukovodilac izrade Generalnog urbanistickog plana Gordana Kovacevic odgovorni urbanista obradivaca „Infoplana” iz Arandelovca upoznala je odbornike sa najvažnijim detaljima i samim postupkom do usvajanja plana a zatim su odbornici posle krace rasprave takode bez glasa protiv usvojili predloženi dokument.

Pred odbornicima se našao i Izveštaj o funkcionisanju sistema odbrane od grada na teritoriji radarskog centra „Petrovac” u ovoj godini. U izlaganju Smiljke Jovanovic-Babic šefa centra, napomenuto je da je odbrana sprovedena u 10 opština na ukupnoj površini od oko pola miliona hektara sa 100 protivgradnih stanica. U razmatranom periodu bilo je 17 dana sa dejstvom a utrošeno je 626 raketa. Na teritoriji opštine Petrovac nije bilo ozbiljnijih šteta od grada.

Skupština opštine je usvojila i Odluke o komunalnim i administrativnim taksama koje se uvecavaju za 6 odsto, usvojen je i još jedan rebalans budžeta za 2007 godinu. Odbornici su odredili nazive jednom broju ulica u Petrovcu i Velikom Popovcu a sam završetak sednice bio je posvecen nekim kadrovskim i odbornickim pitanjima.

Na samom kraju sednice Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine zahvalio se odbornicima na saradnji u ovoj godini i poželeo im sve najbolje.

D.Ilic

SEDNICA SO MALO CRNICE

BUDŽET NA "POPRAVNOM ISPITU"

Odbornici Skupštine opštine Malo Crnice su, na sednici održanoj u petak, usvojili plan poslovanja JKP “Cistoca” i plan rada Biblioteke “Srboljub Mitic” Malo Crnice, oba za 2008. godinu.

Otvaranje rasprave o predlogu za razrešenje v.d. direktora JP “Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice” Momcila Šipke, tokom koje su se culi argumenti predsednika Upravnog odbora o razlozima i potrebi za smenom celnog coveka Direkcije, a i “odbrana” Šipke, rezultiralo je ostankom vršioca direktora na toj funkciji. Naime, od 28 prisutnih odbornika, za razrešenje je glasalo 13. Predlog o imenovanju novog v.d. direktora Direkcije samim tim je postao izlišan.

Na predlog odbornika skupštinske opozicije, slicna prica, razrešavanje v.d. direktora Centra za kulturu Malo Crnice nije ni otvarana. Jednoglasnom odlukom odbornika, ta tacka je skinuta sa dnevnog reda.

Odluka o budžetu opštine za 2008. godinu, centralno pitanje ovog skupštinskog zasedanja propraceno diskusijama odbornika iz redova skupštinske manjine u kojima su se unapred izjašnjavali da ce glasati protiv budžeta, bez obzira i na pojašnjenja koja je u dva navrata dao predsednik opštine Miodrag Dragance Markovic, pojašnjavajuci da je budžet za 2008. godinu po velicini gotovo identican ovogodišnjem, da su, u okvirima raspoloživih sredstava, maksimalno uvaženi razvojni programi mesnih zajednica i drugih budžetskih korisnika, da ce ti programi detaljno biti razmatrani na Skupštini prilikom njihovog usvajanja pocetkom iduce godine, iznoseci pritom i podatke o ocekivanim sredstvima sa republickog nivoa, na osnovu projekata sa kojima je ova opština konkurisala. Naglasio je, takode, da u slucaju nedonošenja budžeta u zakonskom roku, malocrnickoj opštini sledi privremeno finansiranje, po novim zakonskim odredbama u trajanju od 6 meseci.

Rešenost odbornika SPS, PSS i SRS da budžetu nipošto ne daju podršku, demonstrirana je i kolektivnim napuštanjem skupštinske sale neposredno pred glasanje o budžetu. Oni su se, doduše, vratili u salu i bili uzdržani kad se glasalo, ali se nisu vratila dva odbornika skupštinske vecine, pa je za usvajanje odluke o budžetu glasalo 13 odbornika od minimalno potrebnih 15.

Odluka o budžetu opštine Malo Crnice za 2008. godinu nije usvojena, a odmah po glasanju, odbornici SRS, SPS i PSS su definitivno napustili skupštinsku salu i sednica je prekinuta zbog nedostatka kvoruma.

U svom obracanju medijima odmah po prekidu skupštinskog zasedanja, predsednik SO Malo Crnice Bojan Uroševic je nastalu situaciju okarakterisao kao nefunkcionisanje vladajuce koalicije, dodajuci da ce se verovatno formirati neka druga i drugacija koalicija u kojoj, kako je naglasio, on nece ucestvovati, pogotovu ne kao predsednik Skupštine opštine. Izrazio je i ocekivanje da ce Skupština zasedati do kraja godine i da ce tom prilikom predlog budžeta biti usvojen.

D.M.

SLAVIŠA MILENKOVIC, V.D. DIREKTORA TEHNICKE ŠKOLE

VECA DISCIPLINA I BOLJI RAD

- Završetak internata u prioritetu

Tehnicka škola “Nikola Tesla “ U Kostolcu nedavno je dobila novog direktora. Zorana Stojanovica zamenio je Slaviša Milenkovic. Kako ova smena nije protekla “glatko”, o cemu je vec pisano, pitali smo novog vršioca dužnosti direktora kakva je trenutna situacija u ovoj školi, kao i šta ce biti prioriteti u 2008.

- U školi nema nikakvih problema. Od prvog dana stupanja na novu dužnost rad u školi odvijao se normalno. Ja sam covek koji je došao iz škole, u kolektivu sam deset godina, kaže Milenkovic i dodaje da se, za nepunih mesec dana na tom mestu, promene u školi ogledaju prvenstveno u disciplini ucenika i radu profesora.

- To je nešto što može da se uradi u kracem periodu, za ostalo je potrebno više vremena. Pratimo bilans, pravimo planove…

Što se profesorskog kadra tice Milenkovic istice da nedostaje samo jedan profesor matematike, a kao prioritete istice završetak internata i aneksa.

- Imamo preko pedeset procenata dece koja putuju. Završetkom internata taj broj bi smanjili za oko petnaest procenata, koliko ucenika bi popunilo smeštajne kapacitete. Celokupna finansijska konstrukcija ovog objekta je preko cetrdeset miliona dinara, dok aneks košta oko osamnaest miliona dinara. Taj novac obezbeden je preko NIP-a, a nadamo se da ce internat, kao i aneks, primiti “stanare” pocetkom naredne školske godine. U bližoj buducnosti ocekuje se asfaltiranje terena za male sportove, za šta je vec potpisan ugovor, najavljuje Milenkovic.

Tehnicka škola školuje ucenike na elektro, mašinskom i rudarskom smeru. Elektrotehnicari elektronike, racunara i energetike školuju se na elektro smeru (cetvrti stepen). Na trecem stepenu školuju se elektromonteri za termicke i rashladne uredaje i elektro-instalateri. U mašinskom delu, na cetvrtom stepenu, obrazuju se mašinski tehnicari za kompjutersko konstruisanje i mašinski tehnicari za motorna vozila. Na trecem, auto-mehanicari i mehanicari za gaso-pneumatska postrojenja. Rudarski tehnicari prvi put su upisani ove školske godine, dok su do sada na trecem stepenu školovani ucenici za rukovaoce mehanizacije u površinskoj eksploataciji.

PROMOCIJE

NA SVOJ PREDLOG

U okviru izdavacke edicije “Dokumenti jednog vremena” Kluba ljubitelja knjige “Majdan” nedavno je objavljena knjiga Milana Ivoševica “Na svoj predlog”. Knjiga je napisana povodom jubileja, cetrdeset godina od puštanja u rad termoelektrane od 100 megavata, ranije TEKO 2, sada TE Kostolac, Blok A1. Bila je to prva Termoelektrana te snage u Srbiji. Knjiga prati dogadaje vezane za pocetak izgradnje ovog objekta videne perom tadašnjih sredstava informisanja. Takode i radanje radnicke klase i novog grada, koji danas broji oko petnaest hiljada žitelja. Knjiga podseca na jednog od kljucnih aktera tih dogadanja, direktora IEK Kostolac Veljka Ivoševica.

O knjizi koja je prošle nedelje doživela promociju u sali Direkcije Privrednog društva, govorili su recenzenti Borivoje Jovanovic-Beka i Tomislav Mica Jevremovic.

Borivoje Jovanovic - Beka, savremenik i bliski saradnik Veljka Ivoševica osvrnuo se pre svega na znacaj koji je imala odluka tadašnjeg generalnog direktora na izgradnju termoelektrane od 100 megavata.

- Veljku Ivoševicu zasluge se pripisuju pre svega za donošenje odluke o izgradnji ovog objekta. On je u teškoj ekonomskoj situaciji IEK Kostolac odlucio da žrtvuje sebe zbog razvoja i lepše buducnosti ovog kraja, svestan toga da samo veca termoelektrana može rešiti sve probleme rudnika Kostolac i Kombinata u celini. Postupak Veljka Ivoševica bio je jedinstven i neponovljiv u tadašnjoj Jugoslaviji. On je bio i ostao dobar covek koji je voleo Kostolac, kao svoj rodni kraj, rekao je Jovanovic.

Tomislav Jevremovic u svojoj recenziji istice tri celine knjige: istorijsko - geografske karakteristike Kostolackog podrucja, napor koji je ulagan prilikom izgradnje nove termoelektrane i odlazak generalnog direktora Veljka Ivoševica, koji, kako kaže, od strane mediokriteta, biva sklonjen na mesto sekretara republickog Veca sindikata Srbije.

Knjiga je orjentisana prvenstveno na konkretne dogadaje od pre cetrdeset godina, jer je upravo izgradnja ove termoelektrane dala snažan zamajac razvitku Kostolca i Kostolackog basena. Centrala je otvorila put za zamah u razvoju rudarstva. Centrala je tražila ugalj za svoj pogon. Moralo se brzo i naglo istraživati citavo podrucje…, napisao je autor pokušavši da istakne znacaj izgradnje ovog objekta za kasniji razvitak Kostolca.

Promociju su pesmama koje u sebi “nose” rudarske motive upotpunili pesnici Zoran Stojicevic - Rikardo i Vojkan Ivkovic.

Milan Ivoševic roden je 1927. godine. Bavi se pisanjem i opisivanjem dogadaja u Požarevcu i oko njega. Autor je nekoliko knjiga: Potkovica nad gradom”, “O Požarevcu je rec”, “Knjaz Miloš Obrenovic u Požarevcu”, “Kasidol selo Vitezova”, “MEGALIT-spomen obeležje Požarevackom miru 1718.”

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”

NOVOGODIŠNJI KONCERT

Škola za osnovno i srednje muzicko obrazovanje “Stevan Mokranjac”, odeljenje u Kostolcu, organizovala je protekle sedmice Novogodišnji koncert ucenika ove škole . U Sali Doma kulture u Kostolcu clanovima porodice i prijateljima predstavili su se polaznici Muzicke škole koji su prikazali svoje umece na klaviru, harmonici, gitari i trubi. Muzicka škola “Stevan Mokranjac” osim u Požarevcu i Kostolcu ima odeljenja u Kucevu, Malom Crnicu i Velikom Gradištu.

NOVOGODIŠNJA NOC

KUDA U PROVOD?

Krajem protekle nedelje pocelo je i kicenje grada. Centralna proslava bice i ove godine održana na gradskom trgu. Slavlje za najmlade pocece u podne kicenjem novogodišnje jelke, docekom Deda Mraza i rok koncertom grupe "STOP". U vecernjim satima bice organizovan tradicionalan docek uz muziku i vatromet. Dan ranije, 30. decembra, u 12 sati, u pozorišnoj sali Doma kulture bice odigrana novogodišnja predstava za decu. Celokupan program proslave u narednom broju 31. decembra.

Ponudu novogodišnjih aranžmana, tj doceka najlude noci iz pretprošlog broja dopunicemo novim predlozima. Ukoliko 2008. želite da docekate na obali Dunava, možete. U restoranu “Dunavski dragulj” docek košta 2.700 dinara. U tu cenu ukljucena je novogodišnja trpeza kao i pice u neogranicenim kolicinama. Docek u “Dragulju” moguce je platiti na tri rate.

Za nešto mlade docek se organizuje i u Diskoteci “Baltazar”. Ulaznice su vec u prodaji, koštaju 250 dinara, a svi koji su kupili ulaznice za žurku koja se dešavala u subotu, moci ce besplatno da udu u dikoteku u novogodišnjoj noci.

POZORIŠTE

SUTRA “DNO BRATE”

Primetno je oživljavanje pozorišnog programa u kostolackom Domu kulture poslednjeg meseca ove godine. U subotu, 22. decembra glumci Knjaževacko-srpskog teatra Kragujevac predstavili su se komadom “Seobe”, pozorišnom predstavom uradenoj po istoimenom romanu Miloša Crnjanskog, koju je režirao Pierre NJalter Politz. Sutra 26. decembra na istoj sceni naci ce se Indeksovci sa aktuelnom predstavom “Dno brate”.

T.R.S.

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA

OSTVARENI REZULTATI ZNACAJNI ZA BUDUCNOST

- Preskocen kapacitativni prag od 6,5 miliona tona uglja

Ove godine u Direkciji za proizvodnju uglja PD „TE - KO Kostolac” ostvareni su odlicni proizvodni rezultati. Plan proizvodnje jalovine od 26,7 miliona kubika ispunjen je u prvoj nedelji decembra, a pre isteka kalednarske godine bice realizovan i plan proizvodnje uglja od 7.151.000 tone uglja. Ukupni proizvodni rezultati Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE - KO”, odraz su dobrog rada zaposlenih pre svega na kopu „Drmno”, ali i ukupnih ulaganja namenjenih stvaranju uslova za realizaciju proizvodnih i razvojnih planova.

Mesec i po dana pre roka zaposleni u kopu Drmno, ostvarili su godišnji plan proizvodnje otkrivke od 22 miliona kubika. U ponedeljak, 17. decembra, rudari istoimenog kopa ostvarili su godišnji plan proizvodnje uglja od 6.389.000 tona uglja, a par dana kasnije realizovan je i rudarskim projektom predviden proizvodni kapacitet kopa od 6,5 miliona tona.

Tim povodom predstavnici Direkcije za proizvodnju uglja organizovali su konferenciju za štampu u prostorijama PO „Drmno”, kojoj su pored rukovodstva i zaposlenih PO „Drmno” prisustvovali: Milan Jako-vljevic, predsednik Skupštine PD, Dragan Živkovic, direktor PD „TE - KO”, sa saradnicima i Vladan Jovicic, direktor Direkcije za proizvodnju u EPS-u.

- Zahvalio bih rukovodstvu kopa „Drmno” i zaposlenim radnicima na ostvarenim rezultatima koji su moram reci muški, odnosno rudarski odradili predvidene poslove. Možda ovog trenutka nismo u potpunosti svesni važnosti i znacaja ostvarenog rezultata za dalju perspektivu i buducnost kostolackog ugljenog basena, ali sasvim je izvesno da se širom otvaraju vrata za realizaciju zacrtanih programa razvoja koji su usmereni na stvaranju uslova za proširenje proizvodnih kapaciteta na devet, odnosno 12 miliona tona uglja godišnje, rekao je direktor Dragan Živkovic na pocetku konferencije.

U TEŠKIM USLOVIMA PREKOPLANSKA PROIZVODNJA

- Zaposleni površinskog kopa „Drmno”, uz punu podršku poslovodstva PD „TE - KO”, ostvarili su izuzetan proizvodni rezultat u veoma teškim ne samo vremenskim vec i tehnicko-tehnološkim uslovima u severozapadnom delu ugljenog ležišta kopa „Drmno” koji karakterišu: kratki frontovi radova, zavodnjenosti radne sredine i veliko zaleganja ugljenog sloja. To je zahtevalo promenu tehnologije otko-pavanja jalovine i uglja, profesionalan, disciplinovan i sinhronizovan rad zaposlenih u svim službama. Uprkos svim teškocama na kraju 2007. godine ukupni proizvodni bilans kopa „Drmno” iznosice 25 miliona kubika jalovine i 6,7 miliona tona uglja. Napomenuo bih da smo 2003. godine otpoceli sa otvaranjem severozapadnog ležišta kopa „Drmno”. Bio je to hazardan i rizican potez koji smo napravili sa tadašnjim direktorom Dragoljubom Lakovicem koji je na kraju dao rezultate, rekao je LJubinko Jankovic direktor kopa „Drmno”.

Prema recima Jankovica na kopu „Drmno” se od 2001. godine u kontinuitetu beleži rast proizvodnje. Tako je sa 14 milona kubika jalovine proizvodnja otkrivke podignuta na nivo od 25 miliona kubika. Vremensko iskorišcenje rada jalovinskih sistema povecano je u proseku za 7 do 8 procenata, a ugljenog za cak 15 procenata. Kapacitativnost , u osnosu na 2002. godinu porasla je za oko 20 procenata.

U narednoj godini, rekao je Jankovic, rudare kopa „Drmno” ocekuje novi proizvodni izazov od 7,2 miliona tona uglja, što je za oko 700.000 tona više u odnosu na plan iz ove godine. No, s obzirom na to da ce rudarski sistemi iduce godine raditi duž severoistocne granice ugljenog ležišta kopa „Drmno” gde su tehnicko-tehnološki uslovi za rad neuporedivo bolji, a frontovi radova skoro duplo duži treba ocekivati da ce i dogodine sa kopa „Drmno” biti dobrih vesti.

DOSEGNUTA MAGICNA PROIZVODNA CIFRA

- Svega cetrdesetak hiljada tona uglja deli nas od magicne cifre od 7 miliona tona uglja. To znaci, rekao je na kofrerenciji za novinare Miroslav Ivkovic, pomocnik direktora PD „TE - KO” za rudarstvo, da cemo do kraja godine ostvariti i premašiti za neka dva procenta planiranu proizvodnju uglja od 7.151.000 tona. Plan otkrivke na nivou Direkcije za proizvodnju Privrednog društva od 26,7 miliona kubika bice premašen za nekih sedam procenata. Na kraju i svi podaci o proizvodnji komadnog uglja govore da cemo ove godine prebaciti plan za blizu 70 procenata. Na osnovu ovih podataka jasno je zašto ce ova proizvodna godina poneti epitet rekordne.

KRAJNJI CILJ IZGRADNJA JOŠ JEDNE ELEKTRANE

- Pre svega, cestitam zaposlenima PO „Drmno” na ostvarenim rezultatima .Godina na izmaku donece nam brojne rekorde ali imacemo i obavezu da analiziramo šta nam još uvek nedostaje da dostignemo evropske i svetske normative, rekao je Dragan Jovanovic, zamenik direktora PD „TE - KO”. U iducoj godini treba intezivno raditi u dva pravca: na realizaciji zapocetih razvojnih programa koji su u funkciji stvaranja uslova za proširenje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno” na 9 miliona tona uglja ali i obezbedivanju uslova da naši energeski objekti podizanjem stepena iskorišcenosti instalisanih kapaciteta kroz tehnicku efikasnost prete razvoj i rast proizvodnje uglja na kopu „Drmno”. Ostvareni rezultati idu u prilog poslovnoj politici Privrednog društva „TE - KO” i „Elektroprivrede Srbije”, koja je našem Privrednom društvu ukazala poverenje koje se ogleda kroz obim investicionih ulaganja ciji je krajnji cilj izgradnja još jednog termoenergetskog bloka u narednom srednjorocnom periodu, kaže Jovanovic.

NECE BITI VIŠKA RADNIKA

Težište naše poslovne politike je da se sa jednog kopa obezbedi sirovina za rad termoelektrana i dalji razvoj ugljenog i energeskog sektora. Prelazak na ovaj sistem znaci gašenje proizvodnje na polju „Klenovnik” i kopu „Cirikovac”, ali ne i gubitak radnog mesta, izjavio je Veselin Bulativic, direktor Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE - KO”. Deo ljudstva, kaže Bulatovic, prelazi sa mehanizacijom koja je neophodna za rad na kopu „Drmno”, a deo radnika ostace da radi na poslovima koji se odnose na tehnicku rekultivaciju rudnika. Napomenuo bih da smo razrešili problem definisanja novih granica kopa „Drmno” prema arheološkom nalazištu „Viminacijum”, kao i problem eksproprijacije. Važno je istaci da se preduzimaju i opsežne mere na sistemu zaštite kopa od podzemnih voda i nadam se da ce se u narednom periodu sve aktivnosti odvijati po planiranoj dinamici. Na kraju još jednom sve cestitke za ostvarene rezultate u ovoj godini.

ZNACAJAN DOPRINOS ENERGETSKOJ STABILNOSTI SRBIJE

- Prekoplanska proizvodnja uglja elekricne energije koja je ostvarena ove godine u PD „TE - KO” izuzetan je doprinos elektroenergetskoj stabilnosti Republike Srbije, izjavio je Vladan Jovicic, direktor Direkcije za proizvodnju EPS-a. To znaci da smo manje kupovali elektricnu, što nam je omogucilo da više sredstva opredelimo za spopstveni razvoj i podizanje standarda gradana.

- Ovaj rezultat nam je svima bio potreban jer potvrduje odluke koje smo pre par godina doneli. One su bile teške i ogovorne ali rezultati pokazuju da smo izabrali pravi put koji ce ne samo žiteljima ovog dela Srbije obezbediti prosperitet vec i široj društvenoj zajednici, izjavo je Milan Jakovljevic, predsednik Sku-pštine PD „TE - KO”.

U KOSTOLCU OTVORENA IZLOŽBA UMETNICKIH FOTOGRAFIJA DR ÐORÐA LAZINA

“ZAMKOVI SA PERIFERIJE”

Pod pkroviteljstvom i u organizaciji PD TE- KO Kostolac, prošle subote u prostorijama kluba Doma kulture u Kostolcu otvorena je izložba umetnickih fotografija dr Ðorda Lazina, profesora na katedri za Krivicno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu. Izložbu pod nazivom « Zamkovi sa periferije» otvorio je Dragan Živkovic, direktor kostolackog Privrednog društva, a o umetnickim radovima dr Lazina govorila je Jelena Andelkovic, istoricar umetnosti.

- Ove fotografije nisu prezentacija života, one su poziv na život. Jer, potreba autora da zaustavi auto i zabeleži trenutak, jedan momenat ove sadašnjosti donosi nam ideju o prolaznosti. Ako od stilskih karakteristika koje su bliske, pored metafizickog realizma, nadrealizmu, narocito onome koji Kusturica gaji u svojim filmovima, pogledamo na motiv koji okupira pažnju našeg radoznalog profesora, pogled se najcešce zaustavlja na fasadi. Fasada je lice, fasada je telo bica koje je dom. Fasade koje zaustavljaju pogled umetnika su starice, ostarele dame nemackog klasicizma. Te nekada lepe kuce, koje je Kostolac ponosno cuvao vidite sada kao scenografiju požutelih, starih istrulelih života, naglasila je izmedu ostalog Jelena Andelkovic.

Brojnim poštovaocima umetnosti obratio se i autor koji je naglasio da zajednicka nit svih ovih fotografija je što prikazuju fasade polusrušenih i napuštenih kuca u nekom nepoznatom predgradu daleko na periferiji života. život srušen tokovima moderne civilizacije koja se, istina, ne vidi, ali cije se globalno razarajuce dejstvo jasno naslucuje...

M. K.

ZAVICAJNI PESNICI PIŠU PESME O STEVANU RAICKOVICU

KUCEVO - Povodom 80. godina od rodenja nedavno preminulog pesnika Stevana Raickovica, Udruženje gradana “Žanki u cast” iz Rabrova, Centar za kulturu “Veljko Dugoševic” i biblioteka “Nikola Sikimic-Maksim” iz Kuceva pokrenuli su inicijativu za objavljivanje zbirke poezije pesnika ove Homoljske opštine posvecene ovom velikanu srpske književnosti.

- Cilj projekta je da Stevanu Raickovicu, rodenom u Neresnici kod Kuceva, odamo poštu za sve ono što je ucinio za srpsku književnost u prošlom veku. Želimo da ovom zbirkom pružimo i šansu mladim talentima ovog kraja, kako bi krenuli putem Stevana Raickovica. Na konkurs se odazvao veliki broj pesnika, i posle izvršene selekcije dostavljenih radova, izabrali smo 13 autora cije ce pesme biti objavljene u ovoj zbirci - kaže jedan od pokretaca ove inicijative, urednik i predsednik Udruženja “Žanki u cast” Dragan Ðordevic.

Štampanje zbirke bice završeno do kraja ove godine, kada ce se održati i promocija u Neresnici, a zatim i u ostalim mestima u kojima je Raickovic živeo i radio. Promocije su zakazane u Senti, Subotici, Podgorici, Kruševcu, Smederevskoj Palanci i Beogradu.

LJ. Nastasijevic

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (4)

ŽIVKO IVANOVIC - ZAPISIVAC NARODNE PESME “VODILA JE JELKA”

Živko Ivanovic (Oreovica, 1844 - Aleksandrovac, 1917), sakupljac narodnih pesama, po završenoj bogosloviji (1866) radio je kao ucitelj u Rakincu (danas Simicevu), a od 1866. do 1893. godine služio je kao sveštenik u Prhovu, docnije Aleksandrovcu. Bio je oženjen Damnjankom Ilic, kcerkom Arandela Ilica (tetkom Vojislava Ilica Mladeg). Doprineo je podizanju crkve u Aleksandrovcu, promeni naziva sela i proglašavanju Aleksandrovca varošicom. Od 1894. godine bio je okružni prota, a 1901. godine izabran je za kraljevskog poslanika u Skupštini Srbije.

Bio je nadaleko cuven, prema Arandelu Ilicu, kao “osobiti pevac i znalac crkvenog pevanja, crkvenog reda i pravila”. S druge strane, lokalna štampa objavljivala je senzacionalisticke clanke o njemu; umeo je, kako je pisalo u “Novom gradaninu” jula 1902. godine, da se potuce u “kafani aleksandrovackoj”. Za vreme Prvog svetskog rata interniran je u Bugarsku, gde se u zarobljenickom logoru teško razboleo. Vratio se u Aleksandrovac za Božic 1917. godine i ubrzo umro. “Smrcu prote Živka crkva je izgubila najveceg pevaca i znalca staroga karlovackog pojenja. On je bio covek talentiran, velikih sposobnosti”, pisao je u svojim uspomenama Ivanovicev školski drug Stevan Maksimovic.

Ivanovic je kao ucitelj sakupio izvestan broj narodnih pesama i time se odazvao na poziv Stojana Novakovica iz 1866. godine da “kojima je zgodno beležiti narodne pesme, molimo da ne požele truda i da nam šalju sve za koje drže da nisu nigde štampane.” Mesto u istoriji književnosti požarevackog kraja Ivanovic je obezbedio beleženjem varijante pesme “Vodila je Jelka”. Pesma je zabeležena u Rakincu, a objavljena je u “Vili” 1867. godine. Spada u grupu pesama koje govore o odnosu brata i sestre. U odnosu na poznatu narodnu pesmu, koja se peva i koja takode govori o sestri Jelki koja poji bratovljevog i vojinovog konja, Ivanoviceva pesma je duža i otkriva zašto se devojka ne odnosi sa istom pažnjom prema bratu i vojinu. Brat ju je ostavio “u sred gore carne”, na milost i nemilost Turcima i zato njegovog konja poji mutnom vodom. S druge strane, vojin ju je pronašao, prebacio u “cobansko ruho” i proveo “kroz tri turske vojske”

Pesma “Vodila je Jelka” oblikovana je kao dvostruki dijalog. U prvom delu “druge” postavljaju pitanje: “Oj, boga ti, Jelka/ što bratnjeva konja/ Mutnom vodom pojiš?” U drugom delu pesme Jelka odgovara na pitanje, ali se ukljucuje i dijalog u dijalogu, kazivanje turskih vojnika. Neobicna lepota devojke otkriva se upravo u kazivanju kolektivnog lika, “tri turske vojske”, koje svoje divljenje gradacijski iskazuju. Turci žale što “cobance” nije devojka, jer bi devojka takve lepote bila dostojna i za cara. Prva vojska za devojku caru bi dala hata (“Tek tebe da ljubim”), druga sablju, a treca blago. Posle obracanja turske vojske bratovljeva krivica postaje još veca i ociglednija, a Jelkini postupci prihvatljiviji.

Pesma ima cetrdeset stihova, imala je i melodiju, a Ivanovic je zapisao da se “pri pevanju svaki stih dvaput kaže”. Ivanoviceva varijanta pesme “Vodila je Jelka” pripada ciklusu “Narodne pesme sa Morave požarevacke” i svakako je, uz stiške koledarske pesme, koje je zabeležio Vuk Karadžic, i lirske pesme koje je sakupio Acim Ilic u Oreovici i Rakincu, najvredniji zapis narodne lirske poezije u požarevackom kraju.

VODILA JE JELKA

(Narodna pesma)

Vodila je Jelka

Dva konja na vodu,

Jednog bratnjevoga,

Drugog vojnovoga.

Vojnovoga konja

Bistrom vodom poji,

A bratnjeva konja

Mutnom vodom poji.

Pitale je druge:

"Oj, boga ti, Jelka,

što bratnjeva konja

Mutnom vodom pojiš,

A vojnova konja

Bistrom vodom pojiš?"

"Oj , boga mi, druge,

Kad me vi pitate,

Pravo da vam kažem.

Brat me je vodio

Pa me ostavio

Usred gore carne,

Vojno me nameri

Pa me preodede

U cobansko ruho,

Pa me je proveo

Kroz tri turske vojske.

Prva vojska veli:

- Bre didi, cobance,

Kad nisi devojce,

Hata bž caru dao

Tek tebe da ljubim.

Druga vojska veli:

- Bre didi, cobance,

Kad nisi devojce,

Sablju bž caru dao

Tek tebe da ljubim.

Treca vojska veli:

- Bre didi, cobance,

Kad nisi devojce,

Blago bž caru dao

Tek tebe da ljubim."

Veliša Joksimovic

POUKE OCA SIMONA

PUT ŽIVOTA I PUT SMRTI

Put života je put u vecni život, a put smrti je put u vecnu smrt.

Gospod Isus Hristos, Sin Božji i coveciji je rekao: “Ja sam Put, Istina i Život,” i još je rekao Apostolima:” Idite i naucite sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.”(Mt.28,19).

Dakle, kroz Svetu tajnu Krštenja i Miropomazanja i Pricešca; dete ili odrastao covek stupa na put života i duhovno živ ide njime trudeci se da tvori Volju Božiju, da živi prema Zakonu Božjem. To znaci ukratko receno: “LJubi Boga koji te je stvorio i ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga, i što ne želiš sebi, ne cini drugome”.

Jedan naš svetitelj poucavajuci nas da bismo izdržali na putu života kaže: “Svemoguci Gospod Bog zna naše nemoci i dace nam duhovnu moc, ako mi najpre pokažemo trud.”

Trudimo se da živimo vrlinskim životom sa verom, nadom i ljubavlju prema Bogu. Radimo i ne ocajavajmo, jer šta sejemo to i žanjemo. Molimo se Bogu, držimo postove i ako možemo podajmo siromahu ono što ište od nas, kajmo se za grehe i ispovedajmo ih i oprostimo svakome, pa ce i nama Bog oprostiti naša sagrešenja. Sa strahom Božjim, Verom i LJubavlju pristupajmo Svetinji nad Svetinjama - Svetom Pricešcu, Hlebu života da živi budemo i da vecno živimo. Smirimo se pred Bogom i ljudima znajuci da bez NJega ne možemo nikakvo dobro uciniti, jer smirenima se daje blagodat Svetoga Duha koja nas i priprema da se kroz Sina Božijeg i covecijeg, usinovimo Ocu Nebeskome, da budemo NJegova deca po blagodati, jer to je NJegova Sveta Volja.

Poštujmo sve ljude razlikujuci coveka od njegovih rdavih navika i greha, psovki, huli na Boga i bližnje, laži, krada, i t.d., jer i takav može ako hoce da sa puta smrti stupi vec sutra na put života.

Put smrti vodi u vecnu smrt, a to je odvajanje duše od Boga gde covek duhovno umire grešeci se o Zakon Božji, sebe pravdajuci, a sve druge okrivljujuci. Nepokajani grešnik se vežba u samoopravdavanju iduci putem smrti, putem prokletim, putem greha, a to su: ubistva, preljube, požude, bludnicenja, krade, idolopoklonstva, magije, caranja, grabeži, lažna svedocenja, licemerje, dvolicnost, prevare, oholost, zloba, sebicnost, pohlepnost, psovke, zavist, drskost, nadmenost, raz-metljivost...

Putem smrti idu progonitelji dobrih, mrzitelji istine, ljubitelji laži... Od ovakvih ljudi se treba cuvati!

Pazi da te ko ne zavede sa puta ovoga ucenja, pošto takav mimo Boga poucava. O ovome se govori u ucenju Dvanaestorice Hristovih Apostola, tj. o Putu života i putu smrti.

BESEDA OCA DESIMIRA JEVTICA NA MALOJ KRALJEVSKOJ IZLOŽBI

BOŽE PRAVDE - U SRCIMA SRPSKIM

Kada su Srbi patili, Bogu su se obracali, kada su Srbi pobedivali sa Bogom su slavili, kada su se kuci veselili, sa imenom Boga su se veselili, kada su bili u nevolji Boga su prezivali. To nam govori i sada ova naša obnovljena himna Bože pravde. Govori nam da to nije pesma pobede, vec pesma vapaja Bogu da nam pomogne i iznikla je opet u tim našim teškim vremenima, jer vavijek srpsko pokolenje, dolaskom na ovu teritoriju borilo se za dobro, za cistotu, za pravdu, poštenje, a poštenjem se ne pobeduje, nego poštenje od nepoštenih trpi. I kada, u takvim vremenima izišla je ova molitva Bogu, koju smo mi sa ponosom uzeli za himnu - “Bože pravde - ti što spase od propasti od sad nas, cuj i od sad naše glase i od sad nam budi spas”. Neka Bog da da se ova himna što više usadi u srca srpska, neka Bog da nama moc i znanja da možemo mi Bogu da se okrenemo, pa ce opet da nas spase.

L.L.

ODRŽANA PREZENTACIJA PROJEKTA SILVER LAKE RESORT, SREBRNO JEZERO

NAJPOŽELJNIJA TURISTICKA DESTINACIJA

U svecanoj sali Gimnazije u Velikom Gradištu prošlog cetvrtka održana je prezentacija projekta turisticko kongresnog centra Silver Lake Resort, Srebrno jezero. Cilj prezentacije je bio da gradani u neposrednom kontaktu sa predstavnicima investitora saznaju nešto više o projektu, master planu, inicijativama i rokovima izgradnje. Privredno društvo Silver Lake Investment osnovano je 11.novembra 2006. godine i njegov jedini osnivac je NCA Investment Group. Osnovano je sa ciljem realizacije i pracenja izvodenja projekta turistickog kongresnog centra Silver Lake Resort, Srebrno jezero. Privredno društvo NCA Investment Group osnovano je 20.maja 2005. godine i osnovna delatnost su mu investicioni poslovi. Što se tice Silver Lake Investment-a u ovom trenutku zapošljava 17 radnika, a najveci broj zaposlenih ce se dostici nakon puštanja turistickog kompleksa u rad.

Cilj projekta je izgradnja ekskluzivnog, turisticko - kongresnog i sportsko - rekreativnog centra. Na projektu planiranja i izgradnje Silver Lake Resort-a angažovani su domaci i inostrani strucnjaci sa izuzetnim poznavanjem turisticke privrede i kretanja istih.

Analiza tržišta

Investitor je sproveo višemesecna istraživanja tržišta za potrebe projekta Silver Lake Resorta kako bi sadržaj kompleksa bio kreiran u skladu sa potrebama buducih korisnika. Takode je detaljno ispitao kretanje ponude i tražnje turisticke privrede na teritoriji Srbije. Analizu tržišta su sproveli Hornjat Consalting iz Zagreba, Strategic Marketing iz Beograda i Creatop iz Nemacke.

“Kada se pocne jedan projekat koji je vredan 50 miliona evra potreban je odredeni vremenski period za planiranje, analizu tržišta, analiziranje marketinga, za analiziranje onoga šta cemo da uradimo. Potrebno je razmotriti da li to što hocemo da uradimo je u saglasnosti sa trendovima, stremljenjima, sa marketingom i da li to može da dovede do necega. Mi smo radili veoma skoncentrisano da bismo mogli da postignemo ono što je potrebno da bi projekat uspeo. U prvoj fazi planiranja ispitali smo šta se dešava u Srbiji i šta ovom podneblju može da donese turizam. Konsultantske firme koje su radile za nas su veoma poznate u svetu. Hornjat Consalting je radio analizu tržišne ponude za Podunavlje, Stategic Marketing marketinške projekte u Beogradu, a Creatop je kreator turistickih projekata i ovog trenutka u realizaciji ima tridesetak projekata u raznim zemljama kako Evrope, tako i Sveta”, rekao je na prezentaciji Miodrag Denic, direktor Privrednog društva Silver Lake Investment d.o.o Beograd.

Na osnovu dobijenih rezultata analiza definisano je da kompleks treba da sadrži: hotele visoke kategorije, vile, apartmanska naselja, zone zabave, golf terene, sportske terene, bazene, marinu, zonu sporta, rekreacije, zdravlja i lepote.

Izgradnjom Silver Lake Resort-a, investitor želi da doprinese poboljšanju nivoa usluga ove destinacije tako što ce trenutnu ponudu destinacije obogatiti objektima visoke kategorije, profesionalnim sportskim terenima i nizom drugih sadržaja koji ce svojom atraktivnošcu uspeti da dovedu i podjednako zadovolje zahtevnog domaceg i inostranog gosta. S tim ciljem investitor Silver Lake Investment je na teritoriji opštine Veliko Gradište ambiciozno ušao u zakup i u kupovinu zemlje namenjene za izgradnju hotela, apartmana, golf i sportskih terena, ugostiteljskih objekata i prodavnica. U ovom trenutku Silver Lake Resort raspolaže sa 320 hektara zemlje od cega je 50 hektara pod šumom i u periodu od 2005 - 2007. godine za kupovinu zemlje je uloženo 4,3 miliona evra.

“Definitivno smo ambiciozno ušli u kupovinu sa željom da nešto od te zemlje napravimo, da je modifikujemo u onom stilu i onom smeru da može da zadovolji sva ona stremljenja kako nas ovde, tako i buducih inicijativa na tržištu. U najkracem vremenskom roku, a uz sve prepreke koje investiciju kapaciteta kao što je naša mogu pratiti uspeli smo tokom 2007.godine sledece: da izgradimo cetiri teniska terena sa teniskim klubom i organizujemo prvi teniski turnir na ovim prostorima u saradnji sa Teniskim savezom Srbije; izgradimo dva ugostiteljska objekta sa po tri lokala turisticko-ugostiteljskog karaktera sa sopstvenim hidroforskim postrojenjem koja krecu sa radom u prvoj polovini 2008. godine; završimo prvu fazu marine, postavljanje pontona sa elektroinstalacijama i instalacijama vodovoda; završimo i usvojimo finalnu verziju master plana koji je realizovan u saradnji sa Krause Bohne (arhitekte i internacionalni planeri) i Creatop (kreatori turistickih projekata) iz Nemacke”, dodao je Denic.

Ulaganje u infrastrukturu i aktivnosti lokalne zajednice

Ukupno do sada Silver Lake Investment je investirao oko 400 hiljada evra u sledece stvari: u kolovoznu konstrukciju dužine 900 metara, pešacku stazu dužine 2.400 metara, biciklisticku stazu dužine 2.400 metara. Takode, ucestvuje u planiranju izgradnje sledecih infrastrukturnih objekata: novo vodoizvorište na ostrvu, odvodenje i precišcavanje otpadnih voda i trafostanice 35/10 KV. Što se tice podrške aktivnostima lokalne zajednice ovo privredno društvo je kao donaciju za puteve uložilo 32 miliona dinara, za odbojku na pesku 100.000 dinara, za Carevceve dane dva puta po 400.000 dinara, za opremanje kabineta ugostiteljske škole oko 139.000 dinara i za Dom zdravlja 32.500 dinara.

Implementacija projekta

U realizaciji master plana ucestvovali su: Krause Bohne na celu sa Tomasom Krausom; Creatop na celu sa Engelom; strucni tim NCA Investment Group; veliki broj strucnih saradnika iz turisticke privrede; veliki broj domacih i stranih arhitekta. Od aprila meseca prikazano je šest master planova i svaki od njih iziskivao je dosta rada i bar mesec i po dana analiziranja. Finalni master plan 6 je ono što ce sigurno biti izgradeno i on ce sadržati: tržni centar, Danubia Parkhotel, Luksuzni hotel, golf terene i apartmanske kuce.

Izgradnja prve faze tržnog centra koji obuhvata tržni centar, etno selo i apartmane pocinje maja 2008. godine. Izrada idejnog projekta je u toku i ocekuje se da ce uskoro biti završen. Tržni centar ce obuhvatati: 14 marketa za dnevne potrebe gostiju, 12 butika, 1 diskoteku za 300 gostiju, supermarket na 1.700 m2, 2 bara sa letnjom baštom sa po 200 mesta, 4 restorana sa letnjom baštom sa 400 mesta, 3 kafea sa letnjom baštom, amfiteatar sa letnjim podijumom, svecanu salu sa 80 mesta, 14 apartmana i 14 vila.

Danubia Parkhotel sa cetiri zvezdice bice kapaciteta 180 soba, od toga 90% soba imace pogled na Dunav, odnosno Zimovnik. Ukupna površina hotelskog kompleksa treba da bude preko 20.000 m2. Izgradnja pocinje maja 2008. godine, a u ovom trenutku su u postupku aktivnosti o proceni uticaja na životnu sredinu i rok gradnje koji bi trebao da bude 24 meseci. Danubia Parkhotel imace 360 ležajeva, 2 bara sa letnjom baštom ukupnog kapaciteta 150 mesta, 3 restorana, igraonice za decu i decji bazen, spa i velnes centar za 150 gostiju, otvoreni i zatvoreni bazen, salon lepote, diskoteku, salu za vencavanje, salu za konferencije sa 400 mesta, 4 sale za sastanke sa ukupno 150 mesta, teatar, bioskop i parking u sklopu hotela.

Ideja je da se Luksuzni hotel sa pet zvezdica gradi na prostoru gde se sada nalazi gradevina koju su poceli da grade ratni vojni invalidi. Želja investitora je da šopovi, restorani, spa i velnes centar budu na višem nivou. Poseban akcenat se stavlja na golf terene koji ce se prostirati na više desetina hektara i u potpunosti zadovoljiti profesionalne igrace golfa.

Znacaj projekta za lokalnu zajednicu

Definitivno Srebrno jezero postaje primarna turisticka destinacija u Srbiji i regionu. Turisticko -kongresni i sportsko -rekreativni centar ce privuci ulaganja i drugih investitora. Izgradeni kompleks ce privlaciti strane hotelske lance i afirmisace njihovo ulaganje. Srebrno jezero postace jedan od najatraktivnijih lokaliteta za sportske ribolovce i ljubitelje prirode. Turisticka škola u ovom trenutku priprema kadrove za rad u turisticko -ugostiteljskim objektima Silver Lake Resort-a. Turisticki centar ce takode povecati potrebu za delatnostima kao što su trgovina, poljoprivreda, lokalna domaca radinost. Plan je i to ce se obistiniti da ce Silver Lake Resort uposliti oko 500 radnika i angažovati 300 radnika tokom izgradnje objekata. Ova turisticka destinacija ce biti jedinstvena u Srbiji i regionu po modernom turistickom centru, ocuvanoj prirodi, istoriji i tradiciji.

U ovom trenutku Srebrno jezero je pod gazdovanjem “Udruženja sportskih ribolovaca Kostolac”, a Dunav od Rama do Golubackog grada je pod “Srbija šumama”. Raspisan je tender Ministarstva za ekologiju i zaštitu životne sredine i odlucivanje o tome je za par dana. Cilj konzorcijuma u kome je i Silver Lake je sledece: sprecavanje ribokradica (mreža, struja, strukovi), zaštita mrestilišta (Zatonje, Zimovnik, ušce Peka), zdravlje riba, cistoca vode i priobalnog podrucja i definitivno unapredenje turizma.

SLOBODAN VUCICEVIC VLASNIK NCA INVESTMENT GROUP

Na današnjoj prezentaciji kroz 65 slajdova prikazali smo našu predstavu kako treba da izgleda naš projekat u sledecih pet godina, puno ljudi je došlo i to me raduje. Ideja je da od Srebrnog jezera napravimo turisticku destinaciju najpoželjniju u ovom delu Evrope. Kompleks je ogroman i fazno ce se raditi. Ono što je prvo opipljivo, jeste pocetak gradnje Danubia Parkhotela u maju 2008. godine cija predracunska vrednost iznosi 22 miliona evra i on ce biti završen za 24 meseca. Nakon toga sledi izgradnja novog hotela, golf terena, marine, raznih sportsko -rekreativnih i kulturnih sadržaja. Prikazani master plan je nešto najjace što postoji u državi, ali konkurenciju nam predstavljaju Palic i Stara planina i naš zajednicki zadatak je da ispopularišemo ovaj projekat, jer ima najveci potencijal u Srbiji zbog blizine Beograda, Viminacijuma i Lepenskog Vira.

DRAGAN MILIC, PREDSEDNIK OPŠTINE VELIKO GRADIŠTE

Kao opština postavili smo nekoliko ciljeva kada smo sa Slobodanom Vucicevicem pregovarali više od dve godine oko pocetka investicije, a to je pre svega da zaposlimo mlade ljude sa ovog terena. Znacajno je i da se povežu poljoprivreda i turizam, jer logicno je da se za nekoliko stotina hiljada gostiju koliko se ocekuje da ih boravi preko godine, hrana obezbeduje sa ovog podrucja i naravno svi ostali prateci sadržaji.

Kompleks na ostrvu je u fazi idejnog projekta i radi se urbanisticki plan tog prostora. Tamo ima 200 i više hektara opštinske zemlje gde treba da bude buduce vodoizvorište za snabdevanje u prvoj fazi citavog prostora oko Srebrnog jezera, jer se radi projekat zaštite Srebrnog jezera koji tretira vodosnabdevanje i kanalizaciju, a koji finansira Ministarstvo turizma. U perspektivi ocekuje se proširenje vodosnabdevanja na citavu opštinu, jer izvorište daje dobre rezultate u pogledu kvantiteta i kolicine vode.

Taj plan ce biti na javnoj raspravi pre usvajanja i naravno opredelicemo se da li ce tamo da budu golf tereni, hoteli ili neki drugi sadržaji. Inace, putevi se rade prema sporazumu o saradnji javnog i privatnog sektora, tako da stare ulice na Belom bagremu koje prolaze kroz opštinsko zemljište finansira opština. Puteve koji prolaze kroz zemljište investitora u vidu donacije finansira Silver Lake Investment. Treca stvar, hotel, tržni centar i pocetak izgradnje golf terena bice u 2008. godini i poželeo bih da se sve investicije realizuju po planu.

D.Dinic

EKONOMSKO - TRGOVINSKA ŠKOLA U POŽAREVCU

NEDOSTAJE UCIONICKI PROSTOR I KABINETI

Ekonomsko - trgovinska škola u Požarevcu 2007- 08. školske godine upisala je devet odeljenja sa deset razlictih profila. Jedno odeljenje je kombinovano- kuvari i konobari, a po profilima u oblasti ekonomije po jedno odeljenje za ekonomske tehnicare i finansijske tehnicare. U cetvorogodišnjem trajanju školovanja upisano je po jedno odeljenje trgovinskih, turistickih i kulinarskih tehnicara, a u trogodišnjem školovanju jedno odeljenje trgovaca, jedno kombinovano odeljenje od 15 ucenika kuvara i isto toliko konobara, kao i jedno odeljenje stolara. Škola je upisala i jedno, takozvano pilot odeljenje sa 24 ucenika koje radi po novim programskim sadržajima.

- Od školske 2007- 08. godine Ekonomsko - trgovinska škola u Požarevcu ukljucena je u reformu srednjeg strucnog obrazovanja koju sprovodi Ministarstvo Republike Srbije. U podrucju ekonomije i trgovine, kao novo ogledno odeljenje, upisano je zanimanje komercijalista na IV stepenu. Novi programski sadržaji ucenicima ovog odeljenja omogucice nastavak daljeg školovanja, ali i bolju obucenost za ukljucivanje u rad. Pošto reforma podrazumeva promene u pogledu standarda prostora, opreme, nastavnih sredstava, sadržaja i metoda kao i usavršavanje nastavnika, škola je bila u obavezi da ispuni postavljene zahteve, kaže Luka Šešum, direktor Ekonomsko - trgovinske škole.

- Kod opremanja ucionica i kabineta naišli smo na razumevanje lokalne samouprave koja nam je izdvojila sredstva za nabavku opreme i usavršavanje nastavnika. Osim Opštine, opremanje kabineta za prakticnu obuku ucenika ovog odeljenja pomogla je i Agencija za rekonstrukciju i razvoj obrazovanja iz KARDS programa. Samu reformu pod pokroviteljstvom resornog Ministarstva sprovodi nemacka vladina organizacija za tehnicku saradnju GTŽ. U okviru ove organizacije deluje i udruženje „ Dositej” koje organizuje seminare za aktivno orijentisanu nastavu. Realizacija takvog seminara je u toku u našoj školi. Do sada su održana dva ciklusa- u novembru i decembru, a predstoje još dva, u februaru i martu iduce godine. Obukom je obuhvaceno 24 nastavnika iz opšteobrazovnih i strucnih predmeta. Na ovom seminaru nastavnici sticu nova znanja i iskustva koja ce primenjivati u nastavi i realizaciji programskih sadržaja ovog i ostalih profila. Kada je rec o strucnom usavršavanju nastavnika, oni redovno odlaze na zimske i letnje seminare, tako da sada za ovu školsku godinu pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije predvideni su strucni seminari na koje ce nastavnici odlaziti i tako iskoristiti i ovaj zimski raspust koji je predviden za ucenike. Isto tako koriste se i drugi izvori, strucna literatura, strucni casopisi koji omogucuju da se vaspitno - obrazovni proces što uspešnije realizuje, napominje direktor Šešum.

Ekonomsko - trgovinskoj školi u Požarevcu gotovo dve decenije nedostaje ucionicki prostor i kabineti, ali i bez toga ucenici i nastavnici ove škole postižu standardno zavidne rezultate.

- Što se tice realizacije obrazovno - vaspitnog procesa, on tece veoma zadovoljavajuce, jedino što nam u tom pogledu malo nedostaje to je ucionicki prostor i kabineti što bi svakako boljim opremanjem omogucilo i uspešniju realizaciju. Imamo kvalitetne ucenike, nastavno osoblje je potpuno strucno i veoma profesionalno, odlicno realizuju nastavne programe. U ovim prostornim kapacitetima oprema i nastavna sredstva su zadovoljavajuci, i kao što rekoh, nedostaju jedino ucionice, taj prostor koji je predviden izgradnjom druge faze naše škole, ali evo ceka vec dve decenije i nadamo se da ce to u neko dogledno vreme biti rešeno, optimista je Luka Šešun, direktor Ekonomsko- trgovinske škole u Požarevcu.

NA SAJMU POSNIH STIŠKIH JELA U KOSTOLCU

TRECE MESTO EKONOMSKOJ ŠKOLI

-U organizaciji kostolackog preduzeca „ Standard” održan je Sajam posnih stiških jela na kojem su pored ugostiteljskih organizacija ucestvovale i škole. Na tom takmicenju Ekonomsko - trgovinska škola sa svojim ucenicima osvojila je trece mesto cime je pokazala da se nastavni sadržaji u oblasti ovog zanimanja realizuju veoma uspešno. Ova manifestacija se održava deseti put i svake godine naša škola se odaziva i ucestvuje, kaže direktor Luka Šešum.

M. Kuzmanovic

ODRŽANO SAVETOVANJE O UŠTEDI ENERGIJE U INDUSTRIJSKIM POSTROJENJIMA, RASVETI I DOMACINSTVIMA

KAKO DO MANJIH RACUNA ZA STRUJU?

U organizaciji Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, odnosno Društva održavalaca sredstava rada prošlog petka u sali Visoke tehnicke škole strukovnih studija održano je Savetovanje o uštedi energije u industrijskim postrojenjima, rasveti i domacinstvima. Suorganizatori ovog strucnog skupa bili su: opština Požarevac, Inženjerska komora, Visoka tehnicka škola strukovnih studija Požarevac, PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, PD “Centar -Elektrodistribucija Požarevac”, instituti iz Beograda i firme koje se bave osvetljenjem i problemima vezanim za elektricnu energiju.

Pozdravljajuci ucesnike skupa mr Vladan Ðulakovic direktor Visoke tehnicke škole strukovnih studija izrazio je nadu da ce se tradicija savetovanja nastaviti u cilju sticanja novih znanja i rešavanja problema u privredi. Visoka tehnicka škola strukovnih studija od ove godine radi kao visokoškolska ustanova i jedan od segmenta obrazovanja je energetika.

Predsednik Društva održavalaca sredstva rada opštine Požarevac, Milutin Stankovic je naglasio da je Društvo kao nevladina organizacija prošle godine konkurisalo kod Skupština opštine Požarevac i dobijena su sredstva za organizaciju Savetovanja. Ovaj seminar je išao ka tome da reši neke osnovne probleme sa kojima se srecemo zbog cene elektricne energije. Elektricna energije je energent koji je dosta jeftin i ima više socijalnu kategoriju, ali sa približavanjem Evropskoj uniji i cena ce biti veca i javice se znacajniji troškovi u mnogim delatnostima. Savetovanje je imalo za cilj da ukaže na metode, nacine i sredstva da se dode do manjih racuna za struju. Inace, sa RPK Požarevac dogovoren je sastanak sa malim privrednicima na temu edukacije i korišcenja mogucnosti kako bi u svojim pogonima došli do manje potrošnje elektricne energije, a samim tim i efikasnijeg rada.

Obracajuci se prisutnima Bojan Kovacic, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije istakao je sledece: “Agencija je posebna organizacija Vlade Srbije neprofitnog karaktera ciji je zadatak da unapreduje i promoviše energetsku efikasnost odnosno racionalno korišcenje energije i šire korišcenje obnovljivih izvora energije. Naš sadašnji status je definisan Zakonom o energetici koji je usvojen 2004.godine i za ovih nekoliko godina uradili smo dosta toga. Želja nam je da podržimo sve aktivnosti u Srbiji u vezi racionalnog korišcenja energije, tako da od 29 investicionih demonstracionih projekata, 28 je bilo u regionima udaljenih od Beograda.

Industrija i komunalna energetika su jedna od najvažnijih oblasti gde je moguce uštedeti energiju i preko 40% i prvi korak koji bi savetovao kompanijama, jeste uvodenje energetskog menadžmenta, uvodenje izrade energetskih bilansa ili revizija, a što se tice opštinskog nivoa u toku je skupštinska procedura usvajanja izmena i dopuna Zakona o energetici gde se predvida da svaka opština koja ima više od 30.000 stanovnika treba da uvede energetskog menadžera koji ce raditi godišnje bilanse energije i akcione planove štednje za svoju teritoriju. Održali smo nekoliko obuka za energetske menadžere, imamo prakticne rezultate i stojimo na raspolaganju svim opštinama koje su zainteresovane da iskoriste rezultate”.

RACIONALIZACIJA POTROŠNJE ELEKTRICNE ENERGIJE NA CRPNIM STANICAMA SISTEMA VODOSNABDEVANJA PRIMENOM REGULISANIH ELEKTROMOTORNIH POGONA

U radu Aleksandra Nikolica sa Elektrotehnickog instituta “Nikola Tesla” prikazani su rezultati istraživanja sprovedenih u okviru projekta Ministarstva nauke u Beogradskom vodovodu sa ciljem podizanja energetske efikasnosti kod elektromotornih pogona pumpi u crpnim stanicama. Rezultati predstavljaju deo detaljnog energetskog bilansa koji je uraden prema metodologiji propisanoj u EU za ovakve vrste projekata. Metodologija ovih istraživanja je primenljiva i na ostale crpne stanice JKP BVK, kao i crpne stanice drugih sistema vodosnabdevanja u Srbiji.

Prikazana je metodologija za procenu poboljšanja energetske efikasnosti elektomotornih pogona pumpi u crpnim stanicama vodosnabdevanja primenom savremenih frekventnih regulatora. Rezultati dobijeni u okviru prethodne analize nedvosmisleno pokazuju da postoje mogucnosti za uštede ukoliko se primene frekventni regulatori za upravljanje postojecim pumpama.

Pri tome je procenjena ušteda racunata samo na osnovu utrošene elektricne energije, bez uzimanja u obzir drugih pozitivnih efekata rešenja sa frekventnim regulatorom. To su: znacajno smanjenje vrednosti polaznih struja što direktno utice na obracunsku snagu, a samim tim i na mesecni racun za elektricnu energiju; dodatna ušteda energije ukoliko se signal sa meraca protoka koristi za generisanje referentne brzine obrtanja, jer bi na taj nacin bilo moguce ostvariti precizniju regulaciju protoka vode; mogucnost povezivanja frekventnih regulatora u nadzorni upravljacki sistem, cime se dodatno povecavaju pouzdanost i komfor u radu; smanjeni troškovi održavanja mehanicke opreme.

UŠTEDA ELEKTRICNE ENERGIJE U JAVNOM OSVETLJENJU GRADA POŽAREVCA

Kvalitetno osvetljenje je u funkciji valorizacije grada Požarevca kako u ocima njegovih stanovnika, tako i kod posetioca. To se može realizovati kroz politiku dogovaranja i uredivanja javnog osvetljenja sa posebnim naglaskom na pešacke zone, spomenike, interesantna mesta i osvetljivanje podrucja koja su neosvetljena. Sadašnji sistem je zasnovan na veoma staroj opremi, zastarelom materijalu koji nažalost ima znacajnih nedostataka i energetski je veoma neefikasan.

U svom radu Zlatko Coza prilikom iznalaženja optimalnog rešenja osvetljenja rukovodio se sledecim principima: da se rešenje osloni na postojecu elektricnu instalaciju; da se predloži racionalno rešenje koje zadovoljava potrebne svetlotehnicke kriterijume koji se odnose na zadatu kategoriju saobracajnice; da sa minimalnim brojem kvalitetnih svetiljki zadovolje potrebni nivoi sjajnosti; da se izborom odgovarajucih tipova svetiljki održavanje instalacije osvetljenja prakticno svede na zamenu izvora svetla; da se znacajno smanji utrošak elektricne energije.

Prema podacima o izvedenom stanju u Požarevcu postoji 4.010 svetiljki od kojih je 92% sa živinim sijalicama snage 125 NJ. U vecem delu Evrope za javno osvetljenje se umesto živinih izvora svetlosti koriste natrijumovi izvori visokog pritiska, cime se postižu znacajne prednosti kako u pogledu fotometrijskih rezultata, tako i u pogledu potrošnje elektricne energije i smanjenja troškova održavanja. Primenom novog rešenja dobija se sledece: smanjuje se utrošena elektricna energija za oko 40%; smanjuju se troškovi za elektricnu energiju na godišnjem nivou za oko 40% (48.900 evra); smanjuju se troškovi za zamenu sijalica na godišnjem nivou za oko 52% (22.300 evra).

Potrebna sredstva za nabavku svetiljki iznose 344.600 evra, a procenjena vrednost radova na zameni svetiljki 110.300 evra. Na osnovu prezentiranih investicionih troškova može se zakljuciti sledece: period otplate investicije uzimajuci u obzir uštedu u energiji i u troškovima zamene sijalica bice 6 godina i 5 meseci, a vek trajanja ove vrste instalacija je preko 20 godina. Cela ova analiza bazirana je na trenutnoj ceni elektricne energije od 0,055 eur/KNJh koja je neodrživa. Ako se predpostavi porast cene elektricne energije od 10% godišnje i 5% porast cena usluge na zameni sijalica period otplate investicije bice 5 godina i 4 meseca. Prema tome, samo povecanje cene elektricne energije znatno utice na pozitivne efekte rekonstrukcije u smislu skracenja roka otplate. Vrlo je važno da ce se dobiti i vrlo kvalitetan nivo osvetljenosti, bez cega rekonstrukcija ne bi imala smisla.

ENERGETSKA ANALIZA POTROŠNJE ELEKTRICNE ENERGIJE I MERE ZA RACIONALNIJU POTROŠNJU I SMANJENJE TROŠKOVA POLJOPRIVREDNIH POTROŠACA

U trecoj prezentaciji dr Miloje Kostic je obuhvatio energetsku analizu potrošnje i troškova za elektricnu energiju potrošaca u sastavu poljoprivrednog kombinata. Moguce je smanjiti obracunsku snagu kod mlina, silosa i pekare i odgovarajuce troškove za oko 500.000 dinara godišnje. Kada su u pitanju troškovi za reaktivnu energiju, smanjenje troškova se ostvaruje po dva osnova i to: primenom patenta “Postupak za povecanje korišcenja kondezatora”, potrošnja reaktivne energije je vec smanjena za oko 70 - 80%, kod dva najveca potrošaca sa postojecim kondezatorskim baterijama, tj. bez ulaganja; treba projektovati i izvesti kompezaciju reaktivne energije cime bi se ostvarilo dodatno smanjenje troškova za reaktivnu energiju od oko 700.000 dinara godišnje.

MOGUCNOSTI RACIONALI ZACIJE POTROŠNJE ELEKTRICNE ENERGIJE U DOMACINSTVIMA

Prezentacija je završena izlaganjem rada dr Novice Grujica, mr Gorana Nikolica, Slobodana Pitica i Milutina Stankovica. Predstavljene su sve vrste energenata koji se koriste u domacinstvima. Podela na obnovljive i na neobnovljive izvore se potencira zbog sagledavanja interesa potrošaca za dalju orijentaciju u narednom periodu. Podsecanje potrošaca na neke neiskorišcene mogucnosti i moguce racionalizacije individualnih troškova, ekološkog zagadenja i korišcenja drugih pogodnosti treba da rezultira i smanjivanjem potrošnje elektricne energije. Jedan od znacajnijih ciljeva je upucivanje apela državnim organima i institucijama za užurbano, hitno stvaranje i otvaranje ambijenta za podsticanje, stimulisanje individualnih i drugih potrošaca za podsticajna, stimulativna ulaganja koja štede energiju svih vrsta.

Za stvaranje ambijenta štednje elektricne energije i neobnovljivih resursa neophodno je obezbedenje zakonskih predpostavki za stimulisanje korišcenja alternativnih izvora.

D.Dinic

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC U VELIKOM GRADIŠTU

U godini koja je na izmaku, treci put za redom, Narodni muzej Požarevac gostuje u Centru za razvoj opštine Veliko Gradište. Ovoga puta, radi se o izložbi višeg kustosa i etnologa Danice Ðokic, “ženske kape i oglavlja u Branicevu s kraja DŽIDŽ I pocetkom DŽDŽ veka”. Nastala kao rezultat autorovog dugogodišnjeg istraži-vanja naših prostora, ova izložba oslikava duh vremena, društveni status, religijsku i regionalnu pripadnost, s obzirom na to da oglavlja predstavljaju deo nošnje koji u najvecoj meri sadrže elemente prošlih vremena, tako da se preko njih može pratiti odredeni kontiunitet oblika i ornamenata koje je stvaralo i nosilo ovdašnje srpsko i vlaško stanovništvo.

U organizaciji “Umetnicko zanatske zadruge rukotvorine i suveniri Jefimija” i “Asocijacije gradana Veliko Gradište - AGVG”, kao propratna manifestacija, održava se prodajna izložba zimskog asortimana i suvenira “Etno mreže”, koja se bavi zaštitom i promocijom starih zanata, tkanja i keramike.

Organizovanje ovakvih i slicnih izložbi u malim sredinama moguce je zahvaljujuci istoricaru Miloradu Ðordevicu direktoru NMPO, cije je geslo: „Ako nemate priliku da posetite muzej - muzej ce doci kod vas”. AGVG I UZZ Jefimija na ovaj nacin pokušavaju da premoste nepostojanje muzeja i galerije u opštini Veliko Gradište, do trenutka dok se ne nade adekvatan nacin da se ovaj problem reši.

AGVG I UZZ Jefimija takode obaveštavaju sve gradane dobre volje da se, u okviru ovih dveju izložbi, odvija i prodaja rucno radenih cestitiki dece ometene u razvoju koja pohadaju OŠ u Velikom Gradištu i da sav prikupljen novac ide u svrhu podizanja nivoa nastave specijalnih odeljenja ove škole.

Narednih mesec dana gradani ce biti u prilici da posete ovu izložbu, da kupe novogodišnji poklon, cestitku svojim najbližima, ili da jednostavno uživaju u delima vrednih žena koje su stvarale i stvaraju svoje rukotvorine u najboljoj tradiciji našeg naroda, kao I manjina na teritoriji Branicevskog okruga.

“Etno mreža”, udruženje koje okuplja razlicite grupe žena sa teritorije Srbije, opredeljeno je da plasira u zemlji I u svetu naš originalni suvenir i rukotvorine nastale kao rezultat poznavanja naše istorije. Najbolji nacin da se postigne ovaj cilj je upravo saradnja sa muzejima, otvaranje njihovih skrivenih riznica i nalaženje u njima inspiracije za kreiranje savremenih proizvoda, koji mogu predstavljati i znacajan izvor prihoda nezaposlenim osobama.

ZAVICAJNI MUZEJ U PETROVCU PRIREDIO JOŠ JEDNU IZLOŽBU

„HOMO ART" U PETROVCU

U galeriji Zavicajnog muzeja u Petrovcu u toku je izložba radova ucesnika Prve medunarodne likovne kolonije „Homo art" koja je održana u Žagubici 2006. godine. Na otvaranju izložbe govorila je direktor muzeja Andelka Stanisavljevic koja je rekla da su izloženi radovi ucesnika kolonije iz više zemalja a medu njima je bila i Petrovcanka Slavica Markovic. Izložbu cine 18 likovnih radova u tehnici ulje na platnu, jedan rad ikonografske sadržine i dva vajarska rada. Zastupljena su razlicita likovna opredeljenja pocev od klasicnog realistickog izraza, do ekspresionizma i posmodernizma umetnosti.

Izložbu je otvorio Voja Kumric iz Žagubice recima: „Pre par godina ostvarila se ideja nas nekoliko entuzijasta da formiramo Udruženje likovnih umetnika u Žagubici. Poceli smo u prostoru dobijenog od opštine, tu je galerija i atelje i tu se ba-vimo likovnim radom. Uz pomoc poznatih dobrocinitelja formirali smo koloniju i prve ambicije su nam bile skromne, jer smo želeli da ukljucimo umetnike iz našeg okruženja. Medutim ambicije su porasle i mi smo pojedinim ambasadama uputili pisma sa željom da te zemlje, pre svega iz našeg okruženja, pošalju svoje umetnike u Žagubicu koji bi ucestvovali u radu kolonije. Odziv je bio veci od ocekivanog i došlo je dvadaesetak umetnika iz Rumunije, Grcke, Bugarske, Italije pa cak i iz Danske i ta dela su veceras izložena u ovom divnom prostoru petrovackoj publici".

D.I.

SAVREMENA PEPELJUGA

KUCEVO.- Amatersko pozorište Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic'' u Kucevu izvelo je premijeru pozori-šne predstave ,,Savremena Pepeljuga'' koju je režirao Sergej Stankovic. - Puna sala Centra za kultruru u našem gradu na Peku je samo dokaz da se publika vraca pozorištu. Predstava je pobrala pozitivne kritike i bila je veoma zapažena,jer posle višegodišnje pauze ponovo smo oživeli rad dramskog pozorišta koje ima perspektivu jer smo dobili talentovane mlade glumce i na samom pocetku pozvani smo da gostujemo u nekoliko mesta u ovom kraju,kaže direktorka Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic'' Kucevo, Jasmina Blagojevic.

LJ.Nastasijevic

NOVA PREDSTVA DECJE SCENE POZORIŠTA „BATA BULIC"

U organizaciji Kulturno-prosvetnog centra, decja scena pozorišta „Bata Bulic" u Petrovcu priredila je 16 decembra u Domu kulture u Petrovcu javni cas glume, cetvrte generacije polaznika te škole najmladih glumaca. Škola vec nekoliko godina radi pod rukovodstvom beogradske glumice Dragane Mrkic, a vec sutradan u istoj sali, pored brojnom publikom, izvedena je nova predstava „Snežna kraljica i carobna ruža" u režiji Dragane Mrkic.

D.I.

U PETROVCU POCEO SA RADOM „KLUB TALENATA"

PAŽNJA NAJBOLJIM UCENICIMA

U organizaciji Udruženja za razvoj opštine Petrovac, sredinom meseca sa radom je poceo „Klub talenata" koji okuplja jedan broj najtalentovanijih ucenika petrovackih osnovnih škola i srednje škole „Mladost". Ovu jednu od brojnih aktivnosti udruženja podržalo je ministarstvo omladine i sporta. Na pocetku rada priredena je mala svecanost u Skupštini opštine gde su pored polaznika i roditelja prisustvovali i Radiša Dragojevic predsednik opštine i dr Zorica Stojiljkovic - Stolica direktor Zdravstvenog centra u Petrovcu. Govoreci o radu Udruženja za razvoj, koordinator, Nebojša Janicijevic je istakao: „Mislim da se u ovoj godini radilo dobro. Svoje aktivnosti je imao Etno klub, a Klub folklora je ucestvovao na manifestacijama u Kladovu, Golubcu, Velikom Gradištu, gostovali smo i u Rumuniji. Klub vocara je ucestvovao na sajmu u Novom Sadu gde smo dobili nekoliko zlatnih i srebrnih medalja, kao i na velesajmu u LJubljani. Osnovali smo Rok parlament i organizovali prvu Gitarijadu u Petrovcu koja je trajala jedan dan a imamo u planu da ona ubuduce traje više dana. Organizovali smo i konkurs za najbolju digitalnu fotografiju „Iz mog ugla".

Klub talenata je uraden sa jednim timom ljudi na realciji Udruženje za razvoj - osnovna škola „Bata Bulic" - srednja škola „Mladost". Uradili smo projekat i konkurisali smo kod ministarstva za omladinu i sport i izmedu 320 projekata odobreno je 62, a medu njima smo bili i mi. Projekat ce trajati 5 meseci".

U ime programskog odbora prisutne je pozdravila i Milena Vasic direktor Osnovne škole “Bata Bulic” iz Petrovca recima: „Pošli smo od cinjenice da je neophodno pokloniti više pažnje nadarenim ucenicima kojima se u svakodnevnom radu nažalost najmanje bavimo. Pošlo smo i od stvarnosti u Petrovcu, da u našem gradu ne postoji ni jedna vanškolska obrazovna institucija za prirodnu grupu predmeta i da nema adekvatno opremljenih prostorija da se mladi bave naukom. To je i cilj projekta, dodatno obrazovanje uz mentorski rad profesora i nastavnika. Radice se istraživacki projekti uz timski tad. Rezultate našeg rada promovisacemo lokalnoj zajednici na jednom javnom skupu. Do sada se za ovaj vid rada prijavilo 58 ucenika i to 38 iz osnovnih škola i 20 iz Srednje škole „Mladost", a od ponudenih prirodnih nauka najviše se prijavilo za matematiku i biologiju. Za rad ce biti za sada angažovano 6 nastavnika. U ime ucenika skupu se obratila ucenica Jovana Savic koja je govorila o znacaju projekta, a na simpatican nacin procitala je i pravila koja su ucenici predložili za rad Kluba talenata.

D.Ilic

MESNA ZAJEDNICA «PARK»

ISPOŠTOVANA DINAMIKA PRIORITETA

Iako nije najveca, Mz «Park» sa 1. 550 domacinstava i 4. 600 stanovnika po mnogo cemu je centralna požarevacka mesna zajednica na cijoj teritoriji je smešten najveci broj javnih, kulturnih i zdravstvenih ustanova ( Opština, Sud, Pošta, Uprava prihoda, Biblioteka, Muzej, Medicinski centar, dve srednje i jedna Osnovna škola, Crkva...).

- Centralna, takozvana urbana gradska zona teritorije naše Mesne zajednice je zahvaljujuci lokalnoj samoupravi uglavnom sredena i tu nemamo nekih vecih problema, oni se uglavnom odnose na gornji deo, na Brdo. Zbog toga se borimo da malo više sredstava uložimo u taj neuredeniji deo. Zbog tehnickih problema toplifikaciona mreža ne može da stigne do gornjih visinskih delova, ali nadamo se da ce taj problem biti rešen gasifikacijom Požarevca. Ne samo naš, vec i ostalih mesnih zajednica cija teritorija obuhvata i visinske delove grada. Savet Mesne zajednice « Park» vec nekoliko godina unazad sredstva koja dobija opredeljuje za izradu kanalizacije koja je pored vode prva na listi prioriteta, tek onda asfalt. U 2006. godini uradena je kanalizacija u ulici Majakovskog (deo prema Cacalici), a ove godine i u ulici Hajduk Veljka- najveca investicija vredna više od 10 miliona dinara. Medutim, deo gradana koji žive sa donje strane ove ulice trenutno nisu u mogucnosti da se prikljuce zbog visinske zone. Obratili smo se Direkciji za izgradnju da nam reši ovaj problem i tako gradanima omoguci prikljucivanje na Hajduk Veljkovu ili možda na ulicu Majakovskog. Veliki problemi nastaju posle završetka ovakvih i slicnih radova jer se ulice ne vracaju u prvobitni položaj kada je rec o asfaltu ili trotoarima, kaže Vojkan Kabic, zamenik predsednika Saveta MZ « Park».

Finansijskim planom i programom za 2008. godinu Direkcije za izgradnju ovoj Mesnoj zajednici za izgradnju komunalne infrastrukture opredeljena su budžetska sredstva u iznosu od 6. 125.000 dinara. Najviše sredstava (2. 205. 000 dinara) bice utrošeno za fekalnu kanalizaciju od broja 1- 16 u dužini od 210 metara u ulici Majakovskog cija je izgradnja zapoceta 2006. godine. U Hajduk Veljkovoj naredne godine završava se izgradnja fekalne kanalizacije, bocni sokak ce dobiti vodovod, a stanari od broja 70- 86 i asfalt. Vrednost ovih radova iznosi 3.110.000 dinara a po okoncanju radova, ova ulica ce biti kompletno uredena, izuzev trotoara. Za projekat fekalne kanalizacije ( 400 m) u ulici Slobodana Penezica izdvojeno je 160. 000 dinara, a za projekte asfalta u ulicama Desanke Prvanovic, Milana Ajvaza i Radoja Domanovica ukupno 350. 000 dinara. Približna suma predvidena je i za uredenje dvorišta 15. oktobar- Tabacka caršija.

- Bez obzira na budžetska sredstva koja su nam opredeljena za 2008. godinu, Savet naše Mesne zajednice doneo je odluku da konkurišemo za sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine za izgradnju kanalizacije u ulici Slobodana Penezica. Ukoliko u tome uspemo, ostala bi nam samo kanalizacija u šestoj koja trenutno nema tehnickih mogucnosti dok se ne uradi kolektor u Knez Miloševom vencu. Sa ovim bi smo u našoj Mesnoj zajednici završili sa kanalizacijom, a potom prelazimo na asfaltiranje ulica. Jedna od najvecih je Svetislava Uroševica, a prema projektu za njeno asfaltiranje potrebno je oko 15 miliona dinara. Obzirom da mi godišnje za izgradnju komunalne infrastrukture dobijamo 6- 7 miliona dinara, nadamo se da ce nam lokalna samouprava pomoci jer ova ulica je problem grada u celini. Kad padaju kiše sav mulj i šljunak slivaju se u centar grada. Drugo, kada je rec o asfaltiranju ulica, za narednu godinu rade se projekti za ulice Desanka Maksimovic, Milana Ajvaza i Radoja Domanovica. U ranijem periodu uradeni su projekti ulica dr Milomira Brankovica i Milice Jankovic, podseca Kabic.

- Ulica Slobodana Penezica je dosta neuredena, sa dosta šiblja i otpadnih voda iz « Gema» što meni licno smeta jer ipak su tu tereni za decu i omladinu koja se tu rekreiraju ili treniraju. Pored toga, iznad i ispod samog mosta gomila se otpad, što po meni predstavlja pravo ruglo. Kada sam se obratio Komunalnoj ispekciji, dobio sam odgovor da ta padina pripada železnici. Bez obzira na to, neko mora da pocisti i da se taj problem reguliše na neki nacin. Lepo je što su izmedu Crkve i pruge postavili rasvetu i oplemenili prostor, ranije se tu prolazilo sa strahom, pogotovo kada su u pitanju školska deca. Veliki problem nam predstavlja i nedostatak trotoara u Hajduk Veljkovoj zbog cega pešaci koriste asfaltni put koji zbog saobracaja nije baš bezbedan. Pogotovo ne za decu koja odlaze u, i dolaze iz škole, kaže na kraju Vojkan Kabic, zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice « Park».

M. Kuzmanovic

PLANINARENJE

ZNANJEM DO LAKŠEG USPONA

Pri planinarskom klubu “Branicevo” godinama unazad uspešno radi Alpinisticki odsek. Ranije generacije se mogu pohvaliti savladivanjemn domacih i stranih poznatih planinskih vrhova, kakva je, na primer, bugarska Rila, za šta nije dovoljno biti odvažan, vec je neophodno i mnogo znanja. Za nove clanove, buduce alpiniste koji ce bezbedno dosezati planinske vrhove koji paraju oblake organizovana je višemesecna teorijska i prakticna nastava, koju su vodili vec prekaljeni požarevacki asovi Aleksa Srdanov, savezni alpinisticki instruktor i Bojan Trailovic, instruktor pripravnik. Obradeno je 13 teorijskih i prakticnih tema, od kojih bi bilo teško idvojiti neku po važnosti, jer su sve bitne za bezbedan uspon. Tako, raspon medu oblastima koje je trebalo savladati kretao se od istorije alpinizma i planinarske etike, pa do opasnostima koje vrebaju u planini, orijentaciji u planini i u steni, samopomoci i prvoj pomoci.. Prakticna nastava je objavljena u Gornjackoj klisuri, gde je istovremeno obeležena nova alpinisticka ruta. Umešnost i znanje polaznika kursa je bodovano, a prošle srede njihov trud je nagraden sertifikatima, odnosno diplomama koje potvrduju da su uspešno savladali postavljene zadatke. Najviše osvojenih bodova je imala Lidija Lukic, ali nisu bili mnogo lošiji ni Tatjana Avramovic, Nikola Tanaskovic i Vladimir Mišic.

R.R.D.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE

VODA JE SADA ISPRAVNA, ALI...

Požarevljanima je još u veoma živom secanju višenedeljna slika cisterni po ulicama oko kojih se tiska svet sa flašama, balonima i kanisterima. Tada je u vodi za pice bila povecana vrednost nitrata iznad dozvoljenog nivoa, a najnoviji ekcident bio je vezan za prekoracenje maksimalno dozvoljene koncentracije mineralnih ulja. Prema saopštenju Zavoda za javno zdravlje, Republicke sanitarne inspekcije i JKP”Vodovod i kanalizacija”, koje je u našu Redakciju stiglo 15.decembra, moglo se zakljuciti da je problem prošao, ali ne i kako je nastao i hoce li se ponoviti. Tokom vikenda nije bilo moguce doci do odgovornih, a sa druge strane novina je vec bila “puna ko’ oko”. Prilika za dobijanje pravih odgovaora o kvalitetu vode za pice, kako iz gradskog vodovoda, tako i iz alternativnih vodoizvorišta ukazala nam se na konferenciji za novinare koja je prošlog utorka organizovana u požarevackom opštinskom zdanju, uz strucna izlaganja Vere Jonovic, nacelnice Republicke sanitarne inspekcije i dr Branka Staletica, nacelnika Službe higijene u požarevackom ZZJZ.

- Još 11. decembra uocili smo neznatno prekoracenje maksimalno dozvoljene koncentracije mineralnih ulja u vodi za pice na dve, od ukupno osam kontrolnih tacaka, koje se inace redovno kontrolišu. Dva dana kasnije, u vanrednoj kontroli utvrdeno je znatno povecanje koncentracije na svih devet tacaka u vodovodnoj mreži (u proseku od 0,021 mg/l, a dozvoljena je vrednost od 0,01 mg/l). U meduvremenu ispitivanja na mineralna ulja proširena su na izvorište “Kljuc” i vodozahvat Velike Morave. Od tada, pa zakljucno sa 19. decembrom, svi uzorci su pokazli i niže vrednosti od maksimalno dozvoljenih, što ukazuje da je kriticna situacija prošla-rekao je, pored ostalog, dr Staletic.

Sanitarna inspekcija je uspostavila saradnju i sa nadležnima iz “Vodoprivrede” koji su obavili ispitivanja vode iz Velike Morave, kao i iz jezera nastalih eksploatacijom šljunka. Zagadivac nije identifikovan, što predstavlja brigu više, Iako su dobijeni rezultati za sada u granicama normale, nema garancije da u buducnosti štošta neocekivano ne dopliva Moravom, i tada, kroz sve istanjeniji sloj peska i šljunka, stigne do vodoizvorišta. Samo, ostaje otvoreno pitanje šta ce tada da nam zagadi vodu i hoce li trajati dan-dva. Na primer, zagadenje mineralnim uljima iznad dozvoljene koncentracije, pored trenutnih stomacnih smetnji, na duži rok ima kancerogeno i mutageno dejstvo...i tako redom.

ZZJZ je nedavno uzorkovao vodu sa javnih cesama u požarevackoj opštini, kao mogucih alternativnih objekata vodosnabdevanja. Hemijski i mikrobiološki ispravne su cesme Crvenog krsta i srednja u spomen parku Cacalica (neispravna je donja cesma), cesma u Poljoprivrednoj školi, zatim izvori na obilaznici za Petrovac i Miljine vode. Osim arterskog bunara u požarevackom pasažu Parma, svi ostali su neispravni zbog povecanog sadržaja amonijaka. Kada su seoske javne cesme u pitanju, zdravu pijacu vodu imaju u Barama, Maljurevcu i Cirikovcu, dok u Kasidolu, Klicevcu i Ostrovu voda sa javnih cesama nije za pice.

R.R.D.

DECEMBARSKA KLASA VOJNIKA POLOŽILA ZAKLETVU

NA BRANIKU OTADŽBINE

Prošle subote u kasarni “Veljko Dugoševic” u Požarevcu , u prisustvu velikog broja roditelja, prijatelja i mnogobrojne goste, decembarska klasa vojnika položila je zakletvu i otpocela služenje vojnog roka. Svecanosti su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, na celu sa predsednikom opštine Dušanom Vujicicem, zamenikom predsednika Zvonimirom Blagojevicem, predstavnicima preduzeca, predseavnici policijske uprave Požarevac,a svecanom cinu prisustvovao je i komandant komande za obuku general major LJubiša Dikovic.

Potom se vojnicima i gostima obratio komandant centra za obuku kopnene vojske pukovnik Vinko Markovski, koji je vojnicima u ime pripadnika centra za obuku kopnene vojske i u ime garnizona Požarevac izrazio je dobrodošlicu svima.Potom su vojnici položili zakletvu a Vinko Markovski je rekao:

“Mladi vojnici još jedanput vam cestitam položenu zakletvu, a cestitke upucujem i vama poštovani roditelji, koji ste pripremili svoje sinoveza vojsku Srbije.Ovim javnim cinom vi ste današnji dan oznacili kao kao dan veoma znacajan u vašim životima. Od danas i vama pripada ta uzvišena cast i obaveza da stanete na braniku otadžbine da branite njenu slobodu i nezavisnost”.

Potom je vojnicima položenu zakletvu cestitao i general major LJubiša Dikovic, a dobrodošlicu im je poželeo i predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic.

M.N.

TRADICIONALNI NOVOGODIŠNJI SAJAM KNJIGA

I KNJIGA MOŽE BITI POKLON ZA NOVU GODINU

U centru Požarevca od 19. do 30.decembra traje cetvrti Novogodišnji sajam knjiga u organizaciji Centra za kulturu Požarevac i izdavacke kuce “Prozaik” iz Beograda. Do 30.decembra ljubitelji knjige mogu razgledati i u skladu sa svojim mogucnostima pazariti knjige brojnih srpskih izdavaca, od 9 do 20 sati. Prema recima Aleksandra Lukica, urednika Edicije Branicevo koji je zadužen za organizaciju Novogodišnjeg sajma knjiga, osnovni cilj ovakve prodaje jeste podizanje nivoa interesovanja za knjigu i njeno približavanje kupcima. Treba naglasiti da se pojedina izdanja mogu kupiti po veoma pristupacnim cenama.

L.L.

SA PRIJEMA U SKUPŠTINI GRADA BEOGRADA

SKUP SRPSKIH HUMANITARACA

Na svecanom prijemu, koji je nedavno organizovao beogradski Institut za transfuziju okupili su se aktivisti Crvenog krsta iz cele Srbije. Prijemu, uprilicenom u svecanoj sali kraljevskog zdanja, danas Skupštini grada Beograda prisustvovala je i delegecija aktivista požarevackog Crvenog krsta, koju je cinilo 13 clanova Komisije za organizovanje dobrovoljnog davalaštva krvi i Upravnog odbora ove humanitarne organizacije. O znacaju dobrovoljnog davalaštva krvi govorile su Ivana Rodic, šef odseka za organizaciju i okupljanje davalaca krvi i dr Nataša Vavic, zamenica direktora Instituta. One su, pored ostalog istakle dodatnu medijsku motivaciju koju je letos pružila televizija B 92, uz vidan doprins lokalnih informativnih kuca. U uvodnom izlaganju dr Vavic je naglasila, da u tradicionalno kriticnom periodu godišnjih odmora, ove godine je armija humanih ljudi uvecana za šest hiljada novih dobrovoljnih davalaca "tecnosti koja život znaci. U maniru dobrog domacina, okupljene je pozdravio i poželeo uspešnu 2008. godinu i v.d. gradonacelnika Beograda, Zoran Alimpic, koji je i sam višestruki dobrovoljni davalac.

R.R.D.

IZLOŽBA CRTEŽA DRAGANA BOGICICA U GALERIJI NARODNOG MUZEJA POŽAREVAC

KOSMOS KROZ CRTEŽ

Izložba crteža Dragana Bogicica, magistra slikarstva, otvorena je prošlog petka u galeriji Narodnog muzeja u Požarevcu. Izložbu je otvorio direktor Muzeja Milorad Ðordevic koji je govorio o umetniku i kratko upoznao prisutne sa njegovom biografijom. Dragan Bogicic je roden u Velokom Gradištu, a živi i stvara u Minhenu (Nemacka). O slikarstvu Dragana Bogicica govorio je profesor Predrag Ristic, arhitekta, naglašavajuci univerzalni i kosmološki aspekt neuobicjenom umetnickog doživljaja koji Bogicic donosi na svojim crtežima.

L.L.

ZA DOCEK NA TRGU SVE SPREMNO

ZANA, TRUBACI, DEDA MRAZ…

Manje je od nedelju dana pred najludu noc, a u Požarevcu je sve spremno za docek na Trgu oslobodenja. Turisticka organizacija privodi kraju završne detalje koji ce uvelicati slavlje u centru grada, a ono što je za sada sigurno je da ce u prepodnevnim satima, tacnije sa pocetkom u 11 sati, nastupiti Pedolino. Zvanicno, docek nove godine pocinje u 21.30 nastupom sastava “Nocne ptice”, koji izvode pop i evergrin muziku. Nakon toga na scenu izlazi popularna "Zana" sa svojim repertoarom. U ponoc ce se Požarevljanima i gostima Požarevca obratiti predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, koji ce ovu noc docekati sa svojim sugradanima. Nema proslave u Srba bez trubaca, tako ce se i u novogodišnjoj noci na trgu cuti zvuci trube.

Prirodna jelka, visoka 8 metara, sa raskošnom rasvetom vec je postavljena, a što se dekoracije grada tice, može se reci da je organizator i ovaj put dao sve od sebe, ako se u obzir uzmu ogranicena budžetska sredstva. Petominutni vatromet ukrasice nebo nad gradom, a tradicionalno, besplatno ce biti služena vruca rakija i kuvano vino.

Deda Mraz ce najmladim sugradanima podeliti simbolicne poklone.

Iz Turisticke organizacije apeluju na gradane da se uzdrže od korišcenja petardi u cilju licne bezbednosti.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 14. 12. 2007. godine do 21. 12. 2007. godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodene su 23 bebe - 19 decaka i 4 devojcice.

Sinove su dobili: Biljana i Željko Dimitrijevic iz Dragovca, Danijela Stepanovic i Cvitan Šcopulovic iz Laznice, Žaklina Giculovic i Radovance Aleksic iz Rašanca, LJiljana i Dragan Stoilovic iz Mišljenovca, Svetlana Ristic i Zoran Ilic iz Petrovca na Mlavi,Mirjana Mihajlovic i Bojan Miladinovic iz Petrovca, Biljana i Nenad Stevanovic iz Požarevca, Tanja i Saša Petric iz Jošanice, Tijana i Darko Radosavljevic iz Kostolca, Milena Pavlovic i Branislav Popovic iz Požarevca, Tanja i Slobodan Markovic iz Sirakova, Jelena Cvetkovic i Saša Miljkovic iz Požarevca, Biljana i Dragan Martinovic iz Voluje, LJiljana i Ivan Janoševic iz Oreovice, Biljana i Sladan Vasic iz Požarevca, Branislava i Zoran Panic iz Velikog Gradišta, Snežana i Veljko Stankovic iz Petrovca, Ivana i Bojan Josifoski iz Požarevca i Lizabeta Ibinci i Nusret Duljaj iz Kostolca.

Kcerke su dobili: Jasmina Babic iz Velikog Gradišta, Dragana i Dragan Pajic iz Dubravice, Žaklina Stojadinovic i Marko Kostic iz Starog Kostolca, Anita Kurtic i Memetovic Razdik iz Požarevca.

HUMORESKA

SASTANAK U GORNJOM MEZIJI

Da li ce biti izbora do kraja godine (ko zna kojih po redu i ko ce sve da se bira?), pitanje je sad!

U Mesnoj zajednici ‘’Gornja Mezija’’ nisu sedeli skrštenih ruku, a, bogami, ni nogu. Aktivisti ove velike male, rastrcali su se na sve cetiri strane sveta, ne bi li aktivirali glasacko telo, koje se, u poslednje vreme, moramo to, hteli ili ne, priznati - uspavalo.

Na dan sastanka sala je bila prepuna, kao i list sa dnevnim redom, sa tackama od Kosova, preko medunarodne situacije u Iraku, do postavljanja kanalizacionih cevi u ulicama. Zatim, toplifikacija, gasovod, vodovod, alkohol i mladi, psi lutalice, ljudi bez krova nad glavom, Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti, podmladeni sastav Saveta MZ, pad evra, poskupljenje hleba, ulja i zejtina i ostalih životnih namirnica, izdavanje sale MZ za ispracaj regruta u civilnu vojsku i za rodendane, parastose i ostala slavlja. U drugom delu lista nalaze se sledece tacke: secenje drveca u ulici, narocito lipa, koje smetaju automobilistima i cije je korenje duboko pod zemljom i asfaltom i smeta prolaznicima; još jedan apel gluvim politicarima (kao vapaj žednog u pustinji) da se povecaju penzije po jubilarni, hiljaditi put; da se nabavi cvrsto gorivo za samohranu majku raspuštenicu itd., sve do ‘’pod razno’’ i tekuca pitanja uz meze.

Kada su sve tacke dnevnog reda iscrpljene i iscedene kisele vode popijene, skupu se obratio predsedavajuci, inace iz LJubiceva, i rekao:

- E, pa da zakljucimo: za sledecu izbornu trku i mi konja imamo!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srpski politicari su ruska škola boksa: udaraju narod prvo u stomak!

- Okrenimo se Americi. Good bye!

- Kod nas postoje strani placenici i pretplaceni domaci izdajnici.

- Umro je od smrti, a od cega li je živeo!?

- Sirotinja se deli na bogate koji se množe.

Miodrag Lazarevic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O SRECI I NESRECI ...

- »Mi bismo bili potpuno srecni, ili bar blizu srece, kada bismo zaista imali sve ono što zavidljivci koji nas okružuju misle da imamo, i kad bismo sve to imali onako i pod onakvim uslovima kako to njima izgleda.«

Ivo Andric

- »Od svih nesreca naše sudbine najnesrecnija je ona da smo jednom bili srecni.«

Boetije

- »Živimo na ovoj zemlji da bismo tražili srecu, a ne da bismo je našli.«

Gabrielle S. Colette

- »O smrtnici, cesto se dogada da ste i bez svoga znanja uzrocnici vlastitih nesreca!«

Ezop

- »Ako za srecom hodaš - ona trci. Ako za njom trciš - ona leti.«

Matti Kurjensaari

- »Ko misli da je srecan, on je odista srecan. «

Jovan Ducic

- »Nesreca oblikuje coveka i prisiljava ga da upozna samog sebe.«

Goethe

Tina Poštic

JEZICKE NEDOUMICE

S ILI SA?

Osnovni oblik ovog predloga je S i uvek se piše bez apostrofa. Oblik SA nastao je u spojevima kao što su SA MNOM, SA ŽENOM, SA ŠURAKOM i upotrebljavan je samo ispred suglasnika koji otežavaju izgovor S i zapravo bi se takvi spojevi bez dodatog vokala A veoma teško izgovarali, npr. SA SIROM, SA ŠKOLOM, SA ZECOM. Danas se upotreba oblika SA znatno proširila, ali se ipak S preporucuje gde god je to moguce i gde ne postoje teškoce u izgovoru, dakle S PRIJATELJEM, S GOSTIMA, S INTERESOM, bolje je nego npr. SA PRIJATELJEM. Pravilo je da se ovaj predlog piše bez A ako naredna rec pocinje samoglasnikom, ali ima pisaca koji smatraju da SA ISPITOM bolje zvuci nego S ISPITOM i zbog te blagozvucnosti radije upotrebljavaju oblik SA ispred vokala.

Tina Poštic

ZAVRŠNI SUSRETI PROJEKTA ,,NACIONALNA STRATEGIJA ZA MLADE’’

GOSTI SA TRI KONTINENTA U KUCEVU

- U Kucevu na završnim susretima boravili ucesnici projekta sa tri kontinenta

- Aktivnosti usmerene na razvoj potencijala lokalne zajednice,na njihovo prepoznavanje i uspostavljanje održivih oblika saradnje

-Udruženje ,,Zdravo da ste’’iz Beograda,od 1997. godine tradicionalno organizuje svoje godišnje susrete ciji je prioritet zaštita i podsticaj razvoja grupa i pojedinaca u okrvirima zajednice u kojoj živi i radi od 1992.godine. Poštujuci dosledno svoj prioritetni cilj razvijen je bogat i raznovrstan program oslonjen na povezanost kulture i razvoja.

Ove godine se ovaj susret održao u Kucevu,koje nije slucajno izabrano za mesto dogadanja jer se izbor zasnivao na ucešcu ove organizacije u konsultatitvnim procesima stvaranja Nacionalne strategije za mlade koje finansira Ministartvo omladine i sporta Republike Srbije. Kucevo je grad koji je pored Požarevca,Golupca i Malog Crnica na listi gradova u kojima se ovaj projekat realizuje. Na završnim susretima u velikoj sali hotela ,,Rudnik’’ pored rukovodstva lokalne samouprave na celu sa predsednikom opštine Zoranom Milekicem prisustvovali su i ucesnici nevladinih organizacija iz Makedonije,Republike Srpske, Nemacke, Amerike, Japana, Danske, Švetske i Švajcarske. Godišnje susrete otvorio je predsednik opštine Zoran Milekic koji je rekao da mu je drago što se sve ovo dogada u Kucevu i poželeo svojim gostima sa tri konteneta da se lepo i ugodno provedu u ovom malom i lepom gradu na Peku.

O kulturnim dešavanjima u ovoj Homoljskoj opštini govorila je direktorka Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ Jasmina Blagojevic koja je naglasila da se Kucevo može pohvaliti kulturnim dešavanjima i autenticnom izvornom kulturnom baštinom.

- Grad ima amatersko pozorište koje okuplja talentovane glumce amatere i Art klub koji organizuje grupne i samostalne izložbe slikara ovog kraja.Jedan od najznacajnih dogadaja su ,,Homoljski motivi’’,smotra izvornog narodnog stvaralaštva koja je najstarija manifestacija ove vrste u Srbiji. Ona predstavlja ocuvanje, negovanje i prikazivanje izvornog narodnog stvaralaštva,a o znacaju ove manifestacije govore i mnogobrojna priznanja kao što su Vukova nagrada i Turisticki cvet Srbije. Od manifestacija su i Festival etnološkog televizijskog filma,smotra decjeg folklora kao i festival trube Miroslava Matušica. U našem gradu postoji i folklorni ansambl koji je imao znacajne nastupe u zemlji i inostranstvu,rekla je Jasmina Blagojevic.

Drago nam je što je naša opština bila domacin ovako važnog skupa.Zajedno sa mladim ljudima iz našeg grada gosti sa tri kontineta razmenice iskustva i prezentovati nova dostignuca u oblasti komunikacija i razvojnog školskog planiranja kao i drugih probelma koje tište mlade u malim sredinama kao što je i opština Kucevo,kaže menadžer SO, Veroljub Petrovic.

-Udruženje ,,Zdravo da ste’’ u okviru izrade strategije za mlade izabrala je opštinu Kucevo jer u njoj postoje potencijali za realizaciju ovog našeg projekta. U stvaranju i gradenju programskih delatnosti znacajan doprinos daju i medunarodni ucesnici,naši prijatelji, saradnici i priznati eksperti za ljudski razvoj u razlicitim kulturama. Oni su izabrali ovo divno mesto koje pleni ljubaznošcu i kvalitetom. Organizovanjem skupova,radionica i okruglih stolova mi prikupljamo podatke koji ce uci u izradu Nacionalne strategije za mlade u Republici Srbiji,a ujedno održavamo i razvijamo dalje komunikacije u loklanoj zajednici, organizovanje i izvodenje javnog dogadaja sa mladima i svaki glas je doprinos nastanku Strategije,kaže psiholog u Udruženju ,,Zdravo da ste’’ iz Beograda, Svetlana Ivackovic.

Za goste organizoivan je kulturno-umetnicki program koji su izveli clanovi folklornog ansambla Centra za kulturu’’Veljko Dugoševic’’iz Kuceva i KUD-a iz Neresnice.

LJ. Nastasijevic

“SEVERNJACI” U SMOLJINCU

Folklorna družina “Severnjaci” iz Montane, pogranickog grada susedne Bugarske, bila je prošle nedelje u gostima Kulturno umetnickom društvu Smoljinac. U petak su na sceni smoljinackog Doma kulture dva folklorna ansambla održala zajednicki koncert. Bila je to prilika da se vidi i doživi gotovo identicna, a opet autohtona kultura dva slovenska naroda, da se u nadigravanju i natpevavanju zbrišu administratine, jezicke i druge granice i razlicitosti.

Zahvaljujuci IOF-u, Internacionalnoj organizaciji koja se bavi razmenom kulturnih, prevashodno folklornih baština, Smoljinac je u maju bio domacin i ansamblu iz Litvanije. Prošle nedelje, “Severnjaci” su, pre dolaska u Smoljinac, nastupali u Beogradu, na otvaranju Festivala “Ponesi opanak”, koji organizuje IOF, a primljeni su i u Skupštini grada Beograda. U subotu su, smoljinacki KUD i “Severnjaci” iz Montane, održali zajednicki koncert na beogradskom Sajmištu, u okviru tekuceg Novogodišnjeg sajma, a u nedelju je organizovan zajednicki koncert u Pancevu. Koncertu u Smoljincu prisustvovao je i generalni sekretar IOF-a Milutin Lukic sa saradnicima.

- Saradnju i razmenu kulturne baštine preko IOF-a smatramo veoma znacajnom i veoma nam je drago što smo uspeli da budemo deo njihovog programa. Sredinom iduce godine idemo u Litvaniju, u uzvratnu posetu, a dogovoricemo sa gostima iz Montane, svakako cemo posetu da uzvratimo. Uz ucešce na brojnim manifestacijama u zemlji i koncerte koje držimo u dijaspori, ova razmena za nas znaci novo, posebno iskustvo i prijatelje širom sveta, - kaže Sladan Nikolic, predsednik KUD-a Smoljinac.

- Dolazimo iz Montane, grada na severozapadu Bugarske, blizu Rumunije i Srbije, stoga i ime ansambla - “Severnjaci”. Ansambl ima 250 clanova, od najmanjih igraca, srednjih, velikih i onih koji cine reprezentativnu postavku. Imamo dve predkoncertne grupe, dve koncertne i, rekoh, reprezentativnu grupu. Gostovali smo na mnogo festivala i takmicenja širom sveta: Malta, Amerika, Ukrajina, Belorusija, Kina, Afrika... “Severnjaci” pripadaju grupi od šest vrhunskih ansambala Bugarske. Osnovu našeg repertoara cine igre, pesme i obicaji našeg kraja, ali, negujemo i igre svih ostalih etnografskih oblasti Bugarske - Sofija, Plovdiv, Blagojevgrad, Varna..., - kazuje Malin Malinov, umetnicki rukovodilac ansambla “Severnjaci”, i dodaje:

- Ove godine bili smo na festivalima u Turskoj, Italiji, Hrvatskoj, Austriji, Ceškoj i sada u Srbiji. Obišli smo citavu Evropu i svet i, eto, tek na kraju smo došli u komšiluk. Svejedno, veoma smo radosni što smo ovde i ova saradnja ce zasigurno postati trajna. Slicni su nam obicaji, i govor, vaši i naši folklorci dobro se razumeju, ista su im interesovanja, narav i osecanja, želje da svetom vlada radost, mir i lepota, iste su im. Kako vaša i naša deca umeju da se druže, da jednim osmehom i jednim veselim korakom pregaze i potru veštacke granice, barijere i podele, mogli bi da od njih nauce veliki politicari i Balkan, Evropu i svet ucine mnogo, mnogo lepšim. Takvu poruku pronosimo svuda gde gostujemo, doneli smo je i komšijama u Srbiji, - porucuje Malinov.

D. Milenkovic

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U OO DSS U POŽAREVCU

NOVA SNAGA OPŠTINSKOG ODBORA

U Opštinskom odboru Demokratske stranke Srbije u Požarevcu prošlog cetvrtka održana je Konferencija za novinare uprilicena povodom nedavnog izbora novog rukovodstva ove stranke. Novi predsednik Aleksandar Avramovic, po struci diplomirani inženjer hidrogeologije upoznao je prisustne predstavnike medija sa sastavom novog Opštinskog odbora koji je svoju konstitutivnu sednicu održao 18. decembra. Po recima Avramovica u pitanju je starosna struktura clanova koja predstavlja novu snagu Odbora i Stranke.

- Najstariji clan Odbora roden je 1947. godine, a najmladi 1982. Kada je struka u pitanju radi se o jednoj širokoj lepezi razlicitih strucnosti i zanimanja. Sve ovo daje jednu novu snagu Opštinskom odboru u kome su i clanovi iz starog saziva tako da smo obezbedili spoj iskustva i novih ljudi od kojih se ocekuje da u delovanju stranke unesu novu energiju i polet, rekao je Avramovic.

U nastavku Konferencije saopšteno je da ce nov Opštinski odbor poštovati odluku prethodnog da clanovi SO Požarevac iz redova DSS ne prisustvuju sednicama Skupštine pa samim tim i ovoj poslednjoj koja je održana prošlog petka.-- Pošto smo mi ozbiljna stranka koju cine ozbiljni ljudi dostavicemo Skupštini pisanu izjavu vezanu za budžet i raspravu o njemu, rekao je Avramovic.

S.E.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U POŽAREVACKOM CENTRU ZA KULTURU

KONAC DELO KRASI...

Prošlog cetvrtka, u požarevackom Centru za kulturu održana je konferencija za novinare na kojoj su o bogatoj poslovnoj 2007. godini govorili poslenici u ovom hramu kulture Bojan Gacevic, Aleksandar Lukic i Dragi Ivic. Naravno, bilo je reci i o uspešnim projektima i festivalima koji ce obeležiti požarevacki kulturni milje i naredne, 2008. godine. Po onoj narodnoj poslovici da "konac delo krasi" za kraj ove godine izabrano je nekoliko posebno zanimljivih koncerata, kao i novogodišnji sajam knjiga, koji je u Tabacnici otvoren istog dana. LJubitelji lepe pisane reci na desetak štandova moci ce za sebe ili svoje drage da izaberu i kupe nerpolazan novogodišnji poklon. Sajam ce biti otvoren do 31. decembra, a knjige su dostupne kupcima svakodnevno izmedu 9 i 20 sati. Dva dana kasnije, odnosno u prošlu subotu, je održan koncert pobednika niškog džez festivala "Nišvil", kao eho ove jedinsvene džez scene. Za sam kraj godine zakazani su koncerti najboljeg srpskog privatnog baletskog studija "Amadeus" ( 27. dec. u pola osam) i Gradskog ansanbla narodnih pesama i igara, koji je slavu Požarevca proneo širom sveta. Tradicionalni i jubilarni, s obzirom na to da je 30. po redu, GANIP-ov koncert bice održan 29.decembra.

U okviru izdavacke delatnosti Centra predstavljena su i dve upravo objavljene knjige: drama "Sanjar" našeg preminulog kolege Jovana Rajkovica i roman "Jovanka Tokina" Dragomira Matica, nekadašnjeg urednika "Braniceva".

R.R.D.

HALO 92

Dana 19.12.2007. god. oko 13 casova u Petrovcu, na raskrsnici ulice 8. oktobra i Mlavske, neposredno ispred Doma zdravlja dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je jedno lice usled zadobijenih povreda preminulo.

Vozac Siniša M. (1974) iz Busura, opština Petrovac upravljajuci teretnim vozilom marke “Man” sa poluprikolicom, požarevackih registarskih tablica kretao se ulicom 8. oktobra u nameri da izvrši skretanje u ul. Mlavsku desnim tockom na poluprikolici udario je pešaka LJiljanu M. (1955) iz Petrovca koja je prelazila ulicu van pešackog prelaza. Usled zadobijenih povreda LJiljana je na licu mesta preminula.

Zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo Teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja, Siniši M. odredeno zadržavanje i u zakonskom roku sa krivicnom prijavom bice predat nadležnom sudu.

Dana 17.12.2007. godine u popodnevnim casovima u naselju Ostrovo, opština Požarevac, pronaden je u svom dvorištu mrtav Ðura S. (1927), sa vidnim povredama u predelu glave.

Povodom ovog dogadaja istražni sudija Okružnog suda i zamenik Okružnog javnog tužioca u Požarevcu su izašli na lice mesta i izvršili uvidaj. Uvidajem je utvrdeno da se radi o krivicnom delu ubistva. U toku je dalji rad na rasvetljavanju ovog krivicnog dela.

Ministarstvo unutrašnjih poslova
Direkcija policije
Policijska uprava Požarevac