Header

BRANKO JANKOVIC, POM. MINISTRA ZA NIP U BRANICEVSKOM UPRAVNOM OKRUGU

INVESTICIJE ZA BOLJI RAD ŠKOLA

- Školama iz Okruga odobreno 4,8 miliona dinara za sanaciju i izgradnju toaleta

Prošlog ponedeljka Branko Jankovic, pom. ministra za NIP sa nacelnikom Okruga Goranom Petrovicem, i narodnim poslanikom Žarkom Pivcem i Radoslavom Milovanovicem obišli su škole u Neresnici i Ševici opština Kucevo,školu Radoševac u opštini Golubac, školu Porodin u opštini Žabari i školu Boževac i Kobilje u opštini M.Crnice .S visokim gostima bili su i predsednici opština kako bi se zajedno uverili o sanitarno - higijenskim uslovima škola u kojima sada tece vaspitno obrazovni proces ali i napravili dogovore o realizaciji sanacije ili tek izgradnji novih sanitarno - higijenskih cvorova za koja su obezbedena sredstva od 4,8 miliona dinara iz NIP-a.

Nacelnik okruga, Goran Petrovic tim povodom naglašava da uslovi u pojedinim našim školama u opštinama Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Kucevo,Malo Crnice i Petrovac, pre svega sanitarno higijenski nisu adekvatni jer higijena nije na zavidnom nivou , pogotovo u isturenim podrucnim odeljenjima škole.A da je to tako najbolje pokazuju zapisnici sanitarne inspekcije koja je vršila nadzor i kontrolu školskih objekata u toku godine više puta i nalazi da se takvo stanje otkloni.

Škola, ne samo u našem okrugu, nego i u našoj državi Republici Srbiji ima znacajnu ulogu u vaspitanju i obrazovanju mladih generacija, te je stvaranje dobrih uslova rada u školama imperativ za sve.

Imajuci u vidu stanje kakvo je u školama i kakvo bi trebalo stvoriti ,mi smo preko Kancelarije predsednika uputili projekte za izgradnju toaleta u školama okruga.

Naš okrug je dobio 4,8 miliona dinara za izgradnju toaleta iz sredstava NIP-a i krenulo se sa realizacijom ovih projekata.Tim povodom bila je i poseta visokog gosta, Branka Jankovica, pom. ministra za NIP sa narodnim poslanicima Žarkom Pivcem i Radoslavom Milovanovicem.

Prilikom obilaska škola u opštinama Branicevskog upravnog okruga konstatovali smo stanje i dogovorili realizaciju ovih projekata ,ovom prilikom moram da pohvalim i roditelje daka koji su u mnogim školama dali svoj veliki doprinos u stvaranju boljih uslova rada u tim školama.

Ocekujemo da ce ovi projekti odobrenim sredstvima NIP-a i lokalne samouprave do pocetka naredne školske godine biti završeni u tim školama.

Kada sanitarna inspekcija ponovo izvrši pregled svih školskih objekata i kada taj pregled dobije pozitivni izveštaj, možemo reci da smo ostvarili planirani naš cilj.

Naša briga i jeste usmerena prema mladima na stvaranju boljih i adekvatnijih uslova za njihovo vaspitanje i obrazovanje završava svoje izlaganje Goran Petrovic, prvi covek Branicevskog upravnog okruga.

I.Dimitrijevic

VELIKO GRADIŠTE

NOVI ASFAL T U CENTRU

U centru Velikog Gradišta nastavljaju se radovi, ovoga puta asfaltiraju se ulice u gradskom jezgru, od opštinskog zdanja do Carinarnice, a u poslednjoj, trecoj fazi ocekuje se kompletan završetak radova u ovom delu grada. Predsed-nik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic kaže:

- Takode je planirano da se asfaltiraju i one bocne ulice koje se ulivaju u Obalu kralja Petra, za to imamo odobrenje republi-cke Direkcije za puteve, mislim da u ovoj godini nece biti vremena da se one završe. Inace, paralelno sa ovom ulicom se radi i Svetosavska ulica, iz programa NIP-a, izvodaci radova su tu i ocekujemo u narednih desetak do petnaest dana da i ona bude završena i, naravno ukoliko prilike dozvole, da se nastave radovi na putu Tribrode-Makce. To su veoma znacajni putni pravci za nas, kao opštinu koja ima ambicije za razvoj turizma, kao i projekti koji treba da spoje grad i Beli bagrem, tako da je i ova ulica u centru jedna od onih u kojoj ce ljudi imati prelepo šetalište na Dunavu i koja se uklapa u naš program razvoja turizma i gradu i na Belom bagremu.

Zamenik predsednika opštine Veliko Gradište, Zlatko Šulovic kaže da se posle završetka radova u centru, mašine «sele» na regionalni put Tribrode-Makce. - Prilikom poslednjeg videnja u selu Zatonje mi smo rekli da ja odlazim na potpisivanje ugovora, jer je opština Veliko Gradište vec dobila dva miliona za izradu planske dokumentacije, ocekujemo još dva miliona za izradu druge planske dokumentacije, a juce sam bio kod ministra za infrastrukturu Velimira Ilica, od koga smo dobili obecanje, ovih dana treba da odnesemo papire i da dobijemo dva i po miliona za završetak Doma u Kurjacu. Sve u svemu, opština Veliko Gradište i ova ekipa koja radi koristi zadnje trenutke da završi sve što smo zapoceli i što smo obecali i nadam se da smo uspeli da završimo i više od toga. U sledecoj godini ocekujemo mnogo više radova i ocekujemo investicije na Belom bagremu, razvoj turizma i ja sam ispred Vlade Srbije imenovan u Upravni odbor Turisticke organizacije Srbije, naravno radicu u korist celog Branicevskog okruga, a pre svega svog rodnog mesta Velikog Gradišta.

Pored ovoga opština je obezbedila 90-ak hektara zemljišta za druge projekte koji ce se realizovati u nekoliko faza. Prava faza obuhvatice izgradnju karting staze, dužine jedan kilometar, ocekuje se kompletiranje planske dokumentacije, a radovi treba da pocnu na prolece, druga faza izrade planse dokumentacije obavljace se paralelno, a nakon toga, ukoliko budu obezbedena sredstva, radice se i ostalo. Ukupna vrednost karting staze je oko osam miliona evra.

L.L.

OBUSTAVA RADA U POŽAREVACKOJ OPŠTINSKOJ UPRAVI

NEZADOVOLJNI PLATAMA

Radnici Opštinske uprave opštine Požarevac u sredu, 28. novembra obustavili su rad u periodu od 10 do 11 sati, sat vremena duže u cetvrtak, i od 10 - 14 sati u petak. Zaposleni nisu radili, ali su bili na svojim radnim mestima i održavali protestne sastanke. Time je ovaj sindikat podržao odluku republickog sindikata zaposlenih u upravi, pravosudu i društvenim organizacijama Srbije, ciji Odbor vodi razgovore sa predstavnicima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva finansija.

Razlog za ovakav postupak zaposlenih su, kako navode, male plate i nedefinisan status.

- Sindikalni zahtevi su uspostavljanje socijalnog dijaloga, povecanje zarada zaposlenih u državnim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Tražimo povecanje plata od 20% do kraja godine, potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u državnim organima i posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i jedinicama lokalne samouprave. Cetvrti zahtev tice se izmene zakona o državnim službenicima i zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kaže Zorko Dejan, predsednik Sindikalne organizacije radnika Opštinske uprave opštine Požarevac.

Zorko je najavio da ce zaposleni, ukoliko ne dode do socijalnog dijaloga stupiti u štrajk potpunom obustavom rada (o cemu , zbog zakljucivanja lista nismo u mogucnosti da vas obavestimo u ovom broju).

T.R.S.

U SVECANIM SALONIMA OPŠTINE POŽAREVAC

DODELJENA “POVELJA KULTURE”

Prestižna nagrada Kulturno-prosvetne zajednice opštine Požarevac “Povelja kulture” urucena je u petak u svecanim salonima opštine. Povelju kulture dobili su pojedinci i ustanove. Dodeljene su i Povelje sa zlatnom plaketom, kao i zahvalnice KPZ opštine Požarevac.

U ime opštinskog rukovodstva dobitnike i goste pozdravio je Branislav Popovic, PR menadžer opštine Požarevac.

Dobitnici

Dodelom “Povelje kulture” završeni su Novembarski dani kulture, a Povelju su dobili: Milivoje Bogosavljevic, akademski slikar i vajar iz Beograda, Jasmina Živkovic, dipl. pravnik i arhivist u Istorijskom arhivu Požarevac, Dragana Petrovic, direktorka OŠ“Desanka Maksimovic”, koja se zahvalila u ime nagradenih, Dragana Sarajlic, profesor muzickih oblika i kontrapunkta u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” , Slaviša Ðordevic, dugogodišnji igrac folklora i rukovodilac KUD “Mladost” Poljana, Zoran Stojicevic Rikardo, pesnik iz Kostolca i Stevan Topo, amater u folklornom ansamblu KUD “Kostolac”.

“Kuca Ðure Jakšica” Skadarlija, Edicija “Branicevo” - Centar za kulturu Požarevac i Apoteka Požarevac, su ustanove dobitnici Povelje kulture KPZ Požarevac.

Dobitnici Povelje kulture sa zlatnom plaketom su Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic” Požarevac i OŠ “Vuk Karadžic” Požarevac.

Zahvalnice KPZ opštine Požarevac dobili su Dobrica Mitic, dirigent hora “Dunavska lira” i rukovodilac duvackog orkestra u Kostolcu, Milomir Mitrovic, nastavnik muzicke kulture u OŠ “Sveti Sava” i Marijana Ivkovic, nastavnik muzicke kulture u OŠ “Kralj Aleksandar” Požarevac.

Cardak ni na nebu ni na zemlji

Predsednik KPZ rekao je da je Kulturno-prosvetna zajednica u prethodnom periodu uspela da ostvari neke od ciljeva koje je rukovodstvo zacrtalo, odmah po izboru.

- Regulisali smo pravni status KPZ, doneli odgovarajuce akte koji su u potpunosti u skladu sa svim zakonima koji se odnose na ovu oblast. Nakon doregistracije u Trgovinskom sudu moci cemo da obnovimo i izdavacku delatnost. Organizovali smo i sproveli takmicenje u recitovanju, kao i manifestaciju “Festival mladih”, možda jedan od najuspešnijih, sa blizu 800 ucesnika i preko 50 nagradenih. Dodelili smo i prestižnu nagradu “Zlatno pero”, koja je više ne samo republickog, vec medunarodnog karaktera.Pokrenuli smo, i aktivno ucestvujemo i u medunarodnim projektima, intenzivirajuci medunarodnu saradnju. Uspostavili smo saradnju sa svim relevantnim institucijama i ustanovama u kulturi, ukljucujuci i Zavod za kulturu Vojvodine, “Kucu Ðure Jakšica”, i mnoge druge. Još nas korak deli od osnivanja “Omladine Kulturno-prosvetne zajednice”, ispunjavajuci rec datu našim mladim sugradanima da ce biti u prilici da aktivno participiraju u zbivanjima u kulturi i da ce postati glavni nosioci i akteri kulturne zbilje. Pokrenuli smo, zajedno sa Politehnickom školom, inicijativu, uz punu podršku i angažovanje direktora Savica, da se svecana sala ove škole, ili bivši Dom kulture, tj. sala bioskopa “Kultura”, konacno privede nameni i vrati deci na upotrebu, kako za potrebe škole, tako i za programe naših sugradana i amatera, rekao je Grujic i dodao da je nažalost, KPZ opštine Požarevac još uvek “cardak ni na nebu ni na zemlji”, jer još uvek nema ni jedan kvadratni metar svog prostora.

- Nas se obicno svi sete tek u ovo vreme , kada treba poslati predloge za “Povelju kulture”. Vecina elektronskih medija ne prati rad KPZ ili to radi tako da se ne poštuju osnovni principi novinarstva, odnosno ne sadrže informacije: ko, šta, gde, kada, kako i zašto. Oni koji redovno prate naš rad nagradeni su na Festivalu mladih... Mi smo mala sredina. Po dometima u kulturi možemo biti veliki, da od našeg talenta, stremljenja i želja nije veca samo mera naše sujete. Odužujemo se danas, skromno, simbolicno onima koji stvaraju, koji rade na polju kulture. Mnogi stvaraoci moraju da produ trnovit put, da izbore svoje mesto na medunarodnoj pozornici, pre nego što ih sredina iz koje su potekli prihvati i prizna. Da ponekad demokratija može da boli, videlo se na sastanku Predsedništva, kada je nas nekolicina, koja se zalagala da ove godine bude urucen veci broj povelja, jer su predloženi kandidati zaista izuzetni, preglasana od vecine, ali to je naša stvarnost, rekao je Grujic.

U kulturno-umetnickom programu nastupili su ucenici Muzicke škole “Stevan Mo-kranjac” i prvi igracki ansambl KUD-a Kostolac.

T.R.S.

SRPSKO KRALJEVSKO DRUŠTVO POŽAREVAC

MALA KRALJEVSKA IZLOŽBA

U prostoru Srpskog kraljevskog društva u Požarevcu prošlog utorka otvorena je izložba fotografija porodice prestolonaslednika Aleksandra Karadordevica. Prisutnima se obratio predsednik Društva, Branislav Petrovic, a pozdravnu rec uputio je Ivan Mirkovic, potpredsednik, koji se osvrnuo na istorijsku prošlost Srbije, pravoslavnu tradiciju i ustaljene vrednosti. Fotografije koje su izložene dar su Belog dvora, a izložbu je priredio Goran Milanovic, clan Srpskog kraljevskog društva. Skup je blagoslovio otac Desimir Jovic, a prisutnima su podeljeni odštampani primerci himne «Bože pravde» sa izvornim tekstom.

L.L.

VECE SAVEZA SAMOSTALNOG SINDIKATA ZA VIŠE OPŠTINA BRANICEVSKOG OKRUGA - O ZARADAMA I ŠTRAJKOVIMA

ZAŠTO CUTI RUKOVODSTVO?

- Clanovi Veca u Požarevcu oštro kritikovali pasivnost republickih sindikalnih funkcionera u odnosu na zahteve zaposlenih u pravosudu, organima uprave i prosveti za povecanje zarada

Clanovi Veca Saveza samostalnog sindikata za više opština Branicevskog okruga na prošlonedeljnoj sednici u Požarevcu, analizirali su aktuelna pitanja delovanja sindikata u sferi utvrdivanja zarada u javnom sektoru i državnim organima u narednoj godini.

Trenutno niske zarade i predložene mere od strane države kojima se nagoveštava ugrožavanje socijalne sigurnosti zaposlenih u javnom sektoru i državnim organima u narednoj godini, uzroci su velikog nezadovoljstva zaposlenih koje ovih dana kulminira nizom štrajkova u Srbiji. U svim tim dešavanjima ucestvuju i zaposleni u pravosudu, prosveti i lokalnim samoupravama u Branicevskom okrugu. Na današnjoj sednici Veca, predsednik Milosav Mihajlovic ocenio je da su zahtevi radnika u štrajku za povecanje cene zarada-opravdani i da je neodrživo da se na primer, prosecna zarada sudske administracije krece samo izmedu 10 i 17 hiljada dinara. Takode, bez opravdanja je i ukinuto pravo jednom broju budžetskih korisnika na isplatu naknade za topli obrok i regres. To što izmedu države i sindikata nema socijalnog dijaloga po mnogim pitanjima, a posebno u vezi sa zaradama, veliku odgovornost snosi republicka sindikalna centrala. U ovom trenutku veoma je problematicna neaktivnost sindikalnih funkcionera Saveza samostalnog sindikata Srbije. U protestima pravosuda i prosvetara ovih dana, ni jednom se nisu oglasili predsednik ili sekretar Organizacije od kojih sindikalno clanstvo ocekuje bezrezervnu podršku.

Na današnjoj sednici najavljeno je da ce sindikat u organima uprave organizovati 28, 29. i 30. novembra krace obustave rada koje ce, ako ne budu dale rezultate, 3. decembra prerasti u generalni štrajk. Opštinska administracija traži povecanje zarada do kraja ove i u narednoj godini.

Predstavnik sindikata obrazovanja obavestio je na današnjem sastanku da u aktuelnom štrajku radnika u obrazovanju ucestvuje 90 posto škola koje su u clanstvu Saveza samostalnog sindikata kao i da ovaj štrajk ima podršku sva tri reprezentativna sindikata u Srbiji. Iako je štrajk strogo u skladu sa zakonskim propisima, na sastanku se culo da ima škola u kojima se štrajkacima preti otkazima i smanjenjem plata.

Svoje stavove o aktuelnim dešavanjima zbog niskih zarada budžetskih korisnika i zahteva za njihovim povecanjem, Vece sindikata u Požarevcu uputice clanstvu i republickoj centrali.

S.E.

SEDNICA SO ŽAGUBICA

REBALANS - RETROAKTIVNO

Odbornicka vecina žagubickog lokalnog parlamenta usvojila je na prošlonedeljnoj sednici rebalans budžeta za tekucu godinu. Ukupna masa sredstava nije bitno promenjena, ali je došlo do korekcija pojedinih pozicija, pošto su neki od troškova realizovani u iznosu vecem od planiranog.

Balansiranje budžetskih tokova postignuto je svodenjem tekucih budžetskih rezervi sa 9,5 na 3 miliona dinara, gašenjem pojedinih pozicija sa kojih sredstva nisu povlacena za predvidene namene, a, na drugoj strani, osim uvecanja nekoliko desetina budžetskih konta u delu rashoda, otvorene su i pojedine nove pozicije.

Praksa je, ocigledno, pokazala da ovogodišnji budžet nije najsavršenije isplaniran u momentu donošenja, što je u nekoliko odbornickih diskusija i izreceno na ovoj sednici.

I kamenje putuje…

Osnovne zamerke odbornika skupštinske opozicije odnosile su se na cinjenicu da se odluka o budžetskim izmenama donosi na samo mesec dana do isteka godine, a posebno je reagovano zbog toga što se, u stvari, rebalans sveo na verifikovanje vec utrošenih sredstava mimo velicina i namena predvidenih budžetom.

Reagovano je i na izostanak tekstualnog obrazloženja, kojim bi se razjasnilo zašto se, primerice, troškovi putovanja Opštinske uprave sa predvidenih 500.000 koriguju na 1,47 miliona dinara, donacije sportskim društvima sa 3 uvecavaju na 6,5 miliona, specijalizovane usluge u mesnim zajednicama sa 30 na 350 hiljada, a u jednoj školi sa 145.000 penju na 1,1 milion...

Šef racunovodstva Željko Motic i nacelnik odeljenja za budžet Rada Jokic su u formi odgovora na konkretna pitanja odbornika nastojali da promene preciznije pojasne, mada je bilo prilicno nevešto i “na nož” docekano pojašnjenje da su u razdelu “Mesne zajednice” troškovi putovanja sa 30.000 uvecani na 200.000, jer je prevoženo kamenje za nasipanje lokalnih puteva!

UBUDUCE - TRANSPARENTNO

Propust odeljenja i službi Opštinske uprave da uz ponudeni finansijski prikaz korekcija budžeta prilože i precizna pojašnjenja i obrazloženja, kritikovao je i predsednik Skupštine opštine Tomislav Milojevic:

- Bilo je neophodno, najpre, predlog rebalansa uputiti Skupštini pe nego što su “probijene” pojedine stavke budžeta koji je ova Skupština donela. Takode, ovaj predlog rebalansa moralo je da prati obrazloženje i ubuduce tako ima da se radi. Ovde niko ne izražava sumnju niti tvrdi da je trošeno nenamenski. Ali, zbog transparentnosti, ne samo zbog odbornika, vec zbog gradana koji s pravom žele da znaju kako se njihove pare troše, ubuduce pred odbornike staviti periodicni izveštaj o realizaciji budžeta, blagovremeno ponuditi predlog rebalansa i obrazložiti precizno razloge i svrhu predloženih korekcija, - porucio je Milojevic, zahtevajuci da se za iducu godinu nacini realan nacrt budžeta.

Bez deviznih dnevnica

Rebalans budžeta usvojen je nakon detaljnog obrazloženja koje je dao predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic.

- I sam nisam zadovoljan time što je izostalo obrazloženje, iako sam službama naložio da ga prilože. Inace, što se tice mojih dnevnica, njih potpisuje predsednik Skupštine i svedok je da nijednu deviznu dnevnicu nisam koristio. Van zemlje smo putovali iskljucivo novcem Evropske unije. Ovih dana idemo u Rumuniju, na poziv predsednika opštine Banja Herkulane i dogovor ekipe je - dnevnica nema. Koristimo samo državni auto, kod naših domacina je sve obezbedeno. Sredstva su svima potrebna, svi traže od predsednika i veoma je nezahvalno nekome odobriti, drugome ne. Odmah se tumaci da je politika u pitanju. Bilo je ulaganja u radove na osnovu odobrenih projekata. Da nismo odvojili naš deo sredstava, ne bismo mogli da koristimo odobrena sredstva sa strane. Nije bilo vremena cekati sednicu Skupštine. Sem toga, iza nas je period kad nije bilo dogovaranja, skupštinska koalicija se menjala, jedno vreme je nije ni bilo, nedavno se sve dovelo u red, dogovorili smo se oko raspodele mesnim zajednicama bez problema. Za naredni budžet zadaci su podeljeni, radi se na sagledavanju potreba u svim sferama i verujem da ce taj dokument biti veoma kvalitetan. Mi imamo malo para a mnogo problema. Problem lokalnog puta do Bliznaka je izuzetno veliki, tamo je totalno propalo dva kilometra asfalta i, ako NIP odobri naš projekat, put za Bliznak ce biti prvi u realizaciji. Troškovi mesnih zajednica koji su višestruko uvecani su - troškovi struje za ulicnu rasvetu. Osanica, Jošanica, Suvi Do..., niko nema para, ako im “iseku” struju i prestane ulicna rasveta, kriv je predsednik opštine, nije dao pare. Niko u mesnim zajednicama nije kriv, niti mesne zajednice imaju kakav priliv. A, opet, ako im opština ne pomogne ni oko struje, u cemu da im onda i pomogne? I sijaset drugih situacija koje je predsednik morao da reši kako zna, jer dugo vremena izvršna vlast nije imala komunikaciju sa skupštinom. Kad se dogovorimo, nema problema da se to realizuje. Mislim da je krajnje vreme da se ne bavimo politikom i politikanstvom, nego da zajednicki sagledamo i rešavamo probleme i realizujemo ideje, - porucio je Damnjanovic.

Preuzeli Dom zdravlja

Skupština opštine Žagubica odlucila je da preuzme osnivacka prava i obaveze u oblasti primarne zdravstvene zaštite prema Domu zdravlja “Žagubica”. Odluka predvida da sadašnji direktor dr Puniša Ilic ostaje na celu Doma zdravlja kao v.d. direktora, a odborici su imenovali novi sastav Upravnog i Nadzornog odbora Doma zdravlja u Žagubici.

Preuzimanje ustanova primarne zdravstvene zaštite je zakonska obaveza, orocena istekom 2007. godine i ocekuje se da, po uskladivanju opštih i drugih akata, SO Žagubica, kao i ostale lokalne samouprave koje su preuzele osnivacka prava, sklope ugovore sa Fondom zdravstvene zaštite o preraspodeli sredstava doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Da je žagubicki Dom zdravlja na putu da po opremi i ukupnoj osposobljenosti za pružanje veoma širokog spektra usluga, ukljucujuci i specijalisticke, pojasnio je dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica:

- Zahvaljujuci produbljenoj saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Dom zdravlja u Žagubici dobio je milion dinara za laboratorijski aparat koji je u funkciji, 2,5 miliona za sanitet koji je uplacen i ceka se na uvoz, takode 2 miliona za opremu za oftalmološki kabinet, koji ce biti najsavremeniji medu svim domovima zdravlja u Srbiji. Korporacija “Dandy plemeniti metali” opremila je kabinet za dijabeticare i automobil za prevoz hronicnih, starih i siromašnih pacijenata, a preko NIP-a je obezbedeno 250.000 evra i kompletno renovirana stolarija i citav objekat Doma zdravlja. Ocekujemo da iduce godine dobijemo i Rendgen aparat. Odobrena je specijalizacija za rendgenologa, a na prolece ce se objaviti i konkurs i za specijalizaciju doktora interne medicine koji ce se angažovati na hemodijalizi, pošto ocekujemo da dobijemo i opremu za dijalizu, kako oboleli više ne bi sa ovih terena i ove udaljenosti putovali u Požarevac.

O ŠKOLI - BEZ RECI

Na ovoj sednici su, bez diskusije, usvojeni izveštaj o radu OŠ “Moša Pijade” Žagubica za 2006/2007. i program rada te škole za 2007/2008. godinu. Pored ostalog, prihvacene su izmene i dopune odluke o opštinskim administrativnim taksama, rešenje o odredivanju mrtvozornika i rešenje o odredivanju doktora medicine ovlašcenih za izdavanje potvrde o smrti za lica umrla u zdravstvenoj ustanovi na teritoriji opštine Žagubica.

Data je i saglasnost na projekat “Korak do svetlosti” Meduopštinske organizacije Saveza slepih i slabovidih Požarevac.

SO ŽAGUBICA

Predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic odbornicima je podneo i izveštaj o svom radu u 2007. godini. Izuzetno sadržajan dokument je, kao informacija, usvojen, a detalje list “Rec naroda” objavljuje u svom Novo-godišnjem izdanju.

“ŠTAMPARSKA GREŠKA”

Zbog neizdavanja opštinskog Službenog glasnika, sve odluke SO Žagubica donete na poslednjih pet sednica, zvanicno su stupile na snagu tek 23. novembra ove godine, kada je Službeni glasnik konacno odštampan, obelodanio je na poslednjoj sednici SO Žagubica Tomislav Milojevic, predsednik žagubickog lokalnog parlamenta!

SO ŽAGUBICA

Odbornici SO Žagubica usvojili su Plan generalne regulacije naselja Žagubica koji je izradio i na pocetku sednice SO prezentirao “Infoplan” a.d. Arandelovac. Ovim dokumentom definisana su, izmedu ostalog, pravila gradenja, plan saobracaja i vodotokova, parcelizacije javnog gradevinskog zemljišta, plan namena površina sa granicom gradevinskog reona i podelom prostora na urbanisticke zone, kao i sinhroni plan instalacija.

D. Milenkovic

PREZENTACIJA STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA

U INTERESU BUDUCNOSTI, KORAK NAPRED U RAZVOJU SRBIJE

Prošle nedelje je u Požarevcu, pred nekoliko desetina predstavnika politickog i privrednog života Branicevskog i Podunavskog okruga, održana prezentacija Strategije održivog razvoja Republike Srbije.

Pojam održivog razvoja definisan je kao “razvoj koji zadovoljava potrebe covecanstva danas, bez umanjenih mogucnosti da buduce generacije zadovolje svoje egzistencijalne potrebe”. Izradu i sprovodenje Strategije održivog razvoja Srbije vodi i koordinira potpredsednik Vlade Božidar Ðelic.

Na nacionalnom nivou, Strategija treba da predstavlja korak dalje u sagledavanju smernica razvoja zacrtanih u ostalim usvojenim strategijama i da ih uoblici u pravcu dugorocnog razvoja društva i zaštite životne sredine, što je garantovano i Ustavom Republike Srbije.

Kljucni prioriteti

Program Vlade Republike Srbije, izmedu ostalog, naglašava neophodnost nastavka procesa evropskih integracija Srbije, održavanje tempa ekonomskog razvoja, smanjenje nezaposlenosti i rast životnog standarda, kao kljucne prioritete u naredne cetiri godine.

Dostizanje održivog razvoja zahteva duboke strukturne promene i nov nacin rada u svim oblastima ekonomskog, politickog i društvenog života. Održivi razvoj podrazumeva obrasce ekonomskog rasta koji aktivno favorizuju siromašne i ugrožene slojeve stanovništva, što je strateško opredelenje Srbije, iskazano izmedu ostalog u Strategiji za smanjenje siromaštva.

Vizija Srbije

Prema ovoj Strategiji, Srbija do 2017. godine treba da postane institucionalno, ekonomski i infrastrukturno razvijena država, kompatibilna sa standardima EU, sa privredom zasnovanom na znanju, efikasno korišcenim prirodnim i stvorenim resursima, vecom efikasnošcu i produktivnošcu, bogata ljudskim resursima, sa ocuvanom životnom sredinom, istorijskim i kulturnim nasledem, u kojoj postoji partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora, kao i definisane i u praksi ostvarene jednake mogucnosti za sve gradane.

Saglasno takvoj viziji, definisani su nacionalni prioriteti Strategije, kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja: clanstvo u EU, razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast, razvoj ljudskih resursa i povecanje zapo-šljavanja, razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj, zaštita i unapredenje životne sredine i racionalno korišcenje prirodnih resursa.

ZNANJEM PROTIV SIROMAŠTVA

Prezentacija Strategije održivog razvoja u protekla dva meseca održana je u dvadesetak gradova Srbije.

- Cilj prezentacija je da se izraze i definišu iskustva, sugestije i inicijative svake lokalne sredine i svi aktivni ucesnici prikljuce što kvalitetnijem uoblicavanju ovog strateškog, akcionog, razvojnog dokumenta. Sama ideja održivog razvoja formirala se pocetkom osamdesetih godina, uz jacanje pokreta za zaštitu životne sredine, da bi joj se kasnije, u svrhe efikasnosti i transformacije u jednu politicku ideju i politicku opciju, pridružile još dve znacajne teme: borba protiv siromaštva kao posledice neracionalnog upravljanja privrednim i ljudskim resursima i, kao sredstvo te borbe, ekonomija zasnovana na znanju, - pojasnio je Zoran Cvijanovic, savetnik potpredsednika Srbije.

DA ZAGAÐIVAC PLACA

- U poslednjih nekoliko godina, prema statistickim podacima, Srbija beleži rast bruto proizvoda od 8% na godišnjem nivou, ali su procene da je taj rast placen sa oko 12% raubovanja privrednog kapitala. To je i bio jedan od razloga da pokušamo da napravimo dinamiku izmedu toga što jeste delatnost države, onoga što je delatnost biznis - sektora, da pokušamo da definišemo da više ne bude dostupnog raubovanja životnog prostora. Ministarstvo zaštite životne sredine je cvrsto rešeno da u Srbiji reši problem “crnih tacaka”. Intenzivno se bavimo i Pancevom i Borom, i Kostolcem i Kolubarom, i cvrsto sam siguran da cemo tu bitku dobiti našom pocetnom doktrinom “Zagadivac placa”. Racunamo da cemo u martu iduce godine izaci sa paketom zakona iz oblasti životne sredine. Dva bih posebno istakao: Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalažnom otpadu, koji ce bitno promeniti navike stanovništva, - rekao je Siniša Mitrovic, savetnik ministra zaštite životne sredine.

Otpad je biznis, deponije - luksuz

- Poruka ovog skupa je: otpad je biznis, otpad nije dubre. Mi nismo toliko bogata Srbija da, dok Evropa skoro 80% materijala reciklira, mi još uvek sanjarimo da napravimo velike sanitarne deponije koje koštaju milione evra. Za zaštitu životne sredine u 2008. godini predvideno je svega 0,3%, dok je u Evropi desetostruko veci procenat izdvajanja sredstava. I Albanija, cak, izdvaja oko 1% iz budžeta za zaštitu životne sredine. Iz tog razloga, ova dva zakona treba da uticu da proizvodac vodi brigu o kraj-njem proizvodu. Ulaganje u industriju ce biti strogo kontrolisano i necemo odustati od strategije da zagadivac mora da placa. U ovom trentuku mandatna kazna za ekološki prekršaj je 3.000 dinara. Promenom zakona o vodama tražicemo da se uvede propis po kome ce veliki zagadivaci za svoje potrebe uzimati vodu ispod fabrike, a da je ispuštaju iznad fabrike. Insistiracemo i na našem predlogu da se kazne za ekološke prekršaje povecaju 20 puta. Sistem se mora polako dovesti u red i, siguran sam, 2008. godina sa ekološkom regulativom mogla bi da donese novi boljitak. Pre svega u smislu da se u Srbiji živi zdravije, da se podigne kvalitet životne sredine, - istice Siniša Mitrovic.

Posao za 20.000 ljudi

Nastojanja Ministarstva zaštite životne sredine u narednoj i narednim godinama bice u pravcu podsticanja gradnje postrojenja za reciklažu. Prema nekim procenama, perspektive su da se u Srbiji u toj oblasti zaposli gotovo 20.000 ljudi u malim porodicnim firmama odgovarajucom tehnologijom reciklirali PET ambalažu, najlon, karton...

Na deponijama, po ovoj Srategiji, treba da završi samo 5% sadašnjeg otpada, materije koje se ne mogu reciklirati. Predlaže se da gradani kod kuce zapocnu selekciju otpada, budu za to stimulisani, da odvoz na reciklažu i odnošenje neupotrebljivog smeca vrše specijalizovane firme, da i komunalna preduzeca što pre budu privatizovana i dokapitalizacijom opremljena i osposobljena za reciklažu, da industrija koja svoj proizvod pakuje u plastiku i staklo, kao i uvoznici i trgovci imaju obavezu naknade za plasman proizvoda upakovanih u stiropor, najlon ili karton. Fondovi od takvih uplata bili bi dodatna podsticajna sredstva za sufinansiranje tehnologije separisanja i reciklaže otpada. Na drugoj strani, deponije moraju biti apsolutno sanitarne, u cilju zaštite podzemnih voda i vodotokova, isticu predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, najavljujuci i reorganizaciju resora ministarstava, po kojoj bi ovo imalo šire ingerencije u cilju kvalitetnije kontrole i zaštite od svih oblika zagadenja i uništenja prirodne sredine.

Resursi, zajedniŠtvo - razvoj

- Verujem da je došlo vreme da se okanemo strancarenja u onom negativnom smislu i da se u interesu buducnosti koja danas od nas zavisi, zajednicki ukljucimo u proces razvoja. Moramo pristupiti strateškom planiranju sutrašnjice naših lokalnih sredina. Srbija je siromašna zemlja i samo pro-mišljenim, dobro organizovanim pristupom problemima, može postupno da se približi i ude u krug srednje razvijenih zemalja Evrope, gde joj jeste mesto i gde bismo svi da je vidimo. Branicevski okrug ima demografsku depresiju: 23,8% stanovništva je nestalo za poslednjih 30 godina. Imamo problema sa putnom infrastrukturom, sa ekologijom. Na podrucju Okruga je, prema nekim podacima, više od 300 divljih deponija. Nemamo sjajno stanje ni u privredi. Kad se to sabere, izgleda da nemamo perspektivu. Ali, to nije tacno: mi imamo sjajne resurse u poljoprivredi, industriji, turizmu. Te potencijale možemo u buducnosti dobro da iskoristimo. Od nas zavisi koliko smo spremni da strateški sagledamo pravce, da se valjano organizujemo, da ulažemo. Naši budžeti moraju da prestanu da budu potrošacki, da postanu razvojni, da ih udružimo sa sredstvima koja pokušavamo da prikupimo sa strane da bi mogli da pokrenemo lanac investicija. Strategije lokalnog ekonomskog razvoja su polazišna osnova tog procesa, uz njih - Strategija Okruga, oba Okruga. bez vizije, “ad hok”, rešavajuci dnevne probleme, necemo doci do dugorocnog razvoja, - porucio je Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, na ciju je licnu inicijativu u Požarevcu i održana ova prezentacija.

“Silver Lake Resort”

Prezentaciju Strategije održivog razvoja realizovala je Darinka Radojevic, rukovodilac Grupe za održivi razvoj u Kabinetu potpredsednika Vlade.

Nakon prezentacije i Konferencije za štampu, organizovana je izuzetno živa i sadržajna diskusija kojom su upravljali tim - lideri prof Dejanka Vukovic, prof Radmilo Pešic i prof Milorad Filipovic.

Veoma iscrpni detalji citavog projekta mogu se naci na Internet sajtu: www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu.

Istog dana je održana i prezentacija Strategije održivog razvoja Branicevskog okruga, koju je izradila Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj. Posebnu pažnju privukao je Projekat uredenja i razvoja turistickog kompleksa Srebrno jezero, pod nazivom “Silver Lake Resort”.

D. Milenkovic

RAZGOVOR SA MILENKOM VICENTIJEVICEM DIREKTOROM KJP „IZVOR”

UVEK NA USLUZI GRAÐANIMA

Pri kraju smo gradevinske sezone, a radnici KJP „Izvor” u Petrovcu uveliko rade na nekoliko gradilišta. Pre svega se to odnosi na postavljanje kanalizacione mreže, pa je to bio jedan od razloga da posetimo ovo najvece opštinsko javno preduzece i porazgovaramo sa celnim covekom diplomiranim inžinjerom mašinstva Milenkom Vicentijevicem.

Ova godina bice zabeležena i po znacajnim investicionim radovima u postavljanju kanalizacione mreže, upravo je završen deo radova u naselju Rasadnik?

„ Da, završena je samo prva deonica i to Goranska ulica u dužini od 250 metara. U tom naselju ove zime, ako nas posluži vreme, postavicemo ukupno 1.100 metara kanalizacionih cevi. Medutim za taj deo Petrovca neophodno je, da bi kanalizacija funkcionisala i izgraditi crpno postrojenje sa muljnim pumpama, jer je citav kraj koji se nalazi pored reke Mlave, na nižem nivou od glavnog fekalnog kolektora, pa je neophodno prepumpavanje otpadnih voda. Moram da kažem da je investicija naišla na veliki odziv gradana i njihovo interesovanje je razumljivo, jer imaju velikih problema sa septickim jamama kada se podigne nivo reke Mlave, pa je veliki deo meštana uplatio avans.

Inace, u ovoj godini smo vec uradili oko 1 500 metara kanalizacione mreže i oko 350 metara vodovodne mreže. Pocetkom godine kanalizaciju su dobili gradani u delu ulice 8. oktobra, zatim u ulici Ðure Jakšica, u delu Mlavske i Save Kovacevica, u Solunskoj je uradeno 170 metara i u ulici Veljka Dugoševica koja je nedavno završena 158 metara”.

U kakvom je stanju centralno crpno postrojenje za otpadne vode ?

„ U toku godine doveli smo u red crpnu stanicu koja ima pužne pumpe, izvršen je remont, uraden je prilazni put kao i nasip prema reci Mlavi, kako bi se sprecilo plavljenje stanice. Zajedno sa opštinom uputili smo zahtev Republici za pomoc u finasiranju nastavka radova na sistemu za precišcavanje otpadnih voda kako bi se u reku, kada se investicija završi, ispuštala voda druge klase. Inace, mi smo prema NIP-u uputili zahteve za cetiri velike investicije, za sistem filterskog postrojenja na izvorištu gradskog vodovda u Šetonju, za izgradnju nove toplane, za ovaj sistem precišcavanja otpadnih voda i za kanalizaciju u Rasadniku. Bicemo zadovoljni ako makar jedan od ovih projekata prode jer nijedan osim kanalizacije u Rasadniku nije manji od 70 miliona dinara, ali ako mogu da se opredelim za nas je najvažnije filtersko postrojenje na izvorištu vodovoda”.

Zašto je najvažnije po-strojenje za precišcavanje vode u Šetonju?

„ Tu imamo dve vrste problema. Leti nam zbog suše nedostaje voda na izvorištu, a u toku kišne sezone i topljenja snega dolazi do zamucenja izvorišta. Projekat obuhvata rešenje i za jedan i drugi problem jer predvida i nov vodozahvat. Projekat nam je uradio Institut „Jaroslav Cerni” iz Beograda, a imamo i gradevinsku dozvolu, tako da cim se obezbede neophodna sredstva spremni smo da pocnemo sa radovima. Pre mesec dana kupili smo veliku pumpu kapaciteta 30 litara u sekundi, ugradnja je u toku i znacajno cemo povecati kapacitete izvorišta u Šetonju”.

Iz lokalne samouprave smo saznali da ce i Evropska unija finasirati taj projekat?

„ To je vec u proceduri. Podneti su zahtevi i ja se iskreno nadam da ce to biti odobreno, pogotovu što je taj isti projekat upucen i ka NIP-u a Evropska agencija za rekonstrukciju i NIP su u stalnom kontaktu. Prema njima je upucen zahtev i za finasiranje zamene cevovoda od Šetonja do Petrovca jer se radi o azbestnim cevima. Ako projekat bude odobren, imacemo rok od 18 meseci da se posao završi”.

U sastavu preduzeca je i gradska toplana, kakva je vaša ocena pocetka grejne sezone?

„ Mi što se tice tehnickog rada Gradske toplane nemamo nikavih problema. Završili smo na vreme zamenu dotrajalih cevi u ulici Bate Bulica i postavili smo nove predizolovane cevi tako da smo poboljšali sigurnost u snabdevanju. Izvršen je remont kotlova i time je sistem tehnicki spreman za sezonu. I sa te strane nemamo problema. Jedini problem jeste cena mazuta i to je prisutno ne samo kod nas u Petrovcu, vec i u celoj Srbiji. Cena mazuta se odreduje na dnevnom nivou, a cena na svetskom tržištu je merilo i kod nas. Cene naših usluga su zamrznute, pod kontrolom su Vlade Srbije. Podsecam da su cene mazuta u odnosu na prošlu godinu povecane za 50 odsto, a nama je odobreno povecanje cena za 6,9 odsto. To u praksi znaci da mi gubimo oko 5 miliona dinara u sezoni jer nam je neophodno 700.000 kg mazuta, kalkulacije su radene na ceni od 26 dinara, a sada je vec mazut 34,6 dinara za kilogram”.

U Petrovcu je prisutno razlicito zagrevanje objekata, jednima je toplo i suviše, a drugi se smrzavaju?

„Toplana greje iz jedinstvenog toplovoda i svima do njihovih podstanica dostavljamo istu temperaturu vode. Sve podstanice nisu remontovane a neke su stare tridesetak godina. Zatim, pojedini stanovi nemaju dovoljno grejnih tela, a prisutna je loša instalacija u pojedinim objektima i to nažalost nije u domenu toplane”.

U planu je, rekoste izgradnja nove toplane?

„Opština je usvojila naš predlog i umesto male toplane za potrebe nove sportske hale mi smo dali predlog da se uradi nova toplana preko reke Mlave kako bi sve tamošnje korisnike razdvojili od stare toplane i sa rekonstrukcijom podstanica stvorili uslove za grejanje i osnovne škole, gimnazije, decjeg vrtica, nove hale pa i Zdravstvenog centra. NJen kapacitet bi bio oko 15 megavata što je mnogo kada se ima u vidu da sadašnja toplana ima snagu 12 megavata. Izgradnjom nove toplane i na drugoj strani grada, u samom centru, stekli bi se uslovi za proširenje toplovoda duž ulice Srpskih vladara zašta vec imamo projekat”.

U toku je uredenje ulice Bate Bulica, centralne pešacke ulice u gradu?

„ Mi smo u toj ulici zamenili toplovod i bilo je predvideno da je vratimo u prvobitno stanje. Ipak smo se, u saradnji sa mesnom zajednicom i Direkcijom za izgradnju i razvoj, odlucili da izvršimo kompletnu rekonstrukciju i tu se sada radi postavljanje ploca umesto asfalta, bice tu i novih klupa, žardinjera i kandelabera a u planu je i gradska cesma. Siguran sam da ce to biti najlepši deo grada. Dalje planiramo i ugradnju ploca na samom platou ispred pošte, a ako nas vreme posluži poplocace se trotoari i od centra do mosta na Mlavi”.

O problemima sa kojima se ovo preduzece susrece u naplati svojih potraživanja, a oni nisu mali, pisacemo drugom prilikom. Najvažnije je da ono, na zadovoljstvo brojnih gradana, savesno izvršava svoje zadatke, mogli bismo reci cak i više od toga.

D.Ilic

VUKOVI NAPALI OVCE U KLADUROVU

Nedavno se u Kladurovu, selu petrovacke opštine dogodio pokolj tridesetak ovaca uzgajivaca Gorana Lazarevica. Uvidaj veterinara izvršen je odmah sutradan i prema recima Dejana Jovanovica direktora Veterinarske stanice u Petrovcu prizor je stvarno bio stravican. Zaklane ovce su bile na sve strane, a prema fizickim povredama na vratu stradalih životinja procena je veterinara da su pokolj nacinili snažni vukovi.

Radi se o poslednjim salašima prema Kucevu, koji su usamljeni i trenutno postoji bojazan i kod drugih stocara od pojave vukova. Preporuka je da se ovce zatvaraju u torove i štale, a ocekuje se akcija lovaca. Što se tice napravljene štete veterinarski inspektor ce napraviti procenu, ali su mali izgledi da se ona nadoknadi.

D.I.

POJAVILO SE BESNILO

Podrucje petrovacke opštine zbog registrovanih slucajeva besnila kod ulovljene lisice u Dubocki i besne macke u Oreškovici od strane ministarstva poljoprivrede proglašeno je zaraženim podrucjem, pa ce tim povodom strucnjaci Veterinarke stanice do kraja godine sprovesti akciju vakcinacije pasa i macaka protiv besnila. Takode, u Petrovcu je registrovan i jedan slucaj pojave trihinele kod zaražene svinje pa se na gradane apeluje da u vreme dolazecih praznika meso obavezno podvrgnu veterinarskoj kontroli.

D.I.

SA SEDNICE SO U KUCEVU

MANJE PARA U BUDŽETU

- Prihvacen projekat ,,Planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite - Kucevo, grad u kome volim da živim’’

- Opštinska kasa praznija za 9,3 miliona dinara

KUCEVO.- Na poslednjoj 29. sednici,vecina odbornika kucevacke Skupštine opštine prihvatili su predlog rebalansa budžeta za ovu godinu po kome je opštinska kasa lakša za 9,3 miliona dinara,odnosno za 4 odsto manje u odnosu na plan.Ovo se odnosi na ostvarenje budžeta ove homoljske opštine za period januar-oktobar i procene ostvarenja prihoda do kraja ove godine.

-Kod prihoda imamo nekoliko pozicija koje smo korigovali naniže,najveci iznos je kod poreza na zarade,to je smanjenje za 9 miliona i 372 hiljade dinara.Došlo je i do smanjenja kod poreza na imovinu za 1,5 miliona dinara zbog smanjenja stope sa 5 na 2 odsto. Imali smo i smanjenje prihoda kod komunalnih taksi i držanja motornih vozila kao i godišnje naknade za drumska vozila. Povecan je prihod od samodoprinosa,a došlo je i do promene pozicije finansiranja iz opštinske kase kod isplate troškova za trece dete,samohrane roditelje i izbegla lica. Prihodi kod ostalih korisnika su veci za 2,6 miliona dinara,naglasio je nacelnik za budžet i finansije SO Kucevo, Slobodan Filipovic.

Zbog smanjenja sredstava u opštinskoj kasi do kraja ove poslovne godine nece se realizovati plan investicija,pa ce se pojedini radovi nastaviti u narednoj godini.

- Za isti iznos od 9,3 miliona dinara smanjili smo i rashodnu stranu. Pošto može da se troši samo ono što je predvideno odlukom o budžetu pojedine pozicije povecane,a s druge strane imali smo smanjenje. Najvece smanjenje je kod donacije ostalim nivoima vlasti i investicije. Ovde se misli na korisnike koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i opštinske kase. To su osnovne i srednje škole i Centar za socijalni rad.

Opštinski parlament usvojio je predlog Strategije razvoja socijalne politike opštine Kucevo za narednih pet godina. Ova homoljska opština je konkurisala kod Ministartva rada i socijalne politike republike Srbije za projekat ,,Planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite’’. Ovaj projekat Ministartvo rada i socijalne politike sprovodi sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i program Ujedinjenih nacija za razvoj.

-Strategija ima za cilj da definiše viziju,odnosno kako ce Kucevo za nekih pet godina izgledati što se tice socijalne politike i da utvrdi prioritete koji su jako bitni da bi se moglo na pravi nacin da planiraju socijalne usluge na osnovu potreba gradana. Utvrdena su tri prioriteta to je, kvalitetan rast i razvoj mladih i dece, podrška marginalizovanim i ranjivim grupama i razvoj mreže usluga za starija lica, rekla je direktorka Centra za socijalni rad, Sanja Vukojevic.

Lokalni parlament u Kucevu usvojio je i predlog odluke o zaštiti spomenika prirode pecina Ceremošnja i Ravništarka. Razrešeni su dužnosti i izabrani novi clanova Upravnih i Nadzornih odbora Turisticke organizacije i Predškolske ustanove Lane, kao i školskog odbora Ekonomsko-trgovinske i mašinske škole.

LJ. Nastasijevic

KOSTOLCANI POKRENULI INICIJATIVU

POPRAVIMO ZAJEDNO

- Po uzoru na Beograd

- 70% budžet, 30% vlasnici stanova

- Neophodno registrovanje Skupštine stanara

Poslednja zgrada zidana je u Kostolcu pre osamnaest godina. Nakon toga uradena je samo jedna nadogradnja (iznad pošte), a, zbog ravnih krovova potrebna je polovini postojecih zgrada, kako u Kostolcu, tako i u Požarevcu. Tu su i dotrajale fasade, neokreceni ulazi, liftovi koji se ne održavaju redovno…

Zbog toga su gradani Kostolca, tacnije Skupštine stanara nekoliko zgrada, preuzeli inicijativu u pokretanju projekta “Popravimo zajedno”. Rec je o projektu koji uspešno funkcioniše u Beogradu, gde se iz gradskog budžeta za izvodenje radova izdvajaju sredstva od sedamdeset procenata, dok Skupštine stanara ucestvuju sa trideset posto. Sredstva namenjena za ovaj projekat delila bi se raspisivanjem javnog poziva, a pravo na njihovo korišcenje imale bi registrovane Skupštine stanara. Opština bi odredila koji procenat bi Skupština stanara morala da ima na žiro racunu prilikom podnošenja prijave za korišcenje sredstava iz Projekta “Popravimo zajedno”. Kostolcani su dobili “zeleno svetlo” i od Gradske mesne zajednice a predsednicima opštine, Skupštine opštine Požarevac i Opštinskom vecu poslali predlog da se odredena sredstva za ove potrebe Kostolca i Požarevca planiraju budžetom za 2008. godinu, kako bi radovi mogli da pocnu u narednoj godini.

Predsednica Skupštine stanara zgrade Rudarska 2, Mirjana Kosovec, istakla je da preduslov, registrovanje Skupštine stanara nije komplikovano ispuniti :

- Najpre je potrebno sazvati zbor stanara na kome se izaberu predsednik Skupštine stanara, zamenik i blagajnik. Svi stanari moraju biti upoznati sa Zakonom o održavanju stambenih zgrada. Rešenje o registru dobija se u Zavodu za statistiku, što traje oko cetiri dana. Zatim se uradi pecat, Upravi prihoda podnese zahtev za dobijanje PIB-a i potpis deponuje u sudu. Potreban je i dokaz o tome da je objekat uknjižen , što se vidi u katastru. Nakon toga potrebno je u nekoj banci otvoriti žiro racun.

Kostolcani predlažu iz-gradnju kosih, umesto ravnih krovova, jer svaka rekonstrukcija ili potpuna izrada ravnog krova ima garanciju samo pet godina, te smatraju da su to bacene pare. Izgradnja kosog krova koštala bi malo više, ali je dugorocno rešenje. Takode, time bi se dobio prostor koji može poslužiti kao zajednicka prostorija, soba za video nadzor itd. Za jedan kosi krov stanari bi za pocetak morali da izdvajaju po hiljadu dinara mesecno oko godinu dana. Stanari Rudarske 2 trenutno izdvajaju po 500 dinara i 100 za cišcenje zgrade. Svi stanari imaju knjižice za uplate, a predsednica njihove skuštine redovno podnosi finansijske izveštaje u kojima se vidi kako je potrošen svaki dinar. Naravno, stanari ovako sakupljen novac mogu koristiti i za druge, prioritetne poslove. Stva-ranje vlastitog fonda za tekuce investiciono održavanje, jedna je od pozitivnih stavki ovakvog nacina organizovanja. Tako ova zgrada funkcioniše vec dve godine. Stanari su popravili stakleni deo krova koji je godinama prokišnjavao, zamenili kompletnu vodovodnu instalaciju, deo kanalizacionih cevi, popravljeni su odžaci, oluci, zgrada je okrecena, stanovi i poštanski sanducici obeleženi brojevima, a zgrada koja sada može da služi za primer ima interfon, dosta zelenila, a planira se postavljanje i video nadzora.

- Ideja je mnogo i zgrade se mogu održavati jedino na ovaj nacin. Stanari moraju preuzeti taj posao na sebe. Prilikom boravka u inostranstvu “ukrala” sam neke ideje. Mi, stanari, za sada dosta toga radimo sami, kako bi uštedeli novac. Ipak, bolje rešenje bilo bi postojanje domara, kao što je to na zapadu. Nekoliko zgrada moglo bi udružiti sredstva za kupovinu ili iznajmljivanje garsonjere u kojoj bi živeo domar koji bi opsluživao te zgrade. Kada budemo rešili najvece i najskuplje probleme možemo se posvetiti “šminkanju”, uvo-denje nekih ugodnosti kao što je muzika itd. Za sada potrebna nam je pomoc opštine. Oni ce pomoci nama, a i mi njima, preuzimanjem dela finansiranja, kaže Mirjana Kosovec i dodaje da bi stanarima u sakupljanju novca mogli da pomognu i donatori, kojih je, za sada malo.

Gradska uprava Beograda projekat “Popravimo zajedno” najbolje je opisala “racunicom” : 100% VLASNIŠTVO / +100% PROBLEMA - 70% GRAD BEOGRAD - 30% VLASNICI STANOVA/ = 100% ZADOVOLJNI.

T.R.S.

KULTURA

VLAST NA SCENI

Da su Kostolcani željni pozorišnih predstava pokazalo je interesovanje za pobednicku predstavu ovogodišnjeg FEDRAS-a “Vlast”, pozorišta “Branislav Nušic” iz Malog Crnica.

Sala kostolackog Doma kulture bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a publika je pokazala da zna da uživa u glumackom umecu.

“Vlast” je režirao Spasoje Ž. Milovanovic.

T.R.S.

U BIBLIOTECI

PRODAJNA IZLOŽBA KNJIGA

U biblioteci “Ilija M. Petrovic”, kostolackom odeljenju, u toku je prodajna izložba knjiga Izdavacke kuce “Laguna”. Knjige se mogu kupiti po pristupacnim cenama za keš, ali i donošenjem platnih potvrda. Prodajna izložba, koja se u Kostolcu završava ove nedelje, organizovana je i u Požarevcu.

T.R.S.

PROŠIRENJE SPORTSKE HALE

Izgradnja aneksa sportske hale u Kostolcu, dela namenjenog prvenstveno gimnasticarima, napreduje. Sredinom septembra predsednik opštine Dušan Vujicic položio je kamen temeljac ovog objekta, a zvanicni radovi poceli su sredinom oktobra. Rok za završetak radova je tri meseca a investitori su Gradska mesna zajednica Kostolac i Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

Aneks ce biti dugacak 44, širok 18 metara, a sem hale od 750 kvadrata obuhvatice svlacionice i kancelarijski prostor.

Vrednost investicije je 25,5 miliona dinara, a radove izvodi gradevinsko preduzece “Stig”.

T.R.S.

USKORO

BOKS KLUB

U Kostolcu uskoro pocinje sa radom boks klub “Rudar”. Buduce boksere trenirace Bojan Goranovic i Marko Jelcic a svi zainteresovani mogu se javiti na broj telefona 064 44 318 55.

KVEBEK - KANADA

INTERNACIONALNA KONFERENCIJA ARHIVA

Od 12. do 18. novembra 2007. u Kvebeku, Kanada održana je 40. medunarodna konferencija Okruglog stola Medunarodnog arhivskog saveta (MAS), u okviru ciklusa posvecenog arhivima, razlicitostima i globalizaciji, pod naslovom «Saradnjom do zaštite razlicitih kulturnih dobara».

U radu Konferencije, u njenom strucnom i administrativnom delu, ucestvovala je arhivska delegacija Republike Srbije u sastavu: dr Miroslav Perišic, direktor Arhiva Srbije, Jasmina Nikolic, direktor Istorijskog arhiva Požarevac i Svetlana Adžic, nacelnik Istorijskog arhiva Beograda.

-Tokom konferencije održan je rad brojnih tela, komiteta, sekcija i ogranaka MAS-a. Srpska delegacija prisustvovala je zajednickoj sednici Delegatskog i Administrativnog sastanka na kojoj su razmatrana sva bitna pitanja koja se odnose na rad, organizaciju, finansiranje MAS-a, pravna i proceduralna pitanja, izmene pojedinih clanova Statuta, izdavacku delatnost, program održavanja sledecih okruglih stolova i kongresa (tako se svetski kongres arhiva održava u Kuala Lumpuru - Malezija od 22. do 29. jula 2008. godine, a srpska delegacija je predložila Beograd-Srbiju za Internacionalnu konferenciju arhiva 2011. godine), i na kraju usvajali rezolucije. U radu Delegatskog sastanka i Administrativne sednice ucestvuju samo clanovi A i B kategorija koji imaju pravo glasa. Srbija je punopravni clan u svojstvu A kategorije koja je imala pravo glasa.

Konferencija Okruglog stola, kao i rad radnih tela MAS-a predstavljaju izvanrednu priliku za susrete i razmenu iskustava sa kolegama iz svih zemalja sveta. Konkretizovani su dogovori sa kolegama iz Bugarske, Slovenije, Makedonije, Ceške na planu medunarodne arhivske saradnje.

Arhivi predstavljaju memoriju nacija i društava; one su fundamentalni deo njihovog identiteta. Obezbedivanjem dokaza o ljudskim aktivnostima, odlukama i transakcijama, arhivi podržavaju administriranje korporacija i podvlace prava pojedinaca i država. Pošto arhivi garantuju pravo gradana na pristup zvanicnim informacijama, pravo da spoznaju svoju istoriju, oni su fundamentalni za demokratiju, uracunljivost javnih vlasti i dobru upravu. Misija MAS-a je da promoviše cuvanje i korišcenje arhiva u svetu preko medunarodne saradnje.

Esencijalna je uloga arhiva u razvoju globalnog informatickog društva i zaštiti njegove memorije. To znaci, arhivi i dokumenta su jedinstveni i nezamenljivi, arhivi i dokumenta se ticu svih gradana današnjice i buducnosti jer dokazuju njihova prava i obaveze, arhivi su fundamentalni za istorijski i kulturni identitet pojedinaca i naroda, kao i za razumevanje razlicitih kultura, arhivi i dokumenta su za efikasno upravljanje i preduslov za odgovornost, za informisanost gradana, zaštita arhiva i dokumenata garantuje autenticnost, integritet i dostupnost informacija tokom vremena, arhivi su najširi postojeci izvori javnosti dostupnih informacija i obezbeduju slobodno i neograniceno korišcenje informacija, pristup arhivama i dokumentima zahteva i odgovarajuce zakonodavstvo i njegovu primenu.

Direktori nacionalnih arhiva i predsednici nacionalnih strucnih asocijacija, clanovi MAS-a na sastanku u Kvebeku - Kanada, tokom 40. konferencije Okruglog stola arhiva (CITRA), podsecajuci da je bez dobro organizovanih i otvorenih arhiva ugroženo pamcenje, zahtevaju od vlasti odgovornih za pracenje odluka Svetskog samita o Informatickom društvu da obezbede potrebu dugorocne zaštite i pristup svim vrstama dokumenata, kako tradicionalnih tako i digitalnih.

Imajuci u vidu Deklaraciju Ujedinjenih nacija o ciljevima Milenijuma koji povezuju razvoj i iskorenjivanje siromaštva sa dobrim upravljanjem i transparentnošcu, napore Svetske banke i drugih finansijera u borbi protiv korupcije, kao i društvene, politicke i ekonomske troškove izazvane nesredenošcu dokumenata u administracijama i dobiti koje se mogu ocekivati od dobro vodenih arhiva u smislu efikasnosti, produktivnosti i pouzdanosti, zahtevaju od organizacija odgovornih da pomažu zemljama u razvoju da traže podršku arhivskih institucija u borbi protiv korupcije i promocije dobrog upravljanja i, u tom cilju, da podstaknu i pomognu vladama da dovedu u red nacionalnu politiku o arhivima, da u svojim programima pomoci integrišu jednu obavezujucu klauzulu o dobrom upravljanju arhivima i o neophodnosti da se bude odgovoran kako bi se obezbedila efikasnost tih programa, da se MAS smatra povlašcenim partnerom u koncipiranju i implementaciji tih programa; pozivaju sve vlade zemalja u razvoju da implementiraju pravu politiku o arhivima, uskladenu sa medunarodnim konvencijama i to usvajanjem zakona i uspostavljanjem reda u arhivskim nacionalnim sistemima, koji omogucavaju kontrolu nad dokumentima u svim životnim fazama trajanja dokumenata - kaže direktorka požarevackog arhiva.

Saradnja sa arhivima Italije, Nemacke, Engleske, Bugarske....

- Internacionalne konferencije i kongresi su prilika da se uspostave kontakti i vrše pregovori iz oblasti nauke i kulture, tako da je i ova konferencija poslužila za to. Istorijski arhiv Požarevac uspostavio je saradnju sa državnim Arhivom Bugarske, oni su prihvatili da budu strateški partneri Istorijskom arhivu Požarevac, a vezano za projekte koje finansira i koje ce finansirati Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj, preko Evropske unije. Mi smo vec konkurisali projektima iz oblasti društvenih i humanistickih nauka, kao što su: Naselje, stanovništvo i kultura i Povratak Srba iz rasejanja, uz uslov da se pronadu strateški partneri u regionu; to je sada uradeno na ovoj konferenciji u Kanadi sa bugarskim državnim Arhivom, na kojoj je bila prisutna i direktorka bugarskog nacionalnog Arhiva koja je prihvatila da bude strateški partner Istorijskom arhivu Požarevca u realizaciji tih projekata. Takode imamo projekte koji se odnose na saradnju sa Rumunijom, jer je do januara u toku konkurs koji se odnosi na projekte vezane za odnse Srbija-Rumunija, tu cemo se takode pojaviti sa predlogom projekta, imamo povratnu informaciju da postoje institucije, odnosno arhivi koji bi bili strateški partneri. Državni Arhiv Slovenije je takode bio jedan od pregovaraca u vezi buduce saradnje. Dobili smo i poziv za ucešce na Svetskom kongresu u Kuala Lumpuru iduce godine. Saradnja je uspostavljena sa ceškim državnim Arhivom, Arhivom Nemacke, Italije i Velike Britanije.- kaže Jasmina Nikolic.

U KORAK SA SVETOM

O znacaju ucešca naše delegacije na Konferenciji u Kvebeku, kao i planovima za dalje usavršavanje, Jasmina Nikolic kaže:

- Veoma je znacajna cinjenica da je Srbija prisutna na ovakvim svetskim konferencijama u domenu kulture i nauke. Na ovaj nacin možemo da ucestvujemo u kreiranju strategije razvoja arhiva, pre svega mislim na nacionalne i regionalne arhive, što ce rezultirati u narednom periodu i novim zakonima o arhivskoj gradi, arhivima i uopšte kulturi. Posebno mi je drago to što je politika naše nacionalne kuce promenjena u tom smislu da clanovi delegacije mogu da budu i predstavnici kuca iz unutrašnjosti, što do sada nije bio slucaj. Požarevacki arhiv je dobio tu privilegiju i cast da bude clan ove delegacije, s obzirom na rezultate koje smo postigli u mnogim sferama zaštite arhivske grade, tako da sam sa zadovoljstvom prihvatila da budem clan delegacije. Ocekujem i nadam se da ce i u narednim godinama biti slicna prica, vec sledece godine planiramo odlazak na Kongres u Kuala Lumpuru. Ono što je vrlo bitno je to što sa tih konferencija naši strucnjaci donose konkretne materijale koji se prevode na naš jezik i distribuiraju svim arhivima u zemlji, što znaci da možemo da pratimo razvoj arhivistike u svetu u smislu digitalizacije, izdavacke delatnosti, pitanja finansiranja, uloge i znacaja arhiva. Vrlo sam zadovoljna ovom konferencijom i postignutim rezultatima, kao i rejtingom koji srpska državna delegacija ima i koji je imala na 40. medunarodnoj konferenciji Arhiva u Kvebeku.

Koleginice Dragana Miloradovic i Nela Mitic - Stojadinovic su u organizaciji Srpskog društva arhivista bile u Pragu u Ceškoj šest dana i posetile njihov državni arhiv, gde su mogle da vide i konkretne primere zaštite i restauracije arhivske grade. S obzirom da postoji saradnja izmedu naših Arhiva postoji mogucnost da se i ubuduce sticu konkretna iskustva u Arhivu Ceške.

L.L.

U TRIBRODU KOD VELIKOG GRADIŠTA OSVEŠTANA NOVA CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NAROD SE VRACA VERI

- Crkva u Tribrodu posle 17 godina gradnje konacno je završena zahvaljujuci aktivnosti sadašnjeg rukovodstva Mesne zajenice,meštana i opštine Veliko Gradište

- U prisustvu velikog broja vernika,meštana,rukovodstva opštine Veliko Gradište i sveštenstva posle liturgije zidove nove Crkve osveštao vladika Branicevski Ignjatije

VELIKO GRADIŠTE.- Velikim crkvenim narodnim saborom u Tribrodu,selu vrednih povrtara u opštini Veliko Gradište, svecano je obeležen završetak gradnje pravoslavnog hrama Svetog Arhangela Mihajla. Svetu arhijerisku liturgiju služila je njegova svetost vladika Branicevski Ignjatije, uz saušcinjenje dakona, sveštenstva i monaštva.Posle bogusluženja,vladika Branicevski Ignjatije osveštao je pravoslavni hram u ovom peckom selu iz sredstava vernika,privrede i opštine Veliko Gradište. Blagosiljajuci više stotina vernika i gostiju,njegovo preosveštenstvo Vladika Ignjatije je naglasio da sve ono što cinimo upravo na jedan nacin pokazuje cemu se nadamo,cemu težimo i koji je naš cilj u životu.

- Ono što najviše i najupecatljivije izražava našu veru,veru u buduce carstvo,to je u stvari liturgija,draga braco i sestre. Vidite da se crkva razlikuje od naših domova u kojima živimo. Crkva pored krsta ima i kupolu koja predstavlja simbol neba. Želim vas meštane Tribroda da pohvalim jer ste izgradnjom ove lepe crkve pokazali da se nadate u gospoda.Vera je duboko nešto u nas,vera u carstvo božje u vecni život je nešto što se ne može umom iskazati. Drago mi je što je sagradena ova lepa crkva koja ce biti izraz vaše vere u gospoda Boga,rekao je vladika Ignjatije.

Za sve što je do sada uradio zajedno sa meštanima na izgradnji crkve u Tribrodu kao i u službi,njegovo preosveštenstvo Vladika Branicevski Ignjatije unapredio je sveštenika Dragana Miljkovica u zvanje protojereja.

- Ovo priznanje za mene kao sveštenika posle 32 godine znaci mnogo, a ujedno je i podstrek za dalji rad. Uz Božju pomoc zajedno sa rukovodstvom mesne zajednice i meštanima uspeli smo da ovu veliku investiciju završimo,dodao je protojerej Dragan Miljkovic.

- Iako se ovaj verski objekat dugo gradio ipak može da služi kao ponos meštana ovog sela i Srbije.Mi cemo kao opština uvek da pomažemo ovakve akcije, ovakve aktivnosti i ja vam u ime mojih saradnika cestitam na iskazanoj upornosti i zalaganju na njenom završetku. Pomogli smo u gradnji crkava u Doljašnici,Topolovniku, Desini,Makcu...Nema veceg zadovoljstva kada se u jednom selu otvori škola i crkva. Želim da ova vaša crkva ima što više vencanja i krštenja i da što više ljudi dolaze u nju,naglasio je predsednik opštine Veliko Gradište, Dragan Milic.

Radisav Stevic radio je 30 godina u Becu kao gradevinac.Sada je austrijski penzioner i pre tri godine došao je u svoje rodno Tribrode, gde se prihvatio velikog posla da, kao predsednik Mesne zajednice zajedno sa clanovima saveta, svojim meštanima i opštinom Veliko Gradište stvori bolje uslove za život i rad u selu i završi gradnju nove crkve za sadašnje i buduce generacije.

- U poslednje dve godine radili smo punom snagom i to nam je dalo rezultata. Sagradili smo ovaj pravoslavni hram koji se gradio punih 17 godina.Zahvaljujuci našim meštanima,ljudima dobre volje i opštini Veliko Gradište završili smo za nas ovu kapitalnu investiciju koja ce služiti našem selu. Šta smo planirali to smo i uradili,presrecan je predsednik Mesne zajednice Tribrode, Radisav Stevic.

- Mi se divimo našoj crkvi i srecni smo što smo u selu uradili sve ono što smo i planirali.Preostaje nam sada asvaltiranje ulica i sokaka da naši meštani više ne gaze blato,dodaje LJubiša Markovic, zamenik predsednika Mesne zajednice ovog peckog sela.

Opština Veliko Gradište podržava ovakve aktivnosti u naseljima i iz opštinske kase svake godine izdvaja znatna sredstva za gradnju nekoliko verskih objekata. Ova podunavska opštini vodi brigu i o manastiru Nimnik u Kurjacu kao i manastiru Pasjaš u susednoj Rumuniji.

LJ.Nastasijevic

U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD U POŽAREVCU

PROSLAVILI KRSNU SLAVU

Kolektiv požarevackog Centra za socijalni rad vec nekoliko godina, kao svoju krsnu slavu proslavlja Dan Svetog Jovana Zlatoustog. Tako su se i ove godine na dan slave u prostorijama Ustanove okupili sadašnji i bivši radnici, prijatelji i saradnici. Slavski kolac rezao je sveštenik Miroslav Mitrovic, a od ovogodišnjeg kolacara Jovanke Belic, kolac i domacinstvo slave za narednu godinu preuzeo je Rade Ðordevic.

Svetog Jovana Zlatoustog za svoju krsnu slavu Centar za socijalni rad u Požarevcu ustanovio je pre cetiri godine. Jovan Zlatousti je jedan od sveta Tri Jerarha, bio je vrlo obrazovan pisac, ucitelj duboke misli i upecatljivog književnog izraza, proslavljeni misionar i besednik. Poneo je epitet Zlatousti, jer niko nije mogao da održi tako pohvalno slovo o nekome kao što je mogao on.

S.E.

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

KO POBEDI SEBE - JUNAK JE NAJVECI

(KO POSTI DUŠU GOSTI, KO NE POSTI BOLEST GOSTI)

Hrišcansko-pravoslavni post je uzdržanje od mrsnih jela i udaljavanje od zlih misli, osecanja, reci i dela. Znaci: postimo telesno ali i duhovno. Post je majka telesnog zdravlja i neophodni saputnik u životu po Bogu. Sveti Vasilije Veliki kaže: "Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu!

Posna hrana je lako svarljiva i ako se covek ne prejede, posle jela može se moliti Bogu. U postu se osecamo lakše, lako se krecemo,znaci da imamo dobru borbenu gotovost.Telesne strasti se uništavaju postom i uzdržanjem od suvišne hrane. Sveti Oci uce da postoje tri stepena uzimanja kolicine hrane: prvi, jesti ne do sitosti, ostati malo gladan a, drugi, jesti do sitosti i treci, prejesti se, to jest uneti nepotrebne kolicine hrane. Prva dva stepena ne podležu pokajanju a treci podleže i pokajanju i ispovesti buduci da se tu radi o stomako-ugadanju.

Pored ove opasnosti vreba nas za stolom i druga muka: uzimanje hrane sa željom da se dograbi neko "lepše" parce. U ovakvim iskušenjima trabalo bi svakako da se prisetimo one narodne "Probirac nade otirac",kao i reci Svetoga Jovana Kronštatskog koji veli: "Bog ili telo!".To znaci: ko ugada telu ne ugada Bogu i obrnuto.

Hrista Boga radi i radi našega spasenja od greha, smrti i davola, crkva je ustanovila da se obavezno posti sredom i petkom preko godine (osim trapavih sedmica) i cetiri posta: Vaskršnji, Apostolski (Petrovski) Uspenski Bogorodicin i Božicni, kao i dani casnog Krsta i Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. U toku navedenih postova pristupamo svetim tajnama pokajanja i ispovesti, a potom na Svetoj Liturgiji pricešcujemo se telom i krvlju Gospoda Isusa Hrista u vidu hleba i vina. Ovo se cini onda kada se za to ozbiljno pripremamo. Ukoliko smo neozbiljni u pripremi za sveto pricešce,to jest ako popuštamo telu na volju,ako nemamo ozbiljno uzdržanje od suvišne hrane,ako su nam oci,uši i jezik neuzdržani od zlih gledanja,zlih slušanja,zlih reci i praznoslovlja,ako to sve svesno cinimo,pa cak i namerno,onda i ne treba da se pricestimo. Ako pušimo, pijemo ili drogiramo se, kockamo, živimo bludno i raspusno, ako se kindurimo i ulepšavamo radi suprotnog pola, to jest ako smo u nekom grehu, onda moramo shvatiti da je vreme posta jedinstvena prilika da se svemu tome objavi rat, e da bi se hrišcanski živelo i pricešcivalo Hlebom života. U toku duhovne borbe secajmo se reci Gospoda Isusa Hrista: "Bez mene ne možete ništa dobro ciniti". Naš narod još kaže "Bez Boga ni preko praga, sa Bogom i preko mora". Secajmo se i reci Svetog Apostola: "Da podvižnici zadobijaju carstvo nebesko, da smo Blagodacu Božjom spašeni, to jest da se trudom i borbom pomagani Blagodacu Božjom spasavamo od neprijatelja našega spasenja. I još Sveti Sava srpski kaže: "Ko pobedi sebe, junak je najveci".

"Casni post je banja duše,

Banja duše uzda tela,

NJim se covek zauzdava,

Od grehovnih mracnih dela

Post je sila,post je slava,

Post od greha olakšava!"

Braco i sestre, ako se potrudimo da postanemo po tipiku, to jest po pravilu Crkvenom, u našim srcima javice se želja za molitvom Ocu našem Nebeskom da govorimo "Oce naš", da se Bogu molimo i tako vecno živimo. Amin. Daj Bože.

POŽAREVACKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE I OMLADINA JAZAS-a ZDRUŽENI U AKCIJI

“ZNANJEM PROTIV SIDE/AIDS-A”

U svetskom Kalendaru zdravlja 1. decembar je oznacen kao Dan borbe protiv SIDE/AIDS-a, ali je aktivnostima na podizanju nivoa znanja o ovom oboljenju posvecen ceo decembar. Kako se radi o bolesti za cije izlecenje nije pronaden efikasan lek, sprecavanje širenja mora da bude briga svih, jer SIDU može dobiti svako:star i mlad, muškarac i žena, bogat i siromašan…

- Kao što SIDU može dobiti svako, može je i izbeci, zavisno od toga koliko zna i ume da se zaštiti. Zavod za javno zdravlje Požarevac tokom cele godine organizuje predavanja na ovu temu po srednjim školama u Branicevskom i Podunavskom okrugu. U Požarevcu, po 11. put, u saradnji sa Omladinom JAZAS-a organizovali smo kampanju povodom Svetskog dana borbe protiv SIDE. Pod sloganom “Stop AIDS-u” u bilijar klubu “Profesional” održan je osmi turnir. Lepljene su specificne tracice po gradskim izlozima, a organizovan je i jedan performans. U podne smo zapoceli ulicnu manifestaciju u kojoj su volonteri JAZAS-a sugradanima delili zdravstveno vaspitni materijal. Dan je završen žurkom u “Buda baru”-ispricala nam je prim. dr Zorica Mitic, direktorka ZZJZ.

Kako mladi ipak pripadaju najrizicnijoj populaciji, a ujedno je neophodno i najviše uciniti na prevenciji njihovog zdravlja, JAZAS je zapoceo kampanju i nešto ranije. U klubu “Lider” 28. novembra je održao “promociju sigurnog seksa”, a dan kasnije konferenciju za novinare i predavanje zatvorenicima u KPD Zabela. U Kostolcu je 30. novembra organizovana podela zdravstveno vaspitnog materijala na dve lokacije: u Domu zdravlja i u STŠ “Nikola Tesla”. Istog dana, u organizaciji Omladine JAZAS-a i uredništva emisije “Cekajuci vetar” Radio Beograda, u žagubickoj bioskopskoj sali održano je prigodno predavanje. Ucenici OŠ“Moša Pijade” i STŠ-a saznali su od Srne Peric i Aleksandra Jelica, edukatora Omladine JAZAS-a, kao i od Borisava Ilica i prim.dr Zorice Mitic iz Požarevca nešto više o SIDI, nacinu prenošenja, ali i o mogucnostima zaštite od ovog neizlecivog virusa.

- Od 3. do 7. decembra u ZZJZ bice obavljeno besplatno, anonimno testiranje na HIV. I za sutra smo predvideli prigodan program kojim ce biti obeležen Svetski dan volontera. Za 8. decembar planirali smo ucešce u spektakularnom maršu volontera. I ove godine, trci put za redom, naši aktivisti združeni sa aktivistima iz cele Srbije prošetace tacno u podne novosadskim ulicama. Ovim želimo da pružimo podršku osobama koje žive sa HIV-om i izrazimo saosecanje sa mnogobrojnim žrtvama ove opake bolesti, njihovim porodicama i prijateljima. Ocekujemo da ce nam se prikljuciti i aktivisti Mreže koja okuplja sve organizacije za samopomoc osoba koje žive sa HIV-om u Srbiji - rekao je Radoslav Momirovic, predstavnik požarevacke Omladine JAZAS-a.

R.R.D.

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U OO NS POŽAREVAC

ZA IZGRADNJU VRTICA

Svoju drugu konferenciju za novinare, novoosnovani Savet žena Opštinskog odbora Nove Srbije u Požarevcu posvetio je problemima zbrinjavanja dece u predškolskim ustanovama i borbi protiv narkomanije.

Po recima Dragane Markicevic, clanice Saveta, veliki problem u požarevackoj opštini predstavlja smeštaj dece u vrtice i prema podacima kojima raspolaže ovaj Savet, trenutno 400 mališana ceka na slobodno mesto. -Mislimo da je ovoj opštini preko potrebna izgradnja jednog novog vrtica, to što se objekti samo dograduju i proširuju nije dovoljno. Nova Srbija ce se angažovati da bar po jedan novi vrtic dobiju Požarevac i Kostolac i veca seoska naselja, rekla je Dragana Markicevic.

O potrebi izgradnje novog objekta za smeštaj predškolske dece govorila je i Snežana Životic koja je navela da su sadašnja sredstva iz budžeta opštine nedovoljna za rešavanje ovog problema kao i da ce Nova Srbija, nakon lokalnih izbora, za ove potrebe izdvojiti oko 150 miliona dinara.

Pored problema smeštaja dece u vrtice, drugi veliki problem u požarevackoj opštini, po oceni Saveta žena NS je narkomanija.

—Mi smatramo da se u našoj opštini slabo sprovodi edukacija omladine o štetnosti droga. Zbog toga ce Savet žena NS sa svojim clanicama i omladinom Nove Srbije krenuti u edukaciju mladih. Koristimo ovu priliku da u tu borbu pozovemo i sve predstavnike medija kao i ostale koji u ovom poslu mogu pomoci, podvukla je na Konferenciji Suncica Celebic, predsednica Saveta.

S.E.

HALO 92

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Slaviše M. (1964) i Dragane M.(1964)oboje iz Rabrova ,zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotreba službenog položaja .Slaviša je osumnjicen da je kao odgovorno lice preduzeca „Milan„ iz Rabrova,sacinio falsifikovanu potvrdu o stalnom radnom odnosu na ime Nenada Ð. (1973)iz Rabrova i omogucio mu dobijanje kredita u Komercijalnoj banci.Dragana je zloupotrebila svoj službeni položaj jer je kao šef racunovodstva ove firme sacinila fiktivnu dokumentaciju potrebnu Nenadu za dobijanje kredita.

Policija je i protiv Nenada Ð. podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno delo prevara jer je lažnim prikazivanjem cinje-nicnog stanja doveo u zabludu odgovorna lica Komercijalne banke koja su mu odobrila kredit u iznosu od 943.240,00 dinara.

Oni su osunjiceni da su na isti nacin omogucili i Saši Ž. iz Mustapica dobijanje kredita u Komercijalnoj banci u iznosu od 781.300,00 dinara.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Toplice M.(1959)iz Batovca ,zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo davanje mita .Toplica je osumnjicen da je policijskom službeniku dao novac na ime dobijanja informacija o aktivnostima policije na reci Dunav.

- Požarevacka policija lišila je slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Mladena V. 1986. iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio više krivicnih dela teških krada.On je osumnjicen da je na teritoriji požarevacke opštine izvršio više provala prodavnica i to :prodavnicu mobilnih telefona „Mobi Modž” prodavnicu racunarske opreme ”PC Radionica„ Samostalne zanatske radnje „Gradevinar 2” ,prodavnicu auto delova “DSauto” i frizerske salone “MADŽ-S” i “NJODŽ“.

Pokradene predmete ,mobilne telefone,auto delove ,pribor i alat za šišanje osumnjiceni je prodao ,dok je policija uspela da pronade pokradene racunare i vrati ih vlasniku.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Milana P. (1956) iz Požarevac i Marka D. (1953) iz Kostolca, zbog osnovane su-mnje da su izvršili krivicno delo zloušotreba službenog položaja.Milan je osumnjicen da je kao predsednik Skupštine preduzeca „Georad” Drmno prekoracio granice svog službenog ovlašcenja time što je predlagao i doneo odluke za koje Skupština nije nadležna.koje su suprotne Zakonu o javnim nabavkama i suprotne interesima preduzeca.On je angažovao preduzece „Zajaca ing” iz Loznice na Projektima geološkog istra-živanja i baraže bunara,bez sprovodenja postupka javne nabavke a na štetu svog i drugih preduzeca kojima je onemoguceno ucestvovanje u postupku javnih nabavki.

Marko je osumnjicen da kao direktor „Georada” nije poništio odluku Skupštine za koju je znao da je u suprotnosti Zakona i suprotna interesima preduzeca i sklopio Ugovor o poslovno tehnickohj saradnji sa preduzecem „Zajaca ing iz Loznice a na ime izvršenih radova isplatio iznos od 55.441.241,00 dinara.

- Kostolacka policija uhvatila je na delu Dejana Ð. (1973), Danijela Ð. (1984) i Milorada Ð. (1977) svi iz Paracina, kada su bonsekom presekli signalni kabal koji se nalazi duž jednog dela trake na Površinskom kopu Drmno, a koji je deo sistema signalizacije pri pokretanju transportne trake. Otudenje kablova policija je vratila vlasniku dok je osumnjicene lišila slobode i protiv njih podnela krivicne prijave zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo teške krade.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Zorana S. (1969) iz Kostolca i Predraga Š. (1966) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo prevara i teška krada .Oni su osumnjiceni da su predstavljajuci se i to Zoran kao policajac a Predrag kao advokat više puta prevarila meštanina Zabrege i od njega uzeli kamion marke „dajc”,dva traktora,poljoprivredne mašine i pištolj.Traktore i poljoprivredne mašine,falsifikujuci isprave ,prodali su zainteresovanim licima gde ih je policija i pronašla i vratila ih vlasniku a protiv Zorana i Predraga podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da su izvršili krivicno delo lažno predstavljanje i falsifikovanje isprave.

Lažno se predstavljajuci oni su na ime advokatskih usluga u postupku koji se vodi protiv Vladanke S.iz Zabrege ,pred opštinskim sudom u Velikom Gradištu od nje uzeli novac u iznosu od 650 EURA.Zoran se tereti da je zajedno sa Vladankom i Miodragom M. (1969) iz Požarevca u nameri da prikriju proneveru u prodavnici „Kameleon 2” u Zabregi gde Vladana radi kao prodavacica izvršili provalu prodavnice a oduzetu robu Zoran i Miodrag poneli su sa sobom u Požarevac.

- Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Jovana C. (1979)iz Kostolca ,zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo protiv bezbednosti javnog saobracaja i nepružanje pomoci licu povredenom u saobracajnoj nezgodi U Požarevcu, u Partizanskoj ulici, osu-mnjiceni je upravljajuci putnickim vozilom „zastava” usled neprilagodene brzine udario pešaka LJ.S. (1994) koja se kretala ivicom kolovoza. Jovan se nakon toga udaljio u pravcu Kostolca, dok je povredenu devojcicu do požarevacke bolnice prevezao vozac „juga” koji je naišao nakon saobracajne nezgode.Osumnjiceni se posle dva sata prijavio Odeljenju policije u Kostolcu, nakon cega se vozilom vratio na lice mesta.

Usled težine povrede LJ.S. je prebacena u beogradski urgentni centar na dalje lecenje.

U Požarevcu u ulici cede Vasovica 25.11.2007.godine oko 00,05 c. zapalilo se vozilo parkirano u toj ulici, marke „ford ekskort„ koje ja vlasnik Danijel P. iz Požarevca koristio za taksiranje u „Alfa taksiju „Požarevac.

Nakon izvršenog uvidaja izvršenog od strane uvidajne ekipe Policijske uprave Požarevac ,utvrdeno je da je rec o podmetnutom požaru.

Mterijalna šteta procenjena je na oko 50.000,00 dinara.

Požar lokalizovala i ugasila Vatrogasna -spasilacka jedinica Požarevac.

- Požarevacka policija je 19.11.2007. godine lišila slobode i podnela krivicnu prijavu protiv Nebojše M. (1976) iz Busura ,zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo teške telesne povrede. Nebojša je osumnjicen da je 18.11.2007.godine u popodnevnim casovima svoju suprugu Milijanu Mijajlovic (1978) koja se vracala iz Francuske sacekao u Markovcu putnickim vozilom marke „suzuki” i da je vozeci je ka Busuru tokom vožnje fizicki zlostavljao. Usled zadobijenih povreda Milijana Mijajlovic je izgubila svest pa je nakon ukazane lekarske pomoci u domu zdravlja u Svilajncu zbog težine zadobijenih povreda prebacena u Kragujevacki urgentni centar. Milijana Mijajlovic je 25.11.2007. preminula u Kragujevackom urgentnom centru.

Istražni sudija opštinskog suda u Petrovcu je Nebojši odredio pritvor u trajanju od 30 dana.

SVECANA AKADEMIJA U CAST 150 GODINA APOTEKE POŽAREVAC

LIDER APOTEKARSTVA BRANICEVSKOG OKRUGA I SRBIJE

- Apoteka Požarevac je danas ovo što jeste zahvaljujuci posvecenosti armije strucnjaka koje su prošle kroz nju, profesionalnom odnosu trenutno zaposlenih u njoj kao i pomoci brojnih prijatelja i saradnika iz opštine, okruga i citave Srbije, istaknuto je na svecanosti povodom velikog jubileja

Svecanom pesmom “Akademac” u izvodenju Hora “Barili” prošlog cetvrtka u požarevackom Centru za kulturu zapocela je svecana akademija posvecena veku i po apotekarstva u Požarevcu i Branicevskom kraju. Podsecajuci na cinjenicu da je u pitanju jubilej znacajan ne samo za ovaj kraj vec za istoriju zdravstva citave Srbije, voditelj programa Slavko Beleslin istakao je da se ove godine navršava 150 godina od osnivanja prve apoteke u Požarevcu i pocetka jedne, poštovanja dostojne tradicije koju su gradile generacije strucnjaka i ciji su temelji postavljeni na najvišim kriterijumima struke i rada sa pacijentima. Kao naslednik te tradicije, Apoteka Požarevac u obeležavanje jubileja ušla je sa novim osnivacem, Skupštinom opštine Požarevac koja je tu ulogu preuzela 1. januara 2007. godine.

Nešto više o razvojnom putu apotekarstva u Branicevskom okrugu i Apoteke Požarevac, gosti na akademiji mogli su saznati iz filma koji je u nastavku svecanosti prikazan kao i iz obracanja direktora Nebojše Jorgovanovica:

- Velika mi je cast da vas danas pozdravim ispred naše kuce i veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da vam predstavim ono što je Apoteka Požarevac danas. To je ustanova velike tradicije, istovremeno posvecena svemu što je aktuelno u farmaceutskoj struci i zdravstvu uopšte, a ipak okrenuta onome što ce biti sutra. Za nas je ova godina bila izuzetno važna. Jubilej koji proslavljamo je prilika da se podsetimo svojih korena, ali i da osavremenimo, unapredimo sve segmente rada i stvorimo zdravu bazu za buduce generacije.

Istorija farmacije ovoga kraja je izuzetno bogata i doseže do dalekog perioda Viminacijuma. Tako slavna istorija nam je pomogla da budemo ravnopravni ucesnici svetskog Kongresa istorije farmacije u 2007. godini. A ono što je važno za svet, važno je i za nas.

Naš savremeni preteca, osnivac prve apoteke u Požarevcu , magistar farmacije gospodin Jovan Pokorni bio je poreklom Slovak i danas mi je veliko zadovoljstvo da mogu da pozdravim naše goste, predstavnike Slovacke ambasade.

Ono što naša ustanova predstavlja danas duboko je protkano i potpomognuto sa razlicitih strana i jedinstven je spoj znanja, usluga, infrastrukture i stila po kojima smo prepoznatljivi. Prvo što nas identifikuje su zaposleni, kolektiv koji ima potencijale, ima licne i profesionalne kapacitete da realizuje sve ono što struka i uslovi tržišta zahtevaju. Da bi održali i unapredili svoj strucni nivo od najvece pomoci nam je saradnja sa farmaceutskim, obrazovnim i naucnim ustanovama kao i Medicinskim fakultetom. Uz njihovu pomoc naša Apoteka je postala mesto za realizaciju strucnih skupova koji po znacaju daleko prevazilaze lokalni karakter, a strucnjaci razlicitih oblasti su stalni gosti našeg Savetovališta namenjenog najširoj društvenoj zajednici. Sa ponosom mogu da kažem da smo jedna od najboljih ustanova u Srbiji u pogledu uslova u kojima radimo kao i po profesionalnosti usluga koje pružamo zahvaljujuci izvanrednim odnosima koje imamo sa našim partnerima, veledrogerijama, proizvodacima lekova i Agencijom za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije. Naša ustanova ima izuzetno široku lepezu saradnika u svom poslovnom okruženju, ali je važno reci da postoji nekoliko kuca koje su nam veliki i istinski prijatelji, koji su prepoznali naš kvalitet, verovali u naše ideje, bili dovoljno hrabri da zajedno sa nama realuzuju mnoge projekte: novu racunarsku infrastrukturu, otvaranje novih apoteka, renoviranje i adaptaciju postojecih, uvodenje savremenih marketing sredstava...Svi vi koji ste danas sa nama ste zapravo deo našeg jubileja jer je svako na svoj nacin doprineo da naša Ustanova bude prepoznata i poznata kao pouzdan, strucan i posvecen kolektiv moderne komunikacije, savremenih uslova rada, izgradene etike i zdravih poslovnih obicaja u odnosu na poslovno i profesionalno okruženje, istakao je Jorgovanovic.

Cestitajuci jubilej kolegama prof. dr Nada Kovacevic, dekan Medicinskog fakulteta poželela im je nove, uspešne godine trajanja:

- Sto pedeset godina je dug period kontinuiteta koji nije lako postici. Ustanove, evo, mogu da žive toliko, generacije ljudi koje u njima rade doprinose tom trajanju. Meni je drago ako je Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu doprinosio tome i mi cemo se truditi da i dalje tako bude, da stvaramo nov kadar, mlad i sposoban da uci, da saznaje i da pruža više...Zaista mi je zadovoljsto da sam danas ovde sa vama i da ste osetili potrebu da Farmaceutski fakultet bude ovde. To je znak da osecate da i mi doprinosimo tom trajanju, da smo i mi ugradeni u vaših 150 godina.

Jedan od najpouzdanijih prijatelja Apoteke Požarevac svakako je Kompanija Velefarm ispred koje je godišnjicu postojanja i novi direktorski mandat Nebojši Jorgovanovicu cestitao generalni direktor Dragoljub Vucicevic:

- Ovaj jubilej je nesumnjivo retkost i prijatno je danas biti u Požarevcu sa Požarevljanima i ostalim kolegama i prijateljima. Kompanija Velefarm je partner svim apotekarskim ustanovama Srbije pa i Apoteke Požarevac i sa divljenjem smo pratili razvoj apotekarstva u Požarevcu koja je zaista ucinila jedan snažan iskorak u svefi savremene farmaceutske prakse. Radujemo se svakom novom dostignucu ove Ustanove jer sve što se novo u njoj dešavalo imalo je odredeni uticaj i na naše poslovanje, rekao je pored ostalog Vucicevic.

O nacinima i metodama koje Apoteka koristi radi ostvarenja svojih ciljeva na svecanosti je govorio Steva Šukljevic, predsednik Stru-cnog saveta Apoteke:

- Mi smo uvek savremeni i uvek otvoreni, uvek savremeni zato što imamo inicijativu, ona se odnosi na animiranje strucne javnosti kroz modele savremenih komunikacionih koncepata na liniji apoteka-korisnik, mi smo efikasni jer imamo implementaciju najsavremenijih racunarskih softvera na liniji dobavljac - apoteka, mi smo aktuelni što proširujemo spektar farmaceutskih usluga, mi imamo kvalitet i to smo i dokazali. Od leta prošle godine imamo sertifikat Standard ISO 9001:2000, a ono na šta smo posebno ponosni je da smo pocetkom novembra ove godine dobili Standard ISO 27001:2005 koji se odnosi na sistem menadžmenta sigurnošcu informacijama. Na taj nacin zdravstvena ustanova Apoteka Požarevac je prva apoteka u Srbiji koja ima ovaj sertifikat, a uopšte cetvrta institucija u Srbiji, istakao je pored ostalog Šukljevic.

U nastavku svecanosti urucene su svecane povelje i izveden prigodan umetnicki program.

DOBITNICI ZAHVALNICA I POVELJA

Apoteka Požarevac ne bi bila ovo što jeste da ne postoje ljudi i organizacije koji doprinose njenoj efikasnosti i uspešnosti. Jubilej ustanove bio je prava prilika da se ona tim pojedincima i kolektivima zahvali. Dobitnici priznanja koje je urucio direktor Nebojša Jorgovanovic su: Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac kome je urucena Posebna zahvalnica dok su Dragoljub Vucicevic, generalni direktor Kompanije Velefarm, Branko Miodragovic, ispred Unifarma, LJubica Petrovic, ispred Kompanije Hemofarm, prof dr Dragan Stupar, profesor Farmaceutskog fakulteta i Momcilo Trifunovic, nekadašnji direktor Apoteke, nagradeni Pocasnom poveljom. Pored Povelje urucena je i bronzana kutija iz rimskog Viminacijuma rucno radena sa srebrnim odlivcima lekova koji su nadeni u njoj.

PROGRAM DOSTOJAN JUBILEJA

Pored Hora “Barili” sa dirigentom Katalin Tasic koji je svojim nastupom otvorio i završio svecanu akademiju, u veoma reprezentativnom umetnickom programu ucestvovali su još glumice Radmila Živkovic i Bojana Babic (Odlomak iz “Sumnjivog lica”) i kompozitor i izvodac narodne muzike Bora Dugic.

S.E.

DUŠAN VUJICIC, PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC NA PRIJEMU POVODOM JUBILEJA APOTEKE POŽAREVAC:

“STEKLI VELIKO POVERENJE GRAÐANA”

Pre svecane akademije, za sve goste požarevacke Apoteke uprilicen je svecani prijem u skupštinskom zdanju opštine. Domacin Dušan Vujicic, predsednik Opštine je tom prilikom rekao:

- Veliko mi je zadovoljstvo da u ime rukovodstva opštine pozdravim ovaj cenjeni skup. Dobrodošlicu želim predstavnicima ambasade Slovacke, Srpske pravoslavne crkve, Goranu Petrovicu, nacelniku Branicevskog okruga, narodnim poslanicima iz Branicevskog okruga, prijateljima i saradnicima iz susednih opština, odbornicima opštine Požarevac, direktorima ustanova, svim prisutnim gostima medu kojima i slavljenicima, radnicima Apoteke.

Apotekarska ustanova slavi danas redak jubilej, 150 godina od otvaranja prve apoteke u ovom kraju odnosno u Požarevcu. Za sve ove godine rada Apoteka Požarevac stekla je veliko poverenje žitelja opštine i grada Požarevca. Dosta je doprinela stabilizaciji našeg tržišta lekovima i kvalitetnim uslugama. Ovaj vredni kolektiv vec duže vreme uspešno vodi Nebojša Jorgovanovic koga je Skupština opštine na prošloj sednici imenovala za direktora i u naredne cetiri godine. To je bilo i logicno s obzirom na veliki trud koji je uložio u modernizaciju Ustanove i kvalitet apotekarskih usluga, rekao je Vujicic cije su reci da su medu domacinima i predsednik Upravnog odbora dr Mladen Bojovic i nekadašnji direktor ove ustanove Moša Trifunovic, gosti propratili burnim aplauzom.

S.E.

OSNOVNA ŠKOLA “SVETI SAVA” ISTURENO ODELJENJE U CIRIKOVCU

ŠKOLA, PONOS SELA

Cetvororazredno istureno odeljenje požarevacke Osnovne škole “Sveti Sava” je po mnogo cemu jedinstveno. Na prvom mestu je starost škole: prema usmenom predanju ovaj mali hram znanja postoji duže od 120 godina, odnosno od 1926. godine, što dovoljno kazuje koliko je ona oduvek znacila za selo, ali je i svedocanstvo o svesti Cirikovcana o važnosti obrazovanja. Od 1946. godine škola radi kao istureno odeljenje OŠ “NJegoš“, kako se zvala maticna škola do 2002. godine, odnosno do vracanja predratnog imena “Sveti Sava”. Za razliku od brojnih seoskih škola sa mešovitim odeljenjima, kakve zbog malog nataliteta dominiraju u našem kraju, u ovoj školi je do sada upisivano dovoljno daka za organizovanje regularne nastave. Takode, kako nam je rekla Margareta Sekulovic, direktorka OŠ“Sveti Sava”, cirikovacki daci cesto i uspešno reprezentuju školu na brojnim takmicenjima. Pre dve godine renovirana je unutrašnjost škole, uveden je telefon i postavljen gromobran, dok je Savet mesne zajednice preuzeo obavezu da u narednom periodu zameni stolariju i obnovi fasadu (za sada su zamenjena ulazna vrata, a letos je uredeno i školsko dvorište). U dvorištu škole, uz pomoc VOKE mesna zajednica je sagradila i jedan manji objekat namenjen predškolskom obrazovanju dece, tako da se ona u prvi razred upisuju sa odredenim pred-znanjem i pozitivnim stecenim navikama. Škola ima centralno grejanje i sopstvenu kotlarnicu, tako da daci nisu uskraceni za udobnoti koje koriste ucenici u maticnoj školi. Dva puta dnevno stiže im i užina iz požarevacke dacke kuhinje, kako bi se izbegla takozvana brza hrana ili grickalice, odnosno da bi sedeca zdravo hranila.

- Trenutno u ovoj školi prva znanja sticu 54 daka, dok šezdesetak ucenika viših razreda iz Cirikovca nastavu pohadaju u maticnoj školi u Požarevcu. To su izuzetno vredna, poslušna i dobra deca, ali ono što bih posebno istakla su njihovi roditelji sa kojima imamo divnu saradnju. O higijeni i grejanju vec dugo godina brine “tetkica” Stanka Radovanovic. Kako u zgradi postoje dve ucionice, nastava se obavlja u dve smene. O obrazovanju malih Cirikovcana brinu cetiri profesora razredne nastave, uz privremeno otsutnu Mirjanu Ðokic. To su popularno zvane uciteljice: Jasna Dinic, Milja Milovic-Sto-iljkovic, Mirjana Sabljic i Gordana Avramovic. One se sa svojim ucenicima ukljucuju u sve školske aktivnosti, pa i više. Na primer, ako neku pozorišnu predstavu nije moguce dovesti u selo, u saradnji sa dackim roditeljima, organizuju njihov dolazak u Požarevac. Deca iz ove škole ucestvuju na Festivalu mladih, kao i na svim likovnim i literarnim konkursima namenjenim njihovom uzrastu. Ovih dana se vec pripremaju za proslavu imendana i školske slave Svetog Save i za razliku od maticne škole, ovde se roditelji utrkuju ko ce biti kolacar, mada u pripremi ucestvuju svi - ispricala nam je Margareta Sekulovic.

Veliki problem OŠ“Sveti Sava” je nedostatak autobuskog stajališta sa nadstrešnicom ispred škole u ulici Vojske Jugoslavije. Najbliža stanica za stotinak daka-putnika iz Cirikovca i naselja iza kasarne “Sopot” je na Bulevaru i do nje ne postoji asfaltirana staza ili trotoar, pa deca idu kolovozom.

-Prava je sreca što se do sada nije desila neka nesreca. Obracali smo se više puta Direkciji sa ovim zahtevom, ali ništa nije uradeno. Evo, javno još jednom ponavljamo molbu nadležnima. Neka ovim skromnim gestom i relativno malom investicijom na delu pokažu da im je stalo do bezbednosti i zdravlja dece - istice direktorka Sekulovic.

R.R.D.

U SAVETU MESNE ZAJEDNICE CIRIKOVAC NEMA PARTIJSKIH PODELA

SAMODOPRINOSOM REVITALIZUJU SELO

Cirikovac je jedno od najstarijih sela požarevacke opštine. Staro je preko 140 godina i nekada se nalazilo u dolini Mlave. Kako bi pobegli od cestih poplava meštani su vremenom prelazili s druge strane brda, tako da se selo danas prostire duž puta Požarevac-Kostolac. U selu ima 375 domova, odnosno oko 1700 stanovnika.U maloj, ali urednoj kancelariji docekala nas je Dragana Miloševic, sekretar MZ, koja uz svoj posao “nade” se meštanima i kada treba da obave poslove vezane za zdravstveno osiguranje, registraciju poljoprivrednih domacinstava, legalizaciju, katastar itd.

-Savet MZ broji 11 clanova. Kada su nas gradani izabrali, pri konstituisanju složili smo se jednoglasno da partijska opredeljenja i podele ostavimo po strani, jer samo tako možemo da damo pun doprinos uredenju sela i poboljšalju življenja u njemu. Kako sam ja najstariji, izabraše me za predsednika, pa tako spojismo moje iskustvo i njihovu energiju i entuzijazam, mada se trudim da ni tu ne zaostajem - prica Jezdimir Ivic, predsednik Saveta.

Prvi sakupljen novac opredeljen je za renoviranje zapuštenog Doma kulture, mada je prvobitno trebalo da bude uložen u adaptaciju školske zgrade za šta je ipak “zalegla” požarevacka maticna Osnovna škola “Sveti Sava”, cije cetvororazredno podrucno odeljenje obrazuje najmlade Cirikovcane. Doduše, najveci iznos sredstava za renoviranje Doma kulture obezbedila je opština, a selo je na to dodalo još 120.000 dinara za opremanje sale. Ceo posao je nadgledao inž. Zoran Ðordevic iz Direkcije, tako da su zadovoljeni svi gradevinski standardi. Rekonstrukcija krova, postavljanje oluka i izrada fasade Doma koštala je 1.700.000, a unutrašnje uredenje još 750.000. Kako je tih dana upravo bila dovršena seoska crkva, asfaltiran je i put u dužini od 850 metara koji je spaja sa Domom kulture. Ovo je koštalo još 1.700.000 dinara što je dala opština Požarevac, odnosno Direkcija za izgradnju. Od novca pri-kupljenog samodoprinosom placeno je postavljanje ivicnjaka. U planu za narednu godinu je asfaltiranje još oko 800 metara puta izmecu crkve i groblja.

-Posle cetvrt veka tavorenja obnovili smo rad Kulturno - umetnickog društva. Za sada radi folklorna sekcija od 45 clanova, a vodi je Jasmina Vasic - istice Ivic, nekada i sam folklorac a izmedu 1980. i 1985. i voda ansanbla, a sada zdušni zaljubljenik u ovaj vid cuvanja narodnog blaga i tradicije. Na Mladanu Nikolicu, aktuelnom predsedniku Doma kulture je dalje organizovanje kulturnog života sela.

U želji da se deca bave sportom i tako drže što dalje od savremenih pošasti kao što su pušenje, alkohol i droga, krenulo se i u uredenje sportskih terena. Iz sredstava MZ uradeno je oko 350 kvadrata asfalta za igralište namenjeno malim sportovima, a ureden je i prostor za predškolsku ustanovu.

-U Cirikovcu je u poslednje dve godine, od kako Savet radi u ovom sazivu, uradeno koliko u protekle dve decenije, iako se i ranije uvodio samodoprinos, sada zaposeni iz našeg sela izdvajaju i do hiljadu i po dinara od svake plate na ime samodoprinosa i mesecno prikupimo preko 150 hiljada dinara - istice Vidoje Jovanovic, zamenik predsednika Saveta.

Iako je u ataru Cirikovca zapocela prva eksploatacija uglja u kostolackom basenu (još 1932.godine), a magistralni toplovod prolazi kroz selo, meštani se nisu prikljucili na sistem toplifikacije. Od opštine dobili su dva miliona, cime je uraden projekat sekundarne mreže koji stoji zakljucan u kasi MZ ceka neka bolja vremena, kako bi bio realizovan.

- Zato ce Cirikovac , koji je uvek iskazivao solidarnost kod izglasavanja samodoprinosa, uz svoja sredstva tražiti ponešto i od onih koji profitiraju u našem ataru-zakljujucuje Jovanovic.

Rat ratuju sa “papirologijom”

Jedan od vecih seoskih problema, koji pogada i sve vozace na relaciji Požarevac-Kostolac i obratno, je nedostatak kanala u dužini od jednog kilometra, koji bi sprecavao kišnicu i druge bujicne vode da plave put koji prolazi kroz centar sela. U maniru dobrih domacina, sacuvan je deo prošlogodišnjih sredstava koje im je opredelila opština i uz dodatnih milion i po, koliko su dobili ove godine, problem bi bio rešen da nije obimne “papirologije”. Ovih dana, umesto da grabe koliko-toliko lepo vreme i urade pomenuti kanal pre vecih kiša ili snega, predsednik i clanovi Saveta “špartaju” od ustanove do ustanove i od grada do grada, kako bi obezbedili svu potrebnu dokumentaciju. Ovih dana planiraju da raspišu konkurs za izbor izvodaca radova kako bi kanal do maja naredne godine bio uraden.

Obnovljen rad sportskog druŠtva

Polazeci od maksime da je u zdravom telu i zdrav duh, pored uredenja stadiona malih sportova, Mesna zajednica je ucinila prvi korak vezan za buduci stadion. Prenela je Društvu livadu od tri hektara, a uz pomoc donatora uradice se ostalo. Od ove godine je obnovljen rad Sportskog društva i vec je i tri kategorije (prvi, drugi tim i “petlici”) ukljuceno preko cetrdesetoro buducih fudbalera. Iako su odigrali tek pet - šest utakmica, dobrim rezultatima pokazali su da je entuzijazam Dalibora Živkovica, predsednika SD i te kako bio opravdan. Do adaptacije bifea, iz cijeg ce se prihoda ubuduce finasirati rad Društva, Živkovic je godinu i po dana iz svog džepa placao po 150 eura mesecno dva požarevacka trenera: Duleta Vasovica i Sladana Bogdanovica.

R.R.D.

POŽAREVAC

GLUMCU U CAST

U požarevackom naselju “Milivoje Živanovic”, u ulici Cede Vasovica, prošle nedelje potpredsednik opštine Požarevac mr Zvonimir Blagojevic otkrio je spomen-plocu, bareljef posvecen bardu srpskog glumišta.

Spomen-ploca je rad akademskog vajara i slikara mr Milivoja Bogosavljevica iz Velikog Gradišta. Naselje gradi požarevacko Gradevinsko preduzece “Stig”.

Otvaranje spomen-ploce poklopilo se sa završetkom ovogodišnjih Novembarskih dana kulture, te se prisutnima obratio direktor Centra za kulturu Gordan Bojkovic, kao i predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic. U umetnickom delu programa, glumac Momcilo Cira Životic evocirao je uspomene na velikog glumca i urucio Plaketu Milivoje Živanovic vecinskom vlasniku GP “Stig” Zoranu Bulatovicu.

D. M.

NOVA KNJIGA VINKA S. MARKOVSKOG

NE PRICAJ U STROJU

U izdanju beogradskog Partenona iz štampe je nedavno izašla nova knjiga Vinka S. Markovskog “Ne pricaj u stroju” cija je promocija u okviru “ Novembarskih dana kulture” održana prošlog utorka u maloj sali Centra za kulturu Požarevac. Novu knjigu komandanta požarevackog garnizona Vojske Srbije predstavili su Dragan Lakicevic, književnik i glumica Zlata Numanagic.

Markovski je pisac i oficir, kao što je zapisao recenzent Dragan Lakicevic, oficir koji diktira piscu a pisac misli u oficiru. Kao nekadašnji srpski oficiri koji su imali ne samo hrabrosti za rat, nego i hrabrosti za rec i misao, Markovski beleži svoj pogled na svet.

- Iz vojnickog ugla, a taj ugao podrazumeva i iskustvo i savest, sadrži mudrost i odgovornost. Svet u vojniku i vojnik u svetu, covek u vojniku - cini jezgro Vinkovog pevanja i mišljenja. A mišljenje i pisanje Vinka Markovskog su imprativi- Komande i Savesti, profesionalne i moralne službe. Pamet i patriotizam, razum i cast, ipak mogu zajedno, stoji u ovim zapisima. Oslanja se ovaj autor na misli i reci klasicnih ili slucajnih autoriteta. Svežina, duhovnost, iskrenost, razudenost- krase parabolicku i empirijsko - filozofsku prozu Vinka Markovskog, naglasio je recenzent Lakicevic.

Vinko S. Markovski roden je decembra 1955. godine u Beogradu. Gimnaziju, Vojnu akademiju kopnene vojske, Generalštabnu školu i Školu nacionalne odbrane završio je u Beogradu. Službovao u Bileci, Beogradu i Kruševcu. Od 1994. godine živi i radi u Požarevcu. Do sada je objavio tri knjige- “ Manita gora” ( 1998), “Raspored u stroju” ( 2002) i “ Ne mrdaj u stroju” ( 2004).

M. K.

KONCERT ANSAMBLA FLAUTO DOLCE IZ BEOGRADA

DA VINCIJEV NOTNI KLJUC

U maloj sali Centra za kulturu prošlog cetvrtka dva koncerta održao je ansambl Flauto dolce pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, a domacin je bila Muzicka omladina Požarevca. Na programu je bila renesansna muzika iz vremena Leonarda da Vincija, italijanska, francuska i španska.

Prvi koncert održan je sa pocetkom u 18 sati, za clanove Muzicke omladine, a drugi u 20, oba su bila odlicno posecena. Predsednik Muzicke omladine Požarevca Miodrag Pavlovic kaže da Ansambl Flauto Dolce radi u okviru Centra za ranu muziku Renesans iz Beograda, negujuci ranu, odnosno muziku proteklih vekova. Na celu ansambla i ove institucije je LJubomir Dimitrijevic. Dimitrijevic je u pauzama izmedu segmenata govorio o renesansi i Da Vincijevoj ljubavi prema muzici, kao i o istorijskim i drugim okolnostima u kojima je živeo.

L.L.

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA

OD INOKA IZ DALŠE DO ATANASIJA DASKALA SRBINA

Prvi književni radovi u požarevackom kraju nastali su u branicevskim manastirima u prvoj polovini 15. veka. Zapisi nepoznatih monaha na prepisima crkvenih spisa predstavljaju nagoveštaje umetnicke književnosti. Inok iz Dalše, zacetnik književnosti požarevackog kraja, ostavio je 1428/29. godine, na prepisu cetvorojevandelja u manastiru Blagoveštenju, zapis koji je, ujedno, prema Radmili Marinkovic, i najstarija srpska autobiografija. Ovaj autobiografski zapis, pored detalja iz Inokovog života, sadrži i dragocene podatke o istorijskim i kuturnim prilikama u srednjovekovnom Branicevu i Despotovini (prepisivacki rad, podizanje manastira Dalše, smrt despota Stefana Lazarevica, podizanje manastira Dalše, opsada i pad Golupca). Inok iz Dalše je u Blagoveštenju napisao i delo istorijskog karaktera, letopis Istorikiju v kratce. Ova knjiga nastala je pre pada Smedreva 1439. godine.

Drugi znacajni autor u srednjovekovnoj književnosti požarevackog kraja, kaligraf David (15. vek), u Branicevo je došao iz Svete Gore na poziv despota Ðurda Brankovica. Prepisivac je i jedan od prevodilaca Lestvice Jovana Sinajita Lestvicnika. Sinajski monah Jovan svojih trideset pouka izložio je u vidu stepena, lestvica i po tome je delo i dobilo naziv. Drugi naziv Rajska lestvica ukazuje da samo penjanjem po lestvici duhovnog usavršavanja pravednik može dospeti do Nebeske gore. David je za Lazara, sina despota Ðurda, prepisao i Šestodnev Jovana Zlatoustog.

Branicevski prevod Lestvice, u kojoj se raspravlja o grehu i porocima, duhovnom uzdizanju, moralnim i bogoslovnim istinama, odnosno o postizanju hrišcanskog savršenstva odricanjem od sveta i potiskivanjem strasti, nastao je 1434. godine u Branicevu za vreme vladavine despota Ðurda. Branicevski rukopis, pored Jovanovih pouka, sadrži životopis autora, poslanicu upucenu autoru i odgovor na poslanicu, predgovor dela i tri kratka dodatka (raspravu o piscu Lestvice, tumacenje manje poznatih reci, pogovor). Delo je prevedeno sa grckog jezika i prepisano raškim pravopisom na blizu sedamsto stranica bez ijedne greške ili mrlje, što svedoci o Davidovom kaligrafskom umecu. Nalazilo se u despotovoj dvorskoj biblioteci. Posle smrti despotice Angeline, žene slepog despota Stefana, sina Ðurda Brankovica, branicevski prevod Lestvice cuvao se u fruškogorskom manastiru Krušedolu zadužbini Brankovica. Za vreme Drugog svetskog rata ustaše su manastir opljackale, a rukopis odnele u Zagreb. Godine 1947. rukopis je vracen u Beograd i otada se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

David je i autor pogovora Lestvice (“David pisa“) u kome govori o motivima prevodenja ovog dela, o nacinu rada i ucesnicima u ovom poslu, odnosno o prevodiocima. U pogovoru, koji je sacinjen kao slovo despota Ðurda, navodi se da je sam despot “usrdno” procitao knjigu Jovana Sinajita i da je u njoj pronašao “božanstvene i korisne reci”. Iako kratak i sažet, pogovor daje nekoliko važnih književnoistorijskih podataka. Najvažniji je podatak da branicevski prevod Lestvice nije najstariji prevod ovog dela u srpskoj prevodnoj književnosti, uprkos mnogim tvrdenjima. Za potrebe ovog prevoda, posle mnogo truda i velike upornosti, pronadeni su u Carigradu i Svetoj Gori razni prepisi i prevodi Lestvice, “izvori grcki” i “razliciti srpski”. Upravo zbog toga što svi ti izvori nisu bili podudarni (“jedan govori ovako, a druti onako”) i došlo je do novog prevoda.

David u pogovoru spominje da je despot za rad na prevodu pozvao iz Svete Gore ”ljude svetiteljskih osobina”, “sveštene i umne casne inoke”. Svetogorski inoci su, uz ucešce mitropolita branicevskog Savatija, i preveli Lestvicu. Do prevoda je došlo posle ozbiljne kritike teksta, tekstološke analize, odnosno, kako bi rekao Dimitrije Lihacov, “raznocetenija”, uporedivanja razlicitih varijanata (“savetujuci se s velikim trudom izvukoše iz razlicitih izvoda one koji su najbolji”). Ðorde St. Radojicic tvrdi da je kaligraf David bio “sekretar” ove grupe prevodilaca. Branicevski prevod Lestvice najzancajnije je prevodilacko ostvarenje u srednjovekovnom Branicevu, a pogovor kaligrafa Davida predstavlja zacetak književne istorije i filološke kritike u književnosti požarevackog kraja.

U 16. veku u Blagoveštenju je stvarao i “Blagoveštenj-ski kaluder”, ciji lirski zapis U vreme dragog proleca ima antologijsku vrednost; uvršcen je u “Antologiju stare srpske književnosti” (1960) C. St. Radojicica i u knjigu Ð. Trifunovica “Iz tmine pojanje” (1962). Uz Blagoveštenje i Dalšu, prepisivacki i književni rad odvijao se i u ostalim branicevskim manastirima, pre svega u Bradaci i Oreškovici.Patrijarh Arsenije III posetio je 1677. godine “zapustelu” Bradacu i u njoj pronašao nekoliko knjiga. Na jednoj od njih, koju je poneo sa sobom, ostavio je zapis koji se završava zaveštanjem da se ta knjiga vrati manastiru kada on bude obnovljen: “Ašte li se povrati manastir Bradaca, paki da budu manastiru na službu i nikim da bude otimušti sje manastira da ni prosto i prokleto.” U manastiru Oreškovici, pre Velike seobe (1690) delovao je Atanasije Daskal Srbin, ucitelj i jerodakon, hronicar ratnih prilika na Balkanu. U istoriji književnosti poznat je kao autor spisa O srpskim carevima i o ratu cara turskog sa carem hrišcanskim i o pustošenju srpske zemlje, koji je nastao u Rusiji pre avgusta 1689. godine.

Veliša Joksimovic

UPRAVNI ODBOR RAGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC O SPORAZUMU O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU I NACIONALNOM INVESTICIONOM PLANU

PRIVREDA SRBIJE PRED NOVIM IZAZOVIMA

- Samo konkurentna privreda može opstati u Regionu i u zajednici zemalja Evropske unije

- Privredna komora Srbije u ovoj godini kandidovala Kancelariji za NIP 26 projekata iz razlicitih oblasti privrede

U cilju što bolje pripreme privrede i preduzetnika za sve ono što ih ocekuje po zakljucenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, Upravni odbor Regionalne privredne komore Požarevac na prošlonedeljnom sastanku kome je predsedavala Milica Mitkovic, uprilicio je prezentaciju ekonomskih aspekata Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa posebnim osvrtom na izazove pred kojima ce se u vezi sa Sporazumom naci privreda Srbije.

Zakljucenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbija ce postati pridružena clanica EU cime ce svakako zapoceti novo poglavlje u odnosima dveju strana. Pridruženo clanstvo ce predstavljati veliki korak za Srbiju u njenim daljim naporima za približavanje evropskim integracijama ali u isto vreme bice to i velika odgovornost za sve u Srbiji, a posebno za njenu privredu koja se za taj cin mora posebno pripremiti.

Radmila Milivojevic, potpredsednica Privredne komore Srbije koja je na sednici Upravnog odbora govorila na ovu temu, smatra da je trenutni konkurentski kapacitet privreda Srbije veoma slab, od obima proizvodnje preko kontinuiteta pa do njenog kvaliteta, a da bi opstala u Regionu i Evropskoj uniji nakon pridruživanja, morace da postane vrlo konkurentna.

Na putu do pridruživanja EU, velike domace zadatke imace svi relevantni subjekti i organizacije u zemlji, a privreda i Vlada Srbije najvece i najodgovornije.

- Ne može se ocekivati da EU ucestvuje u finansiranju vaših priprema za ulazak u njeno clanstvo ako država kao potencijalni kandidat nema svoj Nacionalni program i plan i ako se taj Nacionalni program i plan ne realizuje, ako ne postoji deo finansiranja toga iz sopstvenih budžetskih sredstava. Ne postoje fondovi u EU iz kojih se samo uzimaju pare, vec se ti zahtevi moraju pokrivati raznim garancijama i programima. Sam Sporazum je, inace u korist Srbije u smislu liberalizacije tržišta u definisanom vremenskom periodu, ima za cilj da doprinese ekonomskoj i politickoj stabilizaciji zemlje, normalno i regiona, nema rok trajanja, znaci na neodredeno vreme je i ono što je za privredu Srbije najvažnije to je trgovinski deo Sporazuma. Kakvi su ocekivani efekti? Pa prvi ocekivani efekat je promena na nivou konkurentnosti. Problem sa tim nece imati konkurentna proizvodnja vec oni sektori u kojima privatizacija nije dovršena što produbljuje probleme vezane za trgovinski platni bilans. Šta sada uraditi pod hitno da bi se takva struktura izvoza promenila, odnosno koje su to politicke mere i procedure koje država i preduzeca treba da preduzmu?

Povecanje sopstvene produktivnosti, smanjivanje troškova proizvodnje, uvodenje standarda kvaliteta... dakle stalne strukturne promene u proizvodnji i strukturi zaposlenosti su trajan zadatak, to nije trenutni domaci zadatak koji se uradi jednom i sa tim završi, napomenula je potpredsednica Milivojevic najavljujuci i to da ce jedan dobar razvoj koji se ocekuje nakon potpisivanja Sporazuma biti podsticaj za ulazak stranih investicija, “ jer potpisivanje Sporazuma znaci ulazak Srbije u obavezu da svoje nacionalno zakonodavstvo prilagodava pravnoj tekovini Evropske unije na organizovani nacin.”

Na sednici Komore bilo je reci i o Nacionalnom investicionom planu, o pripremama projekata za 2009. godinu. Izvestilac je bila mr Slobodanka DŽinovic - Kojic, direktorka Centra za razvoj PKS:

- Naša želja je da se naši privrednici i naša preduzeca pripreme još bolje za 2009. godinu odnosno za kandidovanje i predlaganje projekata u 2008. Javni poziv za prijavljivanje projekata bice u prvom kvartalu iduce godine, negde u martu. Ono što je bitno je da preduzeca ne mogu da se kandiduju za projekte, ona to mogu da urade preko ovlašcenog predlagaca, a ovlašceni predlagaci su ministarstva, lokalne samouprave, javne ustanove, Privredna komora Srbije, regionalne privredne komore i udruženja. Komora je u periodu javnog poziva od 25. avgusta do 1. oktobra 2007. imala intenzivne aktivnosti na informisanju privrednih subjekata, prikupljanju projekata, davanju strucne pomoci prilikom popunjavanja obrazaca, a sve u cilju da se kandiduju što kvalitetniji projekti a to su oni koji obezbeduju nova radna mesta, zadovoljavaju uslove zaštite životne sredine, pospešuju razvoj odredenog regiona i odredene grane delatnosti. Komora Srbije je kandidovala 26 projekata u ime 22 preduzeca. Mi sada ocekujemo rezultate, to je najvažnije, da vidimo da li ce i koji projekti biti sufinansirani u 2008. godini. Naravno, želimo da se naša preduzeca što bolje pripreme i za kandidovanje za 2009. godinu. Ja moram da kažem da su samo ona preduzeca koja su vec imala uradene projekte, izradene biznis planove i studije izvodljivosti, mogla jako brzo da reaguju i da kandiduju svoje projekte, rekla je Slobodanka DŽinovic - Kojic.

U nastavku sednice, na predlog predsednice Milice Mitkovic clanovi UO Regionalne privredne komore Požarevac usvojili su Pravilnik o sistematizaciji poslova i zadataka i izmene i dopune Pravilnika o radu Strucne službe Komore.

S.E.

NARODNA TEHNIKA - POŽAREVAC

SAVETOVANJE: PROIZVODNJA I ZAŠTITA VOCAKA I VINOVE LOZE

‘’Narodna Tehnika’’ Požarevac i Visoka tehnicka škola Požarevac organizuju Prvo savetovanje pod nazivom ‘’Proizvodnja i zaštita vocaka i vinove loze’’. Savetovanje ce biti održano u Centru za kulturu Požarevac u utorak 11.decembra 2007.godine.

Na Savetovanju ucestvuju profesori sa poljoprivrednih fakulteta iz Beograda i Prištine, strucnjaci iz Instituta za vocarstvo u Cacku i iz Centra za strna žita u Kragujevcu, a sa podrucja Branicevskog okruga, ucestvuju profesori i predavaci sa Visoke tehnicke škole u Požarevcu i strucnjaci iz Zavoda za poljoprivredu ‘’STIG’’.

Generalni pokrovitelji Savetovanja su opština Požarevac i Fond za zaštitu životne sredine opštine Požarevac.

‘’Narodna Tehnika’’ - Savez organizacija za tehnicku kulturu Požarevac, u kontaktu sa vrhunskim strucnjacima iz oblasti poljoprivredne struke, inicirala je predlog o održavanju strucnog skupa pod navedenim nazivom. Želja je bila da se ova tema obradi sa proizvodno-tehnološkog aspekta i sa aspekta zaštite životne sredine. S obzirom na znacaj tematskih oblasti, inicijativa je podržana i od strane Visoke tehnicke škole strukovnih studija u Požarevcu.

Vocarstvo i vinogradarstvo naše zemlje je veoma nestabilno poslednjih dvadeset godina i stihijski se razvija beležeci pri tome smanjenje površina, a narocito prinosa. U navedenom periodu, takode je došlo do urušavanja vocarstva i vinogradarstva u Branicevskom okrugu.

Cilj Savetovanja je da ukaže, na mogucnosti unapredenja vocarske i vinogradarske proizvodnje kod nas (u Srbiji) i posebno na podrucju Branicevskog okruga, kao i na znacaj primene adekvatnih i optimalnih mera gajenja i zaštite.

Program Savetovanja obuhvata predavanja i prezentacije. Radovi ce biti predstavljeni po tematskim oblastima: (1) proizvodnja, tehnologija, sortiment i zaštita i (2) pesticidi i životna sredina. Radovi koji ce biti saopšteni na savetovanju, su od znacaja za edukaciju proizvodaca i preradivaca voca i vinove loze. To ce doprineti unapredenju tehnologije gajenja vocaka i vinove loze i ukazati na znacaj ekološkog pristupa primene pesticida na životnu sredinu. U okviru prezentacija koje su pojedine firme dogovorile sa organizatorom Savetovanja, bice predstavljeno nekoliko proizvoda od voca i vinove loze (degustacija). Takode je planirano i prakticno izvodenje rezidbe vocaka na reprezentativnim uzorcima sadnica.

Ocekujemo da Saveto-vanje pomogne u sagledavanju ukupne problematike u oblasti vocarstva i vinogradarstva, kao i da prikupljena saznanja i iskustva sa Savetovanja, mogu korisno poslužiti za dalji rad u pravcu njenog rešavanja. Ove aktivnosti ce doprineti unapredenju proizvodnje zdravstveno ispravnog i kvalitetnog voca i grožda, a time i zadovoljenju potreba stanovništva i proizvodaca.

Zbornik radova u kome su objedinjena savremena znanja i iskustva naših vrhunskih strucnjaka je prikladan vodic za sve one koji žele da se upoznaju sa dostignucima u vocarstvu i vinogradarstvu u svetu i kod nas.

Za detaljnije informacije o Savetovanju zainteresovani gradani se mogu obratiti organizatoru sa-vetovanja na telefone: (012) 531-702; 225-467

Miroljub Trifunovic, dipl. inž.

U OPŠTINI KUCEVO NOVI PUTEVI, TROTOARI…

GRADI SE I U GRADU I U SELU

- Iako je gradevinska sezona završena u gradu na Peku i dalje se gradi - U toku je rekonstrukcija vodovoda i poplocavanje trotoara u Kucevu, a u pojedinim selima pocele su pripreme za asvaltiranje putne mreže

KUCEVO.- Ove godine grad na Peku Kucevo i ostala naselja u ovoj homoljskoj opštini bili su jedno veliko gradilište. Uložena su znacajna finansijska sredstva u oblasti infrastrukture u vecini naselja na podrucju opštine,što su stvoreni preduslovi za bolji život i rad meštana. Sredstva su ulagana u rekonstrukciju i održavanje puteva i ulica, kanalizacione i vodovodne mreže,niskonaposnke elektricne mreže,sanaciju Domova kulture,popravku i izgradnju sportskih terena,objekata osnovnih škola,izgradnju pravolsavnih hramova i mosta na reci Pek.

- Na podrucju opštine Kucevo u toku su radovi koji se uglavnom odnose na infarstrukturu u samom naselju Kucevu i u pojedinim naseljima na teritoriji opštine. Pošto je kraj gradevinske sezone u ovom periodu su radovi pri kraju na poplocavanju trotoara u ulicima Svetog Save u Kucevu i Veljka Dugoševica. U toku su i radovi na rekonstrukciji glavnog vodovoda u Kucevu u dužini od 300 metara gde se umesto azbesnih postavljaju odgovajuce plasticne cevi. Radi se i na uredenju kišne kanalizacije u ulici Voje Bogdanovica u dužini od 130 metara.Privode se kraju radovi i na pripremi podloga za asvaltiranje u naseljima Bukovska,Neresnica,Voluja i Duboka zaseok “Valja-mare”, kaže direktor Direkcije za izgradnju naselja opštine Kucevo,Novica Bulajic.

Opština Kucevo za sredstva za narednu godinu kod Nacionalnog investicionog plana konkurisala je sa 38 projekata od kojih su najveci deo za infarstrukturu.

- Ocujemo ovih dana da nam se i odobre projekti za asvaltiranje odredenih putnih pravaca,zatim smo konkurisali za nekoliko projekata koji se odnose na objekte,jedan od vecih objekata je i sportska hala u naselju Rabrovo. Zajedno sa susednim opštinama konkurisali smo i za izradu regionalnog vodovoda, kao i zajednicke deponije.

Direkcija za izgradnju naselja i opština Kucevo vec u narednoj godini usmerice pažnju na velike projekte u interesu svih gradana stvarajuci im uslove za uspešniji i kvalitetniji život.

LJ.Nastasijevic

OTVOREN ENEL MARKET

Otvoren je ENEL MARKET. Nekoliko stotina ljudi još od ranih jutarnjih casova iscekivalo je da se vrata marketa otvore kako bi videli šta je to novo „Enel" priredio.

AKTIVNOSTI DEMOKRATSKE STRANKE

“CACALICI” U SUSRET

U nedelju je Mesni odbor Demokratske stranke Cacalica, u saradnji sa Opštinskim odborom Požarevac i resornim odborima, u prostorijama MZ Cacalica organizovao akciju “Gradanima u susret”. Akciji se odazvalo nekoliko stotina gradana.

Narodni poslanik Žarko Pivac i rukovodstvo stranke razgovarali su sa gradanima o problematici sredine i životnim problemima, lekari iz zdravstvenog odbora kontrolisali su krvni pritisak i nivo šecera u krvi kod stotinak gradana, advokati i resorni odbor za socijalna pitanja davali su savete iz svojih nadležnosti, tim za upravljanje projektima razgovarao sa gradanima o komunalnim i razvojnim problemima…

Zadovoljstvo akcijom iskazao je i potpredsednik Opštinskog odbora DS Miodrag Milosavljevic, najavljujuci da ce se DS izboriti da gradani Busija dobiju svoju mesnu zajednicu.

D. Milenkovic

VLAŠKI DO

CRKVA - PONOS SLOŽNIH MEŠTANA

Pored brojnih rezultata i uspeha postignutim u selu Vlaški Do ove i ranijih godina, seoska crkva je zdanje kojim se meštani posebno ponose. Vec više od deceniju, iz godine u godinu, izdvajaju ko koliko može, i ureduju je i ulepšavaju a ona, na jednoj uzvišici, tek uz dvorište seoske škole, dominira u pravom smislu reci.

Crkveno zdanje podignuto je 1939. godine, i tek nakon dosta godina, kad je tvrdi komunizam malo popustio, 1953. biva dovršena i vladika Hrizostom je osveštava.

U vlaškodolskoj crkvi Sv. Trojice i danas se cuva originalan projekat, koji je jula 1936. godine sacinio jedan od najboljih projektanata tadašnje Kraljevine Jugoslavije, Svetislav M. Simic iz Požarevca. Na projektu stoji i tadašnje ime ovog sela - Tomislavac.

Parohijski dom, za vreme igumana arhimandrita Pavla, podignut kao šupa na cetiri soje, (“da se komunisti ne dosete”), vremenom je pretvoran u kolibu oblepljenu blatom. Polovinom januara 1994. godine, dolazi protojerej Radisav Spasojevic, paroh vlaškodolski, i nakon dve godine, zahvaljujuci priložnicima, vernicima ovog sela, biva sagraden sadašnji pristojan parohijski dom.

Iz godine u godinu, nice u crkvenoj porti konak sa crkvenom salom, letnjikovac sa fontanama, cesma, kapije, ograda, zvona na struju, bakar na crkvenom kubetu, renovira se crkvena spoljna i unutrašnja fasada. I sve freske su restaurirane, crkva dobija veoma lep enterijer u duborezu. Uraden je trotoar oko crkve, asfaltirane i staze kroz portu.

Ove godine su, sakupljenim prilozima od oko 5.000 evra, uradeni mermerni pod u crkvi i stepeništa od mermera…

Vlaškodolci smatraju da imaju najuspešniju seosku crkvu u Srbiji jer, naglašavaju, mnogo posla je uradeno proteklih godina prilozima gradana, a ni dinar nije dobijen od lokalne samouprave. Dobrotvori ovog sela, a i licni prijatelji i poznanici paroha iz drugih mesta, ucestvovali su svojim sredstvima.

Na mermernoj ploci sa imenima dobrotvora je cak i ime poznatog rok pevaca Bore Ðordevica - Bore Corbe. I on se odazvao pozivu vlaškodolskog paroha i novcano pomogao uredenje ove crkve.

Danas, crkva u Vlaškom Dolu, zahvaljujuci dobrim ljudima, služi na ponos ovom selu. Spoljašnjost obložena belom fasadnom ciglom, orkužena uredno održavanim travnjakom, ukusno ukomponovanim fontanama i letnji-kovcem, sa konakom koji na spratu ima izvanredan prostor za rad likovnih kolonija ili pesnicke veceri koje prota Rade planira da inicira, jer je, saznajemo, i sam slikar i pesnik...

I seosko groblje u ovom selu uocljivo je bolje uredeno od mnogih drugih u okruženju. Angažuje se poseban radnik, korov i šiblje su uklonjeni, staze uredene, recju, izgledom ne zaostaje za bilo kojim gradskim grobljem. Od pre nekoliko godina, na ulasku u seosko groblje sagradena je kapela u kojoj se vrše obredi prilikom sahrana.

Vida Miloradovic i njen suprug Živa poklonili su svoju njivu površine 57 ari za proširenje seoskog groblja. Na novom delu groblja, povratnik iz Švajcarske Velizar Bosijokovic 2005. godine finansirao je sa oko 37.000 evra gradnju kapele Sv. Kneza Lazara.

Savet Mesne zajednice Vlaški Do vec poduže planira, a na prolece je sasvim nameran da uredi i izvor lekovite vode, lociran neposredno iznad sela. Izvor Šopota, vrelo zdrave, kao led hladne vode, prema nekim svedocenjima, leci prema svedo-cenjima, migrenu i groznicu. Plan je da se napravi šetalište za omladinu, za sve dobre ljude ovog sela i ovog kraja. Ako bude prilike, napravice se kod tog svetog izvora parking, crkvu, postaviti klupe, uz dobru volju, i put bi mogao da bude asfaltiran, a vremenom da se uredi i put od izvora do Zaove, udaljene kilometra...

- Prota Rade je svojim više-godišnjim nesebicnim zalaganjem doprineo da se duhovni život u selu izdigne na veoma visok nivo. Posebno je angažovan na animaciji mladih i jacanju pravoslavlja medu tom populacijom. Inace u Vlaškom Dolu je formiran i Klub mladih, oni cine trecinu ovog saziva Saveta MZ Vlaški Do. Narocito bih istakao, posebnu pomoc i saradnju u radu Saveta pružaju Damir Ðordevic, koji je prednjacio u svim akcijama, i Saša Milenkovic, potpredsednici Saveta MZ, - naglašava Dragiša Paunovic, predsednik Saveta MZ Vlaški Do.

D. Milenkovic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE POŽAREVAC

FASADE SU BRIGA I GRAÐANA

Kompletno obnovljene fasade zgrada na Trgu Radomira Vujovica daju jednu novu, estetsku dimenziju centralne zone Požarevca, ali para nažalost nema za nastavak radova i u sledecoj godini. Nema para, ali u Direkciji za izgradnju opštine Požarevac ima ideja kako do njih doci.

- U Direkciji za izgradnju za 2007. godinu planirano je pet milona dinara za obnovu gradskih fasada. U dogovoru sa opštinom Požarevac mi smo krenuli u obnavljanje fasada od pocetka, ili kraja Trga Radomira Vujovica, leve strane posmatrano odavde. To su zgrade koje su zidane krajem pedesetih godina, najstarije zgrade u gradu zbog cega smo i krenuli na obnovu tih fasada. Posao je putem tendera dobilo beogradsko preduzece Neimar Grad koje ima dosta referenci za obnovu i starih fasada. Da podsetim, ta ista firma obnavljala je u Požarevcu pre cetiri godine fasade na kružnom toku koje su bile pod zaštitom, tako da su na tenderu bili nešto skuplji od drugih, ali kvalitet i iskustvo su prevagnuli. Pošto nije bilo para za nastavak radova, Opštinsko vece je sa nekih 25 posto, oko 1, 2 miliona dinara po aneksu ugovora omogucilo da završimo i desnu stranu, od Toplifikacije do zgrade Intesa banke, tako da je taj kvart, da tako kažem, odraden dosta kvalitetno. Nemamo nikakvih zamerki, boje smo odrecivali mi u Direkciji uz saglasnost gradskog arhitekte Pajica, želeli smo da koristimo boje koje su ranije postojale na tim fasadama, da ih obnovimo u stilu kakve su i bile pre pedesetak godina, kaže arhitekta Saša Isakovic.

Gradani farbaju spoljašnju stolariju bojama po svom ukusu pa se tako javlja šarenilo, totalna disharmonija. Pogledajte samo zgrade u Tabackoj caršiji, uporedite ih sa ovim koje smo obnovili gde je sva spoljna stolarija jednoobrazno obojena, kompletno obnovljeni gelenderi i limarija, pa cak i sokne u prizemnom delu koje su bile od veštackog kamena. O tom našem predlogu, o ucešcu gradana treba da odluce Opštinsko vece i predsednik opštine. O kom se procentu ucešca radi, neka odluci opština i to bi ubuduce trebalo da postane pravilo kada je rec o obnovi i rekonstrukciji fasada svih zgrada u gradu. Naravno, uz kreditiranje ali sa mesecnom ratom koja ne bi mnogo opteretila porodicni buyet vlasnika stana, naglašava arhitekta Isakovic.

M. Kuzmanovic

UREÐUJE SE FASADA ZGRADE CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

DUG PREMA PORODICI RANKOVIC

Kada su svojevremeno zgradu u kojoj je sada smešten Crveni krst Požarevca predavali na korišcenje aktivistima ove humanitarne organizacije, clanovi porodice Rankovic koji su bili njeni vlasnici obavezali su primaoce poklona da obeležavaju slavu ovog domacinstva, Ðurdevdan kao i da održavaju celokupnu imovinu, a posebno zgradu. U Crvenom krstu se strogo pridržavaju ovih preuzetih obaveza. Slava se u prisustvu brojnih prijatelja i saradnika slavi svake godine, a ovih dana izvode se radovi na uredenju fasade. Prema recima sekretara Branislava Živulovica, citav posao završice se za desetak dana, a sredstva za lepši izgled kuce Crvenog krsta u iznosu od oko 270 hiljada dinara obezbedili su opština Požarevac, brojni donatori i Kancelarija Nacionalnog investicionog plana.

S.E.

OMLADINCI “MLADOG RADNIKA” U SVECANOM SALONU SO POŽAREVAC

NAJBOLJI UZ PODRŠKU LOKALNE SAMOUPRAVE

Omladince fudbalskog kluba “Mladi radnik” i njihovog trenera u sredu je u svecanom salonu ugostio predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, cestitavši im na uspešno završenom jesenjem prvenstvu.

Ovi momci su trenutno prvaci u zapadnoj Srbiji, sa šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu “Macvu” , istakao je predsednik Kluba Zvonimir Blagojevic.

Trener Marjan Cizler rekao je da se do ovakvih rezultata, dvanaest pobeda i jedne nerešene utakmice nije došlo lako, te da su problemi bili standardni, ali i da ovu ekipu krasi timski rad i motivacija.

Predsednik požarevacke opštine Dušan Vujicic naglasio je da je izuzetno zadovoljan generacijom koja postiže ovakve rezulate, te da je želja rukovodstva Kluba ali i opštine da se ide u viši rang takmicenja, uz ozbiljan rad, kakav u Klubu postoji.

- Lokalna samouprava znace da ceni vaše rezultate, rekao je Vujicic.

T.R.S.

NOVA BENZINSKA PUMPA U POŽAREVCU

KAKO TO GRCI RADE

„HELLENIC PETROLEUM GROUP", lider naftne industrije u Grckoj i u regionu posluje u Srbiji kroz maloprodajnu mrežu benzinskih stanica , a „EKO" pumpa u Požarevcu je najnovija, 34. po redu. Kako nam je istakla Vera Milinkovic, PR menadžer za marketing i komkunikacije, ova benzinska stanica predstavlja modernu, multifunkcionalnu pumpu u kojoj se mogu naci sve vrste goriva, a u sklopu iste se nalazi i mini market sa odabranim asortimanom prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, kao i mini kafic. Pumpa se nalazi u ulici Moše Pijade (preko puta ženskog zatvora).

M.Antic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 23.11.2007.godine do 30.11.2007 godine u porodilištu opšte bolnice Dr "Voja Dulic " u Požarevcu rodene 23 bebe, muških 12 i ženskih 11

Sinove su dobili: Irfet i Remzi Kemberovski iz Brežana, Maja i Goran Radoševic iz Zabele , Marina Milic i Saša Jovanovic iz Oreškovice,Svetlana Milivojevic i Srdan Krstic iz Požarevca,Jelena i Vladan Živojinovic iz Velikog Gradišta,Jelena i Dalibor Lazic iz Požarevca, Tatjana Pavlovic i Cane Paunovic iz Sige,Marina Milic i Saša Jovanovic iz Oreškovice,Sanja i Zlatan Katic iz Smoljinca,Emina i Dejan Jovanovic iz Topolovnika,Milena Novakovic iz Aleksandrovca,Jelena Stokic i Miroslav Ðordevic iz Crljenca,Zorica Tomic i Darko Milenkovic iz Šapina,

Kcerke su dobili: Zlata i Predrag Cimbaljevic iz Požarevca, Liza Kamberovski i Idris Ibrahim iz Kostolca,Milomirka i Vladan Milenkovic iz Dubravice, Sanela Mitrovic i Saša Despotovic iz Vrbnice,Šarcevic-Jovic Sandra i Zoran Jovic iz Požarevca,Dragana i Željko Cikarevic iz Ševice,Marija Radovanovic i Draško Jankovic iz Požežena,Morina Cazime i Šefko Yelilovic iz Kostolca,Suzana i Zoran Lekic iz Požarevca, Vesna i Saša Gajic iz Kuceva ,Ankica i Vitomir Ilic iz Požarevca.

HUMORESKA

TRECE MESTO

Bio je to veliki dan i uspeh za našu zemlju, za sport, a i uopšte, za sve. Naš takmicar, Srbin, u jednoj novoj sportskoj disciplini, haukigolu, osvojio je trece mesto na svetu, iliti bronzanu medalju. Svaka cast! NJemu i ostalima koji su mu pomogli u ovom velikom dogadaju i uspehu koji je postigao za svoj narod.

Ova borilacka veština, spojena sa fudbalom i košarkom (a o rukometu i da ne govorimo!), po prvi put organizovana je u našoj zemlji i osvojena je odmah bronzana medalja.

- Vi, okupljeni ispred zgrade Skupštine grada, znajte da je naš takmicar, Srbislav Stokic, kojim se naša zemlja od sada ponosi, trpeo udarce po telu i po nosu! Ali, junacki sin naše slavne otadžbine, izdržao je sve te udarce od americkog i holandskog boksera i svojim velikim srcem darovao je zemlji bronzu.

Nije lako osvojiti medalju na bilo kom takmicenju, a pogotovo u borilackom sportu. Ona zato sija kao cisto srebro i zlato, s obzirom na teške uslove priprema našeg takmicara, bez odgovarajuce opreme, sale za treninge, posebne, tj. specijalne ishrane, situacije u zemlji u kojoj živi i radi itd.

No, takmicar iz Srbije, brale, smogao je snage, trpeo je udarce sa raznih strana, uzvracao koliko je mogao i na kraju docepao se bronzanog odlicja.

Svaka cast!

U žestokoj konkurenciji trojice vrhunskih takmicara, naš as osvojio je visoko, trece mesto!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Najpoznatiji srpski brend je humor i satira.

- Srbi su naoružani do Babinog zuba.

- Unikatno umetnicko delo prodato je u milionskom tiražu.

- I moj cup je pun - svinjske masti.

- Ne priznajem nezavisnost Kosova - rece Vuk Brankovic.

Miodrag Lazarevic

JAPANSKA JABUKA U SIRAKOVU

U selu Sirakovu nadomak Velikog Gradišta, pored samog magistralnog puta, preko ograde jednog uredenog domacinstva padaju grane egzoticnog drveta. Nije narandža, nije jabuka, nije domace... Miroslav Mile Milisavljevic, najstarija glava ove porodice kaže da je zasad, a u pitanju je japanska jabuka, doneo njegov sin LJubiša Milisavljevic koji dugi niz godina putuje svetom. Japanska jabuka stigla je u Sirakovo baš iz Japana, upravo je zrela i spremna za konzumiranje. Drvo obiluje plodovima, iako je lišce opalo. Domacinu, koji ima punih 78 godina, nije bilo teško da prisloni merdevine uz stablo i vešto se uzvere do samog vrha, kako bi i citaocima «Reci naroda» docarao lepotu najzrelijih plodova, koji su upravo visoko gore. Jedino manjka ukus koji se, nažalost, citanjem ne može osetiti.

L.L.

MUZICKA ŠKOLA "STEVAN MOKRANJAC"

KLAVIRSKE FANTAZIJE

U okviru serije didaktickih koncerata koji se u novembru i decembru održavaju u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, prošle srede je koncert održala profesor Jokut Mihailovic, pijanistkinja iz Beograda. Sa njom su nastupili i studenti Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu, kao i grupa ucenika požarevacke Muzicke škole. Na programu su bila dela Šopena, Lista i Šcedrina.

Jokut Mihailovic je profesor Fakulteta muzickih umetnosti i šef Katedre za klavir, rodena je u Uzbekistanu, a muzicke studije završila je na moskovskom konzervatorijumu “Cajkovski” u klasi profesora LJudmile Rošcine, dok je magisterij stekla u klasi profesora Leonida Brumberga. Dobitnik je ordena Republike Poljske za zasluge u oblasti kulture, kao i plakete Univerziteta u Novom Sadu, gde je zapocela svoju pedagošku karijeru.