Header

PEKINŠKA PATKA

Aca Lukic

Možda pekinška patka predstavlja poslasticu, prvog reda u velikoj i mnogoljudnoj Kini? Nekulturno je „na nevideno" kuditi reputaciju, tako retke, i mnogima od nas daleke šarene pticice? Ko zna, možda po osnovnim karakteristikama i izgledu cuvena pekinška patka nalici našoj domacoj plovki? Što da ne? Beloj?Crnoj? Mutavoj plovki? Priznacete neviteški je smejati se tom divnom stvorenju, što se po dvorištima mnogih naših domacinstava, tako milo gega sa noge na nogu. Leva - desna, desna - leva. Pa, opet jovo - nanovo. Kva! Kva! Kva! Ko ima snage, hrabrosti da kuša: paciju supu, pecenu pacetinu uvijenu u šnite slaninice, onako snishodljivo malen batak?

Prica o Pekinškoj patki, a bogami i srpskoj, verovatno ne bi imala smisla, a još bi manje ikog zanimala, da se u našem društvu: trgovini, ekonomiji, a od skora i poljoprivredi ne dogadaju pojave poput cinjenice da se u tim sferama privredivanja pojavljuju u glavnim ulogama Kinezi. NJihova preduzimljivost je bezgranicna, dok stižu da otvaraju trgovinske radnje i po srpskim varošicama, što se kaže: „Bogu iza nogu". Da podižu plastenike, pod kojima na „sebi svojstven nacin, sa znanjima i iskustvom koje su poneli sa sobom iz kulture drevne Kine" uzgajaju: krastavac, paradajz, zelenu salatu i ostali dragocen zeleniš.

Da li u svemu ovom ima neceg neobicnog? Jednom recju - „moderni gastarbajteri". I naši su ljudi šesdesetih godina prošlog veka „u nevolji" otperjali putem Zapadne Evrope, na privremeni rad. I rekao bih, vecina njih ostala u tim zemljama do penzije. A neki i doživotno. I kako stoje stvari, druga i treca generacija naših gastarbajtera nema nameru da se vrati u rodenu zemlju. Eto, i mi se „možemo podiciti kako u nas vlada potreba za stranom radnom snagom". Nekad to behu Rumuni i Bugari, a sad braca Kinezi. Tacka.

Može li se prica o pekinškoj patki, a što da ne i našoj, zaustaviti na fonu uzgrednog uocavanja? Nama svojstvenom idilicnom razumevanju sveta? Smemo li se u svetu neumoljivih i do bola realnih cinjenica, prikloniti fantazmagorijama mogucim samo u literaturi?

Kinezi su sa svojim biznisom prisutni na svim kontinentima planete zemlje. Marljivi i vredni (ekonomija u usponu) snašla se da proizvodi robu prihvatljivu za vecinu svetske populacije. Sirotinje ima u svim društvima dovoljno, za koju je roba široke potrošnje sa kineskim standardima, prihvatljiva. Sirotinje svuda ima previše. Tako funkcioniše ovaj svet, bez obzira na oblik politickih uredenja, bez obzira na oblik privredivanja, bez obzira na tradiciju i osobenosti razlicitosti u kulturama. Sirotinja je za ovo covecanstvo zajednicki imenitelj, od Istoka do Zapada, od Severa do Juga.

Srpsko društvo, izvlaceci se iz haosa, doskora, a to je samo jedna dimenzija kojoj zarad ove price valja posvetiti pažnju, (nakon hiperinflacije, nakon nemaštine proizvoda, i svodenja pojedinca na psihologiju „buvljaka") stalo je na stanovište da se haos mora urediti. U svetlu te cinjenice, ekonomisti su zarad opšte dobrobiti i opstanka našeg društva u svakom smislu, uveli kontrolu u nacin poslovanja, pogotovu u prometu robe. Naplati poreza - cuveni PDV, a uz njih i fiskalne kase. Mnogi su se opirali toj meri, ali je stvar legla na svoje mesto. Haosom ugroženi pojedinci i grupacije su osetili blagodet makar i sa simbolicnim poboljšanjima, jer su ona mogla biti ostvarena placanjem iz državne kase. Srbi su se naucili poslovanju u sistemu PDV-a. Oni koji to odbijaju da ucine, ili izvrdavaju obavezu (manjina u ovom trenutku) trpe za nesavestan rad zakonske konsekvence. I treba da ih trpe.

Ali problem sa pekinškom patkom, i bracom Kinezima letimicnim uvidom tokom kupovine u njihovim radnjama „na tezgama i buticima" postoji. Zanemarimo kvalitet robe u tim radnjama? Zanemarimo, da srpska radna snaga radi za platu ispod zagarantovanog zakonskog minimuma? Zanemarimo da je veci broj radnika od te srpske radne snage u kineskim radnjama uglavnom neprijavljen „radi na crno"? Zanemarimo da Kinezi u svojim radnjama medu tezgama pred ocima klijentele - kupaca gotive rucak, ili kuvaju mlad kukuruz, a možda i sos za pekinšku patku? Zanemarimo...? No, Zakon Republike Srbije drugacije ureduje stvari, obavezuje, i govori po tom pitanju, zar ne? Neko treba da ga sprovede, na polzu Kineza, i Srba.

Zbog kraja price o Kinezima i pekinškoj patki, sve se ovo moralo reci. No, poenta, na koju se želela skrenuti pažnja, pociva u praksi da Kinezi, vecina njih u svojim radnjama, kupcima nakon kupovine robe ne izdaje fiskalni racun. Oni jednostavno ne fermaju Zakon o PDV-u. Po cemu oni imaju tako privilegovan položaj u odnosu na srpske trgovce? Da li porez od prodate robe u njihovim radnjama smrdi za Budžet naše zajednice? Šta se to sa njima dogada? Kontroliše li ko kineske radnje, u Srbiji, u Požarevcu? Vreme je da se zamislimo. Verovatno su, slutim, male razlike izmedu pekinške i srpske patke. Ali ne treba da pretpostavljam da na srpskom tržištu moraju svi biti ravnopravni. Neki seljak iz Dragovca, na požarevackoj pijaci nudi robu uz obaveznu doskocicu: „Rod za rod, a sira za pare!".

Dodajem i srpska patka mora biti cenjena. Kad se pekinška patka gotivi u Srbiji, porez se placati mora.

Aleksandar Lukic, književnik

SAVETOVANJE NA TEMU ZAŠTITE OD KOROZIJE

ZAŠTITA OMOGUCAVA VELIKE UŠTEDE

Savetovanje na temu "Korozija i zaštita materijala u toku eksploatacije" koje je organizovala Narodna tehnika - Savez organizacija za tehnicku kulturu Požarevac održano je protekle nedelje u požarevackom Centru za kulturu. Radove na pomenutu temu predstavilo je preko dvadeset autora sa ciljem skretanja pažnje na ovaj problem i razlicite pristupe njegovom rešavanju.

Korozija, kao proces razaranja materijala prouzrokuje velike štete, a time i gubitke industrijskim preduzecima i stanovništvu. Bez obzira na to, u našem okruženju malo se radi na zaštiti od nje, ili se radi neadekvatno. Na primerima u našem neposrednom okruženju, na osnovu vizuelnih pregleda delova i konstrukcija može se konstatovati da su mnogi delovi napadnuti korozijom, koja polako, ali sigurno, poput tihe vode "breg roni". Cilj savetovanja je da ukaže na mogucnosti primene adekvatne zaštite materijala od korozije, na industrijskim i gradevinskim objektima na podrucju grada Požarevca i šire. Radovima autora obuhvacene su dve tematske oblasti: korozija i zaštita metalnih materijala, kao i betona i armiranog betona.

Pod uticajem prirodne stihije i korozije nestao je najveci broj kulturnih dela starih naroda. Prekrasne ikone u srpskim srednjovekovnim manastirima, ocuvane su do danas, zahvaljujuci tome što su srednjovekovni slikari odlicno poznavali tehnologiju proizvodnje postojanih boja i tehnologiju premazivanja. U cilju zaštite materijala od korozije danas se primenjuju razlicite metode. Zahvaljujuci savremenim postupcima zaštite industrija je postigla ogromne uštede koje su upotrebljene za njen razvoj i modernizaciju.

- Mi imamo dosta potreba da štitimo materijale koje koristimo, bilo da se radi o energetici, mašinstvu ili drugim granama privrede koje postoje u Branicevskom okrugu. Ove teme omoguci ce nam sagledavanje date problematike a zakljucke cemo prezentovati javnosti. Nadam se da ce to preduzecima omoguciti da uspešnije i efikasnije posluju, jer znamo da korozija iziskuje dosta ulaganja pa se mogu dobiti i odredene uštede, rekao je predsednik OO mr Vladan Ðulakovic.

Clan predsedništva SDIT mr Zvonimir Blagojevic za 16. decembar najavio je savetovanje na temu primene prirodnog gasa, dok se na prolece ocekuje tradicionalno savetovanje koje se bavi pitanjem primene pepela.

Pokrovitelj savetovanja je Grad Požarevac a otvorio ga je predsednik Skupštine Miomir Ilic.

T.R.S.

NARKOMANIJA - UŽAS NAŠIH DANA

PROGOVORIMO JAVNO

Poslednjih godina (?) na teritoriji opštine Požarevac i okoline od posledica bolesti zavisnosti - narkomanije preminulo je previše, pre svega mladih ljudi. Palanka, kao palanka, užasne se na kratko, saoseca sa porodicom, a onda se sve nastavlja, kao da ce ovaj problem (citaj: užas), u moru drugih sa kojima se borimo, biti rešen sam od sebe. A nece. To se nebrojeno puta pokazalo. Programi prevencija, edukacije mladih i roditelja, aktivnosti zdravstvenih ustanova, vladinih i nevladinih organizacija ostaju bez rezultata. Šta se dešava? Ima li istine u šuškanjima da sistemsko razracunavanje sa ovom katastrofom koja narasta iz dana u dan, izostaje iz nama nejasnih razloga - nema koordinacije medu institucijama, nema para u budžetu, nije moguce sagledati stvarno stanje stvari na terenu i slicno...?

U Programu Ministarstva zdravlja i Instituta “Batut” iz Beograda za 2008.godinu kaže se: Sprovodenje Nacionalnog programa za prevenciju i zloupotrebu droga i alkoholizma u 2008.godini realizuje se kroz cetiri programa:

- Razvoj informacionog sistema za registrovanje zavisnika od droge,

- Obeležavanje 26.juna - medunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe i krijumcarenja droga,

- Edukativne aktivnosti na polju prevencije,

- Sprovodenje istraživanja o zloupotrebi droga medu mladima u Srbiji.... itd, itd...

U istom programu konstatuje se da u Srbiji ne postoji registar oboljevanja i umiranja od bolesti zavisnosti, te da bi isti trebalo saciniti ove (2008. godine). Pretpostavlja se da u Srbiji trenutno ima izmedu 70.000 i 100.000 hiljada zavisnika, na teritoriji Beograda oko 20.000, a u Vojvodini oko 10.000. Koliko ih je u Požarevcu i mestima koja mu gravitiraju? Ova studija obuhvata i anketu ciji rezultati pokazuju da se gotovo svaki ucenik srednje škole u nekom obliku susreo sa drogama, te da je najrasprostranjenija droga kanabis.

Strucnjaci su dakle obavili svoj posao. Šta sada? Možemo li da poverujemo u to da, bar u manjim sredinama, organi koji su zaduženi za pracenje unošenja, proizvodnje i distribucije opijata nemaju ideju ko bi mogao biti diler? Zar nije logicnije zapoceti rešavanje problema od “korena”, nego leciti decu kada je vec kasno? Naravno, novinar se samo može zapitati, kao što se pitaju mnogi u ovom gradu, šta se zapravo dešava, a ovim putem možemo pozvati upucene da nam objasne zašto mnogo cešce slušamo o smrtima zavisnika, koji se, ne zaboravimo, tretiraju kao bolesnici, nego o hapšenjima onih koji ih snabdevaju.

Ideja “Reci naroda” je da konacno progovorimo javno, a na nadležima je da nam se pridruže i pokažu nam kako da se svi ukljucimo u opštu borbu protiv pošasti koja odnosi živote naših mladih sugradana. Naše stranice otvorene su za sve koji mogu da pomognu.

Lela Likar i “Rec naroda”

NA SVECANOSTI U POŽAREVCU

URUCENE PRVE LICENCE MEDICINSKIM SESTRAMA I TEHNICARIMA

- Od ukupno 2.200 medicinskih sestara i zdravstvenih tehnicara na podrucju Branicevskog okruga, licence je prošle srede dobilo 350 dok ce ostali, ove svojevrsne dozvole za rad, primiti najkasnije do maja naredne godine

U strukturi ukupnog broja zaposlenih u Zdravstvenom centru Požarevac, oko 62 odsto cine medicinske sestre i zdravstveni tehnicari, a to je brojka od oko 1.600 zdravstvenih radnika što predstavlja najbrojniju zastupljenost ovog kadra u zdravstvu Branicevskog okruga. Preostalih 600 medicinara od ukupno 2.200 koliko ih je u Branicevskom okrugu, zaposleno je u ostalim zdravstvenim ustanovama. U skladu sa novim zakonskim propisima, svi oni do polovine naredne godine moraju da poseduju licence za rad.

Urucene licence

Kontinuirana dodela otpocela je prošle srede kada je na svecanosti u Požarevcu uruceno prvih 350 licenci. Svecanosti je prisustvovao i prvi covek Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehnicara Srbije Dragan Šašic:

- Danas u Požarevcu dodeljujemo prve licence i to je jedan mali deo od onih 2.200 koliko cemo ih uruciti u Branicevskog okruga. Ušli smo u jednu ozbiljniju fazu u kojoj na nivou Republike mesecno dodeljujemo po 6.000 licenci, sa Branicevskim okrugom ovu pricu završavamo do maja iduce godine. Ono što je u svemu ovome najvažnije je da do polovine naredne godine kada licenciranje bude završeno, u javnom i privatnom sektoru zdravstva Srbije nece biti ni jedne nelicencirane osobe, odnosno zdravstvenog radnika bez dozvole za rad. Drugi deo price su obaveze koje nastaju prihvatanjem statusa profesionalca. Licenca, naime podrazumeva kontinuiranu medicinska edukaciju, neprestano unapredi-vanje znanja. Mi smo na ovaj nacin pokušali da iskorenimo ono što je u sistemu zdravstva Srbije opstajalo zadnjih sto godina. Ranije ste mogli da završite srednju ili višu školu, fakultet... i da se do kraja svog radnog veka više ne edukujete. Odlazilo se u penziju sa istim korpusom znanja sa kakvim se i pocinjalo. Sada je sa tim završeno, licenca podrazumeva nova znanja, nove veštine, prihvatanje novih tendencija u medicini. Bitna stvar u ovom trenutku je i priznavanje Etickog-esnafskog kodeksa Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehnicara kojim se menja odnos pre svega prema pacijentu, a onda i prema kolegama i celokupnoj profesiji, napomenuo je Šašic.

Prve licencirane medicinske sestre i zdravstvene tehnicare u Požarevcu pozdravila je i Gordana Jevtic, predsednica Ogranka Kragujevac kome pripada Branicevskli okrug:

- Naš Ogranak broji 10.500 clanova i zadovoljstvo mi je što je prvih 350 licenci upravo došlo u Branicevski okrug. Vidim da ste shvatili ozbiljnost onoga što sledi nakon dobijanja licne karte koja se zove licenca. Lekar može biti maksimalno strucan, ali ako on pored sebe nema desnu ruku koja se zove medicinska sestra, onda on nije kompletan.

Ispred domacina, Zdravstvenog centra Požarevac, ucesnike svecanosti pozdravila je direktorka Doma zdravlja dr Svetlana Radovica, a dodelu licenci cestitala je i dr Dragana Meduric, zamenica direktora Požarevacke bolnice.

Za Magdalenu Brankovic, glavnu medicinsku sestru Zdravstvenog centra Požarevac prve licence dodeljene zdravstvenim radnicima veoma su važne za dalji profesionalni rad ove struke:

- Dosta dugo smo cekali na ovaj dana i dugogodišnja nastojanja su najzad urodila plodom. Sa ponosom danas primimo licence kojima se obavezujemo da cemo u narednih sedam godina ostvariti sve ciljeve koje nam postave Ministarstvo zdravlja i zdravstvene, referentne ustanove. Nastojacemo da zadovoljimo naše pacijente humanošcu i kvalitetom znanja i rada, jer to je ono što krasi sestrinstvo. Naši lekari o nama govore najiskrenije, zajedno sa njima težimo jednom efektivnom timskom radu i takav rad treba da bude pravilo svake dalje organizacije. Kontinuirana edukacija i usavrša-vanje mogu samo da nam koriste i da dovedu do toga da postanemo još priznatija i poštovanija profesija, onakva kakva je u drugim evropskim zemljama.

S.E.

U OPŠTINI MALO CRNICE

POMOC U KUCI STARIM LICIMA

Potpisivanjem sporazuma sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj opština Malo Crnice pocela je realizacija projekta "Pomoc u kuci starijim licima ", u vrednosti od 1.387.388 dinara. Osnova je bilo ucešce Opštine u UNDP programu " Planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite-PLUS" i u okviru njega razvijanje i usvajanje lokalne strategije socijalne zaštite.

Pružalac usluga pomoci u kuci bice Centar za socijalni rad a promotivne aktivnosti pocele su pre desetak dana. Cilj projekta je pružanje pomoci starackim domacinstvima i starijim licima koja žive sama putem angažovanja gerontodomacica na terenu. Pomoc ce se ogledati kroz nabavku namirnica, ogreva, uredenje stambenih objekata, održavanje higijene domacinstava, pružanju pomoci u održavanju licne higijene, pružanju zdravstvenih usluga angažovanjem medicinskih sestara, kao i kucnih poseta lekara, po potrebi, male popravke u kuci, psihosocijalnu podršku, razvijanje dobrosusedske pomoci i solidarnosti... sve u cilju zadovoljavanja potreba starih u prirodnoj sredini i poznatom okruženju.

Direktorka Centra za socijalni rad u Malom Crnicu, Dijana Mirkovic, istakla je da ce projektom biti obuhvaceno 35 korisnika koji žive sami u MZ Boževac, Crljenac, Veliko Selo, Toponica i Malo Crnice, te da ce u svojstvu gerontodomacica posao dobiti 7 nezaposlenih lica.

- Uvodenjem usluge pomoci u kuci za starija lica lokalna zajednica preuzima odgovornost za starije sugradane razvijanjem nedostajuce usluge, a sve u skladu sa usvojenim strateškim dokumentima i procesom decentralizacije sistema socijalne zaštite koji se odnosi na zahteve da se kvalitetno, drugacije, ekonomicnije, efikasnije i angažovanije rešavaju pitanja zaštite starijih.

Javnost ce sa projektom biti upoznata putem javnih skupova, tribina, štampe, radio i TV emisija.

T.R.S.

U VETRINARSKOM SPECIJALISTICKOM INSTITUTU POŽAREVAC KRAJEM PROŠLOG MESECA

VISOKA OCENA RADU PO STANDARDU ISO 9001

- Komisija Medunarodne sertifikacione kuce SGS, svetskog ocenjivackog lidera, konstatovala da je standard ISO 9001 u požarevackom VSI u protekle tri godine, ne samo uspešno primenjen vec i znacajno unapreden

Standard

U skladu sa nastojanjima države da se u što vecem broju radnih oblasti uvedu najsavremeniji standari primereni i proistekli iz standarda Evropske zajednice, u Veterinarskom specijalistickom institutu Požarevac pre tri godine uveden je standard ISO 9001. Ovih dana, tacnije 27. novembra ove godine, clanovi Ocenjivacke komisije Sertifikacionog tela SGS iz Ženeve, boravili su u Institutu radi resertifikacije ovog standarda i tom prilikom ocenili da se on, ne samo uspešno održava, vec i znacajno unapreduje.

—Sa zadovoljstvom mogu obavestiti javnost da smo 27. novembra ove godine uspešno resertifikovali standard ISO 9001 uveden 2005. godine. Ovo je inace, vec treca poseta Institutu od strane Ocenjivacke kuce SGS, medunarodnog tela cije je sedište u Ženevi u Švajcarskoj sa Predstavništvom u Beogradu. Smatraju sebe liderom u ocenjivanju jer su na trecem mestu u svetu po broju firmi nad kojima vrše nadzor odnosno primenu sertifikata prema standardu ISO 9001. Dvoclana komisija je i ovoga puta u našem Institutu konstatovala da je sistem koji primenjujemo živ, da se održava i da je u napretku u smislu da postoje pomaci na bolje u njegovoj primeni. Uopšte, sitem ISO 9001 u veterinarskim institutima u našoj zemlji funkcioniše u naboljem smislu te reci kada se uporeduje sa ostalim firmama, veterinarski specijalisticki instituti predstavljaju lidere u oblasti veterinarstva u Srbiji. Pored ovog standarda imamo i standard SRPS ISO 17025 i pocetkom sledece godine ocekujemo nadzornu posetu komisije koja takode treba da proveri uspešnost primene i unapredenja i ovog standarda, saznajemo od mr Milene Živojinovic, epizootiologa, šefa Odeljenja za epizootiologiju u VSI koja na naše pitanje: koja je razlika u nacinu rada strucnjaka ovog Institutu sada i pre dobijanja ovog sertifikata odgovara:

—Rad po standardu ISO 9001 cini naš Institut medunarodno priznatim i prepoznatljivim. Sve što radimo, svi izveštaji koji proizilaze iz rada naše ustanove razumljivi su celom evropskom tržištu obzirom da je to rad po prevedenom standardu Evropske zajednice. U pitanju je strogo definisan postupak rada pocev od planiranja preko realizacije do izveštavanja. I ono što je takode važno je da je citav taj proces pracen neophpodnom dokumentacijom, standardnim procedurama i uputstvima. Inace, promene koje su nastale u smislu rada jesu da imamo neke novozaposlene, da su se pojedini ljudi penzionisali, da imamo nameru proširenja obima akreditacije, da smo obnovili opremu, da imamo nameru proširenja radnog prostora i radne sredine, da imamo planove koji ce nam omoguciti opstanak na tržištu i zadovoljenje potreba naših korisnika, A naši korisnici su držaoci domacih životinja, kolege veterinari na terenu, farmeri, stocari, proizvodaci u mlekarama, mesarama, mešaonama stocne hrane i naravno na pocetku citave ove price je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrde-Uprava za veterinu. Sav rad na terenu ostvarujemo uz neophodnu i neizbežnu saradnju sa republickom veterinarskom inspekcijom, istice Milena Živojinovic.

Prvi standarad u VSI Požarevac uveden je 2005. da bi vec naredne 2006. godine pocela primena standarda ISO 17025. Šta je sledece na redu?

Prema najavama direktora, mr LJubomira Stojiljkovica intenzivno se razmišlja i o drugim standardima naprimer o onome koji treba da pospeši unapredenje životne sredine a to je standard 14.001.

—Obzirom da se u citavoj našoj zemlji sve više govori o zaštiti životne sredine, i mi u Institutu razmišljamo o tome u smislu uvodenja neškodljivog odlaganja medicinskog otpada. Veterinarska struka se kao i medicinska, svakodnevno susrece sa velikom kolicinom medicinskog otpada. Neke definisane procedure o neškodljivom uklanjanju otpada koji proizvodimo u toku našeg rada vec imamo ali postoji potreba za kvalitetnijim i sveobuhvatnijim radom na tome, a to je moguce jedino uvodenjem pomenutog standarda, kaže direktor Stojiljkovic.

S.E.

DOKTOR ZA VAS

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

- NEŽELJENE REAKCIJE NA PENICILIN

Penicilin i penicilinski preparati su najcešce korišceni antibiotici u terapiji i profilaksi.

Najcešce se radi o alergiji koja se ispoljava po prvom tipi preosetljivosti, odnosno stvaranjem alergijskih antitela. U decjem uzrastu do 12 god. retke su alergijske reakcije pogotovo one najfatalnije kao što je anafilakticki šok. Alergija se javlja nezavisno od nacina aplikacije leka ali najveci je rizik pri intravenskom davanju. Ne postoje ubedljivi dokazi o korelaciji sa atopijskom konstitucijom ali se smatra da je ona faktor rizika.

Penicilinski metaboliti kao alergeni:

Penicilin je beta-laktamski antibiotik.Kao alergeni deluju njegovi metaboliti vezani za tkivne proteine u hapten makromolekulski kompleks. U toku metabolizma (razgradnje) u 95% oslobadaju se takozvane "major determinante" a 5% "minor determinante" koje su odgovorne za pojavu najteže alergijske reakcije -anafilakticki šok. Penicilin i polusintetski preparati rastvoreni za davanje putem injekcija, ako dugo stoje na sobnoj temperature više od 4-72 casa podležu degradaciji i transformaciji u nove potencijalne alergene.

Klinicka slika:

Alergijske reakcije mogu biti rane, one se ispolje u prva 24 casa i imaju klinicku sliku anafilaktickog šoka (pad krvnog pritiska, gubitak svesti, bronhoopstrukcija, laringealni edem generlizovana urtikarija ). Kasne alergijske reakcije se dese posle 48-72 casa, blaže su i uglavnom se ispolje kao kožna reakcija (koprivnjaca ili neki drugi tip kožne ospe ).

Vrlo cesto se kod dece nakon davanja polusintetskih penicilina (pentreksil, amoksicilin ) u sadejstvu sa nekim virusima pojavljuje kožni osip što nije rizik za pojavu anafilake-alergije pri ponovnom davanju penicilina. Cesto se kao alergija proglasi i neki virusni osip, ili reakcije straha od injekcije koje prati kratkotrajni gubitak svesti.

Dijagnoza:

Obzirom da se kod pravih alergijskih reakcija na penicillin stvaraju antitela IgE-klase dijagnozu postavljamo otkrivanjem ovih antitela u koži kožnim testiranjem. Ukoliko je kožni test pozitivan na major determinante može se reci da se u 90% radi o alergiji a ako je pozitivan na minor determinante cak100%. Ukoliko dobijemo negativan test vecina alergologa ima stav da se ispitanicima da odmah 10% od propisane doze a posle 1casa ostalih 90%. Ukoliko postoji sumnja na prethodni razvoj anafilaktickog šoka ispitivanje ne sme da se radi na koži (metoda in vivo ) vec se radi u epruveti (metoda in vitro ) kada se antitela otkrivaju iz izvadene krvi. Ukoliko su rezultati ovog testa negativni, sledeci postipak je testiranje na koži pa ako je i ovaj nalaz negativan dajemo lek kako je napred opisano. U slucaju pozitivnosti metode in vitro ne radimo dalje ispitivanje, radi se o sigurnoj alergiji i zabranjujemo dalje davanje penicilina i njegovih derivate.

Pošto su i cefalosporini (palitreks….) beta-laktamski antibiotici moguca je unakrsna alergijska reakcija ali oni u svom metabolizmu ne stvaraju minor determinante pa se samim tim i anafilakticki šok retko javlja.

Danas se ispitivanje alergije na penicilin ne radi rutinski , vec se na osnovu poztivne anamneze daju druge grupe antibiotika obzirom na rizik samog testiranja kožnom metodom.

Dr Ranka Dimitrijevic

SEDNICA SKUPŠTINE ZAJEDNICE PREDUZETNIKA RPK POŽAREVAC

PORESKI SISTEM SA ASPEKTA PREDUZETNIKA

Komora

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine Zajednice preduzetnika Regionalne privredne komore Požarevac o poreskom sistemu sa aspekta preduzetnika i sivoj ekonomiji govorili su dr Božidar Raicevic, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Stojicic, predsednik Skupštine Zajednice preduzetnika i Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Srbija je sadašnji poreski sistem uvela 2001.godine i on je u punoj meri harmonizovan sa rešenjima koja postoje u zemljama EU. Jedino to nije slucaj sa oporezivanjem dohotka fizickih lica i taj porez ce najverovatnije biti reformisan tokom iduce godine. Srbija spada u red zemalja sa najnižim poreskim opterecenjem, jer ima najniži porez na plate, ubedljivo najniži porez na dobit preduzeca, jednu od najnižih stopa poreza na dodatu vrednost, akcize relativno ispod nivoa akciza koje vladaju u EU i zemljama okruženja i medu najnižim stope doprinosa za obavezne vidove socijalnog osiguranja. Prema recima dr Božidara Raicevica, naša zemlja ima 180 - 190 raznoraznih vrsta nameta. Kada je rec o preduzetnicima, onda nažalost moramo reci da je tu poreski teret u Srbiji u odnosu na druge zemlje nešto malo viši. On je veci kada je rec o raznoraznim naknadama i taksama koje po pravilu uvode lokalne samouprave. To je jedna vrlo neregulisana oblast kod nas buduci da su dva postojeca zakona koja to regulišu dali veliku slobodu lokalnim samoupravama da odreduju visinu svojih taksa, naknada i drugih fiskaliteta. Ako se uzme prosek u Srbiji možemo da kažemo da je opterecenje ovog malog privatnog sektora nešto iznad proseka koji važi u zemljama okruženja i EU.

Kada je rec o sivoj ekonomiji, nažalost vec nekoliko godina ni statistika Srbije, niti bilo koja institucija u Srbiji ne vrši procenu sive ekonomije. Zapravo ona se vrši samo za realni sektor, oblast materijalne proizvodnje i tu siva ekonomija u Srbiji iznosi 15 -18%. Medutim, nema uopšte procene sive ekonomije u sferi usluga i finansijskoj sferi gde je inace vrlo dominantna. Provizorne ocene govore da je siva ekonomija u Srbiji negde oko 35%, odnosno jedna trecina ukupne proizvodnje u toku jedne godine ide neregularnim kanalima. To važi za skoro sve zemlje u tranziciji, a nešto je malo niža u Italiji, Grckoj, Španiji i Portugaliji, a još je manja u razvijenim zemljama kao što su Francuska, Nemacka, Luksemburg, Belgija.

Kada govorimo o sivoj ekonomiji, onda posebno pada u oci jedan njen poseban segment, a to je segment neplacanja javnih prihoda. Poreska uprava ceni da nekoliko milijardi dinara raznoraznih oblika javnih prihoda u Srbiji nisu placeni. Drugim recima, evazija poreza i doprinosa je poprilicno velika u Srbiji. Tako primera radi, Beogradani duguju samo za grejanje, struju, vodu, gradsko zelenilo i smece oko 200 miliona eura.

D.Dinic

UPRAVNI ODBOR I SKUPŠTINA REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE POŽAREVAC - O EKONOMSKOJ POLITICI U 2009. GODINI

SVET JE PRED URUŠAVANJEM JEDNOG BESMISLENOG SISTEMA

- Srbija u strahu od posledica svetske krize i duboke recesije izazvane razvojem modela vodece svetske sile cija je suština u vecoj potrošnji od proizvodnje

- Predsednici Komore urucen sertifikat sistema kvaliteta ISO 9001

Zajednicka sednica Upravnog odbora i Skupštine Regionalne privredne komore Požarevac koja je održana prošlog cetvrtka, predsedavao Vojislav Paunovic, predsednik Skupštine, zapocela je u svecanom tonu. Sofija Ðurdevic, direktorka YLJS-a, Društva za sertifikaciju i nadzor sistema kvaliteta, urucila je predsednici Komore Milici Mitkovic, YLJS sertifikat za sistem menadžmenta kvalitetom u skladu sa medunarodnim standardom ISO 9001. U obrazloženju se pored ostalog navodi da je “težnja rukovodstva Komore ka stalnom unapredenju poslovanja i što doslednijem ispunjavanju potreba i zahteva clanica, potvrdena opredeljenošcu za uvodenjem i primenom sistema menadžmenta kvalitetom, a jedan od strateških ciljeva Regionalne privredne komore Požarevac upravo je stvaranje dobro organizovane i efikasne komore koja ce obavljati poslove u interesu cele privrede. Imajuci u vidu cinjenicu da je privrženost najvišeg rukovodstva kvalitetu jedan od kljucnih faktora za uspešnu implementaciju sistema menadžmenta kvalitetom, sasvim je logicno da su rezultati ocenjivanja to jest sertifikacione provere Regionalne privredne komore Požarevac od strane ocenjivackog tima YLJS-a bili izuzetno dobri. Ocekujem da implementacija i sertifikacija sistema menadžmenta kvalitetom u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac predstavlja primer i podsticaj za sve clanove ove komore koji teže da ostvare viši novi pouzdanosti, odgovornosti u radu, a time naravno i povecanja poverenja klijenata. Na dobijanju ovih sertifikata cestitam predsednici Komore Milici Mitkovkic, predstavniku rukovodstva za kvalitet LJiljani Gagovic i svima u Komori, istakla je Sofija Ðurdevic.

U nastavku sednice, na temu “Ekonomska politika za 2009. godinu” veoma zanimljivo predavanje održao je prof dr Dragan Ðuricin, predsednik Saveza ekonomista Srbije i profesor na Ekonomskom fakultetu.

- Ceo svet koji je globalizovan po americkim interesima je došao u krizu zbog modela koji je razvijala ta vodeca svetska sila. I sada se zaista nalazimo pred zarušavanjem tog sistema, potpuno je jasno da on više ovako ne može da funkcioniše, njega su zarušile ekonomske konsekvence nepromišljenih stvari, rekao je Ðuricin i u prilog ovoj tvrdnji naveo da Amerika u trenutku kada je njen bruto domaci proizvod 15 triliona dolara, duguje svetu 16 i po triliona dolara što znaci da duguje više nego što kao najveca ekonomija na svetu uspe godišnje da stvori. Amerika ima ozbiljan problem jer nema više konkurentnu industriju, nema više finansijski sistem, nema kredibilitet. Štednja u Americi je nula ne samo danas vec u zadnjih šest- sedam godina. Amerika nema ni vojsku ali ima oružje i politicare koji su doveli do ovakvog stanja. Konsekvence u ekonomiji su, nažalost dramaticne, turbulencije koje sada nastaju pokazuju da drama tek dolazi, napomenuo je profesor i opravdanost crnih slutnji ilustrovao podacima da je u septembru na svetskom tržištu prodato samo 30 procenata automobila u odnosu na septembar prethodne godine. Tri najvece americke proizvodacke firme automobila su vec u prvom naletu krize zatražile 30 milijardi dolara pomoci da bi održale proizvodnju. Mercedes je obustavio proizvodnju 15. novembra, njegov plan za 2009. godinu je 70 posto proizvodnje u odnosu na 2008. a postoje i rezervni planovi koji predvidaju 5o i manje od 5o posto proizvodnje. Znaci, recesija je svuda, globalno komercijalno tržište ne funkcioniše, finansijsko tržište ne postoji, frapantan je podatak da se ovih dana nigde u Evropi ne mogu dobiti krediti za održavanje likvidnosti cak i uz garanciju Centralne banke.

- Planeta se ljulja i ko zna kako ce se stvari odvijati. Mi u Srbiji, posle ovog besmislenog geopolitickog preinženje-ringa koji je doveo prvo do raspada bivše SFRJ, a onda do raspada SRJ i cepanja Srbije odvajanjem Kosova i njegovim priznavanjem od jednog broja evropskih zemalja i SAD, imamo sada satisfakciju da je taj geopoliticki kontekst, kao i sve što se u zadnjih dvadeset i nešto godina dešavalo, bio jedan besmislen put. Problemi Srbije u ovom trenutku su što je njena privreda uz privredu Bosne i Hercegovine i delimicno Albanije, jedina u ovom delu Evrope koja nije okoncala tranziciju, što je ušla u tranzicionizam, u politicki sistem u kome se ono što se zapocinje ne završava i što ocekuje probleme izazvane svetskom krizom, dubokom recesijom koja preti da prede u depresiju...

Koje su to komparativne prednosti Srbije koje bi joj pomogle u ovakvoj situaciji? To su još uvek poljoprivreda, energetika i neki sektori mrežnih tehnologija koji su i do sada bili veoma uspešni, recimo telekomunikacija.

- Zar nije bilo pametno državi koja je prodavala državna preduzeca da ta sredstva koristi za aglomeraciju zemlje i da pravi poljoprivredna dobra koja bi se bavila intenzivnom produkcijom hrane, bar da ne uvozimo hranu, da nemamo deficit u proizvodnji hrane. Takode mislim da su prihodi od privatizacije morali da se koriste za proizvodne investicije a ne za odbranu kursa... Država je mogla da deluje i u oblasti infrastrukture koncesijama. Niko ko je ovoliko zadužen ne finansira infrastrukturu iz budžeta, iz sopstvenih izvora nego daje koncesije na puteve, aerodrome, za kanale, za plovne puteve, za razne vrste infrastrukture. Osam, devet godina je bilo dovoljno da se sve to uradi, ali je, nažalost, mnogo šansi propušteno, ocenio je Ðuricin.

U nastavku sednice clanovi Upravnog odbora i Skupštine usvojili su Izveštaj o radu organa i tela Komore u ovoj i Program rada u narednoj godini, a donete su i odluke o stopi doprinosa-clanarine Komori koja je ostala nepromenjena, o razrešenju jednog broja clanova UO i Skupštine, o izmenama i dopunama Statuta i o izboru revizora finansijskog poslovanja.

S.E.

PETROVAC: U SELU MELNICA PREDAT NA KORIŠCENJE ASFALTIRANI PUT DUG TRI KILOMETRA

ISTORIJSKI DAN ZA MELNICU

- Na prigodnoj svecanosti crvenu vrpcu zajednicki presekli predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic i doktor Rajko Peric, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu

U selu Melnica udaljenom 11 kilometara od Petrovca prošle subote na prigodnoj svecanosti na simbolican nacin predat je na korišcenje novoasfaltirani put dug tri kilometra koji je i lokalnog i regionalnog znacaja. O tome je na svecanosti govorio Radiša Dragojevic, predsednik optine Petrovac je, pored ostalog, rekao:

Melnica

„ Veliko mi je zadovoljstvo što smo se danas okupili da na svecani nacin pustimo u saobracaj put kroz zaseok Stanulovac koji je nedavno asfaltiran. To je put oštinskog karaktera, ali i šireg znacaja jer spaja dva regionalna pravca: Petrovac-Kucevo i Petrovac-Veliko Gradište. Istovremeno, ovaj put spaja i dva velika sela Melnicu i Ranovac.

Pozdravljam sve prisutne, zahvaljujem se svima a pre svega meštanima sela koji su ulagali deo sredstava i zajedno sa opštinom participirali. Podsecam: najveci deo sredstava obezbedila je Republika Srbija posredstvom Nacionalnog investicionog plana. Naime, cak 70 odsto ukupne investicije finasirala je Republika. Posebnu i razumljivu zahvalnost dugujemo i izvodacu radova, Preduzecu za puteve Požarevac, kao i nadzoru. Srecan sam što je modernizovan ovaj putni pravac,ali bice još modernizacija i na drugim putevima i u drugim naseljima”, rekao je Radiša Dragojevic.

„Danas i ovde je trebalo da bude ministar Milutin Mrkonjic, ali zbog opravdanih razloga je sprecen, te se u njegovo ime izvinjavam, ali bice prilike. Opštine u Srbiji a samim tim i opština Petrovac imace punu podršku i dobru saradnju u Ministarstvu za iinfrastrukturu. Vlada Republike Srbije usvojila je odredene prioritete u narednom mandatnom periodu, a jedan od prioriteta je razvoj infrastrukture. Inace, prioritet svih prioriteta je Koridor 10, kako putni, tako i železnicki. To je, ujedno, i najprofitabilniji projekat na kome ce se raditi u naredne dve i po godine u Srbiji. Ja imam obicaj da kažem da svaka opština i svako mesto ima svoj Koridor 10. Za gradane ove mesne zajednice Melnica i one mesne zajednice koje ovaj put spaja, to je Koridor 10 i za njih je on od životnog znacaja. Ja verujem da ce rukovodstvo opštine Petrovac na celu sa mojim uvaženim prijateljem Radišom Dragojevicem iskoristiti tu šansu. Istovremeno, obacavam da cete imati punu saradnju i u daljem razvoju vaše lokalne infrastrukture u našem ministarstvu a osobitu u ministru Mrkonjicu i mojoj malenkosti, -naglasio je u svom izlaganju doktor Rajko Peric.

Potom je put na korišcenje predao doktor Rajko Peric zajedno sa predsednikom petrovacke optine Radišom Dragojevicem. Ovom cinu prisustvovao je jedan broj meštana, upravo iz zaseoka Stanulovac, a orkesatar trubaca iz Osanice na svoj muzicki nacin „da se daleko cuje” upotpunio je ovu svecanost.

Gosti na svecanosti

Prilikom predaje na korišcenja asfaltnog puta u zseoku Stanulovac u Mlenici bili su prisutni mnogi gosti: nacelnik Branicevskog okruga Goran Petriovic, predsedik opštine Žabari i predsednik Okružnog odbora SPS Miodrag Filipovic, predsednik Skupštine opštine Žabari Momir Blagojevic.

Na otvaranju su bili i narodni poslanici u Skupštini Srbije: iz Požarevca Žarko Pivac i iz Petrovca Miletic Mihajlovic.

Veliki dan za moje Melnicane

Velike napore u nasipanje a potom i asfaltiranje ovog, kao i drugih puteva u Melnici imao je i predsednik Saveta Mesne zajednice Uroš Vasiljevic.

„Nismo srecni, mi smo presrecni za sve ovo što je uradeno.Ovo je veliki dan za sve moje Melnicane. Radicemo mi i dalje i u drugim zaseocima. I to je u redu.Ali, nije u redu zato što neko trci i radi da ga oni koji malo ili ništa ne rade tuže i da se ja u poznim godinama vucem po sudovima", rekao nam je Vasiljevic.

S.Ristic

U OPŠTINI GOLUBAC POCELA REALIZACIJA PROJEKTA ,,RURALNI TURIZAM''

OTVOREN LOKALNI CENTAR ZA RURALNI RAZVOJ

- Ministarstvo poljoprivrede izdvojice znacajna sredstva za razvoj ruralnog turizma

- Ono što drugi krajevi nemaju,u Golupcu postoji izuzetne prirodne lepote,istorijski spomenici i ekološka zdrava priroda za razvoj turizma na ovim prostorima

- Podsticajna sredstva za bavljenje seoskim turizmom iznosila su u ovoj godini od 300 do 400 hiljada dinara

U Golupcu je održana tribina na temu ,,Razvoj ruralnog turizma’’ i aktivnosti koje Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije priprema jer je to važna oblast,a podrucje opštine Golubac kao turisticka destinacija je veoma znacajno za razvoj ove atraktivne privredne grane. Ono što je Ministarstvo poljoprivrede pocelo u prošloj, a nastavilo u ovoj godini su i znacajna sredstva koja ce u sektoru za ruralni razvoj biti odvojena upravo za razvoj seoskog turizma.

Tribina

-Mi smo na ovoj tribini pokušali da približimo aktivnosti ministarstva,imali smo,slobodno mogu da kažem,veliko interesovanje i pažnju ucesnika. S obzirom na to da želimo da pokažemo da postoje neke druge oblasti,tamo gde nema ogranicavajucih okolnosti za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom kao što je ovaj kraj,gde bi ljudi bavljenjem ruralnim turizmom obezbedili dovoljna sredstva za pristojan život svojih porodica.Ono što drugi krajevi nemaju,ovde u Golupcu postoji,to su izuzetne prirodne lepote, istorijski spomenici,i prosto upucujem apel ovom prilikom našim poljoprivrednicima da prate mere i aktivnosti koje Ministarstvo poljoprivrede planira za 2009.godinu.,rekao je državni sekretar Ministartva za poljoprivredu i vodoprivredu Republike Srbije, Željko Radoševic. - Velika prednost Golupca jeste i cinjenica da u vašem gradu,u vašoj opštini koji je podrucni centar za pracenje ruralnog razvoja,to je filijala i produžena ruka Ministarstva poljoprivrede, koja ce svakako stajati na usluzi poljoprivrednicima i pružiti im priliku da kroz aktivnosti ove kancelarije dobiju sve potrebne informacije, kako bi na vreme aplicirali ka našem ministartvu tokom naredne godine. Ne samo po ovoj uredbi, nego i svim ostalim uredbama koje su na snazi.

Termin ‘’ruralni turizam’’ ima razlicita znacenja u razlicitim zemljama, tako na primer u Finskoj obicno znaci izdavanje vikendica posetiocima i obezbedivanje usluga ishrane u seoskim domacinstvima.U Holandiji, seoski turisticki proizvod znaci boravak na farmi, sa mnogo aktivnosti, kao što su biciklizam, jahanje konja ili pešacenje, a u Sloveniji, najvažniji oblik ruralnog turizma je turizam na porodicnim farmama, gde gosti borave zajedno sa farmerskom porodicom ili u gostinskoj kuci.

Planirani budžet za ruralni turizam u ovoj godini bio je 40 miliona dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava po jednom korisniku kretao se od 300 hiljada dinara za udruženje gradana do 400 hiljada dinara za fizicka lica.

LJ. Nastasijevic

69 GODINA OŠ “KRALJ ALEKSANDAR PRVI”

NEISCRPNA RIZNICA ZNANJA I SVETLE BUDUCNOSTI

- Ovogodišnja manifestacija cetvrti “kraljevski dani” ima edukativni, obrazovni, vaspitni i humanitarni karakter

Svojih šezdeset i devet godina od osnivanja Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” proslavlja u sedam “Kraljevskih dana”. Cetvrtu po redu manifestaciju otvorila je Vesna Zdravkovic, nacelnica Školske uprave u Požarevcu 8.decembra i ona predstavlja pripremu za narednu godinu kada ce škola po prvi put proslaviti jedan veliki jubilej pod imenom kako je osnovana - 70 godina postojanja. U svih sedam dana tekla su nadmetanja u raznim sportskim disciplina: malom fudbalu, odbojci, nadvlacenju konopca, sportskim igricama, a najuspešniji u šutiranju trojki ucestvovali su u akciji “Trojkom protiv droge” koju je organizovao SOS kanal u Osnovnoj školi “Desanka Maksimovic”.

OS Kralj Aleksandar Prvi

Drugog dana u organizaciji Renata Henca održan je humanitarni koncert, a sav prihod bice iskorišcen za kupovinu garderobe siromašnim ucenicima. Takode, u maloj sali škole održana je pozorišna predstava “Put po svetu na trotinetu” i predavanje koje je organizovala psiholog Branka Stojanovic. Sledeceg dana održana je tribina ucenika pod nazivom “Problemi u komunikaciji mladih i sve ucestalije nasilje kao nacin rešavanja problema”, a vecernji sati bili su rezervisani za priredbu na stranim jezicima (ruskom, engleskom, španskom, italijanskom, francuskom) ucenika starijih razreda u organizaciji Aktiva profesora stranih jezika u školi.

Cetvrtak je bio veliki dan, sa velikim gostima. Slavljenika iz Požarevca posetili su i sa dacima se družili njihovi vršnjaci i predstavnici cetiri škole u Srbiji, iz Macvanskog Prnjavora, Gornjeg Milanovca, Novog Beograda i Jadranske LJešnice, koje nose ime poput požarevackog slavljenika - “Kralj Aleksandar Prvi”. Slavlje je pocelo maskenbalom mladih razreda sa temom “Na krilima mašte”, nakon cega je priredeno etno pevacko vece na kome su se pesmom i igrom predstavile pevacke grupe iz istoimenih škola i folklor škole u Požarevcu.

Duhovno i književno vece

U petak u prepodnevnim casovima domacini su sa gostima obišli gradsko zdanje i Galeriju “Milene Pavlovic - Barili”, a vecernji sati bili su rezervisani za duhovno vece na kome su se predstavili hor Eparhijskog dvora Svetog Arhandela u Požarevcu i mali crkveni hor “Zvoncici” pod rukovodstvom dirigenta LJiljane Rakic. Juce je održano književno vece ciji je gost bio Gradimir Stojkovic, poznati decji pisac i predstavljeno je trinaesto “Ðacko srce”, autentican casopis ove požarevacke Osnovne škole, a danas poslednjeg kraljevskog dana održace se Svecana akademija na kojoj ce biti nagradeni najuspešniji daci ove požarevacke škole.

Sumiranje rezultata

Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu osnovana je 1939.godine i kao što je poznato više puta je menjala ime od “Viteškog kralja Aleksandra Prvog” preko “Osmoljetke broj 1”, “Veljko Dugoševic”, da bi 2002.godine ponovo “ponela” ime velikog srpskog kralja Aleksandra Prvog Karadordevica. Ove godine Škola je upisala pet odeljenja prvih razreda sa 155 daka, a ukupno broji 1.005 ucenika rasporedenih u 36 odeljenja. Po svojim aktivnostima ova je škola sasvim autenticna: njena je himna prihvacena za himnu svih istoimenih škola u Srbiji, organizator je Asocijacije škola “krštenih” po kralju Aleksandru Prvom Karadordevicu, cije je prve susrete inicirala i priredila 22.maja 2007.godine, a protekle subote na dan Svetog Andreja na Belom dvoru potpisana je Povelja o saradnji sa prestolonaslednikom Aleksandrom.

“U prethodnoj školskoj godini mogu da se pohvalim da smo imali fantasticne rezultate pre svega u nastavnom procesu. Na državnom takmicenju Školu je predstavljalo 30 ucenika u cak sedam nastavnih predmeta. Najuspešniji ucenici su nam bili sa osvojenim prvim mestom na Školskoj olimpijadi u atletici i jednim trecim mestom na Državnom prvenstvu iz geografije. Osvojeno je pregršt medalja i priznanja na raznim drugim sportskim takmicenjima, zatim likovnim i literalnim konkursima na teritoriji citave Srbije. Mogu da kažem da su ucenici škole ucestvovali u razlicitim segmentima humanosti ne samo unutar škole, Crvenog krsta ili nekih drugih gradskih manifestacija, vec smo napravili i jednu humanitarnu akciju za pomoc siromašnim ucenicima u Sremcici.

Pored Kraljevskih dana naša škola ima dosta aktivnosti koje su karakteristicne u citavoj školskoj godini. Napravili smo jedno decje igralište u samom dvorištu škole uz pomoc Direkcije za izgradnju grada Požarevca i imamo jednu specificnu manifestaciju koja se odvija sredinom aprila meseca, a zove se “Dan otvorenih vrata” kada predstavljamo sve sadržaje, programe i aktivnosti za buduce ucenike prvog razreda. Juce je održana promocija novog broja casopisa “Ðacko srce” koje vec dvanaest godina uzastopno izlazi, a ispunjeno je aktivnostima, literalnim, likovnim radovima i rezultatima ucenika. Imali smo jedan literalni konkurs koji smo raspisali za škole u Asocijaciji “Kralj Aleksandar Prvi” i neki od tih radova su prikazani u trinaestom broju ovog casopisa, a takode predstavljeni su i Kraljevski dani.

Dosta toga je uradeno po pitanju bezbednosti ucenika, a najviše po pitanju uredenja prostora u školi i oko nje. Posedujemo video nadzor, stalno dežurstvo ucenika, a prisutan je i školski policajac. Takode, imamo jako dobru saradnju sa predstavnicima Saveta roditelja, Školskog odbora i lokalnom samoupravom tako da se na jedan konstruktivan nacin dogovaramo kako bi ucenicima pružili sve neophodno za njihovo bezbedno odrastanje. Naredne godine ocekuje nas obeležavanje 70 godina škole, kada cemo svakog meseca jednom od aktivnosti predstaviti školu javnosti. Želim ovom prilikom da se zahvalim svim ljudima dobre volje koji su nam pomogli u organizaciji ovako važnih dana koji se unutar škole odvijaju”, istakao je Goran Seger, direktor OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” Požarevac.

Etno pevacko vece

Proteklog cetvrtka organizovano je etno pevacko vece na kome su prisustvovali i predstavnici cetiri istoimene škole u Srbiji koji su tom prilikom istakli:

Jelena Avramovic, direktorka škole iz Macvanskog Prnjavora: “Srecni smo što smo danas gosti Požarevca, doveli smo našu etno - pevacku grupu iz izdvojenog odeljenja u Ribarima koja se predstavila pesmama “Pravoslavlje”, “Duni mi, duni ladane” i “Tri devojke”. Prvi put smo ucesnici Kraljevskih dana u Požarevcu i nadam se da ce ova saradnja zaživeti i da cemo svake naredne godine prisustvovati ovoj manifestaciji.

Rade Ðuricic, profesor srpskog jezika u školi iz Gornjeg Milanovca: “Došli smo sa pevackom grupom naše škole “Libada” koja se predstavila sa šest izvornih narodnih pesama. Inace, oduševljeni smo samom idejom da se osnuje jedna asocijacija škola “Kralj Aleksandar Prvi” i nadam se da ce saradnja biti svestrana i dugotrajna.

Lazar Majsovski, profesor muzike u školi iz Novog Beograda: “Zaista sam impresioniran organizacijom, program je veoma kvalitetan i uraden sa puno entuzijazma, a veceras smo ucestvovali sa grupom pevaca koja je otpevala pesme “Oj, Kosovo”, “Beograd vas zove” i “Pevam danju, pevam nocu”.

Darko Nestorovic, profesor muzike u školi iz Jadranske Lešnice:”Drugu godinu sam ovde zaredom, organizacija je fascinantna, domacini su zaista odradili posao kako treba, a našu školu je predstavila Vesna Radosavljevic, ucenica šestog razreda koja je izvela dve pesme “Zracak viri” i “Jelena devojko”.

D.Dinic

E.D. "ELEKTROMORAVA" POŽAREVAC

PRVI U EPS-U SERTIFIKOVALI IMS

Požarevacka “Elektromorava” je projekat uvodenja integrisanog sistema menadžmenta zaokružila sertifikaicjom sva tri standarda koji cine integrisani sistem menadžmenta: ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001, odnosno, Medunarodni satandard o sitemu kvaliteta, zaštiti životne sredine i zdravlju i bezbednosti radnika.

Integrisani sistem menadžmenta sertifikovan je 11. decembra 2008. godine. Sertifikaciju je izvršila Sertifikaciona kuca “SGS” iz Švajcarske, predstavištvo Beograd.

Cilj: zadovoljstvo kupaca

- Sistem kvaliteta ISO 9001, u “Elektromoravi” Požarevac je sertifikovan 2005. godine, dok smo bili Javno preduzece, dok su standardi ISO 14001 i OHSAS 18001 sertifikovani novembra prošle godine. Kako se svake godine vrši kontrolni nadzor, a svake trece resertifikacija, mi smo, prakticno, ove godine došli do resertifikacije standarda ISO 9001, i kontrolonog audita standarda ISO 14001 i OHSAS 18001. “Elektromorava” Požarevac je prva u Privrednom društvu “Centar” Kragujevac i prva u Elektroprivredi Srbije, sertifikovala Integrisani sistem menadžmenta. To za naše preduzece znaci da se procesi koji su definisani uvodenjem standarda ISO 9001 sprovode na pravi nacin. Osnovna zamisao tog standarda je potpuno zadovoljstvo kupaca, samim tim i zadovoljstvo zaposlenih, - kaže Dragan Markovic, predstavnik rukovodstva za integrisani sistem menadžmenta za ogranke Požarevac i Smederevo.

Proces i dalje traje

Sertifikacija sva tri standarda nije i kraj procesa podizanja kvaliteta i uredenja odnosa, isticu u “Elektromoravi”. Procesi se stalno unapreduju, standardi se preispituju na Odboru za integrisani sistem menadžmenta u okviru Ogranka, predstoji harmonizacija procesa na nivou Privrednog društva, sledeci cilj su jedinstveni procesi i jedinstveno funkcionisanje na osnovu standarda na nivou Privrednog društva, a onda i na nivou citavog EPS-a.

- Naš cilj je da procesi u preduzecu budu efikasni, kako bi naš kupac bio zadovoljan našom robom i uslugama. Roba je elektricna energija, kupac ce biti zadovoljan ako ona bude kvalitetna, redovno isporucivana, ako mu je obracun utroška jasan... Naša usluga je izdavanje elektroenergetske saglasnosti na prikljucak na distributivnu mrežu. Zadovoljstvo kupca znaci i zadovoljstvo zaposlenih u “Elektromoravi”. Inace, dodao bih, Sertifikaciona komisija je izrazila zadovoljstvo i izrekla pohvale na racun naših rezultata i nekih rešenja koja smo primenili, što potvrduje da smo na pravom putu i svakako cemo ubuduce nastaviti da dostignut nivo ne samo održimo, vec i dalje unapredujemo, - istice Markovic.

“Kruška” i dalje u mraku

Na drugoj strani, “Elektromorava” i dalje “kuburi” sa jednom gradskom trafo-stanicom: problem ulicne rasvete u MZ “Cacalica” ni do danas nije rešen.

Prošlog utorka propao je pokušaj ekipe “Elektromorave” da pristupi svojoj trafo-stanici u dvorištu porodice Graovac, na uglu Petrovackog puta i Uskocke ulice. Elektricari su obezbedili i podršku policije, ali dogovor nije postignut, pa je citavo brdo “Kruška” i dalje nocima u mraku.

Da nije žalosno, bilo bi - smešno.

- Ima vec mesec dana kako u celom Požarevcu jedino to naselje nocu nema ulicno svetlo. Neprijatno nam je, gradani svakodnevno dolaze, protestvuju, i Mesna zajednica je više puta urgirala. Problem jeste naš, mi napajamo elektricnom energijom kupce, ali, nama je onemogucen pristup našoj trafo-stanici i nismo u stanju da popravimo kvar. Doduše, mi vec godinu dana imamo problema oko ulaska u tu trafo-stanicu, cak i kad su najbanalniji kvarovi u pitanju. Dešava se da, zbog vetra, dode do “tuširanja”, medusobnog dodirivanja i varnicenja provodnika izmedu bandera, strada osigurac - mi ne možemo da udemo i da ga zamenimo, nego zovemo u pomoc policiju da bi gradani imali redovno snabdevanje strujom. Mi nismo želeli tim putem da rešavamo problem, naša je namera da imamo normalnu saradnju, kao i širom celog našeg konzuma što imamo, ali, druga strana apsolutno nema razumevanja, - kaže mr LJubiša Nikolic, direktor tehnickog sistema “Elektromorave” Požarevac.

Piralen ne postoji

Po recima tehnickog direktora, uz pismenu saglasnost ranijeg vlasnika, u dvorištu na uglu Petrovackog puta i Uskocke ulice, sagradena je 1957. godine trafo-stanica “Kula”, koju je osamdesetih godina zamenila MBTS 2h630 kVA , koja je 1982. godine, sa svom potrebnom dokumentacijom, uvedena kao osnovno sredstvo “Elektromorave”, zajedno sa zemljištem na kome se nalazi. Tvrdnje da dokumentacija ne postoji, nisu tacne, podvlaci Nikolic.

- Sada, vlasnica dvorišta Živoslavka Graovac nama ne dozvoljava pristup toj trafo-stanici uz obrazloženja da postoje neka zracenja, citam u novinama, pominje i piralen. To uopšte nije istina i nema nikakve veze sa stvarnošcu. Bio sam svojevremeno u komisijama koje su proveravale i merile zracenja. Cak i u stambenim zgradama, gde covek ima krevet baš iznad transformatora, na pola metra, po evropskim i svetskim merilima smo ustanovili da je zracenje znatno ispod dozvoljenih granica. LJudi su cesto u zabludi kad pominju dalekovode i visoki napon. Jednostavno, postoje razlike u visini napona u razlicitim dalekovodima. Sto hiljada volti je jedno, a 4.000, koliko stiže do ovakvih trafostanica, nešto je sasvim drugo. Piralen, koji ona pominje, u toj trafostanici niti postoji, niti ga je ikada bilo. Bilo ga je nekada u nekoliko starih trafo-stanica, toga smo se dosta davno rešili i danas ga nema, ne samo u toj, nego ga nema ni u jednoj našoj trafo-stanici. Ta dva “bureta” koja ona pominje, to su transformatori, nikakav piralen ne postoji, mi ne bismo dobili sertifikate ISO standarda, kad bi bilo gde imali takvu opasnu materiju, - kategorican je tehnicki direktor “Elektromorave” Požarevac.

Cudna “dozvola”

“Elektromorava” je planirala da spornu trafo-stanicu rekonstruiše uoci ove zime, kako bi osigurala njen nesmetan rad u uslovima povecane potrošnje elektricne energije.

- U našem godišnjem planu bilo je nekoliko radova u toj trafo-stanici. U njoj su dva transformatora i trebalo je da jedan zamenimo, da bi mogli da rade paralelno. Istovremeno, trebalo je zameniti dotrajale kontaktore, pritegnuti sve spojeve, jednom recju, osigurati njen pouzdan rad, da bude bezbednija. Mi, danas, uopšte ne znamo kakvo je stanje u njoj, osim što je izvesno došlo do kvara na izvodu za ulicnu rasvetu. Može da dode do prekida u radu, do paljevine, sve je moguce. Prošlog vikenda smo dobili dopis od vlasnice dvorišta Živoslavke Graovac da možemo da pristupimo trafo-stanici. Ta “dozvola” je bila malo cudna: uslovila nas je da može da ude samo jedan monter. Na taj nacin kvar ne može da se otkloni, jedan covek ne može fizicki da podigne tu opremu. To je kao kad bi ste lekaru odredili kako i sa koliko ljudi da obavi operaciju. Radi se o strucnom poslu i apsurdno je da neko nestrucan postavlja bilo kakve uslove. Mi smo poslali ekipu, bila je i policija, ali je sve bilo zakatanceno. Policija nije htela da primenjuje represiju, to ne bi imalo nikakvog smisla, - dodaje Nikolic.

“Presavili tabak”

Posle silnih natezanja, a pod pritiskom gradana, “Elektromoravi” je “prekipelo”:

- Prinudeni smo da pribegnemo drugim merama, koje smo do sada maksimalno izbegavali. Naša pravna služba je pokrenula tužbu za smetanje poseda, s obzirom da nam je uskraceno zakonsko pravo korišcenja našeg elektro-energetskog objekta. Tužba sadrži i predlog da se odmah odredi privremena mera i dozvoli pristup službenim licima, kako bi se kupcima obezbedilo normalno snabdevanje elektricnom energijom. Pre svega ulicno svetlo, ali, istovremeno, i rekonstrukcija trafo-stanice u cilju poboljšanja ukupnog snabdevanja elektricnom energijom. Pokrenuli smo i prekršajnu prijavu, po clanovima 62 i 77 Zakona, te ocekujemo da u najkracem mogucem vremenu sudskim odlukama nama bude omogucen pristup tom objektu. Nadam se da cemo vec tokom ove nedelje biti u mogucnosti da naš posao odradimo kako treba, na zadovoljstvo svih kupaca. Jer, trenutno smo svi na gubitku. Gradanstvo ima problema zato što je citav kraj u mraku, deca im se iz škole uvece vracaju u nenormalnim uslovima, povecan je rizik od lopovluka i krada... Istovremeno, nama je pricinjena šteta. Mi prodajemo elektricnu energiju, tamo su stotine sijalica vec mesec dana pogašene. I, više od toga, dovedeni smo u izuzetno neprijatnu situaciju: gradani upiru prst u nas, sa razlogom negoduju i ljute se, a mi smo onemoguceni da na njihove opravdane zahteve adekvatno odreagujemo i osposobimo ulicnu rasvetu. I ovom prilikom, javno se izvinjavam gradanima tog dela Požarevca i molim ih za strpljenje, cinimo sve što je u našoj moci da ovo stanje prevaziodemo. Nažalost, preko Suda, što zaista ne pamtim da smo igde i ikada do sada morali da radimo, - kaže Nikolic.

Selidba ne dolazi u obzir!

Paradoks za sebe je i prijava koju je ovih dana podneo inspektor protivpožarne zaštite, koji u redovnoj kontroli svih trafo-stanica jedino tu spornu nije mogao da proveri.

Predlog i zahtev porodice Graovac da se trafo-stanica premesti na neko drugo mesto, u “Elektromoravi” smatraju - nemogucim. Najpre, isticu, trebalo bi mnoge potrošace danima ostaviti bez struje, a sem toga, taj bi posao bio neopisivo i neopravdano - skup. Otprilike, kažu, rušenje postojece trafo-stanice, premeštanje opreme i svih nadzemnih i podzemnih kablova, zatim i izgradnja druge, koštalo bi kao da se grade dve potpuno nove trafostanice. Uz to, pitaju se, gde bi je i premestili?

Ukupno, takve “ideje”, kategoricki odbacuju, napominjuci da su predlagali da spornu trafo-stanicu ograde zidom i tako je fizicki odvoje, naprave pristup sa ulice da ne bi morali da ulaze u dvorište porodice sa kojom imaju problema, ali, saglasnost nije postignuta.

Dok se nekom ne “smrkne”...

I, kad se sve sabere, pred Sudom su tužbe i jedne i druge strane. Cekajuci presudu, (i “svetlu buducnost”), stanovništvo požarevackog naselja “Kruška” sa prvim mrakom zamandaljuje kapije, deca se u pratnji roditelja vracaju iz škole. Stariji ogorceno mrmljaju, reklo bi se, kao da porucuju nekome nešto prilicno vulgarno.

Sokacima, tu i tamo, zackilji pokoja baterijska lampa. Povremeno, po žaru cigarete, razabira se u mraku da neko “ide Lajkovackom prugom”. Ceo kraj našao se u cudu. A “cudo”, ne za tri, vec trideset dana. Ima ih koji vele da im od ovakvog “zamracenja” vec “pada mrak na oci”.

Da nije žalosno, baš bi moglo da bude smešno.

D. Milenkovic

PROMOCIJA ZBIRKE POEZIJE “SOBA OSAME” MLADENA BRANKOVICA

POEZIJA KAO ISPOVEST

Petnaesta po redu knjiga poezije požarevackog pesnika Mladena Brankovica, naslovljena “Soba osame” koja je objavljena u okviru Nezavisnih izdanja M.B., predstavljena je prošlog cetvrtka u Muzeju kulturne istorije.

O Brankovicu kao pesniku koji potice iz umetnicke porodice i njegovom stvaralaštvu govorio je knji-ževnik Milisav Milenkovic, dok su stihove citali: pesnik i glumac Dragiša Živadinovic, književnik iz Crljenca Dragan Jovic i književnik Lela Likar.

Pesnik se brojnoj publici obratio kratko, ne želeci da komentariše svoje stvaralaštvo i prepuštajuci citaocu da sam donese svoj sud o stihovima, stoga izdvajamo deo “Sobe osame” , koja je inace, sastavljena od cetiri pevanja: Skladne pesme, Kamena pesma, Neizvesna zora i Soba osame. U epilogu ove zbirke poezije Brankovic kaže: mislim da je poezija ispovest. Knjiga je nastajala u dužem vremenskom periodu, sadrži stihove od kojih su neki isklesani i pre dvadesetak godina.

PRED NEIZVESNU ZORU

Otici cu jedne zore

kad mi se snovi umore.

Uci cu u vodu

Kojom cu plivati u slobodu.

Videcu milijarde ljudi

koje niko iz sna ne budi.

A ako pocnu i oni da žive

onda cu umreti, da mi se dive!

U KOSTOLACKOJ BIBLIOTECI

SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, NAJSTARIJI IZDAVAC

Kostolacka biblioteka ugostila je predstavnike Srpske književne zadruge Slobodana Raketica, predsednika, Marka Nedica, glavnog urednika, autore Dragana Lakicevica, Milisava Savica, Dragomira Brajkovica, kao i našu poznatu glumicu Zlatu Numanagic, koji su tom prilikom predstavili jubilarno stoto kolo.

Srpska književna zadruga je naša najstarija izdavacka kuca, sa tradicijom dugom 116 godina. NJeni osnivaci bili su Stojan Novakovic, Jovan Jovanovic-Zmaj, LJubomir Stojanovic i drugi tadašnji znacajni srpski pisci i naucnici. Za prvog predsednika izabran je istoricar i filolog Stojan Novakovic a za potpredsednika Jovan Jovanovic - Zmaj, koji je nacrtao poznati znak Srpske književne zadruge, ciji je osnovni cilj bio da pomogne širenje odabranih dela iz lepe književnosti. Srpska književna zadruga je duhovni kontinuitet srpskog naroda kroz koju provejavaju spleteni elementi savremenosti i tradicije.

- Kolo predstavlja neku vrstu antologije srpske i svetske književnosti i nauke. Stoto kolo objavljeno je pod posebnim uslovima pa je umesto standardnog, klasicnog kola, koje sadrži i "stare i nove" pisce, odluceno da objavi samo savremene srpske pisce sa novim rukopisimazato što je malo tako znbacajnih biblioteka koje su se tako dugo održale, rekao Marko Nedic, glavni urednik.

Predsednik Srpske književne zadruge Slobodan Raketic podsetio je da je najznacajnija biblioteka SKŽ "Plavo kolo", koje je njena duhovna licna karta ali i licna karta srpskih pisaca koji su u kolu objavljivani. I u drugim izvornim bibliotekama "Zabavnik", "Poucnik" i "Savremenik" nalaze se najznacajnija dela naše nauke, kulture i umetnosti. Od 1892. do danas objavljeno je 673 knjige u kolu, Zadruginoj "Plavoj biblioteci" , jednoj od najstarijih evropskih književnih edicija.

- Istorija kola je na neki nacin istorija zadruge ali i istorija srpskog izdavaštva, književnosti, nauke, umetnosti , kulture, rekao je Raketic.

O znacaju SKŽ, kao i njenom prvom kolu, govore imena pisaca cije su knjige tada objavljene, kao što su: "Bakonja Fra Brne" Sima Matavulja ili "Život i prikljucenija" Dositeja Obradovica.

T.R.S.

FELJTON: TRECI DEO

VLADARKE VIZANTIJSKE SRBIJE

Kralj Stefan Uroš II Milutin spada u red najsilnijih srpskih vladalaca, a zbog njegove duboke odanosti crkvi i pravoslavnoj veri narod ga je zvao »Sveti kralj«. On je granice srpskih zemalja proširio kao nijedan vladar pre njega, tako da je osvojio i dobar deo grckih zemalja, gotovo do same Svete Gore Atoske. U jednom casu Milutinove vladavine postojala je opasnost da zauzme i citavo Vizantijsko carstvo koje je u to vreme bilo poprilicno oslabljeno zbog loše državne politike cara Andronika II Paleologa.

PETOGODIŠNJA PRINCEZA KRALJU OD PEDESET

Vizantijski kralj, ne mogavši, ni finansijski, ni vojno, ni psihološki više da podnese napast kakvu je predstavljalo stalno uznemiravanje njegovih teritorija od strane dobro obucenih i upornih Milutinovih vojnika, poceo je da traži rešenja za savez za srpskim kraljem. Ponudio mu je ruku svoje sestre Evdokije, udovice Trapezunskog kralja. Milutin je ovu ponudu rado prihvatio, ali Evdokija, koju niko ništa nije pitao, odbila je, tako da do tog vencanja nije došlo. Razljucen, Milutin je poceo da preti, a kako je Vizantinac odlicno znao da se sa njim nije šaliti, groznicavo je tražio neki drugi izlaz. Izgleda da ga nije bilo, pa je ocajni vladar došao na solomonsko rešenje koje je zgranulo citavu kraljevinu, a posebno tadašnjeg carigradskog patrijarha Jovana iz Sozopolja, koji je pripadao crkvenoj stanci »zilota« odnosno strogih. Naime Andronik II je u zalog miru i dobrih odnosa dve susedne zemlje, Milutinu ponudio ruku svoje petogodišnje kceri, princeze Simonide.

»Careva deca su svi Romeji«

Carica Irina Monferatska, majka princeze Simonide posle rodenja svojih sinova imala je nekoliko pobacaja, pa je, kada je ostala u drugom stanju, noseci pod srcem nerodenu devojcicu, u dvoru vladao veliki strah da se nemili dogadaji ne ponove i sada. Jedna od iskusnih i poštovanih gospoda iz kraljicinog okruženja predložila je da se u cilju odagnavanja zle srece, obavi poznati ritual - uz molitve, zapaljeno je dvanaest sveca pred ikonama dvanaest apostola, a ime onog apostola pred cijom ikonom sveca bude najduže gorela bice podareno novorodencetu. Pred ikonom svetog apostola Simeona sveca je najduže gorela, pa je mala princeza koja je ubrzo došla na svet ponela ime Simonida.

Devojcica je odrastala uz sve blagodeti koje je pružao najbogatiji dvor tadašnjeg sveta, uz dadilje, sluškinje i ljubav kojom je bila okružena sa svih strana.

Trebalo bi potaknuti maštu i zamisliti kako li je izgledao cin u kome ocajni otac, nemajuci više nikakvog izbora, nudi svoje najmlade i najmilije dete kralju koji je zagazio u cetredeset sedmu godinu života, a ona, princeza, tek je u svom najranijem detinjstvu. Kako je majka, carica Irina, podnela ovu žrtvu radi interesa carstva?

Kada je patrijarh Jovan, ljut zbog ovog carevog postupka prebacio da je Milutin nezakonito oterao svoju cetvrtu ženu da bi se oženio detetom, Andronik mu je odgovorio da on na brak nije pristao radi svog licnog zadovoljstva, jer, on i carica rastaju se sa svojim dragim i premladim detetom i predaju ga u ruke jednom varvarinu i kralju bez osecaja. Ali - dodao je car - pokrajine carstva su opustošene, stanovništvo odvedeno u ropstvo i on se samo iz tog razloga rešio da uda Simonidu. Oružje nije moglo naterati neprijatelja da zakljuci mir. »Car nema drugih roditelja osim zakona i nema druge dece osim svih Romeja« (Romejima su se nazivali sami Vizantinci). Ovim recima Andronik je završio svoju odbranu i pokolebao strogog patrijarha koji se na kraju složio sa njegovim postupkom.

Obljubljena devojcica

Mala princeza, dakle, bila je zalog mira dve mocne države, žrtva koja je morala biti priložena. Nakon višemesecnih pregovora o uslovima mira i svadbe koji su vodeni u isto vreme, Simonida je poslata na srpski dvor. Velika pratnja koja je odvodila iz rodnog doma bila je olicenje sjaja i moci Vizantije. Uz punokrvne konje, bogatu garderobu i sva odlicja plemenitog roda stigli su na obale Vardara, gde je Simonida trebalo da bude razmenjena za vizantijske taoce koje je kao zarobljenike držao Milutin. Prestonica tadašnje Srbije nalazila se u Skoplju, te je Milutin licno izašao da doceka svoju novu ženu. I pored svih okolnosti koje su pratile dogovor o njihovom braku, i pored toga što je pred njim stajala devojcica, Milutin je skocio s konja i klekao pred Simonidu, izražavajuci tako pokornost pred svojom novom gospodaricom. Vencanje je obavljeno u Ohridu, sa svim ceremonijama koje zahteva carsko stupanje u brak.

Prema uslovima dogovora o vencanju, Milutin nije smeo da stupa u bracne odnose sa Simonidom dok ona ne odraste, a u vizantijskim zakonicima, Vasilikama postojao je i propis po kome, ukoliko se neko oženi devojcicom mladom od dvanaest godina mora da ceka da devojcica napuni bar toliko, inace podleže propisanoj kazni. Istoriji je poznato da Milutin nije poštovao ni dogovor, niti zakonski propis - Simonida je obljubljena od strane pedesetogodišnjeg kralja kada verovatno nije imala ni deset godina.

Srpski dvor u to vreme bio je bogat, prepun, za to vreme vrhunskih udobnosti, ukrašen skupocenim zlatnim i srebrnim predmetima, odaje su ukrašavane po ugledu na Vizantiju; zato se ne bi moglo reci da je Simonidi nedostajalo luksuza, medutim sigurno je da je ona duboko patila odrastajuci uz strane ljude i grubost na kakvu nije navikla kao maženo i vo-ljeno dete. Nekoliko puta u posetu im je dolazila carica Irina donoseci dragocene poklone, kažu da je vrednost nje-nih darova bila toliko da bi se mogla naoružati citava flota od sto lada. cak je, u želji da svoju kcer ukrasi carskim znacima izdejstvovala od muža odobrenje da srpski kralj nosi kapu ukrašenu dragim kamenjem, slicnu carevoj. Uz to, sabirala je ogromne kolicine blaga i namenjivala ga Simonidinoj deci. Nažalost, Simonida nikada nije imala dece.

Kraljica prerušena u kaludericu

Kada je carica Irina umrla, Simonida je pošla u Carigrad na sahranu, ali se tamo zadržala duže nego što je bilo predvideno. Tada je imala 21 godinu i po svemu sudeci nije imala nameru da se vraca u Srbiju. Medutim, Milutin je izaslao poslanstvo preko koga je tražio da se ona vrati; ukoliko kraljica odbije, pripretio je da ce upasti u vizantijske zemlje. Simonida nije odmah pristala, ali uz navaljivanje njenog oca, Andronika, koji se uplašio da Milutin ne ostvari svoju pretnju, pristaje da se vrati sa poslanstvom svome mužu, punom ljubavi i ljubomore. No, jedne noci, u gradu Seru, obukla se u odeždu kaluderice, koju je tajno kupila, i želeci verovatno da carevim glasonošama pokaže kako je odlucila da se zamonaši i zauvek ostane u Carigradu, pojavila se pred njima. Kraljevi poslanici ostali su zbunjeni, ne znajuci kako da se postave pred, poštovanja vrednom odecom, ali je u poslednjem casu pristupio Simonidin polubrat Konstantin, pocepao joj odelo i protiv njene volje i suza naterao je da što pre ode sa Srbima.

Poklonjenje senima Jelene Anžujske

Posle smrti svekrve, Jelene Anžujske, Simonida je tražila od Milutina da joj dozvoli da ode na poklonjenje grobu pokojne kraljice. Milutin je dozvolio, pa Simonida, sa velikim brojem srpskih dostojanstvenika, uz svo kraljevsko bleštavilo, ode najpre u Beograd, gde je od svoga devera Dragutina zatražila da sa njom krene i njegova žena, kraljica Katelina, a potom se uputiše u Gradac. Potresan je bio dolazak na Jelenin grob: dve mlade kraljice plakale su neutešno nad vecnom kucom svoje svekrve koju su neizmerno poštovale. Nadgrobnu plocu prekrile su zlatom, a igumana i monahe Bogorodicine crkve bogato su obdarile.

Povratak u Carigrad

Kada je kralj Milutin Nemanjic umro, Simonida je imala 28 godina. Vratila se u carigradski dvor, gde je tri godine živela povuceno. Pošto je cula da je pokojni Milutin proglašen za sveca, došla je na njegov grob uz skupocene darove. Nakon toga postala je monahinja u manastiru Sv. Andreja u Carigradu i ostatak života posvetila Bogu.

Piše: Lela Likar, književnik

U VELIKOM GRADIŠTU DVE POZORIŠNE PREMIJERE

ŽIVELO NIŠTA ILI ROMEO I JULIJA

Cetvrtak i petak su u Velikom Gradištu bili rezervisani za dve premijere iste predstave. “ŽIVELO NIŠTA” ili Romeo i Julija nakon trideset godina u izvodenju pozorišta “Žanka Stokic” u režiji Vesne Stankovic, izazivali su salve smeha u prepunoj sali.

Vesna Stankovic glumica i režiser, poznata je po veoma hrabrim i neobicnim poduhvatima. Ušlo je u praksu da se spremaju rezervni glumci, ali da se spremaju dve postave za istu predstavu, do sada je nevideno. Ali Vesna je verovala u sebe i glumce s kojima je radila i napravila je bum.

Romeo: Nenad Mihajlovic - Goja i Mirko Jenic - Bugi; Julija: Marina Milicevic; Lukrecija: Hristina Salilovic i Ivana Petrovic; Šekspir: Dragan Milanovic i Bogdan Milic; Lorenco: Miodrag Ilic - Šica; Matrona: Spomenka Vukicevic - Menka; Milica Simurdic - Mica.

Vrativši se u doba Šekspira, njegovih tragedija i velikih ljubavi, a pri tome se smejati komicnim replikama i mizansama, zaista je nešto preko potrebno u današnje sumorno i teško vreme. Vesna Stankovic je prepoznala model zabave potrebne ovom gradu i veoma uspešno ga sprovela u praksu.

LJubavni trougao u kome je boca za grejanje, tj termofor najveci Julijin neprijatelj, starovremenski Šekspir koji se zaljubljuje u modernu Lukreciju s kojom beži na kraj sveta ili Otac Lorenco koji je u svojim seksualnim fantazijama, kao i lik stare dadilje koja donosi tužnu vest o smrti Julijine majke, sve to ukomponovano Vesninom carobnom palicom režisera dovodi do sedamdeset minuta koji se pretvaraju u tren.

Ostaje samo želja da se predstava igra što duže i preporuka da je obavezno pogledate, jer nešto tome slicno se nije igralo na našim prostorima.

S.R.K

VELIKO GRADIŠTE NA NOGAMA

AKI RAHIMOVSKI EKS “PARNI VALJAK” I DAN ZA PAMCENJE

Ponedeljak, 8. decembar je za gradane Velikog Gradišta ostao dan za pamcenje. Nakon dužeg niza godina muzickog šunda i generacija osakacenog sluha, melem za dušu je bio gost Aki Rahimovski eks “PARNI VALJAK”. Bila je to noc za pamcenje. Generacije rodenih krajem pedesetih, šezdesetih su znali svaki takt, svaku notu, kompletne tekstove. Zapanjujuce je bilo što su deca dolazila sa svojim roditeljima i što su ti isti “neki novi klinci” prepoznavali i pevali zajedno sa svojim roditeljima sve pesme “PARNOG VALJKA”, što je veliki uspeh i priznanje pravoj muzici.

Aki Rahimovski je roden daleke 1955. godine i 30 godina je proveo u “PARNOM VALJKU”. Solo karijeru je zapoceo pre tri godine, kadaje došlo do raspada grupe. Rahimovski sada živi u Zagrebu, ali njegova “zastava još ima iste boje”. Stari eks Ju nostalgicar je ostao odan kompletnoj svojoj publici.

Orila se Sportska hala u Velikom Gradištu. Vracan je na bis više puta. Ništa ne pada teško starom muzickom vuku. Godine mu ne predstavljaju prepreku da kompletnu publiku podigne na noge, da pevaju zajedno sa njim i njegovim pratecim vokalima. Gordana Vidakovic (33) iz Subotice i fantasticna Nevena Reljin (25) iz Novog Sada upotpunjavale su Akijeve pesme i dokazale da su vokalni kvaliteti ipak No 1. Emil Saks iz Novog Sada ima 31 godinu, završenu Muzicku akademiju i fantasticni talenat. Pravi je virtuoz koji je po dirkama klavijature klizio nežno i strasno, kao da miluje najlepšu ženu.

Zadivljujuce je bilo što su klinci zajedno sa svojim roditeljima pevali, kao da su juce u kaficu slušali baš tu muziku. Mnogi su se vratili u svoju mladost, bezbrižno detinjstvo. “Neda”, “Ivana”, “Jesen u meni”… I još mnogo poznatih i nešto manje poznatih pesama pevali su posetioci te veceri.

Inace Aki Rahimovski je decembar posvetio turneji po Srbiji i Makedoniji, a naredne godine ce posetiti i ostale republike eks Ju.

Organizator koncerta je Kulturni centar Veliko Gradište, a na celu te kuce kulture se nalazi Nenad Mihajlovic - Goja, poznati istoricar, reditelj, glumac, muzicar. Vece za svaku pohvalu organizatoru, ali ostaje prisutna želja da se Goja nece zadržati samo na tom koncertu, vec ce 2009. dovesti još poznatih i priznatih jugo-slovenskih muzicara.

Snežana Radulovic - Kostic

OPŠTINSKI ODBOR LDP KOSTOLAC: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

EVROPA SVE DALJA - A I OPŠTINA KOSTOLAC

Iako od pocetka na „aktivnostima”, odnosno formiranju Inicijativnog Odbora u Kostolcu na dobijanju opštine Kostolac , OO LDP Kostolac zastupa stav da se zalaže za SAMOSTALNU opštinu Kostolac i izlaženjem u javnost prvim saopštenjem u vezi sa tim nailazi na osudu i nerazumevnje ostalih aktera ove, reklo bi se vec „kostolacke decenijske price” gde je Kostolac služio za dopunu budžeta požarevacke opštine, (skoro 50% budžeta). Sada se pokazalo da smo još tada bili u pravu, da je svaka rec kao i stav - istinita.

Sada, nakon toliko vremena od pocetka „aktivnosti” na dobijanju opštine Kostolac došlo je vreme da samo ponovimo i potvrdimo: nismo odustali od svog stava, šta više! A povod za obracanje javnosti je sastanak Inicijativnog odbora za opštinu Kostolac održanog u Mesnoj zajednici Kostolac u sredu, 3. decembra, ciji je gost bio sadašnji gradonacelnik (dva dana pre imenovanja), gospodin Miodrag Milosavljevic. Na ovom sastanku, to je sada vec izvesno,nije ništa definitivno rešeno, dogovoreno ili uradeno, sem što je odradena promocija novog gradonacelnika i nove požarevacke koalicije na vlasti( DS, SPS, G17 plus). Ponovo se Kostolac u budžetu pominje, ne kao gradska opština, iako je to statutom grada Požarevca vec postao nego kao Gradska Mesna zajednica. Jedino što se sa sigurnošcu moglo zakljuciti na ovom sastanku je to - da Kostolac nece postati opština! Možda zvuci previše pesimisticki, skepticno ... bilo kako, ali šta pokazuju dosadašnji stavovi LDP-a?

Za ocekivati je bilo nadati se necemu, boljem, za svakog obicnog coveka, preuzimanjem vlasti od strane demokrata. Nova koalicija opštinske i lokalne vlasti, i na ovom sastanku se pokazalo, samo preuzima „pricu” stare koalicije, usput polemišuci o tome, ko je stari, a ko novi, gde su, ustvari sada novi bili tokom proteklih godina...

Postoji „prica”: Kada se u kanjonu uzvikne „komunisti”, odjek je „isti, isti, isti”...

Sled dogadaja u GRADSKOJ MESNOJ ZAJEDNICI Kostolac nije iznenadenje za LDP. To je samo preslikana stvarnost opšte situacije društveno politickog i ekonomskog života zemlje nam Srbije. Glasno se prica o evropskom putu, o „odlasku” u Evropu (a ko ce i kad ce nas neko tamo primiti, ne zna se, a moglo bi tako da bude a i ne mora...), a vecini „najglasnijih” - taj put nikako ne bi odgovarao. Isto je tako i u Kostolcu. Istina, samostalna opština Kostolac bi mnogo znacila pored 15.000 Kostolcana i žiteljima okolnih naselja, ali, što oni ne bi bili žrtvovani, kao i uvek.

Zbog svega toga, Opštinski odbor Liberalno demokratske partije na ovaj nacin i javno saopštava, odnosno samo ponavlja svoj stav: ne želimo da ucestvujemo u „radu” Inicijativnog odbora za „dobijanje” gradske opštine Kostolac. Ne želimo da ucestvujemo u prevari i obmani nekadašnjih saboraca za status opštine koji sada kažu da tako mora.

Ostajemo dosledni ideji evropske integracije, samo na taj nacin mladi ljudi ce dobiti posao, obrazovanje, ŽIVOT. A to je valjda najvažnije?

Samo na taj nacin postoji mogucnost da Kostolac ne postane grad penzionera i bolesnih ljudi (koji nemaju gde da se lece) a što je, kako je sada vec izvesno - najrealnija „perspektiva” ovoga grada na Dunavu. Ako ima takvih koji mogu da demantuju ovu cinjenicu, i to vidljivim dokazima, neka to urade. A ne „aktivnostima na dobijanju...”

Opštinski Odbor Liberalno demokratske partije Kostolac, Veljka Dugoševica 2, kontakt telefon: 012/ 242 - 275

U ORGANIZACIJI ŽENA “ASTREA” V.G.

TRIBINA O PREVENCIJI RAKA GRLICA MATERICE

U svecanoj Sali SO Veliko Gradište je u cetvrtak, 11. decembra održana Tribina pod nazivom “PREVENCIJA RAKA GRLICA MATERICE” u organizaciji žena “ASTREA” Veliko Gradište.

Dr Vera Jokovic - Kostic epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Požarevac se odazvala pozivu organizatora i održala veoma poucno predavanje o važnosti kontrole zdravlja.

ECCA je Evropska asocijacija protiv raka grlica materice u koju je ukljucena i Srbija. U Evropi se godišnje otkrije 60 000 novih slucajeva, a od raka grlica materice umre 30 000 žena, što je poražavajuca cifra, jer je u pitanju bolest koja se može spreciti ili ako se otkije na vreme, lako leciti i uspešno izleciti.

Što se Srbije tice, na žalost, nalazimo se na ubedljivom prvom mestu, ispred Rumunije, Hrvatske i Francuske. Pomerene su i starosne granice, tako da se sada rak grlica materice javlja kod žena starosne dobi od 35 i 50 godina. U Srbiji od 1500 novootkrivenih slucajeva, svake godine umre 500.

Po najnovijim istraživanjima HPV (Humano Papilo virus) je glavni uzrocnik nastanka raka grlica materice. Nakon dve godine, HPV nestaje spontano. Što se prevencije tice, važno je da se žene barem jednom godišnje ili jednom u tri godine, ako ginekolog tako proceni, podvrgnu Papa testu, koji je najpouzdaniji u otkrivanju bolesti u prekanceroznoj fazi. Postoji i vakcina protiv raka grlica materice, od prošle godine se može naci i kod nas, ali nije ušla na “pozitivnu listu lekova”, jer ima puno nerešenih pitanja. Nedovoljno je ispitana, ne zna se koliko je pouzdana, koliko traje zaštita, da li je potrebna revakcinacija, koliko štetno deluje na druge organe. Kada je treba davati - od 12 do 25 godine života ili ranije, tj kasnije.

Svaka peta žena u svetu umre od raka dojke, a zatim od raka grlica materice. Po našem zakonu, svaka žena starosti od 25 do 69 godina starosti je dužna da se podvrgne skriningu, tj preventivnom pregledu u cilju ranog otkrivanja bolesti.

Branicevski region je ubedljivo prvi u Srbiji po ženama obolelim od raka grlica materice, a zatim Zajecarski i tako dalje. U Branicevskom regionu na mestu broj jedan je Požarevac, Petrovac na Mlavi, Kucevo…

Mora se priznati da je zdravstvena svest na nezavidnom nivou. Nekada se smatralo da žene, što su sa nižom strucnom spremom, imaju i manju svest o važnosti zdravstvene samokontrole i kontrole. Na žalost, danas to više nije merilo. Trka za novcem, karijerom, nemanje vremena za sebe nas dovodi do ovako visoke cifre novoobolelih od masovnih nezaraznih bolesti. Najžalije je što su to bolesti na koje se može uticati, koje se mogu spreciti, na vreme otkriti ili uspešno leciti ili izleciti.

Velikogradištanke su pokazale da imaju želju podizanja svesti o zdravstvenoj kulturi, te su se u Sali SO našle žene od 20 do 65 godina. I najmanji korak ka poboljšanju zdravlja je znacajan.

Snežana Radulovic - Kostic

VRTICI PROSLAVILI SV. ALIMPIJA

NEGUJEMO BUDUCNOST POŽAREVCA

U duhu tradicije, i minulog 9. decembra, Ustanova za predškolsko obrazovanje i vaspitanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov “Požarevac” proslavila je Sv. Alimpija Stolpnika, krsnu slavu predratnog, uglednog požarevackog trgovca i dobrotvora Milutina Obradovica, koji je rodnu kucu zaveštao gradu, sa amanetom da u njoj odrastaju gradska deca.

Slavski kolac prerezan je u Sabornoj crkvi u Požarevcu, u prisustvu menadžmenta Ustanove, a domacin slave bio je blagajnik Nikola Bajic, koji je kolac predao novom domacinu, Sanji Pavlovic, glavnom vaspitacu vrtica “Bambi”.

Vrtic “Bambi”, u kome je organizovan slavski rucak, u vecernjim satima i druženje zaposlenih u Ustanovi, upravo i jeste nekadašnja kuca Milutina Obradovica. Slavskom rucku prisustvovali su, pored glavnih vaspitaca svih objekata Ustanove, clanovi Upravnog odbora, predstavnici lokalne samouprave i institucija i organizacija sa kojima se neguje višedecenijska plodna saradnja.

Slavilo se u pre par godina preuredenom potkrovlju, nekadašnjem tavanskom prostoru u kome su sada dve velike prostorije za boravak dece predškolskog uzrasta i prostor za održavanje sastanaka, edukaciju i “Milutinov kutak” sa fotografijama bracnog para Obradovic, slavskom ikonom i kandilom, kao i nameštajem iz vremena u kome su živeli.

Širi se “Majski cvet”

Slavsko okupljanje prilika je i za osvrt na dešavanja i rezultate postignute u prethodnom periodu. U Ustanovi “LJubica Vrebalov” Požarevac sa ponosom isticu aktivnosti na proširenju vrtickog prostora, što treba da rezultira smanjenjem broja dece na listi cekanja. Istovremeno, naglašavaju da u svim objektima, kao i seoskim odeljenjima u kojima se realizuje pripremni predškolski program, imaju dobre uslove za rad, kvalitetan strucni kadar i, smatraju to narocito važnim, izvrsnu saradnju sa roditeljima i lokalnom sredinom.

- U osam objekata, trenutno je oko 2.000 dece. Upravo se dovršava objekat u Kostolcu, proširenje vrtica “Majski cvet”, u kome ce biti mesta za još tri grupe, cime ce kostolacka lista cekanja na slobodno mesto u vrticu da se svede na minimum, možda bude mesta i za svu decu. Gradski budžet obezbedio je sredstva za opremanje novog dela vrtica i uskoro ce i taj prostor ispuniti decja graja, - kaže Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov”.

Plate kao u prosveti

Po recima direktora ove Ustanove, ocekuje se saglasnost Osnivaca za povecanje plata vaspitnom osoblju, cime ce se njihova primanja izjednaciti sa prosvetarskim.

- Svi smo svesni toga da plate vaspitaca i dalje nece ni iz daleka biti onolike kolike bi trebale da budu i kolike su u širem okruženju. Na susretima vaspitaca i u okviru medudržavne saradnje, u prilici smo da vidimo kakvi su uslovi i primanja i u Austriji, u Hrvatskoj, Makedoniji, Grckoj, Ceškoj, Republici Srpskoj... Naime, kad se tice opre-mljenosti objekata i uslovima rada, mi smo veoma dobri, ne zaostajemo “ni milimetar”, naprotiv. Ali, što se plata tice, mi, kao i cela država, “kaskamo” za njima. Nadamo se, normalno, boljim vremenima. Inace u Ustanovi je zaposleno 243 radnika, od cega je oko 180 direktno angažovano u obrazovno - vaspitnom procesu. Dosta je mladih, u narednih pet - šest godina desice se smena generacija, plejada izuzetno kvalitetnih, produktivnih i savesnih vaspitaca odlazi u zasluženu penziju i ovo je period i prilika da svoja iskustva prenesu na svoje naslednike. Evo, ove radne godine, od januara do juna, 17 mladih vaspitaca polaže strucni, državni ispit. NJihovi mentori su najiskusniji radnici Ustanove. I u ovoj prilici, želim da posebno pohvalim saradnju koju imamo Sa Osnivacem. Ocekujemo da ce nakon najnovijih promena u strukturi lokalne vlasti, saradnja biti isto takva, pa i bolja, da ce zapocete aktivnosti na proširenju vrtickog prostora da se nastave, na dobrobit citavog grada Požarevca. Planirana je nadogradnja vrtica “Pcelica”, gde bi se dobio prostor za cetiri nove grupe, to je osamdeset i više dece. Radovi bi se izveli u periodu juni - septembar, kad bi ovaj vrtic imao pauzu zbog nadogradnje, a u planu su i dve lokacije za nove objekte, kod garaža Pošte u MZ “Burjan” i lokaciju u Stiškoj za objekat, najverovatnije montažnog tipa, gde bi bila deca jaslenog uzrasta. Ocekuje se da do kraja godine bude spreman i prostor u zgradi koju renovira Udruženje Roma, donacijom Japana, tamo bi od iduce godine mogao da se realizuje pripremni predškolski program za dve grupe romske i ostale dece,- kaže Nikolic.

U susret Evropi

Ono cemu u Ustanovi “LJubica Vrebalov” teže jesu - evropski standardi. Hasap (HCCP) standard, projekat koji podrazumeva besprekornu higijenu u procesu skladištenja namirnica, pripreme hrane i manipulacije hranom, oblasti kojoj ova Ustanova i inace poslednjih godina poklanja izuzetno veliku pažnju. Sanitarna ispravnost je jedna od odlika, iako trenutno tu oblast “pokrivaju” samo tri preventivne sestre. Zakonski propisi dozvoljavaju angažovanje najmanje 10 izvršilaca, ali je ekonomski faktor zasad limitirajuci, slicno ostalim predškolskim ustanovama u zemlji. Radi se na Protokolu o bezbednosti. U susret standardima, valja rešavati i problem prekobrojnih grupa, takode aktuelan u svim sredinama Srbije, opet, rešiv jedino u boljem finansijskom miljeu, izgradnjom veceg broja vrtica. Postoji potreba i logika da i Ministarstvo prosvete i drugi resori Vlade Srbije priskoce u pomoc donatorskim sredstvima, ali se, kao i sa donošenjem Zakona o predškolstvu, predugo okleva. Gotovo cetiri godine, taj Zakon ceka na ulazak u skupštinsku proceduru.

Vrtic otvorena srca

- Vrtic je Ustanova otvorenog tipa, vrata su otvorena svim ljudima dobre volje da zajednicni unapredimo proces obrazovanja i vaspitanja. To je pocetak odrastanja, formiranja licnosti najmlade populacije koja ce sutradan zakoraciti u dacko doba, spremno i odvažno se postepeno ukljucivati u sve procese i tokove društva, jednog dana preuzeti i vodecu ulogu u svemu tome. Kako sveštenik danas, posle rezanja slavskog kolaca lepo zapazi i rece - u vrticima se neguje buducnost Požarevca. I jeste tako, i upravo zato, svaka pomoc i svaki ulog i doprinos kvalitetu i sadržini ambijenta u kome nove generacije uce prve životne korake, doprinos je ovom gradu u celini. Brojne institucije i organizacije sa nama izuzetno dobro saraduju, ima preduzetnika koji nam pomažu, roditelji takode. Evo, recimo, u GMZ Kostolac, saradnja je perfektna, sve funkcioniše “kao sat”. Posebne pohvale zaslužuje Vlada Vila, koji zaista ima sluha za potrebe i znacaj onoga što kostolacki vrtic iziskuje. Maksimalno razumevanje i saradnju iskazao je i direktor JP “Toplifikacija” mr Zvonimir Blagojevic oko priklju-cenja novog objekta u Kostolcu... Bojim se, teško je u trenutku nabrojati sve koji to zavreduju. Sve osnovne škole, Dom zdravlja, Zavod za javno zdravlje, Centar za socijalni rad, MUP, mnoge nevladine organizacije, sportske organizacije, Karate klub, Studio “Amadeus”, Udruženje Roma, Sportski centar koji nas je maksimalno uvažio u “Igricama bez granice”, Centar za kulturu u brojnim prilikama, seoske mesne zajednice... Korisne inicijative poticu od Saveta roditelja, valjano ispunjava svoju ulogu Upravni odbor Ustanove. Treba li naglasiti - svima se, u ime zaposlenih u Ustanovi, u ime dece i roditelja, od srca zahvaljujem, - porucuje direktor Nikolic.

Posebne pohvale

Izražavajuci posebno poštovanje i zahvalnost generaciji najstarijih vaspitaca Ustanove, koji su se za taj poziv opredelili nakon završetka respektabilne Uciteljske škole, na zajednickoj proslavi, pred radnicima svih vrtica, direktor Dragan Nikolic posebno je pohvalio vaspitacice Ružicu Begovic, koja je svoje višedecenijsko iskustvo u radu sa decom pretocila u tri knjige, a za istaknute rezultate rada u predškolstvu ove jeseni dobila i Povelju Udruženja prosvetnih radnika, kao i Zoricu Šucurovic, inicijatora i osnivaca strukovnog udruženja “Vaspitac plus” za podrucje Branicevskog okruga i osnivaca Saveza udruženja vaspitaca Srbije, ciji je bila doskorašnji potpredsednik.

Tom prilikom, direktor požarevacke Ustanove urucio je Zorici Šucurovic i Zahvalnicu Saveza udruženja vaspitaca Srbije, dodeljenu za sveukupni doprinos u aktivnostima ove, sve brojnije i uticajnije asocijacije strucnih radnika u predškolstvu.

D. Milenkovic

AUTOCENTAR NR - OVLAŠCENI DILER FOLKSVAGENOVIH VOZILA

PONUDA OD KOJE ZASTAJE DAH

Na Beogradskom putu BB na samom prilazu Požarevcu, vec cetvrtu godinu za redom uspešno posluje Autocentar NR koji u svojoj ponudi Folksvagenovih automobila nudi širok spektar vozila ovog renomiranog proizvodaca automobila. Sam prilaz, objekat izgraden po svetskim standardima, servis i benzinska pumpa koja radi u sklopu kompleksa Autocentra NR, ne mogu a da ne skrenu vašu pažnju, dok unutra ljubazno osoblje i pogled na prodajni salon i izložene cetvorotockaše u punom sjaju zaustavljaju dah zaljubljenicima u automobile.

Otilija Radojcic, direktor prodaje istice da je 2008. godinu Autocentar završio uspešno i u odnosu na 2007.godinu prodaja automobila porasla je od 50 do 60 odsto.

- U poslednja dva meseca Folksvagen, kao svetski brend, ponudio je dobre akcije u smislu kampanja i spuštanja cena, tako da smo sada u situaciji da su lagerska vozila u Srbiji rasprodata. Ono što je ostalo za prodaju su vozila koja su ostala u Madarskoj. Trenutno je nastalo zatišje, jer se ne zna definitivno da li ce carina biti “skinuta” ili ne i kako ce to funkcionisati u 2009.godini. Nadam se da ce do kraja decembra Folksvagen napraviti još neku akciju, gde ce možda vozila imati još neki popust, ali to cemo tek videti.

Naši planovi za 2009.godinu su da idemo još dalje, da prodaja poraste barem kao u 2008., a biznis planovi su vec završeni. Planiramo da eventualno dovedemo još jedan brend iz grupacije Folksvagena, o cemu ce vaši citaoci biti obavešteni na vreme.

Što se samih automobila tice, našim klijentima je najzanimljiviji model Polo, koji ce u 2009. biti još zanimljiviji, jer se najavljuje novi model za novembar naredene godine, tako da verujem da cemo imati akcije u kojima ce cene biti spuštene. Polo je mali gradski automobil, mali potrošac sa opremom koja je sasvim zadovoljavajuca. Pri tome je i nacin kupovine veoma povoljan, jer se i ove godine pokazalo da je Porše lizing, koja stoji iza Folksvagena, finansirajuca kuca koja ima najniže kamate u Srbiji i meni je žao što oni ne finansiraju i druge brendove, ali to je naša prednost. Prilikom kupovine, sve se završava kod nas, kupac samo treba da dostavi potrebna dokumenta i dode da preuzme tablice.

U ponudi za narednu godinu naci ce se i Široko, Pasat CC, Tiguan, koga i sada imamo, ali se nadamo da cemo ga imati u vecim kolicinama, jer je za tim modelom bila velika potražnja, Golf 6 koga ocekujemo nakon sajma automobila, krajem marta ili pocetkom aprila. Sigurna sam da cemo vec pocetkom 2009.godine imati interesantne akcije, jer na lageru još uvek postoje “petice” koje ce sigurno biti na promotivnoj ceni. Svako ko bude želeo da se odluci za neki od Folksvagenovih automobila takode ce pronaci nešto zanimljivo u našoj ponudi. Od ostalih modela, standardno su tu još i DŽeta i Pasat. Na test vožnje cemo obratiti još više pažnje, tako da ce svako imati mogucnost da isproba odredeno vozilo.

Najluksuzniji model u spektru naših automobila je Feton koji spada u visoku klasu i koji cak na teritoriji Srbije ima jako mali broj klijenata. To je zaista luksuzno vozilo cija unutrašnjost nudi vrhunske mogucnosti, a njegova cena krece se od 80 do 90.000 evra.

Privredni program ce biti interesantan za naše privrednike u sledecoj godini. U gami su Kedi furgon, koji je najprodavaniji u ovoj klasi, Kedi maksi, produžena varijanta Kedi furgona, transporteri, krafteri u svim varijantama. To su vozila koja su izuzetno izdržljiva, kaže još Radojciceva.

Naravno, stroga pravila Folksvagena nalažu da svako prodajno mesto u svom sklopu ima i ovlašceni servis koji se pridržava strogih zapadnih standarda. Garancije na vozila traju dve godine, bez obzira na kilometražu, pri cemu je važno znati da je vlasnik Folksvagenovog vozila zašticen i nakon isteka dve godine, što prakticno znaci da, ukoliko nema kasko osiguranje, uvek može da pozove kol centar koji nadalje obezbeduje pomoc na putu, bez obzira da li se automobil nalazi u Srbiji ili inostranstvu.

Iz Autocentra NR posebno isticu kvalitetnu uslugu, tacnost informacija, brzu realizaciju i sigurnost koju klijent ima prilikom kupovine. Tim koji radi u prodaji ponaša se u skladu sa profesionalnim kodeksom ponašanja, a kako kažu, do sada nisu imali nikakvih problema.

Proširenje kapaciteta

Novica Radivojevic, vlasnik i direktor Autocentra NR

- U 2007. godini mnogo smo radili, što je i rezultiralo u 2008.godini, kada je Autocentar sa timom rukovidilaca i prodavaca veoma uspešno poslovao. Rezultati koje smo postigli su veoma dobri, ili je možda bolje reci, odlicni, tako da sam ja, kao vlasnik i direktor, veoma zadovoljan. U 2009. godini planiramo povecanje prodaje vozila za oko 50 do 60 procenata. Kvalitet usluga ce se sigurno povecati; planiramo proširenje kapaciteta prodaje i proširenje salona. To je naša vizija.

L.L.

INŽENJER DEJAN RADISAVLJEVIC IZ AUTOCENTRA NR

MEÐU SVETSKOM ELITOM

Autocentar NR je ovlašceni servisni centar za putnicka i komercijalna Folksvagen vozila. Raspolaže najsavremenijim dijagnostickim uredajima, opremom i alatima. Velika pažnja se posvecuje obuci kadrova, o cemu svedoce razultati na takmicenjima servisera Folksvagen servisne mreže. Posle dobrih rezultata prethodnih godina, rukovidlac servisa, diplomirani mašinski inže-njer Dejan Radisavljevic, ove godine osvojio je prvo mesto u konkurenciji servisnih tehnicara, tako da je predstavljao Srbiju na svetskom takmicenju u Volfsburgu.

Servis poseduje i opremu za održavanje i popravku klima uredaja, kao i uredaj za podešavanje geometrije trapa. U sklopu servisa radi i perionica za beskontaktno pranje putnickih i teretnih vozila.

Servis Autocentra NR vrši sve vrste redovnog održavanja i popravki na VNJ vozilima u garantnom roku i van njega. Ugraduju se i prodaju iskljucivo originalni rezervni delovi, kao i najkvalitetnija Kastrol ulja i maziva. Sve vrste dodatne opreme (alarmi, mehanicki sigurnosni sistemi, navigacioni uredaji, aluminijumski naplatci i još mnogo toga) i pneumatici (Continental, Semperit i ekskluzivno Mabor) koji se mogu kupiti i ugraditi u servisnom centru.

U planu je uvodenje zamenskog vozila, koje ce korisnici usluga moci da koriste po veoma povoljnim cenama za vreme trajanja servisiranja novih vozila.

- Cilj kome težimo može se opisati sloganom: “Odlican servis po fer ceni”, odnosno, želim da naši korisnici u nama vide pouzdanog partnera kome mogu bez brige da prepuste kompletno održavanje svog vozila i da pri tom budu potpuno sigurni da su dobro uložili novac, istice rukovodilac servisa, inže-njer Dejan Radisavljevic.

HUMORESKA

GADNO NEKO DOBA ZA OVO DOBA GODINE

Malo - malo (skoro svakog dana) ovi sa medija nas obaveštavaju da nas je zahvatilo nevreme za ovo doba godine (obilne kiše, sneg, vetar).

Sledeceg dana javljaju nam da je napolju pravo prolece za ovo doba godine (citaj: pozne jeseni). Budi bog s nama, pardon, s njima!

A šta ima i da nas uznemiravaju, kao da mi ne vidimo kroz prozor kakvo je vreme za ovo doba godine.

Zašto ti strucnjaci (i ostali njima slicni) ne kažu kako su vecini ljudi u našoj zemlji male plate za ovo doba godine? Valjda što je klizavo, pa su plate zamrznute, još samo da pocnu i da padaju!

Niko nece da kaže da je i inflacija velika za ovo doba godine i da je veca u odnosu na isto ovo doba, ali prošle godine.

I roba iz uvoza beleži rast cena za ovo doba godine, tako da cemo kupovati domace proizvode koji su, takode, skupi za ovo doba godine.

Dinar se dobro držao, ali je poceo da beleži nagli pad za ovo doba godine u odnosu na evro, koji se, bogami, dobro drži u svako doba godine i decenije.

Narodna skupština slabo radi za ovo doba godine, ali poslanici slabo rade preko cele godine, tako da ovo i nije neko iznenadenje za ovo doba godine.

Lopovluk je u porastu i krade se mnogo za ovo doba godine. Verovatno zbog približavanja novogodišnjih praznika!

Putevi (za Evropu) su u lošem stanju za ovo doba godine, a kad ce da se poprave, odnosno, kad ce da stignemo u tamo daleko, ne zna se.

Prodaja magle je u porastu za ovo doba godine, kad joj vreme jeste.

Deda Mraz kasni za ovo doba godine, da li zbog lepog ili lošeg vremena za ovo doba godine, saznacemo od Baba Marte.

Eto, toliko za ovo doba godine.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Nekad bilo: zeza krizu u Parizu, a sad kriza zeza ceo svet!

- Mi stojimo cvrsto na braniku otadžbine i ne damo nikom da ode u Evropu!

- I moja plata je nekoliko stotina hiljada dinara. Ali, za godinu dana!

- Mnogi automobili rade na gas, pa se zato kaže: daj gas, daj gas!

- I narodnjaci su za Evropu, pod sloganom: selo moje lepše od Pariza.

Miodrag Lazarevic

U ORGANIZACIJI KOLA SRPSKIH SESTARA POŽAREVAC POVODOM BOŽICNOG POSTA

PRVA STIŠKA POSNA TRPEZA

- Prezentacija hrane Etno sekcije KUD-a “Mladost” iz Poljane odnela prvu nagradu

Kolo srpskih sestara u Požarevcu organizator je prve dobrotvorne kulturno-zabavne manifestacije posvecene Božicnom postu pod nazivom “Stiška posna trpeza”. Vece posta sa blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa Branicevskog prošle subote u Hotelu “Dunav” otvorila je Jasmina Živkovic, predsednica Kola, a o znacaju posta govorila je Danica Ðokic. Citav program koji se sastojao od promocije posta u srpskoj pravoslavnoj veri i srpskoj kulturi, izbora najlepše aranžirane posne trpeze i muzickog nastupa, osmislio je Ranko Milinkovic, saradnik Kola.

U takmicenju za najbolju i najlepše aranžiranu posnu hranu ucestvovalo je sedam izlagaca: Etno sekcija KUD-a “Mladost” iz Poljane, Restoran “Hipodrom”, Poslasticarnica “Tamaris”, STR “Lužnica”, SZR “Novakovski”, Kolo srpskih sestara iz Petrovca i Kolo srpskih sestara iz Požarevca. Prvo mesto mesto pripalo je Etno sekciji iz Poljane, drugo Restoranu “Hipodrom”, dok su trece podelili Kolo srpskih sestara iz Petrovca i “Lužnica” iz Požarevca. Po završetku takmicarskog dela programa sva izložena hrana mogla je da se degustira. U veoma uspeloj prvoj kulturno-zabavnoj manifestaciji “Stiška posna trpeza”, kako nas je obavestila predsednica Kola Jasmina Živkovic, prikupljen je i dobrotvorni prilog za šticenike Kola- za siromašnu decu, stare i nemocne i decu bez roditeljskog staranja.

S.E.

POCELE PRIPREME ZA DOCEK

I ove godine Požarevljani ce imati priliku da Novu godinu docekaju na gradskom trgu. Pripreme su vec pocele, nabavljeno je nešto od novih ukrasa koji ce se naci u centru grada, a što se rasvete tice, jaka košava dugo je ometala radnike Elektromorave da pocnu sa njenim postavljanjem. Prema recima Vasilija Baldica iz Turisticke organizacije Požarevca, docek ce ove godine biti nešto skromniji, a na trgu ce uglavnom nastupati lokalni muzicari. Takode, traži se što veca jelka koja ce krasiti centar grada.

“STOP AIDS” TURNIR U BILIJARU

U okviru ovogodišnje kampanje povodom 1. decembra Svetskog dana borbe protiv SIDE, u Bilijar klubu „Profesional” 6-og decembra 2008. godine od 11 do 23 casa, u organizaciji Omladine JAZAS-a Požarevac i Bilijar kluba „Profesional” održan je 9-i po redu humanitarni „STOP AIDS” turnir u „9 ball pool bilijaru”. Ove godine na turniru je ucešce uzelo 25 takmicara iz cele Srbije, a pobedu i prvo mesto je odneo Zoran Svilar iz Novog Sada, dvostruki aktuelni vicešampion Evrope, drugoplasirani je bio Goran Mladenovic iz Beograda, dok su trece mesto podelili Nemanja Šumanovic iz Šida i Andreja Klasovic iz Beograda.

Pokrovitelj turnira je bio grad Požarevac, a pomogli su i prijatelji turnira: Zavod za javno zdravlje Požarevac, JP Toplifikacija Požarevac, Bilijar savez Srbije, zlatara „Peric i Peric” i JP Komunalne službe Požarevac.

Turniru su prisustvoli clanovi Omladine JAZAS-a.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 09.12.2008. do 15.12.2008. godine u Opštoj bolnici "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 28 beba, 10 decaka i 18 devojcica.

Sinove su dobili: Zlatana Milanovic i Saša Nikolic iz Prugova, Marijana i Srdan Pantic iz Gareva, Snežana Blagojevic i Mladen Ðokic iz Prugova, Biljana i Srdan Jovanovic iz Miljevica, Marija i Dušan Miloševic iz Kostolca, Zora i Miroslav Stojanovic iz Požarevca, Tamara Rajic i Danijel Nikolic iz Požarevca, Vesna i Davor Ðordevic iz Velikog Gradišta, Andreja i Dejan Pajic iz Doljašnice i Stavana i David Jovanovic iz Rakove Bare.

Kcerke su dobili: Zurmite Ramoni i Dritan Musliju iz Kostolca, Nela Rajkovic Milosavljevic i Milan Milosavljevic iz Požarevca, Snežana Aradinovic i Ðorde Stancic iz Požarevca, Zorica Stojicevic i Saša Ivic iz Požarevca, Sladana i Milorad Arcaba iz Aleksandrovca, Milena i Milan Panajotovic iz Toponice, Silvana Stanojevic i Dragiša Stojadinovic iz Živice, Tamara i Vladan Jovanovic iz Požarevca, Ana i Zoran Stojanovic iz Velikog Gradišta, Dijana Stojadinovic i Dejan Stanculovic iz Barica, Ana i Zoran Stojanovic iz Velikog Gradišta, Mia i Ivan Blagojevic iz Velikog Gradišta, Jelica Jovanovic i Nedeljko Savic iz Požarevca, Jelena i Draško Tukovic iz Požarevca, Jelena Stankovic i Dragan Gajic iz Majilovca, Marija i Zoran Stanic iz Požarevca, Marija i Vladimir Glišic iz Bikinja i Dragana Peric i Nenad Radivojevic iz Brzohoda.

VELIKO FINALE

IGRICE BEZ GRANICE

- U cetiri kola 10.ciklusa ucestvovalo 2.200 mališana koje je bodrilo oko 5.000 navijaca

- U ukupnom plasmanu trijumfovao vrtic “Leptiric”, dok je kod mladeg i starijeg školskog uzrasta pobednicki pehar pripao OŠ “Vuk Karadžic”

Cetvrto završno kolo 10.jubilarnog ciklusa “Igrica bez granica” održano je protekle subote u Hali sportova u prelepoj atmosferi. Kroz veoma kompleksne discipline u znanju, brzini i spretnosti sa puno žara nadmetali su se mališani iz osam vrtica: “Pcelica”, “Poletarac”, “Bambi”, “Moravka”, “Sunašce”, “Leptiric”, “Majski cvet” i “Neven”, kao i ucenici osam osnovnih škola: “Božidar Dimitrijevic - Kozica”, “Vuk Karadžic”, “Desanka Maksimovic”, “Dositej Obradovic”, “Jovan Cvijic”, “Kralj Aleksandar Prvi”, “Miloš Savic” i “Sveti Sava”. Organizatori, Sportski centar i Skupština grada Požarevca sa mnogobrojnim sponzorima: JP “Toplifikacija”, JKP “Komunalne službe”, “VEOLIA transport”, “GSM & PS Shop”, “Autocentar NR”, “Dunav osiguranje”, “Societe Generale”, “Parket market”, “Enel”, “Sangrap”, “Sitograf”, “Elektroluks”, “Žitostig” i “Moping” potrudili su se da deseti ciklus zabavno - sportskog i rekreativno - edukativnog serijala protekne u najboljem mogucem redu. Program je vodila Tamara Jovanovic, glavni sudija je bio profesor Dragan Ciric, a žiri su cinili Milan Smiljanic i Radomir Mircic. Treba naglasiti da je u cetiri kola ovog ciklusa ucestvovalo 2.200 mališana koje je bodrilo oko 5.000 navijaca.

Igrice bez granice

Finalni spektakl su otpoceli predškolci koji su se nadmetali u disciplinama “Za lep i cistiji grad”, “Slagalica” i “Ko štedi taj vredi”.U cetvrtom kolu najuspešniji je bio vrtic “Sunašce” sa osvojenih 19 poena, a slede “Leptiric” sa 17 i “Majski cvet” sa 16 poena. U ukupnom plasmanu, ubedljivo, sa osvojenih 76 poena prvo mesto je pripalo vrticu “Leptiric”, dok su drugo i trece mesto podelili vrtici “Neven” i “Sunašce” koji su sakupili po 62 poena. Pobednicki pehar i diplome urucio je Nebojša Ðokic, predsednik Upravnog odbora Sportskog centra.

Usledilo je takmicenje ucenika nižih razreda u disciplinama “Urnebesna štafeta”, “Slovarica”, “Vesela matematika” i “Strelac”. Ovoga puta najbolje su se igrali ucenici OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” koji su sakupili 24 poena. Drugo mesto sa osvojenih 19 poena pripalo je OŠ “Desanka Maksimovic”, dok su treci bili ucenici OŠ “Sveti Sava” koji su osvojili 17 poena. Sveukupni pobednik u kategoriji mladeg uzrasta je OŠ “Vuk Karadžic” koja je sakupila 90 poena, druga je OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” sa 79, a treca OŠ “Desanka Maksimovic” koja je u sva cetiri kola osvojila 75 poena. Pobednicki pehar i nagradu u vidu jednodnevnog izleta do Beograda darodavca Turisticke agencije “Jedinstvo” Vranje, urucio je Nenad Mitic, organizator “Igrica”.

U zabavnom delu programa malene balerine Baletskog studija “Fleks” izvele su valcer, dok se plesna grupa “Amadeus” predstavila numerom “Japan”. Usledilo je veoma uzbudljivo nadmetanje ucenika starijeg uzrasta koji su prolazili kroz igre “Slikari”, “ Pesmarica”, “Osiguranje” i “Poligon štafeta”. Cetvrto kolo ubedljivo dobili su ucenici OŠ “Vuk Karadžic” koji su sakupili 28 poena, druga pozicija sa osvojenim 21 poenom pripala je OŠ “Dositej Obradovic”, dok su treci bili ucenici OŠ “Desanka Maksimovic” sa sakupljenih 19 poena. Takode, u generalnom plasmanu ubedljivo sa 98 poena slavila je OŠ “Vuk Karadžic”, drugo mesto pripalo je OŠ “Dositej Obradovic” ciji su ucenici sakupili 87 poena, a treca pozicija sa osvojenim 71 poenom pripala je OŠ “Desanka Maksimovic”. Pobednicki pehar i nagradu u vidu jednodnevnog izleta do Novog Sada darodavca VEOLIE transporta, predao je Milan Smiljanic, predsednik žirija. Nagradu za fer plej i odlicno navijanje tokom citavog cilusa ucenicima OŠ “Božidar Dimitrijevic - Kozica” Bradarac predao je Miodrag - Maga Milanovic, reditelj i scenarista jubilarnih “Igrica.

D.Dinic