Header

POCINJE UREÐENJE ROBNE KUCE BEOGRAD U POŽAREVCU

MODERAN TRŽNI CENTAR

U oktobru prošle godine preduzece u stecaju “Robne kuce Beograd” prodato je na aukciji firmi “Verano motors” koja je u zakonskom roku, sa grckim partnerom, Investicionim fondom MIG, uplatila izlicitiranu sumu od 360 miliona evra.

Objekat u Požarevcu iseljen je i od prodaje nije u funkciji. Jelna Cetkovic, marketing direktor u “Robnim kucama Beograd” za Rec naroda kaže da je zapocelo rašcišcavanje ovog prostora i iznošenje nameštaja. - Pored estetskog redizajna uradicemo i modernizacije enterijera, kompletno ce biti remontovane ili zamenjene sve instalacije, a ceo prostor je koncipiran tako da kupovinu ucine maksimalno komfornom. Prema našim planovima, Požarevljani bi u “Robnoj kuci Beograd” mogli da pazare vec od marta sledece godine, kaže se u zvanicnom saopštenju.

Prema novom konceptu, “Robne kuce Beograd” se više nece baviti trgovinom, vec je njihova osnovna delatnost organizacija i menaxment nekretnina u maloprodaji. Vizuelno, bice zadržan koncept robnih kuca, ali modifikovan i modernizovan, u skladu sa modernim zahtevima trgovine i potrebama zakupaca i krajnjih potrošaca. Unutrašnjost ce biti redizajnirana po principu “otvorenog prostora”, bez podizanja pregrada i zidova.

Osnovu sadržaja svih robnih kuca cinice supermarketi, odeljenja sa kozmetikom, odecom, obucom, decijim programima, sportskom opremom, a u vecim objektima i belom tehnikom, nameštajem i brojnim sadržajima, poput kafea, banaka, igraonica...

Plan RKB je da u svim objektima naprave kombinaciju i domacih i stranih brendova koji cenama i kvalitetom zadovoljavaju sve segmente domeceg tržišta.

L.L.

... ÐELEM, ÐELEM...

Aca Lukic

Današnji dan predstavlja idealan trenutak da se prozbori koja rec na temu „društva bez granica”. Kako covek ne bi zalutao „u šumi kakofonije i eufemizama” izrecenim na raznim stranama o tom društvu, važno je reci, kad se govori o tom pitanju, da je za njegovo razumevanje i te kako važan ugao posmatranja. Medu citaocima ce biti, verujem, onih koji se nece složiti sa stavovima izloženim u kolumni. citalac, ma koliko se ne slagao sa kolumnom, bice isprovociran njenim duhom.

Sadašnja Evropska unija, izgradivana, vec godinama kao društvo bez granica, projekat je vredan stremljenjima vecine evropskih naroda da postanu deo tog društva. Ideja o zajednici bez granica, („slobodnog društva”) nastala je iz potrebe, dojucerašnjih evropskih država da se pripada jednom zajednickom identitetu, Evropi. Dojucerašnje Evropske države koje su se ne tako davno grcevito borile i branile svoje nacionalne granice, one granice koje u modernoj politickoj istoriji, nakon francuske buržoaske revolucije poznajemo, sve do Drugog svetskog rata, zbog istih nacionalnih granica i teritorija izazivale su mnoge krvave sukobe i besmislene ratove. Milioni žrtava su uzidani u te nekdašnje granice širom Evrope. Novija politicka istorija svedoci da je takvom poimanju, sa stanovišta organizacije evropskog kontinenta, došao kraj.

Ideja za izgradnjom zajednice - društva bez granica, „jedinstvenog u lepoti razlicitosti”, projekat je dostojan pažnje. Ma koliko da izgradnja takvog društvenog, politickog, ekonomskog i kulturnog projekta protice sporo, ma koliko da je osporavan u razlicitim državama unutar same zajednice, kao i kod onih koji se pripremaju da toj zajednici pristupe, ma kakve „teorije zavere” da vladaju u pojedinim glavama o njoj kao potencijalnom „živom vampiru”, hegemoniji velikih naroda nad malim narodima, takvu zabludu treba svakodnevno izvoditi na svetlost dana iz njenih mracnih kutaka, i gledati na njenu korisnu stranu - prednosti koje zajednica nudi. Za solo igru „da se ide raz sveta” svaka od država ima vremena napretek, i to može da ucini kad god joj je volja. No, ovde, nije rec o „raz svetu”, vec o prakticnoj strani pripadanja velikoj Evropskoj porodici. Kako postati njen deo? Imati korist od pripadanja jednom tako velikom društveno - politickom sistemu u trecem milenijumu covecanstva.

Srbi bi morali „da požure, polako” u Evropsku porodicu. Naš narod bi morao da sapne, svoj egoizam, i nakaradno poimanje sopstvenog ponosa. cinjenicu da nije samodovoljan sam po sebi i za sebe u ovakvom svetu. Jedna od narodnih srpskih poslovica vredna je za ovu priliku pomena, pogotovu kad se prica o ovoj temi: „Go se ne svlaci!” Našu predstavu o nacionalnom osecanju i ponosu moramo malo prizemiti, i uciniti realnom. Poput Grka, koji su kroz vekove imali šta uciti od Srba. Ali društva nisu staticna, vremena se menjaju, došao je dan kad Srbi imaju šta uciti od Grka. Pogledajte kako izgleda njihov nacionalni ponos, i kako ta nacija funkcioniše u Evropskoj porodici.

Najpose, evo još jedne ideje za razmišljanje? Zamislite se nad pitanjem: kako su to Evropljani stigli do ideje o „društvu bez granica”? Nisu li tu veliku ideju pozajmili iz kulture nekog od evropskih naroda? Kog?

Cini se da je jedna takva ideja medu velike evropske narode stigla, (blizu je istini) iz kulture jednog naroda, koji cak nikad nije imao svoju državu, naroda razbijenog u male grupe i skupine, po razlicitim evropskim državama. Romi su narod koji je negovao tako veliku ideju, uzor za sadašnju evropsku porodicu, narod koji je u svekolikoj slobodi, osecanju suštinske slobode, nacinom svog življenja i trpljenja poništavao sve granice. NJihove vecite seobe, lutanja, nastanjivanja gde mu se prohte, rodile su ideju za sadašnju organizaciju i poimanje Evropske Unije.

Može se verovati da su državotvorni narodi Evrope, ideju o „društvu bez granica” pozajmili od Roma, malog naroda, koga je sama Evropa kroz istoriju tako dugo osporavala. Zamislite velike kulture Evrope, koje stekoše kuraži da od Roma preuzmu ideju o slobodnoj zajednici, zajednici bez granica? Zar vam se to ne cini svojevrsnim podvigom? Velike kulture imaju tu osobinu, da dobra iskustva po sebe samu, traže i medu malim narodnim skupinama. To je lepo lice velikih kultura - Evrope.

Slavni neka su Romi!

Jedna njihova pesma u prevodu na srpski jezik pocinje sa stihovima: „Otišla sam, otišla, širokim drumovima za Romima...” Tim putem je pošla Evropa, u susret sa samom sobom. Tako izgleda lice savremene i mitske devojke Evrope. Evropa je pošla za Romima - iskustvom skitaca. Svakako, ne zavedena.

Vreme je da se i Srbi okušaju na tom putu.

Ðelem, delem, Srbende, niz drum... To vam je pravac.

Aleksandar Lukic, književnik

BORBA PROTIV SIDE

ZA OCUVANJE ZDRAVLJA MLADIH

U akciju obeležavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv SIDE, pored zdravstvenih ustanova, redovno se ukljucuju i brojne humanitarne, omladinske i druge organizacije kao što su Crveni krst, JAZAS, Ekološko društvo...Svima njima je zajednicko da putem raznih predavanja, seminara, saveta... skrenu pažnju pre svega mladima na znacaj ocuvanja njihovog reproduktivnog zdravlja. Upravo s tim ciljem je planirana i ovogodišnja kampanja u Požarevcu koja je zapocela vršnjackom edukacijom daka Politehnicke škole u Požarevcu i Tehnicke u Kostolacu, a završava se 11. decembra tribinom za ucenike sedmih razreda u OŠ “Jovan Cvijic” u Kostolcu. 1. decembra u centru grada, ispred Kafica “Cvetic”, Svetski dan borbe protiv SIDE obeležen je tradicionalnom ulicnom manifestacijom, a istoga dana u KPZ za žene održano je predavanje na temu “HIV/AIDS. Od 1. do 12. decembra u Savetovalištu za DPST Zavoda za javno zdravlje organizuje se besplatno testiranje na HIV, a 4. decembra - nocno testiranje. U kampanji obeležavanja dana protiv SIDE ucestvuje i Bilijar klub “Profesional” koji ce 6. decembra prirediti humanitarni turnir u bilijaru. Znacajno je i dešavanje 11. decembra u prostorijama Visoke tehnicke škole strukovnih studija. Tada ce na tribini za studente govoriti strucnjaci Zavoda za javno zdravlje i Omaldine JAZAS-a Požarevac.

S.E.

POŽAREVAC - ZASEDALO GRADSKO VECE

REBALANS SPREMAN ZA SKUPŠTINU

Konacna odluka o izmenama i dopunama odluke o buxetu Požarevca za 2008. godinu sa izmenjenim i usaglašenim finansijskim planovima direktnih korisnika, obeležila je prošlonedeljnu sednicu Gradskog veca. Usvojen je rebalans buxeta za 2008. u iznosu od 29,5 miliona dinara koji ce se naci pred odbornicima na sednici Skupštine grada.

Jeftiniji stambeni kvadrati

Upravni odbor Javnog preduzeca “Direkcija za izgradnju” predložio je da se naknade za uredenje i kori-šcenje gradevinskog zemlji-šta, kao i visina zakupa za poslovni prostor sasvim drugacije prerasporede u buxetu za narednu godinu, te da se ta sredstva namenski utroše za izgradnju socijalnih i stanova za mlade bracne parove, gde bi cena kvadratnog metra iznosila 500 evra.

- Ovaj predlog clanovi Gradskog veca su u nacelu prihvatili, ali ce strucne službe pripremiti predlog ove odluke za gradsku skupštinu, objašnjeno je.

Ustanovi za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov” odobrena je prenamena iz postojece mase sredstava u vrednosti od 1,7 miliona dinara kako bi bili završeni radovi na rekonstrukciji vrtica “Majski cvet” u Kostolcu i kako bi objekat ciji je kamen temeljac svecano postavljen u januaru ove godine, bio najzad završen. Podsecamo, u prvom mesecu godine koja je na izmaku, receno je da ce ovaj deo objekta u kome je planiran boravak dela dece iz jaslenih grupa i predškolskog programa biti stavljen u funkciju pre dva meseca tj.u septembru ove godine, medutim objekat još uvek nije završen. Gradonacelnik Požarevca na protekloj sednici Veca rekao je da ce se to desiti u narednoj godini.

Arhiv ponovo menja lokaciju

Vrtici, ali i sve osnovne i srednje škole u Požarevcu i Kostolcu bice uskoro bezbednije, bar kada je o opasnosti od pada dotrajalih stabala rec. Komisija za sanitarnu secu stabala u Požarevcu i Kostolcu utvrdila je prioritete lokacija na kojima bi trebalo izvršiti sanitarnu secu, tako da su pored lokacija o kojima se inace stara JKP” Komunalne službe”, u okviru gradskog zelenila, u ove lokacije uvrštena dvorišta vrtica, kao i dvorišta osnovnih i srednjih škole u oba grada.

- Milion dinara izdvojeno je za secu za koju je Komisija utvrdila da je urgentna na samom terenu. Ovoj seci ce se pristupiti u narednom periodu, dok ce ostatak od 2,5 miliona dinara za ove svrhe biti uvršteno u buxet za narednu godinu, rekao je gradonacelnik Požarevca Saša Valjarevic.

Dodatna tacka dnevnog reda šesnaeste sednice Gradskog veca odnosila se na problem zgrade Istorijskog arhiva o cemu je bilo reci i na prethodnoj sednici Veca kada je odluceno da se u ulici Bratstva jedinstva izvrši nadogradnja na postojecem objektu.

- Ova odluka promenjena je u smislu da se u okviru postojeceg depoa Arhiva izvrši izgradnja novog objekta, kako bi upravna zgrada, izložbeni prostor i depo bili na jednom mestu, objasnio je gradonacelnik.

Od ostalih odluka izdvajamo odobrenje dodatnih pedeset hiljada dinara za organizaciju ucešca grada na sedmom medunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis baza 2008” koji je održan krajem prošle nedelje u Beogradu. Za predstavljanje Požarevca na Sajmu iz buxeta je izdvojeno 350 hiljada dinara a Grad je, sem tradicionalnih manifestacija, predstavio projekat Industrijske zone, koja je, kako je receno spremna da u narednoj godini doceka prve investitore, vlasnike malih i srednjih preduzeca koja se bave industrijskom, zanatskom i manufakturnom proizvodnjom, gradevinarstvom, itd.

T.R.S.

SAJAM ZAPOŠLJAVANJA U KOSTOLCU

U POŽAREVCU, ZA SADA, BEZ OTPUŠTANJA

Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala u Požarevcu u petak je u sali kostolackog Doma kulture organizovala prvi Sajam zapošlja-vanja u ovom gradu. Na sajmu se pojavilo sedamnaest poslodavaca sa oko 150 radnih mesta a pozvano je trista nezaposlenih lica. Potrebe za kadrom ticale su se zanimanja u oblasti ekonomije i administracije, mašinstva i elektrotehnike, saobracaja, uslužnih delatnosti, a interesantna je i potražnja požarevackog vojnog garnizona za cak cetrdeset profesionalnih vojnika.

Sajam zaposljavanja

Na sajmovima zapošljavanja se, što se pokazalo i na prošlonedeljnom, gde nije postojala potražnja ni za jednom visokokvalifikovanom osobom, najviše traže radnici sa srednjom strucnom spremom. Na pitanje zašto je tako direktorka Filijale mr Danica Nikic Matovic odgovorila je:

- Na nesrecu to je verovatno zbog stanja u privredi i socijalne situacije u kojoj se naš grad tj. okrug, nalazi. Vecina poslodavaca traži srednju strucnu spremu, manje visokoobrazovani kadar. Ali to je realnost, jer ako sem buxetskih ustanova i privatnih poslodavaca ostale institucije i fabrike ne rade, onda ne možete da ocekujete potražnju za visokoobrazovanim kadrom. To se naravno, ne odnosi na velike gradove u kojima postoje i predstavništva inostranih firmi, te tamo visokoobrazovani imaju vece mogucnosti. Tragicno je, ali to je realnost. Nadam se da ce biti bolje jer predstoji osnivanje Kostolca kao opštine, te da ce Kostolac i Požarevac napraviti razvojnu strategiju. Ocekujem i da ce biti sposobnih ljudi koji ce dovesti strane investitore, koji ce zatim upošljavati visokoobrazovani kadar, istakla je.

Nedavno je Nacionalna služba za zapošljavanje u Požarevcu dobila iz Ministarstva ekonomije spisak pojedinih firmi sa brojem radnika koje ce ove firme otpuštati, ali za sada na spisku nema ni jedne firme iz Požarevca i Branicevskog okruga. Naravno ovo je samo “prvi krug” , u kome ce oko deset hiljada radnika ostati bez posla.

-Nacionalna služba je uradila novi Zakon o zapošlja-vanju i osiguranju u slucaju nezaposlenosti i on ce pocetkom decembra biti javno promovisan u Ministartvu ekonomije i regionalnog razvoja. Fokus u Zakonu stavljen je na ljude koji ce biti tehnološki višak ili uzeti otpremninu, a Nacionalna služba pomoci ce im pravnim savetima, rekla je Nikic Matovic i apelovala na sve koji smatraju da su dobili otkaze nezakonito, da se obrate inspekciji rada.

- Krajnje je vreme da republicki inspektori rada krenu na teren i vide da li poslodavci, zbog smanjenja troškova proizvodnje ili manje potra-žnje za njihovim proizvodima, imaju opravdanih razloga da svetsku ekonomsku krizu koriste kao razlog za otpuštanje ili je kriza samo izgovor.

Nacionalna služba u tom smislu nema zakonskih ingerencija, vec samo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.

Covek ne treba da prihvati da bude gubitnik jer se na strahovima ništa ne može uraditi. Bitno je, takode, i da se ljudi udružuju i tako izvrše svojevrstan socijalni pritisak na poslodavce i državu uz podršku predstavnika odredenih institucija ciji je posao da se njima bave, zakljucila je direktorka požarevacke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Okrug bez politike za poboljšanje položaja na tržištu rada"

U okviru Sajma organizovana je i tribina pod nazivom "Politika zapošljavanja u Kostolcu", kojoj je prisustvovalo samo desetak posetilaca Sajma a na kojoj je govorio Prvoslav Spasic, šef odseka u požarevackoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje,

Medu iznetim podacima izdvajamo taj da je Branicevski okrug po broju radno sposobnog stanovništva, pod kojim se podrazumevaju osobe od 15- 65 godina, na dvadesetom od dvadeset i pet okruga tj. ima vrlo malo radno sposobnog stanovništva.

- Branicevski okrug ce se veoma brzo suociti sa nedostatkom radne snage, ukoliko se investiranjem otvore nova radna mesta, rekao je Spasic i dodao da preduzetnicko zapošljavanje ne može da nadomesti nezaposlenost u srednjim i velikim preduzecima, koja su u Požarevcu uglavnom uništena.

T.R.S.

ZDRAVSTVENA USTANOVA APOTEKE "NANA" POCINJU SA IZDAVANJEM NA RECEPT VOJNIM OSIGURANICIMA

VOJNIM LICIMA LEKOVI NA RECEPT

Pored brojnih akcija u zdravstvenoj prevenciji, poput savetovališta sa lekarima specijalistima, Apoteka Nana uvela je još jednu novinu.

doktor

Apoteke Nana 1 i Nana 2 od 1.decembra pocinju sa radom sa vojnim osiguranicima, izdavanjem lekova na recept. U apotekama se mogu podici svi lekovi iz primarne zdravstvene zaštite, sanitetski materijal, galenski materijal, galenski lekovi, potrošna medicinska sredstva, pomagala i slicno. Lek se u ovom slucaju ne placa, vec samo participacija, ucešce koja iznosi 20 dinara po kutiji leka, ili u slucaju drugih navedenih stavki, 20 dinara po receptu. Postoji i grupacija pacijenata koji su oslobodeni participacije, ali to je posebno naznaceno na receptu.

Lekove na recept u Naninim apotekama mogu podici: vojnici na civilnom služenju vojnog roka, vojnici na redovnom služenju vojnog roka, studenti vojnih akademija, ucenici srednjih vojnih škola, slušaoci škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu za vreme službe u vojsci, kao i profesionalni oficiri, profesionalni podoficiri, oficiri po ugovoru, podoficiri po ugovoru, vojnici po ugovoru i clanovi njihovih porodica, vojni penzioneri i clanovi njihovih porodica. Oni vojni osiguranici kojima su konzilijarno prepisani lekovi iz nadležne specijalisticke službe vojne ustanove koji su oslobodeni participacije morace imati fotokopiju konzilijarnom mišljenja.

BESPLATNO MERENJE GUSTINE KOSTIJU

Vlasnica Zdravstvene ustanove Apoteke Nana, Jasmina Stevanovic obaveštava svoje korisnike i da je u toku nedelje borbe protiv osteoporoze organizovano besplatno merenje gustine kostiju na aparatu Sahara. U akciju je ukljucen endokrinolog dr Petar Dimovic. - Iznenadeni smo da je izuzetno veliki broj žena zainteresovan za ovaj skrining i zbog takvog interesa i sledece nedelje cemo nastaviti sa merenjem gustine kostiju, uz konsultacije sa dr Dimovicem, Jugohemijom i firmom Ivancic i sinovi. Dakle, radicemo i dalje dijagnostiku osteoporoze. Takode smo, na osnovu pregledanih pacijenata iznenadeni koliki je broj pacijentkinja sa osteopenijom i osteoporozom. Zakljucak ovog savetovališta je da zaista treba da se pomogne ženama koje su u kriticnoj grupi da saznaju više o tome šta je osteoporoza, da je to bolest koja je tiha, ne boli, a koja banalnim padom može izazvati izuzetno rizicne i opasne prelome. Ovo je još jedan nacin da vam se približimo i pomognemo, ceo naš tim i ekipa strucnja iz Beograda i Požarevca poziva vas da nam se javite, a mi cemo odabrati kandidate iz kriticne grupe i obezbediti im besplatan pregled. Dovoljno je doci u apoteke Nana 1 i Nana 2. Još jednom: Apoteke Nana su uvek sa vama, porucuje Jasmina Stevanovic.

APOTEKE NANA UVEK SA VAMA - 012/52-33-55; 53-13-53

L.L.

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

ANTIASMATSKI LEKOVI

Astma je hronicna bolest, što podrazumeva kontinuirano pracenje i dugotrajno lecenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lecenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. lekovi za lecenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )

2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

Lekovi za lecenje akutnog napada

Mogu se podeliti na :

-bronhodilatatore

-antizapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišicnog spazma (grca) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova cine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz trece grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najcešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog nacina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, cime se izbegavaju vece koncentracije u krvi i neželjna dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su cestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tecan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i cestice veceg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za vecu sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati,najcešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju antizapaljenski, znaci smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su mocni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremecaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje konc. kiseonika u krvi, odnosno povecanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lecenja akutnog napada cilj nam je :

-da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva

-da sprecimo poremecaj gasne razmene

-da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

-antibiotici

-ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)

-antitusici i sedative koji su zabranjeni

-antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lecenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlecio astmu.Pored lecenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znaci:

-da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )

-da su hronicni simptomi minimalni

-da je plucna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima

-da je dobro tolerisanje fizickog napora

-da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji

-da su što manji neželjeni efekti date terapije

-da je što manji mortalitet (broj smrtnih slucajeva )

Profilakticki lekovi:

Antizapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjaceg antizapaljenskog dejstva.Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju ucestalost akutnog napada, ublažavaju hronicne simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povecavaju plucnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprecava kandidijazu (gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najcešce u jesen i prolece kada su prisutni i okidaci i favorizujuci faktori.Praksa je pokazala, da u tom stepenastom nacinu lecenja bolji su rezultati ako se pocne sa vecim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju antizapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija vec u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Simbikort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo.Daju se oralno (da se piju ili putem injekcija najcešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogucnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremecaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Ne daju se kao monoterapija (možda samo kod aspirinske astme )vec u kombinaciji sa inh. kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog antizapaljenskog dejstva, nedovoljno proucenog mehanizma ali male toksicnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mast cc., neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane tel. težine i sedacija

Imunoterapija odnosno specificna hiposenzibilizacija kao prof. terapija kontraverzna u decjem uzrastu pogotovo ispod 5god.

Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jacanje imuniteta”

Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njeana bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje

Cajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lecenje povoljna klima za asmaticare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja(vazduh slican u pustinjama ) Kod nas se najviše preporucuje duži boravak na moru od 3-6mes. Cesto menjanje klime vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluca

Astma i sport, fizicka aktivnost se danas smatra vidom lecenja astme jer se dete pravilno fizicki razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno psihicki. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje kao što je atletika (trcanje) i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu. Najviše se preporucuje plivanje pri cemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja kao što je fudbal, košarka, odbojka, rukomet, karate.

USTANOVA "LJUBICA VREBALOV" POŽAREVAC

NOVI VRTICI ZA "NOVE KLINCE"

- Svi korisnici koji od 1.12. - 15.12.2008. godine ne obnove ugovor gube pravo na ponovni upis

Radovi na proširenju Decjeg vrtica “Majski cvet” u Kostolcu privedeni su kraju. Upravo ovih dana, majstori su “pokupili alat” i Ustanova “LJubica Vrebalov” ce tokom decembra za novosagradeni prostor obezbediti opremu i didakticka sredstva.

Sledi prikljucivanje aneksa tog vrtica na toplifikacionu mrežu, a vec prvih dana po novogodišnjim praznicima, i useljavanje novosagradenog vrtickog bloka.

Novi prostor u Leptiricu

- Gradsko vece odobrilo je 3,8 miliona dinara za potrebe opremanja novog prostora i proširenje kapaciteta kuhinje. Prikljucenje na toplifikacioni sistem finansirace GMZ Kostolac, ostaje da nam Osnivac odobri i prijem novih radnika. Naime, u novosagradenom prostoru bice dve nove vrticke i jedna jaslena grupa. Stavljanjem u funkciju tog prostora, kostolacki vrtic ce biti prvi u Ustanovi i jedan od retkih u Srbiji po tome što ce imati brojno stanje u grupama u skladu sa normativima. Zbog nedostatka prostora, u svim požarevackim vrticima grupe su “prekobrojne”, što znatno otežava rad vaspitaca. Kako su, i pored toga, liste cekanja na upis dece u vrtic veoma dugacke, rešenje ce biti samo gradnja novih vrtica u Požarevcu, - kaže direktor Ustanove Dragan Nikolic.

Dogodine - tri gradilišta

Proširenje prostora, za Ustanovu “LJubica Vrebalov”, problem je sa kojim se suocava vec podosta godina. Što sopstvenim, što sredstvima osnivaca, parcijalno i ni izbliza dovoljno, nastojala je da ga reši adaptacijom svih mogucih prostora u postojecim objektima. Najviše prepravki i adaptacija doživeo je vrtic “Bambi”, najstarija vrticka zgrada, prva u gradu, legat predratnog trgovca požarevackog Milutina Obradovica. Od podruma do krova, svaki kutak je stavljen u funkciju. Vrtic “Neven”, takode, nakon brojnih adaptacija u cilju dobijanja dodatnog prostora za mališane, ovih dana dobija još jednu sobu za jaslenu grupu. Leptiric je dobio citav novi sprat, Lucica novi vrtic...

- Imamo podršku lokalne samouprave da se nastavi proširenje kapaciteta. Racuna se na prostor pored poštanskih garaža u Ratarskoj ulici i prostor u Stiškoj, kraj “Bambi parka”, gde bi se gradio objekat manjih razmera, namenjen iskljucivo za najmlade, decu jaslenog uzrasta. U perspektivi je i nadogradnja sprata na objektu “Pcelica”, za šta je upravo završen projekat. Ukoliko Osnivac uspe da obezbedi neophodna sredstva, radi se o iznosu od oko 15 miliona dinara, “Pcelica” bi mogla da se nadogradi u letnjim mesecima, u vreme godišnjih odmora. U MZ “Burjan”, neophodno je da se najpre izvrši parcelizacija placa, pregovori su sa PTT Srbije, na tome radi Direkcija. Papirologija je preduslov i za pocetak gradnje u Stiškoj, ceka se odgovor MUP-a Srbije. Zavisno od toga kako se reše pitanja dokumentacije, i, naravno, zavisno od finansijske i svake druge podrške Osnivaca, iduce godine bi prostor za prijem veceg broja dece mogao u znacajnijoj meri da bude proširen, - kaže Nikolic.

Edukacija

Nakon ucešca na dvodnevnom seminaru u Mataruškoj banji tokom oktobra, gde su i predstavnici požarevackog predškolstva aktivno ucestovali u edukacijama “Vaspitanje za kreativnost” i “Roditelji kao partneri”, usavršavanje se nastavlja pocetkom decembra, u Vrnjackoj Banji, gde se održavaju tradicionalni susreti vaspitaca “Vaspitaci vaspitacima”. Rec je o promociji, prezentaciji i razmeni iskustava i dostignuca u vaspitno-obrazovnom radu, a bice to prilika i za izbor i promociju novoizabranog rukovodeceg tima Saveza vaspitaca Srbije.

- Požarevac je postao prepoznatljiv u Srbiji po veoma aktivnom, kreativnom i plodotvornom ucešcu u svim modelima strucnog usavrša-vanja i inovativnim sadržajima je mnogim sredinama uzor. Zahvaljujuci tome, bili smo nedavno domacini jednog seminara, drugi je u pripremi, a oba finansira Ministarstvo prosvete. Nastojimo da savremene metode u svakodnevnoj praksi ne samo prime-njujemo, vec ih i nadogradujemo, unoseci licni pecat, - kaže Zorica Petkovic, zamenik direkora Ustanove “LJubica Vrebalov”.

- Imali smo cast i zadovoljstvo da, pocetkom novembra, budemo domacini i organizatori kolegama iz Srbije, rec je o seminaru na temu “Umetnicka dela u decjem svetu”, autora Vesne Janjevic Popovic. Težište edukacije je bilo u istraživanju nacina da se deci umetnost što više približi, da je razumeju i u buducnosti postanu njeni poštovaoci, nadareni, naravno, i stvaraoci. Mi smo, inace, u toj oblasti vec uveliko razradili i realizujemo projekat “Mi smo Zemljani”, prof Nikole Veresova, koji je zasnovan na teorijskim postavkama Vigockog, poznatog ruskog psihologa, koji pokušava da odredenim metodskim postupcima angažuje više mentalne i psihicke funkcije kod dece. Drugi seminar bice posvecen deci sa razvojnim potrebama, odnosno njihovom ukljucivanju u redovne grupe. Predavac ce biti Mirjana Stankovic Ðordevic, pripreme i konsultacije su u toku, imace dva dela - edukativni i kreativne radionice, - kaže Slavica Milanovic, strucni saradnik - pedagog Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

“Igra nam je hrana...”

Deca i vaspitaci u svim vrticima su brojnim aktivnostima ispunili oktobar, “Mesec zdrave hrane”. Uz aktivno ucešce roditelja, Zavoda za javno zdravlje i brojnih sponzora, nakon sadržaja u objektima vrtica, završna manifestacija, “Vitaminijada”, održana je u požarevakom Sportskom centru. Organizovan je prigodan kviz u kome su mališani pokazali zavidan nivo znanja iz oblasti pravilne ishrane, a i spretnost u brojnim takmicarskim disciplinama i igricama.

Tokom minulog meseca, u sklopu “Novembarskih dana kulture”, predškolci su odgledali nekoliko pozorišnih predstava, posetili gradski Muzej, Biblioteku u koju su se besplatno upisali, pozorišna trupa “Pepino” iz Niša gostovala je u vrticima sa “pozorištem senki”, veoma zanimljivom izvedbom “Crvenkape”, a bio je i madionicar...

Deca svih osam vrtica ucesnici su i “Igrica bez granice”. Bodreni od strane vršnjaka i roditelja, zajedno sa vaspitacima se istinski trude da, sa što više osvojenih poena, budu najbolji. “Leptiric” je dvostruki pobednik, u subotu je novo kolo “Igrica”, ovih dana traju veoma ozbiljne pripreme za novo nadmetanje.

- U svim vrticima realizuje se niz aktivnosti, zasnovanih na Osnovama programa, donetim od strane Ministarstva prosvete, realizuje se i pripremni predškolski program u svim predškolskim grupama, kako u objektima vrtica, tako i u 22 seoska naselja. Kroz pripremni predškolski program, pored sadržina iz Osnova programa, realizuju se i neki od projekata kreativnih timova naše Ustanove - “Mi smo Zemljani”, “Grafovi”, “Samopoštova-nje”... Osim toga, zapocele su pripreme za Novogodišnje praznike, vaspitaci i deca uvežbavaju predstavice, programe za roditelje... - dodaje Slavica Milanovic.

Pocele su pripreme i za predstojece zimovanje mališana. U februaru ce, u dve smene, mališani boraviti na Rudniku, u hotelu “Neda”.

Saradnja za pohvalu

Sem po uvodenju zdrave, pravilne ishrane u svakodnevni jelovnik i veoma plodotvornoj saradnji sa nutricionistom požarevackog Zavoda za javno zdravlje, Ustanova “LJubica Vrebalov” godinama je prepoznatljiva i po strogom poštovanju svih normativa iz oblasti higijene. Ceste inspekcijske kontrole po pravilu rezultiraju urednim nalazima.

- Svi uposleni su svesni znacaja pravilnog odnosa prema sanitarnim uslovima u oblasti pripreme i distribucije hrane, higijeni u radnom i ukupnom prostoru u kome borave deca, vaspitaci kroz igru i prikladne sadržaje deci prenose navike o higijeni, a u svemu tome znacajnu ulogu ima i Preventivna služba koja dobija zaslužena priznanja brojnih strucnih institucija i foruma. Takode, posebna pažnja se obraca i na bezbednost dece u objektima i objekata u celini. Imamo odlicnu saradnju sa Vojskom, dugujemo posebnu zahvalnost pukovniku Vinku Markovskom, komandantu Garnizona Požarevac, osam vojnika na civilnom odsluženju vojnog roka pomaže nam oko tehnickog održavanja objekata, pomažu vaspitacima, zaduženi su i za obezbedenje dece i objekata. Saradnja je za svaku pohvalu. Isto tako, zahvaljujuci veoma dobroj saradnji sa Direkcijom za izgradnju, sva dvorišta i zgrade vrtica su nocu osvetljene. Sveukupno, što se tice javnih preduzeca i ustanova, imamo izuzetno dobru saradnju. Ovo je, ujedno, prilika da sve saradnike i prijatelje Ustanove pozovem da 9. decembra zajednicki proslavimo Sv Alimpija Stolpnika, - porucuje Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov”.

Obnova ugovora

Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Decji vrtic “LJubica Vrebalov” Požarevac vršice obnovu ugovora u periodu od 1. decembra, zakljucno sa 15. 12. 2008. godine. Ugovori se obnavljaju u upravnoj zgradi Ustanove, pozivaju se roditelji da izmire svoja dugovanja na blagajni u vremenu od 8 do 12 casova. Po odluci Saveta roditelja i Upravnog odbora Ustanove, svi korisnici koji u pomenutom vremenskom periodu ne obnove ugovor, gube pravo na ponovni upis.

Vrtici na internetu

Požarevacka Ustanova “LJubica Vrebalov” otvorila je svoj sajt. Pored prezentacije i drugih informacija, sajt poseduje i Forum, prostor za pitanja, sugestije, predloge, kritike, primedbe i ideje.

Sajt Ustanove je: njnjnj. vrtic.org.sr.

D. Milenkovic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE PETROVAC

ULICE I RASVETA - STOŽERNI POSLOVI

- Nastavljena plodna sradanja sa NIP-om - Projekat „Stanulovac" (zaseok Melnice) skoro završen

- Svi investicioni poslovi zajednicki:gradani, Direkcija za izgradnju, opština Petrovac i Nacionalno investicioni program

Zelena pijaca

U Direkciji za izgradnju opštine Petrovac na Mlavi na samom isteku ove kalendarske godine zadovoljni su ostvarenim rezulatatima. Naime, radilo se i po nesnosnim sušama, po kišama, ovih dana i po snegu kako bi se predvideni radovi što pre okoncali.

Istovremeno, sa gradnjom se štedelo gde god se i na cemu moglo, jer Petrovcani polaze i od cuvene poslovice da je uštedeni cesto i veci dinar od zaradenog.

Ulice i rasveta

Kao i lane i ove godine nastavljena je vrlo plodna saradnja sa Nacionalnim investicionim programom, pre svega, na projektu „ Stanulovac” (jedan od najlepših zaseoka sela Melnice 11 kilometara od Petrovca na Mlavi). U pomentutom zaseoku asfaltiran je put dužine dva kilometra i 880 metara, prvi put u istoriji Melnice. Preostaje da se ova deonica ošanci i da se ugrade bankine, a to ce se uciniti ili cim lepo vreme dozvoli ili prvih dana proleca. Ono najvažnije za meštane je prohodan put kojim se uveliko služe i blagosiljaju sve od opštine i izvodaca do Direkcije za izgradnju. Novac za ovaj projekat zajedno su uložili meštani Stanulovca,Mesna zajednica Melnica, opština Petrovac i NIP.

„ Mi se trenutno pripremamo za jedan drugi program Rasvete u gradu, tacnije ulice Srpskih vladara od Kamenova do Leskovca, kao i u ulici Osmog oktobra i ona ce poceti po potpisivanju ugovora najverovatnije sa „Meteorom” iz Beograda. Ovaj posao se delom oslanja i na Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i ukupno ce izneti oko pet miliona dinara, - kaže Mirko Stankovic, direktor Direkcije za izgradnju opštine Petrovac na Mlavi.

Do sada je izasfaltirana Moravska ulica u dužini od 880 metara, a uradeni su i ivicnjaci. Predstoji izrada trotoara. Odradena je i ulica Slobodana Penezica dužine 140 metara u sklopu prstena oko Sportske hale. Kao i paralelna ulica sa Sportskom halom gotovo istovetne dužine 140 metara. Naravno, predstoji i uredenje dvorišta Sportske hale. Svi ovi poslovi uz zajednicko finansiranje Direkcije, opštine Petrovac i Ministarstva za infrastrukturu. Sve ovo bi trebalo da bude uradeno do kraja godine ukoliko dozvoli vreme.

Asfaltirane su još ulice: Izvidacka dužine 180 metara,Mike Miletica 170 metara.U naselju Busur u Petrovcu dužine 120 metara, a u ulici Osmog oktobra od skretanja za Zabrde ka Dobrnju uradeni su trotoari dužine 300 metara.Nastavak radova ili do kraja godine ili cim lepo vreme dozvoli. Uradena je i ulica Vojislava Stokica nalazi se iza Autobuske stanice dužine 350 metara i jedina je bila prepuna blata.Više nije.

Nikad više aktivnosti

Asfaltirana je i ulica Veljka Dugoševica dužine 160 metara, prošlog utorka je završeno stavljanje podloge u ulici Prvog maja u dužini od 172 metra, Veljka Vlahovica u dužini od 100 metara. Asfaltiran je i ulaz u staru osnovnu školu zbog potreba Parking servisa, a otpoceli su radovi na rekonstrukciji puta od Petrovca do Leskovca dužine dva kilometra i šest stotina metara. Radove obavlja Preduzece za puteve „Požarevac” a komplatnu investiciju finasira Javno preduzece „Putevi Srbije”. Ta investcija je vredna 40 miliona dinara. Direkcija za izgradnju i Mesna zajednica „Savremeni dom” Petrovac rade zajednicki ivicnjake od Melnickog puta sa desne strane do Leskovackog brda u dužini od 300 metara. Radice se i staza za pešake i ona ce, takode biti asfaltirana. Za taj deo puta je karakteristicna velika frekvencija pešaka.

Preureden je i park u centru Petrovca jer su pokrpljene staze vecih deonica, ujedno stvoreni su neophodni preduslovi da se preasfaltiraju sve staze u parku. Iduce godine bice doasfaltirana staza isred Restorana „Košuta” i da se poveže stepenište.

U Moravskoj ulici postavljeni su ležeci (gumeni) policajci i to na tri mesta zbog blizine Decjeg vrtica „Galeb”, kao i delom zbog dece koja tom ulicom idu u Osnovnu školu „Bata Bulic”. Urgentno su popravljene sve neasfaltirane ulice na periferiji Petrovca. Sada se zima ceka mnogo spokojnije.

„Poznato je da mi dobro održavamo puteve u vreme snežnih dana i da želimo da uvek imamo apsolutno spremnu zimsku službu. U tom smisli potpisali smo ugovor ovih dana sa Komunalnim javnim preduzecem „Izvor”, za održavanje opštinskih putnih pravaca i ulica u gradu, i verujem da ce nam ulice biti ciste i posute solju i rizlom. Prakticno, pripremili smo 20 tona soli i 70 tona rizle, takozvane „dvojke”,- dodaje direktor Direkcije za izgradnju Mirko Stankovic.

Malo zaposlenih u Direkciji

Zanimljivo je da je veoma mali broj ljudi zaposlen u Direkciji za izgradnju, svega osam, a jedan je na odredeno vreme. Prosecan licni dohodak je oko 27. 000 dinara. Iako malobrojna Direkcija za izgradnju deluje solidarno, domacinski korektno,poslovno, a cesto se radi i više sati prekovremeno. Ima problema oko obezbedivanja sredstava,danas se teško dolazi do novca za finasiranje, ali ipak se kako tako odmice. Saraduje se odlicno sa svima od opštine do mesnih zajednica kao i sa štabom za elementarne nepogode i erozivna podrucja. Radnike Direkcije ohrabruju i podsticu i sami gradani koji vole da se vidi rezultat onoga što su tražili.

Malo Laole a velike potrebe

U selu Malom Laolu,udaljenom svega nekoliko kilometara od Petrovca asfaltiran je stadion malih sportova i u te svrhe izdvojeno i uloženo oko milion dinara. Pošljunceni su i putevi dužine oko tri kilometra sredstvima mesne zajednice i Direkcije za izgradnju. Putevi meštanima mnogo znace u poljoprivrednim poslovima.

Ocekuje se i pozitivan odgovor od nadležnog ministrstva za deo novca koji ce biti uložen u izgradnju vodovoda za potrebe sela. Vrednost ove investicije je 13,5 miliona dinara. Ugovor ce biti parafiran do krtaja godine a izvodac radova je „Atel" iz Kovina.

Iduce godine u Malom Laolu bice proširena i rekonstruisana zgrada mesne kancelarije. Na taj posao se godinama cekalo da bude uraden.

Poštujemo volju gradana

Za sve poslove radene tokom ove godine Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac kaže:

„Mi smo prvo saslušali šta kažu gradani Petrovca i svih seoskih mesnih zajednica i uvažili njihove potrebe. Prakticno, naš rad je sprovodenje volje gradana koji su nas zbog toga i birali: da im realizujemo komunalije i da bolje žive. Mnoga mesta su dobila po prvi put asfalt,a to je velika radost".

S.Ristic

SA SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE U GOLUPCU

PUNIJA OPŠTINSKA KASA

- Do kraja ove poslovne godine u opštinsku kasu stici ce nova sredstva u iznosu od 670 hiljada dinara- Formiran Fond za razvoj poljoprivrede koji ce imati znacajnu ulogu u kreditiranju poljoprivrednika i proizvodnji hrane u ovoj podunavskoj opštini

GOLUBAC.- Na poslednjoj petoj sednici,vecina odbornika golubacke Skupštine opštine prihvatila je predlog rebalansa buxeta za ovu godinu po kome je opštinska kasa punija za 678 hiljada dinara. Ovo se odnosi na ostvarivanje buxeta ove podunavske opštine za period januar-oktobar i procene ostvarenja prihoda do kraja godine.

- Ovo je bila druga izmena buxeta za ovu godinu gde su ukupni prihodi i primanja povecani sa 139,5 na 140,2 miliona dinara, što je dovelo do povecanja za 678 hiljada dinara. Ovaj iznos stigao je u opštinsku kasu od Nemacke organizacije za tehnicku pomoc i podršku opštinama severo-istocne Srbije GTZ za realizaciju projekata u oblasti modernizacije komunalnih usluga. Što se tice drugih promena koje su se desile ovom izmenom buxeta bila je samo raspodela postojecih sredstava,odnosno ovlašcenja po pozicijama gde su procenjeni viškovi do kraja godine koji ce biti preneti na onim pozicijama u buxetu gde nije došlo do ostvarenja plana za ovu godinu. To se u prvom redu sredstva za zarade radnika,troškovi prevoza na posao zaposlenih u osnovnom obrazovanju i održavanje komunalne infrastrukture preko Direkcije za izgradnju ,rekla je rukovodilac odelenja za finansije SO Golubac, Radmila Ivanovic.

Lokalni parlament usvojio je još nekoliko odluka važnih za dalji rad ove podunavske opštine.

- Obaveštavam gradane da ce biti obezbedena sva sredstva za naše korisnike i da ce svi zadaci biti realizovani uspešno do kraja ove godine.Najvažnije su neke kapitalne investicije kao što je postavljanje grejanja u Sportskoj hali u Golupcu i zgradi Asosocijacije za razvoj opštine.Druga tacka dnevnog reda bila je donošenje odluke o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede na podrucju opštine Golubac,što je veoma bitno,jer smo dobili i podršku kao i precizne instrukcije od Ministartva poljoprivrede Srbije kako ce se ta sredstva koristiti,na koji nacin,ko može da ih koristi i da mi iz opštinskog buxeta obezbedimo dva miliona dinara,što smo to i uradili. Ocekujemo od Ministarstva poljoprivreda da dobijemo još dodatnih dva miliona,tako da ce ovaj Fond raspolagati sa 4 miliona dinara, ova sredstva ce uskoro moci naši poljoprivrednici da koriste za svoju proizvodnju,kaže predsednik SO Golubac, dr Boban Trifunovic.

- Usvojena je i odluka o pristupanju izradi geografskog informacionog sistema za podrucje opštine Golubac,sa kojom ce se konacno dovesti u red postojanje svih podataka za vodovodne,elektricne,PTT i druge instalacije,vodovodne i kanalizacione mreže. Tako bi se izbegle mogucnosti da ne dode do nekih oštecenja prilikom novih investicija i izgradnji objekata. Ovaj projekat trebalo bi da se realizuje u naredne tri godine.

Opštinski parlament usvojio je i predlog odluke o izmenama odluke o opštinskim administrativnim taksama gde su smanjene takse na legalizaciju i kategorizaciju objekata za razvoj turizma.

- Ovaj iznos je samo hiljadu dinara po objektu,jer time želimo da stimulišemo razvoj turizma na podrucju naše opštine koja u ovoj grani vidi svoju šansu, kao i u razvoju seoskog turizma koji je kod nas na samom pocetku,rekao je dr.Boban Trifunovic.

Razrešeni su dužnosti i izabrani novi clanovi upravnih odbora Direkcije za izgradnju opštine Golubac,Turisticke organizacije i Narodne biblioteke ,,Veljko Dugoševic’’ iz Golupca.

LJ.Nastasijevic

NA POVRŠINSKIM KOPOVIMA CIRIKOVAC I KLENOVNIK

ISPUNJEN GODIŠNJI PLAN NA UGLJU

Zaposleni na Površinskim kopovima Cirikovac i Klenovnik ostvarili su, treba li podsecati u izuzetno teškim uslovima eksploatacije, veliku radnu pobedu. Naime, tacno 53 dana pre kalendarskog isteka tekuce godine, osmog novembra, ostvaren je godišnji proizvodni plan na uglju za oba kopa.

Bager

Prema podacima strucnih službi, u ovoj godini na pomenutim kopovima planirano je da se proizvede tacno 480.000 tona uglja, a u izveštaju za deveti novembar zabeleženo je da je zakljucno sa predhodnim danom proizvedeno 488.416 tona ili dva procenta više od godišnjeg plana.

Od toga, na polju Klenovnik plan je iznosio 120.000 tona a otkopano je i na deponiju Termoelektrana Kostolac A isporuceno 17.820 tona, što je samo 30 posto od plana. Osnovni razlog za ovakav ucinak je cinjenica da se ugalj sa ovog kopa još uvek transportuje parnim lokomotivama za koje je prakticno nemoguce nabaviti rezervne delove, ali i da je bilo dosta pehova, odnosno kvarova i na osnovnoj rudarskoj mehanizaciji koju cine Eš bageri stari više decenija. Osim toga, na nivou Direkcije za proizvodnju uglja Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac predvideno je da raspoloživi otkriveni ugalj na ovom kopu bude spreman za isporuku, pre svega u situacijama kada ima problema sa doturom uglja sa kopova Cirikovac i Drmno.

Što se kopa Cirikovac tice, ovogodišnji plan predvidao je da se proizvede 360. 000 tona uglja a pomenutog dana registrovano je da ucinak iznosi 470. 596 tona ili 31 procenat više od plana. Ne treba zaboraviti da je površinski kop Cirikovac za normalno odvijanje proizvodnog procesa, kako na uglju tako i na otkrivci, svakako jedan od najkomplikovanijih kopova u ovom delu Evrope. Samo dobra organizacija i svakako povoljni vremenski uslovi karakteristicni za letnji i jesenji period omogucili su da se plan na uglju, napravljen svakako na osnovu realne procene mogucnosti rada mehanizacije preostale posle seljenja jednog dela na kop Drmno, ostvari pa i premaši. Kao što je poznato, prema planovima sacinjenim u Elektroprivredi Srbije i PD TE-KO Kostolac ovo bi trebalo da bude poslednja sezona površinske eksploatacije uglja na ovom kopu jer se uveliko radi na stvaranju uslova za formiranje pepelišta na kome ce se novom tehnologijom lagerovati pepeo sa blokova Termoelektrane Kostolac B. Preostale kolicine vec otkrivenog uglja trebalo bi da se otkopaju u januaru naredne godine, a rezerve eventualnom jamskom eksploatacijom u narednim godinama. Inace, prema najavama odgovornih na ovom kopu, ima realnih izgleda da se i godišnji plan na otkopavanju otkrivke realizuje pre kalendarskog okoncanja godine.

D. Radojkovic

OVOGODIŠNJE POVELJE KULTURE

Na poslednjoj sednici predsedništva Kulturno prosvetne zajednice Požarevac doneta je odluka o dobitnicima ovogodišnje Povelje kulture.

Zlatnu plaketu sa Poveljom dobila je Osnovna škola “Dositej Obradovic”, a Povelju kulture dobio je Gradski ansamb narodnih igara i pesama iz Požarevca. što se pojedinaca tice Povelje su dobili: Goran Jovanovic, dugogodišnji clan GANIP-a, Nastas Paunovic, profesor Visoke tehnicke škole u Požarevcu, Radomir Mihajlovic, nastavnik škole “Jovan Cvijic” u Kostolcu, Snežana Milovanovic, profesor Muzicke škole “Stevan Mokranjac” u Požarevcu i Maja Tatic, profesor srpskog jezika Tehnicke škole u Kostolcu.

Žiri je obrazložio da su Povelje dodeljene na predloge ustanova i škola dobitnika, za izuzetan doprinos u svojim oblastima, a obaveštenje o svecanom urucenju bice naknadno objavljeno.

L.L.

DOM ZDRAVLJA ŽAGUBICA

U SLUŽBI CITAVOG HOMOLJA

Nakon prošlogodišnjih obimnih radova na rekonstrukciji Doma zdravlja u Žagubici, ova Ustanova misiju pružanja što kvalitetnijih usluga stanovništvu citave opštine nastavlja kroz osavremenjavanje postojece opreme ali i proširenje obima usluga nabavkom novih specijalistickih aparata i uredaja, istovremeno edukujuci sopstveni kadar za specijalnosti koje ce uskoro zaživeti i u Žagubici.

Dom zdravlja u Žagubici renoviran je sredstvima Nacionalnog investicionog plana: sa odobrenih 20 miliona dinara, na dve zgrade je rekonstruisan krov, uradene su nove fasade sa termo-izolacijom i ugradena nova stolarija (prozori i vrata), izgraden je parking prostor za 30 - ak vozila, prilazna rampa za vozila Hitne službe... Istovremeno, u sve tri zgrade žagubickog Doma zdravlja postavljena je instalacija za racunare, sa 60 Internet prikljucaka.

Laboratorija i u Krepoljinu

- Kraj 2007-e i 2008-a godina Dom zdravlja Žagubica su od posebnog znacaja: dosta novca uloženo je u nabavku dijagnosticke opreme i nova vozila.

- Dijagnosticka oprema stigla je u našu laboratoriju, opremljen je Ocni kabinet, u toku je rekonstrukcija Rentgen kabineta. Nakon što je krajem prošle godine nabavljen hematološki analizator za potrebe laboratorije, ocekujemo da ovih dana stigne nova laboratorijska oprema koja bi delom bila instalirana u Domu zdravlja, a delom u Zdravstvenoj stanici Krepoljin. Krepoljin je od Žagubice udaljen 25 kilometara i stanovništvu citavog podrucja „Donje reke” bice od izuzetnog znacaja mogucnost da laboratorijske usluge tamo obave, umesto da kao do sada, zarad toga moraju da putuju u Žagubicu. Opremu finansira Ministarstvo zdravlja, - kaže direktor Doma zdravlja Žagubica dr Puniša Ilic.

- Pocetkom 2009.-e godine pristupicemo uredenju i pripremi prostorije za montažu i rad hemodijalizatora, a odmah cemo i ljudstvo poslati na obuku, kako bi taj složen terapijski posao mogli kvalitetno i po medicinskoj proceduri da obavljaju. Pocetak rada hemodijalizatora nama ce rešiti izuzetno veliki problem: pacijenti sa našeg podrucja trenutno prelaze 200 kilometara do Požarevca i nazad, kako bi, tri puta nedeljno, primili terapiju u požarevackoj Bolnici. Znajuci kakav je napor tim ljudima da posle prilicno složenog medicinskog procesa sedne njih 11 u jedan kombi i putuje, a narocito znajuci kakva je konfiguracija terena naše opštine, putuje planinskim, krivudavim putevima, i zimi i leti, bice do jedno izuzetno rasterecenje i olakšanje, najpre za njih, a zatim i za nas, imajuci u vidu i smanjenje znacajnih troškova prevoza, - kaže dr Ilic.

Ministarstvo nagradilo kvalitet

Od prošle godine, Dom zdravlja Žagubica ima svog specijalistu za ocne bolesti, koji radi u novom oftalmološkom kabinetu. Trenutno su na specijalizaciji doktor interne medicine i doktor radiologije. Naime, ocekuje se da na tenderu Ministarstva zdravlja bude odobren zahtev da se Žagubici obezbedi pomogne oko rekonstrukcije Rentgen - kabineta, s obzirom da je vec opredeljeno 3,8 miliona dinara za nabavku novog Rentgen - aparata za žagubicki Dom zdravlja.

- Kad u našem Domu zdravlja budu u funkciji kabineti za hemodijalizu i Rentgen - kabinet, ostace da nam odredenih dana u nedelji sa strane dolaze samo specijalisti hirurgije, neuropsihijatrije i, eventualno, po potrebi, iz još neke specijalnosti. Za razliku od ranijih godina, to ce biti znacajno smanjenje dolaska strucnjaka iz drugih sredina, pacijenti ce svakodnevno imati na usluzi svoje strucnjake. Istovremeno, naše opredeljenje je da u 2009. - oj godini pojacamo Službu za kucno lecenje i negu. Doktor koji sada u toj Službi radi 4 sata, radice puno radno vreme. Namera nam je da se Hitna služba izdvoji od sadašnje Opšte službe, jer, kao i u drugim sredinama, i u opštini Žagubica postoji sve veca potreba za ovim oblikom zdravstvene pomoci. Na dalji razvoj i unapredenje kvaliteta usluga obavezuje nas i ovih dana pristigla vest da smo od strane Ministarstva zdravlja nagradeni za kvalitet pruženih zdravstvenih usluga u toku 2007. - e godine. Osvojili smo peto mesto u Srbiji, u rangu domova zdravlja sa podrucja koja obuhvataju do 50.000 stanovnika. Novcana nagrada Ministarstva od milion dinara bice upotrebljena za nabavku nove opreme i investiciono održavanje, - istice direktor žagubickog Doma zdravlja.

Stižu novi lekari

Dom zdravlja Žagubica, pored Maticne službe u sedištu opštine, ima i tri Zdravstvene stanice - Krepoljin, Osanica i Laznica, kao i tri Zdravstvene ambulante: Jošanicka zadruga, Milanovac i Suvi Do.

- Najopterecenija nam je Zdravstvena stanica Krepoljin, koja opslužuje veliko podrucje, citavu „Donju reku”. Ranije je radila samo pre podne, popodne i noc su „pokrivani” pripravnošcu. Letos, u junu, Ministarstvo zdravlja je odlucilo da se sve opštine sa razudenim stanovništvom pojacaju i prime nove lekare, što nam je dalo mogucnost da zaposlimo još cetiri lekara. Tri su vec primljena i rasporedena, ovih dana ocekujemo još jednog mladog kolegu, tako da ce u Krepoljinu raditi i lekar u popodnevnoj smeni, a pripravnost ce ostati samo za noc. Nastojimo da pojacamo i Službu hitne pomoci. Teren je težak, planinski, naša vozila su stara 10 - 15 godina i islužena: prešla su izmedu 200 do 500.000 kilometara. Upravo je u toku nabavka jednog sanitetskog vozila za Zdravstvenu stanicu Krepoljin. Deo sredstava smo mi obezbedili, deo ce pridodati opštinski buxet. Na našem podrucju je i prilican broj starih i iznemoglih lica. U toj oblasti smo nedavno realizovali tromesecni projekat u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. U pitanju su tzv. „Javni radovi”, projektom su obuhvaceni svi žitelji naše opštine stariji od 65 godina, a pomoc je pružana i mladim licima, nepokretnim ili bolesnim. Angažovana su tri lekara i tri medicinske sestre su, na opšte zadovoljstvo žitelja opštine Žagubica. Pokazalo se da je kampanja bila od izuzetnog znacaja i mi cemo se potruditi da i naredne godine realizujemo takav projekat, - naglasio je dr Ilic.

Edukacija i preventiva

Cinjenica da je opština Žagubica podrucje koje je u Branicevskom okrugu, a i mnogo šire od toga, poznato kao zdrava, ekološki cista sredina, mogla bi lako da navede na pomisao da tamo žive ljudi koje su zaobišle „savremene” bolesti. Medutim, nije baš tako.

- Nesporna je cinjenica da je opština Žagubica izuzetno zdrava sredina. Nepregledni pašnjaci i šume, nijednog dimnjaka u vidokrugu, oštar planinski vazduh, zdrava hrana, mnoštvo kao biser cistih planinskih izvora... Sve to stoji, sve to i te kako znaci i lokalnom stanovništvu, a i svako ko ovde provede makar jedan vikend, spreman je da vam to posvedoci. Medutim, naši pokazatelji i statisticki izveštaji Zavoda za javno zdravlje govore da bolesti drugih sredina sežu i do našeg podrucja. Raste broj obolelih od hipertenzije, šecerne bolesti, respiratornih oboljenja... Radimo na edukaciji i preventivi, sa svim uzrastima, od mališana u vrticima, ucenika u školama, do penzionera. Recimo, kad je u pitanju redovna kontrola žena na mogucu pojavu karcinoma, kolega ginekolog je pre 20 godina zapoceo sistematsko pozivanje na pregled, odziv je preko 60%, što smatramo zadovoljavajucim i, što je takode pozitivno, u mnogim slucajevima je preventivna kontrola pokazala svu svoju svrsishodnost.

Saradnja sa školama je jedna od permanentnih aktivnosti Doma zdravlja Žagubica. Pored Patronažne službe, Centar za unapredenje zdravlja direktno je zadužen upravo za taj segment. Nizom predavanja, brošurama i direktnim razgovorima, ukazuje se na znacaj higijene, pravilne ishrane, redovnih kontrola zdravlja, ukupno - zdravog života, ukljucujuci i borbu protiv poroka: pušenja, alkohola, narkotika...

Zdravlje - zajednicka briga

- Sveukupno, smatram da smo tehnicki i kadrovski spremni da odgovorimo zahtevima koje savremena medicina od nas traži, uz edukacije u kojima redovno ucestvujemo i specijalizacije lekara. U tom pravcu, u martu iduce godine cemo tražiti od Ministarstva da nam odobri bar dve specijalizacije - decjih bolesti i opšte medicine. Istovremeno, moram da istaknem, celokupno osoblje naše Ustanove, pored znanja i umeca, svakodnevno ulaže dosta entuzijazma i licne inicijative, kako bi žiteljima ovog podrucja pomogli da što bolje shvate i u svakodnevnom životu primenjuju znanja iz oblasti preventive, shvate znacaj redovnih kontrola svog zdravstvenog stanja, znacaj pravilne upotrebe medikamenata, pravilne ishrane i zdravog nacina života. Zdravlje pojedinca, osim što je, naravno, licna stvar svakog od nas, ima i širi znacaj za celokupnu zajednicu: zdrav covek je radno sposoban, koristan porodici i zajednici, pozitivan i produktivan. Na drugoj strani, neodgovoran odnos prema zdravlju je zajednicki problem, skopcan sa troškovima i dodatnim brigama i pojedinca, i porodice i zajednice. Stoga, uopšte nije fraza da je zdravlje najvece bogatstvo, i nimalo nije beznacajno da svako od nas o tome misli i u tom pravcu dela preventivno, na vreme. Mi smo tu da pomognemo i strucnim znanjem pomognemo i zdrvima i obolelima, - porucuje dr Puniša Ilic, direktor Doma zdravlja Žagubica.

U žagubicki Dom zdravlja uskoro ce pristici i hemodijalizator, donacija Vlade Italije. U okviru 44 zdravstvene ustanove, uglavnom bolnica i zdravstvenih centara, jedan od ukupno tri doma zdravlja sa teritorije Srbije koji su ušli u uži izbor za donaciju je - Dom zdravlja Žagubica.

Sredinom ovog meseca, po tradiciji, Dom zdravlja Žagubica proslavio je Svete Vrace. Domacin slave bio je dr Dragoslav Jokic, koji je slavski kolac predao novom domacinu, dr Puniši Ilicu, direktoru Doma zdravlja Žagubica.

Slavska svecanost bila je prigodna prilika i za ispracaj u penziju pomocne radnice Radmile Stojicevic iz Suvog Dola.

Svecanost je uvelicana otvaranjem izložbe likovnih radova, nastalih tokom likovne radionice koju je žagubicki „ULUH" organizovao potkraj septembra upravo u ovoj Ustanovi. Dvadesetak dela umetnika iz Homolja, Majdanpeka i Svilajnca, ostalo je na poklon žagubickoj zdravstvenoj Ustanovi.

D. Milenkovic

PROMOCIJA ZBIRKE POEZIJE MILANA NENADICA, DOBITNIKA NAGRADE “MILICA STOJADINOVIC SRPKINJA”

GORKO IZOBILJE

Ovogodišnji dobitnik nagrade “Milica Stojadinovic Srpkinja” koju dodeljuje Zavod za kulturu Vojvodine je Milan Nenadic, cija je knjiga “Gorko izobilje” promobisana prošlog utorka u Centru za kulturu Požarevac, u okviru manifestacije “Milici u pohode”.

Delegacije Zavoda za kulturu Vojvodine i Centra za kulturu Požarevac su istoga dana najpre položili cvece na grob cuvene srpske spisateljice koja je sahranjena na Starom požarevackom groblju.

O kulturnoj saradnji Novog Sada i Požarevca koja traje 15 godina, kao i o samoj manifestaciji, govorio je urednik programa Centra za kulturu Aleksandar Lukic. On je istakao i da je Milan Nenadic autor brojnih knjiga poezije i dobitnik mnogih književnih nagrada.

Urednik Izdavacke kuce “Stilos” iz Novog Sada, Franja Petrinic, govoreci o nagracenoj knjizi i pesniku Nenadicu, izmedu ostalog je rekao:

“Vec skoro cetiri decenije Milan Nenadic ispisuje nešto što bi moglo nositi jedan zajednicki naziv – Nenadic i svet. On uporno slaže jednu zvucnu egzisencijalnu poeticku i pesnicku slagalicu koja se pretvara u jedan veliki letopis naših dana, o vremenu u kome živimo. Knjiga “Gorko izobilje” je knjiga izabranih pesama sadrži promišljanja koja muce svakog citaoca, ali i svakog pojedinca koji danas živi. Prva tacka pevanja Milana Nenadica je nešto što bismo mogli nazvati usud današnjeg vremena.

Vlada Ris, direktor Zavoda za kulturu Vojvodine upoznao je prisutne sa kulturnim dogadajima u Vojvodini, izdavackoj delatnosti i urucio poklon ovogodišnjem dobitniku pesnicke nagrade “Lenkin prsten”, Aleksandru Lukicu, kao i ustanovi Centar za kulturu, a poklonima je uzvratio i direktor Centra za kulturu Požarevac Dragoslav Jovic.

Milan Nenadic procitao je nekoliko svojih pesama i osvrnuo se na život i delo Milice Stojadinovic Srpkinje

L.L.

VELIKO GRADIŠTE

CRVENKAPA i ZBUNJENi VUK

Velikogradištanski malisani su ponedeljak vece proveli u predivnom ambijentu Kulturnog centra, gde su salu ispunili do poslednjeg mesta. Razlog ovakvog interesovanja je decja predstava “Crvenkapa i zbunjeni vuk”, delo Radeta Pavelcica. Tekst je adaptirao i predstavu režirao Jovica Mišic.

Jovica je poznat publici po predstavi za koju je napisao scenario i režirao “Kakvi smo bili srednjoškolci”. i ako ima samo 28 godina i zaposlen je kao veterinarski tehnicar, Jovica se duži niz godina bavi ovom prelepom umetnošcu, za koju je još kao srednjoškolac pobrao mnoge nagrade.

Prelepo je bilo uživati u umešnosti mladanih glumaca. Jovan Markovic (‘95) - VUK, Maja Zaric (‘93) - CRVENKAPA, Marija Stojanovic (‘95)- BAKA, Marija Stefanovic (‘96) - FiFi, igor Mišurovic (‘94)- Timotije, Dino Meric (‘96) - SOFRONIJE, Tomislav Milenkovic (‘96) - KOKER, Katarina Zaric (‘97) - PENZIONERKA, Aleksandar Lukic (‘97) - PENZIONER. Puno mladih je Jovica ukljucio u svoj projekat. Andrea Mitic - gimnazijalka je bila glavni asistent u koreografiji, a za muziku, tonske efekte i plakat se pobrinuo Miodrag BATA Živkovic - student završne godine DiF-a. Nataša Taša Živanovic se poprilicno namucila oko scenografije, kako bi sve izgledalo profesionalno i približeno realnosti. Saša Ðokic je baratao svetlosnim efektima, što je mladim glumcima davalo još vecu volju za radom i osecaj vece profesionalnosti.

Inace predstava je svoje “rodenje” cekala tri meseca. Ugledala bi ona svetlost premijere mnogo ranije - navodi Jovica - da ga u tome nije omela porodicna tragedija i smrt majke. Deca su mu pomogla da svoju tugu za vecitim gubitkom odagna i pretopi u stvaralaštvo retko nadarenih.

Na pitanje novinara, zašto je odlucio da radi decju predstavu, jer svi znamo da je sa decom najteže raditi i od tog posla beže i mnogi profesionalci, Jovica navodi da su nakon premijere “…srednjoškolci”, mnogi klinci prišli i izrazili želju da ucestvuju u nekom njegovom buducem projektu. “Smatrao sam da ja mogu da im ponudim nešto više od obicne svakodnevnice , želeo sam da im prenesem osecaj kako je to biti u prvom planu, gde je svaka recenica bitna. A samim tim da je meni bilo potrebno opuštanje, a oni su bili pravo društvo” - navodi Jovica Mišic, režiser.

Sponzor predstave je bravarska radnja “Miljkovic “ iz Velikog Gradišta. i Jovica je zadovoljan svime…i premijerom i glumcima i sponzorima i Kulturnim centrom, ali i svojim sugradanima koji su verovali u njega i dela koja stvara, pa su zato salu koja prima 250 mesta napunili i tražili kartu više.

Još dugo ce “raditi” ova predstava, ali u pripremi je i nov scenario, pod radnim nazivom “BRRRRRRRRRRRRRRRRAK”. Kada ce ona osvanuti na sceni pozorišta “Žanka Stokic” ne zavisi samo od Jovice, vec od Kulturnog centra, gradske kuce i otaca, ali i naše želje da stvaramo i pružamo zadovoljstva.

Snežana Radulovic - Kostic

U KULTURNO - IZDAVACKOM CENTRU "SRPSKA KUCA"

ODRŽANI DANI CAJA I LEKOVITOG BILJA

Srpska kuca

U okviru novembarskih dana kulture Kulturno - izdavacki centar "Srpska kuca" organizovao je promociju zbirke pesama Marine Milenkovic i predstavljeno je cetrnaest mladih pisaca iz cele Srbije. Proteklog utorka održani su “Dani caja i lekovitog bilja” i u okviru te manifestacije predstavljen je asortiman proizvoda firme Kirka Pharma iz Beograda.

"Kirka Pharma ima svoju proizvodnju lekovitog bilja i preparata na bazi lekovitog bilja. Naš vodeci lider proizvod jesu kirkolina cajevi za mršavljenje. Iz tog programa imamo nove luks cajeve za mršavljenje i protiv celulita koji su obogaceni vocnom aromom radi prijatnijeg ukusa i dodatnim biljkama, a nova brusnica je potpuni hit u našoj zemlji. Takode, proizvodimo sve konzumne cajeve (kamilica, nana, majcina dušica, hibiskus, zeleni caj) i vocne cajeve (šumsko voce, jagoda, havaji, divlja trešnja). Kirka u okviru svog asortimana ima kozmetiku na bazi bilja: kremu za negu lica i tela na bazi nevena i pantenola, kremu za ruke i bebi kreme", istakla je Ivana Jovicic, predstavnik Kirka Pharme.

D.Dinic

JP "TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

GREJANJE STABILNO, PROBLEM NAPLATA

Grejna sezona u Požarevcu pocela je pre oko mesec i po dana. O tome da li je bilo problema u snabdevanju toplotnom energijom, u kakvom je stanju mreža i na kojim novim lokacijama rade zaposleni u “Toplifikaciji” pitali smo direktora Javnog preduzeca “Toplifikacija” Požarevac mr Zvonimira Blagojevica.

- Osim malog zastoja koji smo imali zbog nestanka elektricne energije u Termoelektrani, nije bilo nekih vecih poremecaja. Sada je temperatura osetno niža, ali primecuje se da sistem radi stabilno. Javljaju se sitniji, rekao bih, standardni problemi, mestimicna curenja, stvaranja vazdušnih cepova, sve u zavisnosti od toga u kakvom stanju je mreža. Sve u svemu, za sada imamo stabilno grejanje, kakvo ocekujemo da bude cele grejne sezone, najavljuje Blagojevic i dodaje da je pocetkom grejne sezone uobicajeno da se, uglavnom stariji sugradani, žale na nedovoljno tople radijatore, ali se najcešce radi samo o neophodnosti ispuštanja vazduha. Bez obzira na to što obaveza “Toplifikacije” nisu radovi na unutrašnjim instalacijama radnici ovog preduzeca reaguju po potrebi.

Širenje mreže

Kada govorimo o o investicionoj gradnji, sredstvima koja su delom dobijena iz Fonda za zaštitu životne sredine, radi se na tri lokacije: Busije, Varoško brdo i Dunavska ulica.

Radovi na toplifikaciji

- U Busiju, mašinski radovi na izgradnji primarnog toplovoda do buduce zonsko-toplopredajne stanice u stambenoj zgradi u ulici Starhi-njica Bana u završnoj su fazi sa stepenom dovršenosti od 80%, dok je nešto više uradeno kada je rec o montaži mašinske opreme koja je takode u završnoj fazi. Zatim sledi montaža instalacije elektroenergetskog napajanja i opreme za merenje, regulaciju i daljinski nadzor. U toku su radovi na bušenju gradevinske konstrukcije u stepenišnom prostoru ulazima stambenih zgrada, paralelno sa mašinskom montažom horizontalne mreže kroz podrumski i stepenišni prostor stambenih zgrada. Kada govorimo o sekundaru u ovoj zoni predstoji isporuka predizolovanih cevi, kroz dvorišta, levo i desno od stambenih objekata koji se nalaze preko puta crkve Sv. Petke, kaže Blagojevic.

Što se tice lokacije “Varoško brdo”, mašinski radovi na izgradnji primarnog toplovoda do objekta zonsko-toplopredajne stanice “Brdo 2 i 3” su izvedeni sa završetkom od 80%, a predstoji spajanje novog magistralnog primarnog toplovoda sa delom toplovoda koji je vec u funkciji. Mesto spajanja bice kod toplopredajne stanice “Brdo 1”, neposredno iza mosta u Hajduk Veljkovoj ulici.

- Do buduceg sekundarnog toplovoda iz ove toplopredajne stanice koji je vec položen u delu kanala iznad primarnog toplovoda( ulica Miroslava Jovanovica), završen je ispit, kao i 90%mašinsko montažnih radova na ugradnji opreme. Nakon toga slede aktivnosti na montaži instalacija i opreme za merenje, regulaciju i nadzor.

Direktor “Toplifikacije” za pocetak naredne godine najavljuje akciju anketiranja gradana za ove dve lokacije u cilju izbora prioriteta gradnje delova sekundarne mreže. To se radi zbog poznatog problema, visoke cene gradnje i male participacije gradana u realnim troškovima gradnje. takva situacija delom je i posledica toga da cene priklju-cka nisu šest godina povecavane.

- Mašinska montaža dela magistralnog primarnog toplovoda koja se interno zove “Zabelski krak” sa dva primarna toplovodna prikljucka do toplopredajne stanice u Dunavskoj ulici br 61. i Vidinskoj br.25 je završena. Izvršeno je punjenje vodom iz primarne mreže a protekle nedelje završeno je ispitivanje ovog magistralnog toplovoda sa dva primarna prikljucka hladnim vodenim pritiskom. Izgraden je i deo sekundarne mreže iz toplopredajne stanice Dunavska 61 kroz šest dvorišta sa prikljuccima za domacinstva. Takode u toklu prošle nedelje pocela je mašinska montaža opreme u toplopredajnoj stanici Dunavska 61 a pre nekoliko dana, po završetku zanatskih radova, obavljena je mašinska montaža u toplopredajnoj stanici Vidinska 25, nastavlja Blagojevic.

Kada govorimo o lokacijama koje se grade sredstvima JP “Toplifikacija”i participacije gradana govorimo o nekoliko mesta

- Užicka, gde su izvedeni mašinsko-montažani radovi u postojecoj toplopredajnoj stanici a izgraden je deo sekundarnog toplovoda do stambenog objekta u ulici Bojane Prvulovic 21. koji je prikljucen 17. novembra. U toku su gradevinski radovi na iskopu kanala za cevi sekundarne mreže do individualnih stambenih objekata koji pripadaju ovoj zoni, kaže Blagojevic i podseca na problem koji se, sem na ovoj, javlja na još nekoliko lokacija. Naime “Toplifikacija” ima problema sa odredi-vanjem trase na ovoj lokaciji jer gradani ne dozvoljavaju “prolaz” kroz njihove parcele, te to traži izmene specifikacije isporucenih cevi i stvara nove troškove.

- Na ovoj lokaciji registrovano je 82 potencijalna prikljucka posle ankete, a do sada je doneto 33 projekta unutrašnjih instalacija za koje je naše preduzece dalo saglasnost, dok je participacija data za samo 14 obejkta, te se zbog tako lošeg odziva dovodi u pitanje realizacija planiranog obima gradnje sekundarne mreže na toj lokaciji.

Na lokaciji Ðerdap 1(druga faza) izraden je deo sekundarne mreže gde su završeni mašinski gradevinski radovi, od stambene zgrade u ulici Stanoja Glavaša 28. do Sremske 13. Protekle nedelje uradene su hladne probe.

Kasnije predstoje mašinski radovi na rekonstrukciji postojece toplopredajne stanice i ugradnja nove opreme vece snage a ti radovi izvodice se fazno zbog eventualnih problema sa isporukom toplotne energije postojecim korisnicima u toku grejne sezone. I na ovoj lokaciji slicna je sitacija sa uplatom participacije gde je od 37 planiranih prikljucaka sa uplatom pocelo samo 17 korisnika.

U Ratarskoj ( druga faza) u toku je gradnja sekundarne mreže. Zapoceti su radovi na obeležavanju trase, secenju asfalta i trotoara, a u toku ove sedmice ocekuje se završetak isporuke predizolovanih cevi. Dalji tok radova na izgradnji sekundarne toplovodne mreže za objekte individualnog stanovanja u toj zoni zavisice od odnosa vlasnika parcela, kao i od vremenskih uslova.

Pooštrena naplata

Rade se i “male lokacije”, tj. ugradnja pojedinacnih prikljucaka na ranije izgradenim delovima primarne i sekundarne toplovodne mreže. Uradeno je ukupno 14 prikljucaka od cega su znacajniji stambeni objekti u Skopljanskoj 6/1, Kosovskoj 32. do 34. i Kosancicevoj 4..

Upravni odbor “Toplifikacije” doneo je odluku da se radi primarna mreža u ulici 6. licka (prva faza), gde tek predstoji raspisivanje tendera za nabavku materijala i izvodaca radova. Radi se o pet individualnih i jednom kolektivnom stambenom objektu.

Na devet lokacija, o kojima smo delom govorili, stvorice se mogucnosti za prikljuci-vanje 630-650 novih priklju-caka. Za realizaciju pomenutih aktivnosti potrebno je oko 120 miliona dinara od cega je obezbedeno 30 miliona iz Fonda za zaštitu životne sredine za primar i oko 29 miliona od participacije gradana. Preko 60 miliona dinara “Toplifikacija” bi, znaci, trebalo da obezbedi iz sopstvenih sredstava.

To dovodi u pitanje dovršetak poslova te ce ovo preduzece morati da pooštri mere vezane za naplatu potraživanja kako od pravnih tako i od fizickih lica, i po pitanju napate isporucene toplotne energije i po pitanju duga za prikljucke. Odluka je vec doneta, neke opomene pred utuženje su poslate a ukoliko odaziva ne bude, tamo gde je tehnicki izvodljivo bice iskljucenja, najavljuju u požarevackoj “Toplifikaciji”.

Na pitanje o pripajanju toplifikacije Kostolca, o cemu se jedno vreme intenzivno govorilo, Blagojevic odgovara da još uvek nisu premošcena tri glavna problema: sanacija postojece mreže u Kostolcu, pitanje cene toplotne energije za Kostolcane i okolna naselja, kao i pitanje viška i strukture radne snage.

- Ti problemi ostaju bez obzira da li ce radna jedinica u Kostolcu biti nezavisna, kao novo preduzece, za šta ima nagoveštaja, ili ce se kao radna jedinica pripojiti JP ”Toplifikacija”. Reša-vanje pomenutih problema nije moguce bez EPS-a, koji mora da odvoji sredstva za saniranje mreže, eventualne otpremnine za radnike, kao i preuzimanje razlike u ceni, kaže mr Zvonimir Blagojevic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

T.R.S.

FELJTON: PRVI DEO

VLADARKE VIZANTIJSKE SRBIJE

U carigradskim palatama od belog mermera, prepunim kitnjastih mozaika i velelepnih umetnickih dela, sa vodoskocima unaokolo, zelenilom i pticjom pesmom, punih deset vekova odrastala su »u purpuru rodena« carska deca.

Posle Rimske imperije, Vizantija je dosegla takvu moc i snagu kakva se verovatno teško može docarati recima, ali radi ilustracije može se navesti podatak po kome je, u jednom trenutku, platežna moc Vizantije bila gotovo neogranicena. Car odnosno vasilevs imao je apsolutnu moc nad svojim podanicima, a prema crkvenim kanonima, takode je bio i izaslanik božiji na zemlji. NJegova deca imala su na dohvat ruke svu raskoš ondašnjeg vremena. Srpske kraljice u Srbiji toga doba imale su znacajnu, a neretko i presudnu ulogu u vodenju državne politike.

EVDOKIJA, ŽENA STEFANA PRVOVENCANOG

Carski ginekej, ženski deo dvora obuhvatao je kompleks prostorija koje su pripadale carici, u kome je ona bila neogranicena vladarka nad svitom družbenica, dvorskih dama, komornika, poslužitelja i evnuha. Bogato ukrašene odaje, zlatom tkane zavese i tepisi i prijatna atmosfera ginekeja štitila su od ociju ostatka sveta princeze koje su negovane uz najvecu brigu i najbolje moguce obrazovanje. Tako je odrasla i Evdokija, kci Aleksija treceg Komnina, cara Vizantije, koja je stasavši za udaju, postala supruga srpskog prestolonaslednika Stefana Prvovencanog.

Dolazak medu »Varvare«

Stalni sukobi i upadi srpske vojske na vizantijske teritorije konacno su završeni bitkom na Moravi (1190.) koju je Stefan Nemanja izgubio i zbog cega je morao da vrati do tada osvojene teritorije. Sklapanjem mira izmedu Vizantije i Srbije konacno je izborena samostalnost srpske države, a da bi se mir ucvrstio dogovoreno je da se careva sinovica Evdokija (tada je vec vladao Isak drugi Andeo, Evdokijin stric), uda za Stefana Nemanjica, poznatijeg kao Stefana Prvovencanog, koga je Stefan Nemanja odredio za svog naslednika na prestolu.

Gorda i pomalo arogantna Evdokija, uz bogatu pratnju stigla je iz tadašnjeg »centra sveta« u malenu Srbiju. Kako je njoj, nakon sjaja i stroge etikecije rodnog carskog doma izgledao prestoni dvor u Raškoj, neuporedivo manji, izolovaniji i potpuno drugacijih obicaja, može se samo pretpostaviti. Verovatno je prolila mnogo suza znajuci da, po tadašnjim uverenjima Vizantinaca odlazi medu jedan varvarski narod.

Evdokija je u Carigradu stekla visoko obrazovanje, a i sama je bila inteligentna žena nemirnog duha. Ucila je retoriku, filozofiju, istoriju i književnost, geografiju, mitologiju, medicinu. Citala je velike anticke pesnike, tragicare i istoricare, a i sama se bavila književnošcu. NJen karakter krasile su osobine plemenite i osecajne žene, ali iznad svega stajao je njen ponos zbog pripadnosti lozi i zemlji koje je smatrala svetim. Prema njenim shvatanjima, Vizantija je bila gospodarica sveta, a sve ostale zemlje morale su joj biti potcinjene. Verovatno je to i bio razlog što je pomirljivo prihvatila svoju sudbinu i trudila se da na srpskom dvoru odigra onu ulogu koja je joj je u tom istorijskom casu i namenjena. Izgleda da je ona imala i pravo ucešca u vlasti, kao što su ga imale avguste u Vizantiji, a Srbi su, po svoj prilici i na ovaj uslov morali pristati prilikom sporazuma o miru.

Nekoliko prvih godina braka sa Stefanom Nemanjicem medu njima je vladala sloga, Evdokija se trudila da ispuni sve obaveze koje je kao žena buduceg vladaoca imala. Rodila je tri sina: Radoslava, Vladislava i Predislava i dve kceri: Komneniju i Desu.

»Šugava« princeza

Bracni sukobi izmedu Evdokije i Stefana uskoro su poceli, a njihova medusobna netrpeljivost postajala je sve veca iz dana u dan. Stefan je svoju suprugu optuživao za neverstvo, jer je ona nastavila da živi gordo i samostalno, trudeci se da i na srpskom dvoru uspostavi kulturno jezgro, sa ljudima koji su voleli književnost i umetnost, a nije iskljuceno ni to da je imala nekoliko tajnih romansi. Na nesrecu, Evdokija je imala i neku kožnu bolest sa kojom se bezuspesno borila, pa joj je muž u svadama govorio da je šugava, u poslednjim godinama braka, to je bio navodni razlog za njegove zahteve da princeza napusti Rašku. Sa svoje strane Evdokija nije mogla da trpi Stefanov preki karakter i njegovu sklonost ka picu, pa je cesto umela da kaže kako joj je muž pijanac.

Na kraju, Stefan je smislio okrutan plan: obznanio je da je uhvatio ženu u neverstvu i naredio da se sa nje skinu sve košulje i da se »tako gola« otera sa dvora. Stefanov brat Vukan, veliki knez dukljanski trudio se svim silama da urazumi brata i dokaže mu nedostojnost ovog postupka, ali je Prvovencani ostao nepokolebljiv. Vukan je, zbog toga Evdokiji ponudio gostoprimstvo i poslao je u Drac. Car Aleksije, saznavši o dogadaju, poslao je po princezu i vratio je u Carigrad.

Inace, ovo nije bio usamljen primer u istoriji srednjeg veka. Srpski vladari u najvecem broju slucajeva ženili su se više puta, najcešce zbog kakvog državnog interesa, ili potrebe da se sa nekom od zemalja pojacaju diplomatski, politicki i vojni odnosi. Štaviše, pravi razlog Evdokijinog otpuštanja sa srpskog dvora je verovatno Stefanova želja da se dodvori Ugarskom kralju koji je pomagao njegovom bratu Vukanu u namerama da ga svrgne s vlasti. Pored toga, vizantijska imperija je vec pocela da slabi, pa je Stefan tražio nacina da osigura svoj položaj.

Nadživela tri muža

Po povratku u Carigrad, Evdokija je nastavila sa starim nacinom života, a nakon par godina ponovo se udala, za Aleksija Duku Murzufla koji je munjevitom revolucijom na kratko došao na celo Vizantije. Ali, ni u ovom braku nije imala srece, jer je njenog muža, na prevaru oslepeo Aleksije, Evdokijin otac, posle cega je medu njima došlo do teške svade. Po treci put udala se za visokodostojanstvenika Lava Zgura koji je imao ambicije da u okviru Vizantije stvori sopstvenu državu. Zbog svojih vojnih neuspeha i izjalovljenih planova, Zgur je izvršio samoubistvo, skocivši zajedno s konjem sa vrha litice.

Evdokija je posle smrti svog treceg muža otišla u Malu Aziju, svome ocu, Aleksiju, a Stefan Nemanja ženio se još dva puta; koliko je poznato ni u jednom braku nije imao srece.

Monah Simeon i monahinja Anastasija

O supruzi Stefana Nemanje ne zna se gotovo ništa, osim, kako navode biografi da je »imao suprugu Bogom danoga prvog venca« i da nije uzlazio u drugi brak. Zvala se Ana. Na Blagovesti 1195 godine, oboje su se zamonašili, ona je postala monahinja Anastasija, u manastiru Sv. Bogorodice kod Kuršumlije a on je, abdiciravši u korist Stefana Prvovencanog, otišao svom drugom sinu, Svetom Savi u Hilandar, pod monaškim imenom Simeon. Sahranjena je u Studenici, kao i Stefan Nemanja.

Mirni i vredni ili sirovi i ratoborni?

Glavni grad tadašnje Srbije je Ras, na reci Raškoj kod današnjeg Novog Pazara, pa se po njemu i citava zemlja zvala Raška. Druge dve vece srpske zemlje su Zeta i Bosna.

Bila je to šumovita, brdovita zemlja, puna reka, planinskih potoka, izvora, vrlo retko naseljena, ali vrlo bogata darovima prirode. Stanovništvo se najviše bavilo stocarstvom i proizvodnjom mesa, mleka, meda, žita, vina. Šume su bile prebogate divljaci, pa je omiljena zabava bogataša bio lov »ticama lovicama«.

Dva francuska plemica zabeležila su da su, prolazeci kroz Srbiju videli kako su ljudi i žene jako lepi i stasiti, koža i oci su im svetle boje. I zaista, Srbi su tih prvih vekova uglavnom bili plavokosi i plavooki, ali vremenom, zbog mešanja naroda poceli su da dobijaju sve tamniju put i boju ociju.

O mentalitetu tadašnjih Srba postoji više opisa, neki izvori tvrde da je to miran i vredan narod, a drugi da se radi o pravim varvarima, bez osecanja pravde, vecito spremnim za rat, otimacinu i pljacku. Jedan zapadni pisac pominje staro predanje kako su Srbi postali od nekada prognanih osudenika da u ovim krajevima lome kamen i kopaju rude, pa po tome nose ime Servi - robovi, zato su oni sirovi, drski i ratoborni.

Lela Likar

POŽAREVAC: OTVORENA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA GORDANA POMORIŠCA

COVEK SLIKOM MISLI DANAS

U Narodnom muzeju u Požarevcu prošlog cetvrtka otvorena je izložba fotografija beogradskog umetnika Gordana Pomorišca, eminentnog stvaraoca koji je nebrojeno puta izlagao u raznim mestima Srbije i bivše Jugoslavije a cak 106 puta nagradivan.

Na otvaranju je govorio istoricar umetnosta Miodrag Jovanovic koji je rekao da se Gordan Pomorišca predstavlja kao emotivni umetnik koji posmatra detalje života i trag vremena i ožiljke koje to isto vreme ostavlja na predmetima pred sobom.

„Ovde ima doživljaja,imaginacije,duha i stvaralackog dara i ima zanata. Covek slikom misli danas,Pomorišca fotografijom misli „ podvukao je na otvaranju Miodrag Jovanovic.

Izložena je,inace, 51 fotografija, a izložba u Galeriji Narodnog muzeja bice otvorena narednih petnaestak dana.

S.R.

KRATKA PRICA O JEDNOJ KNJIZI

POKLON ZA JUBILEJ

Požarevacka Osnovna škola “Dositej Obradovic” proslavila je ovih dana 275. rodendan što je bila prilika da se na svecanosti tim povodom javno zahvali svima onima koji su godinama unazad, radeci u ovoj školi doprinosili njenoj vrednosti i znacaju. Medu njima su i Borivoje i Živanka Stamatic koji su svoje živote za ovu ustanovu vezali davne 1961. godine. Borivoje je bio direktor, a Živanka nastavnica geografije i istorije. Po potrebi službe Borivoje je kasnije napustio školu, otišao na novu dužnost, a Živanka joj je ostala verna do zadnjeg dana svog radnog veka, do 1994. godine.

LJubav prema školi, dacima i knjigama “kriva” je što ova poridica poseduje veliku biblioteku sa vrednim i veoma starim knjigama, medu kojima se jednoga dana našla i knjiga “Sabrana dela Dositeja Obradovica” izdata još 1911. godine.

- Cuvali smo je kao raritet i cesto govorili da bi trebalo da je poklonimo školi u kojoj smo proveli veliki deo svog života. Godine su prolazile, Borivoja nema, više, a knjiga je i dalje na svom mestu, u biblioteci. Ove godine naša škola proslavila je 275 godina postojanja i dva veka od otvaranja Velike škole u Beogradu-delo Dositeja Obradovica. Tim povodom odlucila sam da vrednu staru knjigu poklonim školi kroz koju su prošle cetiri generacije moje porodice. Prvo smo bili Borivoje i ja, onda naša deca, pa unuci, i evo, ove godine u prvi razred upisan je naš praunuk Ilija kao pripadnik 275. generacije ove škole, kaže Živanka.

Svoju nameru ispunila je upravo na svecanosti povodom 275. rodendana škole kada je vrednu knjigu poklonila nastavnicima i ucenicima.

Da bi povratila svoj stari sjaj knjigu je ukoricio knjigovezac Vojkan Kabic, a Silvija Haxic je tipografski obradila. Interesantno je da su oboje bili ucenici ove škole zbog cega Živanka Stamatic istice da je “ovo poklon direktora, nastavnika i ucenika svojoj školi.”

S.E.

TRI DECENIJE RADA POŽAREVACKE NEFROLOGIJE

JEDAN OD NAJVECIH CENTARA U SRBIJI

- U Centru za dijalizu Opšte bolnice u Požarevcu trenutno se dijalizuje 163 pacijenata

Povodom tridesetogodišnjice rada požarevacke Službe za dijalizu, prošlog petka u restoranu “Kum” održana je proslava kojoj su prisustvovali eminentni stru-cnjaci iz oblasti nefrologije iz svih klinickih centara u Srbiji. Ovo je znacajan jubilej za požarevacko zdravstvo, posebno internisticku službu Požarevca i tim povodom organizovana je i Nefrološka sekcija SLD na kojoj su se desila i dva veoma znacajna izbora za srpsku nefrologiju. Izabran je novi predsednik Udruže-nja nefrologa Srbije i novo predsedništvo Nefrološke sekcije SLD.

Prva dijaliza u Požarevcu je uradena 4.decembra 1978.godine. Osnivac Centra je dr Dragoljub Bojovic koji je ujedno i prvi nefrolog u našem regionu. Ovaj kraj je nažalost bogat bubrežnim bolesnicima i trenutno je na dijalizi u Požarevcu 163 bolesnika. “Za naš rad je karakteristicno da saradujemo sa svim klinickim centrima u Srbiji u cilju boljeg lecenja i tretmana naših pacijenata. U zadnje 3 - 4 godine naše odeljenje je sasvim pristojno opremljeno, imamo dovoljno aparata i ovih dana ocekujemo renoviranje reverzne osmoze. Za pohvalu je i to da je u celoj Srbiji oživljen i pokrenut proces transplatacije bubrega tako da postoji porast broja pacijenata koji su sa presadenim bubregom”, istakao je dr Nenad Rakic, nacelnik Službe za dijalizu.

U ime Udruženja nefrologa Srbije tridesetogodišnjicu uspešnog rada domacinima je cestitao prof. dr Steva Plješa iz Klinicko - bolnickog centra Zemun sledecim recima: “Drago mi je da mogu da kažem da slavimo jedan veliki jubilej Centra za dijalizu koji radi veliki posao i pokriva jedan veliki deo bolesnika. Trudicemo se da našim bolesnicima pružimo što je moguce više i što kvalitetniju uslugu dijalize. Ovoga trenutka možemo da kažemo da naši bolesnici imaju sve one uslove koje imaju i ljudi na zapadu. To podrazumeva najsavremenije mašine, aparate, dijalizatore i lekove.

Veliki je pomak napravljen od 2000. godine na ovamo, ali mi nismo zadovoljni i potrebno je uraditi još više i bolje na tom planu i nadamo se da ce naši bolesnici imati sve bolje lecenje, što pokazuje i mortalitet, odnosno smrtnost koja je sa nekih 20% spala na 13% što je cak bolje od evropskog nivoa. Što se tice saradnje sa Službom dijalize u Požarevcu mogu da kažem da smo mi jedna velika porodica koja se medusobno poštuje, radi zajedno i izlazimo jedni drugima u susret. Rukovodstvo na celu sa dr Nenadom Rakicem apsolutno zaslužuje sve pohvale i mi smo na sastanku predsedništva Udruženja nefrologa Srbije odlucili da im poklonimo jedan kompjuter koji ce im sigurno pomoci da bolje i lakše prate bolesnike.”

Prema recima dr Radmile Blagojevic - Lazic, predsednice Sekcije za transplataciju organa Srpskog lekarskog društva vec godinama se radi na programu organizovanja bolje transplatacije organa sa umrle osobe odnosno kadavera. U našoj zemlji se godišnje uradi do 100 transplatacija u 5 transplatacijskih centara, što je apsolutno nedovoljno, jer godišnji priliv novih bolesnika na dijalizi je oko 400. “Najveci problem je što to ljudi veoma teško prihvataju i ne postoji svest za pomoc drugima i bližnjima u nevolji. Možda tome doprinose neki clanci u smislu nedozvoljenih radnji, ali one sigurno nisu prisutne u našoj zemlji. Transplatacija se radi u 5 univerzitetskih bolnica i zaista se radi po svim etickim i moralnim principima kao u svetu. Naša osnovna želja je da godišnje bude bar 100 kadavericnih transplatacija i to ne samo bubrega, vec i drugih organa i da naši pacijenti ne traže lek van naše zemlje, jer zaista svi lekari imaju odlicna znanja da urade transplataciju, prate i pripreme takve bolesnike”, zakljucila je dr Radmila Blagojevic - Lazic.

Dr Bojan Radovanovic, direktor Opšte bolnice: "Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim u godini u kojoj slavimo 175 godina Bolnice i 30 godina dijalize koja je jedna od najmladih specijalistickih grana. Pamtim pocetak dijalize i nažalost, kao i u vecini stvari kod nas je to pocelo sa dosta improvizacija. Dijaliza je i dalje ostala u neadekvatnom prostoru, sa službom gde se to nadomešcuje velikim trudom ljudi koji tu rade. S obzirom da je naša dijaliza dosta velika zbog podrucja koje zbrinjavamo ona radi dobro i dr Nenad Rakic je prošle godine bio nagraden kao najbolji nacelnik odeljenja u požarevackoj Bolnici. Nadam se da cemo docekati bolje uslove i standarde".

D.Dinic

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC I OMLADINE JAZAS-A O EPIDEMIOLOŠKOJ SITUACIJI U BRANICEVSKOM OKRUGU

NAJVIŠE OBOLELIH U OPŠTINAMA POŽAREVAC I PETROVAC

- Od 1987. godine do danas, u Branicevskom okrugu od SIDE obolelo 26, a umrlo 20 osoba

- U svetu se svake godine evidentira tri miliona novoinficiranih HIV-om

Povodom zvanicnog pocetka kampanje “Siguran korak ka zdravlju” posvecene 1. decembru, Svetskom danu borbe protiv SIDE, Zavod za javno zdravlje Požarevac i Omladina Jazas-a organizovali su prošlog cetvrtka zajednicku konferenciju za novinare. Ovom prilikom saopšteni su najnoviji epidemiološki podaci u svetu i našem okruženju vezani za SIDU i plan ovogodišnjih aktivnosti posvecenih borbi protiv ove bolesti.

Borisav Ilic, predsednik Omladine JAZAS-a podsetio je da je kampanja borbe protiv SIDE otpocela 5. novembra predavanjima u Kazneno-popravnom zavodu Zabela za zatvorenike, a da ce se slicna predavanja po prvi put organizovati i u Zavodu za žene.

- Ove godine akcenat je na takozvanoj vršnjackoj edukaciji. Naši volonteri, vršnjacki edukatori angažovani su po svim srednjim školama gde se obracaju polaznicima prvih godina tako da smo vec završili sa predavanjima u Politehnickoj u Požarevcu i u Tehnickoj školi u Kostolcu. Taj program je realizovalo 14 naših vršnjackih edukatora, a predavanjima je obuhvaceno preko 300 mladih ljudi, srednjoško-laca, ucenika prvih razreda. Od 1. do 12. decembra nastavicemo sa predavanjima u Poljoprivrednoj školi i Gimnaziji, a u dogovoru sa Školskom upravom planiramo da u svim osnovnim i srednjim školama na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga prezentiramo obaveštenja sa informacijama o nacinu preno-šenja HIV-a. Od tradicionalnih akcija povodom Svetskog dana borbe protiv SIDE pomenucu Deveti humanitarni turnir u bilijaru koji organizujemo zajedno sa Bilijar klubom “Profesional” i na kome svake godine ucestvuju takmicari iz bilijar klubova iz citave Srbije.Tradicionalno, takode, volonteri Omladine JAZAS-a iz Požarevca ucestvuje i u maršu solidarnosti. Ove godine okupljanje volontera iz citave Srbije planirano je u Zajecaru. Podsecam da je 1. decembra u centru Požarevca centralna ulicna manifestacija kojom i zvanicno obeležavamo Svetski dan borbe protiv SIDE. Pored Zavoda za javno zdravlje i Omladine JAZAS-a u ovoj manifestaciji ucestvuju još i Crveni krst i Dom zdravlja Požarevac, napomenuo je na Konferenciji predsednik Omladine JAZAS-a i pozvao mlade da ucestvuju na tribinama posvecenim SIDI, a koje ce se narednih dana organizovati u Kostolcu, Velikom Gradištu i Smederevskoj Palanci.

O aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u svetu, Srbiji i Branicevskom okrugu na Konferenciji je govorili prim. dr Zorica Mitic.

- Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije izmedu 27 i 33 miliona, znaci više od 3o miliona ljudi živi sa HIV-om, a 25 miliona osoba je od ove bolesti vec umrlo. Važnost ovoj bolesti daje i podatak da je godišnje skoro tri miliona novoinficiranih osoba. I dalje je centar inficiranja na Africkom kontinentu, odnosno na teritoriji subsaharske Afrike gde se nalazi dve trecine ukupnog broja inficiranih u svetu, odnosno od ukupnog broja ljudi koji žive sa HIV -om. Kada je u pitanju naša zemlja, prema podacima zakljucno sa 20. novembrom ove godine u Srbiji je zvanicno registrovano 2.287 osoba HIV pozitivnih od kojih su 1.432 obolele, 936 je umrlo. Karakteristika za Srbiju je da heteroseksualni nacin prenošenja povecava procentualno ucešce u nacinu prenošenja HIV infekcije, imamo podatak da je sa nekih 15-ak posto koliko je to bilo pre 15 godina, u zadnjih pet godina taj procenat porastao na 51 posto. Istovremeno je kod intravenskih narkomana nešto “bolja” situacija jer su sa 70 i nešto posto ucešca u ukupnom broju inficiranih i obolelih spali na 18 posto. Ono što posebno zabrinjava je cinjenica da seksualni nacin prenošenja SIDE izbija na prvo mesto. Ukupno gledano epidemiološka situacija u Srbiji je uobicajena, medutim, imajuci u vidu realne socijano ekonomske uslove u kojima živimo i opasnost od migracije stanovništva iz istocne Evrope, odnosno centralne Azije u nekom narednom periodu, tu epidemiološku situaciju možemo oceniti kao potencijalno rizicnu, napomenula je prim dr Zorica Mitic.

Kada je u pitanju Branicevski okrug i bolest zvana SIDA, situacija nije ništa bolja od one na nivou cele Srbije. Od 1987. godine od kada se prikupljaju podaci pa do sada, evidentirano je ukupno 26 obolelih od kojih je 20 osoba umrlo, odnos mušarac-žena je 2:1 i najveci broj obolelih i umrlih je iz opština Požarevac i Petrovac.

S.E.

REGIONALNI CENTAR ZA AGRARNU EDUKACIJU

SMANJENJE HEMIZACIJE - PUT DO ZDRAVE HRANE

Udruženje gradana “Slobodni gradani Požarevca” i “Agro biznis mreža” Požarevac prijavili su se na konkurs Fonda za zaštitu životne sredine opštine Požarevac i dobili ugovor na iznos od 350.000 dinara radi sprovodenja projekta “Kontrolisano smanjenje hemizacije poljoprivrede u opštini Požarevac - put ka proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane”. S obzirom da su odobrena sredstva pet puta manja od planiranih, projekat je sprovden uz mnogo ogranicenja u naselju Cirikovac. Na okruglom stolu koji je protekle srede održan u Regionalnom centru za agrarnu edukaciju o ovoj temi govorili su mr Bogdan Živanovic, autor projekta, dr Jovan Panajotovic, rukovodilac projekta i dr Jasmina Ðordevic - Miloradovic, clan Odbora Fonda za zaštitu životne sredine grada Požarevca.

“Opredelili smo se za ovu temu smatrajuci da je u uslovima intenzivne proizvodnje sve veca opasnost po zdravlje ljudi i svih živih bica nekontrolisana hemizacija. Dobra poljoprivredna praksa podrazumeva da se biljci daje dovoljno hranljivih materija, ali tako da to ne ugrozi biljku i zdravlje ljudi. Primena pesticida treba da bude kontrolisana, namenska i samo kada je neophodna. U tkz. integralnoj zaštiti bilja, biljke se od bolesti štetocina i korova mogu zaštititi kombinacijom razlicitih metoda: fizickih, mehanickih, bioloških i hemijskih”, istakao je mr Bogdan Živanovic.

Prema recima dr Jovana Panajotovica ideja o ovakvom projektu je proizašla iz same potrebe koja se svakodnevno sagledava u svetu i Srbiji. Danas je moguce vršiti kontrolisanu primenu pesticida, a da ona ne šteti kolicini proizvodene hrane. Kod pesticida veoma je bitno koja grupa se primenjuje i treba voditi racuna o jacini, dozi i kog su hemijskog sastava i porekla. Takode, veoma je bitna i karenca odnosno period ili vreme izraženo u danima od poslednjeg tretiranja pesticidima do momenta kada je takav proizvod moguce koristiti za ishranu. To je veoma bitno kod mladog povrca i voca, kao što su jagode, salate, rani paradajz. Predavaci su metodom edukacije, odnosno razgovorom sa poljoprivrednicima i savetovanjem kroz elektronske i štampane medije pokušali da što više približe ovu veoma bitnu temu i ovakve modele je potrebno proširiti sa pra-cenjem analiza vode, zemljišta, plodova i hrane pre primene hemizacije i nakon primene.

“Nadam se da ce Fond za zaštitu životne sredine grada Požarevca i u 2009. godini posle ovako uspešnih rezultata iz prvog dela projekta nastaviti da sufinansira ovakve aktivnosti. U poslednjoj deceniji sve više stižu vesti da je životna sredina grada Požarevca delimicno oštecena, a da pri tome najviše trpe stanovnici u pogledu snabdevanja kvalitetnom, higijenski i zdravstveno ispravnom vodom za pice. Eventualna prekomerna i svakogodišnja primena herbicida na bazi trijazina verovatno utice na pojavu nitrita, nitrata i amonijaka u vodi za pice.

Podržali smo edukaciju poljoprivrednih proizvodaca da na savremeni nacin proizvode hranu koja je pre svega zdravstveno bezbedna, a sa druge strane da proizvodeci hranu cuvaju svoju životnu sredinu”, istakla je izmedu ostalog dr Jasmina Ðordevic - Miloradovic.

D.Dinic

MILUTIN VASIC, DIREKTOR FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE GRADA POŽAREVCA:

VIŠE PARA ZA EKO PROJEKTE

- Za razliku od ove godine kada je 59 podnosilaca raznih projekata za zaštitu i unapredenje životne sredine angažovalo 193 miliona i 800 hiljada dinara iz Fonda, u 2009. racuna se na sredstva od blizu 300 miliona dinara

Fond za zaštitu životne sredine koji je u skladu sa odlukom Skupštine opštine Požarevac registrovan 27. septembra 2005. za samo tri godine funkcionisanja postao je u pravom smislu reci znacajna institicija Opštine, odnosno Grada Požarevca. Sredinom ove godine Fond je dobio i direktora, profesionalca, odgovorno lice za rad i ostvarivanje osnovne funkcije ove institucije. To je Milutin Vasic, diplomirani inženjer poljoprivrede sa kojim smo ovih dana razgovarali o realizaciji ovogodišnjih projekata finansiranih sredstvima Fonda, kao i o programima koje ce Fond finansijski podržati u narednoj godini.

- Upravni odbor Fonda je po sprovedenom konkursu pocetkom ove godine dodelio sredstva za 59 projekata. Jedan broj projekata završen je u rekordnom roku, to su pre svega projekti koji su angažovali manja sredstva dok projekti sa višemilionskim iznosima još traju ili su uglavnom pri kraju i mi se nadamo da ce do kraja ove godine ukupna realizacija biti preko 90, možda i 95 posto, istice Vasic koji na naše pitanje- ko su najveci korisnici Fonda, odgovara:

- Najveci korisnici Fonda su Gradska mesna zajednica Kostolac sa preko 80 miliona dinara odobrenih pretežno za toplificiranje, zatim to je i požarevacka Toplifikacija koja je dobila 30 miliona, pa Javno komunalno preduzece sa više od 30 miliona... To su firme koje imaju svoju operativu koja funkcioniše besprekorno, tako da su njihovi projekti pri kraju realiazcije. Imali smo izvesnih problema kod preduzeca RIO gde je napravljena neka tehnicka greška ali cemo to otkloniti u saradnji sa Gradskom MZ Kostolac pa ce do kraja ove godine i projekti vezani za ovu firmu biti realizovani. Koliko još pre mesec dana sagledavali smo stepen izvršenja odobrenih projekata i tada smo konstatovali da je to oko 70 posto tako da je realno ocekivati da do kraja godine realizacija premaši 90 procenata.

U 2008. godini Fond je raspolagao sa blizu 194 miliona dinara, tacnije sa 193 miliona i 800 hiljada dinara što nije nimalo skromna suma. Koja su to sredstva sa kojima se racuna u narednoj godini?

- Ocekujemo da putem konkursa u 2009. godini raspodelimo blizu 300 miliona dinara što je za oko 100 miliona više nego ove godine. Kada su u pitanju projekti, prioritet cemo dati kapitalnim investicijama. Tokom 2007. i 2008. godine bilo je dosta sitnih projekata, jeste da smo time zadovoljili veci broj korisnika koji su se prijavili na konkurs ali je to mnoštvo malih projekata razvodnilo sredstava što nikako ne znaci da ona nisu koristila svojoj svrsi. Ona su se namenski koristila jer drugacije i nije moglo, ali cemo mi ipak, naredne godine prioritet dati finansiranju vecih programa koji se ticu ocuvanja održivog razvoja, zaštite i unapredenja životne sredine, povecanja energetske efikasnosti i razvoja energije... Statutom fonda je precizirano kako sredstva mogu da se koriste, a imamo i Pravilnik o nacinu korišcenja i kriterijumima za dodelu sredstava tako da su stvoreni svi preduslovi da se novac raspodeljuje u skladu sa potrebama grada i opredeljenjem da prednost imaju kapitalne investicije. Potrebno je da se malo drugacije ponašamo prema tom Fondu obzirom da on ima sredstva koja su na nivou buxeta nekih naših okolnih opština.

Jedan od prioriteta Fonda za zaštitu životne sredine donedavno je bio završetak Ekološkog doma na Cacalici. Koliko smo daleko od ostvarenja tog prioriteta:

- Ja mislim da cemo do kraja ove godine sasvim završiti sa radovima na Ekološkom domu i da nece biti potrebe da sredstva za to planiramo u iducoj godini. Rebalansom broj dva u ovoj godini, dva miliona i 600 hiljada dinara obezbedili smo za stolarske radove na Domu, za kompletan završetak elektro instalacija u okviru kojih je i postavljanje najsavremenijeg, takozvanog ravnostartujuceg gromobrana. Na raspolaganju nam je i 700 hiljada dinara da Dom opremimo svim neophodnim sadržajima predvidenim projektom. Znaci, finansijski plan nam omogucava da Dom kompletno završimo u ovoj godini. Ali, ima tu i nešto što ne zavisi od nas, a to je efikasnost izvodaca radova, neki radovi su placeni a nisu izvedeni, naprimer nije završena kovana ograda na spoljnoj terasi Doma iako je polovina te investicije isplacena. Poslednje u Domu što smo radili je protivpožarna zaštita i trenutno se privodi kraju postavljanje video nadzora, unutra je sve završeno, ostalo je da se kamere postave i spolja. Ukoliko se dogodi rebalans bu-xeta koji je dobio zeleno svetlo na Vecu bicemo u mogucnosti da za cetiri cuvara Spomen parka na Cacalici i Doma kupimo kompeltnu opremu, i zimsku i letnju i da osposobimo grejna tela da Dom može da se greje. Ono što posebno želim da istaknem je da je Fond skupštinskom odlukom dobio Cacalicu na upravljanje i gazdovanje na dve godine- 2008. i 2009, saznajemo od direktora Vasica.

Inace, na poslednjoj sednici UO usvojen je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kojim se u Fondu predvida 10 zaposlenih radnika. Trenutno direktor Fonda radi u prostorijama Doma na Cacalici, ali postoje razmišljanja da se deo radnika smesti u objekat u Drinskoj. Naravno, zapošljavanje prema Pravilniku i smeštaj kadrova usledice tek kada se o ovom aktu izjasni Skupština grada.

S.E.

POVODOM 1. DECEMBRA, SVETSKOG DANA BORBE PROTIV SIDE

“AKCIJA ZA ZDRAVLJE”

U okviru planiranih aktivnosti na promociji zdravlja i obeležavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv SIDE, u prostorijama Ekološkog doma na Cacalici prošle subote sprovedena je “Akcija za zdravlje”. Toga dana od 11 do 13 sati svi posetioci Cacalice bili su u prilici da izmere krvni pritisak, puls i šecer u krvi, da prokontrolišu mass indeks, kao i da poslušaju savete zdravstvenih strucnjaka. Akciju su organizovali Zavod za javno zdravlje, Centar za prevenciju bolesti Doma zdravlja Požarevac, Omladina JAZAS-a, Crveni krst i Ekološko društvo Požarevac.

- Promocija zdravlja i prevencija bolesti prioriteti su u radu Zavoda za javno zdravlje i pomenutih institucija koje su sve brojnije u zajednickim nastojanjima da se doprinese ocuvanju i unapredenju zdravlja naših gradana. Rad na promociji i prevenciji se mora sprovoditi tokom cele godine, a ne samo u okviru obeležavanja datuma po Kalendaru zdravlja. To je i razlog što se “Akcija za zdravlje” sprovodi svake poslednje subote u mesecu u istom terminu u Ekološkom domu na Cacalici, novodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje i Ekološkog društva Požarevac.

S.E.