Header

LICNI STAV

POGLED PREKO PLOTA

Piše Bogdan Živanovic

Kaže se: nije kulturno gledati preko plota u tude dvorište. Ali se takode kaže da nije sramota ugledati se na bolje od sebe. Izvedeno znacenje je da nije nekulturno uputiti pogled u tude dvorište, ako se dobije saglasnost suseda.

Pišem ove redove posle saznanja da je ovih dana desetak gradova i opština u Srbiji dobilo priznanje za vidan napredak u svom razvoju i pružanju dobrih usluga svojim gradanima, a da Požarevac nije u tom elitnom društvu. Nisam ni ocekivao da bude, ali bi mi bilo milo da se našao medu najboljima. Kao Požarevljaninu (Požarevcaninu), žitelju ovog grada u osmom kolenu, raduje me svaki uspeh i žalosti nesupeh.

Zašto nismo u društvu gradova koji Srbiji služe za primer a svojim stanovnicima na diku i ponos? Zato što nismo dovoljno ucinili da iskoristimo svoje tzv. komparativne prednosti koje se pominju u svakom razvojnom programu ili izveštaju, ali u život slabo i sporo ulaze. Iz raznih razloga: neznanje, inertnost, gloženje stranackih voda i njihove pogodbe, slab uticaj civilnog sektora na lokalnu samoupravu... možda još ponešto što bi istraživaci mogli da utvrde, ali cemu? Važnije od toga je da želimo napred, u boljitak, da težimo i ka nemogucem kako bismo postigli najviše moguce.

Ako vec sami nismo u stanju da se otrgnemo iz prosecnosti, nije sramota videti šta rade uspešni. Kako oni rešavaju probleme, kako oni zadovoljavaju potrebe gradana.

Ne prode mesec a da mediji ne jave kako je u gradu tom i tom pušten u rad neki proizvodni pogon, dodeljene lokacije za fabrike u uredenoj industrijskoj zoni, kako je otvoren tehnološki park sa izgradenom infrastruktruom i profilisanim programom...

Vec i vrapci znaju da iz Indije stižu samo poucne vesti; poucne za druge lokalne samouprave. Ovih dana opet je stigla jedna „grinfil" investicija.

Ranijih godina smo se išcudavali kako ljudi iz tog kraja, koji rade u zapadnoj Evropi, „dreše kesu" i podižu svoje zanatske i druge radnje na uredenim gradskim lokacijama, da bismo se sada još više cudili Jagodini, koja se razvija brzim koracima. Cacak ne može prepoznati onaj ko u poslednjih petnaestak godina nije prolazio tim gradom...

Prilikom jedne od cestih smena vlasti, novi predsednik jedne opštine (ne secam se koje), tek što se ustolicio, pozvao na razgovor sve svoje prethodnike da ih konsultuje kako lokalna samouprava da nastavi, kako da se brže razvija. Slicno je ucinio je jedan novopostavljeni direktor, pozvavši na konsultacije svoje prethodnike. Lako je moguce da su ti iskusni ljudi imali ideje koje iz nekog razloga nisu ostvarili.

Želim da se Požarevac u dogledno vreme nade na listi primernih.

Ocekujem da tome daju doprinos svi koji obavljaju javnu delatnost, svi koji su kompetentni i imaju šta da kažu na ovu temu, a srazmerno funkciji i poziciji u sistemu odlucivanja.

REAGOVANJE

Poštovani gospodine urednice,

Obracam Vam se povodom teksta, objavljenom u Vašem listu 03.12.2008.god. pod naslovom: I to se dogada „KRUŠKA U MRAKU". Ovaj tekst se zaista kosi sa novinarskom profesijom, i za pocetak, u najmanju ruku je navijacki i nekorektan.

Najpre, Vaša uvodna rec koja vraca ljude u Homoljske vrleti, sokake i pomrcine ,,gde mrak caruje" zaista je „potresna". Znate, ako mislite da je ovo periferija grada, ipak ne spada ni u salaše ni u zaseoke. Ja sam rodena u ovom gradu i ne mislim tako.

Vrlo sam Vam zahvalna na posvecenju pola strane, ali ako niste znali, pre desetak godina, napisala sam knjigu o našoj slikarki Mileni Pavlovic - Barili, posvecenu njenom decjem periodu slikarstva, od druge do dvanaest godine. Tada je propraceno u svim medijima a Vi ste mi poklonili citavih par recenica. Ne kritikujem Vas, ali da Vas potsetim gospodine da treba da se ponašate, po novinarskim pravilima; neutralno, a ne navijacki bez obzira na problem.

Ovo i jeste problem, jer ja nisam „žena koja napravi skandal.....", vec ona ista koja leci

bolesnu decu, vrlo korektno i diskretno, bez skandala. Verujem da Vam nije poznato šta sam sve ucinila i za svoj grad i za svoju ulicu u kojoj stanujem i za citavu okolinu.O tome necu pisati, jer Vi to necete razumeti.

Drugi veliki problem, gospodine urednice, je što ste meni kao “nemogucoj gradanki" zloupotrebili titulu, koja sa svim ovim nema nikakve veze, te ste mi tako naneli veliku profesionalnu štetu, moralnu trpnju i duševnu patnju, koju cete morati da nadoknadite ili se javno izvinete.

Obzirom da ste Vi zabrinuti i verovatno bolji gradanin , evo ja Vam velikodušno nudim da pricuvate ovu trafo stanicu kod vas, narednih 30 godina. Pa eto bicemo oboje dobri gradani. Možda na Vas nece navaljivati interventne ekipe.

Možda, zaista treba „pasti s kruške" i tako shvatiti da je ovo svojevrsni atak na slobodu gradanskih prava, da se živi u svom posedu.

Trebalo bi da razmislite o posledicama, koje sam Vam pomenula, po zdravlje svih ljudi iz okoline i koje nas još ocekuju i to ozbiljnije protumaciti, ako Vam na problem skrece pažnju jedno strucno lice.

Kao dokaz dobre volje, šaljem Vam Obaveštenje, koje sam poslala Elektromoravi 08.12.2008.god. iz koga možete videti da su pokušali da zloupotrebe, moj poziv predhodnog dana, da poprave ulicnu rasvetu, (pokušavajuci da izvrše rekonstrukciju TS).

I na kraju, u slucaju da ne korigujete Vaš teket, svoja prava cu pokušati da ostvarim na drugom mestu.

Ako ste imali dobru nameru, hvala Vam, nemojte više da mi posvecujete ovoliki tekst.

SVETLOST SLEÐENIH SUZA

Aca Lukic

Drugo izdanje monografije „Milene Pavlovic Barili", bi štampano potkraj osme decenije 20. veka. Pripremi i poslu oko njenog zahtevnog poduhvata, prihvatio se tadašnji izdavac Centar za kulturu Požarevac, te tako Monografija o životu i radu znamenite slikarke i pesnikinje dobi svoj javni život. Za prilike i uslove u kojima je radena, Monografija beše veoma uspela. NJen tiraž od 2000 primeraka, tokom dve decenije, stigao je do ruku mnogih poštovalaca Mileninog dela, ljudi od duha i kulture, što u Srbiji, što širom sveta. Važno je reci, kako je Monografija bila najbolji i najplemenitiji diplomata koga smo dosad imali u našem gradu. Tekst o Mileninom slikarskom delu napisao je G-din Miodrag B. Protic, a uz tekst su predstavljena reprezentativna slikarkina dela, i poezija. Stavovi i zapažanja G-dina Protica cine nezaobilazni temelj za tumacenja, kad je u pitanju Milenino delo. Pišuci ih G-din Protic je ispisivao najpouzdaniji putokaz za to isto delo kroz vreme. Temelj koji, ne popušta, niti se ma na kom mestu kruni. Posle svega, drugo izdanje je dotrajalo, ostao je samo simbolican broj primeraka - tek, sedamdesetak, brižljivo cuvanih u maga-cinu izdavaca. Za pozvane i izuzetne goste. šta nam valja ciniti?

San koji godinama sanjasmo i nedosanjasmo, a, po kome se trebalo odavno pristupiti izgradnji Moderne galerije za delo Milene Pavlovic Barili (u kojoj bi se dalo na pametan nacin izložiti, celokupno slikarkino delo), po svemu sudeci, uzdajmo se, dogodice se možda, tek, sa umecem naših sinova i unuka. Kamo srece i da tako bude! Da kojim slucajem, i oni ne postupe, poput nas predajuci brigu „sa kolena na koleno", svojim pak potomcima? Milenino delo, zasad, deluje u prostoru, koji je gradu Požarevcu zaveštala slikarkina majka Danica Pavlovic, te i u onom dodatom (skrpljenom) prostoru koju Požarevljani „poput kutije šibice" dogradiše. U krajnje siromašnom kutku, nedovoljnom da odgovori osnovnom zadatku - Mileninom talentu, njenom delu koje osta zaveštano na cast Požarevcu. Taj, iako skucen prostor, koliko god se to dalo, „oplemenjen u svom siromaštvu", prvorazredno je mesto, za deo ne samo slikarkinog dela, vec požarevackog identiteta. To bi svaki Požarevljanin morao da razume.

Galerija koja bi se u cast Mileninog dela sagradila, bila bi dobro trajne kulture, a takva dobra nastala u duhu, iz duha i zarad duha, ma kakva klima da obitava u društvu, pretrajavaju. To je koren, na koji srpski narod i srpska kultura treba da se oslanjaju, iz koga treba da izrastaju. Tradicija nije samo prošlost, nešto što se dogodilo pre nas, mimo nas. Tradicija je duh našeg lica. Doba naše odgovornosti.

Nesreca je da u našem narodu, oni kojima je dato da razumeju tu blagotvornu suštinu, i koji bi radije gradili Modernu galeriju, od naprimer fudbalskih stadiona i savremenih „Gladijatorskih arena", cine manjinu.

Preduzeca se osnivaju, posluju uspešno, a onda propadaju, ekonomije imaju uzlaznu liniju u sticanju profita, a onda nastupe vremena krize, i zamajac pocne da se vrti ispocetka.

Siromaštvo nikog ne opravdava da se ne zapocne takav projekat, jer, siromaštvo putuje uz naš narod „od kada je sveta i veka". Siromaštvo nije argument, koliko kriza duha. Našeg duha.

Godina 2009. je godina jubileja. Sto godina od slikarkinog rodenja. LJubazno osoblje - uprava Fondacije Milene Pavlovic Barili, priprema niz kulturnih dogadanja i manifestacija tim povodom. Ta nastojanja zaslužuju pohvalu. Ipak, zapitajmo se, ako vec ne možemo sagraditi Modernu galeriju za Milenino delo, ima li neceg što možemo i moramo uciniti u godini jubileja? Drugo izdanje Monografije je na izmaku. Simbolican tiraž od sedamdesetak primeraka, planuce ocas. Nije li vreme, da u godini stogodišnjice rodenja, odštampamo Trece izdanje te knjige? Trece izdanje, dopunjeno sa novim uljima slikarke, koliko juce prispelim u Mileninu Fondaciju? Nije li vreme da finasijski bezrezervno podržimo tu ideju? šta god ona da košta, da odrešimo kesu. Da ne pitamo za cenu. Kakva bi to Monografija sa savremenim štamparskim dostignucima bila? Može li ko pomisliti? Može li domaštati? Koliko bi ta knjiga u buducem vremenu znacila, Fondaciji, našoj prepoznatljivosti medu drugima, Požarevcu?

Za takav projekat, verujem da ima pameti u opskurnim vremenima, o, vi, malobrojni prijatelji!? To bi morala da bude naša licna karta! Licna karta i vodic grada Požarevca.

Da slikarka Milena Pavlovic Barili (daleko od rodnog doma) nije verovala i pisala: „Kako je nebo nad Požarevcem najlepše na svetu", kakva bi njena vera bila? Ako mi ne verujemo, i ne razmišljamo slicno njoj, kakav ce biti Požarevac? Hoce li imati smisla bez takve vere?

Upitajmo se, naglas, i zamislimo, jesmo li bez Treceg izdanja slikarkine Monografije dostojni njenog jubileja? Vidimo li Svetlost sledenih suza?

Aleksandar Lukic, književnik

GRADSKO VECE U NOVOM SAZIVU

USVOJEN PREDLOG BUDŽETA

- Podeljene nadležnosti clanovima Gradskog veca

- Za prvorodeno dete uvedena naknada od 20.000 dinara

Vece

Na prvoj sednici Gradskog veca u novom sazivu, kojom je predsedavao gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, održanoj protekle nedelje najpre su podeljene nadležnosti clanovima. Gordana Kosanovic zadužena je za javna preduzeca, infrastrukturu i urbanizam, Slavomir Lazarevic privredu, turizam i planiranje, Slavko Slipcevic, mesne zajednice, mesne kancelarije i GMZ Kostolac, Vojislav Stojicevic, trgovinu i snabdevanje, Aleksandar Ðokic (pravnik) omladinu , sport i saobracaj, Sladan Stevic, poljoprivredu i agrarni fond, Vladimir Vila, budžet i finsansije, Radomir Mihajlovic, obrazovanje, društvene delatnosti i kulturu, dok je mr Miodrag Ristic bez portfelja.

Od tridesetak tacaka najviše je bilo onih koje su se odnosile na uskladivanje odluka o osnivanju ustanova i fondova sa novim Statutom Grada, ali je centralna svakako bila ona o budžetu Grada za 2009. godinu, o kome su odbornici lokalnog parlamenta odlucivali na jucerašnjoj sednici Skupštine.

Budžet za narednu godinu raden je u nesvakidašnjoj situaciji jer Republicka Vlada kasni sa izradom budžeta, te su i gradovi uskraceni za mnoge parametre, ali je uz instrukcije Ministarstva za finansije sacinjen predlog budžeta Požarevca za 2009. godinu.

U narednoj godini ocekuje se oko milijardu i osamsto tideset i pet miliona dinara (1.835 miliona dinara) prihoda. Za zarade i ostale izdatke za zaposlene u javnom sektoru iz budžeta ce biti izdvojeno oko 473 miliona dinara. Da bi lokalna samouprava funkcionisala potrebno je još oko 228 miliona dinara. Za zajednicke troškove( održavanje zelenila, rasvete, higijene) potrebno je 176 miliona dinara, za razne manifestacije predvida se 21 milion a 37 miliona za funkcionisanje javnih preduzeca ciji osnivac nije grad ali su korisnici subvencija iz budžeta. Novina je uvodenje naknade za prvorodeno dete od 20 hiljada dinara, koju ce grad isplacivati nezavisno od republickih dodataka. Uz ostale izdatke, koje ovom prilikom necemo nabrajati, za investicionu potrošnju ostace 635 miliona dinara od cega ce se za izgradnju gradskog stadiona potrošliti 24 miliona dinara. Ukupni investicioni iznos( 635 miliona) mora da pokrije sve oblasti: obrazovanje, organe uprave, korisnike budžeta, mesne zajednice... Ovaj iznos bice uvecan za neutrošena sredstva iz tekuce godine, od oko 150-200 miliona dinara, kao i kredit za koji se lokalna samouprava bude odlucila u 2009. godini. U ovoj godini nije realizovan najavljivani kredit od 150 miliona dinara zbog toga što je realizacija potpisanih projekata koji se odnose na poboljšanje vodosnabdevanja u Požarevcu prebacena u ovu godinu. Kreditnim sredstvima, po recima nacelnika odeljenja za finansije, trezor i društvene delatnosti Petra Rajica, bice finansirani i projekti iz NIP-a koji bi trebalo da budu realizovani u 2009. godini.

Sve u svemu, zakljucio je Rajic, predstoji veliki posao a svi organi vlasti u januaru ce morati da donose bitne odluke koje ce se zatim operacionalizovati.

POŽAREVAC

ODRŽANA SEDNICA SKUPŠTINE

Sednica Skupštine grada održana je juce, ali kako je do zakljucenja ovog broja bila u toku, o donetim odlukama detaljnije cemo vas obavestiti u narednom broju. Na dnevnom redu sednice našao se izbor zamenika predsednika Skupštine, kao i donošenje odluke o Budžetu za 2009. godinu. Kroz skupštinsku proceduru prošle su i odluke koje se odnose na uskladivanje odluka o osnivanju fondacija i ustanova sa novim statusom grada.

Gordana Kosanovic rodena je 1952. godine u Zajecaru gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Nišu 1977. godine . Radila je u Ekonomskoj školi i u Gimnaziji u Požarevcu kao sekretar škole i profesor, kao i u Skupštini opštine Požarevac kao prosvetni i zdravstveni inspektor, samostalni strucni saradnik u imovinsko-pravnoj službi i kao nacelnik Odeljenja za urbanizam, komunalne i imovinsko pravne poslove. U Zdravstvenom centru Požarevca radila je na poslovima šefa službe za javne nabavke. Trenutno radi u Z.U. Apoteka Požarevac na poslovima šefa odeljenja za opšte, pravne i kadrovske poslove.

Vojislav Stojicevic roden je 1968. godine . Osnovnu školu završio je u Bradarcu, gimnaziju i srednju muzicku u Požarevcu. Akademiju umetnosti upisuje 1988. godine u Novom Sadu. U prosveti je radio pet godina a 2000. godine pokrece privatni biznis. Clan je IO OFS Požarevac i predsednik FK “Beli orao” Bradarac.

Miodrag Ristic je roden 1960. godine u Smederevu, osnovnu školu završio u Požarevcu a srednju u Kostolcu. Diplomirao je na Elektrotehnickom fakultetu, smer energetika, u Novom Sadu i na istom fakultetu magistrirao na smeru elektroenergetski sistemi. Od 1985. do 1987. godine radio je kao profesor u Tehnickoj školi “Nikola Tesla” u Kostolcu, a potom u TE Kostolac na poslovima održavanja do 1989. godine. Dve godine radio je u Elektromoravi na mestu inženjera eksploatacije a kasnije poslove glavnog inženjera razvoja i tehnickog direktora . Od 2007. radi na poslovima direktora Direkcije za upravljanje PD Centar- Kragujevac.

Slavko Slipcevic je roden u Raški 1957. godine. Elektrotehnicku školu završio je u Kraljevu, a zatim Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu. Radi u PD “TE-KO” Kostolac na radnom mestu glavnog inženjera na drobilani “Drmno”. Živi u Kostolcu.

Slavomir Lazarevic je roden u Beogradu 1951. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Požarevcu a diplomirao na Elektrotehnickom fakultetu u Beogradu 1980. godine na odseku Energetike, elektroprivredni smer. Radio je u projektnom birou “Arhitektura i urbanizam” na poslovima projektanta elektroinstalacija i vodenju strucnog nadzora, a u periodu od 1986. do 2002. bio direktor projektnog biroa. U toku 2003. bio je direktor “Instalaciono završnih radova u gradevinarstvu” . Od 2003. direktor je u preduzecu SDITOP PROJEKT d.o.o. iz Požarevca. Clan je predsedništva Saveza inženjera i tehnicara opštine Požarevac i clan Društva održavalaca sredstava rada opštine Požarevac.

T.R.S.

DOKTOR ZA VAS

ATOPIJSKI DERMATITIS

Atopijski dermatitis (ekcem) je cesta alergijska dermatoza i u najvecem procentu se javlja u prvoj godini života, najcešce izmedu drugog i cetvrtog meseca života a manji procenat se ispolji do pete godine. Pripada grupi pruriginoznih dermatoza, odnosno najdominantniji simptom je svrab.

Alergijski mehanizam je po prvom tipu preosetljivosti, odnosno u krvi obolelih nalazimo povišen titar antitela na pokretace ekcema a to su najcešce nutritivni alergeni (kravlje mleko, jaja, brašno…), inhalatorni alergeni (grinja, poleni ), bakterijski (stafilokokus aureus koji je skoro u 100% izolovan sa delova kože zahvacenih ekcemom a koji se izuzetno retko izoluje sa kože zdravih osoba ).Ove osobe cesto imaju i bradavice i herpeticne promene po koži koje teže generalizaciji.

Pored ovih specificnih alergena pogoršanju doprinose i nespecificni iritansi kao što su razlicite hemikalije, znojenje u toku napora ili zbog neadekvatne odece-sintetika, psihicki stres.

Klinicku sliku karakteriše crvenilo kože, hrapavost u težim oblicima stvaranje vezikula-plihcica koji pucaju a od izlivene tecnosti se stvaraju kraste. Svrab je nesnosan pa se cešanjem unosi infekcija. U prvoj godini promene su uglavnom na licu (obrazi, poglavina, u predelu pelena narocito kod pampersa, u vratnom pregibu, aksilama ).Ostali deo kože je suv hrapav jer je oštecen sloj kože koji zadržava vodu a postoji i hipofunkcija lojnih žlezda.

Posle druge godine života ukoliko se ekcem ne izgubi seli se na druga predilekciona mesta, u lakatnoj i podkolenoj jami, oko rucnih i skocnih zglobova, promene su manje crvene ,koža je tamnija, ljušti se a zbog intenzivnog svraba koji se ne smanjuje cesto je prisutna i infekcija. Ukoliko se ne izgubi posle puberteta doživotan je i može se manifestovati u blagoj formi sa generalizovanom suvom ali ne zapaljenom kožom ili pored ovih promena na pomenutim mestima je cest recidiv akutne faze pri virusnim infekcijama ili pri kontaktu sa alergenima.

Diferencijalno dijagnosticki ovu bolest treba razlikovati u ranom uzrastu od seboroicnog dermatitisa (karakteriše se crvenilom sa žuckastim krustoznim naslagama i posle šestog meseca se gubi ) a u kasnijem uzrastu od kontaktnog dermatitisa koji može biti “iritativni kontaktni dermatitis“ koji se javi odmah pri kontaktu kože sa nekom supstancom, cesto na bižuteriju ( nikl.hemikalije ) ili “alergijski kontaktni dermatitis” kada spoljne supstancije sa sopstvenom kožom stvaraju kompleks koji deluje kao allergen, promene su najcešce na stopalama i šakama i doživotne. Kao alergeni cesto deluju hemikalije iz domacinstva, kreme, farbe za kosu, paste za zube, a alergeno svojstvo ima supstanca etilendiamin. Ova supstanca se nalazi i u antihistaminicima pogotovo za lokalnu primenu te treba biti obazriv. Ova vrsta dermatitisa, kao i ekcem predstavljaju imuni poremecaj te su cesto udružene sa drugim alergijskim bolestima (astma, al. kijavica ) .

Dijagnoza se postavlja na osnovu klinicke slike i eventualno kožnim PRIK testom za otkrivanje specificnih antitela i saveta za aliminaciju alergena koji su pokretaci sinteze ovih antitela.

Pored eliminacije specificnih alergena treba ukloniti i nespecificnu iritaciju kože, spreciti znojenje adekvatnom pamucnom odecom,izbegavati preterani zamor, novu odecu obavezno oprati da se uklone boje i ostale hemikalije. Suzbijati infekciju kože antistafilokoknim lekovima koje treba davati per os.

Jedna od najvažnijih mera je suzbijanje jakog svraba davanjem sedativnih antihistaminika per os ne lokalno.

Za lecenje koristiti topicnu terapiju, odnosno lokalnu primenu topicnih steroida (poceti sa najblažim 1% Hidrokortikonom pogotovo za kožu lica,nekoliko puta dnevno nekoliko dana.) Ukoliko izostane efekat koristiti ili jaci kortiko krem ili kratkotrajno davati kortiko preparate per os. Posle smirivanja akutne faze kožu treba negovati indiferentnim kremovima ( lekobaze, pantenol i sada velikom ponudom drugih skupih krema ). Kožu ne treba mazati masnim rastvorima ili emulzijama jer se time zatvaraju pore lojnih žlezda i pojacava svrab kao ni preparatima katrana jer iritiraju kožu. Pri kupanju u vodu dadavati mineralna ulja radi sprecavanja isušivanja i onako suve kože. Davanje preparata nezasicenih masnih kiselina per os ima razlicite pristalice, jedni tvrde da je to bez efekta a drugi da su imali regresiju promena ili ublažavanje kl. slike i manju potrebu za primenu hormonske terapije.

Ukoliko se bolest ne povuce spontano (ne postoji kauzalna terapija-lekovi za izlecenje) što je uglavnom prognoza težih formi, posle više godina trajanja bolesti moguce su komplikacije na ocima -katarakta, te je bar jednom godišnje potrebna kontrola kod ocnog lekara.

Dr Ranka Dimitrijevic

NARKOMANIJA - UŽAS NAŠIH DANA

OTVORITI I OCI I UŠI!

Pored zvanicnih institucija, Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu, Instituta za mentalno zdravlje, klinika i specijalistickih bolnica, u Srbiji deluje više organizacija i društava za borbu protiv bolesti zavisnosti. Koliko je nama poznato, u Požarevcu nema organizacije koja se bavi iskljucivo ovim problemom.

Žargonski, ulicni sleng, ponekada može biti trag, alarm za roditelje. Obratimo pažnju! Marihuana se još naziva: haš, vutra, trava, Meri Džejn, gras, biljka, ganja, korov. Amfetamin: spid, amfi, srca, crna lepotica, zvezda... Ekstazi: Adam, Eva, ljubavna droga, kolac, pilulica. Kokain: koka, sneg, koks, medeni nos, dama, belo, snežna ptica, pahuljica. Heroin. konjina, žuto, paja, so, cmok, ha, radost. Morfijum: ujka, hokus, sanjalica... Hašiš: haki, staf, šit, tiš... LSD: kiselina, šecerna kocka, trip, bure, žaba, mesec... “Lutka” je pola grama heroina, “Dauns” je umirjujuce sredstvo za “spuštanje”, “Fleš“ - kratkotrajno stanje fascinacije, izazvano drogom, “Haj” ili “Hai” - stanje povišenog raspoloženja; “Zikra” - kriza i “Overiti se” znaci ono što je najcešce kobni završetak korišcenja droga, uzeti preveliku dozu narkotika, ili lekova.Narkomanski sleng je mnogo “bogatiji” od ovoga što je navedeno i tema je mnogih strucnih studija.

Zakonodavstvo

Nelegalnom trgovinom drogama smatra se trgovina zakonom zabranjenih supstanci koje izazivaju zavisnost - neovlašcena proizvodnja i prerada opojnih droga, kupovina opojnih droga u svrhu prodaje, držanje i prenošenje opojnih droga, prodaja ili nudenje droga na prodaju, davanje droge na uživanje, kao i stavljanje prostorije na uživanje opojnih droga.

Trgovina drogom je unosan posao koji donosi ogromne profite. Na vrhu piramide su uvoznici - šverceri (“kapetani”, odn. “bosovi”). Oni gotovo nikada ne vide niti dotaknu drogu. Distributivne grupe vrše dupliranje droge, mešanjem supstanci sa pogodnim materijama, poput laktoze, kinina, mešavine mleka i šecera. Dalje, ulicni prodavci “razblažuju” droge, da bi njen “kvalitet”(!?) na kraju bio najblaže receno sumnjiv.

Cene droga. U “veleprodaji” tableta ekstazija košta oko 2 evra po tableti, dok na ulici košta oko 7,5 evra, marihuana, u zavisnosti od kvaliteta košta od 100 do 300 evra po kilogramu, dok na ulici paketic košta oko 5 evra. Kokain je u nabavci oko 500 evra za 10 grama, dok se gram u maloprodaji prodaje za oko 100 evra, heroin 125 evra za 10 grama, na ulici 100 evra za gram, LSD - 100 komada pilula (tripova) oko 400 evra, na ulici je jedan 10 evra.

Zarada se može lako izracunati.

Necije bogacenje odnosi živote mladih!

Lela Likar i “Rec naroda”

Podaci za ovaj tekst preuzeti su sa sajta “Stop drogama”, a izvodi su iz udžbenika Policijske akademije u Beogradu, ciji su autori profesori Ð. Ignjatovic i O.Krstic

GORAN PETROVIC, NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA - KONFERENCIJA ZA MEDIJE

STEZANJE KAIŠA

slika

Prošle nedelje, posle završene druge sednice Saveta Branicevskog upravnog okruga u novom sazivu, konferenciju za medije održao je nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic. Predsednici opština su sa nacelnikom razmatrali pitanja koja su, po Petrovicevim recima od najveceg znacaja za dalji razvoj, a “prioritet prioriteta” bilo je razmatranje realizacije projekata iz NIP-a, s obzirom na to da je okrug u 2008.g. imao odobrenih gotovo 700 miliona dinara, no svi projekti nisu realizovani po planu. Takode, Petrovic istice da su sve opštine pristupile realizaciji projekata koji ce omoguciti bolje snabdevanje vodom i saniranje putne strukture, a na sledecoj sednici bice razmotreni razlozi zbog kojih svi projekti nisu sprovedeni u delo.

Važno je, kako kaže nacelnik okruga i razmatranje svetske ekonomske krize “koja ce zasigurno pogoditi i Srbiju”, a samim tim i lokalne samouprave. Doneta je odluka da grad Požarevac i sve opštine izvrše racionalizaciju budžeta, pre svega u bezrazložnoj potrošnji koja je bila prisutna u prethodnom periodu, narocito u onom delu koji se odnosi na troškove reprezentacije. Sledeca sednica je zakazana za 16.januar, kada ce biti sacinjen nacrt plana koji bi omogucio racionalno funkcionisanje lokalnih samouprava i vecu stabilnost, jer se efekti krize ocekuju u prolece sledece godine.

Novi projekti ocekuju se u januaru 2009. kako bi se odredili prioriteti. Razmatrala su se i pitanja gasifikacije i “razlozi zbog kojih se stalo”, izgradnje deponije za opštine BO, funkcionisanja poreskih uprava.

- “Konstatovano je da su okružne podrucne jedinice organa državne uprave kojih ima 8, dobro obavljale svoj posao, da postoji dobra saradnja izmedu predsednika opština i lokalnih samouprava. Sada postoje i adektvatni uslovi za rad, a intencija je da se osavremenjavanjem, dode do još boljih. Mislim da smo u ovoj godini postigli onoliko koliko smo mogli, imajuci u vidu da smo dosta vremena izgubili u izbornim procesima i konstituisanju lokalnih samouprava i da cetiri meseca nismo mogli da funkcionišemo kao Savet okruga na pravi nacin, a ja sam ubeden da smo u ovom trenutku na nivou gotovo citavog okruga napravili neku vrstu jedinstva, ne samo u smislu sprovodenja zakonskih odredbi, vec i politickog jedinstva da možemo da ostvarimo ono što smo zacrtali. Nemamo nikakvih disonantnih tonova u radu i došli smo do zajednickog zakljucka da želimo da unapredimo citav okrug.”

Nacelnik okruga ocekuje da projekat izgradnje magistralnog gasovoda bude realizovan, jer je sada u nadležnosti ministarstva, a što se ostalih projekata tice, predstoji još razmatranje, s obzirom na njihovu brojnost i vrednost.

L.L.

IZ ARHIVA PRIRODNJACKOG MUZEJA U BEOGRADU

NALAZAK UŠCA REKA U DAVNO IŠCEZLOM MORU KOD GOLUPCA

Danas skoro svi znaju da su širom Srbije, u vidu stena i fosila sacuvani tragovi nekadašnjih mora i okeana. Utvrdeno je da su i prostori Golupca i njegove okoline pre petnaest miliona godina bili pokriveni plitkim i toplim morem koje je iza sebe ostavilo mnogo okamenjenih organizama. Postoji više nalazišta sa fosilmnim ostacima okamenjenih svetova raznih morskih životinja, pocev od onih koji su vidljivi samo pod mikroskopom do zuba morskih nemani: useci žutog brega, potok pored crkve, Vojilovo, Sladinci i druga okolna sela: Nalazište Vojilovo se po broju nadenih fosilnih vrsta smatra jednim od najbogatijih nalazišta u Srbiji. U njemu je odredeno više od stotinu razlicitih vrsta odlicno ocuvanih foraminifera, briozoa, kolonija korala, ježevi, ramenonožaca, ježeva, puževa i školjki. Neki od njih dostižu impozantne razmere. Nadeni su i zubi ajkula. Sakupljeni organizmi su slicni organizmima koji danas nastanjuju Jadransko i Sredozemno more.

Ipak, prava je sreca naci mesto na kojem se nekada davno ulivala reka kao što je to slucaj nedaleko od centra grada, pored obale Dunava. Poslednjim istraživanjima na osnovu fosila utvrdeno je da su u blizini centra grada postojala ušca prastarih reka koje su uticajem svoje slatke vode promenile sastav živog sveta toga doba. Na tim mestima je nadena sasvim drugacija fauna, slicna fauni koja danas nastanjuje ušce reke Cetine u Jadransko more. To su pretežno sitni puževi i školjke koje mogu živeti u vodi sa sniženim salinitetom i temperaturom: Cerithium, Potamides, Miltha, Nassa i dr. Najcešci su herbivori tj. puževi koji su se hranili algama. Algi je bilo u izobilju zahvaljujuci plitkovodnoj sredini sa dosta svetlosti. Pravi morski organizmi kao što su korali , ježevi, razni puževi i školjke koji vole toplu vodu sa normalnim salinitetom na ovom mestu nisu nadeni iako su na drugim delovima istraživanog terena veoma zastupljeni. Objašnjenje je sasvim jednostavno; na mestima gde se ulivala slatka recna voda nisu mogli opstati pošto im takva životna sredina nije odgovarala.

Zbirke se cuvaju i proucavaju u Prirodnjackom muzeju u Beogradu.

Mr Gordana Jovanovic

SA SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE U GOLUPCU

MNOGO ZAHTEVA-MALO PARA

- Opštinska kasa u 2009.godini bice teška 115 miliona dinara

- U toku javne rasprave o planiranju budžeta od strane korisnika tražilo se mnogo više u odnosu na stvarne mogucnosti

- Usvoje master plan razvoja turizma za donje podunavlje

Odbornici Skupštine opštine Golubac,posle duge i iscrpne rasprave na poslednjoj sednici usvojili su program rada, kao i predlog budžeta za narednu godinu. Razgovaralo se i o drugim pitanjima važnim za dalji rad ovog opštinskog parlamenta, kao i o podnetim amadmanima od strane odbornika opozicije(DS i G17 plus) koji se odnosili na budžet i povecanje komunalnih taksi.

-Nažalost,mogu da kažem da je budžet potrošacki,što je rezultat malih prihoda koje lokalna samouprava može da naplati,kao i malih transfernih sredstava koje dobijamo sa drugih nivoa vlasti,istakla je rukovodilac odelenja za Finanasije Skupštine opštine Golubac,Radmila Ivanovic i dodala da je i pored toga izdvojen deo sredstava za investicije u iznosu od 12 miliona dinara. Predvidena su i sredstva za rad Turisticke organizacije u iznosu od tri miliona dinara,osnovnih škola u Golupcu,Branicevu i Klenju od 12,9 miliona, Narodne biblioteke ,,Veljko Dugoševic’’ 4,5 miliona, Decje ustanove ,,Lasta’’ 7,9 miliona i fizicke kulture 1,2 miliona dinara,dok je za socijalna davanja izdvojeno 1,8 miliona dinara.

Iz opštinske kase u narednoj godini izdvojice se sredstva za socijalna davanja porodicama slabijeg materijalnog stanja,a od strane opozicije dosta kritike izrecene su na odluku donetu od strane skupštinske vecine za kupovinu novog putnickog auta za potrebe opštinske uprave.

-Budžet opštine Golubac je 115 miliona dinara i ne može se reci da je on razvojni,jer nema sredstava za neke nove investicije,ali smo mi ipak odlucili da napravimo jedan realan odnos izmedu prihoda i potrošnje i imati bar osnovno da zadovoljimo neke znacajne potrebe gradana,ali ako dode do povecanja prihoda u opštinsku kasu,lako cemo rebalansom budžeta izdvojiti sredstva za neka veca investiciona ulaganja,naglasio je predsednik SO Golubac, dr Boban Trifunovic.

-Jedan od poteza opštinske vlasti je povecanje sredstava za socijalna davanja davanja. Naime,predsednik opštine dr Nebojša Mijovic, odrekao se svojeg prava za odlucivanje kome ce gradaninu pripasti ova sredstva,vec je ceo iznos od 1,6 miliona dinara prenet Centru za socijalni rad koji ce vršiti raspodelu. Problem za naknadu troškova prevoza ucenika i studenata nismo uspeli da rešimo vom prilikom,ali se nadamo da ce taj problem rešiti u toku naredne godine,a kriterijumi za raspodeli ovih sredstava bice drugaciji u odnosu na protekli period.

-Kada su u pitanju investicije,mi smo od prošle godine korisnici jednog bankarskog kredita sa kojim smo pokušali da rešimo neke investicije u oblasti infratsrukture.Rec je o asvaltiranju ulica u naseljima,izgradnji fekalne kanalizacije u Golupcu,ali zato sada placamo cenu tog kreditnog zaduženja. Godišnja otplata je sa glavnicom i kamatom oko 8 miliona dinara,a ova sredstva dobro bi došla za ulaganja u infrastrukturu i razvoje projekte na podrucju naše opštine. Raspolažemo sa dotrajalim mašinskim parkom,imamo dva putnicka vozila koja su stara preko dvadeset godina koja su prešla oko 600 kilometara.Pre neki dan se desio nesvakidašnji slucaj kada je sa jednog vozila u toku vožnje ispao tocak,ali na svu srecu bez posledica,a desio se i nesvakidašnji slucaj kada je aktuelni predsednik opštine Golubac morao da gura putnicko vozilo da upali i da sa njim ide na službeni put.Zato smo se odlucili,sa jednom nepopularnom merom,što ce svakako opozicija iskoristiti za ubiranje politickih poena,da obezbedimo sredstva za kupovinu jednog novog putnickog vozila,dodao je predsednik SO Golubac, dr Boban Trifunovic.

Sve odbornicke grupe ovog parlamenta dale su dosta korisnih predloga i susgestija,podneto je oko tridesetak amadmana,nešto od toga je i prhvaceno. Najvažnije je da je interesovanje za funkcionisanje lokalne samouprave veliko kako od strane odbornika tako i vecine gradana.

-Usvojili smo master plan za Donje podunavlje,odluku o lokalnim komunalnim taksama gde su u proseku povecane oko deset odsto,formirali smo i eko fond za zaštitu životne sredine za podrucje naše opštimne,što je veoma bitno za razvoj turizma i da u nekom buducemo periodu ova sredstva budu upotrebljena za realizaciju ekoloških projekata i tako budemo zdrava sredina u kojoj ce svako poželeti da dode. Usvajanjem budžeta za narednu godinu koji je strucno a ne politicki planiran,mi smo jedna od opština Branicevskog okruga koja je obezbedila dalje normalno funkcionisanje u interesu svih naši gradana koji žive i rade na ovim prostorima,rekao je predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Uz neke primedbe odbornici su prihvatili predlog odluke o davanju saglasnosti na paušalni obracun potrošnje vode ,o ppristupanju izradi Strategije lokalnog ekonomskog razvoja i Plan rada turisticke organizacije za narednu turisticku sezonu.

LJ.Nastasijevic

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE ŽABARI

JEDNOGLASNO ZA BUDŽET

- Odbornici SO Žabari prvi u Branicevskom okrugu i jednoglasno, usvojili budžet za narednu godinu

Glasanje budzeta

U veoma konstruktivnoj i tolerantnoj atmosferi, odbornici Skupštine opštine Žabari, na prošlonedeljnoj sednici kojom je predsedavao predsednik Skupštine Momir Blagojevic, usvojili su budžet Opštine za narednu godinu i time se pridružili grupi malobrojnih u Srbiji koji su taj posao završili vec u prvoj polovini ovog meseca. Istovremeno, žabarska opština je prva u Branicevskom okrugu koja je usvojila budžet. Interesantno je i to da je ovaj važan dokument donet jednoglasno. Jedinstvena poruka iz odbornickih diskusija koje su vodene pre usvajanja budžeta je kontrola svakog budžetskog dinara u narednoj godini. Na tome su insistirali i clanovi Saveta za budžet i finansije koji su dali zeleno svetlo budžetu i istovremeno obavezali predsednika Opštine da se ponaša kao dobar domacin, da štedi i kontroliše kako se budžet realizuje i da li se ostvaruju planirane uštede. Inace, u narednoj godini ukupni prihodi u budžetu predvidaju se u iznosu od 160.830.000 dinara. Obra-zloženje budžeta ispred predlagaca dala je Slavica Vukašinovic, rukovodilac finansijske službe.

—Budžet smo radili u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, kao i ostalim zakonskim i podzakonskim aktima koji regulišu ovo pitanje. U samom procesu planiranja ucestvovali su svi budžetski korisnici, memorandum o budžetu i ekonomsko-fiskalnoj politici dobili smo na vreme. Osnovni parametri su: realni rast društvenog proizvoda 6,5 posto, inflacija, kraj godine 6 posto, prosek inflacije 6, 8 posto što znaci da se nominalni rast naših izvornih prihoda planira od 12,89 posto, a nominalni rast transfernih sredstava od 14,1 posto. Transferna sredstva su sredstva koja dobijamo od Republike, u 2009. godini ona ce iznositi 91.630.457 dinara što predstavlja 62, 42 posto našeg ukupnog budžeta. Ukupni prihodi u budžetu u narednoj godini planiraju se u iznosu od 160.830.000 dinara, a sopstvena sredstva naših budžetskih korisnika bice 151. 016.000 dinara što znaci da ce se u 2009. godini u Trezoru naše Opštine naci 311.846.000 dinara. Imajuci u vidu najavljenu finasijsku krizu i sve teškoce koje ona donosi, rashode-izdatke smo planirali dosta restriktivno. Jedino investiciona javna ulaganja mogu da rastu po stopi rasta bruto društvenog proizvoda. Kapitalna ulaganja planirana su u iznosu od 35.895.000 dinara, a to je 22, 30 posto našeg budžeta.

Na pitanja i primedbe odbornika Snežane Bajevic koje su se odnosile na slab procenat izvršenja budžetskih prihoda u ovoj godini i na placanje, odnosno neplacanje prevoza daka, Slavica Vukašinovic je odgovorila da su prihodi ovogodišnjeg budžeta, zakljucno sa 12. decembrom ostvareni sa 84 posto, a da Opština placa prevoz ucenicima i na relacijama kracim od 4 kilometra iako to po zakonu nije obavezna.

Izražavajuci zadovoljstvo što je budžet usvojen jednoglasno i što odbornici insistiraju na njegovoj odgovornosti u doslednoj realizaciji dogovorenog, Miodrag Filipovic, predsednik Opštine obecao je da ce se maksimalno založiti da se sredstva strogo namenski koriste i u interesu gradana.

—Velike su nam navike bahatosti i potrošnje koja nije u interesu onih koji pune budžet tako da te navike moramo menjati. Otkako sam na celu Opštine uspeli smo da uštedimo oko šest miliona dinara. I ubuduce nece biti po-trošnje dok se sa svih strana ne sagleda za šta se troši. Suština jeste u tome da kontrolišemo gde nam odlazi svaki dinar. Kao dobru stvar naveo bih da cemo bez zadu-živanja opštine, a putem racionalizacije obezbediti dva miliona dinara za izgradnju Centra za lokalne usluge i socijalnu zaštitu jer smo procenili da je to potreba naših gradana posebno velikog broja starih, bolesnih i ostavljenih. Za realizaciju ovog programa dobili smo i inostranu donaciju. Sa nadležnih masta stigla nam je saglasnost da možemo da se zadužimo putem kredita teškog dva i po miliona dinara za kupovinu vozila, ali mi to necemo iskorisiti jer vozni park možemo obnoviti i na drugi nacin, a ne da se zadužujemo. Uvešcemo i kvalitetniji odnos zaposlenih u organima uprave. Pitam se: može li se na posao dolaziti kad se hoce, da li se posao može napuštati bez opravdanog razloga i bez evidentiranja. Ne može se desiti da gradani ne mogu da završe neki posao u opštini zato što doticni radnik nije na svom radnom mestu. Oni koji misle da to može, neka uzimaju svoje radne knjižice i traže drugi posao. Vec smo ušli u proces racionalizacije kadrova koji je pred nas postavila država. Bicemo jedina opština u Srbiji koja ce vec ove godine smanjiti broj zaposlenih za 10 posto, iako je to zadatak za narednu godinu. Sve ovo radimo timski, dogovarajuci se. I ovaj budžet predložen je tek kada je postignuta saglasnost svih zainteresovanih. Para naravno nece biti u obimu kojim bismo zadovoljili sve korisnike budžeta, pa ce tako neki i ove godine dobiti isto kao lane, a neki cak i manje. Najbitnije je da smo vodili racuna da razvoj opštine ne bude ugrožen, rekao je Filipovic.

Pored budžeta za narednu godinu, odbornici su na istoj sednici usvojili i rebalans budžeta za 2008. kojim se prihodi planirani u iznosu od 145.861.820 dinara povecavaju za 1.385.876 dinara pa samim tim povecava se i vrednost Trezora sa 482.587.300 na blizu 495 miliona dinara. Izmena je u prvom redu zbog potrebe renoviranja stare škole u Žabarima i formiranja Centra za lokalne usluge i socijalnu zaštitu za šta je obezbedena i medunarodna donacija.

U nastavku sednice doneto je niz odluka i rešenja važnih za dalji rad i funkcionisanje organa i tela lokalne samouprave medu kojima su i odluke o pristupanju izradi strategije lokalnog ekonomskog razvoja, o saglasnosti na osnivanje Regionalne razvojne agencije Branicevo - Podunavlje, o naknadama za korišcenje, odnosno ure-divanje gradevinskog zemlji-šta, za zaštitu životne sredine, za naplatu komunalnih i administrativnih taksi... Skupština je dala zeleno svetlo novom Statutu i Programu Direkcije za izgradnju opštine, a vecinom glasova odbila da se izjasni o prestanku mandata odbornicima Srpske radikalne stranke koji su pristupili Srpskoj naprednoj stranci.

Direkcija i investicije

Programom rada u 2009. godini koji je dobio saglasnost Skupštine opštine, Javno preduzece Direkcija za izgradnju obavezalo se na realizaciju brojnih investicija iz oblasti vodoprivrede (kanalizacija i vodovod), puteva-meduopštinskih i loklanih, deponovanja komunalnog cvrstog otpada, održavanja elektricnih vodova... Kapitalnom investicijom proglašena je izgradnja Industrijske zone u Žabarima predvidena pored regionalnog puta Žabari - Velika Plana gde vec posluje nekoliko pogona kao što su “Petar Drapšin”, Hladnjaca za poreradu voca i povrca i Silos rasadnika. Formiranjem industrijske zone u Žabarima koja bi imala i tu prednost što bi se od autoputa koridora 10 nalazila na udaljenosti od samo 12 kilometara, ostvarivali bi se minimalni troškovi transporta robe iz te zone ka mnogim evropskim tržištima. Takode, izgradnjom Industrijske zone povecao bi se broj preduzetnika u Opštini pa samim tim otvorila i nova radna mesta, smanjio broj nezaposlenih, ostvario rast industrijske proizvodnje i izvoza. Od uspešnog poslovanja privrednih organizacija u Industrijskoj zoni, opština bi imala koristi i u smislu izvesnijih prihoda od naplate poreza pa samim tim i obezbedenja više para za razvoj neprivrednih delatnosti kao što su prosveta, zdravstvo, kultura i sport.

Odluka o mesnim zajednicama

Novom Odlukom o mesnim zajednicama donetoj na sednici Skupštine, uredeni su nacin obrazovanja, spajanja i ukidanja, delatnost, organizacija i finansiranje mesnih zajednica na podrucju Opštine. Ovom odlukom je precizirano da Opština ima 17 mesnih zajednica i to su: Aleksandrovac, Brzohode, Viteževo, Vlaški Do, Žabari, Kocetin, Mirijevo, Oreovica, Polatna, Porodin, Sibnica, Simicevo, Svinjarevo, Ticevac, Tocka, Cetereže i Gornja Livadica.

Razrešenja i imenovanja

Odbornici Skupštine razrešili su na licni zahtev Dijanu Mikuljevic iz Porodina sa funkcije vršioca dužnosti direktora Turisticke organizacije Opštine a za novog rukovodioca imenovali Nadicu Ivkovic, diplomiranog ekonomistu iz Donje Livadice. Takode, umesto Nade Kostic iz Požarevca, za novog clana Upravnog odbora Centra za socijalni rad imenovana je Branka Milosavljevic iz Žabara. Na prošlonedeljnom zasedanju Skupštine došlo je i do izmene sastava Opštinskog veca tako što je razrešen dužnosti clana Mikica Stanojevic iz Cetereža, a umesto njega, na predlog predsednika Opštine Miodraga Filipovica, imenovan Zvezdan Tomic iz Viteževa.

Ostavke

Pred odbornicima Skupštine našle su se i dve neopozive ostavke na mesta odbornika. Podneli su ih Dragiša Todorovic i Nebojša Saric obojica iz G 17 plus. Saric je u svom obracanju naveo da je razlog njegovog vracanja mandata, nova funkcija zbog koje bi bio u sukobu interesa ukoliko bi ostao odbornik.

S.E.

SLAVKO SVILOKOS, DIREKTOR KOPA CIRIKOVAC

UPRKOS TEŠKOCAMA, PLANOVI DOSTIŽNI

Približava se kraju jedna izuzetno, izuzetno teška godina za kopove Cirikovac i Klenovnik. I pored toga, godišnji planovi na uglju i otkrivci, usvojeni u PD TE - KO Kostolac i u EPS-u, su zbirno gledano, prakticno realizovani.

- Na kopu Cirikovac ostvaren je i premašen plan i na uglju i na otkrivci a narednih dana se ocekuje, zbirno gledano, ispunjenje plana na otkrivci dok je na uglju to ostvareno još pocetkom novembra, kaže Slavko Svilokos, direktor i nastavlja: Na kopu Klenovnik se proizvodni proces otkopavanja otkrivke odvijao uz nekoliko dužih zastoja u radu osnovne mehanizacije, a rad na uglju je bio uslovljen radom BTO sistema na kopu Drmno. Na kopu Cirikovac i pored dugotrajnog perioda rada bez bagera Osam zbog veceg kvara na okretu radnog tocka, sa raspoloživom osnovnom mehanizacijom izvedeni su svi tehnološki zahvati i realizovani planovi i na uglju i na otkrivci. Ispoštovana je ranije zacrtana dinamika koja je nalagala zaustavljanje II BTO sistema cime su stvoreni uslovi za prelazak zaposlenih na kop Drmno.

Vezano za proces proizvodnje uglja, odgovoreno je svim obavezama prema Termoelektrani Kostolac A i u toku su pripremne aktivnosti za stvaranje uslova da sa oko otkrivenih i za otkopavanje pripremljenih 200.000 tona najkvalitetnijeg uglja iz drugog ugljenog banka pocetkom naredne godine, dok zima još uvek traje, da puni doprinos da se sa kostolackih kopova obezbedi dovoljno uglja za rad svih termokapaciteta.

- Sumirajuci godinu na izmaku, rekao je na kraju inženjer Svilokos, licno sam zadovoljan postignutim rezultatima i angažovanjem svih zaposlenih. Nazornom osoblju, ali i svim zaposlenim koji su uložili veliki trud tokom ove godine, želim svaku srecu povodom novogodišnjih i božicnih praznika, a onima koji odlaze na kop Drmno i puno novih kubika jalovine i tona uglja. Nama koji ostajemo, želim da u narednim godinama istrajemo u nastojanjima da kopove Klenovnik i Cirikovac uspešno privedemo buducim namenama.

D. Radojkovic

LJUBINKO JANKOVIC , DIREKTOR PK DRMNO

NECE BITI LAKO, ALI NIJE TO PRVI PUT!

O godini na izmaku i obavezama u 2009. godini, LJubinko Jankovic, direktor PK „Drmno” nam je rekao:

- Preseljenjem svih rudarskih sistema na severni deo ugljenog ležišta, u koji je uloženo mnogo rada, truda, napora i znanja, saniran je površinski kop „Drmno” i stvoreni su strateški uslovi za proizvodnju od 9 miliona tona uglja godišnje. Uporedo sa tim plan oktrivke od 24,4 miliona kubika realizovali smo 21. novembra. Proizvodnja uglja na kraju godine bice na nivou od oko 98 procenata u odnosu na bilans, zbog popunjenosti deponija, ali opet veca od prošlogodišnjeg ucinka od 6.692.000 tona.

- U 2009. godini planirana proizvodnja jalovine i uglja je znatno veca. Plan otrivke bilansiran je na 32 miliona kubika, a uglja na 8 miliona tona. Da bi se planovi realizovali, neophodno je uraditi sledece: do aprila peti sistem pustiti u rad, izvršiti preraspodelu masa i formirati nove nivelete etaža na jalovini, izvršiti rekonstrukciju odlagališnih transportera i sve remonte odraditi kvalitetno i na vreme. Zato je potrebno maksimalno angažovanje svih cinilaca iz rudarskog sektora jer ce naredne godine u proizvodnom procesu ucestvovati: 8 rotornih bagera, 5 odlagaca, 2 vedricara, 4 Eš-e, 4 band vagena, 33 pogonske stanice, kao i postrojenja na drobilani. Posebnu pažnju treba posvetiti i odvodnjavanju kopa „Drmno” stavljanjem u prvi plan aktiviranja obodnih linija u cilju nesmetanog odlaganja jalovine na kotu od 105 metara i objekata koji su u funkciji predodvodnjavanja za nesmetano napredovanje rudarske mehanizacije. Odgovornost zaposlenih na kopu „Drmno” u narednoj restriktivnoj godini, bice još veca jer se kop „Cirikovac” zatvara. Zato organizaciona šema „Drmna” mora biti popunjena, a podrška od svih relevantnih faktora znatno veca. Znamo da nece biti lako, ali nije prvi put! Srecno!

S. Sreckovic

RADOVAN BOGDANOVIC, DIREKTOR TERMOELEKTRANE KOSTOLAC A

NAJVECA PROIZVODNJA U ISTORIJI

Termoelektrana „Kostolac A” je ostvarila plan proizvodnje elektricne energije polovinom oktobra ove godine. Zakljucno sa 10. decembrom proizvedeno je nešto više od milijardu i 900 miliona kilovat - casova elektricne energije, odnosno sistemu isporuceno milijardu i 715 miliona kilovata, što je za 30 procenata više od plana i što je najveca proizvodnja od kada postoje ovi blokovi.

- Ovako dobar rezultat je posledica racionalnih ulaganja u projekte rekonstrukcija, revitalizacije i modernizacije blokova, kao i maksimalnog angažovanja zaposlenih u sektorima Održavanja i Proizvodnje na implementaciji ovih projekata i efikasnom rešavanju eksploatacionih problema tekuceg karaktera, kaže direktor ove Termoelektrane Radovan Bogdanovic i nastavlja: S obzirom da sam pomenuo racionalnost ulaganja, valja podsetiti da smo u proteklih osam godina realizovali nekoliko znacajnih projekata, a za koje je, zbog punog ucešca zaposlenih, utrošeno relativno malo finansijskih sredstava, a dobijeno sledece: blok od 210 MNJ doveden u projektno stanje, uveden novi savremen sistem upravljanja blokom, izvršena revitalizacija bloka A1 i dobijen pouzdan kapacitet od 100 MNJ elektricne i 150 MNJ toplotne snage, instalisan kapacitet od 230 MNJ toplotne snage jer je i na drugom bloku izvršena rekonstrukcija turbine i rešen primarni ekološki problema Kostolca i okoline rekonstrukcijom elektrofilternog postrojenja.

Imajuci sve ovo u vidu, u ovoj Termoelektrani sada se razmišlja o realizaciji projekta podizanja nominalne snage bloka A2 programom produženja radnog veka, jer je isti u eksploataciji vec 27 godina, kao i povecanja tehnicke efikasnosti blokova i realizacije ostalih projekata, a u cilju podizanja konkurentnosti ovog kapaciteta na buducem tržištu elektricne energije.

- Ovim povodom, rekao je na kraju direktor Bogdanovic, cestitam svim zaposlenim u Termoelektrani „Kostolac A” koji su dali doprinos ostvarenju ovih rezultata i koristim priliku da im povodom predstojecih praznika poželim puno uspeha u daljem radu, kao i svu licnu i porodicnu srecu.

D. Radojkovic

ZLATKO ZAKOŠEK, DIREKTOR TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B

DOGODINE BOLJI RAD

Tekuca godina je za zaposlene u „Termoelektrani Kostolac B” bila dosta teška i puna problema. Remontna sezona je otpocela dosta rano i trajala je duže od planiranog vremena. Podsecanja radi, iz odredenih razloga blok B2 je imao remont iz dva dela, a B1 produženi kapitalni remont i ove cinjenice nisu uzete u obzir kada je pravljen bilans proizvodnje elektricne energije za 2008. godinu. Na obe proizvodne jedinice odradeni su vrlo složeni i obimni poslovi, posebno na „Jedinici”, i oni ce sigurno uticati na pogonsku spremnost i efikasnost rada blokova u narednom periodu.

- Napomenuo bih da su ove aktivnosti odradene uz maksimalno angažovanje naših radnika i izvodackih firmi, rekao je Zlatko Zakošek, direktor ove Termoelektrane dodavši: Nakon remonata usledio je period uhodavanja pogona pracen neocekivanim problemima koji su za sanaciju zahtevali višednevni zastoj blokova. U poslednje vreme rad blokova je stabilizovan, medutim neproizvedena elektricna energija se do kraja ove poslovne godine ipak ne može nadoknaditi, tako da ocekujemo ostvarenje plana proizvodnje elektricne energije na godišnjem nivou od 85 procenata. Za nastupajucu godinu ocekujemo da ce pozitivni efekti odradenih poslova doprineti vecoj pouzdanosti i casovnoj angažovanosti naših proizvodnih kapaciteta, pa se zbog toga nadamo i vecem broju proizvedenih kilovat-casova elektricne energije. Na kraju, želeo bih da svim zaposlenim radnicima i njihovim porodicama, kao i poslovnim partnerima, cestitam nastupajuce novogodišnje i božicne praznike.

D. Radojkovic

SA SKUPŠTINSKOG ZASEDANJA U MALOM CRNICU

USVOJEN BUDŽET

- Budžet za narednu godinu u vrednosti od 165 miliona dinara restriktivnog i socijalnog karaktera

Na prošlonedeljnoj sednici Skupštine opštine Malo Crnice kojoj je prisustvovalo 26 odbornika, razmatrana je 21 tacka dnevnog reda, a na samom pocetku verifikovan je mandat Rastivoju Markovicu iz Kravljeg Dola, odborniku Srpske radikalne stranke. Usvajanju budžeta prethodila je rasprava šefa odbornicke grupe Nove Srbije, Gorana Dacica koji je u više navrata reklamirao povredu poslovnika i ciji je amandman na predlog budžeta odbijen.

Budžet je u ime predlagaca obrazložio Siniša Radic, šef Odseka za budžet i trezor koji je tom prilikom govorio cime se predlagac rukovodio kada je sastavljao ovakav budžet. Lokalna samouprava se finansira na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, a budžeti lokalnih samouprava se donose na osnovu Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o lokalnoj samoupravi. Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, lokalnim samoupravama pripadaju tkz.izvorni prihodi opština koji se donose odlukama Skupštine opštine. Druga vrsta prihoda su ustupljeni prihodi, a to su odredene vrste poreza koje je Republika ustupila odredenim aktom lokalnim samoupravama. Treca vrsta sredstava su transferna sredstva koja budžet Republike ustupa lokalnim samoupravama i ona se odreduju prema odredenim kriterijumima utvrdenim Memorandumom o budžetu Republike Srbije. Znaci, to su neki osnovni pravni osnovi za donošenje odluka o finansiranju lokalnih samouprava.

“U takvoj situaciji i sa tim izvorima prihoda predlog budžeta opštine Malo Crnice za narednu godinu sveden je na neke realne okvire koji se mogu ostvariti i to na iznos od 165.000.035 dinara. Budžet je napravljen sa 5 miliona dinara suficita koji su u analitickom delu budžeta predvideni za otplatu glavnice postojeceg kredita, koja se ne uzima u obzir prilikom utvrdivanja suficita i deficita budžeta. Prilikom izrade ove verzije budžeta s obzirom da je Nacrt bio daleko veci, 260 miliona dinara i uvažavao je sve zahteve budžetskih korisnika, uradena je druga, a zatim se konacno došlo do trece verzije na pomenutih 165 miliona dinara.

U takvoj situaciji pitanje rasporeda sredstava budžetskim korisnicima jeste bilo izuzetno teško, jer prihodi ostaju na nivou ove godine. Ne može se ocekivati da izvorni prihodi opštine budu veci naredne godine, jer nijedna odluka lokalne samouprave o povecanju taksi ili zahvatanja nije doneta, tako da nema nikakvih elemenata i osnova da ti prihodi budu veci. Stope poreza koje Republika odreduje takode nisu promenjene, jedino su tkz.transferna sredstva budžeta Republike Srbije odredena Memorandumom, uvecana za 10 miliona dinara i iznosice 90,6 miliona dinara.

Bice nezadovoljnih, ali pokušacemo tokom godine da tamo gde se ostvari ušteda, ta sredstva rebalansom budu preraspodeljena korisnicima kojima je to neophodno. Tako predloženi prihodi rasporedeni su za sledece namene: rashodi za zaposlene (65.095.000 dinara), korišcenje usluga i roba (27.630.000 dinara), otplata kamata na postojeci kredit (2.000.000 dinara), subvencije javnim nefinansijskim preduzecima i organizacijama (3.650.000 dinara), tekuci transferi (9.850.000 dinara), prava iz oblasti socijalne zaštite (11.400.000 dinara), ostali rashodi (5.910.000 dinara), rezerve (3.500.000 dinara), osnovna sredstva (30.000.000) i otplata glavnice (6.000.000 dinara)”, istakao je izmedu ostalog Siniša Radic.

Štednja u svim segmentima javne potrošnje

Najvece ucešce u strukturi budžeta imaju rashodi za zaposlene koji se finansiraju iz budžeta Opštine od 39,4%. Deo sredstava planiran je za izradu razvojnih projekata, kao što su: Strategija održivog razvoja, Plan odbrane od poplava, Plan razvoja poljoprivrede, Programa za izradu prostornog plana, pa i samog prostornog plana. Za ove namene iz budžeta opredeljeno je skromnih milion dinara, pa valja ocekivati znacajna sredstva od resornih ministarstava kako bi isti bili realizovani. Predvidena sredstva za rad Direkcije za izgradnju opštine iznose 21,8 miliona dinara, od cega je 14,4 miliona opredeljeno za troškove projektne dokumentacije, popravku i izgradnju lokalnih puteva, primarne vodovodne mreže i druga ulaganja u dalji razvoj komunalne infrastrukture na podrucju opštine.

Za potrebe kulture opredeljena su sredstva od 6.660.000 dinara, a za oblast poljoprivrede 4,3 miliona dinara, od cega 3,5 miliona dinara predstavlja podršku programu rada Fonda. Za potrebe mesnih zajednica izdvojeno je skromnih 1,3 miliona, a za razvoj turizma 1,7 miliona dinara za pospešivanje razvoja turizma, kao podsticajna sredstva u ovoj oblasti. U oblasti socijalne zaštite pored troškova besplatnog prevoza ucenika od 8 miliona dinara, predvideno je i 2,8 miliona dinara za pomoc socijalno ugroženim gradanima, starackim domacinstvima... Za rad predškolske ustanove opredeljeno je 11,4 miliona dinara, kao i dodatnih 5,4 miliona dinara resornog ministarstva koje ucestvuje u finansiranju ove ustanove. Za potrebe osnovnog obrazovanja opredeljeno je 9 miliona dinara, transferna sredstva osnovnim školama, za finansiranje materijalnih troškova zaposlenih i ostale tekuce rashode, uz dodatnih 2,5 miliona dinara za prevoz zaposlenih.

Proistice zakljucak da je budžet opštine za narednu godinu restriktivnog karaktera cime se neizostavno namece obaveza racionalne potrošnje, štednje u svim segmentima javne potrošnje, od strane svih budžetskih korisnika. Takode, znacajno su prisutni i elementi socijalnog karaktera budžeta (6,9% ukupnog budžeta) i cilj je da se i pored skromnih sredstava 30 miliona dinara plasira u projekte i zadatke investicionog karaktera.

Posle usvajanja budžeta sa 24 glasa za u daljem toku sednice donete su odluke o prazniku opštine Malo Crnice, upotrebi grba i zastave, nagradama i javnim priznanjima, stipendiranju studenata, a data je i saglasnost na Plan poslovanja JKP “Cistoca”, Program poslovanja JP “Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice”, Plan rada Biblioteke “Srboljub Mitic” i Plan rada Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice za 2009.godinu.

Razrešenja i imenovanja

Vecinom glasova Skupština je usvojila izveštaj o radu Agrarnog fonda, izveštaj o zakupu poljoprivrednog zemljišta i izveštaj o cišcenju, održavanju i uredenju grobalja na teritoriji opštine. Zatim su razrešeni clanovi Školskog odbora OŠ “Moša Pijade” u Malom Crnicu iz redova zaposlenih i predsednik UO Biblioteke “Srboljub Mitic”. Za novog predsednika UO Biblioteke imenovan je Srboljub Mitrovic iz Crljenca, a za clana UO Ustanove za decu predškolskog uzrasta “14.oktobar” - predstavnik roditelja, Vesna Peric iz Malog Crnica.

Budžet sveden na realne okvire

"Na šestoj sednici SO Malo Crnice odbornici su izglasali budžet za 2009.godinu u vrednosti od 164.835.000 dinara i on je neznatno uvecan u odnosu na ovogodišnji budžet i to samo za procenat ocekivanih transfera sa nivoa Republike koje opština Malo Crnice dobije. Finansijski tokovi u državi nalažu da budžeti moraju biti realni i ovim budžetom smo sagledali potrebe budžetskih korisnika i izvornih prihoda. Opština ce uciniti sve da za investicije u mesnim zajednicama i kapitalne investicije bude dovoljno sredstava.

Bilo je komentara na Skupštini da su mesne zajednice zakinute, ali to nije istina, jer ce one moci sa više pozicija da koriste sredstva. Mesne zajednice mogu da crpe sredstva ne samo preko pozicija za mesne zajednice, vec i preko pozicija za Direkciju za izgradnju opštine Malo Crnice i preko kapitalnih investicija. Sa okolnih pet opština Branicevskog okruga ucestvujemo u sufinansiranju izgradnje regionalne deponije, a glavni nosilac projekta je opština Petrovac. Sada je projekat u fazi izrade projektne dokumentacije i ja se nadam da ce zaživeti, jer bi umnogome olakašao probleme svih okolnih samouprava", zakljucio je dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice.

Odluke donesene dvotrecinskom vecinom

Bojan Uroševic, predsednik Skupštine opštine Malo Crnice: "Danas, 18.decembra održana je šesta sednica SO Malo Crnice na kojoj je bila predložena 21 tacka dnevnog reda. Najvažnije je svakako bilo donošenje Odluke o budžetu. Za iducu godinu smo predvideli 165 miliona dinara realnih sredstava, tako da cemo imati jedan realan budžet. Od ostalih tacaka dnevnog reda obavljena su redovna razrešenja clanova Školskog odbora ispred reda roditelja ili Nastavnickog veca kojima je istakao mandat. Takode je verifikovan jedan mandat Srpskoj radikalnoj stranci, tako da SO ponovo radi u punom sastavu. I ovu sednicu je karakterisalo to da su odluke uglavnom donesene dvotrecinskom vecinom, što govori o tome kakve smo odluke predlagali Skupštini na usvajanje".

D.Dinic

FELJTON: CETVRTI DEO

VLADARKE VIZANTIJSKE SRBIJE

Car Dušan Silni, najveci srpski vladar i poslednji veliki kralj iz loze Nemanjica, deo svog detinjstva proveo je u Carigradu, gde je njegov deda prognao oca Stefana Decanskog posle pokušaja svrgavanja s vlasti. Mali Dušan šetao je ulicama velelepnog grada na Bosforu, upijajuci svom dušom slike raskošnih parkova prepunih palmi i pitomog kestena, narandži, maslina i smokava, divio se zgradama od granita i belog mermera, prošaranih crvenim opekama ili komadima bazaltnih stena, nagledao se hramova, mozaika, umetnickih slika…slušao je price o carskim odajama zaslepljujuceg sjaja, o carevoj ložnici sa zlatnim svodom na cetiri mermerna stuba razlicitih boja; bajke su se pricale i o odaji Muzikos, o Odaji ljubavi i Odaji purpura. U rajskoj lepoti šetale su devojke privlacne koliko i njihovo okruženje, pa je Dušan rano stekao »oko« za žene.

DVE LJUBAVI DUŠANA SILNOG

Usred besne konjske trke, na carigradskom hipodromu, mladi Dušan ugledao je nagizdanu i prelepu udovicu Jevdokiju i od tog casa nije odvojio pogled od nje. Preko prijatelja saznao je kasnije gde živi i najavio svoju posetu. Ona ga nije odbila. Stanovala je u raskošnoj vili na brežuljku usred jelove šume, cija je unutrašnjost uredena prema istancanom ukusu vlasnice. Slike su posebno privukle pažnju buduceg kralja, narocito one koje do tada nije video - slike nagih devojaka.

Sedeli su na miderluku i pili ružicasti nektar. Vec na prvom sastanku vodili su ljubav. Od tada, svaki svoj slobodni cas Dušan je provodio kraj lepe Jevdokije i zaklinjao joj se na vecnu ljubav, dok mu je ona skretala pažnju na neizvesnost puteva gospodnjih. Zbog nje borio se u dvoboju i prepun ljubavi pobedio jednog od najboljih tadašnjih macevalaca, odsekavši mu desnu ruku do lakta. Te veceri poslednji put je video Jevdokiju, jer ona je vec imala drugog ljubavnika.

Kraljevska gozba

Jelenom, sestrom bugarskog cara Ivana Aleksandra Asena oženio se posle nekoliko godina i doveo je na svoj dvor u Skoplju koji je tada po raskoši i lepoti bio gotovo bez premca u Evropi. Dvor se nalazio u velikom parku, usred prostranog vrta s raznovrsnim cvecem. Kaktusi, mimoza, kana cvetali su kraj mermernih staza i lucnih prolaza. Ruže puzavice i bršljan obavijali su stubove koji su vodili do ulaza u dvor.

Prema kraljevom nalogu unutrašnjost spavace sobe izradena je od cuvenog kararskog mermera, a njene podove prekrivali su debeli topli tepisi. Najbolji duboresci iz Soluna izrezbarili su na plocama iznad kreveta sokolove u lovu, prepelice i divlje plovke, dva stocica i stolice od ružinog drveta stajali su pored zidova, levo i desno od postelje.

Gozbi koja je pripredena na dan vencanja prisustvovale su brojne zvanice, od samog bugarskog cara, Jeleninog brata, preko boljara, vojvoda, dvorana, do crkvenih velikodostojnika. Na dva zlatna prestola sedeli su supružnici, a pred zvanicama je blistalo zlatno i srebrno posude, pehari i kondiri, vaze od kositera i caše od venecijalnskog stakla. Služila se divljac, prasetina, pla-ninski jaganjci, maslac, razni sirevi i umokci, prepelice, fa-zani, pecene jarebice.

Kralj je bio ogrnut lakim zelenim ogrtacem, protkanim zlatnim i srebrnim trakama, a ispod ogrtaca isticala se dolama od crvene flandrijske tkanine, mekana i bez nabora, ukrašena na grudima biserima i dragim kamenjem. širok pojas boje višnje, optocen zlatnom srmom oko plocica od sedefa, dopunjavao je skladnost boja. Kraljica Jelena imala je grimizno plavu haljinu, preko ramena lak ogrtac od ljubicaste svile, sa rubinima velicine lešnika. Nekoliko prstenova sa dijamantima i topazima blistalo je na njenim tankim prstima, a minduše sa dva krupna ametista krasile su joj uši. Na glavi je imala dijademu ukrašenu zlatom, srebrom i biserima.

Svecano obuceni mladici tiho su pevali, a posle njih svirali su harfisti, kitaristi, flautisti. Pri kraju gozbe nastupili su mimicari, opsenari, gutaci vatre i glumci, da bi i same zvanice, otpustivši pevace i svirace i same zapevale.

Sutradan su na prostranom polju oko dvora priredene viteške igre

»Zla gospoda«

Kraljica Jelena je ubrzo stekla naklonost na dvoru. Bila je strpljiva i razložna, trudila se da svakog sasluša, razume, da saoseca i u patnji i u sreci drugih. Stekla je mnogo prijatelja i zadobila njihovo poverenje, pa su joj se cesto obracali za savet, jer ju je iznad svega krasila mudrost. U pocetku kralj Dušan se nije trudio da uoci njene vrline, sa osmehom je slušao njene savete i dobronamerne prekore, ali je tokom vremena, uvidajuci polako da je kraj njega inteligentna žena, poceo da razmišlja o onome što ona govori, da bi na kraju neosetno potpao pod njen uticaj. Jelenini saveti nisu uvek bili nepogrešivi, ali nikada nisu bili nametljivi, vec je izgledalo da poluglasno razmišlja za sebe, ili da svoje mišljenje iznosi kao jedan od mogucih predloga. Cesto je umela u razgovoru sa ratnicima i vitezima da pogodi »pravo u centar«, stoga se njeno mišljenje poštovalo, cak i onda kada se kretalo u odlucujuce bitke, a takvih je u vreme Dušana Silnog zaista bilo na pretek. Jednom je, cak, u ime svoga muža pregovarala sa predstavnicima Dubrovacke Republike o njihovim neizmirenim obavezama prema Srbiji, pa ju je jedan od katolika, zbog njene odlucnosti, nazvao »zla gospoda« i taj nadimak proneo se po okolnim zemljama, pa se Jelena dugo ljutila zbog njega i molila svoga muža da nešto ucini kako bi se ružno ime zaboravilo.

Uroš Nejaki - prestolonaslednik

Zategnutost u bracnim odnosima Jelene i Dušana pocela je da se oseca kada ni posle pet godina na svet nije došao naslednik. Po dvoru je pocelo da se govorka kako je kraljica nerotkinja i kako ce se sa Dušanom ugasiti loza Nemanjica, a prema tadašnjim verovanjima, i narod i srpski velikaši imali su sva prava da od kralja zahtevaju prestolonaslednika; pritisak je postajao sve veci i sve cešce je dolazilo do teških reci izmedu kralja i kraljice. Isprva se samo šaputalo, a posle i glasno govorilo da kralj može otpustiti kraljicu i tražiti drugu, onu koja mu može roditi sina, što je u Dušanu stvaralo razdor, jer na jednoj strani je bio interes opstanka države, a na drugoj tanana osecanja njegove žene, koja je i sama gorko patila. Pri pomisli da Jelenu »pošalje u rod« kralju se stezalo srce, pitao se kako bi ona podnela takvo poniženje.

Sreca im se ipak osmehnula. Kada je napunio trideset godina Dušan je dobio sina, prvog i jedinog, prestolonaslednika Uroša. Na dan njegovog rodenja zvonila su sva crkvena zvona, a vest da je kraljica rodila pronela se munjevito citavom kraljevinom, sejuci radost medu narodom i aristokratijom. Sve prepirke i mucno stanje u dvoru namah su prestali. Ipak, kako ce istorija pokazati, Uroš, kasnije nazvan Nejaki, bio je bleda slika svoga oca. On je ujedno i jedino dete kraljice Jelene i Dušana Silnog.

Jedina koja je krocila na Svetu goru Atosku

Posle velikih osvajanja i proširenja granica zemlje, Dušan je na Uskrs 1346.godine krunisan za cara, Jelena za caricu, a njihov sin Uroš za kralja.

Sledece godine zavladala je kuga koja je pretila da pomori veci deo stanovništva. U zimu, car je licno, sa caricom i brojnom svitom potražio sklonište na Svetoj gori atoskoj. Bilo je to ogrešenje o tradiciju, jer je ženama najstrože bilo, jeste i izgleda uvek ce tako biti, zabranjeno da kroce na tlo ove »monaške republike«. Jelena, ne samo da je krocila, vec je neko vreme, dok opasnost od kuge nije prošla i boravila na poluostrvu Atos i to, kako se misli, u više manastira. Po tome ce ostati zapamcena u istoriji Srba -kao jedina žena koja je stupila na svetu zemlju. Ipak, prema nekim verovanjima, Jelena ipak nije »krocila« na Svetu goru, iako je bila na njoj - svo vreme carevi ljudi su je nosili kako ne bi povredili svetost srpske tradicije.

Nakon smrti cara Dušana, Jelena je, po obicajima svoga vremena, s cvrstom verom u srcu, postala monahinja Jelisaveta.

HILANDAR - SVETA SRPSKA ZEMLJA

Na najsevernijem kraku polustva Halkidiki, Atosu, u Grckoj, nalazi se, u svetu jedinstvena, monaška zajednica, Sveta gora atoska. Ona broji oko 20 velikih manastira, 13 skitova - monaških zajednica nižeg reda, i preko 700 kelija. Kareja je administrativno sedište Svete gore, u njoj se nalaze konaci manastira, radnje i radionice za monaške potrebe. Pravoslavna duhovna zajednica na Svetoj gori u svom okrilju ima i najstariji srpski manastir - Hilandar koga su na temeljima starog crkvenog zdanja podigli Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, odnosno Sveti Sava

Naziv Hilandar nastao je prema jednoj legedni koja kaže da je neprijatelj sa dve strane krenuo da pokori sveto bratstvo. Kako je pala gusta magla, napadaci nisu mogli da se orjentišu, pa su napali jedni na druge i madusobno se poubijali. Preživela su samo trojica vojnika koja su ovo shvatila kao božju opomenu, te su i sami primili monaški postrig. Prema drugom tumacenju, koje je verovatno tacnije, manastir je dobio naziv po imenu jedne vrste teretne lade iz vizantijskog vremena, koja se zove Helandion. Monah koji je osnovao manastir bio je u svetovnom životu ili graditelj takvih lada, ili kapetan da jednoj od njih, a sam se nazivao: helandar.

DUBROVACKA REPUBLIKA

U vreme vladavine Dušana Silnog Dubrovacka Republika imala je oko 50.000 stanovnika i 450 milja površine. Po jednom državnom zakonu, svaki podanik Republike morao je biti katolik.

Car Dušan i carica Jelena posetili su Dubrovnik sa namerom da Republika izmiri svoja dugovanja prema Srbiji. Naime, Dušan je Dubrovcanima poklonio poluostvo Stonski rt, s tim da placa svake godine na Usrks po 500 mletackih perpera, a na Mitrovdan 2000. Veliko vece, zanemarivši svoje obaveze, prestalo je da poštuje ugovor i obustavilo placanje. Pored toga, katolici su u Stonu poceli progon pravoslavnih vernika. Dubrovcani su caru i carici priredili velicanstven docek, ali su pregovori bili mucni. Dug je na kraju izmiren, ali je žrtva bio pravoslavni manastir Svete Bogorodice koji je protiv volje Srba predat franjevcima.

Piše: Lela Likar, književnik

POŽAREVAC: SOCIJALANA ZAŠTITA STARIH I INVALIDNIH LICA

KRECE PROJEKAT POMOCI U KUCI

- Projektom koji je odobren od strane Fonda za socijalne inovacije predvideno formiranje Servisa pomoci u kuci osobama sa invaliditetom i starim licima

- Nosilac projekta je Gradska uprava, a neposredni realizator- Organizacija Crvenog krsta sa Centrom za socijalni rad, Domom zdravlja i Apotekom Požarevac

Pomoc u kuci

Pocetkom naredne godine u Požarevcu pocinje realizacija projekta iz oblasti socijalne zaštite kojim se stvaraju povoljniji uslovi života starih lica i osoba sa invaliditetom. Rec je o projektu izgradnje Servisa pomoci u kuci sa kojim je kod Ministarstva rada i socijalne zaštite, odnosno Fonda za socijalne inovacije konkurisala Gradska uprava Požarevca. Projekat je, zahvaljujuci strucnosti zaposlenih u Centru za socijalni rad kojima je bila poverena njegova izrada, prošao, trajace 12 meseci i pored Fonda, sa 40 posto finansirace ga i lokalna samouprava. Za neposrednog realizatora projekta oznacen je Crveni krst-Organizacija koja vec ima prebogato iskustvo u pružanju pomoci kategorijama gradana obuhvacenih projektom. Neposrednu pomoc Crvenom krstu u ovim poslovima pružace Centar za socijalni rad, požarevacki Dom zdravlja, odnosno njegova Patronažna služba, Zdravstvena ustanova Apoteka i humanitarna udruženja koja se bave starima i invalidima. Na prošlonedeljnoj sednici Koordinacionog odbora ovog projekta za predsednika Saveta za brigu o starima i invalidnim licima izabran je Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika i dogovoreno je da se na narednoj sednici koja ce se održati do kraja ove godine sacine kriterijumi za odabir korisnika Projekta i formiraju komisije za izbor geronto domacica i za izbor strucnjaka koji ce se baviti obukom geronto domacica. Kao neposredni zadaci oznaceni su i upucivanje javnog poziva buducim korisnicima i potpisivanje ugovora sa njima.

Da je formiranje Servisa za pomoc u kuci velika stvar za jednu veoma ugroženu kategoriju stanovništva, Branislav Živulovic, sekretar Crvenog krsta, na prošlonedeljnom sastanku partnera na ovom projektu, ilustrovao je konkretnim cinjenicama:

- Mi smo veoma stara opština, preko 20 posto naših stanovnika ima više od 65 godina starosti a nemamo ni jednu instituciju u vidu Doma za stare gde bi smestili one koji se nadu u situaciji da im je potreban smeštaj. Prošle godine smo sproveli jednu anketu medu starima u seoskim mesnim zajednicama i pokazalo se da su i oni u veoma nepovoljnoj situaciji. Od 270 domova koje smo obišli, više od 80 posto starih u njima je prepušteno da se snalaze sami. Pri našem Crvenom krstu više od 10 godina radi Narodna kuhinja koja dnevno isporuci 500 obroka. Od ukupnog broja korisnika više od 70 posto su stari ljudi koji ne mogu sebi da obezbede ni jedan dnevni topli obrok. Nema sumnje da ce korisnici ovog našeg projekta biti regrutovani i iz ovih redova, kao i iz kategorije invalidnih lica, rekao je Živulovic koji je pored osnovnih partnera u sprovocenju projekta oznacio još i Zavod za zapošljavanje, Društvo za cerebralnu paralizu, Organizacija penzionera- invalida rada, sredstva javnog informisanja.

Tatjana Rajic, sociolog u Centru za socijalni rad, jedan od autora Projekta, napominje da su pored izgradnje servisa pomoci u kuci, Požarevljani dobili i projekat osnivanja Kluba za mlade:

- Procenili smo da su nam ta dva projekta najpotrebnija i dobro je da smo oba dobili. To je pošlo za rukom samo nama i Apatincima. U tome sigurno ne bismo uspeli da nosilac projekta nije bio grad Požarevac, odnosno Gradska uprava koja je obezbedila njegovu održivost, mogucnost da traje i po isteku 12 meseci primenom odredbi o poširenim pravima. Naša lokalna samouprava ucestvuje sa preko 40 posto sredstava u finansiranju programa koji smo uradili na osnovu analize stanja i potrebe korisnicke grupe kojoj pripadaju osobe sa invaliditetom i stara lica. Konkretno, osmišljen je program za 35 korisnika koji ce putem usluga pet geronto domacica dobiti konkretnu pomoc u kuci. Istovremeno, za preko 300 korisnika sa teritorije našeg grada bice omogucen lakši pristup zdravstvenim uslugama.

Da se nece stati samo na pomenuta dva projekta vec da ce se naredne godine kod Republike konkurisati za nove investicije, obecava direktor Centra za socijalni rad Miroslav Stojimirovic:

- Ocekujemo da tokom iduce godine dobijamo podršku od Republike i u realizaciji drugih projekta vezanih za poboljšanje životnih uslova ljudi sa naših prostora. Nema razloga da Projekat servisa pomoci u kuci ne uspe jer je poveren Crvenom krstu koji u tom poslu ima iskustva i kome ce pomoci brojni partneri. Nadam se da ce Servis pomoci u kuci živeti i po isteku godine dana koliki je rok podrške od strane Republike, ali to nikako ne znaci da cemo zbog toga odustati od nekih drugih, ranije planiranih vidova socijalne zaštite kao što je izgradnja Doma za stare sa dnevnim boravkom za stara lica i jednom prihvatnom stanicom za napuštene.

Podršku ovim projektima dao je i Milorad Jovanovic, novoizabrani predsednik Saveta, pomocnik gradonacelnika:

- Ovaj projekat ce više nego sigurno imati održivost, proširicemo ga i na seosku sredinu, a vremenom ce dobiti i komercijalnu dimenziju. Nastavicemo sa socijalnim programom za stara lica kroz izgradnju Doma za stare i ustanova za njihov dnevni prihvat, kao i ostalih sadržaja predvidenih nedavno usvojenom Strategijom socijalnog razvoja i socijalne zaštite.

S.E.

KRALJEVSKO TEHNICKO DRUŠTVO OPŠTINE POŽAREVAC

PRVA PROSLAVA SLAVE SV. APOSTOLA ANDREJA PRVOZVANOG

Slava

Ovom svecanom prilikom, želeo bih da Vas pozdravim i cestitam prvu proslavu naše slave, Svetog Apostola Andreja Prvozvanog, koju smo usvojili na sastanku 20.09 2008. godine. Takode cu iskoristiti Vašu pažnju i veoma kratko Vas podsetiti na dosadašnji rad našeg Društva.

Ideja o osnivanju KRALJEVSKO TEHNICKOG DRUŠTVA OPŠTINE POŽAREVAC potekla je još od 2006. godine, 27 - og aprila. Tada smo održali inicijativni sastanak sa ciljem da se razmotri situacija i mogucnost osnivanja KRALJEVSKO TEHNICKOG DRUŠTVA OPŠTINE POŽAREVAC. Sastanku je prisustvovao impozantan broj od preko 18 buducih clanova Društva. Nakon aktivne dikusije, zakljuceno je da je realno moguce osnovati Društvo gradana pod nazivom KRALJEVSKO TEHNICKO DRUŠTVA OPŠTINE POŽAREVAC.

Sve vreme vodili smo se cinjenicom da je Kraljevina institucija Krune, da je monarh partijski neutralan, da poštuje sve ljude, gradane svoje zemlje, bez obzira na politicko opredeljenje, versku pripadnost i rasu, staleški nivo, da krunski okuplja narod, gradane i predstavlja simbol jedinstva i kontinuiteta. Pogotovo što je veoma važno, jer je to naša Srpska dinanstija. Ubedeni smo da bi se buducoj Kraljevini Srbiji u svetu podigao rejting, dobio novi pozitivni imidž.

Uspostavljanjem parlamentarne monarhije, svim gradanima Srbije vratio bi se poljuljani, negde i izgubljeni nacionalni ponos, oživele nacionalne vrednosti srpskog naroda, ubrzao proces prikljucenja evropskoj zajednici i izgradnji savremene, moderne države, Kraljevine Srbije.

Kraljevsko tehnicko društvo opštine Požarevac

NARODNA BILIBOTEKA "ILIJA M. PETROVIC" POŽAREVAC

SREDNJEVEKOVNI MACEVI

U Narodnoj biblioteci ''Ilija M. Petrovic'' Požarevac održano je predavanje Marka Aleksica, arheologa na temu ''Srednjovekovni macevi u Jugoistocnoj Evropi''. U pitanju je magistarska teza Marka Aleksica objavljena na engleskom jeziku, a nedavno predstavljena u Konaku Kneginje LJubice u Beogradu.

U svom predavanju Aleksic govori da su macevi od davnina bili simbol siage, ponosa i bogatstva. Najpoznatiji mac u srednjem veku je dugi keltski dvosekli mac, koga su kasnije preuzeli Rimljani. Stari Rimljani su teritorije osvajali spatama i gladijusima, Japanci vec hiljadama godina posmatraju katane kao svetinje, Arapi su sabljama dimiskijama skidali glave protivnicima, Francuzi floretama izazivali protivnike na dvoboj. I naši preci su se na slican nacin branili od Turaka. Mišljenja naucnika oko toga da li su Srbi uvozili maceve ili su ih sami kovali su podeljena. Jedno je sigurno, neobicna ''s'' nakrsnica, karakteristicna za naše podneblje, potpuno se uklapa sa secivom krive turske sablje - kilidža. Uloga nakrsnice bila je hvatanje i zarobljavanje protivnikovog oružja.

Prema srednjovekovnim spisima najpoznatija radionica koja je proizvodila Franacke spate stavljala je na svoje maceve oznaku ''Ulbert''. Kod nas se najcešce pominje macar Bogdan iz sela Cabic na Kosovu, kao još nekoliko starih kovaca iz Prizrena.

Tatjana Živkovic

NOVE TELEKOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

ADSL I DIGITALNA TELEVIZIJA

"Telekom Srbija" je prošle nedelje, u saradnji sa Savezom inženjera i tehnicara opštine Požarevac, promovisao nove digitalne tehnologije u komunikacionim mrežama. U oblasti telefonije ISDN, a u oblasti Internet komunikacija, ADSL uredaj, tehnološko rešenje koje pruža konstantni pristup Internetu, 24 sata dnevno, posredstvom postojece telefonske linije, uz mogucnost istovremenog obavljanja razgovora. Nudi se izbor brzine protoka dolaznih i odlaznih sadržaja, adekvatno odabranom paketu i visina mesecne pretplate.

Opredeljivanjem za ADSL Internet konekciju, otvara se mogucnost za najnoviji tehnološki iskorak "Telekoma":. Rec je o digitalnoj televiziji preko Interneta, aktuelnom svetskom trendu. Za razliku od ostalih, OPEN IPTV omogucava korisniku kreiranje sopstvene plej liste, napredno pretraživanje programa i uvid u programsku šemu, kao i pristup elektronskoj videoteci. Dostupno je i još nekoliko veoma zanimljivih opcija. Uslov za instaliranje je posedovanje -a.

Promotivni period za Telekomove ADSL korisnike u Požarevcu, Petrovcu, Kostolcu i Velikom Gradištu traje do kraja januara 2009. godine. Usluga OPEN IPTV narucena u tom periodu dobija se besplatno na mesec dana.

Tokom prošlonedeljne prezentacije, dipl ing Bojan Živic je prisutnima demonstrirao i detaljno pojasnio sve mogucnosti i pogodnosti novih tehnologija.

D. M.

BIBLIOTEKARI SRBIJE U POŽAREVACKOJ BIBLIOTECI

OSAVREMENJAVANJE BIBLIOTEKARSTVA

U Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” u Požarevcu prošlog cetvrtka održana je sednica Skupštine zajednice maticnih bibilioteka Srbije kojoj su prisustvovali direktori svih 27 maticnih bibilioteka Srbije.

Sastanku je prisustvovao i novi gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic koji je ispred lokalne samouprave pozdravio goste skupa i dodao da gradske vlasti imaju dobru saradnju sa Narodnom bibliotekom u Požarevcu, a rezultat je osloba-danje prostorija na spratu koje su date na korišcenje biblioteci, kako bi mogla normalno da funkcioniše u svojoj delatnosti, širenju prosvete i kulture, što je, kako je rekao od znacaja za razvoj grada.

- Ovo je jedan od redovnih sastanaka koji Zajednica maticnih biblioteka održava svake godine i velika nam je cast i zadovoljstvo što je požarevacka biblioteka izabrana za poslednji sastanak u ovoj kalendarskoj godini, kaže direktor biblioteke “Ilija M. Petrovic”, Beba Stankovic i dodaje da se radi o sastancima na najvišem nivou, što potvrduje i prisustvo upravnika Univerzitetske biblioteke u Beogradu, Bogoljuba Mazica, upravnika biblioteke Matice srpske iz Novog Sada Mira Vuksanovica i upravnik Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugricica.

Pored bibliotekarskog društva Srbije, Zajednica maticnih biblioteka spada u tela od najvišeg znacaja u ovoj struci. Na sastanku se raspravljalo o redovnim biblioteckim problemima, vodili su se dogovori o delovanju i poboljšanju struke, razmatralo stanje fondova u bibliotekama, kao i otkup knjiga.

Na ovom, kako istice direktorka biblioteke, konstuktivnom sastanku, posebno je razmatrano pitanje izdavacke delatnosti biblioteka - kako i zašto se biblioteke bave izdavaštvom, da li je to potrebno, ako jeste, šta treba da izdaju, jer u toku prošle godine imale su oko 1.000 naslova, a samo 70 naslova se ticalo struke, eventualno bi trebalo stvoriti kriterijume na osnovu kojih bi biblioteke trebalo da se bave izdavaštvom, jer to ne spada u njihovu osnovnu delatnost, te da pažnju treba obratiti na zavicajno izdavaštvo, pogotovo staru i retku knjigu.

Pored razmene iskustava, srpski bibliotekari su razmatrali i problem javnih nabavki knjiga kao osnovnih sredstva, s obzirom na zakonsku regulativu koja nije dovoljno jasna i koju u pojedinim situacijama nije moguce primeniti, kao i vidove kulturnih dogadaja koje biblioteke organizuju. Takode se govorilo i o predlogu novog zakona o bibliotekarstvu, kada su u pitanju zvanja biblitekara.

Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugricic:

- Prvi put sam u požarevackoj biblioteci i želeo bih da kažem da je ona jedna od uspešnijih u Srbiji, cime je i zaslužila da bude organizator ovog našeg skupa. Ucinicemo sve da zajedno sa nacionalnom bibliotekom još više unapredimo rad, pre svega primenjujuci najsavremenije informacione tehnologije, umreža-vanje i digitalizaciju, gde vidimo požarevacku biblioteku kao jednog od lidera medu bibliotekama u Srbiji.

Sastanak je trajao gotovo cetiri sata, a naredna sednica ocekuje se pocetkom sledece godine u jednom od gradova Srbije kome bude pripala cast da bude domacin.

L.L.

PROMOCIJA ROMANA ZORANA SIMICA

SRPSKI PACIJENT

U požarevackom Centru za kulturu prošlog utorka održana je promocija romana "Srpski pacijent", dugogodišnjeg novinara "Politike" Zorana Simica. O knjizi su govorili direktor Centra za kulturu, književnik Aleksandar Lukic i Lela Likar, novinar "Reci naroda" i književnik.

Govoreci o romanu, Aleksandar Lukic je napravio svojevrsnu paralelu izmedu savremenog srpskog romana i romana Zorana Simica, naglasivši da je "Srpski pacijent" knjiga koja otvara specifican pristup domacoj književnosti, koji javno govori o dogadajima i licnostima, bez vremenske distance. Na primeru ovog romana, dodaje Lukic, može se jasno videti kako nije potrebno da protekne nekoliko decenija kako bi se autor ohrabrio i pisao o društvenoj klimi i zbivanjima koja su uticala na tok istorije, te da se ova proza veoma hrabro hvata u koštac sa stvarnošcu koja još uvek tece.

Lela Likar je kao opšti utisak o romanu izdvojila "nepristajanje" na mediokritetsko kalkulisanje proznim izrazom, jer u Simicevom rukopisu svaka licnost ima svoje ime i prezime, poznato srpskoj i lokalnoj javnosti.

Autor je procitao nekoliko odlomaka iz romana, zahvalivši se izdavacu, Ediciji "Branicevo" i prisutnoj publici. Inace, u poslednjih nekoliko godina nije zapamceno da u sali za promocije Centra za kulturu nije bilo dovoljno mesta za sedenje, vec su neki od slušalaca bili prinudeni da stoje, ili kroz otvorena vrata, iz hola prate promociju.

R.N.

GASIFIKACIJA POŽAREVCA

PRVI PRIKLJUCCI NA JESEN

Savetovanje na temu “Gasifikacija podrucja grada Požarevca” u organizaciji Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, Društva održavalaca sredstava rada, održano je pre nedelju dana u amfiteatru Visoke tehnicke škole strukovnih studija u Požarevcu. Tom prilikom predstavljeni su radovi brojnih autora na temu gasifikacije, oni koji govore o propisima, projektovanju, izgradnji i održavanju distributivnih mreža, kao i drugim temama bitnim za ovu oblast.

Kako izgleda mapa gasifikacije Srbije? Severni deo zemlje - Vojvodina gasificirana je 90% dok je u ostalim delovima Srbije ovaj procenat samo 10-15. Ovaj “južniji” deo Srbije gasom je “pokriven” osamdesetih godina sredstvima kredita Svetske banke i to su poslednja finansijska sredstva koja su ušla u ovu delatnost sa tim kvalitetom koji je potreban za izgradnju ovakvih infrastrukturnih objekata, istakao je Aleksandar Vucic, predstavnik preduzeca “Srbija Gas”.

Kraj bogat i gasom

Mr Zvonimir Blagojevic, direktor JP “Toplifikacija” i koordinator za gasifikaciju u Branicevskom okrugu rekao je da se ovih dana ocekuje završetak tendera za izgradnju magistarlnog gasovoda od Male Krsne do Požarevca.

- Zbog promena u gradskoj upravi i Republici moraju se obaviti razgovori u NIP-u , kako bi se sredstva opredeljena za izgradnju magistralog gasovoda prenela u narednu godinu. Okoncanjem tih poslova možemo da nastavimo sa zapocetim radovima i na prolece kada pocnu radovi na izgradnji magistralnog gasovoda, nastavimo sa širenjem distributivne mreže sa “Gas investom”u Požarevcu, a uz konkurisanje za dodatna sredstva i dalju izgradnju krakova ka ostalim opštinama Branicevskog okruga. Potrebe za gasom postoje, pre svega u industriji, jer svaki investitor pre ulaganja traži odredene uslove, a jedan od njih je gas, rekao je Blagojevic i dodao da prve prikljucke Požarevljani mogu da ocekuju na jesen naredne godine.

Polazna osnova za sve radnje vezane za gasifikaciju su Strategija razvoja energetike do 2015. i Nacionalni plan gasifikacije koji su predvideli da se u razvoj primarnog gasnog sistema Srbije uloži 840 miliona dolara.

Nacionalni savet za infrastrukturu Srbije do sada je doneo odluku da Koridor 10 ude u projekat od vitalnog interesa a od “Srbija Gasa’ zahtevano je da uradi predlog projekata iz oblasti gasne infrastrukture.

Koordinator projekata u JP “Srbija Gas” Aleksandar Vucic posetiocima Savetovanja predstavio je deo ovog projekta i izneo je detalje o gasovodu Osipaonica-Požarevac.

Projektom je predvideno ukuno 1.400 kilometara gasovoda visokog i srednjeg pritiska od celicnih cevi i izgradnja preko pedeset merno - regulacionih stanica( jedna u Požarevcu). Da bi gasovod visokog pritiska stigao u svaki predvideni deo teritorije potrebno je 340 miliona evra.

- Razvodni gasovodi Branicevskog okruga planirani su u dužini od 54 kilometra. Ceo Branicevski okrug treba da se snabdeva kroz gasovod koji ce od Osipaonice prikljucenjem na postojeci gasovod ici prema Požarevcu, odavajati se pre Požarevca na krak koji ce istocno ici ka ostalom delu Branicevskog regiona, na severu do bivše buvlje pijace, gde ce se nalaziti glavna merno-regulaciona stanica Požarevca. Krak se dalje nastavlja ka gasnom polju Ostrovo gde je potvrdeno oko 180 miliona kubnih metara gasa, sa proracunatim kapacitetom opreme od oko 2.000 kubnih metara na cas. Ovo gasno polje mora se povezati sa magistralnim sistemom a procene su da sem ovog polja u ovom kraju ima još gasa tako da ce se gasno polje Ostrovo verovatno širiti. Prema istoku gasovod bi se granao prema Malom Crnicu, južno prema Petrovcu i dalje ka Žabarima. Pomenuti gasovodi su visokog pritiska dok bi se dalje od pomenutih mesta razvijao gasovod srednjeg pritiska.

Kada je o potrošacima gasa rec Vucic je poseban akcenat stavio na poljoprivredne potrošace, jer je Stig jedan od najplodnijih delova zemlje a gas najpovoljniji za staklenike, mini mlekare itd. Toplifikacija takode ne može da zadovolji tehnološke potrebe kompleksnijih projekata , koje uglavnom rade investitori iz inostranstva. Industrjske zone nemaju velike šanse za uspeh ukoliko nemaju obezbeden gas, koji je i dalje, bez obzira na poskupljenja, ekonomski najpovoljniji. Gas je svuda u Evropi finansijski povoljniji od drugih energenata.

U Nacionalnom investicionom planu za 2008. godinu odobreno je 220 miliona dinara za izgradnju razvodnog gasovoda Osipaonica-Požarevac sa glavnom mernom regulacionom stanicom Požarevac. Tender je raspisan ali je sedam dana pre otvaranja ponuda Vlada izvršila rebalans sredstava iz NIP-a. Sredstva su “sklonjena”, ali bez obzira na to Komisija nastavlja da radi, nakon Nove godine bice izabran izvodac radova a po usvajanju budžeta ocekuje se da ce novac iz NIP-a ponovo biti na raspolaganju. Pocetkom gradevinske sezone, u martu, ocekuju se radovi na gasovodu Osipaonica-Požarevac koji ce krenuti iz pravca Požarevca, gde su rešeni svi imovinsko-pravni poslovi, edukacija itd.

Dr Novica Grujic, profesor na Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija u Požarevcu govorio je o prednostima gasifikacije od kojih izdvajamo ravnomerni ekonomski razvoj, povecanje životnog standarda, kao i uvodenje cistijeg energenta, a preduzece Vaillant izvršilo je prezentaciju svog proizvodnog programa za potrebe domacinstava.

Gas i za termoelektrane

Interesantan je bio i rad Branka Ðordevica iz JP “Toplifikacija” Požarevac i Miroslava Crncevica sa Instituta “Mihajlo Pupin” na temu zamene pomocnog tecnog goriva, za potpalu u kotlovima TE Kostolac-1000 MNJ, prirodnim zemnim gasom. U njemu se kaže da se ideja o korišcenju prirodnog zemnog gasa za spaljivanje u ložištima kotlova TE Kostolac rodila paralelno sa pocetkom izgradnje termoelektrane Drmno, otkrivanjem naftno-gasnih ležišta kao i eksploatacijom nafte u Stigu.

Iako su predstavnici TE Kostolac razgovarali sa “Jugopetrol-naftom”, ideja da se kolicine zemnog gasa iz otkrivenih naftno gasnih ležišta u Stigu, lociranih blizu “Drmna” ne spaljuju na bakljama, vec da se odgovarajucim cevovodom dovedu i spaljuju u ložištima kotlova ove termoelektrane, nije dalje konkretizovana sve do završetka izgradnje i puštanja u probni pogon blokova TE Kostolac B i naftno-gasnih ležišta u Stigu. Izgradnja bloka 1 TE Drmno okoncana je krajem 1987. godine, a izgradnja drugog bloka 1991. Na aktiviranim naftno-gasnim ležištima u Stigu za korišcenje gasa izgraden je i pušten u pogon motor gas-generator snage 600 KNJ ali se i danas viškovi gasa spaljuju na bakljama.

Dovoljna argumentacija za razmatranje opravdanosti supstitucije pomocnih tecnih goriva gasom za potpalu i podršku vatre u kotlovima TE Kostolac A i TE Kostolac B, a kasnije i za projektovanje i planiranje izgradnje gasno-parnih blokova u Kostolcu jeste podatak da je krajem devedesetih godina otkriveno znacajno nalazište gasa kod sela Ostrovo, izgradena projektna dokumentacija i aktivirana ležišta gasa u Stigu.

U radu pomenutih autora kao efekti supstitucije navode se da su korišcenjem gasa manji troškovi rada i održavanja gasnih instalacija od troškova za skladištenje i korišcenje instalacija tecnih goriva, zatim da manji sadržaj sumpora i drugih štetnih sastojaka u gasu smanjuje koroziju, produžava vek i smanjuje troškove održavanja instalacija. Takode, kod sagorevanja gasa postiže se veci stepen korisnosti i ostvaruju povoljni uslovi za primenu automatizacije procesa sagorevanja. Poseban znacaj je smanjenje emisije SO2 i NOdž i ugljenih oksida CO i CO2.

Eventualnim povezivanjem nalazišta gasa u Stigu sa ložištima kotlova u TEKO B, što je bila polazna ideja, izbeglo bi se spaljivanje viškova kaptažnog gasa na bakljama. Veoma bitna stavka je, naravno, ekonomska racunica , a ona uporedujuci sagledana ulaganja za izgradnju odgovarajucih gasovoda do TE “Kostolac’ A i B sa uštedama koje bi nastale pri nabavci gasa umesto tecnih goriva, govori da bi se potrebne investicije za izgradnju gasovoda isplatile za godinu dana.

Sve u svemu, strucnjaci prisutni na savetovanju složili su se da je primena gasa višestruka, da su ulaganja velika, ali neznatna kada se uporede sa prednostima koje donosi.

T.R.S.

IZLOŽBA ISTORIJSKE GRAÐE

VEKOVI POŽAREVACKE BOLNICE

Povodom obeležavanja 175 godina Bolnice u Požarevcu, požarevacki Zdravstveni centar i Istorijski arhiv prošle nedelje su otvorili donatorsku izložbu arhivskih dokumenata i muzejskih predmeta “Požarevacka Bolnica kroz vekove”.

Postavka izuzetno starih i sadržajnih dokumenata, fotografija i predmeta sacuvanih sa bolnickih pocetaka naovamo, nesvakidašnje su sadržajno i autenticno svedocenje o gotovo dvovekovnoj borbi generacija strucnjaka da se, korak po korak, uprkos nebrojenim nedacama i ogranicenjima, unapredi najhumanija profesija na svetu i dosegne viši nivo u borbi za ocuvanje najdragocenije stvari na svetu - zdravlja.

Borba za bolje zdravstvo

U pozdravnoj reci upucenoj okupljenima, dr Bojan Radovanovic, direktor Opšte Bolnice Požarevac, posebno je istakao:

- Ova izložba je deo projekta zapocetog pre dve godine, pokrenutog sa ciljem da prikupi i sacuva podatke o istoriji i radu naše ustanove, jedne od najstarijih u Srbiji. Ovde je deo hronološkog materijala koji svedoci od vremena prve bolnice, “Špitala” kneza Miloša, koji je poceo sa jednim lekarom, do ovih dana i naše moderne bolnice koja ima nešto više od 550 kreveta i skoro 1.000 zaposlenih. Razdoblje od pocetka do današnjih dana ispunjeno je, kao što je poznato, teškim vremenima, nedostatkom novca za opremanje zdravstva, mnogim ratovima... Svo to vreme, ljudi ovog grada su se borili da koliko - toliko ucine zdravstvo boljim, a uslove za lecenje dostojnim vremena u kome se živi. Koliko je ovaj problem i danas aktuelan, najbolje ilustruje otvoreno pismo najznacajnijeg požarevackog lekara, dr Stanojla Vukcevica, objavljeno u “Gradaninu” pocetkom prošlog veka, gde se on obraca tadašnjem ministru zdravlja, žaleci se na uslove za lecenje pacijenata u Požarevcu i pita kada ce, najzad, ta zgrada Bolnice? Ovo pismo, gotovo bez ikakvih izmena, moglo bi da bude upuceno našem aktuelnom ministru danas. Medutim, nikad se nisu cekala “bolja vremena”, ona sporo dolaze, nego je sve bivalo nadoknadivano radom, trudom i entuzijazmom ljudi, ne samo zaposlenih u zdravstvu, vec svih gradana Branicevskog okruga. Stoga bih iskoristio ovu priluku da se zahvalim svima koji su, nastavljajuci tu tradiciju i sada pomogli da se sve ovo uradi. Za proteklih godinu i po dana, imali smo pomoc i Opštine i Grada Požarevca i svih opština Branicevskog okruga. Bez obzira na politicke promene u tom periodu, nikada nismo naišli ni na jedna zatvorena vrata, svako nam je pomogao, koliko je mogao. Evo, i ovaj prostor u kome se nalazimo, izraz je razumevanja sadašnjeg Gradskog rukovodstva i želje da nam se pomogne, - istakao je dr Radovanovic.

Istorija - podsticaj novim generacijama

Govoreci o znacaju, sveobuhvatnosti i tematskoj uoblicenosti izloženih arhivskih dokumenata, mr Jasmina Nikolic, direktor Istorijskog arhiva Požarevac je podvukla:

- Strucnim radom i istraživanjem arhivske grade fondova, ne samo našeg Arhiva, vec i Arhiva Srbije, Arhiva Vojvodine, Arhiva Vojnog saniteta, odaberemo arhivska dokumenta koja ce biti prezentovana kulturnoj i naucnoj javnosti ne samo Požarevca, vec i citave Srbije. Razvoj požarevackih zdravstvenih prilika i Bolnice prikazan je i u reprezentativnoj monografiji, objavljenoj ovim povodom. Te, davne 1832. godine, naredbom knjaza Miloša Obrenovica, donet je prvi pravni regulativ u oslobodenoj Srbiji 19. veka, kojim se tretira postojanje civilnih bolnica sa tacno utvrdenim pravilima ponašanja lekara, lekarskih pomocnika i poslužitelja, nacinom organizovanja rada u bolnici, bezbednošcu smeštaja bolesnika, njihove ishrane i dobijanja lekova. U godinama posle toga, donet je i prvi Zakon o podizanju i ustrojstvu bolnica i prva pravila rada bolnica, pre toga ustrojstvo o požarevackom “Špitalju”, koji, zapravo, predstavlja model moderne bolnice tadašnje Evrope. Krajem 19-og i u prvoj polovini 20-og veka radilo se na povecanju broja lekara, babica, apotekara i drugog medicinskog osoblja, o cemu svedoce publikovani i izloženi statisticki izveštaji, koji se mogu videti na ovoj sjajnoj izložbenoj postavci. U periodu izmedu dva Svetska rata, zdravstvena služba Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 1929. godine - kraljevina Jugoslavije, poentirala je znacaj preventive, tako da se, pored izgradnje bolnica i naucnih ustanova, radilo i na poboljšavanju preventivne zaštite, što, takode, pokazuju priloženi arhivski dokumenti, koji svedoce i o cinjenici da je požarevacko zdravstvo u ovom periodu bilo višeg nivoa u odnosu na srpske, odnosno jugoslovenske prilike tog vremena. Dokumenta o razvoju požarevackog zdravstva, prava su riznica podataka bez kojih je nemoguce sagledati razvoj medicine Srbije u celini, tako da i u ovom slucaju Arhivi ponovo potvrduju cinjenicu da su najznacajnije ustanove ne samo kulture, vec i državnih organa, u kojima se može sagledati slika svih razvoja svih oblasti života ne samo Požarevca, vec i Srbije. Kad danas sagledavamo razvojni put i postignute rezultate požarevackih zdravstvenih radnika u 175-godišnjoj istoriji, ostavljajuci javnosti da ona donese konacni sud, sa sigurnošcu možemo da istaknemo da su požarevacki zdravstveni poslenici dali veliki doprinos sveukupnom razvoju medicine Srbije, a ujedno i podstaknemo današnje i buduce generacije lekara da, sa još više entuzijazma i samouverenosti nastave svoju humanitarnu misiju. Prilika je da zahvalim Zdravstvenom centru Požarevac i Gradu Požarevcu na tome što su sa velikim razumevanjem izašli u susret i omogucili da u godini kada Istorijski arhiv obeležava svoj jubilej, 60 godina od osnivanja, i Zdravstveni centar, takode, 60 godina od osnivanja, omoguci kulturnoj javnosti grada da na ovakav nacin sagleda jedan deo istorije svoga kraja i šireg podrucja, - porucila je mr Jasmina Nikolic, direktor Istorijskog arhiva Požarevac.

Arhivista Istorijskog arhiva Požarevac Dragana Miloradovic Nikolic, jedan od priredivaca izložbe, istakla je znacaj arhivske grade koja svedoci o permanentnom razvoju zdravstva u Požarevcu i citavoj Srbiji i naporima kulturnih poslenika da se zdravstvena kultura prenese, zajedno sa svim svojim regulativima, iz Evrope na tle Srbije.

“Bila mi je cast...”

Posebno nadahnuto o periodu posleratnog razvoja požarevacke bolnice i zdravstva, govorio je dr Slobodan Rašula, penzionisani lekar specijalista požarevacke Bolnice, najavljen kao emeritus, (pocasno zvanje koje se dodeljuje univerzitetskim profesorima u penziji, na osnovu posebnih zasluga za razvoj i unapredenje oblasti u kojoj su proveli radni vek). Pored evociranja uspomena na svoje lekarske pocetke i doajene od kojih je ucio i u praksi “kalio” svoje fakultetsko znanje, posebno je istakao predanost, upornost i težnju za stalnim usavršava-njem, kao stožere uspešnog rada i neprekidnog razvoja:

- Velika je cast raditi u Bolnici kakva je naša. Sigurno da i za buduca pokolenja to treba da bude velika cast. Naša Bolnica je bila i ostala na glasu zato što je imala izvanredne ljude, izvanredne strucnjake i pedagoge. Generacija uz koju sam ja stasao umela je da od nas stvara strucnjake. Bio bih posebno srecan ako sam i ja nešto ostavio mladima, bar približno onome koliko su stariji meni ostavili, pa da se jednog dana i oni, kada budu imali ovakve jubileje, sete generacija svojih prethodnika od kojih su nešto naucili. Ja se nadam, s obzirom na tradiciju ove Bolnice, da ce biti još bolji nego što smo mi bili, - porucio je dr Rašula.

Prioritet - dovršetak Porodilišta

Izložbu je otvorio predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilic, tom prilikom porucivši:

- Lokalna samouprava je i do sada znacajno pomagala opremanje, rekonstrukciju i izgradnju zdravstvenih ustanova, pogotovu Bolnice u Požarevcu. Cini to danas, cinice i ubuduce. Nijednoj zdravstvenoj ustanovi nije dovoljno da ima opremu, ako nema iskusne lekare. Požarevacka Bolnica je takve strucnjake oduvek imala, i danas ih ima, imace ih i u buducnosti. Po tome je poznata u Srbiji. U predlogu budžeta za 2009. godinu, znacajna sredstva su opredeljena za rekonstrukciju pojedinih odeljenja Bolnice, a uveren sam da ce u rebalansu ta sredstva biti dodatno uvecana. Nadamo se da cemo, uz pomoc nadležnih ministarstava, u rekonstrukciju i opremanje uložiti i mnogo više. Narocito u delu koji smo zapoceli i stali. To je Porodilište koje ne mora da bude u formi koja je prvobitno zamišljena, ali ne bi trebalo da ostane u sadašnjem stanju, i to je naša prevashodna obaveza u narednom periodu, - porucio je Ilic.

Izložba je otvorena u ulici Lole Ribara 1, u centru Požarevca.

D. Milenkovic

PROSLAVLJEN DAN OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI" U POŽAREVCU

KVALITETAN RAD I IZVANREDNI REZULTATI PONOS SU ŠKOLE U GRADU

- U prisustvu brojnih prijatelja i saradnika, bivših ucenika i nastavnika prošlog utorka Škola proslavila 69 godina postojanja

- Ispred lokalne samouprave rodendan cestitao Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca

Na Svecanoj akademiji, priredenoj poslednjeg kraljevskog dana, u utorak, brojnim gostima, medu kojima predstavnicima lokalne samouprave grada Požarevca, Školske uprave, požarevackih škola, kao i predstavnicima cetiri škole u Srbiji, iz Macvanskog Prnjavora, Gornjeg Milanovca, Jadranske Lešnice i Novog Beograda, koje nose ime poput požarevackog slavljenika - “Kralj Aleksandar Prvi” obratio se direktor OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” Požarevac, Goran Seger:

- Približavajuci se velikom jubileju, proslavi 70 godina svog postojanja pred nama svima su sve vece obaveze i aktivnosti koje treba preduzeti kako bi standard našim ucenicima podigli, uzimajuci u obzir njihova interesovanja i mogucnosti da nam to svojim rezultatima vrate. U prethodnom periodu zajednickim snagama nastavnog osoblja, roditelja, Gradske uprave, kao i Ministarstva prosvete uspeli smo u tome. Škola je svoje obaveze ispunjavala, svoj grad dostojno reprezentovala i u potpunosti ispunila ocekivanja i ciljeve koje smo sami sebi pre svega davali. Ucenici škole su ponosno predstavljali porodice iz kojih poticu, školu i grad iz koga dolaze. Sa svih takmicenja u kojima su naši ucenici ucestvovali, vracali su se visoko podignute glave. Podseticu da su na državnim takmicenjima ucešce uzela preko 30 ucenika iz cak sedam nastavnih predmeta i da su ostvarena dva plasmana medu prva tri ucenika u Republici. Pored recenog na mnogobrojnim literalnim, likovnim i sportskim takmicenjima i konkursima ostvareni su znacajni uspesi i pregršt pohvala i nagrada, govorio je Seger, nastavljajuci:

- Zajednickim snagama svih zaposlenih trudili smo se da bezbednost ucenika bude na visokom nivou, kao i na uredenju prostora unutar i oko same škole, kako bi nam bila što funkcionalnija za potrebe ucenika i zaposlenih. Ovo je pre svega uradeno sredstvima grada Požarevca, Ministarstva prosvete, pomoci radnih preduzeca, Saveta roditelja, Školskog odbora i prijatelja škole. Pored ovih dešavanja u školi se jako puno pažnje posvecuje deci i njihovim potrebama, te je i kulturni, sportski, edukativni, humanitarni program dosta bogat. U tom cilju smo se potrudili da svojim ucenicima i svome gradu ponudimo nove sadržaje i aktivnosti kako bi podigli nivo kulturnog života deci na još jednu stepenicu više. U tom pravcu smo ponovo organizovali posebnu manifestaciju u okviru proslave Dana škole “Kraljevske dane”, zatim “Dan otvorenih vrata” za sve buduce prvake. Jedni smo od pokretaca Asocijacije škola “Kralj Aleksandar Prvi” koje su nam i bile gosti i ucesnici u okviru Kraljevskih dana ove školske godine i koje imaju sada predstavnike na našoj Akademiji.

Pored pomenutog u školi se izdaje casopis prilagoden ucenicima “Ðacko srce” i “Edukativna bojanka” za buduce prvake. Sve ove aktivnosti bile su propracene od lokalnih i nacionalnih medija. Kada se govori o buducnosti škole, tu su planovi, vizije i htenja ucenika i radnika škole i nada da ce sve to biti realizovano. Planovi se odnose na poboljšanje nastavnog procesa, ali i na samu školsku zgradu. Svi planovi idu u samo jednom smeru, da se postignu što bolji vaspitno - obrazovni rezultati kako na opštinskom, tako i na državnom nivou. Osnovna škola “Kralj Aleksandar Prvi” je drugi dom našim ucenicima i radnicima, te je vidimo u buducnosti kao mesto znanja, veštine, ali i topline i razumevanja. U narednom periodu pokušacemo da maksimalno podržimo želje i potrebe ucenika za osavremenjavanjem nastavnog procesa, kao i nastavak radova oko uredenja škole, što ce sigurno dovesti do poboljšanja bezbednosti unutar i oko same škole. Nadam se da cemo imati nesebicnu pomoc svih gradskih i državnih struktura u tom pravcu. Pored ovoga potrudicemo se da nastavnicki kadar bude u svim tokovima reforme obrazovanja, a to prakticno znaci da cemo nastaviti sa organizacijom strucnih seminara, kako kod nas, tako i slanjem nastavnika na seminare koje organizuju strucna udruženja.

Podrška proslavi jubileja

U ime lokalne samouprave ucenicima, nastavnom osoblju i direktoru Škole praznik je cestitao Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca i nekadašnji ucenik ove požarevacke škole: ”Godine 1955. upisao sam ovu školu i kad god dodem ovde uvek se setim lepih trenutaka provedenih u njoj i kao predsednik Skupštine Grada poželeo bih dacima uspešno školovanje, nastavnom osoblju da ostvari zacrtane nastavne programe, a direktoru Škole da napravi dobar program za veliki jubilej, 70 godina postojanja koji ce biti proslavljen iduce godine. Na Skupštini koja je zakazana za 22.decembar usvojicemo budžet za narednu godinu u kome cemo znacajna sredstva izdvojiti za proslavu jubileja ove škole. Lokalna samouprava ce uvek biti na usluzi nastavnom osoblju, ucenicima, vaspitacima i roditeljima”.

Urucenje nagrada

Najboljim ucenicima na literalnom konkursu raspisanom za škole u Asocijaciji “Kralj Aleksandar Prvi” nagrade je urucio Vidoje Lilic, pomocnik direktora Škole. U konkurenciji mladeg uzrasta od prvog do cetvrtog razreda prvo mesto pripalo je Mini Nedeljkovic, ucenici II/1(požarevacka škola), drugo Luki Jelicu IV/2 (škola iz Gornjeg Milanovca), a trece mesto su podelili Stefan Stojanovic IV/3 (požarevacka škola) i Marina Gavrilovic IV/2 (škola iz Gornjeg Milanovca). Kod starijeg školskog uzrasta od petog do osmog razreda prvo mesto je osvojila Ana Nikolic, ucenica V/3 (požarevacka škola), drugo Dragica Mitrovic VIII/4 (Macvanski Prnjavor, istureno odeljenje u Ribarima), a trece Jelena Radojevic VII/2 (škola iz Gornjeg Milanovca).

Na kraju svecanosti direktor Škole, Goran Seger urucio je jubilarne nagrade za 30, 20 i 10 godina rada Zorici Stevic, Nadi Ivanovic, LJiljani Jotic, Persi Jovic, LJubinki Jeremic, Vlatki Strahinjic i Mirjani Borojevic.

Nedelja sporta

U svih sedam "Kraljevskih dana" tekla su nadmetanja u razlicitim sportskim disciplinama sa velikim brojem ucesnika. Ðaci od drugog do cetvrtog razreda takmicili su se u nadvlacenju konopca, po odeljenjima, a pobednici su II/2, III/3 i IV/4. U odbojci prvo mesto je pripalo odeljenjima VII/3 i VIII/3, dok su u basketu "tri na tri" od petog do osmog razreda pobedila odeljenja V/3, VI/5, VII/4 i VIII/3. U šutiranju trojki ucestvovalo je 20 ucenika, a najuspešniji je bio Ilija Ðokovic, ucenik VI/5 koji je u šest serija imao 50% pogodaka što je izvanredan rezultat za njegov uzrast.

D.Dinic

PROJEKTI SA PREKOGRANICNIM UTICAJEM

POCELA OBUKA ZA PRIPREMU TENDERSKE DOKUMENTACIJE

Rad na projektima koji se odnose na pripremu tenderske dokumentacije i primenu HACCP -a zvanicno je poceo potpisivanjem ugovora 12.septembra i sve neophodne pripremne aktivnosti su u toku. “Prema budžetu i prema aktivnostima na projektu “Mala i srednja preduzeca u skladu sa propisima Evropske unije - priprema tenderske dokumentacije” otpoceli smo sa obukom, odnosno aktivnim radom. Formirano je 20 grupa, po 10 predstavnika preduzeca i prva obuka je obavljena 13.decembra iz razloga što se vecina malih i srednjih preduzeca izjasnila da im je subota neradan dan i da tada mogu bez problema da dodu na obuku. Prisutni su bili predstavnici svih preduzeca koja smo pozvali i po završenoj obuci toga dana uglavnom su svi dali pozitivno mišljenje o onome što su culi”, naglasila je Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac.

Bilo je interesantnih primedbi kao što je na primer primedba da je ta tenderska dokumentacija veoma slicna tenderskoj dokumentaciji koja se u našim preduzecima upotrebljava. Medutim, postoje i specificnosti, jer ta dokumentacija mora da bude na engleskom jeziku i postoje tacna pravila šta se popunjava, a šta ne i to je osnovni razlog zašto je konkurisano sa ovim projektom. Otvaraju se novi programi kao što je FP - 7 za istraživanje u malim i srednjim preduzecima, namenjen istraživackim aktivnostima i sva preduzeca koja osecaju da to mogu da rade mocice da konkurišu, a cim konkurišu kod ostvarenja tih projekata postoje odredene radnje koje se moraju obaviti, a koje idu preko tenderske dokumentacije po pravilima Evropske unije. Izmedu ostalog i Požarevac je dobio projekat za sredivanje vodovoda vrednosti preko 200 hiljada evra i za svaku aktivnost koja se bude obavljala na tom projektu moraju se raspisivati tenderi po pravilima Evropske unije što znaci da svi oni koji produ obuku znace pravilno da popune tendersku dokumentaciju i imace priliku da ucestvuju i da im ne bude odbacena dokumentacija iz razloga što nisu bili u mogucnosti da je popune.

“Naša se aktivnost na tenderima završava 15. juna, napravljen je tacan raspored grupa i sledeca obuka ce se obaviti 24.januara 2009.godine.Što se tice projekta “HACCP - otvorena vrata za tržište Evropske unije” tu smo još uvek u fazi formiranja grupa, odabiranja preduzeca, jer se ovaj projekat odnosi na preduzeca koja se bave proizvodnjom hrane, prometom hrane, restoranskim uslugama i inspekcijskim poslovima. Tu ce obuka poceti 15.februara i trajace do 15.juna, a zatim do septembra sprovešce se odgovarajuce aktivnosti. Kod formiranja grupa nije bilo problema, ljudi iz preduzeca su se pristojno odazivali i nadam se da ce do kraja biti onako kako smo predvideli.

U obavezi smo da se sa prekogranicnim partnerom sastajemo jednom mesecno i ja sam bila 10.decembra u poseti Komori Rešice i obavestila ih o svim našim aktivnostima koje preduzimamo na projektu. Izmedu ostalog na našem sajtu imamo deo koji je posvecen jednom i drugom projektu koji je formiran tako da se informacije daju na srpskom, engleskom i rumunskom jeziku. Informisala sam Komoru Rešice da su oni u obavezi da sastave jednu grupu koju treba da dovedu kod nas na obuku 28.marta i to su aktivnosti koje treba da preuzima partner na svom podrucju”, istakla je izmedu ostalog Milica Mitkovic.

D.Dinic

INFO - SEMINAR

PRAKTICNA PRIMENA SAVREMENIH SOFTVERSKIH REŠENJA

Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Privrednim savetnikom informacione tehnologije d.o.o. Beograd prošlog ponedeljka organizovala je info - seminar na kome je predstavljen novi poslovno dokumentacioni informacioni sistem AC 2008 i prezentovana su savremena softverska rešenja za vodenje poslovanja. U radu su ucestvovali Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac, Slaviša Stošic, Alek Konecni i Branko Milinkovic ispred Privrednog savetnika informacione tehnologije.

Privredni savetnik informacione tehnologije bavi se razvojem poslovnih softvera i jedan je od prvih sertifikovanih partnera Microsoft -a u zemlji, što znaci da su njihova softverska rešenja bazirana na savremenim Microsoft tehnologijama. “Tema je vrlo afirmativna, jer smo mi kao kompanija u prethodne 3 godine dostigli status firme sa najprodavanijim poslovnim softverom i ono što predstavlja neke od komparativnih prednosti naših softverskih rešenja je cinjenica da se oni ažurno uskladuju sa propisima i da je data mogucnost kako malim tako i srednjim preduzecima i preduzetnicima da saglasno propisima vrlo efikasno vode poslovne knjige i kreiraju sve propisane obracune”, istakao je Slaviša Stošic, direktor Privrednog savetnika informacione tehnologije.

Predstavljen je blok programa koji se zove edicija malih poslovnih programa. U okviru svakog pojedinacnog programa napravljena je osnovna i plus verzija. Program za finansijsko racunovodstvo “Konto” omogucava efikasno vodenje poslovnih knjiga za jedno ili više preduzeca. Program za evidenciju platnog prometa “Saldo” namenjen je evidenciji i pracenju novcanih tokova preduzeca preko dinarskih racuna i blagajni. Program za robno - materijalno knjigovodstvo “Kal i Kal plus” omogucavaju knjiženje robno -materijalnih promena, pracenje stanja zaliha u više magacina kroz set osnovnih izveštaja i izradu nivelacija i kalkulacija. Program za vodenje osnovnih sredstava “Polis” namenjen je vodenju osnovnih sredstava po poreskoj i knjigovodstvenoj evidenciji po proporcionalnom i degresivnom metodu. Program za vodenje proizvodnje pod nazivom “Pogon” sastoji se iz dva modula: magacinsko poslovanje i proizvodnja, a oslanja se na modul za robno - materijalno knjigovodstvo. Program za fakturisanje i vodenje PDV evidencije “Avans i Avans plus” omogucavaju izradu propisanih finansijskih dokumenata, vodenje knjiga primljenih i izdatih racuna, obracunavanje PDV-a, kao i vodenje propisanih evidencija. Program za budžetske korisnike “Balans” namenjen je vodenju poslovnih knjiga po kontnom planu za budžetske korisnike.

D.Dinic

PRIMENA ZAKONA O OTPISU NEPLACENE KAMATE I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA

MOGUCNOST I NACIN ZA OTPIS DUGOVNIH KAMATA

U okviru upoznavanja poreskih obveznika sa primenom Zakona o otpisu neplacene kamate i sporednih poreskih davanja za odredene poreze i doprinose dospele za placanje do 31.12.2007. godine koji je stupio na snagu 13.novembra 2008.godine, Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Regionalnim centrom Poreske uprave Beograd organizovala je sastanak na kome su govorili Kosovka Hrkalovic, samostalni izvršilac i Jovanka Zecevic, nacelnik Ode-ljenja za naplatu u Poreskoj upravi Regionalnog centra Beograd.

Zakon reguliše otpis obracunate i neplacene kamate na obaveze koje su dospele za placanje do 31.12.2007.godine za pojedine poreske oblike i to: porez na dohodak gradana, porez na dobit preduzeca, porez na prenos apsolutnih prava, porez na naslede i poklon, porez na promet, porez na registrovano oružje, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, doprinos za obavezno penzijsko - invalidsko osiguranje i doprinos za obavezno osiguranje za slucaj nezaposlenosti. U Zakonu je predvidena obaveza da ministar propiše pravilnik za regulisanje i obrazac na bazi koga se podnosi zahtev i jako je važno da se dan podnošenja zahteva mora slagati sa danom uplate.

“Uslovi su da postoji obracunata neplacena kamata dospela na placanje 31.12.2007.godine, zatim da se uplati glavni dug i sporedna poreska davanja dospela za placanje do 31.12.2007.godine bez kamate i da se uplati glavni dug i sporedna poreska davanja dospela za placanje od 1.1.2008. godine (tekuce obaveze) sa kamatom na dan podnošenja zahteva. Ako se izvrši uplata glavnog duga 31.12.2007.godine i svih tekucih obaveza do 31.12.2008.godine otpisuje se kamata u 100%iznosu. Ukoliko izvršimo uplatu do 31.3.2009.godine otpisace se 75% kamate, a ako se uplata obavi do 30.6.2009.godine otpisace se 50% kamate”, zakljucila je Jovanka Zecevic.

D.Dinic

IZ FONDA ZA DODELU STIPENDIJA I UCENICKIH NAGRADA GRADA POŽAREVCA ŠKOLSKE 2008-2009. GODINE

TRIDESET NOVIH STIPENDIJA

Iz Fond za dodelu stipendija i ucenickih nagrada grada Požarevca trenutno se finansira školovanje ukupno 105 studenata od kojih je 30 novih. Na prošlonedeljnoj svecanosti u gradskom zdanju, u prisustvu gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, zamenika predsednika Skupštine Grada Požarevca Milica Jovanovica i clana Gradskog veca Radomira Mihajlovici, stari i novi stipendisti, potpisali su ugovore sa Fondom.

O znacaju Fonda i njegovim dosadašnjim aktivnostima govorio je predsednik Upravnog odbora Obrad Obradovic koji je podsetio da Fond svake godine konkursom dodeljuje po 25 do 30 stipendija uz osnovni uslov da je prosecna ocena na studijama iznad 7,5.

--U školskoj 2008-2009. godini Fond ce ukupno stipendirati 105 studenata od kojih 30 novih. Sa posebnim zadovoljstvom isticem da naš Fond stipendira studente sa dobrim uspehom što mogu potvrditi podatkom da su školsku 2007-2008. godinu, od ukupno 106 studenata koje smo stipendirali, uspešno završila 103 ili 97 odsto. Visina mesecne stipendije je 5 000 dinara, u jednoj školskoj godini isplacuje se 1o stipendija. Sredstva obezbeduje Grad Požarevac iz budžeta i u ovoj kalendarskoj godini raspolažemo sa 4 miliona i 500 hiljada dinara za ove namene. Ulaganje u mlade je ulaganje u našu buducnost, grad sa ovolikim brojem uspešnih studenata ne treba da brine za svoj razvoj, istakao je Obradovic poželevši stipendistima da i ove školske godine budu uspešni kao i do sada.

Uspešno dalje školovanje mladim Požarevljanima poželeo je i Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca:

--Vi ste ono što je trenutno najvrednije u našem gradu, ponosan sam što stipendisti ovog Fonda imaju ovako izuzetne rezultate u školovanju, što od 106 samo troje nisu završili godinu i to je stvarno za diku. Iz tog razloga Grad ce i dalje nesebicno podržavati mlade, uspešne studente. I ja sam završavao fakultet i znam da je za to potrebna velika energija, a takode potrebna su i velika materijalna sredstva i iz tih razloga grad ce imati sluha za vaše ppotrebe i pomocice vam u školovanju. Sigurno da 5 000 dinara mesecno i nije neka velika stipendija ali obzirom da vas je 105, to su za naš budžet znacajna sredstva. Nastojacemo da taj iznos i povecamo, i da vam damo dalji podstrek, novu snagu za školovanje, napomenuo je Milosavljevic.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 12.12.2008.godine u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 20 beba, 11 decaka i 9 devojcica.

Sinove su dobili:

Ana Ristic i Miloš Dacic iz Požarevca, Snežana i Dragan Stokic iz Požarevca, Mirjana i Ivan Ðordevic iz Vlaškog Dola, Sabahate Beriša i Rati Raca iz Aleksandrovca, Sladana i Brance Ðuric iz Porodina, Sladana i Milan Ignjatovic iz Svilajnca, Maja i Branko Buila iz Kusica, Tanja Petrovic Bosic i Žarko Bosic iz Žagubice, Salbera Ibraimi i Nenad Stevic iz Prugova, Ivana i Ðorde Vasovic iz Požarevca, Dragana Milovanovic i Draško Stojicevic iz Topolovnika i Danijela Ristic i LJuba Jokic iz Zatonja.

Kcerke su dobili:

Dragan i Zdravko Stokic iz Požarevca, Nevrija Morina i Muhamer Šerifovic iz Kostolca, Milena i Goran Ivanovic iz Carevca, Dragana i Miško Živanovic iz Sirakova, Dragana Miletic i Saša Rajkovic iz Žabara, Branislava i Dejan Antic iz Požarevca, Danijela i Dragan Dicic iz Požarevca, Snežana i Slavko Životic iz Starog Kostolca i Tatjana i Vladan Grujic iz Požarevca.

HUMORESKA

ODRICANJE OD NICEGA

Kad guverner Narodne banke saopšti da se pricuvaju pare za narednu godinu, jer ce biti još veca kriza, trebalo bi mu verovati. Samo, nije rekao na koju ciljnu grupu misli?

A koje crne pare da se prištede u ovoj godini koja je na izmaku, a nova, ta famozna 2009., samo što nije!

Da je tako nešto izjavio na pocetku godine, pa i kolaj-belaj, a ovako narod je vec potrošio zalihe, a poslednja crkavica je potrošena za pripremanje novogodišnje trpeze.

Nekako ce se preživeti docek Nove godine, a posle ko zna šta nas ceka. Duga ce biti 2009. godina, po predvidanjima ekonomskih i ostalih strucnjaka. Svetska je kriza, pa zašto, vala, ne bi zadesila i jadnu zemljicu poput naše!

Kako nas dalje savetuju, a analogno gore navedenom, ljudi ce sada, tj. u novoj, nastupajucoj godini, morati, hteli to ili ne, da se odricu mnogih stvari koje su do sada, na dobrobiti sebi i svojoj porodici, upražnjavali.

Jedna blic-anketa koja je sprovedena mecu našim gradanima, ide u prilog ovome. Najveci broj anketiranih, prvo cega ce se (izgleda definitivno) odreci je kultura i informisanje. Pa, to je i bilo za ocekivati, jer naši ljudi ne da su nekulturni, nego upražnjavanje kulturnih dogadaja iziskuje i odredenu kolicinu papirnih novcanica. A što se informisanja tice, tu i dalje primat drži ''Radio Mileva'' i razgovori u kafani i preko plota.

Zavidan procenat dobilo je i odricanje od racunara i interneta, ali je i mali procenat onih koji ih imaju, jer kod nas vecina naroda još uvek racuna na prste, a mladima je zdravije da se igraju necim drugim nego da bulje u kompjuter.

Mnogi ce da pamte ovogodišnje letovanje na moru, jer u 2009. teško da ce videti i Moravu. Tako, što se mora tice, mogu samo da gledaju slike i uzdišu.

Izlasci beleže, takode, visok procenat, ali se ne kaže na koje se izlaske misli. Verovatno u restorane, kafice, jer od izlaska iz zemlje nema još uvek ništa i mnogo ce još vode proteci Dunavom kada ce naši gradani zaploviti uzvodno ovom medunarodnom rekom.

Nekoliko anketiranih je izjavilo da ce se odreci supruge, jer, ne mogu da izdržavaju i nju i ljubavnicu.

Takve rezultate pokazala je anketa, a niko nije upitao cega ce se prvo odreci oni koji nemaju ništa!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbija puca po šavovima, a za centar ce se tek cuti!

- Naša južna pokrajina je svetinja i putokaz za sever!

- I ja sam se podmladio - jedem mast na hleb, kao u stara dobra vremena!

- I u Americi ima golih kao pištolj, ali oni su ''magnum''!

- Šta cemo u Evropu kad je i tamo Made in China!

Miodrag Lazarevic

FK "SLOGA" IZ PETROVCA PROSLAVILA 75 GODINA POSTOJANJA

NAJVAŽNIJI I NAJPOZNATIJI BREND GRADA NA MLAVI

Zlatna plaketa

Svojih sedamdeset i pet godina od osnivanja Sloga iz Petrovca, clan Srpske lige -zapad proslavila je protekle nedelje u Domu kulture u Petrovcu. U ime rukovodstva kluba, igraca i trenera dobrodošlicu zvanicama je uputio Milorad Ðordevic, predsednik FK “Sloga”, a svecanosti su prisustvovali: Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog okruga, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca, Miletic Mihajlovic, narodni poslanik, Milance Acimovic, predsednik SO Petrovac, Branko Stojakovic, clan Izvršnog odbora FS Srbije i predsednik FS BO, Zoran Šipcic, sekretar Udruženja sudija FS Srbije, Stanimir Trajilovic, predstavnik FS RZS, Milojko Simic, predsednik Udruženja fudbalskih sudija FS RZS, Caslav Lukic, komesar za bezbednost FS RZS, Rade Popovic, sekretar FS RZS, predstavnici Udruženja fudbalskih sudija Macvanskog okruga, predstavnici Udruženja fudbalskih sudija Branicevskog okruga, Goran Kadinic, predsednik Sekcije veterana FK “Partizan”, Marko Valog, legendarni centarfor FK “Partizan” i predstavnici prijateljskih fudbalskih klubova.

Da bi ovakav sportski kolektiv koji je ostavio duboki trag na fudbalskoj mapi Srbije u prethodnih 75 godina, odigravši hiljade zvanicnih susreta uglavnom u srpskoligaškoj i zonskoj konkurenciji, iznedrivši generacije i generacije mladih ljudi i sjajnih licnosti, ostvario svoju sportsku i društvenu misiju pored ostalog bila je potrebna pomoc i podrška lokalne samouprave.

Obracajuci se prisutnima Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje jubileja je istakao: “Zahvaljujem se generacijama koje su pisale istoriju dugu 75 godina, istoriju koja je svakako za ponos, jer loptanje kraj Mlave bilo je uvek i više od igre. Sloga kao najorganizovaniji sportski kolektiv u ovom kraju bila je pored ostalog i vaspitna institucija, škola života koja je iznedrila ne samo majstore magicne fudbalske igre, nego svakako i brojne kadrove za privredu, politiku i druge sfere stvaralaštva. Odatle i uspeh kluba ne može samo da se meri rezultatima na sportskom terenu. Sloga je uvek bila društveno angažovana i danas je progresivno orjentisana i kao takva postala je sinonim grada na Mlavi, koja je pronosila njegovo ime širom Srbije i svuda uživala odgovarajuce poštovanje.

Lokalna samouprava cinila je napore da stvori materijalnu osnovu za uspeh, jer sama cinjenica da se Sloga takmici rame uz rame sa klubovima iz Užica, Kragujevca, Valjeva, Loznice, Šapca, govori sama po sebi o uspehu koji je Sloga ostvarila za svojih 75 godina postojanja. Zadnjih godina organizovan je rad sa mladim kategorijama odakle se regrutuju prvotimci ne samo Sloge, nego i Mladog radnika, Rudara, Bora i drugih eminentnih klubova u našoj zemlji. Još jedna vrednost koju bih istakao jeste postojanje monografije u kojoj se nalazi kompletna hronika i rodoslov Sloge”.

Istorija kluba

Zatim je prikazan film koji je osvetlio pojedine stranice bogate istorije FK “Sloga”. Klub je osnovan novembra1933.godine u vreme velike ekonomske i politicke krize. Odmah po osnivanju takmicio se u Branicevskoj župi, zatim u Okružnoj zoni, a od 1948.godine u Beogradskoj zoni ili Oblasnoj zoni. Zatim, sledi Posavsko - podunavska zona, da bi se od 1968/69. godine Sloga takmicila u Srpskoj ligi - sever. Od 1974.godine Sloga je opet u Posavsko - podunavskoj zoni, a od 1982.godine u Drugoj srpskoj ligi - sever. Godine 1992/93.oformljena je jedinstvena Srpska liga - zapad i u ligi od 16 klubova Sloga se na kraju našla tacno u sredini.

Sloga je za prvenstvo 2007/2008.vidno pojacala ekipu i na kraju visoko trece mesto ocenjeno je kao ocekivani uspeh. Prolece je bilo nešto slabije i na kraju je osvojeno visoko 6 mesto. Pored prve ekipe, omladinaca i pionira, aktivni su i veterani Sloge koji su odigrali veliki broj utakmica u proteklim godinama, a oni su i registrovani kod Ministarstva za sport. Za svojih 75 godina postojanja i odigranog 71 prvenstva, Sloga je odigrala tacno 1.756 prvenstvenih utakmica od kojih je dobila 745, nerešeno je završeno 334 meca, a izgubljeno je 677 utakmica. U svim prvenstvenim utakmicama Sloga je postigla 2918, a primila 2814 golova. Sve ukupno Sloga je od svog postojanja zakljucno sa prvenstvom 2007/2008. godine odigrala ukupno 2.690 meceva. Izloženi podaci govore o nesumnjivo impozantnoj aktivnosti kluba koji je kao malo koji na našim prostorima od svog osnivanja do sada ucestvovao u svim prvenstvima, kluba koji nikada nije menjao svoje klupske boje i svoje ime i kluba koji u svom postojanju nikad nije napuštao mec predajuci se svom protivniku. Sloga je uvek izlazila na megdan svojim protivnicima, pa i onda kada je za to imala najminimalnije uslove.

Dodela priznanja

U nastavku programa za doprinos razvoju FK “Sloga” i uspešnu saradnju u proteklim decenijama urucena su prigodna priznanja pojedincima i kolektivima. Dobitnici plaketa su: FS Srbije, opština Petrovac, dr Predrag Raosavljevic, dr Vlastimir Golubicic, Radiša Dragojevic, Zoran Tomaševic, dr Gligorije Calikijan, Radovan - Lala Davidov, Milan Ilic, Božidar Mijatovic i Lazar Lazarevic. Plakete su urucili Radiša Dragojevic, predsednik opštine Petrovac i Milorad Ðordevic, predsednik FK “Sloga”.

Povodom jubileja Organizacioni odbor je doneo odluku o dodeli povelja klubovima i savezima, kao i pojedincima. Dobitnici su: FS Regiona Zapadne Srbije, Udruženje fudbalskih sudija FS RZS, FS Branicevskog okruga, OFS Petrovac, Udruženje fudbalskih sudija OFS Petrovac, Sportski savez opštine Petrovac, FK “Crvena zvezda”, FK “Partizan”, FK “Crvena zvezda -veterani”, FK “Partizan -veterani”, FK “Smederevo”, FK “Mladi radnik”, FK “Radnicki” Kragujevac, FK “Rudar” Kostolac, FK “Bor”, FK “Vujic voda” Valjevo, FK “Metalac” Kraljevo, FK “Zvižd” Kucevo, FK “Borac” Žabari, Specijalni zavod “Nikola Šumenkovic” Stamnica, Specijalni zavod “Gvozden Jovancicevic” Veliki Popovac, Medicinski centar Petrovac, Policijska stanica Petrovac i Zoran Rajic Coka d.o.o. Povelje su urucili Radovan Lala Davidov, predsednik Sportskog saveza opštine Petrovac i Goran Milanovic, sportski direktor FK “Sloga”. Takode, dodeljena su jubilarna priznanja zaslužnim pojedincima, kolektivima i asocijacijama.

Za 75 godina uspešnog rada i postojanja predstavnicima FK “Sloga” zlatne plakete su urucili: Branko Stojakovic, clan IO FS Srbije, Stanimir Trajilovic, predstavnik FS RZS, Dragiša Jovanovic, generalni sekretar FS Branicevskog okruga i Miroslav Živadinovic, predsednik OFS Petrovac. U holu Doma kulture priredena je izložba fotosa zabeleženih okom kamere Miodraga Ivanovica, a Organizacioni odbor za obeležavanje proslave ucinio je napor da izda i monografiju o Fudbalskom klubu “Sloga”, autora Milana Ilica.

D.Dinic