Header

GRADSKO VECE POŽAREVAC

VAŠAR PRE VAŠARA

Sednica Gradskog veca, održana u sredu imala je cak cetrdeset i pet tacaka, od cega se nekoliko odnosilo na predstojece praznike tj. opredeljivanje novca za dodelu jubilarnih nagrada, novogodišnjih paketica i organizovanje Novogodišnjeg vašara. Vašar, postavljen, kao i prethodnih godina, iza Robne kuce poceo je, doduše, pre donošenja odluke, u ponedeljak, zbog toga što je, kako je objašnjeno, zahtev iz JKP “Komunalne službe” Požarevac stigao izmedu dve sednice Veca.

Od sledece godine preciznije ce biti definisan i izgled Novogodišnjeg vašara, uz mogucu kupovinu jednoobraznih tezgi, što je bio predlog na Vecu.

- Normalno je da na kraju godine direktni i indirektni budžetski korisnici podnose zahteve za pomoc ili prenamenu sredstava. Ova sednica koncipirana je tako da bismo zatvorili budžetsku godinu, objasnio je dnevni red gradonacelnik Miodrag Milosavljevic i dodao da ce se od naredne godine drugacije trošiti novac iz budžeta za davanja koja nemaju odredenu budžetsku poziciju.

Naime, bice strogo utvrdeni kriterijumi, bilo da se radi o novogodišim paketicima ili socijalnim davanjima.

Za ovo je indirektno vezano i pitanje racionalizacije o cemu je vec najavljena stategija koja, rekao je Milosavljevic, nece ici na smanjenje broja zaposlenih, vec se poceti od smanjenja materijalnih troškova, pocev od “sitnijih” za vodu, struju pa do naknada za putovanja i drugih troškova.

Od bitnijih tacaka izdvajamo razmatranje lokalnog akcionog plana za unapredenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica za period od 2009-2012. godine, zatim omogucavanje saniranja podnih obloga u hirurškom bloku Opšte bolnice u Požarevcu u vrednosti od 1,6 miliona dinara, kako bolnica ne bi došla u situaciju da zbog nemogucnosti održavanja higijene, ovaj deo privremno zatvori. Gradonacelnik je konferenciju iskoristio i da obavesti gradane da je ponovo uspostavljena ulicna rasveta u delu Varoškog brda, koji je dvadesetak dana bio u mraku, o cemu smo pisali u prethodnim brojevima.

Na sednici su razmatrani programi pracenja stanja kvaliteta vazduha, zagadenosti zemljišta i uspostavljanja katastra vodnih objekata na gradskoj teritoriji.

T.R.S.

ODGOVOR

U POVODU PISMA GRAÐANKE ŽIVOSLAVKE GRAOVAC

Poštovana gradanko,

U skladu sa kodeksom novinske kuce „Rec naroda” objavili smo vaše pismo u celini u prošlom broju našeg lista „Rec naroda”kao izraz Vaše reakcije na objavljeni tekst : I TO SE DOGAdA „KRUŠKA „u mraku .

Nije mi namera da ga analiziram iz razloga što je ispunjeno subjektivizmom mišljenja i amaterizmom u sadržaju, ali u tom povodu koristim priliku da se oglasim, javnosti radi i ugleda novinske kuce „Rec naroda” koju zastupam.

Vaši problemi su licni i novinska kuca „Rec naroda”nema nameru da zadire i istražuje vaš život, pretpostavljam da ce to uraditi vaš biograf ,naša namera je bila da rasvetlimo PROBLEM gradana koji su ostali bez ulicnog osvetljenja više od mesec dana u kojem PROBLEMU ste Vi krucijalna licnost od cije volje zavisi -SVETLOST - ili PRODUŽETAK - TAME.

Novinar kuce saslušao je sve strane i to smo preneli bez ikakve zle namere po bilo koju stranu.

Za Vašu informaciju „Rec naroda” je slobodan medij, objektivan i profesionalan u svakoj situaciji pa i u ovoj. Naša je uloga i dužnost da informišemo gradane i podstaknemo aktere da se problemi brže rešavaju.

Gradani ulica koji su ostali bez ulicnog osvetljenja, vaši susedi i njihova deca zaslužili su da imaju ulicno osvetljenje kao sav normalan svet u velikim gradovima. Nisu gradani tih ulica krivi što se trafo stanica našla u vašem dvorištu još od 1957.godine.

Hocete da rešite PROBLEM „trafo stanice”koja se nalazi u vašem dvorištu, da više tu ne bude i to je vaše pravo protiv kojeg nije novinska kuca”Rec naroda”U našem gradu postoje nadležne institucije - SUDOVI gde se takva pitanja rešavaju, nadam se trajno i cestito.

Ako mislite da postoji carobni štapic kojim bi trafo stanica za tren bila izmeštena iz vašeg dvorišta, nije moguce, te je to razlog više da rešite problem straha,zebnje decice ,njihovih roditelja i svih vaših suseda od neizvesnosti MRAKA i svega onoga što se može desiti ,ne daj Bože.

Uz malo Vaše dobre volje možete omoguciti rešenje PROBLEMA decici, njihovim roditeljima ,vašim susedima i obezbediti radost da u svetlosti docekaju Novu 2009.godinu ,a za Vaša ugrožena prava i slobodu, tražite zaštitu nadležnih institucija. Novinska kuca”Rec naroda” želi Vam da u tome uspete.

Hvala za iskazanu dobru volju.

Glavni i odgovorni urednik Ilija Dimitrijevic

ANNO DOMINI 2009.

Aca Lukic

Uskoro ce banuti slavlje ... Docek nove 2009. poprima ustaljeni ritam. Užurbana nabavka „brda potrebne i nepotrebne hrane”, kupovina garderobe - (ih - ih!”), lakovanih cipela, po poslednjoj modi, poklona za rodake, i prijatelje, domace ljubimce, tja, vec goni trgovce da trljaju ruke... Nervoza i hitnja pisanja i slanja cestitki, diktira porodicne zadevice. Jedni se spremaju na daleka putovanja, drugi za atmosferu domacih restorana sa pecenom prasetinom i obaveznom jabukom u njušci, do urmašica i baklava. Sirotinja ce slaviti Novu Godinu po sistemu „domace radinosti” u kuci - vec videno i tako standardno, („kum do kuma, otac do sina, brat do brata, prija uz priju, mili Bogo!”) uz pesmu i vrisku gologuzih narodnih zabavljacica „placenih da vesele opijeno gradanstvo sa TV ekrana magicnih sokocala”. Dok sa njihovog stola bude curlikala reš pecena curka, i dok se pospana i musava deca budu oblizivala oko curecih krila, politicari ce odreda upucivati gradanima cestitke, (i njima najmladima, cednim i neiskvarenim), cuj - „srecnu i bericetnu Novu Godinu - nove radne pobede, ružicast raj!?” (Haj! Haj!). Kako se cas nove godine stane približavati, usijanje ce dobijati na tempu, krv ce mnogima udariti u glavu, tacno na vreme, cim pocne odsudno odbrojavanje sekundi: tri... dva... jedan... nula. Onda sledi dobro znana i novokomponovana tragikomedija. Svako dobija glavnu rolu. Bum! Bum! Kuc - Kuc! Unakrsna cestitanja.

Zamislite na trenutak, taj, zaleden kadar, sami. No, no, ne cudite se! To smo mi, dragi prijatelji! Bez preterivanja i laži. To je naš grupni portret.

Kad mamurluk od slavlja mine, upitajte se, šta ste slavili? Jeste li nakon praznicne terevenke i bolesti pretovarenog želuca, na dobitku ili na gubitku?

Ne jadajte se. Ta, zar niste za jednu godinu postali stariji i pametniji? Dokle cete se spoticati o isti kamen?

Niceg novog, zar ne, posle te noci nema da se kaže. Bili ste i ostali: švorc. Bez cvonjka u džepu. Svud su muke, a nisu jednake! Piramida ne menja izgled.

Šta ste tražili, dalo vam se. Niste na vrhu, „šiljak” pripada drugima.

Je li to neko nepoznat vice na vas osorno: „Marš na posao?” Vice iz daljine, protrljajte uši. Vice baraba! Ušunjao se tokom slavlja medu narod. Dve decenije se pripremao prerušen da bi komandovao svima. Nije to Lažni car Šcepan Mali, a kao da jeste. Lici. Odaziva se na ime: Profit, a milije mu je da ga zovete Ekstraprofit.

Logika takve barabe (kad je vaša sudbina u pitanju; kad treba što da vam da: od zaradenog, od znoja) preteže kantar na svoju stranu po sistemu:”pola meni - pola sve meni”.

Tako je svetska ekonomska kriza pokucala tokom noci slavlja na vaša vrata. Niste je culi!? Dobro! Cucete je. Utihnule su zurle i prangije. Sad vam se nude same sirovine života.

Srbija obitava tako dugo i neizbežno kao neprovetrena zemlja. Tužna zemlja. I pomak se ne naslucuje. Isto i Isti ljudi su se nadvili nad nama premošcavajuci jednu odlazecu ludost, drugom još neizvesnijom. Gde cemo stici sa takvim karakterom i mentalitetom, ko zna. Coveka je strah od te porazne cinjenice, da bi Istinu javno saopštio. Vecina se necka da saopšti Istinu, saldo naše nevolje, jasnim srpskim jezikom, radije im je govoriti „okruglo pa na coše”.

Svima izgleda godi laž. Lakše je sa lažima kolektivno nastupati i ma koliko to bolno bilo, marširati ruku pod ruku iz krize u krizu. Uglavnom za sve nedace umemo okriviti „nepravedan” svet.

A mi? Kakvi smo to mi narod u ocima sveta oko nas? Kakvim nas oni vide? Imamo li odgovor?

Kakva ce biti naredna godina? Bez srpske politicke elite, vracara, nadrilekara i Tarabica, bez njihovih „utešnih i poluglasnih” predskazivanja, vec se sluti - bice gora od godine za nama. Srbiju, treba u narednoj godini provetriti i pocistiti. Izgraditi vrednosti, ili pak, vratiti vrednosti kojih smo se preko noci odrekli. Što pre to ucinimo, bice bolje po sve gradane. Postanimo vredniji, prestanimo sa lopovlukom, imajmo odgovornost pred rodom i za rod, unesimo i poznajmo ljubavi za druge. To su neke od vrednosti koje nam nedostaju. Pamet u glavu. Anno Domini 2010. stici ce a da ne primetite! Ako život u Srbiji ne može biti lep, ni dostojanstven, danas, nek bude sutra!

Menjajte ružne navike. Naš narod je kroz iskustvo iz života dobro uocio, vredi podsetiti:”Prema svecu i tropar!” Manje slavlja, a više rada. Ako se sami ne zauzmete za sebe i poradite za svoju porodicu, onda se ne nadajte nikakvoj pomoci. Rad ima lekovita svojstva po ljudsku vrstu.

Kao što dode vreme kad treba da se seje žito, tako dode i cas kad se isto žanje. Trgnite se od mamurluka, novogodišnjeg. Posle tolikih patnji, bezobrazno je reci da treba da stegnete kaiš. Ali, u narednoj godini za dobrobit vaših porodica, odgovorno je savetovati da ga stegnete.

Sad ste stariji i pametniji. Sretno vam Leto Gospodnje 2009.

Aleksandar Lukic, književnik

SKUPŠTINA GRADA POŽAREVCA

BUDŽET ZADRŽAO ODBORNIKE

Da se situacija kada je o atmosferi u Skupštini grada rec vrlo brzo menja govori prethodna sednica gradske Skupštine koja se za sto osamdeset stepeni razlikovala od one koja joj je prethodila. I dok je promena vlasti medu odbornicima lokalnog parlamenta protekla bez mnogo buke, to nije bio slucaj kada se raspravljalo o budžetu za narednu godinu. Iako je prošlonedeljna sednica imala samo desetak tacaka jer su sa dnevnog reda skinute one o uskladivanju naziva fondova i ustanova sa Statutom grada, trajala je do kasnih popodnevnih sati. Naime, ispostavilo se da odluke o “ponovnom osnivanju” javnih preduzeca, donete kako ona više ne bi nosila oznaku “opština” vec “grad”, nisu adekvatne, te da treba samo doneti akt osnivaca o promeni poslovnog imena, a ne akt o osnivanju javnog preduzeca.

Tesno za glavnim stolom

Osma sednica Skupštine Grada Požarevca zapocela je verifikacijom mandata cetiri odbornika: Velimira Damnjanovica i Vesne Veljkovic sa liste Demokratska stranka -Boris Tadic, koji su mandate dobili nakon prestanka važenja mandata Miodraga Milosavlje-vica, koji je na sednici održanoj 5. decembra, izabran za gradonacelnika Požarevca i Vukice Vasic, koju su na istoj sednici odbornici izglasali za njegovog zamenika. Nakon prestanka mandata odborniku Vojislavu Stojicevicu, koji je izabran za clana Gradskog veca, mandat je dodeljen Bori Živkovicu, G17 Plus -SPO- Mladan Dinkic. Odborniku Srpske radikalne stranke Vladimiru Nikolicu mandat je prestao nakon ostavke koju je podneo na prethodnoj sednici Skupštine grada, a na poslednjoj, mandat je verifikovan Saši Valjarevicu, sa liste Srpska radikalna stranka -Tomislav Nikolic.

Budzet

Prva tacka oko koje se nisu složili predstavnici vlasti i opozicije bila je izbor zamenika predsednika Skupštine. Tu funkciju i dalje obavlja Milic Jovanovic (SPS) ali od protekle sednice Skupštine ima i “pojacanje” u vidu Violete Tomic (DS) koja je sa 39 glasova “za”, izabrana za drugog zamenika. Violeta Tomic rodena je 1964. godine u Beogradu. Završila je Filozofski fakultet, istoriju umetnosti, a deset godina radila je kao profesor likovnog vaspitanja u Ekonomskoj, Medicinskoj i Poljoprivrednoj školi u Požarevcu. Od 2001. radi u Narodnom muzeju u Požarevcu .

Predstavljajuci Violetu Tomic naglašeno je da ce ona na mestu zamenika predsednika Skupštine raditi volonterski. Uprkos tome, predstavnici obe opozicione partije (SR, DSS) kritikovali su, kako su istakli, pravljenje glomaznog aparata i nepotrebnih troškova, dok je Slavoljub Matic (DSS) dodao da Tomiceva ne zaslužuje da bude postavljena na ovo mesto zbog toga što je iz Demokratske stranke Srbije izašla jer je smatrala da predsednik ove partije Vojislav Koštunica greši što podršku (bivšoj) Vladi obezbeduje uz pomoc SPS-a.

Bivši gradonacelnik, sada odbornik SRS, Saša Valjarevic, svom nasledniku porucio je da bi umesto uvodenja još jedne funkcije zamenika predsednika Skupštine bolje bilo da su clanovi Gradskog veca u stalnom radu u gradskoj vladi, što je bio slucaj dok je on vršio funkciju gradonacelnika.

Budžet

Pravu diskusiju i otvaranje mnogih drugih tema, direktno ili indirektno vezanih za finansije, izazvalo je donošenje budžeta za narednu godinu ciji su prihodi predvideni u visini od 1. 835 miliona dinara. Rashodi budžeta iznosice 1.843 miliona dinara a nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic istakao je da, kada je o vecim rashodima rec, govori se o sredstvima u vrednosti od 8 miliona dinara za obezbedenje nadzora “Direkcije za izgradnju” nad projektom koje sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj (zamena azbestnih cevi).

- Planiramo da taj nadzor pokrijemo iz neutrošenih sredstava ove godine, napomenuo je Rajic.

Podseticemo da je budžet za ovu, 2008. godinu, iznosio 1.927 miliona dinara. U budžet za tekucu godinu bila su ukljucena neutrošena sredstva iz 2007. godine, kao i kredit za finansiranje projekta zaštite vodoizvorišta, koji nije uzet, a bio je planiran u visini od 150 miliona dinara.

-Realno, budžet za 2009. godinu mora da bude uvecan za sredstva koja ce ostati neutrošena u ovoj godini i zaduživanje kroz kreditne linije ukoliko tako bude odluceno, objasnio je nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti.

Budžet se i dalje najviše puni od poreza na zarade (oko 620 miliona dinara), transfera tj. sredstava iz republickog budžeta (360 miliona), namenskih prihoda, ostvarenih iz Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj (oko 300 miliona), dok 215 miliona cine porezi na imovinu i prenos apsolutnih prava.

- U skladu sa trenutnom ekonomskom situacijom i najavljenim restriktivnim merama, ocekivano je sma-njenje broja zaposlenih što automatski znaci smanjenje zarada tj. poreza, i smanjenje prihoda budžeta. U našem Gradu najviše zaposlenih je u EPS-u tj. Privrednom društvu Kostolac gde se ne ocekuje znacajno smanjenje zaposlenih te se nadamo da u našoj lokalnoj samoupravi nece doci do osetnijeg smanjenja poreza na zarade, kazao je.

Kada je o rashodnoj strani budžeta rec, najviše novca odnose plate i drugi izdaci zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta (476 miliona) . Zbog projekata “Pomoc u kuci starim licima” i “Klub mladih” uvedeni su novi izdaci a tu je i nadoknada za prvo dete koja ce iznositi po dvadeset hiljada dinara za svako prvo novorodence.

Kada je rec o sredstvima za investicionu potrošnju ona iznose 633.914 miliona dinara a ta sredstva bice uvecana za iznos neutrošen iz 2008. godine, koji se ocekuje u visini od 150-200 miliona dinara, kao i sredstva koje se ocekuju iz NIP-a.

Upravo raspodela ovog, investicionog, dela izazvala je najviše polemike u skupštinskoj sali. Naime, zamereno je nedovoljno izdvajanje (700 hiljada) pre svega za Industrijsku zonu i Agrarni fond tj. razvoj poljoprivrede, iako je Rajic istakao da u datoj tabeli nisu predvidena sredstva za nastavak Industrijske zone i druge projekte koji su finansirani iz NIP-a ili Evropske agencije .

Najveca pojedinacna investicija je gradski stadion u iznosu od skoro 25 miliona dinara, na šta je opozicija dvojako reagovala. Pozitivno, jer smatra da grad treba da ima ovakav objekat, a negativno jer su mišljenja da taj novac treba uložiti u obezbedivanje novih radnih mesta.

Oko 270 miliona dinara bice rasporedeno na investicije po konkursu Fonda za zaštitu životne sredine, a oko 38 miliona kada je rec o Fondu za razvoj opštine Požarevac.

Zakljucujuci obrazlaganje budžeta Petar Rajic je istakao da u narednoj godini predstoji potreba bolje organizacije kada je rec o korišcenju finansijskih potencijala koji se mogu “povuci” sa razlicitih nivoa, kao i da nas ceka godina restriktivnog ponašanja u javnom sektoru te da ce i Požarevac verovatno doživeti reorganizaciju organa uprave.

Nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti najavio je u prvim mesecima nove godine rebalans budžeta, zbog potrebe ukljucivanja sredstava prenetih iz 2008., odluke o kreditima itd.

Partizani

Kritikujuci budžet koji je nazvao potrošackim Slavo-ljub Matic (DSS) predložio je meru privremenog finansiranja i “ozbiljnije planiranje budžeta u januaru”. Gradonacelnik Miodrag Milosa-vljevic na zamerku o nedovoljnim investicijama odgovorio je da one nisu moguce bez projekata te da ne želi da gradevinska inspekcija prekine eventualne radove, rekavši da ne može da se radi po “partizanskom principu”. Milosavljevic je kao primer pomenuo zapocetu Industrijsku zonu koja je, kako je rekao, “ušla” u parcele “Enela” i “LJubiceva”, te da se tek nakon ispravljanja te greške može nastaviti dalje sa pomenutim projektom. Kao odgovor na pitanje izgradnje stadiona izneo je podatak da bi oko 6 miliona dinara koštao zakup stadiona ukoliko FK “Mladi radnik” ude u prvu ligu, što je ocekivano.

- Demokratska stranka se uvek zalagala da budžet bude razvojni ali situacija je takva kakva jeste. Postoji odredeni broj zaposlenih, materijalni troškovi … Mi smo krenuli sa prošlogodišnje pozicije uvecane za ocekivanu stopu inflacije. Uradicemo studiju štednje, racionalizacije gradske uprave i javnih preduzeca, sa kojom cemo pred javnost izaci verovatno vec u januaru, a sve što budemo uštedeli prelicemo na investicije. Naravno pod uslovom da punjenje budžeta bude kakvo ocekujemo, a ukoliko se to ne desi, onda cemo rebalans morati da radimo zbog smanjenja javnih prihoda, istakao je gradonacelnik Požarevca.

Budžet je usvojen sa 39 glasova pozicije a predstavnici opozicije najavili su povodom rebalansa budžeta pripremu amandmana koji ce se, izmedu ostalog, odnositi na izgradnju vrtica, uredenje grada, poboljšanje efikasnosti rada lokalne samouprave, staracki dom itd.

Miomir Ilic, predsednik Gradske Skupštine, predloge opozicije ocenio je kao konstruktivne.

- Budžetski korisnici bice sigurni, bice dovoljno vremena za planove, javne nabavke, te ocekujemo da ce se sa investicionim aktivnostima krenuti pocetkom gradevinske sezone, dodao je Ilic.

Novi direktor Turisticke organizacije

Pod tackom imenovanja i razrešenja izdvajamo razre-šenje Sandre Stefanovic (SRS) sa mesta direktora Turisticke organizacije Požarevac i imenovanje Dejana Savica (DS), dipl. turizmologa i profesora geografije, na ovo mesto. Savic je odmah po imenovanju podneo ostavku na mesto odbornika u gradskoj skupštini. Takode, razrešeni su stari i imenovani novi clanovi upravnih odbora, komisija itd.

Na osmoj sednici SG donete su i odluke vezane za raspisivanje referenduma za uvodenje samodoprinosa na podrucju MZ Petka, odluka o stopama poreza na imovinu, tokom koje su se cule rasprave na temu uvodenja razlicitih poreskih pogodnosti koje bi trebalo da privuku domace i strane investitore. Podržana je, i to jednoglasno, odluka o dodatnim pravima i oblicima socijalne zaštite koja se odnosi na pomoc i negu u kuci starim licima i “Klub za mlade”, koji je zamišljen kao socio - terapijski servis za mlade sa problemima u ponašanju, u riziku i sukobu sa zakonom. Ove usluge realizovace ustanove iz socijalne zaštite i nevladine organizacije iz Požarevca. 80% sredstava za ove projekte bice obezbedeno iz Fonda za socijalne inovacije Republike Srbije kroz projekat “Planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite - PLUS”, dok ce 20% obezbediti gradski budžet.

T.R.S.

INTERVJU: NACELNIK BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA, GORAN PETROVIC

KLJUC JE DOBRA SARADNJA

Branicevski okrug obuhvata osam opština, sa preko 250.000 stanovnika, a administrativno sedište je u Požarevcu, gde je i uprava okruga, na celu sa nacelnikom, Goranom Petrovicem. Branicevski upravni okrug održava redovna zasedanja Saveta okruga, tela u kome se nalaze predsednici svih opština, a na ovim sednicama razmatraju se najvažnija pitanja za stanovnike ovog dela Srbije. Na kraju 2008.godine, za “Rec naroda” Goran Petrovic govori o saradnji sa kolegama iz drugih opština, problemima koji muce okrug, onome što je do sada uradeno i što je u planu za narednu godinu.

Kako ocenjujete ukupne rezultate koje je Branicevski okrug postigao u 2008. godini, da li možemo reci da je došlo do napretka i u kojim oblastima? Da li ste zadovoljni razvojem BO?

- Pre svega, moramo imati u vidu da smo u 2008. godini imali parlamentarne i lokalne izbore, nakon kojih je došlo do formiranja nove vlade, ali i do konstituisanja novih rukovodstava u lokalnim samoupravama. Nakon okoncanih parlamentarnih i lokalnih izbora neke lokalne samouprave su formirane u Branicevskom okrugu u junu, a neke u julu, a nakon ovoga u nekim lokalnim samoupravama je došlo do ponovnih promena. Sve je to, svakako, uticalo na tempo ostvarivanja željenih i ocekivanih rezultata. Medutim, ono što je važno da smo nastavili sa strategijom koju smo zapoceli 2007. godine, a to je strategija razvoja Branicevskog okruga, svih njegovih opština i grada Požarevca. Ova strategija se zasniva na izradi projekata, konkurisanju za sredstva, kako republickih, tako i sredstva koja su dostupna preko evropskih agencija. S druge strane, nastavilo se sa saradnjom izmedu opština i sa dobrim funkcionisanjem Saveta Okruga. Dakle, nije došlo do prekida kontinuiteta, zbog cega ocekujem da cemo u 2009. godini uspeti da ostvarimo mnoge zacrtane ciljeve u lokalnim samoupravama, što ce, svakako, poboljšati život naših gradana. Ne mogu reci da sam nezadovoljan onim što su naše lokalne samouprave postigle u proteklih godinu i po dana, koliko sam ja nacelnik Okruga, i mislim da je napravljen veliki pomak u odnosu na neke ranije periode, ali svakako postoji mnogo prostora za još bolji rad.

Koji projekti su realizovani u protekloj godini, a šta se planira za narednu? Koji projekti nisu realizovani i iz kojih razloga?

- Kada je rec o projektima, važno je razumeti šta je to idejno rešenje jednog projekta, šta je izrada projektne dokumentacije, a šta znaci realizovati projekat. U drugoj polovini 2007. godine sve naše opštine i grad Požarevac su konkurisali za odredene projekte, kako kod Ministarstva za nacionalni investicioni plan, tako i kod Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. U toku je realizacija jednog znacajnijeg dela projekata, dok su neki u fazi izrade projektne dokumentacije. Najznacajniji su oni projekti koji se odnose na vodosnabdevanje i ja ocekujem da ce oni uci u fazu realizacije u toku 2009. godine i takvi projekti postoje u vecini naših opština, kao što su: Požarevac, Petrovac na Mlavi, Žagubica, Malo Crnice, gde su sredstva vec odobrena. Za Branicevski okrug je važan projekat magistralnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca, koji je sad u direktnoj nadležnosti Ministarstva, a koji je vec odobren i koji ce omoguciti kasniju gasifikaciju svih opština Branicevskog okruga i grada Požarevca. S druge strane, postoji i znacajan broj projekata koji se odnose na putnu infrastrukturu, a jedan deo se odnosi i na izgradnju sportskih terena, i svi ti projekti ce svoju realizaciju imati u 2009., a neki u 2010. godini.

Šta su prioriteti u 2009. godini?

- Što se tice Branicevskog upravnog okruga, prioritet jeste stalno poboljšanje rada okružnih podrucnih jedinica organa državne uprave - inspekcijskih službi i njihovo osavremenjavanje. S druge strane, na nivou našeg Okruga je potrebno još ozbiljnije pristupiti razvoju turizma i poljoprivrede. I, konacno, izgradnja infrastrukture u svim našim opštinama, a koja se, pre svega, odnosi na putnu infrastrukturu i vodosnabdevanje je prioritet, jer bez razvoja infrastrukture nema daljeg napretka.

Požarevac je dobio status grada. Koje ce to pogodnosti predstavljati za gradane Požarevca?

- Sama cinjenica da je Požarevac ušao u red gradova u Republici Srbiji, svakako, znaci mnogo. Pre svega, nadležnosti koje ima grad u odnosu na nadležnosti koje ima opština su znacajno veci. S druge strane, Požarevac postaje i formalno centar okruga, cime se povecavaju šanse za razvoj, pa bi i priliv sredstava trebalo da bude veci i organizacione mogucnosti lokalne samouprave su znacajno vece.

Koji su, po vašem mišljenju, najveci problemi sa kojima se suocavaju žitelji Branicevskog okruga?

- Najveci problemi se odnose na oblast ekologije, vodosnabdevanja i putne infrastrukture. To su preduslovi za razvoj. S druge strane, demografska degresija koja se iz decenije u deceniju povecava u našem okrugu je, takode, veliki problem koji se mora sistemski rešavati. I, konacno, ono što najviše tišti naše gradane jeste nezaposlenost. Medutim, u odnosu na mnoge druge okruge, stopa zaposlenosti je veca, ali ipak ima nešto više od 10 hiljada ljudi bez posla. Nažalost, svi ovi problemi su medusobno povezani. Necemo moci da rešimo pitanje nezaposlenosti, ukoliko ne dode do investicija, a investicije, opet, ne možete imati ukoliko ne rešite problem infrastrukture. Zbog toga je neophodno što pre realizovati mogucnosti koje imamo. Tako je, na primer, za Požarevac vrlo bitno da se nastavi i završi projekat industrijske zone, ali industrijska zona zahteva i izgradnju infrastrukture. Tek nakon toga, možemo pozvati investitore, strane i domace, da uz pogodnosti ulažu, a time i upošljavaju. Mislim da smo u nekom ranijem periodu mnogo vremena izgubili i da je izuzetno važno da svakoga dana radimo na realizaciji razvojnih projekata, jer investitori ne cekaju samo nas. S toga je vrlo važno razvijati lokalne samouprave u smislu njihovog operativnog delovanja u skladu sa zakonom, jer su one prakticno nosioci vecine poslova.

Kakva je saradnja sa predsednicima opština?

- Mi smo 2007. godine, od jula meseca, zapoceli jedan nov proces saradnje na nivou Branicevskog okruga, koja možda nije postojala u nekom ranijem periodu. Raduje me što smo uspeli da saradnju uspešno nastavimo i u 2008. godini i svakako ocekujem, ne samo da saradnja bude još bolja, vec i da da konkretne rezultate u vidu susedskih projekata dve ili više opština. Napominjem da kada Srbija postane kandidat za clanstvo u Evropskoj uniji, susedski projekti imaju najvece šanse u prepristupnim fondovima. Moj zadatak je bio da, kao nacelnik Okruga, uspostavim stabilnost na nivou citavog Okruga bez obzira na razlicita politicka opredeljenja i bez obzira na to koja je koalicija na vlasti u nekoj od opština. Mislim da je stabilnost u dobroj meri uspostavljena, a svakako da su tome dali veliki doprinos, ne samo predsednici opština u ovom, vec i predsednici opština u ranijem sazivu na nivou Branicevskog upravnog okruga.

Najavili ste mere racionalizacije, s obzirom na svetsku ekonomsku krizu, koja ce, kako ste rekli, u prolece zahvatiti i Srbiju, a samim tim i lokalne samouprave. Šta te mere tacno podrazumevaju i da li ce ih i gradani osetiti?

- Rekao sam da se prvi negativni efekti, po onome što smo mogli cuti i videti šta se dešava u svetu, mogu pocetkom sledece godine ocekivati i u Srbiji. Takve ocene su dali mnogi strucnjaci i kod nas i u svetu. Potrebno je da se pripremimo za negativne posledice krize koja nas ocekuje, a to pre svega znaci da preduzmemo mere racionalizacije troškova kako bi osnažili budžete. To važi i za lokalne samouprave, ali i za javna preduzeca i ustanove. Na taj nacin se dolazi do odredenih sredstava koja kasnije mogu da se preusmere tamo gde je potrebno. Naravno, racionalizacija troškova može omoguciti i stabilnije poslovanje. To nikako ne znaci da ce se gasiti radna mesta, vec naprotiv. Naš najveci zadatak danas jeste da odbranimo svako radno mesto. Imam utisak da se ta naša prekomerna potrošnja, koja je prosto deo obicaja u Srbiji, shvata sasvim normalno, i da štednja u lokalnim samoupravama i javnim preduzecima nije prioritet. Podsecam da se u svim razvijenim zemljama mnogo više štedi nego kod nas i da su troškovi mnogo manji. Tu ne mislim na plate, vec na sve druge troškove kojima je budžet opterecen, od reprezentacije, pa na dalje, do utroška elektricne energije, vode itd. Time se moramo pozabaviti i potrošnju svesti na razumnu meru. Na Savetu Okruga smo doneli odluku da lokalne samouprave izvrše smanjenje bespotrebnih troškova, gde god je moguce, pa cemo videti rezultate. Što se gradana tice, uveren sam da i oni smatraju da se u lokalnim samoupravama i javnim preduzecima mora restriktivnije trošiti kako bi ostalo više novca za investicije.

Šta biste poželeli svojim sugradanima, kao i meštanima ostalih opština BO u Novoj godini?

- Svim našim gradanima bih, pre svega, poželeo puno zdravlja, licne i porodicne srece, uz ostvarivanje svih njihovih želja. Želim da u 2009. godini bude mnogo više ljubavi, tolerancije i razumevanja, što ce omoguciti da zajednicki ostvarimo sve naše ciljeve.

L.L.

MIODRAG MILOSAVLJEVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA

ISTRPECU KRITIKE, TRAŽIM SAMO MALO STRPLJENJA

Miodrag Milosavljevic, na mestu gradonacelnika Požarevca je nepunih mesec dana. Kratak vremenski period, pogotovu zbog toga što je završetak godine, da bi se nešto “konkretnije” uradilo. Ipak, ideje, kako bi grad u 2009. i narednim godinama trebalo da izgleda, postoje. Novogodišnji broj našeg lista idealna je prilika da o tome popricamo sa gradonacelnikom .

Ko je Miodrag Milosavlje-vic?

Roden je 1962. godine u Požarevcu. Išao je u dve osnovne škole, “Dositej Obradovic” i “Veljko Dugoševic”, zatim zapoceo školovanje u Gimnaziji, a zatim kratko vreme išao u Ekonomsku školu, da bi se zatim vratio u Gimnaziju. Kaže da može da se podici time što ima 120 drugara samo iz odeljenja, sa kojima i danas održava kontakte, a ako sabere sve “ispisnike”, to je vec ozbiljna podrška. Nakon završetka srednje škole upisuje Pravni fakultet u Beogradu, koji je završio 1991. godine, a dve godine kasnije polaže Pravosudni ispit. Advokatski staž obavio je kod advokata Radeta Radosavljevica, kome je, kaže zahvalan za praksu koju je stekao i savete koje mu je nesebicno davao. “Bacanje u vatru “ mu je kaže dobro došlo i u kasnijim poslovima, koje je cesto menjao. Od 1996. godine radi kao šef pravnih poslova u “Dunav osiguranju”, a 2001. dobija poziv da radi kao sekretar Skupštine opštine Požarevac, tako da mu rad u zgradi Nacelstva nije stran. Kaže da na barikadama i demonstracijama tih politicki burnih godina nije bio ali da je osetio potrebu da svoj doprinos promenama da radeci na odgovornoj opštinskoj funkciji. Posla je, kaže bilo mnogo, sve je prolazilo kroz njegove ruke jer se tada pod tom funkcijom podrazumevao posao vodenja sednica Skupštine ali i poslovi koje danas obavlja nacelnik gradske uprave. Nakon toga Milosavlje-vic ponovo radi u “Dunav osiguranju”, kao direktor filijale a zatim, savim nenadano, uplovljava u potpuno drugacije vode. Ponuden mu je posao u “Delta banci” i nakon tri meseca ucenja propisa i rada na mestu zamenika, preuzima poslove direktora filijale, da bi zatim kada je ova banka kupljena, postao regionalni direktor prodaje bankarskih usluga u “Banci Intesa” .

Kada je razgovarano o njegovom ucešcu u novoj gradskoj vladi odgovorio je: Hocu, ali samo da budem prvi i to ne zato što ja volim da budem prvi, vec iz razloga što sam vec bio drugi-treci covek, te to za mene nije izazov.

- Hocu da ovaj grad svojim idejama dovedem tamo gde mislim da vecina gradana želi. Bice teško, ali osecam da cu uspeti, kaže Milosavljevic.

Na kakve novine u radu gradske uprave možemo da racunamo?

-Ono što sam video jeste da se mnogo novca daje bez kriterijuma. Novac treba dati, budžet je tu da bi se trošio, cilj budžeta je i da pomognemo socijali, ali nije svako isti socijalni slucaj. Kada imamo dobre kriterijume ne možemo da pogrešimo. To se odnosi na sve, na pijacne tezge za novogodišnji vašar, na paketice, razne vrste pomoci... Moramo da imamo dobre skupštinske, dobre gradske odluke i na taj nacin sebi olakšamo posao. Tako necemo biti ni na cijoj meti, jer cemo trošiti novac po jasnim kriterijumima. Takode, trudicemo se da kroz kampanje shvatimo šta narod želi, jer ce bitne odluke za grad trajati duže ukoliko je više ljudi ukljuceno u njihovo donošenje. Ako ne bude tako, neka nova vlast ce ih vrlo brzo promeniti. Ja sam se zacudio kada sam video da još uvek važe neke odluke koje su donete dok sam ja radio kao sekretar. Moramo da ih revidiramo, napravimo modernim, ukratko da ovaj grad napravimo da “lici”.

Lokalna uprava treba da bude servis. Mi smo svi samo cinovnici i tako bi trebalo da se ponašamo. To podrazumeva i kritiku mog rada. Svako ima pravo da me kritikuje. Nekada možde necu biti svestan da nešto nisam dobro uradio, pa ce me kritika verovatno trgnuti. Nije bitno da li ce to raditi opozicija, mediji ili gradani. Ja sam sada javna licnost, 24 sata sam Gradonacelnik.

Dosta se “igralo na tu kartu” da ce nova koalicija povuci više sredstava iz Republike, na primer po pitanju porodilišta tj. nove gradske bolnice.

- Ja, kao gradanin, nikada ne bih ocekivao od novog gradonacelnika da za mesec ili godinu napravi bajku od grada, jer svi znamo koliko problema ima. Mnogo stvari treba pripremiti, rašcistiti mnoge odnose. Sve to traži vreme, i kada govorimo o porodilištu, o starackom domu i osvetljavanju obilaznice.

Budžet za 2009. godinu dosta je kritikovan od strane opozicije?

-Ja sam ocekivao da oni daju amandmane a ne samo pritužbe i prigovore. To je najlakše uciniti. Ali to je politicka borba. Budžet koji smo mi usvojili je u 90% budžet koji je pravila prethodna vlast, ugradili smo, na primer, dodatak za prvo dete, podigli iznos za Agrarni fond za cetiri miliona. Budžet je kritikovan i zbog završetka izgradnje gradskog stadiona. Grad mora da ima gradski stadion. Sem što cemo ga koristiti, možemo da konkurišemo za održavanje velikih sportskih manifestacija, što ce gradu doneti profit. Gradu treba i zatvoren bazen, ali mi smo vec zapoceli stadion, pa prvo njega treba završiti. Slicna situacija je i sa kupovinom bine Centru za kulturu, koju cemo isplatiti za godinu dana, zbog toga što necemo morati da placamo zakup za LJubicevske konjicke igre, obe Nove godine i druge manifestacije, a ujedno Centar, kome ce bina biti poverena na korišcenje, može da je izdaje i od nje prihoduje.

Šta Požarevac treba da razvija u smislu svoje prepoznatljivosti?

Svaki grad ima nešto što može da iskoristi a gradovi su to uglavnom sami napravili, kao što je Guca, Jagodina, Indija itd. Požarevac na primer ima LJubicevske konjicke igre, manifestacija koju treba osmisliti. Ja necu da cekam jul i avgust da pocnem sa organizacijom. Mora se na vreme znati koliko novca imamo od sponzora, koliko iz budžeta, treba prezentirati manifestaciju na Sajmu turizma i jednom dobrom marketinškom kampanjom koja bi pocela od marta meseca naterati ljude da se pitaju šta se dešava na toj manifestaciji. Ukoliko se sa tim krene u julu, imacete stalno iste posetioce na LJKI. Potrebno je, verovatno, nešto i promeniti, ali za to opet treba angažovati strucnjake, samo tako možemo podici kvalitet ovde niko ne može da kaže kako bi one trebalo da izgledaju , samo svi znamo da bi trebalo da izgledaju bolje. Za jednu godinu to sigurno ne možemo da uradimo, ali za tri, možemo.

Mene je oduvek nervirala recenica: “Pa i do sada smo tako radili”. A zašto ne bismo nešto promenili? Ne moraju svi koji mogu da pomognu u organizaciji da budu u Organizacionom odboru. Mogu da budu u odredenim komisijama dok Odbor mora da donosi odluke. Naravno, sve što govorim su samo moje vizije, a sve odluke donosice se prema procedurama.

Tu je, kao brend, Galerija Milene Pavlovic Barili. To je ono što moramo da cuvamo, što drugi nemaju i na cemu nam zavide.

Istorijski dogadaj, Požarevacki mir, koji takode može da bude atrakcija.

Zatim, Viminacijum, ono što nam je kroz vreme dato. Korac je uspeo od Viminacijuma mnogo da napravi, a lokalna zajenica mora da ima još bolju saradnju.

Kako cete uspeti da postignete harmoniju na kojoj insistrirate, ako opozicija ne bude radila po tom principu, što se videlo i na poslednjoj sednici Skupštine grada?

Normalno je da gradonacelnik bude na udaru i opozicije i javnosti. To je teret ovog posla. Nije u pitanju harmonija, tolerancija i vec politicka stabilnost koja nam je potrebna. A politicka stabilnost podrazumeva toleranciju, da se složimo u zajednickim problemima. Bitno je da se grad razvija, da nastupimo zajednicki kada je o najvažnijim pitanjima za grad, rec. Na poslednjoj sednici sam, kao primer, naveo da uvodenje poreskih olakšica za investitore, o cemu cemo razgovarati, mora da bude politicki konsenzus.

Na protekloj sednici Skupštine zamereno Vam je i to što clanovi Gradskog veca više nisu u stalnom radu, te da gradani nemaju kome da se obrate za rešavanje svojih problema?

- Dacu samo jedan primer, elaborat uštede elektricne energije koji je uradio mr Miodrag Ristic, clan Gradskog veca, bez portfelja, po kome bi lokalna samouprava i JP “Vodovod i kanalizacija” uložili 17,5 hiljada evra u kupovinu odredenog aparata, koji bi za dvadeset godina doneo uštedu od 560 hiljada evra. Znaci, nije tacno da clanovi Gradskog veca ne rade zato što nisu u stalnom radnom odnosu, možda, kao volonteri rade i više.

Kada cete imenovati pomocnike i ko ce obavljati te funkcije?

Do nove godine imenovacu svih pet pomocnika. To su Aleksandar Popov, zadužen za ekologiju, kome smo dodali i mogucnost formiranja posebne komisije za superviziju nadzora jer postoje primedbe gradana da kvalitet izvedenih radova nije adekvatan. Drugi je dr Jovica Dincic, zadužen za zdravstvenu zaštitu. Zamislio sam da dr Dincic ima dva zadatka. Prvi je razdvajanje Zdravstvenog centra na Bolnicu i Domove zdravlja, što je do 2010. obaveza lokalne samouprave. A drugi, da konacno rešimo preoblem ginekološkog odeljenja tj porodilišta. Sledeci pomocnik je Milorad Jovanovic, zadužen za socijalnu politiku, koji je slicne poslove obavljao tokom radnog veka i u prethodnoj gradskoj vlasti. Vojislav Pajic, pomocnik je za urbanizam, odnos sa javnim preduzecima, ostvarivanje projekata iz NIP-a itd. Peti je Stevica Spajic, koji je zadužen za ekonomski razvoj i za sponu sa Ministarstvom NIP-a, gde je savetnik. Ostaje još da formiram kabinet, nadam se takode do Nove godine. Posle Božica krecemo u “nenormalan” rad.

Nezaobilazno je pitanje Kostolac- opština?

Imao sam veoma težak razgovor sa Kostolcanima i ja ih razumem. Imaju puno nepoverenja, kažu da ih dvadeset godina unazad lažu. Verujem im, jer sam video kako su reagovali. Neka misle da ih i ja lažem ali ja cu im dokazati da cemo u martu-aprilu imati Statut gde ce biti koncipirana Gradska opština Kostolac. Sve ono što je moguce i realno formirati od javnih preduzeca i ustanova u Kostolcu, formiracemo. Moramo prvo rešiti pitanje imovine jer je dosta toga u vlasništvu Privrednog društva” Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Necemo biti sebicni, sve što je moguce dacemo Kostolcu. Oni sami treba da rešavaju svoje probleme, a mi cemo im u tome pomagati. Trebalo bi da imaju svoju upravu i preduzeca koja im pripadaju. To je za sada razmišljanje, ali cemo sve što možemo ugraditi u Statut.

Šta biste porucili gradanima u Novoj godini?

Da u 2009. budu puni optimizma, da imaju osmeh, iako se najavljuje teška godina. Na prvom mestu potrebno nam je zdravlje, jer samo tako možemo nešto da uradimo. Potrebna nam je ljubav u našim porodicama. I još nešto, kada žele da kritikuju Gradonacelnika neka se malo strpe. Ja ne tražim dugacke rokove a imam pozitivno mišljenje o tome kako bi Grad trebalo da izgleda, što cemo, ukoliko zajednicki budemo radili, sigurno uspeti.

T.R.S.

NARKOMANIJA - UŽAS NAŠIH DANA INTERVJU SA DR VOJINOM KUZMANOVICEM, PSIHIJATROM

NARKOMANIJA POPRIMA OBLIK EPIDEMIJE

Bolesti zavisnosti, pored medicinskog aspekta, imaju i svoju sociološku podlogu, drugim recima, narkoman za sobom u propast vuce i svoju porodicu, a sve zajedno vodi degradaciji društvene sredine koja je okvir svakodnevnog života i funkcionisanja u zajednici.

Danas generalno ne postoji karakteristican profil narkomana, jer medu njima ima pripadnika gotovo svih generacija, najviše mladih, pa sve do ljudi koji su zašli u cetrdesete, kaže dr Vojin Kuzmanovic, psihijatar Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu, koji je u svakodnevnom kontaktu sa zavisnicima.

- Ono što karakteriše narkomana je slabost volje, povodljivost, gubitak identiteta, traženje... Ipak, pravila više gotovo da i nema, kao što je to bilo pre dvadesetak ili petnaest godina, kada je mogao da se definiše profil narkomana, jer je narkomanija bila prisutna u mnogo manjoj meri, organizovani kriminal nije imao obim kao danas, droga nije bila toliko dostupna svim starosnim grupacijama kao sada. Danas je to kao da dolazite u kontakt sa cigaretama. Problem predstavlja definisanje kojoj starosnoj grupi pripadaju narkomani, jer se prvi kontakti sa drogom ostvaruju i u uzrastima osnovne škole, pa do onih koji su u dodir sa narkoticima došli u cetrdesetim godinama.

Postoji veliki broj takozvanih narkofila - to su ljudi koji nemaju razvijen sindrom zavisnosti, a povremeno uzimaju drogu, no, velika je verovatnoca da ce i oni jednoga dana prerasti u formirane narkomane. Vrlo je teško voditi statistiku, odnosno sistematizovati epidemiološke podatke, jer se veliki broj narkomana ne leci. Mislim da je oko deset odsto narkomana na 100.000 gradana. Pre nekoliko godina radena je procena broja narkomana na osnovu podataka zdravstvenih službi i SUP-a, prema broju onih koji se lece i onih koji su bili u posedu narkotika, kada se pretpostavilo da u Požarevcu i okolini ima oko 700 narkomana, sada je taj broj verovatno mnogo veci.

Smatram da je veliki problem koji ne prepoznaje zdravstvo ovog grada što ne postoji ni jedna institucija koja se organizovano bavi problemom narkomanije. Nadam se da ce u buducnosti to biti ispravljeno. Trebalo bi razmišljati o tome da se u okviru psihijatrijskog odeljenja napravi jedna posebna jedinica za lecenje zavisnosti. Trenutno se zavisnici lece i ambulantno i privatno i u bolnici, kada dodu na stacionarno lecenje, ali prakticno ne postoji nikakav program. Ono što se kolokvijalno i strucno zove narkomanija je zloupotreba supstanci i ovaj problem traži strategiju suprotstavljanja. Sada možemo reci da je to epidemija. Neprihvatljivo je, po meni, da jedan grad kao Požarevac koji finansijski otvara mogucnost za povecanje broja narkomana, u okviru medicinskog centra i psihijatrijskog odeljenja nema formiranu stacionarnu jedinicu sa pratecim strucnim službama. U tom slucaju bi moglo dosta da se uradi, jer postoje brojne metode lecenja. Mogli bismo da radimo ultrabrzu heroinsku detoksikaciju koja traje 24 sata, od cega par sati u opštoj anesteziji, posle cega se prelazi na lekove, kaže dr Kuzmanovic i dodaje da se zavisnici obicno prvi put obrate za pomoc kada više nemaju kuda zbog laganja i finansijskih problema. Uglavnom ih dovode roditelji. Kada se obrate lekaru pocinje strah od apstinencijalne krize, što je velika prepreka u lecenju. Prvi koraci su lekovi koje prepiše lekar za korišcenje u kucnom nadzoru, ako to ne urodi plodom, nastavlja se na psihijatrijskom odeljenju. Vrlo cesto, posle lecenja dolazi do recidiva - povratka narkoticima.

Lela Likar i "Rec naroda"

DOKTOR ZA VAS

URTIKARIJA (KOPRIVNJACA)

Kožna manifestacija, lako prepoznatljiva jer su promene slicne kontaktu kože sa koprivom, odakle i potice naziv kompivnjaca. Po koži se javljaju belicasta ispupcenja (papule) razlicite velicine, pojedinacne ili slivene ogranicene crvenim prstenom. Najcešce se javljaju na trupu ali i ostali delovi tela nisu poštedeni i mogu biti praceni otokom (angioedemom ) na mestima prelaska kože u sluzokožu ( oci, usne, genitalije, kao i šake i stopala, a najopasniji je otok larinksa. Subjektivno dominira nesnosan svrab.

Akutna epizoda urtikarije traje oko nedelju dana i manifestuje se gubitkom starih i zbijanjem novih papulsa. Ukoliko promene traju više od šest nedelja govorimo o hronicnoj urtokariji.

Glavna materija (medijator ) uzrocnik kožnih promena je histamin, koji se nalazi u celijama prisutnim u koži i sluzokožama ( mast celije ), iz kojih može da se oslobada iminološkim mehanizmima -imunološke urtikarije i neimunološkim mehanizmima-neimunološke urtikarije.

Etiološki faktori urtikarije:

Infekcije i infestacije

U decjem uzrastu ceste su urtikarije u sklopu virusnih respiratornih infekcija. Uloga bakterija pogotovo bakterijskih fokusa ( sinusitisi, apsces zuba ) kod hronicnih urtikarija je diskutabilna. Virusi direknim dejstvom na mast celije dovode do oslobadanja histamine.Urtikarije se cesto javljaju u toku parazitoza (kod glista ) jer se kao vid odbrane organizma od parazita u organizmu stvaraju alergijska antitela IgE klase.

Lekovi i krvni produkti

Najcešci uzrocnici akutnih i hronicnih urtikarija, alergijskim i nealergijskim mehanizmom.

Potencijalno svi lekovi mogu biti uzrocnici ali daleko cešce to je aspirin i drugi derivati acetilsalicilne kiseline, zatim penicilin i polusintetski penicilini, brufen i ostali lekovi iz te grupe, a cešce su u toku transfuzije pune krvi nego pri davanju pojedinih krvnih derivate.Veštacke boje azo-boje i konzervansi koji se dodaju lekovima mogu biti uzrocnici a ne aktivna komponenta leka.

Hrana

Hrana je cest uzrocnik akutnih urtikarija, a precenjena je njena uloga u hronicnim urtikarijama, te su samim tim nepotrebne duge eliminacione dijete koje dovode do izgladnjivanja. U najranijem uzrastu ceste su alergije na mleko i na jaje, a kasnije na ribu i druge morske plodove, med, cokoladu, kikiriki, orahe, obojeno voce, južno voce.

Ne treba zaboraviti i dodatke hrani: aditivi, emulgatori, konzervansi narocito benzoate, veštacka sladila.

Kontaktna urtikarija

Iritativna kontaktna urtikarija nastaje kontaktnom kože sa nekim iritansom kao što su biljke-kopriva, hemikalije-kozmetika, lekovi, insekti-gusenica, buve, komarci.

Alergijska kontaktna urtikarija nastaje alergijskim mehanizmom kada alergen na koji je organizam senzibilisan ulazi preko kože.Na primer kontakt kože sa polenom trave, životinjskom dlakom ili sluznice sa alergenima hrane.

U nastavku fizicke urtikarije

Dr Ranka Dimitrijevic

VUKICA VASIC, ZAMENICA GRADONACELNIKA POŽAREVCA

VIŠE ODGOVORNOSTI U NOVOJ GODINI

Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca, rodena je 1970. godine u Požarevcu gde je završila osnovnu, a zatim i srednju ekonomsku školu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta “Svetozar Markovic” u Kragujevcu. Pripravnicki staž odradila je u JP “Površinski kopovi” Kostolac, gde je nakon godinu dana primljena u stalni radni odnos. Radila je na poslovima šefa finansijskog knjigovodstva do 2004. godine kada prelazi u tadašnju “Eksim”, sada “Unikredit banku”, gde je radila najpre na poslovima saradnika sa biznis klijentima a kasnije kao šef ekspoziture.

Clan je Demokratske stranke od 1998. godine.

Posao koji sada radi razlikuje se dosta od onih koje je do sada obavljala, kaže i dodaje:

- Do sada sam radila iskljucivo u struci, ali se nadam da je moje maksimalno angažovanje na poslovima u Kostolcu i bankarskom sektoru, gde se zaista dosta radi, stvorilo dobru bazu da kvalitetno, savesno i odgovorno obavljam funkciju zamenika gradonacelnika.

Šta ce biti vaši prioriteti?

- Ova funkcija podrazumeva sve poslove koje obavlja i gradonacelnik, s tim što cu ja to raditi u njegovom odsustvu. Naravno tu je rešavanje problema gradana, koordinacija gradske uprave, rad Gradskog veca, Skupštine, donošenje odluka... Trudim se da se ukljucim u sve poslove. Koordiniram ekonomski deo posla, izradu budžeta što se i odnosi na moju struku, praticu projekte, odlazicu u ministarstva itd. Uskoro dolazi predstavnik nemacke banke u vezi sa projektom poboljšanja vodosnabdevanja za gradove srednje velicine gde spada i Požarevac. On podrazumeva da se radi na uštedi, detekciji curenja i obezbedivanju zadovoljavajuceg, kvalitetnog, održivog stepena vodosnabdevanja u Požarevcu. Ovaj projekat povezan je sa onim koji je potpisan sa evropskom Agencijom za rekonstrukciju i razvoj, zamena azbestnih cevi. Svi oni usko su povezani sa Generalnim planom vodosnabdevanja koji je uraden za period od 2009. do 2030. godine. Zaštita vodoizvorišta” Kljuc” ce biti jedan od prioritetnih projekata u 2009. godini. Tu je i uredenje Idustrijske zone. Ona treba da nam donese nove investicije, nov kapital i nova radna mesta ali da bi se ta radna mesta otvorila potrebna je realna osnova. Za realizaciju svakog projekta potrebno je detaljno planiranje. Nijedan projekat ne možete da ostvarite bez regulisanih imovinsko- pravnih odnosa. Ocekuju nas i problemi 11.000 zahteva za legalizaciju, katastra itd. Mislim da mi imamo potpuno drugaciju koncepciju, što ce se pokazati u narednoj godini.

Cinjenica je da ste na ovu funkciju došli pred sam kraj godine. U kojoj meri je to otežavajuca ili olakšavajuca okolnost?

- S obzirom na dešavanja na republickom nivou mislim da je koalicija u Požarevcu logican sled dogadaja. Jednostavno, lakše se dolazi do odredenih ministarstvava i rešavanja problema ako imate takvu korelaciju odnosa. Pošto je kraj godine neke stvari su vec pripremljene i u tom smislu bilo je olakšanje ali mi nestrpljivo cekamo 2009. godinu, kada cemo odredene promene uvesti na vreme, pocev od reorganizacije Gradske uprave i kontrole javnih preduzeca. Stvoricemo kriterijume za socijalne kategorije stanovništva, na vreme poceti pripremu LJubicevskih konjickih igara, o cemu vec postoje koncepcije itd.

Vi ste prva žena na mestu zamenika gradonacelnika. Da li vam to prija?

- Politika Demokratske stranke je da se na javne funkcije postavi 30% žena. U švedskom parlamentu, na primer, 52% cine žene. Kod nas, preko 50% birackog tela sacinjavaju žene, te je logicno da se i na mestima odlucivanja nade žena. Nije mi neobicno, uspevam da se nosim sa muškim kolegama, kaže uz osmeh.

Vaša novogodišnja cestitka?

Ja, nažalost, zbog ranijih planova necu provesti novogodišnju noc u Požarevcu. Gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, cestitace sugradanima srecnu Novu 2009. godinu i obici službe, koje dežuraju u Novogodišnjoj noci.

Stanovnicima Grada poželela bih mnogo srece, uspeha, zdravlja, kao i da Grad u 2009. godini dobije dobre, nove poslove, da svi rade više nego prethodne, a oni koji obavljaju javne funkcije pokažu više odgovornosti prema njima.

T.R.S.

MIOMIR ILIC, PREDSEDNIK SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA O FUNKCIONISANJU SKUPŠTINE I BUDŽETSKIM IZDVAJANJIMA U 2009.

ZA INVESTICIJE I VECA SOCIJALNA DAVANJA

Skupština Grada Požarevca konstituisana nakon majskih lokalnih izbora i pored cinjenice da je sa funkcionisanjem prakticno otpocela polovinom godine kao i da je tokom jeseni pretrpela izmene u smislu formiranja nove koalicione vecine, uspela je da kraj 2008. doceka sa neophodnim zakonima i programima kao što su budžet i projekcije razvoja javnih preduzeca i ustanova kojima je ona osnivac. To je bilo moguce zahvaljujuci kooperativnosti i kontinuiranom radu koalicionih partnera kako stare tako i nove skupštinske vecine.

- Ja sam zadovoljan nacinom i rezultatima dosadašnjeg rada naše Skupštine koja je u ovom sazivu održala osam sednica. Podseticu da je nakon majskih izbora, 2. juna u Skupštini formirana vecina od predstavnika partija SPS-a-PUPS-a, SRS-a i DSS-a, da smo na vreme konstituisali kompletnu zakonodavnu i izvršnu vlast, formirali sve skupštinske organe, tela i komisije, doneli potrebna akta i stvorili uslove da javna preduzeca i sve ustanove kojima je Grad osnivac realizuju svoje godišnje programe. Moja je dakle ocena da se i u tom periodu dobro radilo, ali kako su u meduvremenu nastupile neke nove okolnosti u redovima naših koalicionih partnera i zbog potrebe usaglašavanja sastava vecinskih koalicija u lokalnim samoupravama sa vecinom u Skupštini Srbije, kao i zbog neophodnosti obezbedivanja više para iz republickih fondova za razvoj našeg podrucja, SPS sa PUPS-om, DS i G 17 plus sa SPO-om potpisali su sporazum o formiranju nove koalicione vecine u Skupštini Grada Požarevca. Tako smo stvorili vecinsku koaliciju od 41 odbornickog glasa, a podseticu da Skupština ima 68 odbornika. Nastavili smo tamo gde smo stali, preuzeli smo odgovornost za nesmetan i kvalitetan rad lokalne samouprave, a rezultat takve aktivnosti i ponašanja kako koalicionih partnera tako i svih ostalih u Skupštini Grada je usvojen budžet za 2009. godinu, istice Miomir Ilic, predsednik Skupštine Grada Požarevca.

Sa donošenjem novog budžeta stvoreni su uslovi da i u narednoj godini sva javna preduzeca i ustanove kojima je Grad osnivac budu u funkciji gradana. I pored cinjenice da ce godina biti teška, štedljivija i restriktivna, po recima Ilica nece se odustati od nekih investicija koje su planirane da se okoncaju tokom narednih meseci, a životno su važne za Grad i okolinu:

- Mislim tu pre svega na zaštitu izvorišta Meminac i zamenu cevi u potisnom cevovodu u Požarevcu i Kostolcu zašta nam je od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj odobrena donacija u iznosu od dva miliona i 700 hiljada evra. Grad u tome ucestvuje sa milion evra i to je jedna veoma znacajna investicija. U narednoj godini nastavicemo sa izradom potrebne dokumentacije za izgradnju regionalne deponije smeca na podrucju Podunavskog okruga. Zbog nedefinisanih odnosa oko imovinsko- pravnih pitanja malo se zastalo sa gasifikacijom, ali kako su brojne nejasnoce otklonjene i tu investiciju cemo forsirati u narednoj godini. Budžetom su znacajna sredstva predvidena za programe koji ce se odvijati preko Direkcije za izgradnju a koji podrazumevaju rešavanje komunalnih problema kako u gradovima: Požarevcu i Kostolcu tako i u seoskim naseljima. U planu nam je i izgradnja Industrijske zone kojom bismo pospešili razvoj male privrede i zanatstva i uposlili veliki broj trenutno nezaposlenih ljudi. Što se tice socijalne uloge Opštine koja ce zbog posledica finansijske krize biti odgovornija nego lane, budžetom smo preko Centra za socijalni rad i Crvenog krsta planirali znacajna sredstva namenjena pomoci. Samo za rad Narodne kuhinje koja u našem gradu radi pri Crvenom krstu rezervisali smo oko pet i po miliona dinara, više nego u 2008. Opredelili smo se i za formiranje Gerontološke službe za stara i iznemogla lica, vec smo uredili teren za buduci Staracki dom, podneli smo zahteve nadležnim organizacijama da nam pomognu u izgradnji ovog objekta za kojim se oseca potreba dugi niz godina. Socijalni znacaj naše lokalne samouprave imacemo u vidu i prilikom rebalansa budžeta, jer, cinjenica je da je i sada mnogo ljudi kojima treba pomoci, a dolazi vreme kada ce ih biti i više, napominje Ilic koji potencira i ulogu Grada u pospešivanju razvoja agrara povecanjem stope ulaganja u Agrarni fond sa 0,4 na 0,6 posto cime se obezbeduje 10 miliona dinara za ove namene.

Od važnih poslova u 2009. godini Ilic istice i rešenje statusa bivšeg Fonda za solidarnu stambenu izgradnju koji je svojevremeno bio najbolji u Srbiji i putem koga su mnogi radnici koji to nisu mogli na drugi nacin, rešavali svoje stambene probleme. U mnogim lokalnim samoupravama ovi fondovi su prerasli u agencije i nije iskljuceno da ta pozitivna iskustva nece iskoristiti i Požarevac. — Putem solidarne stambene izgradnje želimo da iznademo mogucnosti da mladi ljudi lakše dolaze do krova nad glavom jer su vremena teška, krediti su skupi pa je solidarnost nužno rešenje, smatra Ilic koji je prednovogodišnji razgovor za naš list iskoristio da svim gradanima Grada Požarevca cestita nastupajuce praznike i poželi im više srece i zdravlja u 2009.

Kostolac

Jedna od obaveza Skupštine Grada Požarevca preuzeta u 2008. i preneta u 2009. godinu je razmatranje inicijative Gradske mesne zajednice Kostolac, cija je suština da se u skladu sa clanom 3. Statuta Grada sagledaju realne mogucnosti formiranja Gradske opštine Kostolac:

- Na tu temu smo vec održali više sastanaka i krajem ovog meseca dogovorili smo se da još jednom sve dobro sagledamo kako bismo po tom pitanju sacinili konkretan plan aktivnosti za januar i sa konacnim predlozima izašli pred Skupštinu Grada. Podsecam da po zakonu moramo imati dve gradske opštine, mi za sada imamo inicijativu za osnivanje jedne- kostolacke. Inicijativa Kostolca je realna ali u situaciji kada se insistira na racionalizaciji i kontroli svakog budžetskog dinara moramo dobro sagledati sveukupne troškove i efekte koje cemo novom organizacijom postici. Ocigledno da je pred nama dosta složen zadatak ali se u dogovorima dosta odmaklo, svima je jasno da ce biti onako kako je u interesu gradana, kaže Ilic.

S.E.

FELJTON: PETI DEO

VLADARKE VIZANTIJSKE SRBIJE

JELENA - JEFIMIJA

Nesumnjivo da je kralj u srednjovekovnoj Srbiji bio centralna figura svih državnih kretanja, imao je apsolutnu vlast i moc da kroji sudbine svojih podanika. Protiv uvreženog mišljenja da su kraljice samo bile »senke« svojih muževa, podaci kazuju da su one cesto umele da dominiraju u odredenim situacijama i da su vršile ogroman uticaj na kraljeve odluke i delovanje. To nimalo ne cudi ako se zna da su one, da li zbog cudnog spleta okolnosti, ili zbog visokog obrazovanja koje su sticale tokom odrastanja, bile uglavnom umne i duhovne žene.

Medu najmudrije žene svoga doba spada svakako despotica Jelena, poznatija kao monahinja Jefimija, odnosno prva srpska pesnikinja, pesnikinja »bola i tuge«, kako ju je narod nazvao.

Uz skute carice Jelene

Cesar Vojihna spadao je u red najvidenijih srpskih velikaša, onih koji su se kretali u najbližem okruženju cara Dušana, uživali njegovo poverenje i prijateljstvo, kao i veliki ugled u narodu. Car ga cak negde naziva svojim bratucedom, pa nije iskljuceno da su bili i u krvnom srodstvu.

Kcer Jelenu, Vojihna je odgajao uz poštovanje tradicije, obicaja i opšteprihvacenog mišljenja da ona jednoga dana mora biti dobra supruga dostojnome mužu. NJeno interesovanje za književnost ispoljilo se vrlo rano, uživala je u citanju, crkvenom pojanju i prepuštanju razmišljanjima o sjajnim vremenima koja su iza nje i o onima koja je u buducnosti cekaju. Tada nije mogla ni da sanja da ce njena sudbina postati jedna od najdramaticnijih u srpskoj istoriji.

Car Dušan i carica Jelena imali su samo jedno dete, sina Uroša, pa je carica poželela da usvoji Jelenu i odgoji je kao svoju kcer, mada Jelena, po svemu sudeci nije bila mala devojcica kada se preselila na dvor. Uz skute carice Jelena, mlada imenjakinja rasla je, uceci se veziljskoj veštini, upijajuci vredno znanja od najboljih tadašnjih ucitelja, koristeci bogatu biblioteku koja je postojala na dvoru u Skoplju i duboko proživljavajuci sve što se oko nje dešava.

Kada je stasala za udaju, carski par odlucuje da je uda za Uglješu Mrnjavcevica, rodenog brata kralja Vukašina, gospodara južnih srpskih zemalja. Jelena je rado pristala na ovaj brak, želeci da usreci naocitog Uglješu i pocne da živi onim životom za koji se pripremala od malih nogu. Vec nakon par godina poceli su da se nižu dogadaji koji su od cile i vedre devojke stvorili ugaslu i tužnu staricu.

Tragedija za tragedijom

Rodenje prvog deteta u domu despota Uglješe Mrnjavcevica donelo je ogromnu radost, posebno roditeljima koji su polagali velike nade u svog naslednika. Oko mališana trckarale su sluškinje i dadilje, uzimane su dojilje iz seljackih kuca, posebna briga vodena je o njegovoj ishrani, šetnjama, garderobi. Majka ga je obožavala. Ali, dete ne napuni ni cetiri godine, kada se teško razbole i na oci svoje ocajne majke umre. Jelena se zatvorila u jednu kulu i polumrtva danima oplakivala smrt svog ceda.

Pre ove tragicne smrti vec su joj bila umrla oba roditelja.

Još joj najsilniji bolovi nisu minuli, kada se njen muž, sa bratom i svom vojskom pod najtežim oružjem poceo spremati za rat sa Turcima koji su zapretili osvajanjem zemalja, ne samo brace Mrnjavcevica, vec i citave Srbije. Krvava bitka na Marici 1371. godine, u septembu, odnela je oba Mrnjavcevica i vecinu njihove vojske, cime su Turci konacno izvršili proboj na Balkan. Jelena se odmah po Uglješinoj pogibiji na »polju srpske propasti« zamonašila i postala monahinja Jefimija, a po ovom imenu ostala je zapamcena u istoriji. Izgubila je i muža, roditelje i voljeno dete, izgubila je dom, grad i državu. Prestonica Uglješe Mrnjavcevica bio je prelepi grad Ser, na jugu tadašnje Srbije, nešto šire od ove koju danas poznajemo. Ser su vrlo brzo zauzeli Turci, a sam dvor zaposeo je sultan Bajazit kao jedno od svojih prebivališta.

Tada je nastalo njeno prvo pesnicko delo, naslovljeno »Prinošenija«, u jednom delu, nazvanom »Tuga za mledencem«, Jefimija opisuje svoj bol zbog svih tragedija koje su je zadesile, zbog smrti »koju je ugledala na svojim roditeljima i na svome sinu, na onima koji su nju rodili i na onome koga je ona rodila«. Ovaj književni biser zapisan je na dvostrukoj drvenoj ikonici i darovan manastiru Hilandar.

Ali, ni ovde Jeleninim nevoljama nije došao kraj. Nakon pet godina, na rukama joj je umrla pomajka, carica Jelena i sama duboko ozlojedena surovim igrama sudbine i saznanjem da ce uz slabog vladara u kakvog je izrastao njen sin Uroš, srpsko carstvo poceti da se topi. I zaista, u zemlji je došlo do velikih promena koje su jako pogadale Jelenu-Jefimiju, na srecu, na celo države dolazi knez Lazar i pruža joj utocište u svom dvoru u Kruševcu. On postaje njen zaštitnik, a knjeginja Milica najbolja Jefimijina prijateljica.Izgleda da su knez i kneginja toliko poštovali mudrost i mišljenje svoje šticenice da je ona ucestvovala u svim važnijim državnim odlukama.

Smrt zaštitnika - kneza Lazara

Poznata su potonja dešavanja - Kosovski boj, najkrvavija srpska bitka u kojoj je izginulo »sve što je u Srbiji vredelo«, od puke sirotinje do »presvetlog velikomucenika kneza Lazara«. Pripreme srpske vojske za odlazak na Kosovo, gledale su Milica i Jefimija za zebnjom u srcu, ali su sa muškom hrabrošcu, svesne neminovnosti takve odluke ostale prisebne i ispratile Lazara do kapija dvora.

Mucenicka smrt kneza Lazara donela je Jefimiji nove udarce, pa ona bol izliva u najpoznatijem svom delu »Pohvala knezu Lazaru« u kome kaže da je knez svojom smrcu na bojnom polju postigao dvostruki podvig: ostavio je »propadljivu visotu zemaljskog gospodstva« i »sjedinio se sa vojnicima nebeskog cara«. »I tako, dve želje postigao jesi: i zmiju ubio jesi i mucenja venac primio do Boga«, kaže još pesnikinja. U poslednjem delu pohvale, Jefimija se zahvaljuje mrtvome knezu na dobroti, jer, kako kaže, on je nju, strankinju primio i ishranjivao »izobilno«, a sada ga moli da je ponovo ishrani i da utiša »buru ljutu duše i tela«. Pohvala je veštim Jefimijinim rukama izvezena zlatom na pokrovu, koji se danas cuva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u beogradskoj Patrijaršiji.

Smrcu kneza Lazara Turci pocinju da dominiraju u Srbiji, a kneginja Milica, koja u ime svog maloletnog sina Stefana sada vodi državu, mora da se bori sa nevoljama kako zna i ume. Velika pomoc u vodenju države bila joj je Jefimija, pa se slobodno može reci da je u jednom casu država imala na celu dve žene. U to nesigurno vreme, kada nikome nije bila zagartovana glava na ramenima, kada je nužno bilo povladivati Turcima i diplomatskim putem se boriti za ustupke, Jefimija i Milica su ulagale sve svoje umne i fizicke napore da sacuvaju ono što je ostalo.

U svom domu Turcinu na naklon

Stupanjem na vlast mladog despota Stefana Lazarevica, jednog od dvojice sinova kneza Lazara, Srbija ponovo dobija muškog vladara, ali to više nije carevina iz doba cara Dušana, vec zemlja sa vazalnim odnosom prema turskom sultanu. U jednom casu, odnosi sa Turcima se zatežu, jer je Stefan Lazarevic optužen za kovanje zavere. I ovaj put, Milica i Jefimija preduzimaju odlucujuce korake, spremaju se na put, da pred sultanom Bajazitom opravdaju despota. Jefimija se, posle trideset godina vraca u Ser, gde je boravio sultan, da u odajama koje su joj pripadale nekada, u kojima je bila srecna nevesta, u kojima je rodila i provela kratko ali srecno vreme izmoli od mrskog Turcina oprost. Istovremeno, ovom posetom Milica i Jefimija su dobile odobrenje da u Srbiju iz Trnova prenesu mošti Svete Petke. Sultan im je, ubeden diplomatskim pristupom dve žene, dao oprost i dozvolio prenos moštiju, ne znajuci da ovim cinom srpski narod, tada duboko religiozan i odan pravoslavnoj veri dobija potvrdu da je njihova zaštitnica ponovo sa njima, te prestaju masovna napuštanja zemlje, koja su do tada bila karakteristicna, usled stalne ratne opasnosti. Sveta Petka, naime, u narodu se poštuje kao zaštitnica zemlje, useva i plodova koje daje zemlja.

Kao kaluderica Jefimija je živela u manastiru LJubostinja, zadužbini kneginje Milice. Ne zna se tacno kada je umrla, ali izgleda da je doživela duboku starost i pored svih muka koje su je u životu snašle.

Tuga za mladencem UgljeŠom

Male ikone, no veliki dar,

koje imaju presvetli lik Vladicin

i preciste Bogomatere,

što ih veliki i sveti muž

darova mladom mladencu Uglješi Despotovicu,

kojega neoskrvljeno mladahnog prestaviše

u vecne obitelji,

a telo se predade grobu,

koji izdelaše praoci zbog prestupljenja.

Udostoji, Vladiko Hriste,

i ti, precista Bogomati,

mene jadnu da svagda brigujem

o odlasku duše moje,

što ugledah na roditelja mi

i na rodenom od mene mladencu,

za kim žalost neprestano gori u srcu mome,

prirodom maternjom pobedivana.

L.L.

ŽARKO PIVAC, NARODNI POSLANIK, PREDSEDNIK G.O. DS POŽAREVAC

CEKA NAS VELIKI POSAO

Na izborima u Demokratskoj stranci, održanim ovih dana, ponovo ste izabrani za predsednika Gradskog odbora DS. Podršku su dobili i clanovi Odbora. Šta dalje?

- Izbori za predsednika i clanove stalnog sastava Gradskog odbora Požarevac koji su održani 14. decembra ove godine, a na neposredan nacin, po cemu je Demokratska stranka i prepoznatljiva, pokazali su da imamo podršku clanstva za program koji smo ponudili 2006.godine i pri kome i dalje ostajemo, a to je da Demokratska stranka mora biti stranka kojoj je solidarnost i briga o svakom clanu na prvom mestu, stranka koja svima onima koji to žele daje šansu da se pokažu i dokažu, jer je ona otvorena za sve ljude dobrih namera, da je snažna i jedinstvena. Prvi deo obecanja da cemo stvoriti stranku koja ce biti vodeca na politickoj sceni grada ostvarili smo. Sada su pred nama zadaci i projekti cijom cemo realizacijom postici da Demokratska stranka to i ostane. Važan i permanentan zadatak je i to da stranka i ubuduce bude snažna i jedinstvena. To se nece postici samo našom željom, samo od sebe, vec radom i poverenjem gradana da postoji iskrena želja da se rešavaju njihovi problemi, ali i sposobnost da se u najvecem delu uspe u tim namerama. Gradani i znaju da oproste kada se u necemu ne uspe, ako su uvereni da se na ostvarenju nekog cilja radi predano, ako pred sobom vide ljude koji su spremni da rade do ostvarenja tih ciljeva, znaci uporni, istrajni, posveceni, kvalitetni, jer ono što nude je korisno i znacajno za gradane. Uveren sam da cemo mi u svemu tome i uspeti, jer imamo kvalitetne ljude, ali podršku tražimo i van stranke. Pozitivno je što nas veliki broj ljudi koji nisu clanovi podržava, uvereni da je to za šta se mi zalažemo istovetno njihovim interesima. Sa druge strane, i mi smo otvoreni za sve one koji nisu clanovi stranke, a mogu da doprinesu našim zajednickim naporima da ovaj grad bude na mestu koje zaslužuje, a to je u vrhu vodecih gradova u Srbiji, u privrednom, kulturnom, sportskom, a i u politickom smislu.

Nakon razlicitih nagadanja, uspostavljena je nova koalicija i Demokratska stranka je na vlasti u Požarevcu. Vaš komentar?

- Na prvom mestu želim da istaknem da je na iznenadenje svih došlo do mirne promene sastava vladajuce koalicije. Mislim da je u velikom delu to zasluga Demokratske stranke, ali i svih stranaka koje ucestvuju u politickom životu grada. Mi smo kao stranka bojkotovali do maja 2008.g. rad Skupštine, jer je za nas bila nelegitimna, ali smo sa druge strane razvijali jezik dijaloga ne samo u Požarevcu, vec i u celom Branicevskom okrugu.

U samom Gradu Požarevcu, nakon brzog formiranja tadašnje skupštinske vecine zatražili smo od clanstva da ima strpljenje i da veruje u nas. Dobili smo podršku i, mada je sve to trajalo toliko vremena, onog trenutka kada su se stvorili uslovi mi smo kao najjaca politicka stranka u Gradu došli u situaciju da ucestvujemo u formiranju nove skupštinske vecine. Demokratska stranka se ponašala kao konstuktivna opozicija u parlamentu i to cemo uvek ciniti kada god budemo u takvoj situaciji. Zato, hocemo da pošaljemo poruku svima onima koji žele da investiraju u ovaj grad, a nadam se da ce to uciniti i druge politicke stranke, da ce bez obzira ko ovde bude na vlasti, investitori imati sigurnost i garanciju da nesmetano mogu da rade. To im obecavamo, jer je interes Grada i gradana iznad svih politickih nesuglasica stranaka i one ne smeju da imaju veze sa privrednim aktivnostima, niti kocnica ili prepreka razvoju i buducnosti svih nas.

Participiranje u vlasti prilika je za realizaciju programa stranke i datih predizbornih obecanja. Koji su težišni, prioritetni ciljevi i zadaci?

- Mi smo stranka socijaldemokratske orijentacije, i, prema tome, posveceni smo svakom gradaninu pojedinacno. Ovo društvo mora da brine o svakome, ali pre toga mora i da zna kome treba da se pomogne. Mislim da tu postoje veliki problemi, a ono što smatram da se sve više potvrduje jeste da visina zarada nema nikakvih dodirnih tacaka sa kvalitetnijim radom državnih cinovnika. U praksi se pokazuje da ima požrtvovanih ljudi koji cine i mnogo više nego što se od njih ocekuje, ali i onih koji ne daju ni minimum od ocekivanog. Tome cemo ozbiljno pristupiti. Takode, mi moramo kao Grad da ucinimo da i osobe sa posebnim potrebama, ali i manjinske zajednice, imaju iste mogucnosti za ukljucenje u društveni život. Rekli smo da cemo te projekte i njihovo zapošljavanje i posebno pomoci. Takode, obecali smo i posebnu jednokratnu nadoknadu za svako novorodeno dete, jer, na žalost, mi smo Grad koji je svake godine manji za više od 500 stanovnika. Najveca pomoc za sve je stvaranje uslova za zapošljavanje ljudi koji su na tržištu rada, a to podrazumeva da u uslovima kada neverovatno mnogo kasnimo, stvorimo mogucnosti da privlacimo i kapital van okruga i van države. Želimo da poseban podsticaj damo onome po cemu smo poznati, a to je poljoprivreda, da razvijamo turizam, da oživimo privredu.

Koliko DS participira u vlasti u ostalim lokalnim samoupravama u Okrugu?

- Demokratska stranka u gradu Požarevcu i još pet opština je deo vladajucih koalicija, u Kucevu je takode formirana vecina, ocekuje se uskoro izbor svih organa, a jedino još u Golupcu smo u opoziciji. Moram istaci, a licno sam i direktno zadužen za pet odbora, da sve funkcioniše dobro. Ovo je, inace, potvrda rezultata sa prethodnih izbora, kada smo, takode, bili najjaca politicka stranka u Okrugu. Znaci, postoji kontinuitet poverenja gradana, što ne znaci da ima mesta opuštanju i uljuljkivanju u postignute uspehe. Naprotiv, to je upravo prilika i obaveza da se pokaže da je poverenje sa razlogom dobijeno, to je prilika da se poverenje opravda konkretnim rezultatima. Za sve nas, svaki novi dan mora da donosi nove pozitivne izazove i mora da donosi nove pobede za one za koje mi treba da radimo, a to su gradani, naši sugradani, naše komšije. Svedok sam da moji stranacki prijatelji, ali i koalicioni partneri to i cine, a nadam se da u buduce to može biti samo bolje.

Šta gradani mogu da ocekuju od nove vladajuce koalicije u Požarevcu?

- Ono što mogu da ocekuju jeste pre svega transparentnost u radu, a to samim tim podrazumeva i nemogucnost bilo kakvih eventualnih zloupotreba. Moje stranacke kolege takode znaju: oni koji ne rade dobro - bice promenjeni. To važi za sve, to važi i za mene. To važi i za koalicione partnere, a potpisani sporazum i usvojeni principi nisu mrtvo slovo na papiru. Gradani moraju da znaju da je svaka rec tamo napisana deo ozbiljnog razmišljanja i dogovora. Zato cemo iza njih ozbiljno stajati. Gradani mogu da ocekuju pre svega poboljšanje rada Gradske uprave, ali i svih javnih preduzeca i ustanova. Nece biti više nerezonskog trošenja para, štednje mora biti na svakog koraku, ali, moram da kažem da sam izriciti protivnik svake demagogije. Protiv sam toga da, ukoliko neko može da dovede neku vrednu investiciju, ne troši novac na putovanja, ali, jesam protiv i raznih putešestvija kojih je bilo u prošlosti. Takode, mora da se radi brzo, ali kvalitetno i promišljeno. Brzina je potrebna, ali ne i naprecac donete odluke koje mogu dugorocno da štete.

Prioriteti u 2009-oj?

- U zemlji cesti izbori veoma štete, umesto dugorocnog planiranja više se posvecuje pažnja kako ce gradani reagovati na poruke cija ce realizacija biti vec sutra, ali možda te odluke nece imati neki poseban znacaj u buducnosti. Mi smo danas u situaciji da opet pricamo o problemima koje smo i zatekli 2001. i mi to moramo da rešimo. To je pitanje deponije za koju ima nekoliko solucija, potpisan je sporazum o gradnji u Smederevu. Drugi problem je vodosnabdevanje, treci je industrijska zona. Dok vode ima, gradani nece obracati pažnju, dok se otpad odnosi - sve je u redu. Jedino industrijska zona, u pogledu zapošljavanja ljudi, može imati, da tako kažem, i vecu politicku dimenziju. Mislim da je sve to loša politicka praksa, jer moramo konacno da odredimo šta su naši prioriteti i da dugorocno isplaniramo šta cemo raditi u narednih 5, 10 ili 20 godina. Neophodno je ozbiljno, promišljeno i strucno strateško planiranje razvoja. Promena politickih stranaka koje se nalaze u situaciji da rukovode gradom ne bi onda smelo da znaci i promenu osnovnih ciljeva, vec samo njihov malo veci akcenat na osnovu programa - da li su levo, kao mi, i posvecuju se više socijalnim pitanjima, ili desno, one koje štite interese vecih kapitalista.

Koliko su projekti ostvarivi u uslovima ekonomske krize?

- Srbija je svakako imala srecu što nije toliko ukljucena u finansijske tokove, pa tako ce ipak imati manje posledice. Ova kriza je i inace nastala zbog prodaje hartija od vrednosti za stanogradnju kada je došlo do deficita tražnje. Radi se o tome da su banke koje su davale kredite sutradan taj kredit pretvarale u hartije od vrednosti i te hartije prodavale tek za nešto vecu vrednost od iznosa uzetog kredita. U jednom trenutuku taj lanac je prekinut i došlo je do krize. Kao što se zna, mi u tome nismo uopšte bili ukljuceni. Do skora je postojao ogroman novac koji je kružio u potrazi za pogodnim tlom za investicije. Optimista sam da ce taj novac naci svoje mesto u velikom delu u Srbiji i Požarevcu. Jer, za razliku od drugih zemalja koje se suocavaju sa recesijom, sa nama to nije slucaj. To uliva optimizam, a projekcija da ce privredni rast biti veci od 3,5% može nam dati za pravo da je taj optimizam opravdan i da možemo ocekivati znacajne direktne strane investicije.

Kako i koliko, kao narodni poslanik, možete da neke procese pokrenete, ubrzate, pomognete sredini iz koje poticete...?

- Dovoljno je reci da su poslaniku sva vrata otvorena. Samim tim to olakšava i mogucnost da se utice na mnoga pitanja koja su od znacaja i za naš Grad i naš Okrug. Bio sam u nekoliko navrata inicijator sastanaka sa pojedinim ministrima i tada sam zajedno sa kolegama, a prenoseci neka iskustva sa terena, uticao da se promene pojedine planirane odluke za koje smo smatrali da mogu biti štetne ili su neki predlozi uvršteni u predloge zakona ili uredbi. Istaci cu samo dve: promenu radne verzije Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, kao i uredbu kojom je regulisana isplata tada 100 evra po hektaru, a da se isplacuje u gotovom novcu i bez racuna za one koji imaju do 11ha.

Vaša poruka?

- Želeo bih da svim gradanima grada Požarevca i Branicevskog okruga cestitam predstojece Novogodišnje i Božicne praznike. Porucujem im da veruju u sebe, u sposobnost ovog naroda da se sa optimizmom suocava sa najvecim izazovima i da iz tih izazova izlazimo kao pobednici. Ovom narodu su potrebni izazovi, to nas motiviše, zato je Evropska unija pravo mesto za nas, da pokažemo koliko smo vredni, sposobni, preduzimljivi, vispreni, snalažljivi. Evropi treba naša dovitljivost i naša prilagodljivost. Zato i Evropi želim Srbiju u njoj, da je oplemenimo i poboljšamo. Gradanima želim bolji i bezbrižniji život, mnogo mogucnosti i iskorišcenih šansi!

D. Milenkovic

NOVOGODIŠNJI RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE PETROVAC RADIŠOM DRAGOJEVICEM

GRAÐANI PRIZNAJU SAMO REZUL TATE

- Za tri i po godine u petrovackoj opštini asfaltirano 80 kilometara puteva

- Krajem 2008. godine završena Sportska hala za mlade i sportite

- U 2009. godini budžet veci za 13 odsto i iznosice više od 453 miliona i 495 i po hiljada dinara Koalicija SPS i DS funkcioniše bsprekorno a radi angažovano i u ambijentu uzajamnog poverenja

Opština Petrovac na Mlavi dugo se nalazi u ne baš maloj porodici nerazvijenih podrucja Srbije. U poslednje vreme u ovom delu Srbije nesumnjivo ima ogromnog napretka, ulaganja u programe,preobražaja na komulanom planu, pa i pored toga, petrovacka opština je i dalje nerazvijena. Doduše, taj jaz se neprestano smanjuje.

Na isteku sada vec bivše kalendraske godine upravo uradenom razgovarali smo sa predsednikom opštine Petrovac Radišom Dragojevicem.

Imali ste najpre izbore, potom sastavljanje koalicije,dovršavanje nasledenih investicija od bivših politickih garnitura,ali i znacajna ulaganja u popravljanje kvaliteta standarda življenja. Šta posebno izdvajate?

„ Zbilja, održani su izbori na svim,dabome, i na lokalnom nivou i mi smo bili zadovoljni. Za nepun mesec dana,mnogo pre onoga što se kasnije dogodilo na nivou Srbije mi smo napravili koaliciju, gde je kljucna uloga poverena SPS i DS. Na neki nacin, ta koalicija je i pravedna. Obe ove stranke dobile su najviše glasova od gradana na izborima i red je ne samo da ih predstavljaju nego i da rade za njihovo dobro i u korist preobražaja svih i za sve.

I citaocima „Reci naroda” i široj i užoj javnosti poznat je moj stav koji je na kraju krajeva i prihvacen kao realno moguc i potreban, a to je da nam interesi gradana budu program opštine, budžet opštine,kulturni i sportski program. A zašto? Niko bolje od gradana ne zna gde je šta, kada i koliko potrebno. Ja nisam populisticki predsednik , ali ja poštujem program potreba svih gradana. Dakle, što se tice same koalicije zajednicki se dogovaramo, držimo se onoga što se od nas kao nosilaca vlasti traži, realizujemo planove po principu dinar gradana plus dinar opštine, plus dinar iz Investicionog programa eto zatvorene investicije. Moram da odam priznanje našim koalicionim partnerima na korektnom odnosu, radnoj atmosferi, stvaralackom ambijentu i nadasve prakticnoj realizaciji dogovorenog.

Zna narod da ceni napore, ali pre svega rezultate . I ja mislim da nismo imali nikad bolju klimu medu gradanima za ono što radimo i gradimo nego danas uprkos postojanju stranaka. Koliko do pre koji mesec naša opozicija u opštinskom parlamentu bila je korektna,ali sada ide korak možda i dva dalje i pokušava negatorskim stavovima da se nametne što poprilicno lici na Skupštinu Srbije. Naravno, da svi znamo šta je posao opozicije ali ponekad i nije mudro glasati protiv onoga što je inters velike vecine gradana opštine.Nas gradani prepoznaju po recima, ali najviše po delu, a nadam se i opoziciju. Inace, mislim da treba da zbrajamo tu zajednicku energiju naroda i da je stvaralacki oplemenjujemo kroz konkretne akcije.

Istina je,to niko ne krije, da smo neke od investicija nasledili od bivših politickih garnitura. Najkrupnija je, svakako, Sportska hala i nju cemo vec u januaru privesti nameni.

Šta ste konkretno od investicija uradili?

„ U 2008. godini završena je Sportska hala, uradena je infrastruktura, trafostanica, pri-kljucci, prilazne ulice, parkinzi. Kad se radi o svim tim prilazima to sve je koštalo ukupno 25 miliona dinara. Inace, hala ukupno je koštala oko tri miliona evra. Uradili smo oko 25 kilometara lokalnih i regionalnih puteva , za šta je trebalo obezbediti oko 200 miliona dinara.

U samom gradu Petrovcu asfaltirano je 10 ulica,zatim uradeni trotoari u Srpskih vladara i deo u ulici Osmog oktobra.Uraden je i deo gradskog trga, ulica Bate Bulica, zapoceta je rekonstrukcija gradskog svetla, zapoceta regulacija Mlave u gornjem delu grada. Kad smo kod regulacije Mlave kroz naselje Dobocka prema Trnovcu, a potom se nastavlja prema Petrovcu. Dosta je radeno na akumulacijama u Busuru i na ušcu recice Busur u Mlavu u Petrovcu. Zapoceta investicija bice nastavljena u narednoj godini.

U 2008. godini zapoceta je zaštita izvorišta vode u Šetonju, a to je investicija vredna 43 miliona dinara. Pred potpisivanjem smo ugovora za zamenu cevovoda od Šetonja do Petrovca koji velikim delom finasira Evropska unija i to sredstvima od oko tri miliona evra, ostalo obezbeduje opština Petrovac i JKP „Izvor” Petrovac, kao i Republika. Iduce godine nastavicemo i dalje modernizaciju putnih pravaca, sledi i proširenje Decjeg vrtica „Galeb” a bice nastavljena i gradnja stambeno-poslovnog objekta u kome je opština zakupila 330 kvadratnih metara korisne površine za potrebe biblioteke grada Petrovca. Obezbedili smo lokaciju za izgradnju 22 stambene jedinice za izbegla lica koja nisu uspela da reše svoj status u predhodnom objektu od 44 jedinice. To,naravno, nije sve. Uradili smo, odnosno asvaltirali pet sportskih terena, a pripremljena su još dva u Trnovcu i Manastirici koja ce naredne godine biti asfaltirana na radost mladih u tamošnjim selima.

Krenuli smo u adaptaciju jednog broja domova kulture po seoskim naseljima, a radove cemo, kao i na nekoliko školskih objekata, nastaviti iduce godine. U Osnovnoj školi „Miroslav Bukumirovic Bukum” u Šetonju renovirano je komplatno grejanje u svim prostorijama sredstvima ministarstva, kao i sopstvenim. Grejanje je uvedeno i u jednom broju drugih škola. Decji vrtici su otvoreni u Malom Laolu i Rašancu, a zdravstvena apoteka u Ranovcu i Šetonju.

Kako brinemo o selima brinemo i o samo gradu Petrovcu te tako nastavljamo modernizaciju ulicnog osvetljenja jer su sredstva vec obezbedena iz Nacionalnog investicionog plana. Dosta je radeno i na telefonskoj kanalizaciji jer je stavljena u funkciju nova digitalna centrala od 2.000 brojeva i to se sada prikljucuje korisnicima po domacinstvima. Mi smo radili mnogo, brojke pokazuju da je uradeno do sada najviše i ja se nadam da ce to gradani vrlo pravilno da ocene. A oni nas ocenjuju najmanje jednom u cetiri godine na izborima.

Šta za vas znaci usvajanje budžeta na sledecu 2009. godinu i njegovo povecanje za 13 odsto?

Nemerljivo mnogo. To je naša žila kucavica. Imamo dosta korisnika budžeta i ne zovemo ga ni malo slucajno razvojnim budžetom jer je on glavna poluga bega iz kruga nerazvijenih podrucja. Preko trecine, odnosno 150 miliona dinara koja ce ici iz budžeta i plus ocekujemo samodoprinos po mesnim zajednicama, kao i sredstva gradana i sredstva iz NIP-a opredeljena ka našoj opštini . Posebno se nadamo da ce Ministastvo za infrastrukturu nastaviti modernizaciju regionalnih putnih pravaca u opštini jer imamo mrežu od preko 110 kilometara puteva. Dosta je i uradeno, ali i dosta predstoji kako bi se zatvorio krug”.

Vi ste došli na neke ranije funkcije u opštini iz novinarske profesije,a na funkciju predsednika opštine sa mesta direktora Kulturno-prosvetnog centra. Koliko se pažnja poklanja kulturi?

„ Mi nastojimo da sve oblasti razvijamo ravnomerno i da svakoj pomažemo u granicama moci. Istina, ima oblasti kao na primer kultura u kojoj su vredni ljudi,entuzijasti i inicijatori, i koji zaista vredno i kvalitetno rade. Naravno, mi smo iznedrili neke kulturne ja bih rekao dugoveke manifestacije koje se moraju negovati. Imamo Pozorište „Bata Bulic” ,Decje likovno stvaralaštvo Srbije - Delis, Tradicionalno Takmicenje sela Srbije, naša opština je kolevka te manifestacije koja je vremenom poprimila republicki karakter. Tu je škola glume, škola baleta, Manifestacija „Noc u Gornjaku” i „Zvuci frule”, Bacijada u Stamnici. Dakle, da rezimiram. Ne daje se kulturi više nego što joj treba niti manje, ali ne smemo da budemo palanka u ružnom smislu te reci.Neki bi hteli da se ništa ne izdvaja za kulturu a da se ionako skromna sredstva preusmere u nešto drugo. Mi možemo biti i nerazvijeni,možda je to i sudbinska stvar, ali ne smemo biti bez duha kulture i sadržaja. Postoji nešto što se zove tradicija sa onom najpozitivnijom energijom koju cemo cuvati i nešto novo što je od nas poteklo što ce vremenom tek postati tradicija kao što je to slucaj sa bacijadom. Ucinak jedne garniture ne meri se samo jednim uspehom u jednoj oblasti, nego uspesima u svim oblastima i to u onoj meri u kojoj su istinski namireni interesi radnih ljudi i gradana. Ponovicu: za predhodne 3,5 godine u opštini smo uradili više od 80 kilometara puteva,završili smo konacno i Sportsku halu.

Sport je uvek bio magnet za mlade ljude?

I danas je. Mi smo nedavno proslavili 75. godišnjicu postojanja i rada Fudbalskog kluba „Sloga”, iza koga stoji opština. Ali, mi ne finasiramo samo fudbal ( imamo samo 36 fudbalskih klubova) nego i sve druge sportove i klubove:muški i ženski rukomet ,odbojkaška i košarkaška i ekipe u borilackim veštinama. Iza svega onoga što je bogat i razuden sportski život lokalna samouprava stoji ne deklarativno nego finansijski pragmaticno.

Šta predsednik opštine želi svojim gradanima u Novoj godini?

Želim im svako dobro i svaku srecu,mnogo zdravlja. Želim da Novogodišnje i Božicne praznike provedu u miru i slozi i sa više vedrine nego do sada. Želim im , takode, ostvarivanje svih želja u koje su polagali svoje velike nade.

S.Ristic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 19.12.2008.g do 26.12.2008.g u porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu rodeno je 28 beba, 12 decaka i 16 devojcica.

Sinove su dobili: Silvija Paunovic i Ratko Marina iz Smoljinca, Ivana i Zoran Ðordevic iz Velikog Crnica, Sladana Radenkovic i Predrag Živkovic iz Kusica, Jasmina Martinovic i Zoran Bežinarevic iz Ševice, Gorica Nikolic i Srecko Miletic iz Krupaje, Dragana Makuljevic i Damir Kržanovic iz Neresnice, Dragana Dragutinovic i Toplica Nikolic iz Vukovca, Daliborka i Saša Ilic iz Kurjaca, Biljana A. i Dalibor Stankovic, Suzana Damic Damnjanovic i Bojan Damnjanovic iz Požarevca, Jadranka Gvozdenac i Srdan Jovic i Smoljinca, Jelena i Neven Šumonja iz Požarevca i Dijana i Nenad Stojicevic iz Vukovca.

Kcerke su dobili: Biljana i Ivan Stankovic iz Drmna, Sneža i Branko Milanovic iz Velikog Gradišta, Sanja i Dalibor Filipovic iz Kostolca, Nikoleta i Slobodan Krstic iz Požarevca, Dragica i Vladislav Ðordevic iz Požarevca, Violeta i Goran Zdravkovic iz Vlaškog Dola, Rada Jevtic i Marko Miloševic iz Požarevca, Marija i Branko Aleksic iz Požarevca, Jasna i Dalibor Petrovic iz Velikog Popovca, Jasmina Davidovic i Dejan Bežinarevic iz Ševice, Marijana Petrovic i Dejan Gubic iz Kostolca, Marijana Stojicevic i Draško Životic iz Požarevca, Ajna Sacipovic i Abedin Šabanovski iz Kostolca, Milena Miljkovic i Silver Murina iz Kostolca i Jelena Korbar i Marko Nikolic iz Požarevca.

PRIVREDNO DRUŠTVO „TE - KO KOSTOLAC”: REALIZACIJA PROJEKTA MONTAŽE NOVOG JALOVINSKOG SISTEMA

PUŠTENA U RAD TRAFO STANICA „RUDNIK 3”

Puštanjem u rad trafo-stanice „Rudnik 3”, 110/ 6 KV i formalno je stavljena tacka na realizaciju jednog od ukupno cetiri paketa opreme, koliko sadrži projekat peti jalovinski sistem za kop „Drmno”. Trafo postrojenje, koje je u funkciji napajanja petog BTO sistema, linija za predodvodnjavanje i drugih objekata, svecano je otvorio Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga, koji je cestitao menadžmetu PD „TE - KO Kostolac” na uspešnoj realizaciji proizvodnih i investicionih programa.

Po recima Miroslava Ivkovica, glavnog menadžera za realizaciju Projekta peti BTO sistem, u ovaj objekat, instalisane snage 2h16 megavolt ampera, „Elektroprivreda Srbije” iz sopstvenih izvora uložila je 3,8 miliona evra. Radove je u planiranom roku od 8 meseci izvela domaca firma „ABS Minel” iz Beograda.

Zoran Radosavljevic, predstavnik „ABS Minela” istakao je da je novoizgradeni objekat uraden po najsavremenijim standardima, što je znacajna referenca kao za „ABS Minel”, tako i celu srpsku elektro energetiku. Za njega je ovo simbol zajednickog razvoja EPS-a, njegovih privrednih društava i domacih kompanija što je najbolji put uspešnog razvoja srpske privrede.

S. Sreckovic

SA REDOVNE GODIŠNJE KONFERENCIJE ZA MEDIJE U PRIVREDNOM DRUŠTVU TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC

ULAGANJA U POVECANJE PROIZVODNJE SE NASTAVLJAJU

- Na kopovima ove godine iskopano oko 7,3 miliona tona uglja, a u Termoelektranama proizvedeno blizu 4,9 milijardi kilovat-casova elektricne energije. Ulaganja u projekte ekologije i modernizaciju proizvodnih kapaciteta, znacajna i u narednih nekoliko godina

Na redovnoj godišnjoj konferenciji za medije u Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac, održanoj u sredu, novinari su upoznati sa ostvarenim rezultatima u proizvodnji uglja i elektricne energije, a najavljena su i dalja ulaganja u modernizaciju proizvodnih kapaciteta.

- Iako je ovo bila jedna od težih godina, možemo biti zadovoljno onim što smo postigli, rekao je, obracajuci se prisutnim gostima i novinarima, Dragan Živkovic, direktor Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac i dodao: I Pored havarije na jednom od proizvodnih bager i produženih remonata na termoblokovima Kostolac B, mi smo ove godine iskopali oko 7,3 miliona tona uglja i proizveli blizu 4,9 milijardi kilovat - casova elektricne energije. Za dva do tri meseca u funkciji ce biti i novi BTO sistem na kopu Drmno, cime se stvaraju uslovi za godišnju proizvodnju uglja i do devet miliona tona. Iduce godine završava se jedan od znacajnih ekoloških projekata. Rec je o zameni sistema otpepeljivanja i odlaganju pepela gustom hidromešavinom u Termoelektrani Kostolac B. U toku su pripreme i za modernizaciju sistema otpepeljivanja u Termoelektrani Kostolac A, a elektroprivreda namerava da i u odsumporavanje na blokovima Kostolac B uloži znacajna finansijska sredstva, naglasio je Živkovic.

Prvi covek Privrednog društva, kome je dan ranije urucena prestižna Nagrada Privredne komore Srbije, koja se svake godine dodeljuje uspešnim privrednicima, ukazao je i na niz drugih rezultata ostvarenih u ovoj godini. Pored dobijanja standarda kvaliteta ISO 9000, Živkovic je pomenuo i uspešno funkcionisanje informacionog sistema, a najavio je i dalje ulaganje u proširenje proizvodnih kapaciteta. Kako je rekao, uz manja ulaganja, kroz dve do tri godine, s obzirom da na kopu Drmno imamo cist front napredovanja, možemo dostici godišnju proizvodnju od 12 miliona tona uglja. Imajuci u vidu opredelenje elektroprivrede da ulaže u izgradnju novih izvora energije, realno je da na lokaciji Termoelektrane Kostolac B, za koju godine udemo u izgradnju treceg bloka snage 350, a možda i 600 megavata, rekao je Živkovic, na redovnoj godišnjoj konferenciji za medije.

C. Radojcic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA PD „TE - KO”: KONTINUIRAN RAST PROIZVODNJE

REKORDNA I 2008. GODINA

Do 15. decembra, na nivou Direkcije za proizvodnju uglja, Privrednog društva „TE -KO” iskopano je 6.960.359 tona uglja. Obzirom da se dnevno u prvoj polovini decembra u proseku proizvodilo oko 25.000 tona uglja, prognoze su da ce do kraja godine biti iskopano još oko 400.000 tona uglja, što znaci da se na kraju godine može ocekivati da ce ukupna ovogodišnja proizvodnja biti na nivou od 7,3 miliona tona uglja. U odnosu na proizvodni rezultat iz prošle godine bice to za nekih stotinak hiljada tona više. Nominalno posmatrano plan proizvodnje uglja bice ostvaren sa nekih 97 ili 98 procenata, ali ne treba, pored ostalog, gubiti iz vida i cinjenicu da je ovogodišnji plan proizvodnje uglja pravljen prema prosecnoj kaloricnoj vrednosti od 7.420 kilo džula po kilogramu uglja. Kako je toplotna moc isporucenog uglja termoelektranama u 2008. godini bila za oko 1000 kilo džula po kilogramu uglja veca od planirane, to znaci da je za rad termoelektrana trebalo manje uglja od planom predvidenih kolicina izraženih u tonama. Interesantan je podatak da su kostolacki rudari u kontinuitetu od 2001. godine beležili prosecan godišnji rast proizvodnje od 5,7 procenata. Konkretno u 2008. godini proizvodnja uglja bice veca za približno 2,1 milion tona u odnosu na 2001. godinu u kojoj je proizvedeno 5.165.551 tona, što predstavlja rast od 40,4 procenata.

Ucinak na jalovinskim sistemima je takode iz godine u godinu sve veci. Prema podacima Službe za pracenje proizvodnje u Direkciji za unapredenje proizvodnje, zakljucno sa 15. decembrom otkopano je ukupno na nivou Direkcije za proizvodnju uglja 28.587.714 kubika cvrste mase. Do kraja godine se ocekuje da ce biti proizvedeno oko 30 miliona kubika jalovine, što ce predstavljati prebacaj za skoro 2,5 miliona kubika ili 10,5 procenata u odnosu na ovogodišnji bilans. U poredenju sa 2001. godinom, kada je otkopano 11,8 miliona kubika jalovine ovogodišnja proizvodnja bice veca za cak 18,2 miliona kubika cvrste mase ili dva i po puta u odnosu na ostvarenje iz 2001. godine. To znaci da je godišnje beležen prosecan rast proizvodnje otkrivke od 22 procenata.

Sve ovo govori da veliki rad i znacajna materijalna ulaganja daju rezultate i da ce i godina na izmaku biti upamcena kao još jedna rekordna proizvodna godina.

S. Sreckovic

MIODRAG FILIPOVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABARI:

UDRUŽENI I SLOŽNI PROTIV TEŠKE GODINE

- U sprovodenju dogovorenog programa razvoja u 2009. godini ocekujem veliku podršku i pomoc pre svega koalicionih partnera a onda i gradana Opštine i nadležnih republickih institucija i organa, istice Filipovic

Opština Žabari je medu prvima u Srbiji dobila nov budžet za 2009. godinu i to ne bilo kakvim glasovima Skupštine vec jednoglasno. Prema recima predsednika Opštine Miodraga Filipovica to je garancija da ce se tako jedinstveno i složno raditi kako na ostvarivanju tog dokumenta, tako i svih razvojnih programa dogovorenih i usvojenih od strane odbornika.

- Nakon majskih lokalnih izbora u Opštini smo stvorili takvu vladajucu koaliciju koja se do sada pokazala veoma efikasnom u funkcionisanju kada su u pitanju interesi gradana i razvoj naše Opštine- male i nerazvijene. Dokaz efikasnog rada je upravo i poslednja u ovoj godini sednica Skupštine na kojoj smo prvi u Branicevskom okrugu usvojili budžet i to jednoglasno. Naravno, tom jednoglasju prethodile su pripreme i brojne rasprave na organima i telima i medu budžetskim korisnicima. Naš budžet jeste mali jer smo i mala opština, ali uz veci stepen racionalnosti i domacinskim poslovanjem na svim nivoima, potrudicemo se da i sa tako malim sredstvima obezbedimo bolji život naših gradana, da uradimo više nego što je to bio slucaj prethodnih godina. Neke znacajnije uštede vec smo ostvarili i u ovoj godini, za samo nekoliko meseci uštedeli smo oko šest miliona dinara na stavkama koje nisu bile neophodne i te pare usmerili na mnogo važnije stvari. Na primer, odredena sredstva preusmerena su na uredenje Centra za lokalne usluge i socijalnu zaštitu koji je velika potreba jednom broju gradana Opštine. Takode, uštedenim sredstvima putem racionalizacije uredili smo prostor oko Centra za kulturu i Turisticke organizacije, opremimili zgradu za rad tih institucija. Oplemenjivanjem prostora i izgradnjom fontane ispred tog objekta ulepšali smo sam centar grada. Delom uštedenih sredstava izgradeno je i tenisko igralište. Pokazalo se da jednim drugacijim odnosom prema raspodeli budžeta možemo da ucinimo mnogo više u interesu Opštine. Pored domacinskog poslovanja šansu vidimo i u cvrstoj saradnji sa gradanima koji su voljni da, radi opšte koristi, udružuju svoja sredstva sa opštinom. Takode, u narednoj godini ocekujemo i veliku pomoc i finansijsku podršku od šire društvene zajednice i iz Republike, istice Miodrag Filipovic, predsednik Opštine koji na naše pitanje - kako planiraju da smanje broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi na cemu se insistira u Vladi Srbije, odgovara:

- Mi smo vec stvorili izvesne pretpostavke za nesmetano ostvarenje tog zahteva. Omogucili smo odlazak u penziju sa otpremninama svim radnicima koji su za to ispunjavali uslove, njihova mesta nismo popunjavali. U novoj godini primacemo samo visokoobrazovane kadrove neophodne za brži razvoj lokalne samouprave, one koji svojom strukom i kvalitetom garantuju ostvarenje ciljeva nužnih za naš izlazak iz kruga nerazvijenih. Cinjenica je da sve ono što smo u ovoj godini planirali kao investicije nije ostvareno iz objektivnih razloga, iako smo imali dobru nameru da se to desi. Svi ti poslovi ostaju i dalje, od njih ne odustajemo i oni ce biti prioriteti u 2009. Mislim tu, pre svega, na put Kocetin - Orljevo, to je prioritet svih prioriteta, moramo ga završiti pocetkom naredne godine jer su u tu investiciju uložena i sredstva gradana. Kocetin je inace, poput Viteževa, veoma složno selo i njihove primere treba da slede i ostali. Velika sredstva do sada su uložena u izgradnju vodovoda u Vlaškom Dolu i tu investiciju moramo privesti kraju, da dodemo do novog vodovoda, jer je stari jako sporan, zastarela mreža je veliki problem. Pored vode i puteva ostali prioriteti bice nam struja, škole, sportski terteni i sve ono što je potrebno ljudima u mesnim zajednicama koji su sve te prioritete predvideli u svojim programima. Mi moramo da ih pratimo, da sledimo te njihove želje i potrebe, da zajedno sa njima radimo na iznalaženju izvora finansiranja... Sve to cinicemo uz motivaciju da samo tako obezbedujemo lakši i lepši život u celoj našoj Opštini.

Jedna od najznacajnijih investicija u Žabarima svakako je izgradnja Industrijske zone koja bi u godini krize u svetu, omogucila ovom delu Branicevskog okruga vecu proizvodnju i preradu, više para u budžetu i što je najvažnije, povecanje broja zaposlenih.

- Pa to bi svakako pospešilo ukupnu proizvodnju u Opštini pa samim tim i preradu u preradnim kapacitetima ove zone, a posebno znacajno bilo bi to, što bi time zaposlili veliki broj mladih koji bi ovde ostajali, zapocinjali novi život, zasnivali porodice...Pa nece mladi da žive u sredinama bez perspektive, oni su željni posla i to im moramo omoguciti. Tamo gde ima posla ima i života, istice Filipovic.

U odnosu na druge opštine u Branicevskom okrugu, žabarska prednjaci i u tome što je vec preuzela osnivacka prava nad Domom zdravlja cime je otišla korak dalje u stvaranju povoljnijih uslova za lecenje svojih gradana. Mnogo toga, doduše, još je ostalo da se reši u ovoj oblasti kao što je nabavka potrebnog broja sanitetskih vozila i uopšte obnova kompletnog voznog parka Doma, jer Opština Žabari jeste mala ali je veoma razudena i za uspešnu zdravstvenu zaštitu neophodan je efikasan rad na terenu. Ono što je novi kvalitet u radu zdravstvene službe svakako je obnova rada zdravstvenih ambulanti i dupliranje broja lekara u Domu.

- Briga o bolesnima, starim i nemocnim ljudima bice naša preokupacija i u godini koja nam dolazi. Moramo da olakšamo život ljudima koji to od nas ocekuju. Mi smo Opština sa velikim brojem starih osoba, mnogo je starackih domacinstava kojima treba kupiti lekove, obezbediti hranu, obilaziti ih... Upravo iz tih razloga odlucili smo se za projekat Uslužnog centra socijalne zaštite. Uposlicemo geronto domacice koje ce ugroženoj kategoriji gradana uciniti život podnošljivijim. Vremenom cemo ovaj oblik socijalnog rada proširivati i geronto domacicama jednoga dana pokriti kompletno podrucje, a postoji ideja da deo ove aktivnosti funkcioniše na dohodovnim osnovama, istice Filipovic koji na kraju 2008. godine svim gradanima Opštine obecava da ce sa timom na cijem je celu nastojati da se u godini oznacenoj jednom od najtežih u novijoj istoriji, realizuju svi planirani projekti i planovi. Pokušace to jednim novim odnosom prema zadacima i obavezama koje su novoj vlasti postavili gradani.

S.E.

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE GOLUBAC Dr NEBOJŠOM MIJOVICEM

RAZVOJ I U TEŠKOCAMA

Golubac. Od pre sedam meseci došlo je,voljom biraca do promene vlasti u ovoj podunavskoj opštini na cijem se celu sada nalazi predsednik dr Nebojša Mijovic sa kojim smo razgovarali o stanju i problemima sa kojima se na ovom podrucju suocavaju. Od proteklih lokalnih izbora bilo je dovoljno vremena da se sagleda celokupna situacija,evedentiraju problemi i potraže moguca rešenja,utvrde smernice razvoja i investicija i opredele aktivnosti kako bi gradani kvalitetnije i lepše živeli.

Kako funkcioniše vladajuca koalicija i da li ima timskog rada.Nasledili ste od predhodne vlasti mnogo problema i dugova?

- Skupština opštine Golubac formirana je neposredno posle izbora od koalicionih partnera: Srpske radikalne stranke sa 6 odbornika,Demokratske stranke Srbije, Socijalisticke partije Srbije i Grupe gradana sa po cetiri odbornika. Skupštinska vecina je odmah pocela sa radom,funkcioniše za sada korektno,sve stranke ucestvuju u vlasti i imaju srazmerno broju osvojenih mandata u Skupštini opštine i odredeni broj svojih ljudi u Opštinskom vecu.Do sada smo održali šest sednica na kojima smo izabrali upravne odbore,imenovali nove direktore javnih preduzeca,a u meduvremenu usvojili i budžet za 2009.godinu u iznosu od 115 miliona dinara. Svesni smo da nas ceka veliki posao,potrebno nam je mnogo truda,imamo podršku naših gradana koji od nas ocekuju da ispravimo greške koje smo zatekli,da platimo dugove i da posle toga krenemo putem nekog razvoja.

Sproveli ste reorganizaciju opštinske uprave,da li je ona sada efikasnija,strucnija i jeftinija u odnosu na prethodnu.Ima li viška i da li ce biti otpuštanja radnika?

- Novom organizacijom opštinske uprave napravljena je preraspodela resursa,što bi trebalo da poboljša kvalitet rada i smanji troškove poslovanja.Do sada se o otpuštanju radnika nije razmišljalo.

Usvojili ste budžet za 2009.godinu,da li ima dovoljno sredstava za kapitalne investicije koje ste planirali da realizujete u narednom periodu i u kojoj se meri pripremaju novi razvojni programi?

-Budžet za narednu godinu je nažalost više potrošacki nego razvojni iz više razloga,od kojih su dva najbitnija. Prvi razlog je nasledeni dugovi, drugi razlog je,veoma mali procenat prihoda koji se ostvaruje u toku jedne godine.

Osnovni pravci razvoja opštine su poljoprivreda i turizam,do juce je bila i industrija koja je u teškom položaju,neki proizvodni pogoni su privatizovani i prestali sa radom,a neki su pred privatizacijom. Da li ostajete i dalje na ovom opredelenju i koji su to projekti koji ce se realizovati u ovim oblastima?

- Ni za jednu od ovih grana ne može da se kaže da je prioritet,mada se smatra da turizam ima prednost na kome treba da se bazira razvoj opštine Golubac. Do sada se on razvijao na papiru a bila je i slaba turisticka ponuda. Imamo i problem sa smeštajnim kapacitetima, ulažemo napore da popravimo imidž Golupca, da ovaj kraj postane zanimljiv za našeg i stranog gosta.Sada su naši pravci razvoja multifunkcionalna poljoprivreda i turizam koji možemo posmatrati sa više turistickih grana kao što su ruralni,nauticki,kulturno-istoriski i verski. Master planom koji je usvojila Skupština opštine na poslednjoj sednici definisan je razvoj turizma na ovim prostorima i Donjeg podunavlja. Da bi se do ovog došlo potrebno je rešiti plansku dokumentaciju u narednoj godini.

U svim privrednim koletivima stanje je vrlo loše i traži hitne korake za prevazilaženje prisustnih problema. Fabriku teške konfekcije “Natu Dugoševic” otkupio je jedan Belgijanac i on planira da otvori fabriku cajeva po najsavremenijoj tehnologiji verujuci da ce u ekološki zdravoj sredini moci da u izobilju otkupljuje i gaji šumsko bilje.

“Kamenolomi” Golubac beogradskog “Ivana Milutinovica” je u nezavidnom položaju. Ovaj nekada poznati gigant ima gubitke,radnici ne primaju redovno plate,ali mi kao lokalna samouprava nemamo nikakvog po Zakonu uticaja na privredu i mogucnosti da im pomognemo da reše ove svoje probleme.

U slicnoj su situaciji i radnici fabrike drvne galanterije kucevskog ŠIK-a u Maleševu. Naime,ova fabrika je relativno u dobrom stanju,radena je po evropskim standardima i za evropske namene mogla bi da bude izuzetno i konkuretna na tržištu u našoj zemlji pa i u inostranstvu.Ovo preduzece posle neuspele privatizacije je pod stecajem,a pogon u Maleševu zatvoren.

Nekada dva najjaca pogona u kojima je radilo veliki broj naših gradana, Hladnjaca i Fabrika keksa u Branicevu, požarevackog “Bambija”, posle privatizacije prestali su sa radom. Fabrika keksa više ne radi,a Hladnjaca je proteklih meseci ponovo pocela sa nekom malom proizvodnjom i zapošljava nekoliko desetina radnika.

Na podrucju opštine postoje i tri zadruge u Branicevu,Klenju i Golupcu koje opstaju i pored problema sa kojima se suocava agrar.

Naš cilj je da u narednom periodu dovedemo što veci broj investitora. Kada bude uraden Prostorni plan i napravljena baza podataka, Dunav i priobalje bice interesantno za mnoge strane ulagace, istice dr Nebojša Mijovic.

Šta ocekujete u narednoj godini za koju ekonomisti kažu da ce biti dosta teška u celom svetu i da treba štedeti?

- Mi smo sebi zacrtali ambiciozan plan razvoja opštine i radimo da napravimo zdrave temelje na kojima ce se bazirati naš razvoj. Mi smo i dalje u krugu nerazvijenih,iako smo po nekim statistickim podacima razvijeni,zbog kojih ne možemo dobiti veca sredstva od države koja se izdvajaju za pomoc u razvoju. Svaki pozitivan korak koji napravimo je postepeni izlazak iz porodice siromašnih. Možda to nece biti vidljivo u prvoj ili drugoj godini,ali je ovo preduslov da bi opština krenula jednim pravim putem razvoja. Nama je glavni cilj da iako nemamo nikakvog uticaja,oživimo i razvijemo privredu,da smanjimo broj nezaposlenih i da stvorimo povoljne uslove za povratak naših školovanih ljudi,da oživimo kulturni i sportski život i da Golubac bude mesto gde ce svi rado dolaziti i tu ostati.

Šta vaši gradani i biraci od vas mogu ocekivati i kakva je poruka vladajuce koalicije u godini koja dolazi?

- Nikada se ne bi prihvatio ove funkcije da nemam viziju razvoja opštine i da ne znam kako da to ostvarim. A vizija je, Golubac kao moderan grad,razvijeno i bogato selo,moderna putna mreža,razvijen turizam,cista voda i reke. Vladajuca koalicija je raspoložena za rad i ocekuje punu podršku i pomoc svih svojih sugradana. želim da ovom prilikom sa svojim saradnicima u ime opštine Golubac cestitam svim gradanima Novogodišnje i Božicne praznike i da 2009. godinu provedu u zdravlju, sreci, uspehu i radu, rekao nam je na kraju ovog našeg razgovora, predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

LJ.Nastasijevic

INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE MALO CRNICE, DR ESIDOLOM PERICEM

ŠTEDNJA U SVIM SEGMENTIMA

Pocetkom jula meseca Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Socijalisticka partija Srbije i grupa gradana za Stig i Mlavu formirali su vlast u opštini Malo Crnice, a na mestu predsednika Opštine izabran je dr Esidol Peric. Pred kraj 2008.godine na pitanje šta bi izdvojio kao najznacajnije aktivnosti i rezultate, Peric odgovara:

- Nastavili smo sa zapocetim investicijama, sprovedeni su tenderi za presvlacenje puta u Toponici, Kravljem Dolu, Šljivovcu, Vrbnici i dela puta u Kalištu. Do sada je uraden put u Toponici, Vrbnici i deo puta u Kalištu, dok tender koji je sproveden za presvlacenje puta u Kravljem Dolu i Šljivovcu je jedna veca investicija koju mi trenutno finansijski ne možemo da ispratimo, pa cemo sacekati narednu godinu.

U letnjem periodu završen je put do izletišta Tocak na tromedi sela Kula, Kobilje i Aljudovo. Uradili smo rekonstrukciju Domova kulture u Toponici i Kalištu i sada imamo samo par nerešenih domova kulture u opštini. U Batuši je izgradnja vodoizvorišta u završnoj fazi i u najkracem roku domacinstva ce moci da se prikljuce na sekundarnu mrežu. Uradeno je dosta na poboljšanju uslova rada u školama. Najveca investicija je rekonstrukcija fasade škole u Šapinu, tako da je ona sada jedna od najlepših škola na teritoriji opštine Malo Crnice. Tokom letnjeg perioda dosta toga je uradeno na školskim objektima kako bi deca normalno mogla da pohadaju nastavu. Opština Malo Crnice je jedna od retkih opština koja u potpunosti pokriva troškove prevoza ucenika. Što se tice socijalne politike, doneli smo odluku da uklonimo administrativne barijere i pomognemo ljudima kojima je stvarno potrebna pomoc u okvirima naših mogucnosti.

Opština je preuzela osnivacka prava nad Domom zdra-vlja i tu proceduru sada sprovodi Ministarstvo zdravlja. Prakticno do sada nismo imali Dom zdravlja, vec je to bila radna jedinica Doma zdravlja Požarevac. Takode, konkurisali smo kod Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, opština je dobila znacajna sredstva za realizaciju Prostornog plana i firma “Juginus” koja je dobila taj posao, poslala je strucnjake na teren kako bi prikupili potrebne podatke za izradu Prostornog plana.

Jedan od zacrtanih prioriteta razvoja na ovom podrucju je i turizam. U cilju boljeg prezentovanja naših turistickih kapaciteta osnovana je manifestacija Stiško poselo koje ce se svake godine tradicionalno održavati u Zaovi.

Koji su najznacajniji problemi sa kojima se suocavaju žitelji Opštine?

- Najveci problem naše opštine je nezaposlenost. Pokušavamo da aktiviramo Mlin u Malom Crnicu, ali to je jako dug i komplikovan proces zbog sudskog spora. Najpre treba da dobijemo Mlin od likvidacionih upravnika, a zatim cemo pronaci strateškog partnera na zadovljstvo lokalne samouprave i prvenstveno gradana, jer bi imali gde da odlažu tržne viškove pšenice. Takode, mnogi ljudi bi dobili posao i na taj nacin bi smanjili nezaposlenost.

Šta se dešavalo u oblastima poljoprivrede i kulture?

- Što se tice poljoprivrede lokalna samouprava je preduzela odredene aktivnosti i osnovali smo Fond za razvoj poljoprivrede, što je bila i preporuka Ministarstva poljoprivrede. Angažovali smo nove ljude, pomocnika predsednika opštine za poljoprivredu i u Opštinskoj upravi primicemo još jednog strucnjaka iz oblasti poljoprivrede, tako da mogu da racunam da ce moji saradnici veoma ažurno da se bave tim poslom i ispune ocekivanja gradana.

Što se tice kulture jesen u opštini Malo Crnice obiluje kulturnim dešavanjima koja su svake godine specificna i tokom FEDRAS-a održan je veliki broj predstava ansambala sa teritorije Republike Srbije.

Kako ocenjujete rad koalicione vecine?

- Nova koalicija stabilno funcioniše, jedini problem je nedostatak novca, medutim što se tice funcionisanja lokalne samouprave i odbornicke vecine za sada je sve dobro.

Skupština opštine Malo Crnice usvojila je na poslednjoj sednici i budžet za 2009.godinu? Šta on u investicionom smislu donosi?

- Budžet za narednu godinu iznosi 165.000.035 dinara i on je kompromis naših realnih finansijskih mogucnosti, potreba i socijalnih davanja. Veliku stavku u budžetu predstavljaju socijalna davanja, jer jednostavno ugroženim ljudima moramo da omogucimo koliko, toliko dostojanstven život u ovim teškim vremenima. Budžetski korisnici nece biti umnogome zakinuti i u principu budžet se jako malo razlikuje od prošlogodišnjeg. On nije razvojni, njime se pokriva osnovno školstvo koje je najveca stavka, kao i Opštinska uprava. Pokušacemo da se ponašamo u skladu sa Republikom, da štedimo i izbegnemo dužnicke odnose prema izvodacima radova. U narednoj godini ulagacemo u izgradnju lokalnih puteva, a ocekuje nas i izgradnja škole u Batuši. Najverovatnije necemo moci racunati na neka znacajnija sredstva iz Republike i Ministarstva za NIP, ali se ipak nadamo da cemo dobiti neophodne mašine za komunalno preduzece. Vlada Srbije odgovara na naše potrebe u granicama svojih mogucnosti i nikada nismo naišli na zatvorena vrata.

Na kraju svim gradanima malocrnicke opštine, a i šire želim uspešnu predstojecu godinu, da ih prati zdravlje i sreca i da lepo provedu Novogodišnje i Božicne praznike.

D.Dinic

U OPŠTINI MALO CRNICE

DODELJENE STIPENDIJE STUDENTIMA

Na osnovu Odluke o stipendiranju studenata deficitarnih zanimanja sa podrucja opštine Malo Crnice, Opštinsko vece je raspisalo konkurs na koji se prijavilo šest studenata sa potrebnom dokumentacijom. Zahtevi su prihvaceni i studenti ce do kraja školovanja dobijati tri hiljade dinara mesecno, pod uslovom da redovno upisuju godinu.

Proteklog petka dr Esidol Peric, predsednik opštine Malo Crnice urucio je stipendije: Ivanu Aksentijevicu iz Boževca, studentu trece godine Visoke škole strukovnih studija u Požarevcu, Jeleni Vuceti iz Velikog Sela, studentu druge godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Jovani Jovic iz Crljenca, studentu trece godine Filološkog fakulteta u Beogradu, Igoru Radovanovicu iz Vrbnice, studentu trece godine Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu, Mariji Stojiljkovic iz Malog Crnica, studentu druge godine Akademije umetnosti BK u Beogradu i Darku Stojicevicu iz Toponice, studentu trece godine Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

D.Dinic

U VELIKOM GRADIŠTU OTVOREN MUZEJ I PRODAJA RUKOTVORINA

U saradnji velikogradištanskih opštinskih vlasti i Narodnog muzeja Požarevac, uz veliko prisustvo gradana, otvoren je prvi Muzej u Velikom Gradištu.

U glavnoj ulici, u renoviranoj zgradi, Gradištanci su dobili prvu postavku Muzeja, koja predstavlja istoriju ove opštine od antickih dana do danas. Inicijatori ove ideje i autori postavke su direktor Narodnog muzeja Požarevac istoricar Milorad Ðordevic i viši kustos, muzejski savetnik i etnolog Danica Ðokic. Umetnicko zanatska zadruga „Jefimija” iz Velikog Gradišta pobrinula se za postavku prodajne izložbe rukotvorina i suvenira baziranih na našem narodnom nasledu. Žene veštih ruku bave se tkanjem i keramikom, a inspiraciju nalaze upravo u riznici Narodnog muzeja Požarevac, tako da su izloženi predmeti spoj tradicionalnog i modernog.

Zahvaljujuci velikim zalaganjima entuzijasta, velikogradištanske škole besplatno ce moci da posete ovu postavku, a gradanstvo da nabavlja rukotvorine po sniženim cenama.

Snežana Radulovic - Kostic

PETROVAC: ODRŽANA ŠESTA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE

RAZVOJNI BUDŽET - ZA DUŽI KORAK

Prošlog utorka u Petrovcu je održana šesta sednica Skupštine opštine kojoj je predsedavao Milance Acimovic i na cijem je dnevnom redu bilo više aktuelnih tacaka od suštinskog znacaja za život gradana.

Usvojena je odluka o izmeni i dopuni odluke o budžetu za tekucu 2008. godinu, ali i doneta odluka o budžetu za narednu 2009. godinu. Odbornici su doneli i odluku o opštinskim administrativnim taksama, kao i odgovarajuce odluke o osnivanju mesnih zajednica za podrucje opštine Petrovac na Mlavi, o pravima iz socijalne zaštite gradana,osnivanju direkcije za omladinu i sport.

Namenski i štedljivo

Na samom pocetku sednice odbornici su konstatovali da zbog odlaska na drugu funkciju prestaje mandat odborniku Mladenu Vlajicu iz G 17 Plus, a umesto njega odbornik je postala Nevenka Mijatovic iz Lopušnika.

Naravno, da su dve dominatne tacke bile o budžetu. Naime, najpre je odlucivano o rebalansu budžeta za tekucu godinu. Govoreci o tome predsednik opštine Petrovac Radiša Dragojevic je naglasio da se budžet ostvaruje apsolutno u skladu sa planom i to pre svega u prihodima.

“Mi smo za sada vec odlazecu godinu, dakle, 2008. godinu usvojili budžet u visini od 400.600.000 dinara, a do ovog trenutka njegova realizacija je 95 odsto.Ocekuju se da pristignu i redovna transferna sredstva od Republike koja se ostvaruju stopostotno i priliv koji je poslednjih dana u decembru obicno uvecan. Odatle ne diramo ukupnu cifru ali vršimo preraspodelu u skladu sa nekim pomeranjima koja se dogadala na liniji prihoda i potrošnje. Najkrace: smanjuju prihodi vanrednog karaktera koji su planirani od republike i po svoj prilici oni se nece realizovati do kraja godine zbog krize koja nije mimoišla ni republicki budžet. Ipak, neki lokalni prihodi koji ce se premašiti do isteka godine, a rec je o naknadi za gracevinsko zemljište,poreza na zarade, na prihode od samostalnih delatnosti yatim od poreza na imovinu i slicno” - podvukao je Dragojevic.

Novi budžet uvecan za 13 odsto

Odbornici su usvojili rebalans budžeta uz napomenu da ce jedan deo sredstava biti prebacen u iducu godinu. Takode, uvodnicar za budžet u narednoj godini bio je Radiša Dragojevic. On je pored ostalog istakao da je polazna osnova za njegovo koncipiranje upravo rebalans predhodnog budžeta iz 2008. godine.

“Za 2009. godinu planirani budžet je u visini od 453 miliona dinara,što je uvecanje u odnosu na 2008. godinu 13 procenata. Evo kako smo došli do te brojke.Kad se radi o komunalnim i administrativnim taksama uvecanje je 3,5 odsto,ostali lokalni prihodi uvecani za 8 odsto, a transferna sredstva iz Repubilike 17 odsto. S tim u skladu su i planirani rashodi s tim što smo i dalje zadržali u pozicijama gde se investira uvecanje koje daje našem budžetu razvojni karakter. Naša nastojanja su da što više izdvojimo za investiranje u opštini, a manje za potrošnju. Naravno, da ce budžet posedovati i tu dimenziju tekucih troškova u svim institucijama i subjektima koje budžet mora da finasira”, - rekao je Dragojevic.

Dabome, o onome što su razvojni programi govorice se kada se bude usvajao Program rada Direkacije za izgradnju opštine Petrovac prema kojoj se i gro investicionog dinara usmerava i ostaje deo troškova kojima ce se pokrivati nepokriveni troškovi koji ce biti do kraja godine, a tu je pre svega rec o završnim radovima na Sportskoj hali, o zameni cevovoda na Izvorištu i o finasiranju gradnje biblioteke u Petrovcu, kao i proširenju Decjeg vrtica “Galeb” takode u Petrovcu. To su istovremeno prioriteti petrovacke opštine koji su ušli i u Nacionalni investicioni program.

Po onome što je opredeljenje NIP-a za narednu godinu skoro je izvesno da ce se finasirati modernizacija putnih pravca: stari put Ranovac Knežica, Starcevo Dubocka, kao i Vezicevo-Zlatovo.

S.Ristic

RAZGOVOR SA NARODNIM POSLANIKOM MILETICEM MIHAJLOVICEM

ZA RAVNOMERAN RAZVOJ SRBIJE I EFIKASNIJI RAD NARODNE SKUPŠTINE

Imajuci u vidu neprestano zasedanje Republickog parlamenta i svakodnevnu zauzetost narodnih poslanika na izmaku ove kalendarske godine , koristimo priliku proslave 75 godina FK’’Sloga’’ iz Petrovca na Mlavi da razgovaramo sa narodnim poslanikom Mileticem Mihajlovicem.

Gospodine poslanice,na kraju ove kalendarske 2008. godine želeli bismo da za citaoce lista ‘’Rec naroda’’ , kao i za sve gradane Branicevskog okruga iznesete svoje mišljenje o radu narodne skupštine Republike Srbije, glavnim preokupacijama i ulozi sveukupnog rada poslanika Srbije i poslanika Branicevskog okruga?

Kao poslanik SPSa, u okviru vladajuce koalicije D S i G17plus i SPS, PUPS ucestvujem u radu našeg parlamenta. Pred nama su veliki i da tako kažem ,brojni zadaci, veliki broj zakona koje treba da uoblicimo, da donesemo, a koji jedan deo tih zakona predstavlja i preduslov za dalji napredak u ukljucivanju države Srbije u Evropsku uniju.

Mada, moram da priznam da nisam zadovoljan sa tempom rada i sa ostvarenim ucinkom.Moje mišljenje je da imamo dosta praznog hoda i da bi nešto moralo da se ucini na efikasnosti rada narodne skupštine. U radu skupštine veliku prepreku predstavlja postojeci POSLOVNIK narodne skupštine koji omogucava taj prazan hod i skretanje sa dnevnog reda kroz korišcenje instituta’’ kršenje poslovnika’’.Po postojecem poslovniku moguce je u svakom trenutku postavljati odredena pitanja koja mogu da budu izuzetno znacajna i važna za rad narodne skupštine ali i za rad svakog poslanika u okviru narodne skupštine,ali takva mogucnost daje veliku mogucnost poslanicima za opstrukciju u radu skupštine.

MNOGO IZGUBLJENOG VREMENA

Mi imamo situaciju, kada se sabere to vreme što je korišceno za kršenje poslovnika,koje su koristili poslanici, narocito iz redova opozicije, da smo , možda u tome ,sastavili i mesec dana rada u ovom sazivu ili da kažem nerada, odnosno bez rezultata. U 2009. godini vrlo brzo ocekujem razmatranje predloga novog POSLOVNIKA koji ce onemoguciti takvu opstrukciju. Neracionalno dobar deo vremena je utrošen na medustranacka prepucavanja, pa cak i unutarstranackim nekim raspravama, kao da prisustvujemo nekim sednicama organa stranaka.

Narodna skupština treba da donese odluku o produženju pasoša,tu je i set zakona iz pravosuda i zakonodavstva,usvajanje budžete za 2009. godinu?

Imali smo dosta veliku raspravu oko seta zakona iz pravosuda, veliki je broj amadmana uložen, ne samo od poslanika opozicije, nego i od poslanika iz vladajuce koalicije .

U celini uzev, ti zakoni su izazvali dosta polemike jer pogadaju mnoge male sredine u Srbiji. Pitanje je kako ce se izglasati taj set zakona ili predlog zakona iz tog seta. Što se tice Zakona o dopuni i izmenama Zakona o putnim ispravama u odredenoj meri odgovornost snosi i prethodna Vlada Vojislava Koštunice koja to pitanje nije rešila na adekvatan nacin i kroz sprovodenje odredenih mera i preduzimanje odredenih koraka za primenu tako donetog Zakona, jer se ispostavilo da je odredeni rok za primenu kratak.

Sasvim je izvesno da ce taj Zakon o izmenama i dopunama putnih isprava biti 22. decembra usvojen a gradani ce imati mogucnosti da koriste još godinu dana isprave koje poseduju- pasoše.

Šta biste mogli poruciti gradanima i našim citaocima za Novu godinu i Božicne praznike kao narodni poslanik?

Ja kao narodni poslanik koji potice iz ovog dela Srbije, istocne Srbije, iz Branicevskog okruga, zaista se zalažem za princip na kojem je formirana i po kojem radi ova aktuelna Vlada, princip reciprocnog razvoja Srbije.Primena ovog principa je veoma znacajno za brži razvoj opštine Petrovac i opština Branicevskog okruga. Mi moramo da se borimo protiv beogradizacije, protiv toga da nam se razvijaju samo veliki gradovi. Srbija ne može da se svede na Beograd, niti na neki od velikih gradova i centara u ostvarivanju Srbije. Naglašavam, nama je znacajno da svi delovi Srbije ravnomerno se razvijaju i napreduju jer ce to otvoriti perspektivu razvoja Srbije,motivisati snagu u narodu da na tom putu razvoja brže se razvijaju.

RAZVOJ INFRASTRUKTURE

Mi moramo da radimo na razvoju infrastrukture u svim delovima Srbije, na stvaranju jednog zdravijeg ambijenta i podsticaja za razvoj privrednih delatnosti, za razvoj i opstanak tih standarda koji su prisutni u svetu, mislim, pre svega, na obrazovanje zdravstvo kulturu, sport itd.

Nama nema opstanka kao ozbiljnoj državi ako dozvolimo takvu migraciju da nam manji delovi Srbije budu opustošeni.I to je ono, pre svega, što mene zaokuplja i naravno jedan dobar deo poslanika koji su iz drugih manjih sredina a ne iz velikih centara. Što se tice Branicevskog okruga svakako da se zalažemo da naš Branicevski okrug nade svoje mesto u razvoju i svom napretku i naravno da zajedno sa narodnim poslanicima sa ovog podrucja ulažemo znacajne napore da se ubrza razvoj u svim segmentima kako bi se poboljšao život naših gradana i otvorilo više poslova za rad i zapošljavanje.

Moramo, se pomiriti sa tim da se nalazimo u velikoj ekonomskoj krizi koja je zahvatila citav svet, i da mi ne možemo da ocekujemo da budemo, izuzeti od toga. Pokušavamo da kroz integracije u te medunarodne mehanizme i kroz ukljucenje u EU, što nam je cilj, da stvorimo neke bolje uslove. U takvoj situaciji, jednostavno moramo prihvatiti tu cinjenicu , da moramo da podelimo i da trošimo što imamo vodeci racuna kako trošimo, kako rasporedujemo sredstva kroz subvencije,gde ce nam se vratiti kao što su oblasti poljoprivrede ili neke druge delatnosti koje ce uciniti da sutra bolje živimo.

U svakom slucaju iskoristio bih priliku da vašim citaocima i svim gradanima Branicevskog okruga i šire,gradanima u istocnoj Srbiji cestitam predstojecu Novu godinu i Božicne praznike sa željom da medu nama vlada saglasje ,sloga, da nas posluži zdravlje i pamet da tako koracamo napred i uspemo da prevazidemo mnoge teškoce koje su pred nama.

I.D.

BOŽICNA POSLANICA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O BOŽICU 2008. GODINE

PAVLE

MILOŠCU BOŽJOM PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PECKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVACKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KCERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ NAJRADOSNIJI BOŽICNI POZDRAV:

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

Mitropolit Amfilohije Svake godine, draga deco duhovna, pa evo i ove, docekujemo Božic, rodendan Sina Božjeg, sa radošcu, verom, nadom i ljubavlju. Zašto? Zato što se u tom dogadaju ostvarila „punoca vremena”, pa je Bog Otac, „poslao Sina Svoga Jedinorodnog da svaki koji veruje u NJega ne pogine, nego da ima život vecni” (Jn 3,16). Taj dogadaj je i punoca kosmickih i istorijskih zbivanja: sve što se u tvorevini Božjoj i u istoriji ljudskoj dogadalo, dobilo je u tom danu, „koji stvori Gospod”, svoju punocu i svoje ostvarenje. Ulazak Boga u maticu života predstavlja, takode, ispunjenje svih najdubljih ljudskih težnji posvedocenih i projavljenih u svim zemaljskim narodima pre Hristovog rodenja. NJegovim rodenjem zasijala je svetu svetlost bogopoznanja. U toj Božanskoj svetlosti otkrio nam se smisao sveta, prirode i konacni cilj covekovog postojanja i postojanja svih stvorenja, svih vidljivih i nevidljivih svetova.

U Hristu Gospodu, Koga u Simvolu vere ispovedamo kao „Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rodenog pre svih vekova, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rodenog a ne stvorenog, jednosuštnog Ocu kroz Koga je sve postalo, Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao covek...” - ostvarena je jednom za svagda pobeda nad nesavršenstvom, grehom i smrcu. Javljanjem punoce NJegovog Božanstva i NJegovim sjedinjenjem sa ljudskom prirodom, ostvarena je i punoca covekovog bica i njegovo savršenstvo. Nesliveno, nepromenljivo, nerazdeljivo i nerazlucno jedinstvo i zajednica u Bogocoveku Isusu Hristu božanske i covecanske prirode, obdaruje svet i coveka, covecanstvo, nerazorivom istinskom i vecnom, bogocovecnom zajednicom, Crkvom Božjom.

Od dana Hristovog rodenja svet više nije i ne može biti ono što je bio. LJudska priroda i svet, ispunjeni kvascem vecnog života, sticu mogucnost da budu novi covek, novo nebo i nova zemlja, novo vecno covecanstvo. Zato je samo Hristos izgovorio i mogao da izgovori reci: „Gle, sve tvorim novo” (sr. Otk 21, 5). On, kao „Jedino novo pod suncem”, vecno obnavlja sve što postoji; Svetlost NJegova prosvecuje sve i sva, obasjavajuci svakog coveka koji dolazi na svet (sr. Jn 1, 9).

Kao takav, Hristos je i „Punoca Zakona i proroka” kako Sâm za Sebe kaže: „Nisam došao da ukinem Zakon i proroke nego da ispunim” (Mt 5,17). Ova rec - „da ispunim” - ima dvojako znacenje: da izvršim Zakon, s jedne strane, i da svetu dadem punocu, savršenstvo, s druge strane. Time se i mi ljudi „ispunjujemo”, izvršujuci zapovesti i NJime, Hristom se ispunjujuci i uzrastajuci, sve dok, po recima bogomudrog Apostola Pavla: „ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u coveka savršena, u meri rasta punoce Hristove” (Ef 4,13).

Na ovoj sveobuhvatnoj istini o Hristovoj licnosti, kao pocetku i beskraju svega postojeceg, temelji se svakodnevni ljudski život i njome osvetljava covekov nacin življenja i ponašanja. Zato se mi uvek vracamo Rodenju Bogomladenca, NJegovom bogocovecanskom delu, kojim osvetljujemo svoja dela i svoje odnose jednih prema drugima, prema Bogu i prema tvorevini Božijoj.

Tako se, Rodenjem NJega kao coveka, potvrduje svetinja svakog rodenja i svetinja života. Strašno je i pomisliti - a kamoli prihvatiti i ozakoniti- za nešto normalno, obesvecenje svetinje radanja - cedomorstvo, ono što se, nažalost, dogada u mnogim savremenim brakovima, koji ubijaju svoju decu. Tako postaju ne samo deteubice nego i Bogoubice, jer je svako ljudsko stvorenje po prirodi bogonosno i hristonosno. Navešcemo potresno tužan primer jedne majke koja je rodila nekoliko cerki, i zajedno sa mužem beskrajno želela da rodi muško dete. Kad je ponovo zacela, buduci da je lekar pogrešno procenio da opet nosi žensko dete, ona je i protiv svih molbi, pa i svog muža, izvršila pobacaj. Ispostavilo se, avaj, da je nosila dva decaka blizanca! Šta može, dakle, utešiti i zaceliti duboku ranu ove nesrecne majke?! Neka joj se Gospod smiluje, kao i svim majkama cedomorkama koje, svojoj samoživosti ili bilo cemu tome slicnom, žrtvuju ono najsvetije što im Bog daruje. Ne pretvaraju li time roditelji materinsku utrobu - tu radionicu života - u radionicu smrti i ništavila?!

Sebicnost covekova i samoživost, slicna ovoj navedenoj, vodi coveka i ugrožavanju i zloupotrebi same prirode, u kojoj se radamo i u kojoj živimo. Kao što covek živi i diše ljubavlju, tako i sva stvorenja i prirodne stihije, potrebuju milost, ljubav i dobrotu: voda koju pijemo, vazduh koji dišemo, cvet i drvo u polju, riba u moru, zver u gori, domaca životinja - sve to cezne za milošcu, ljubavlju i dobrotom. Ako bilo šta od toga zloupotrebimo ili ga pogrešno koristimo, ili ga zarazimo i zagadimo - ono se otuduje, propada, raspada, sveti se onome ko ga zloupotrebljava. Tako se remeti bogomdani poredak stvari: voda gubi zdravlje, zemlja, a time i zemljini plodovi se zagaduju, zagadujuci i onoga koji ih jede - coveka i druga stvorenja. Klima se menja, topi se led na Severnom polu, nestaje poredak godišnjih doba; rastuca toplota priprema Zemljin šar da, ne daj Bože, sagori jednoga dana u ognju.

Uz to, savremeni covek, osvajajuci svojom tehnikom spoljne prostore, ugrožava time životni prostor brojnih drugih bica. Namesto da se okrene beskrajnim unutarnjim duhovnim prostorima i njihovom osvajanju, prostorima koji nikoga ne ugrožavaju: štaviše, svemu daju punocu i otvaraju neizrazive horizonte rasta i usavršavanja - covek se okrece onome što je po prirodi ograniceno i prolazno, postajuci time i sâm ogranicen i sakat. Prava, istinska punoca svega upravo i jeste bogocovecanska licnost Hristova u Kome je „ustrojstvo tajne od vecnosti sakrivene u Bogu” (Ef 3, 9). Kada se „ Hristos verom useli u srca naša”, tek tada možemo „ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, ... razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina, i dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum” (Ef 3, 17-19).

Pored toga, danas je covecanstvo veoma zabrinuto zapocetom surovom ekonomskom krizom. Najcešce se, medutim, previda da ta kriza nije samo ekonomska nego je mnogo dublja i složenija. Zar nije cudo da se ona javlja prvenstveno kod najbogatijih: najuplašeniji su upravo oni koji su najimucniji. NJihova nezajažljiva pohlepa za novcem i uživanjima, preterana potrošnja prirodnih i materijalnih dobara, rada neuravnoteženost ljudskih odnosa, odnosa prema najdubljoj tajni života i odnosa prema sveukupnoj tvorevini. Što znaci: iza ekonomske krize se skriva duhovna i moralna kriza, i time kriza same covecnosti. Sa pravom je kazano da je ekonomska kriza povezana i sa politickom krizom; kao i to da nepoštovanje medunarodnih prava i ignorisanje Povelje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima - kao i gaženje pravde uopšte, radaju politicku krizu, a ova ekonomsku krizu i finansijski haos. Radi vlastoljublja i ekonomskih interesa, gazi se pravo i pravda, Božija i ljudska. Kakve su posledice stavljanja ekonomskih i globalnosebicnih interesa mocnika ovoga sveta iznad pravde i ljudskih prava, najbolje se vidi na tragicnom slucaju naše zemlje i srpskog naroda, a i drugih zemalja i naroda u savremenom svetu.

Novi hedonisticko-utilitaristicki mitovi, postavljani na pijedestal božanstva i propagirani svim modernim sredstvima, najviše danas ugrožavaju one najnevinije i najneotpornije: decu i omladinu. Droga i razvrat, svodenje života na instinkt i zadovoljenje pohote tela, pohote ociju i gordosti života (sr. 1. Jn 2,16), plod su tih prastarih mitova obucenih u novo primamljivo ruho.

U svemu tome, mi hrišcani kao nekada, kao svagda, „cekamo Hrista, a ne bolje vreme” (Vladika Nikolaj); cekamo Onoga Koji je i „juce i danas i sutra isti”. Mi se uvek vracamo NJemu - „Detetu mladom, predvecnom Bogu”, kao vrhovnom merilu i kriterijumu svega što se dešavalo i dešava u sveukupnoj ljudskoj istoriji. U NJemu kao Sinu Božijem i Sinu covecijem, savršenom Bogu i savršenom coveku „mi smo poznali i poverovali ljubav koju Bog ima prema nama” (1. Jn 4,16). Od kada nam se Bog javio Svojim Rodenjem, i sa nama poživeo, mi znamo da je zaista „Bog ljubav, i Koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu. Time se ljubav pokazala savršenom u nama...” (1. Jn 4, 16-17). Uz to: „I ovu zapovest imamo od NJega: Ko ljubi Boga, da ljubi i brata svoga” (1. Jn 4, 21).

U ime tog i takvog Boga Koji je LJubav, i u ime te i takve LJubavi na koju smo prizvani svi ljudi i svi narodi, pozdravljamo vas, deco naša duhovna - narocito vâs na stradalnom Kosovu i Metohiji i svuda u svetu, pozdravom istine Božije, pravde i vecne ljubavi:

MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!

MINISTAR PROSVETE U VLADI SRBIJE DOKTOR ŽARKO OBRADOVIC BORAVIO U OPŠTINI PETROVAC

POBOLJŠACEMO OPŠTI STATUS NASTAVNIKA

Prošlog petka opštinu Petrovac na Mlavi posetio je ministar u Vladi Srbije doktor Žarko Obradovic i pomocnik ministra istog resora Zoran Kostic. Medu gostima je bio i nacelnik za Branicevski okrug Goran Petrovic.

Gosti su najpre obišli selo Ranovac i tamošnju osnovnu školu koja ima novu,ali, nažalost, i nedovršenu zgradu. Stara je izgorela u požaru. Potom su gosti boravili u novoj Sportskoj hali u Petrovcu koja je završena i u koju je uloženo oko tri miliona evra. Inace, ovaj objekat bice svecano otvoren tokom januara.

Na kraju, Obradovic i Kostic bili su gosti Osnovne škole „Bata Bulic” u Petrovcu a njihov domacin bila je direktor Milena Vasic.

Znacajna ulaganja lokalne samouprave

Pozdravljajuci ministra prosvete i njegovog zamenika predsednik opštine Radiša Dragojevic je, pored ostalog,naglasio da je ovdašnja lokalna samouprava ucinila dosta za obrazovanje kroz finansiranje materijalnih troškova tekuceg usaglašavanja,opremanja škola, i za prevoz daka.

„Za prosvetu smo iz budžeta za 2009. godinu izdvojili 95 miliona dinara. To je 21 odsto. Tim brojkama valja dodati i sredstva mesnih zajednica, kao i dackih roditelja.Kada se radi o kapitalnim investicijama u predhodnom periodu imali smo prilicnu pomoc od nadležnog ministarstva. A nedavno je i Ministarstvo prosvete pomoglo školu u Šetonju da se rekonstruiše centralno grejanje”, rekao je Dragojevic.

Miletic Mihajlovic, narodni poslanik u Skupštini Srbije i clan skupštinskog odbora za prosvetu rekao je da se zahvaljujuci ministru Obardovicu ima velikih pomaka na bolje i trasirani su stožerni pravci unapredenja.Od suštinskog je znacaja ravnomernog regionalnog razvoja Srbije i obracanje pažnje na ono što su i gde su drugi okruzi van velikih centara.To se odnosi i na prosvetu.

Potom je Milena Vasic, direktor škole u Petrovcu govorila o svih osam škola na podrucju mlavskog kraja i rekla da je u njenoj školi sve više daka kao i u Decjem vrticu „Galeb”, što svakako raduje.

Rec ministra Žarka Obradovica

Ministar prosvete doktor Žarko Obradovic je obracajuci se prisutnima rekao da se na primeru opštine Petrovac vidi koliko lokalna samouprava ulaže u obarzovanje i koliko je važno. Malo je opština Srbije koje ulažu više od 20 odsto.

„Nije mi lako. U Srbiji je 1858 osnovnih škola, 905.000 osnovaca i srednjoškolaca, 125.000 zaposlenih ukljuciv i visoko obrazovanje. Kada bude usvojen budžet i kada se budu znala i sredstva iz NIP-a, onda cemo napraviti konkretan plan cinjenja, odnosno finansiranja. Mi cemo pokušati u narednom periodu da poboljšamo materijalni i opšti status nastavnika i da povratimo obrazovanju mesto koje u društvu zaslužuje.

Treba svako da radi svoj deo posla:nastavnici da se bave nastavom, ucenici da uce, a roditelji da se bave vaspitanjem. Nece biti otpuštanja radnika u obrazovanju, ali ce se praviti funkcionalniji sistem. Ekonmsko-socijalni program Vlade Srbije postoji ali nemamo za njega i materijalnu potporu. Mi cemo prvi razred iduce godine u septembu docekati sa besplatnim udžbenicima, a isto u septembru bice interneta u svakoj školi i odeljenjima. Škole moraju da imaju kompjutere, u protivnom, obrazovanje nema svoj smisao. Mora se izdvajati za obrazovanje i to radi svaka država”, rekao je pored ostalog ministar Obradovic u razgovoru sa rukovodstvom opštine i prosvetarima mlavskog kraja i susednih opština.

S.Ristic

JAVNO PREDUZECE DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

STRATEGIJA UREÐENJA GRADA U PLANU

Direkcija za izgadnju grada Požarevca je javno preduzece ciji sam naziv ukazuje na odgovornost delatnosti koje mu poverava Gradska uprava, od uredenja i planiranja izgleda grada i okoline, do arhitektonskih rešenja koja doprinose estetskom i funkcionalnom licu opštine. Odnedavno je na celu ovog preduzeca novo rukovodstvo, direktor Miodrag Stojkovic, diplomirani gradevniski inženjer , zamenik Milinko Zdravkovic, diplomirani inženjer elektrotehnike, sa saradnicima.

Direktor Stojkovic o poslovnoj 2008.godini, koja je iza nas kaže:

- Gro radova koji su ugovoreni i odredeni planom za 2008.godinu, koliko sam video iz podataka, je završen. Ono što nije završeno, a odnosi se na gradske investicije i investicije prema mesnim zajednicama, uci ce u suficit i bice završeno pocetkom sledece godine, odnosno kada gradevinska sezona bude pocela. Što se tice 2009.godine, mi smo sada u fazi donošenja planova i uglavnom se zna šta ce se raditi po mesnim zajednicama. Svaka mesna zajednica je dobila opredeljena sredstva, o cemu su se njihovi žitelji izjasnili, još nekoliko MZ treba da dostavi svoje planove, odnosno da se opredele na osnovu kvote predvidenih sredstava koje ce radove izvesti. Deo radova u okviru opštine Požarevac izvešce se i iz sredstava Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj, tako da ce moci da se konkuriše i po tom osnovu. Sredstva su prilicno obimna, pogotovo iz Fonda za zaštitu životne sredine i iznose oko 300 miliona dinara, a sredstva iz Fonda za razvoj su preko 30 miliona.

U prošloj godini nije bilo kapitalnijih projekata, uglavnom se radilo na kišnim i fekalnim kanalizacijama po mesnim zajednicama, asfaltiranju ulica i vodosnabdevanju. Radilo se nešto i na obilaznici iz pravca Kostolca, što je malo veci i znacajniji objekat; to je republicka investicija, ali je deo radova finansirala i opština Požarevac; obilaznica ima veliki znacaj u smislu izmeštanja saobracaja iz naselja. Radovi još nisu završeni, ali u saradnji sa Republickom direkcijom za puteve nastojacemo da se oni u 2009. završe.

Ulica Draže Markovica koja je po prvobitnim najava trebalo da bude završena do pocetka LJubicevskih konjickih igara, potom je rok pomeren za novembar, još uvek nije završena. O cemu se radi?

- Imamo kašnjenje od strane izvodaca radova, a to je “Neimar put” iz Salakovca. Radove je privremeno obustavio Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva dok se izvodenje radova ne usaglasi sa njihovim tehnickim uslovima. Inace, iz opštinskog budžeta su za Direkciju odvojena sredstva od 152 miliona, od cega ce 20 biti utrošeno za izradu kišnog i fekalnog kolektora u ulici Knez Milošev venac, a 132 miliona ce biti raspordena na gradske i seoske mesne zajednice. U Direkciji ocekuju i izvesna sredstva iz NIP-a.

Ko je u Požarevcu zadužen za zimsko održa-vanje ulica?

- Trenutno je aktuelno zimsko održavanje lokalnih puteva i ulica u gradu Požarevcu. Posao je poveren Preduzecu za puteve Požarevac AD. NJihov rad na održavanju saobracajnica u zimskim uslovima na pocetku ove zimske sezone ocenjujem visokom ocenom. Raspolažu savremenom opremom, imaju dovoljno materijala na zalihama, ljudstvo je obuceno za ovu vrstu posla i zato ne sumnjam u kvalitet radova koji ce se izvršiti do kraja zimske sezone.

S obzirom da ste oko tri nedelje na dužnosti direktora, kakva je saradnja sa zaposlenima u Direkciji?

- Ostvarena je dobra saradnja sa svim rukovodiocima službi. Kadrovska struktura je izuzetno povoljna, s tim što cemo za deo izuzetno kvalitetnih ljudi naci posao na tržištu, što znaci da ce moci da rade za treca lica, kao što su opštinske direkcije van Požarevca, privredu i slicno, kaže Stojkovic.

U nadležnosti Direkcije za izgradnju je i održavanje drvoreda na gradskim ulicama, tako da ce se u 2009.godini voditi racuna o sanitarnoj seci, gde to bude bilo potrebno, održavanju zelenih površina i eventualnim novim sadnicama. Planira se izrada strategije uredenja grada, na osnovu koje bi se radila projektna dokumentacija, a što je uslov za konkurisanje prema fondovima.

Zamenik direktora, Milinko Zdravkovic istice da je u prošloj godini velika pažnja posvecena Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac i seoskim mesnim zajednicama.

- Narocito smo bili aktivni u rekonstukciji niskonaponske mreže u Kostolcu, Petki, Maljurevcu i Barama. Direkcija je takode u svojstvu nadzora ukljucena u kapitalni projekat revitalizacije vodosnabdevanja grada Požarevca, a finansiranog od strane Evropske agencije za rekonstukciju i razvoj.

Što se tice uredenja prostora i zelenih površina, naša Urbanisticka služba priprema idejna rešenja za njihovo uredenje, kao na primer prostor na Pionirskom trgu, izmedu ulica Bratstva i jedinstva i Nemanje Tomica, Bulevara i prostora iza TC Novi dom. Uredivace se Gradski park, kao i Spomen park Cacalica. Osim redovnog održavanja pripremamo se za obezbedivanje sredstava za dodatno uredenje tih prostora. Urbanisticka služba bice aktivni ucesnik u izradi katastra nepokretnosti Grada Požarevca, kao i na izradi urbanistickih projekata i detaljnih planova.

Deo aktivnosti Direkcije bio je i bice usmeren na realizaciju zapocetih i buducih projekata koje finansira NIP. Medu njima je uredenje industrijske zone, kako bi se ta zona osposobila za ponudu investitorima raspoloženim za ulaganja. Iz sredstava NIP-a zapoceti su projekti uredenja Sportskog centra, sa raznim sadržajima, a u planu je izrada zatvorenog bazena. Iz istog izvora finansirace se osvetljavanje obilaznica i raskrsnica na prilaznim putevima.

Davacemo tehnicku pomoc mesnim zajednicama, nevladinim organizacijama i drugim organizacijama i udruženjima koja planiraju da konkurišu za sredstva prema raznim fondovima. U planu je saradnja sa drugim opštinama i njihovim Direkcijama u smislu davanja strucne pomoci i usluga projektovanja, nadzora. Ovo se odnosi na opštinske Direkcije, kako u Branicevskom, tako i u Podunavskom okrugu.

U svakom slucaju ocekujemo pozitivne pomake u radu Direkcije, a sve u interesu funkcionalnijeg života gradana Požarevca.

Rukovodstvo Direkcija za izgradnju grada Požarevca gradanima opštine i svojim korisnicima cestita praznike i želi im srecnu i uspešnu 2009.godinu.

L.L.

GMZ KOSTOLAC

U NOVU GODINU SA NOVIM STATUSOM

Utiske o godini koja je za nama, uradenim i poslovima koji predstoje, novim planovima i okolnostima koje ocekuju Gradsku mesnu zajednicu Kostolac u 2009. godini, u novogodišnjem intervjuu za “Rec naroda” izneo je Vladimir Vila, prvi covek Saveta ove gradske mesne zajednice.

Sumiranje rezultata, uskoro prošle godine, zapoci-njemo finansijskom situacijom, kao polaznom osnovom za funkcionisanje i razvojne mogucnosti. Finansijski plan GMZ Kostolac za 2008. godinu usaglašen sa opštinom Požarevac iznosio je oko 300 miliona dinara, a u njega su bila ukljucena direktna budžetska sredstva, sredstva usmerena preko Direkcije za izgradnju, za investicije od gradskog znacaja, infrastrukturu i održavanje, zatim sredstva iz Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine, ona izdvojena za funkcionisanje GMZ Kostolac, kao i sredstva preneta iz 2007. godine.

- Na osnovu odluke Saveta GMZ Kostolac i usvojenih planova, novac je usmeren na izgradnju:

Druge faze toplifikacije grada Kostolca, koja obuhvata naselja “Kanal”, “Kolište” i “Didino naselje”, asfaltiranje ulica, rekonstrukciju niskonaponske mreže, izgradnju ulicne rasvete i rekonstrukciju postojece, uredenje prostora za decu, nastavak radova na Parohijskom domu i crkvi Sv. Maksima ispovednika, proši-renje vrtica “Majski cvet”, uredenje plaže, sanaciju krova u Jadranskoj ulici, izgorelog u požaru, nastavak radova na groblju, nabavku kamiona “smecara” i sanitetskog vozila za Dom zdravlja, zamenu azbestnih cevi, izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnju lokala u centru Kostolca, održavanje lokalnih i nekategorisanih puteva i kišne kanalizacije, održavanje gradskog zelenila, javne higijene i kulturne programe u gradu.

Naravno, sve navedene aktivnosti, kao i brojne druge, koje nisam nabrojao, bile su u funkciji stvaranja boljih uslova za gradane, kaže Vila i nastavlja:

- U budžetskoj 2008. godini, uzimajuci u obzir i prethodni period, ovaj saziv Saveta GMZ Kostolac znacajno je doprineo da se Kostolac infrastrukturno izgradi u velikoj meri, pri cemu se vodilo racuna o ravnomernom ulaganju u uže i šire gradsko podrucje. Kao primer navešcu to da se do kraja godine ocekuje prikljucenje 300 novih korisnika na novo-izgradenu primarno-sekundarnu toplifikacionu mrežu, koja je projektovana i primarno izgradena za ukupno 800 prikljucaka, što je u planu za 2009. godinu, cime bi ceo Kostolac bio toplificiran. Uradeno je preko osam hiljada kvadratnih metara asfaltirnih puteva, ulica, nekoliko hiljada metara niskonaponske mreže, kao i više hiljada metara vodovodne i kanalizacione mreže. uredeno je nekoliko prostora za decju igru, proširenje kostolackog vrtica…

Izbori za Gradsku opštinu na prolece

Usvojen je budžet za 2009. godinu, gde su za Kostolac predvidena finansijska ulaganja na nivou obezbedenih u 2008. godini.

Ta ulaganja su, može se reci, na kraju ove godine, u celosti realizovana.

Planska opredeljenja su adekvatna onima iz 2008. godine, pri cemu je novi naglasak stavljen na uredenje plaže sa ozelenjavanjem, proširenje i uredenje ulice od semafora do Direkcije PD “TE-KO Kostolac”, izgradnju infrastrukture na ulazu u Kostolac za zanatsko uslužne delatnosti , kao i završetak svih poslova zapocetih u 2008.

Kostolac ocekuje i novi status, status Gradske opštine.

- Ocena je da su stvorene realne pretpostavke za dalji razvoj grada Kostolca a posebno ako se uzme u obzir da je Kostolac, statutarno, na nivou Grada, Gradska opština. Dugogodišnja nastojanja da Kostolac dobije status gradske opštine realno ce se ostvariti u 2009. godini. Gradani Kostolca,sa okolnim selima, GMZ Kostolac i sve politicke stranke, svojim aktivostima doprineli su da se ideja Kostolac-Opština ostvari. Više nije sporna teritorija gradske opštine, a to je Kostolac sa selima u svom najbližem okruženju.

Normativne nadležnosti Gradske opštine bice utvrdene sa Gradom Požarevac, racionalno, u zajednickom interesu za optimalno funkcionisanje. Time se stvaraju uslovi za dalji razvoj Gradske opštine Kostolac, nova urbanisticka rešenja, “izlazak” Kostolca na Dunav, kao i brže i bolje zadovoljavanje svih potreba gradana. Ocekujem da u 2009. godini, umesto izbora za Savet GMZ Kostolac, u aprilu-maju imamo izbore za Gradsku opštinu Kostolac. Formiranje opštine je težak i odgovoran posao, sa mnogo nerešenih problema koji moraju u kratkom roku biti rešavani, bez prava na greške. Zato svi moramo pre svega da budemo realni i imamo puno strpljenja i optimizma.

Donacija umesto doceka 13.januara

Kostolcani ce tradicionalno imati organizovan docek Nove godine na trgu ispred Direkcije PD “TE-KO Kostolac”. Šta se priprema?

- Ocekujem da gradani svojim prisustvom ulepšaju tradicionalno okupljanje na Rudarskom trgu, koji je sada proširen spomen-obeležjem rudarstvu - lokomotivom koja predstavlja poruku novim generacijama da se na ovim prostorima živelo i živece se od proizvodnje uglja i elektricne energije. Ocekuje se nastup lokalnih bendova, vatromet, trubaci u ponoc i praznicno posluženje.

Gradska mesna zajednica Kostolac ce umesto doceka Pravoslavne nove godine, vodeci racuna o tome što nas u sledecoj godini ocekuje mnogo odricanja, pomoci, u okviru svojih mogucnosti, neku od ustanova koja se brine o deci sa posebnim potrebama.

Svim stanovnicima Grada Požarevca, meštanima okolnih sela i buduce Gradske opštine Kostolac, cestitam predstojece novogodišnje i Božicne praznike, puno zdravlja i srece, sa željom da u sledecoj godini slavimo 6. avgust, Dan rudara kao Dan grada- Dan Gradske opštine Kostolac i realizujemo ideju da u rudarskom gradu, rudarima, energeticarima i gradanima predamo spomenik rudaru u liku Corda Vajferta, spomenik energeticaru u liku Nikole Tesle i spomen obeležje u slavu cirilici. SRECNO!!!

T.R.S.

“AUTOTRANSPORT” D.O.O. KOSTOLAC

ISPRACA TEŠKU GODINU

Godina, cije sate polako odbrojavamo, nije bila laka za poslovanje vecini preduzeca. Ni kostolackom “Autotransportu”.

- Za razliku od 2007. godine od ove godine ocekivali smo lakšu i uspešniju godinu ali, nažalost, pokazalo se da je bila mnogo teža za rad. I pored toga što smo u drugoj polovini godine imali uposlene kapacitete, propustili smo šansu da te kapacitete uposlimo u prvoj polovini godine, što nismo ocekivali. Krajem 2007. nadali smo se da cemo u 2008. izbeci “prazan hod” u prvim mesecima godine. Nažalost, nismo uspeli da na vreme sklopimo ugovore sa Privrednim društvom “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, vec se to desilo tek krajem marta i pocetkom aprila. Mi smo dosta oslonjeni na naše osnivace i bez njihove pomoci tj. rada za njih, “Autotransport”, pa i ostala izdvojena preduzeca, ne bi, još uvek, imala šanse da opstanu na tržištu i pored toga što smo za ove tri-cetiri godine puno toga uradili. Vecina poslova koje imamo vezani su za Privredno društvo. Kada je o “Autotransportu” rec govorimo o prevozu uglja. Ukoliko Kopovi i Termoelektrane imaju problema sa proizvodnjom uglja i mi, kao karika u tom lancu, trpimo posledice. Ove godine smo dosta kasno krenuli sa isporukom uglja zbog ugovora koji su kasnije zakljuceni. Sem toga, vreme je bilo dosta toplo, pa ni potražnja za ugljem nije bila velika. Kasnije je došlo do havarije bagera na kopovima, drobilana nije radila nekoliko meseci, pa smo se u septembru našli u delikatnoj situaciji kada govorimo o isporuci uglja, ali smo uspeli da se mobilišemo, uposlimo sve kapacitete i na vreme izvršimo distribuciju komadnog uglja za širu potrošnju. Prošle godine taj proces bio je završen pocetkom oktobra, ali se ove godine zbog svega pomenutog kasnilo, kaže Perica Mojovic, direktor “Autotransporta”.

Sertifikat donosi nove poslove

2008. godina u istoriji “Autotransporta” ostace zapamcena po dobijanju sertifikata o akreditaciji, izdatog od strane Akreditacionog tela Srbije, koji “Autotransportu” omogucava izdavanje sertifikata za rad prepravljenih poluprikolica, putnickih vozila i traktora, motornih vozila na pogon sa tecnim gasom kao i vršenje nadzora uredaja za kontrolu rada vozaca i kretanja vozila u drumskom saobracaju i tahografa.

- Ovu poslednju stavku “Autotransport” radi vec dve -tri godine dok ce ostatak novih poslova poceti da se radi u Novoj godini. LJudi iz okruženja tako, za pomenute usluge, nece više morati da putuju u druge gradove, vec ce to moci da urade u Kostolcu.

Put dolaženja do sertifikata bio je dug, na njemu se radilo dve godine ali u ovom preduzecu misle da je bio vredan truda i ocekuju profit.

Osim prevoza uglja, “Autotransport” na površinskim kopovima radi održavanje saobracajnica, gde su tokom cele godine imali upošljene kapacitete, opsluživali su separator, isporucili su znacajne kolicine uglja za široku potrošnju, uglavnom van Okruga, revitalizovali su liniju bunara u saradnji sa “Georadom”, a naravno aktuelan je bio i autobuski prevoz, uglavnom turistickih tura…

- Da bi se mašine kretale po kopu koji se prostire na velikoj površini potrebno je održavanje saobracajnica na tom terenu.

“Autotransport”poseduje mehanizaciju, buldozere, bagere, grejdere, utovarne lopate i kamione kojima rasute materijale distribuira na odredene lokacije na kopu. Kada su remonti bagera u pitanju “Autotransport” radi platoe.

Restruktuiranjem “Autotransport” je dobio opsluži-vanje separatora na kome pedeset radnika u dve ili tri smene izdvaja komadni ugalj na lokacijama gde bager u redovnom procesu rada ne može da pride, i zatim ga dostavlja u široku potro-šnju.

Revitalizacija vec postojece linije bunara na kopu Drmno jedan je od vecih poslova radenih ove godine, njegov završetak ocekuje se oko Nove godine. Posebno ga isticem jer je raden u saradnji sa još jednim izdvojenim preduzecem i pokazao kako uspešno možemo zajednickim snagama da rešimo odredene probleme.

Autobuski prevoz vršen je pomocu dva nova autobusa visoke turisticke klase, i jednog nešto starijeg, a za potrebe manjeg obima tu su dva mini-busa.

Ove godine “Autotransport” je u svoj vozni park obogatio i sa jednom dizalicom, tri kamiona i jednom utovarnom lopatom.

Privatizacija-na žalost i na srecu

Kada je o radnoj snazi u ovom preduzecu rec, u njemu radi 200-250 zaposlenih, a Mojovic istice da je problem o kome se stalno prica, stalni radni odnos, prevazidena “prica”, jer su svim zaposlenima obezbedene redovne plate.

-Plate nisu mnogo rasle u odnosu na prethodnu godinu, nije bilo mogucnosti za to, ali u odnosu na prosek Srbije i granu u kojoj se mi nalazimo “Autotransport” ima korekte plate. U stalnim smo razgovorima sa sindikatom, ako bude postojala mogucnost, radicemo na povecanju zarada.

Januar i februar meseci su “zatišja” u ovom preduzecu a od marta sve nanovo krece.

- Ove godine pokušacemo da na vreme, krajem januara, krenemo sa isporukom komadnog uglja, kada su penzioneri i sindikati u našem okruženju u pitanju, da ne bi cekali, kao ove godine. I na kraju, pitanje koje je možda trebalo da bude na pocetku, pitanje privatizacije.

- Mi smo do kraja ove godine trebali da budemo privatizovani, ali nažalost, ili na srecu, nismo. Kažem nažalost, jer mislim da nisu stvoreni uslovi za privatizaciju, ni nas ni ostalih izdvojenih preduzeca, pre svega zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Kažem na srecu, jer smatram da sve ove firme još uvek nisu kadrovski, niti sa sredstvima, osposobljene za samostalno funkcionisanje na tržištu. Bez pomoci kopova i elektrana teško cemo opstati na tržištu. Krajem godine u Agenciji za privatizaciju imali smo dva sastanka, kojima su prisustvovali predstavnici naših osnivaca, EPS-a i Direkcije za imovinu, na kojima je napravljen korak napred. Pomerili smo se sa “mrtve tacke” na kojoj se nalazimo vec tri-cetiri godine. Dogovoreno je da se, figurativno receno, “stvar još jednom vrati na pocetak”, da sa osnivacima porazgovaramo o tome šta je ono što na papiru jesmo, ali u stvari, nismo dobili i da li nam je potrebno to ili nešto drugo da bi smo mogli da funkcionišemo sutra kada se privatizujemo. Ili možda “budemo vraceni”.

Nadam se da cemo u 2009. imati jasniju situaciju, objašnjava Mojovic.

Sve u svemu, 2008. godina je po oceni direktora “Autotransporta” bila mnogo teža od 2007. Prvih šest meseci firma se uglavnom borila za pokrivanje troškova ali se u drugoj polovini godine situacija znatno popravila, te se ipak ocekuje pozitivan završetak poslovne godine.

ZAPOSLENIMA, SARADNICIMA I POSLOVNIM PARTNERIMA “AUTOTRANSPORT” ŽELI SRECNU I USPEŠNU 2009. GODINU.

T.R.S.

PD "RIO" KOSTOLAC

U 2009. AGRESIVNIJI NASTUP NA TRŽIŠTU

Predstavnici Privrednog društva “Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” okupili su protekle nedelje novinare lokalnih medija kako bi, u opuštenoj atmosferi, ispratili ovu i docekali 2009. godinu u kojoj se nadaju još znacajnijem tržišnom nastupu. U godini koja ce se završiti sutra u ponoc “RIO” je u potpunosti promenio ne samo svoj imidž na tržištu, vec kompletan sistem poslovanja i pružanja usluga iz svoje delatnosti, što je rezultiralo pozitivnim poslovanjem i uvodenjem standarda upravljanja kvalitetom ISO 900, o cemu smo nedavno pisali.

- Ova godina je bila teška u smislu osvajanja tržišta ali smo je ipak uspešno završili. Uz to uspeli smo da u vecoj meri realizujemo sve poslove. U narednoj godini nastavljamo sa rekultivacijom koju smo zapoceli, prioritet ce biti biološka rekultivacija spoljnog odlagališta kopa Drmno, gde je završena tehnicka rekultivacija. “RIO” planira još agresivniji nastup na tržištu u svetlu aktuelnih privrednih teškoca i realnih ocekivanja smanjenja investicija na svim poljima. To ce znatno otežati i dalji razvoj preduzeca ali se, obzirom na važnost ekologije, ipak ocekuje pozitivno poslovanje, rekla je Nataša Savic, direktorka.

PD “RIO” je 2004. godine kao dodatna delatnost izdvojeno iz EPS-a i odmah na pocetku poslovanja kao samostalni privredni subjekt sucilo se sa nezavršenim procesom opremanja, dokapitalizacije, procesa privatizacije… Preduzece je svoju šansu za opstanak na tržištu prepoznalo u razvoju svih svojih programa: rekultivacije degradiranog zemljišta, proizvodnje sadnog materijala, eksperimentalne poljoprivredne proizvodnje, gazdovanja i zaštite šuma, održavanja zelenila, projektovanja i izgradnje enterijerskog zelenila, istraživanja u oblasti oplemenjivanja jalovišta i pepelišta i u tom smislu primene novih metoda, sanitarnog održavanja parkova i drugih delatnosti o kojima smo vas tokom godine, prilikom razlicitih manifestacija ali i “bez povoda” izveštavali.

Tokom 2008. godine zaposleni u PD “RIO” radili su na rekultivaciji više od 20 hektara pepelišta i jalovišta a 140 hektara jalovišta tehnicki je rekultivisano i pripremljeno za fazu biološke rekultivacije.

Na 50 hektara izvodi se eksperimentalna poljoprivredna proizvodnja jarih žita i uljane repice.Time se obogacuje humusni sloj a u narednim godinama treba ocekivati i pocetak intenzivne poljoprivredne proizvodnje sa ciljem da se zemljište vrati onima kojima je eksproprisano za namene rada površinskih kopova.

Istovremeno preduzece gazduje sa više od 1.700 hektara šumskog potencijala koji pripadaju PD “TE-KO Kostolac”.

U rasadnickoj proizvodnji neguju se parkovski rasadi drveca ali i onog namenjenog geostatickom vezivanju zemljišta, posebno na odlagalištima jalovine.

Preduzece je fokusiralo svoje aktivnosti na PD “TE-KO Kostolac” kao bivšeg osnivaca i glavnog poslovnog partnera za plasman svojih uslužnih i proizvodnih programa, pre svega na rekultivaciji zemljišta. Medutim uspešno su izašli i na spoljno tržište pa se tako radilo za potrebe JP “Direkcija za izgradnju” Požarevac, JKP “Komunalne službe “ Požarevac i JP “Toplifikacija”. Takode “RIO” je bio prisutan i na sajmovima ekologije i hortikulture, izložbama…

Uspešno je realizovana saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom, Institutom za zemljište iz Beograda i Visokom tehnickom školom strukovnih studija iz Požarevca.

Radiša Ilic, predsednik Skupštine “RIO” zakljucio je da je ova godina za “RIO” najuspešnija do sada i istakao da ce raditi na tome da “RIO”, jednoga dana, postane javno preduzece Gradske opštine Kostolac.

T.R.S.

E.D. "ELEKTROMORAVA" POŽAREVAC

GODINA USPEHA I NAPRETKA

Potkraj 2008-e, krajem prošle nedelje, Sertifikaciona kuca “SGS” iz Švajcarske “Elektromoravi” Požarevac je resertifikovala standard ISO 9001 i potvrdila standarde ISO 14001 i OHSAS 18001, odnosno, Medunarodne satandarde o sitemu kvaliteta, zaštiti životne sredine i zdravlju i bezbednosti radnika.

Resertifikacijom sva tri standarda, požarevacka “Elektromorava”, ogranak PD “Centar” Kragujevac, prva je u Privrednom društvu i prva u EPS-u verifikovala integrisani sistem menadžmenta.

Svecanoj dodeli dokumenata, pored predstavnika sertifikacione kuce, prisustvovali su dr Zoran Jeremic, zamenik direktora Privrednog društva “Centar” Kragujevac, prof dr Vojislav Stojiljkovic, predstavnik konsultantske firme “Sim koledž”, kao i predstvnici “Elektromorave”, direktor Pavle Pavlovic i Dragan Markovic, predstavnik rukovodstva za integrisani sistem menadžmenta za ogranke Požarevac i Smederevo.

Unutar Privrednog društva “Centar” Kragujevac nastoji se da i ostali ogranci u narednom periodu dosegnu kvalitet i ispune normative medunarodnih standarda, kako bi sve clanice Društva imale ujednacen nivo kvaliteta.

Moderna postrojenja

Po recima direktora “Elektromorave”, Pavla Pavlovica, potvrda kvaliteta i ozvanicenje sertifikata medunarodnih standarda, jedan je u nizu uspeha koji obeležavaju 2008.-u poslovnu godinu.

- U toku 2008.-e godine ostvarili smo veoma dobre poslovne rezultate. Najpre, u maju smo stavili u pogon trafostanicu “Kostolac 2” 32/10 kVA. To je veoma znacajna investicija, i po uloženim sredstvima i po efektima koji su postignuti u smislu rešavanja problema kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja elektricnom energijom Kostolca i nekoliko okolnih naselja. Ujedno, to je trafostanica u koju je ugradena najsavremenija oprema: mikroprocesorska zaštita, softver koji omogucava daljinsko upravljanje i, to je naša prva upravljiva trafo stanica. Iz Dispecerskog centra moci ce da se ocita kvar i mesto kvara, da se na vreme angažuju ekipe i prekid u napajanju kupaca svede na najmanju mogucu meru, - naglašava Pavlovic.

Pouzdanost na prvom mestu

- Jedno od znacajnih elektro-postrojenja sagradili smo i u Salakovcu. NJime smo stvorili mogucnost višestrukog napajanja konzumnog podrucja, cime se, takode, postiglo pouzdanije i kvalitetnije snabdevanje, brža reakcija na kvar... Tokom ove godine veliki posao je odraden na automatizaciji mreže. Na dalekovode smo postavljali reklozere i aktuatore, takode u cilju blagovremene dojave kvara, definisanja mesta i uzroka kvara, što znacajno smanjuje vreme potrebno za oktlanjanje kvara i povecava pouzdanost u snabdevanju. Na najugroženijim podrucjima, rešavali smo i problem reaktivne energije. Ugradene su kondenzatorske baterije u Aleksandrovcu i Kucevu, efekti su veoma zadovoljavajuci, - dodaje direktor “Elektromorave” Požarevac.

- Posebno želim da istaknem izvrsnu saradnju sa Direkcijama za izgradnju svih opština na konzumnom podrucju. Zahvaljujuci toj saradnji, rešeno je dosta problema, znacajno poboljšano snabdevanje u mnogim naseljima i, ukupno, dosegnut viši i kvalitetniji nivo u oblasti distribucije elektricne energije, time i zadovoljstvo kupaca, što je i prevashodni cilj citavog posla. Da samo neka podrucja pomenem: Didino selo u Kostolcu, Petka, dosta podrucja u Požarevcu, u Petrovcu smo rešili snabdevanje Hale sportova, u Rabrovu sa Mesnom zajednicom sklopili ugovor za izgradnju nove trafo stanice, gradevinske radove smo vec otpoceli. Ocekujemo odobrenje kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, kako bi poceli gradnju TS 110/35 u Neresnici, cime bismo naše konzumno podrucje zaokružili snabdevanjem iz svih pravaca, - istice Pavle Pavlovic.

Planovi za 2009.-u

- U susret projektovanom razvoju u 2009. godini, krenuli smo u izradu novih racuna za virmanske potrošace. To je proces koji se realizuje ka predstojecem izdvajanju trgovine elektricnom energijom iz sastava distribucije, planiranom za pocetak jula iduce godine. Instalirana je nova racunarska oprema i aktiviran je program za virmanske potrošace, u pripremi je i program za domacinstva. Ocekujemo da postignemo brži unos podataka, kvalitetniju izradu racuna u smislu manjeg procenta greški i, konacno, kupcu znatno jednostavniji i pregledniji obracun utroška elektricne energije. U planu je da do 1. jula iduce godine prorade i “Kol - centri”, Korisnicki servisi, kako bi se bitno osavremenio odnos sa kupcima. Prakticno, kupac ce biti u prilici da u svakom trenutku ima uvid u stanje na svojoj poziciji, slicno informaciji koju može da dobije od “Telekoma”. Iduce godine ce se aktivirati i Dispecerski centar, ceka se da Institut “Mihajlo Pupin” odradi komunikacioni deo, kako bi putem Skada - sistema omogucili nadzor i upravljanje trafostanicama. Za pocetak, spremne su dve: TS “Centar” i TS “Kostolac 2”. U saradnji sa JP “Ðerdap”, povezacemo optickim kablom TS 110/35 Požarevac, Dispecerski centar i “Ðerdap”. Planirano je da od iduce godine preuzmemo tri TS 110/35: Požarevac, Veliko Gradište i Petrovac. Time ce “Elektromorava” upravljati ukupnim sistemom prema EMS-u. Što se tice planova unutar konzumnog podrucja, naš prioritet za 2009.-u godinu je izgradnja TS 110/35 Neresnica i rekonstrukcija TS 35/10 “Veliko Gradište 1”, - podvlaci Pavle Pavlovic.

Praznicna poruka

- Našim kupcima, citaocima lista “Rec naroda”, uz cestitke povodom predstojecih praznika, upucujem najlepše želje, da ih u 2009. godini služi zdravlje i sreca, da ostvare sve svoje licne, porodicne i poslovne ciljeve. “Elektromorava” ce se truditi da i nadalje unapreduje svoje poslovanje, neguje korektan odnos prema kupcima, u cilju obostranog zadovoljstva. Naše dežurne ekipe ce i u dane praznika, kao i uvek do sada, nastojati da snabdevanje elektricnom energijom bude kontinuirano i kvalitetno, - porucuje Pavle Pavlovic, direktor “Elektromorave” Požarevac.

D. Milenkovic

PETA SEDNICA SKUPŠTINE OSNOVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

ZADRUGA - SPAS ZA SITNE POLJOPRIVREDNIKE

U prostorijama Zadružnog saveza u Požarevcu proteklog cetvrtka održana je peta sednica Skupštine Osnovnog zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga na kojoj je razmatrano poslovanje u ovoj godini i ocekivanja za poslovne poteze u 2009.godini. U radu sednice ucestvovali su Svetlana Stanojevic, sekretar Zadružnog saveza Srbije, mr Bogdan Živanovic, predsednik Osnovnog zadružnog saveza Branicevskog i Podunavskog okruga, Miodrag Miladinovic, predsednik Skupštine i predstavnici zadruga iz našeg regiona.

Ovo sagledavanje rada, a narocito planova za sledecu i nekoliko narednih godina pada u vreme najave svetske finansijske krize. Posledice te krize ce se ogledati i u povecanju cene kapitala, odnosno kredita, a treba naglasiti da i do sada zadruge i poljoprivrednici nisu mogli koristiti komercijalne kredite, jer mali broj delatnosti u poljoprivredi može da iznese tu cenu kapitala, a poskupljenjem kapitala to ce biti još lošije. Naravno ta kriza ce doneti i opasnost u sklapanju poslovnih aranžmana, jer je sada potrebno mnogo više pažnje pokloniti izboru poslovnog partnera, zbog veceg rizika. Mnogi ce nestati sa privredne scene što predstavlja dodatni problem za zemljoradnicke zadruge. Posebno je na sednici bilo reci o imovinsko -pravnim pitanjima. Naime, zadruge na ovom podrucju imaju preko stotinu poslovnih objekata, što upravnih zgrada, magacina, farmi i drugih zgrada koje su uglavnom uknjižene kao društvena svojina iako su vlasništvo zadruga, jer katastar nije hteo drugacije da ih uknjiži.

“Iako u Ustavu piše da postoji državna, privatna i zadružna svojina, na sednici je iznet podatak jedne zadruge koja je pre nekoliko dana kupila nekretninu svojim novcem, da katastar to nije hteo da uknjiži kao zadružnu, vec kao društvenu svojinu koja po novom Ustavu ne postoji. Paradoksalno je da katastri imaju neku odbojnost i animozitet prema zadružnom sektoru. Zadrugari su veoma nezadovoljni odnosom Vlade i Ministarstva poljoprivrede prema zadrugarstvu, s obzirom da kod mnogobrojnih podsticajnih sredstava koja se kroz uredbe i konkurse dodeljuju, zadruge se pominju samo kao poljoprivredna gazdinstva, ali ne i kao organizatori poljoprivredne proizvo-dnje”, istakao je izmedu ostalog mr Bogdan Živanovic.

Zakljucak Skupštine je da zadrugari moraju biti energicniji u svojim zahtevima, kako bi oni bolje i jasnije dospeli do organa centralne vlasti preko Zadružnog saveza Srbije, Privredne komore, lokalne samouprave i kako bi Vlada i Ministarstvo poljoprivrede shvatili da je zadruga jedino preostalo rešenje koje može da obezbedi opstanak sitnih i srednjih seljaka. Zadruge u zapadnoj Evropi funkcionišu upravo zbog njih i naše približa-vanje Evropskoj uniji bi trebalo da onima koji vrše vlast i sprovode ekonomsku politiku u oblasti agrara pokaže kako to funkcioniše u Nemackoj, Italiji, Austriji, Francuskoj... Tamo su zadruge upravo tampon koji rešava problem sitnog seljaštva i kao takve uživaju podršku države, dok kod nas država svojim merama cini sve da zatvori zadruge.

D.Dinic

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC U 2008. GODINI

REDOVNO KVALITETNO

- Tokom godine u Zavodu uradeno 35 hiljada mikrobioloških i preko 100 hiljada hemijskih analiza —U Savetovalištu za ishranu obavljeno 1 000 pregleda i evidentirano 500 novih pacijenata

Više od 60 godina Zavod za javno zdravlje u Požarevcu radi na ocuvanju i unapredenju zdravlja gradana dva okruga-Branicevskog i Podunavskog. Ovu funkciju uspešno je obavljao i ove godine zahvaljujuci adekvatnim preventivnim merama koje sprovode visokostrucni kadrovi u ovoj ustanovi, a to su lekari specijalisti, ostali zdravstveni radnici sa odredenim specijalizacijama kao i zdravstveni saradnici sa visokom strucnom spremom.

- Mogu da kažem da smo poslove iz svoje delatnosti prema Ministarstvu i Fondu obavili sa minimumom obima od 100 posto. Uspešno smo funkcionisali, a ja bih pre rekla da je taj naš rad bio u okvirima redovnog. U Zavodu imamo nekoliko strucnih ekipa i sve su bile na visini svojih zadataka. Ilustrovacu to i konkretnim podacima. Centar za higijenu i humanu ekologiju sa najvecim brojem zaposlenih i tri strucne službe u svom sastavu-u odeljenjima higijene, sanitarne hemije i sanitarne mikrobiologije, zakljucno sa novembrom uzorkovao je i pregledao oko 6 000 uzoraka vode za pice, preko 500 uzoraka podzemnih površinskih i otpadnih voda, više od 2 300 uzoraka namirnica i predmeta opšte upotrebe i oko 2 500 uzoraka vazduha. Ukupno je uradeno oko 35 hiljada mikrobioloških analiza i preko 100 hiljada hemijskih analiza. Istovremeno ovaj Centar je radio i strucne nadzore nad objektima od veceg znacaja sagledavajuci higijensko stanje u njima i predlažuci mera za otklanjanje nedostataka i kontrolu izvršenih mera. Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih i nezaraznih bolesti radio je nadzor nad zaraznim i nezaraznim bolestima i možemo reci da u ovoj godini postoji blago uvecanje kretanja kada su zarazne bolesti u pitanju. Sa 4 747 ukupno evidentiranih zaraznih bolesti u 2007. povecanje je na 5 000 u 2008. Istovremeno imali smo i tri epidemije na teritoriji naša dva okruga, u odnosu na jednu u 2007, saznajemo od direktorke Zavoda prim. dr Zorice Mitic.

Redovan rad ovog Centra podrazumeva i redovnu izradu svih izveštaja od sedmodevnih, mesecnih, do tromesecnih, polugodišnjih i godišnjih. Važna delatnost je i ucešce u izradi planova imunuzacije svih domova zdravlja na teritoriji okruga i u nabavci i distribuciji vakcina. Ovo drugo posebno je bitno sa aspekta kontrole ispravnog rada službi za vakcinaciju po domovima zdravlja. Inace, u odnosu na prethodnu godinu obzirom da Centar radi i sanitarne preglede, nivo poslova u ovoj godini približno je isti, a kontrola bolnickih infekcija odnosno rad strucnjaka Zavoda u komisijama za bolnicke infekcije se odvijao tokom cele godine.

- Služba za DDV poslove koja radi u sastavu Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih i nezaraznih bolesti takode je tokom godine bila aktivna i postigla jedan solidan rezultat. Za naše uspešno funkcionisanje vrlo je bitna i Služba socijalne medicine koja ucestvuje u ocenjivanju i donošenju planova rada i njihovom izvršenju u zdravstvenim ustanovama, kako domovima zdravlja tako i u bolnicama. U sastavu ovog Centra je i Odeljenje za promociju zdravlja koje je ove godine ucestvovalo u obeležavanju svih datuma važnih za zdravlje stanovništva a propisanih od strane Ministarstava. U oblasti prevencije zdravlja, inace, naš Zavod ima dobru saradnju sa domom zdravlja u Požarevcu, sa Crvenim krstom kao i sa Omladinom Jazasa. Krajem godine u tome nam se pridružilo i Ekološko društvo tako da vec tri meseca svake poslednje subote, u Ekološkom domu na Cacalici priredujemo “Akcije za zdravlje” u okviru koje su preventivni zdravstveni pregledi stanovništva besplatni, napominje direktorka.

Jedno od posecenijih mesta u Zavodu i ove godine bilo je Savetovalište za ishranu. Obavilo je preko 1 000 pregleda i evidentiralo skoro 500 novih pacijenata. Intenzivniju aktivnost zabeležilo je i Savetovalište za dobrovoljno i poverljivo savetovanje koje je radilo analize krvi kako na prisustvo HIV-a tako i na pojavu Hepatita B i Hepatita C. Dobro je da je tokom cele godine evidentirano samo nekoliko pozitivnih rezultata u ovom Savetovalištu.

Sve ovo ide u prilog tvrdnji direktorke Zavoda da su kretanja zaraznih bolesti na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga u ovoj godini u okvirima uobicajenih, da su kao i uvek dominirale respiratorne zarazne bolesti odnosno zarazne bolesti disajnih organa i da je sveukupna epidemiološka situacija redovno stabilna.

Kvalitetna kontrola vazduha

Tokom 2008. godine Zavod je dobio akreditaciju za analizu kvaliteta vazduha, tako da je sada u društvu ustanova koje ove analize mogu strucno i kvalifikovano da rade prema Ministarstvu zdravlja koje je i insistiralo da taj rad bude akreditovan od strane nadležnih laboratorija. U suštini tokom 2008. godine akreditovana laboratorija Zavoda je proširila obim svojih poslova na taj nacin što je odradena i akreditacija metoda kojima se ispituje kvalitet vazduha.

Prepolovljen broj ujeda sumnjivih psa

Zahvaljujuci naporima lokalne samouprave i upornosti odredenih subjekata da grad Požarevac dobije Prihvatilište za napuštene pse i macke, u Požarevcu i na podrucju Branicevskog okruga u 2008. godini drasticno je smanjen, cak prepolovljen broj osoba koje su ujele životinje sumnjive na besnilo. Od 479 ujeda u 2007. taj broj je u ovoj godini sveden na 260.

S.E.

JAVNO PREDUZECE „TOPLIFIKACIJA" POŽAREVAC

URAÐENO NAJVIŠE ŠTO SE MOGLO

U požarevackim javnim preduzecima kraj godine je istinska prilika ne samo za sumiranje ostvarenih rezultata, vec i više od toga za utvrdivanje planova rada ciju okosnicu cine kvalitetni programi od bitnog interesa za sve gradane.

U takvoj prilici je i poslovodstvo JP „Toplifikacije” na celu sa magistrom Zvonimirom Blagojevicem. Ovde sa zadovoljstvom konstatuju da kostolacki partneri valjano iz Elektrana isporucuju toplotnu energiju i veruju da ce snabdevanje termoparom biti redovno, u dovoljnim kolicinama i kvalitetno.

Grejna sezona, koja je uveliko u toku,za sada funkcioniše bez vecih problema.Bilo je kracih nestanaka struje,mestimicnih curenja i stvaranja vazdušnih cepova,što govori da na pojedinim mestima mreža nije u najboljem stanju.

„Želim da na pocetku kažem dve bitne stvari:Prvo, naši stariji gradani i penzioneri se povremeno žale na nedovoljno tople radijatore. A nevolja je samo u tome što iz njih treba isterati vazduh. I drugo, sve što se tice unutrašnjih instalacija nije u našem delokrugu posla niti u domenu radnika našeg preduzeca. Naravno, i da želimo da izademo u susret naprosto ne možemo jer objektivno nemamo toliko radnika za takve intervencije” , - kaže direktor Javnog preduzeca „Toplifikacija” magistar Zvonimir Blagojevic.

Prikljucci i grejna sezona

U ovom javnom preduzecu zadovoljni su realizacijom planiranih investicija primarne i sekundarne mreže i obimom i kvalitetom. što se tice, „primara” radovi su prakticno završeni na sve tri predvidene lokacije: Varoško brdo 2 i 3, zona Ðerdapa (druga faza) i Busije. Privode se kraju i radovi ,istina nešto usporenije na sekundarnim mrežama , (dosta se otegle javne nabavke). Istina, na terenu se naišlo na teškoce.Naime, ima nesporazuma cak i sa onima koji se prijavili za prikljucak jer postavljaju dodatne uslove da bi mogla mreža da „prode” kroz njihov prostor. Prisutni su i problemi i u stambenim zgradama,pa je to samo jedan od razloga zašto je došlo do usporavanja radova gotovo na svakoj lokaciji.

„Imali smo kvalifikovane izvodace i dobavljace. Izabrali smo ih kao najbolje, i to je onaj kvalifikativ koji snažno vuce napred. Na taj nacin smo obezbedili izuzetne izvršioce. Sve u svemu, sekundarna mreža mogla bi da obezbedi novih 630 - 650 prikljucaka. Da bismo imali više sigurnih korisnika, napravicemo nove modele obezbedivanja sredstava. Tražicemo avansno placanje radi sigurnosti. Negujemo sistem od tri mogucnosti placanja prikljucaka. Prikljucak se placa u celosti ako se podeli na tri jednake rate. Ako se plati odjednom,onda dajemo popust od 10 procenata.Ako se placa na 12 rata i na taj iznos se dodaje još 10 procenata”, - dodaje Blagojevic.

Od Nove godine uvode se nove cene prikljucaka. Tako recimo, za jedinice u stambenim zgradama po kvadratnom metru placace se 1.320 dinara bez poreza. A po instalisanoj snazi placace se 8.580 dinara po instalisanom kilovatu, plus porez. Ilustracije radi, grejanje za kucu ili stan od 100 kvadratnih metara bilo bi 20 kilovata, što je oko 200.000 dinara,naravno za godinu dana. Ocito, da ovaj vid grejanja nije skup.

Punih šest godina ovde se nisu menjale cene prikljucka. To ce od nove godine biti drugacije. Inace, grejna sezona traje od oktobra do aprila i cena grejanja je korigovana za samo šest odsto,tacno onoliko koliko i zakon predvida.

„Nesumnjivo, najakutniji problem u požarevackoj Toplifikaciji je naplata dugovanja. Imamo više od 60 miliona potra-živanja. Polovinu sredstava duguju gradani, a drugu polovinu firme. Da smo imali bar 30 miliona tih para koje su sada kod dužnika uspeli bi smo da realizujemo još 50 odsto investicija, a istovremeno ne bismo imali nikakvih problema u pogledu placanja obaveza dobavljacima i izvodacima radova niti namirivanje toplotne enerije kostolackim Termoelektranama. Zbog svega toga mi smo prinudeni da i pored jednog kredita koji vec otplacujemo (bio je vezan za akciju 1.000 prikljucaka cija je vrednost bila milion evra), da ponovo posegnemo za nekim kratkorocnim kreditom jer su se dospele obaveze nagomilale”, podvlaci Blagojevic.

Narednih dana usledice najpre upozoravanja neurednih pa i aljkavih platiša, opomena pred tužbu, tužba i po prvi put bice i iskljucivanja korisnika.Požarevac je i dalje jedan od najjeftinijih gradova u Srbiji, nešto manje od 25 dinara po kubiku.

„Predstoji nam nastavak širenja mreže oko primarnih vodova koji su do sada radeni Varoško brdo, Busije i Zabelski krak.Usled loše finasijske situacije bicemo prinudeni da tražimo pomoc od budžeta grada i fondova kako bismo razrešili ovu situaciju. Najjeftiniji i sa mnogo dužnika teško da možemo da opstanemo” a imamo interesa da mrežu širimo, - upozorava Blagojevic.

Gasifikacija

Gasifikacija nije u sastavu Toplifikacije, ali magistar Zvonimir Blagojevic je koordinator za ovaj posao. Do sada su završene dve merno-regulacione stanice 1 i 3, a za stanicu 2 tek bi trebalo da se obezbede uslovi zakonom propisani.Izvršena je anketa medu gradanima i snimljene potencijalne trase pre svega za distribuitivno-razvojnu mrežu.

Ipak, do blagog zastoja je došlo jer se cekaju i iskustva iz drugih sredina kako bi se krenulo sa izgradnjom magistralnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca. Za taj projekat odobrena su sredstva Nacionalnog investicionog programa od 220 miliona.

„Prepreka oko izgradnje gasovoda dužine 16 kilometara se pojavila zbog toga što je nadležno Javno preduzece „Srbija gas” buduci da je to republicko preduzece i koje, naravno, ima monopol. Tome treba dodati i previranja u javnim preduzecima na republickom nivou,a, takode, nije ni menadžment do kraja konstituisan. Do kraja godine bi trebalo da se raspiše konkurs za odabir izvodaca za izgradnju gasovoda te dakle zbog završetka gradevinske sezone taj posao krenuo bi sa prvim lepim danima proleca”, - uverava Blagojevic.

Izgradnja gasovoda potrajala bi,uz uslov da sve drugo bude valjano sredeno, najmanje jednu gradevinsku sezonu. Nadležni iz „Srbije „obišli su zajedno sa predstavnicima opštine Požarevac trasu oko LJubiceva, instalacije ce ici kroz zemlju i ispod Morave, a obavljene su mnoge aktivnosti medu kojima i ona o obezbedivanju prava službenosti prolaza.Ovde nije rec o klasicnoj ekspropijaciji jer se cevi stavljaju na odgovarajucu dubinu, moguca je obrada zemlje. Nadoknada ce bi samo u slucaju degradacije, gde, recimo, ima vocnjaka i vinograda.

„Znamo mi da gas nece biti baš jaftin,ali da ce biti jeftiniji energent od drugih u to nema sumnje. Ne zna se dokle ce biti nafte, ali gasa ce biti. Rezerve gasa nam dozvoljavaju sigurnost na duže vreme.Kod gasa je skuplja njegova instalacija za ugradnju zbog njegovih fizicko-hemijskih svojstava,ali kasnije ta se investicija višestruko vraca. Po nekoj dinamici,ako se sve bude odvijalo kako treba cim krene izgradnja gasovoda moguce je da se paralelno rade prve trase u okviru Požarevca.Prvo domacinstvo moglo bi biti prikljuceno na gas pocetkom nove grejne sezone iduce godine .

„ Imamo izuzetno jak strucni tim, vrlo kvalitetne saradnike i ljude koji znaju svoj posao i u rukovodecem i tehnickom kadru,izvodaca na terenu i održavalaca,odlicne dobavljace. Moramo što racionalnije poslovati i štedeti kako bi nam bilo lakše iduce godine. Iza nas ce ostati jedna uspešna godina i bez obzira na sve teškoce koje nisu male, novih 650 prikljucaka znace dosta. U to ime svim korisnicima i gradanima, poslovnim partenrima, dobavljacima, izvodacima radova svojim radnicima najsrdacnije cestitam Novu 2009.godinu i želim im mnogo srece, mira, ljubavi i sloge”, rekao je na kraju Blagojevic.

S.Ristic

HUMORESKA

CESTITKE, POZDRAVI I (PUSTE) ŽELJE

Bez obzira na sve i svašta što se dogada kod nas i ovde poslednjih par milenijuma, kad se dogode, nicim izazvani novogodišnji praznici svake nam godine, otprilike u isto vreme, gradani, malogradani, i seljaci, upucuju cestitke jedni drugima.

Na ulici, na poslu, u kafani, preko plota, preko nišana, uglavnom, cestitke, pozdravi i (puste i ostale) želje, krecu.

Cestita se prvo, kao što lici i prilici dobro odgojenom Srbinu, sto dana Vlade i sto godina nade. Jeste da se živi teško, ali bice bolje - to je zasluga naših politicara.

Evo, obami deteta, ako nisam hteo i Obami da cestitam, ali to sigurno nece stici do njega, pa zato necu ni da trošim materijalna i nematerijalna sredstva.

Cestitam praznike velikim direktorima velikih javnih preduzeca na velikim platama i privilegijama i da nastave samo tako hrabro, jer, nije lako potrošiti te silne novce. (Obaveštenje: obaveštavam sve direktore velikih javnih preduzeca, koji bi trebalo da vrate pare, odnosno, deo svojih visokih plata - narocito sa Aerodroma - da uplate na tekuci racun broj ... Broj racuna poznat redakciji. M.L. radnik bez posla. P.S. Treba da kupim ogrev za zimu i deci kaputice i cipele.)

Hocu prvi da cestitam srpskom narodu ulazak u Evropu, jer on samo što nije, tu smo, na pragu, skoro na poslednjem stepeniku. Samo još koja godinica i mi smo Evropa! A tada cemo novogodišnje praznike slaviti po evropskim metropolama, na njihovim ulicama, a ne kao do sad, kod nas, samo na ulicama da štrajkujemo.

Cestitam našim (vojsko)vodama još jedan veliki poraz na Kosovu, koji je ravan pobedi, jer se opet (stalno) borimo protiv najvecih svetskih sila.

Cestitam našim sportistima osvajanje bilo kog mesta koje sija kao zlato, jer se zna u kakvim uslovima vežbaju i žive.

Cestitam svima onima koji se domognu famozne šengenske bele vize koja ce ih odvesti u Evropu da rade na crno.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Najzad su i crnci ušli u Belu kucu!

- Najviše se apeluje na one gole i bose da stežu kaiš!

- Ne samo vize, Srbija nema ni veze sa Evropom!

- Žena mu za Novu godinu sprema pijanog šarana, a on ce posle da bude pijani som!

- Sada nam je potrebniji deda Marks, nego Deda Mraz!

Miodrag Lazarevic

OSAMNAEST GODINA SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE U POŽAREVCU

SACUVALI CLANSTVO I JEDINSTVO

Socijalisticka partija Srbije, partija leve opcije ciji je osnivac Slobodan Miloševic, u Beogradu je “rodena” jula 1990. godine, a nakon toga usledila su konstituisanja opštinskih organizacija širom Srbije. U rodnom gradu Miloševica SPS je osnovan oktobra te iste godine i u znak secanja na taj dan od koga je prošlo 18 godina, dovoljno vremena za potvrdivanje punoletstva, u Požarevcu je prošle srede održan prigodan skup. Pored sadašnjih clanova i simpatizera prisustvovali su i Požarevljani koji su na razne nacine vezani za radanje i jacanje levice u ovom kraju. Miomir Ilic, aktuelni predsednik Opštinske organizacije pozdravio je ovom prilikom prvog predsednika SPS Veljka Albunovica, dr Mladena Bojovica, Dušana Vujicica, Radišu Jovica i Bojana Kekica, koji je opravdano odustvovao.

- Prisecajuci se godina u kojima je SPS kao vodeca politicka partija funkcionisala, secamo se i našeg predsednika Slobodana Miloševica koji nažalost nije danas sa nama i kome odajemo dužno poštovanje. Cinjenica je da je period od 1990. do 2000. jedan od težih perioda u istoriji našeg naroda jer bilo je ratova, ekonomske i politicke krize, burnih dogadanja na prostoru Kosova, autonomaštva u Vojvodini i najzad bombardovanje od strane NATO-a. Slobodan Miloševic i SPS su bili za ocuvanje Jugoslavije, ali nažalost sva ta nastojanja nisu uspela jer je druga strana imala saveznike u liku svetskih mocnika, rekao je Ilic.

On se potom osvrnuo na period posle 2000. kada je uspostavljena nova demokratska vlast, kada je usledio pogrom socijalista, posebno onih na rukovodnim, politickim i ekonomskim funkcijama. Iako su na izborima 2000. godine od ukupno 68 odbornickih mesta, u Parlamentu osvojili 38, pod pritiscima vršenim na celnike u lokalu, SPS je prepustila vlast opoziciji, a koliko je ona bila uspešna u tome najbolje govori cinjenica da su samo posle godinu i po dana, socijalisti morali da povrate rukovodne pozicije. I u godini u kojoj obeležava 18. rodendan, SPS je u vlasti u Skupštini Grada Požarevca. Pokazali su da su snaga koja može uspešno da saraduje sa svima koji su spremni da rade u interesu gradana. Donedavno su vršili vlast sa SRS-om i DSS-om, sada su u skupštinskoj vecini sa DS-om, G17 Plus i SPO.

- Iako tek sada punoletni, odgovornost, zrelost i savesnost u radu pokazali smo dosta davno. I pored burnih dogadanja, velikih pritisaka, neargumentovanih osuda i gubitka osnivaca i predsednika Slobodana Miloševica, uspeli smo da sacuvamo partiju i jedinstvo clanova, a to je kapitalna vrednost, osnovna je poruka sa skupa u Požarevcu.

S.E.

NARODNA BIBLIOTEKA "ILIJA M. PETROVIC" POŽAREVAC

DOBRODOŠLI POŠTOVAOCI KNJIGE

Narodna biblioteka “Ilija M. Petrovic”, nekada požarevacko citalište osnovano je 1847. godine i spada u red najstarijih biblioteka u Srbiji. Smeštena je u zgradi Nacelstva koja predstavlja biser gradske arhitekture. U svojim fondovima ima oko 120.000 knjiga i 775 godišta periodike. Biblioteka ima oko 6.000 upisanih clanova, koji godišnje koriste preko 80.000 knjiga i 20.000 novina i casopisa. Rad u Biblioteci se odvija u sledecim odeljenjima: Pozajmno odeljenje za odrasle, Decje odeljenje, Odeljenje strucne knjige, Odeljenje za nabavku i obradu biblioteckog materijala, Maticno odeljenje i Odeljenje za zaštitu bibliotecke grade. Od posebnog znacaja su Zavicajno odeljenje koje prikuplja i obraduje svu gradu od znacaja za grad Požarevac i Odeljenje stare i retke knjige.

Porodicna i dnevna clanska karta

Tokom 2008.godine biblioteka je imala mnogobrojne aktivnosti, od promocija knjiga poznatih autora, do uredenja i proširenja kapaciteta za obavljanje strucnih poslova, o cemu direktorka, Beba Stankovic, kaže:

- Ostvarili smo pomak u poslovanju, i kada su u pitanju kulturni dogadaji, nabavna politika i usluge koje nudimo. Prisutna je težnja da biblioteke postanu informacioni centri, te intenzivno radimo na obez-bedivanju radnih jedinica za pristup internetu i pretraživanje baze podataka, kako naše, tako i drugih biblioteka. Naši korisnici ce moci da koriste internet, uz konsultacije kako doci do potrebnih informacija. Što se tice nabavne politike, broj naslova i njihova razvnovrsnost je veca, ove godine smo na raspolaganju imali preko 3 miliona dinara za nabavku knjiga; naš najznacajniji finansijer je opština, jer smo mi budžetska ustanova i svake godine ta svota novca koju oni obezbede raste. Tu su sredstava i od clanarina, obaveznog otkupa knjiga koji raspisuje Ministarstvo kulture, a ove godine su Fond za otvoreno društvo i Narodna biblioteka Srbije organizovali otkup knjiga u vrednosti od 150 000 dinara. Ministarstvo je obezbedilo i dodatna sredstva za nabavku knjiga u vrednosti od 910 000 dinara, s obzirom na to da smo mi maticna biblioteka.

Ove godine, po prvi put omogucili smo porodicnu clansku kartu, što znaci da clanovi uže porodice mogu da dobiju dva broja za 800 dinara, a pojedinacna clanarina iznosi 600 dinara. I dalje važi “politika” da sva deca do drugog razreda osnovne škole budu besplatno upisana, kao i trece dete do 18 godina; studenti takode besplatno mogu da koriste naše usluge. Postoji i mogucnost kolektivnog upisa koji je 400 dinara, a penzioneri imaju popust. Novina je i dnevno korišcenje fondova, za svotu od 50 dinara, što preciznije znaci da za ovu simbolicnu sumu svako može doci u biblioteku i potražiti literaturu koja mu je neophodna.

Stara i retka knjiga na internetu

U toku je realizacija digitalizacije starog i retkog fonda knjiga iz Zavicajne zbirke, to radi koleginica Tatjana Živkovic, uz strucnu pomoc kolega iz Narodne biblioteke. Sredstva za ovaj projekat je obezbedilo Ministarstvo kulture, cime smo obezbedili opremu. Po završetku digitalizacije bice moguce listanje starih i retkih knjiga na kompjuterskom ekranu. Primera radi, ukoliko imamo knjigu iz 18.veka koja je u lošem stanju, vrlo je ratko dajemo na korišcenju u biblioteci, a o iznošenju nema ni govora; na ovaj nacin ona ce biti dostupna svima, putem našeg sajta. To je veliki posao, no pomoc je pružilo i Ministarstvo odbrane, tako da imamo informaticara koji kod nas služi civilni vojni rok i radi na projektu digitalizacije.

Imali smo odlicnu saradnju sa svim našim vodecim izdavackim kucama, pa je tako nabavljeno preko 6 000 novih naslova. U toku je prodajna izložba “Lagune”, na kojoj se za pristojne svote novca mogu nabaviti knjige.

U planu uredenje podrumskih prostorija

Kada je u pitanju sam prostor, stavili smo u funkciju nove prostorije, uredili ih i prilagodili našoj delatnosti. Skupština opštine je odobrila sredstva za izradu idejnog projekta za uredenje podrumskih prostorija za razne namene. U tom prostoru moguce je napraviti multikulturni centar, jer se radi o površini od preko 500 kvadratnih metara. Privodi se kraju pribavljanje projektne dokumentacije, na osnovu koje ce biti moguce konkurisati i u opštini i u Ministarstvu, jer ovo je zgrada pod zaštitom. To su zamašna sredstva, jer su to prostorije koje nemaju ni osnovne instalacije, medutim ukoliko bismo ih sredili, rešili bismo mnoge probleme, i oko smeštaja knjiga i unapredili kvalitet rada.

Imamo nekoliko citaonica i sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je citaonica strucnog odeljenja uvek puna, a studentima, pre svega, pruža optimalne uslove za rad, u njoj je zimi toplo, opremljena je klima uredajima za letnje uslove.

Za iducu godinu smo konkurisali sa dva projekta kod Ministarstva za kulturu, jedan se odnosi na seminar koji se bavi izuzetno važnim temama, a bice organizovan na Dan biblioteke, 27.januara, na Svetog Savu, pod nazivom “Put ka digitalnim kolekcijama biblioteka Srbije”.

Medu prvih pet u Srbiji

Tokom 2008.godine u požarevackoj biblioteci održan je veliki broj promocija knjiga, medu kojima su predstavljena dela LJubomira Erica, Vjere Mujovic, Raše Popova, Radomana Ka-njevca, Vladete Jerotica, Zorice Tomic, Vladimira Bajca, ciji je roman “Hamam Balkanija” proglašen za najbolji roman Balkana, potom kolega iz struke, kao i Marka Aleksica koji je organizovao predavanje o srednjovekov-nim macevima. Tema je bilo za svaciji ukus, pri cemu smo održali kvalitet.

Na decijem odeljenju redovno radi likovna radionica, a od skoro smo obezbedili i besplatno ucenje stranih jezika za decu mladih uzrasta.

Podsetimo, u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic” je pre desetak dana održan znacajan skup - sednica Skupštine zajednice maticnih bibilioteka Srbije kojoj su prisustvovali direktori svih 27 maticnih bibilioteka Srbije.

Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugricic tada je pohvalio rad ove ustanove, istakavši da je ona jedna od uspešnijih u Srbiji, cime je i zaslužila da bude organizator ovog skupa.

Direktorka biblioteke istice da nije zapamceno da je u biblioteci u Požarevcu ikada ukradena knjiga, što govori o svesti citalaca i dodaje da je u novoj 2009. svako ko je ljubitelj knjige dobrodošao, ako ni zbog jednog drugog razloga, makar zbog citanja novina u svetlim i toplim citaonicama.

Narodna biblioteka je raspisala konkurs za neobjavljenu dramu koji nosi naziv “Slobodan Stojanovic”, vec su poslata obaveštenja bibliotekama, fakultetima, a bice objavljen i u listu “Rec naroda”. Radovi se šalju pod šifrom, a žiri ce ciniti Gojko Božovic, književni kriticar i vlasnik Izdavacke kuce “Arhipelag” Miomir Petrovic, dramaturg i Radomir Putnik, dramaturg, književnik i književni kriticar.

Prema recima Bebe Stankovic ovo je nacin da se grad oduži Slobodanu Stojanovicu koji je svojevremeno bio direktor požarevacke biblioteke pet godina i ucinio mnogo za srpsku književnost i kulturu. Porodica našeg cuvenog pisca i dramaturga dala je odobrenje za korišcenje njegovog imena.

Predaja rukopisa je do 15.marta 2009.godine.

L.Likar

OSNOVNA ŠKOLA "VUK KARADŽIC" U POŽAREVCU

SVEUKUPNI POBEDNIK "IGRICA BEZ GRANICA"

- U jubilarnom destom ciklusu "Igrica" kod mladeg i starijeg školskog uzrasta ubedljivo trijumfovala OŠ "Vuk Karadžic"

- Škola veliki primer vaspitno - obrazovnog angažovanja sa vrhunskim rezultatima i nagradama na takmicenjima

Osnovna škola “Vuk Karadžic” osnovana je davne 1887.godine pod imenom “Požarevacka Burjanska škola” i u pocetku je imala mali broj ucenika. Svoj naziv menja 1913.godine u Vuk Karadžic, tokom vremena se razvija i danas broji 1.141 ucenika koji su rasporedeni u 51 odeljenje. U svom sastavu škola sadrži i šest izdvojenih odeljenja i to: Zabela (osmorazredna), Dubravica, Batovac, Živica, Brežane i Dragovac gde su kombinovana odeljenja i nastava se odvija od prvog do cetvrtog razreda. Po završetku cetvrtog razreda ucenici iz Batovca i Dubravice pohadaju nastavu u Zabeli, a daci iz Živice, Brežana i Dragovca dolaze u centralnu školu u Požarevcu. Ove školske godine prvi razred je upisao 121 ucenik na nivou cele škole, a u centralnoj 88 ucenika rasporedenih u 3 odeljenja.

“U realizaciji obrazovno - vaspitnog procesa ucestvuje 79 ucitelja, nastavnika i profesora, a pored njih imamo i strucne saradnike, odnosno pedagoško - psihološku službu i bibliotekara. Prema analizama preko 95% dece upisuje željenu srednju školu i ove godine prioritet je profesionalno usmeravanje ucenika osmog razreda obezbedivanjem informacija kako bi se upisali u željene škole. U toku godine organizuju se strucna usavršavanja i svi zainteresovani nastavnici koji dobiju poziv preko svojih udruženja i društava odlaze na seminare koji se najcešce održavaju u Beogradu i Novom Sadu. U našoj školi je 13. i 14.decembra u organizaciji Ministarstva sporta održan seminar pod nazivom “Samovrednovanje u funkciji razvoja škole” i na njemu je ucestvovalo 30 nastavnika škole, istice Radivoje Jakovljevic, direktor OŠ “Vuk Karadžic” u Požarevcu.

U centralnoj školi postoji biblioteka sa fondom od preko 25.000 knjiga. Pre nekoliko godina škola je radila jedan projekat i zahvaljujuci tom projektu Svetska banka je opredelila 8.000 dolara i ta sredstva su uložena u opremanje biblioteke i edukaciju nastavnog kadra. Projekat se odvijao pod motom “Biblioteka u novom ruhu” i zahvaljujuci njemu biblioteka je opremljena racunarima, a za nastavni kadar je organizovan seminar u Petnici kako bi se obucili za odredene nastavne softvere. Takode, profesori srpskog jezika redovno posecuju Sajam knjiga u Beogradu.

Investicije u školi

Što se tice saradnje sa lokalnom samoupravom ona je na zavidnom nivou i finansijskim planom svake godine opredeljuje se odredena kolicina sredstava koja se koristi za opremanje školskih objekata i unapredenje nastave kako u centralnoj školi, tako i u podrucnim odeljenjima. Konkretno ove godine je više sredstava izdvojeno za podrucna odeljenja u Batovcu i Živici, gde je obavljena rekonstrukcija elektromreže. Jedan deo sredstava uložen je za nabavku racunara u izdvojenom odeljenju u Zabeli i centralnoj školi u Požarevcu. Pokrenut je veliki projekat zamene stolarije u najstarijem delu škole i ove godine su montirani moderni PVC profili u ucionicama gde nastavu pohadaju ucenici prvog i drugog razreda.

“Radicemo na poboljšanju uslova života i rada ucenika, a sledece godine po dobijanju odredenih saglasnosti spremamo se za veliki poduhvat, otvaranje produženog boravka u školi, tako da ce roditelji moci da ostavljaju decu na brigu nastavnicima. U narednom periodu prioritet nam je nastavak zamene stolarije i nabavka racunara, a odredena sredstva smo tražili za nabavku ucila za potrebe pojedinih nastavnih predmeta (fizike, hemije, biologije, fizickog vaspitanja). Poslednje ucešce Ministarstva je bilo 2003.godine kada je izvršena dogradnja novog dela od 460 m2 gde je formirano pet kabineta.

Nastava se odvija po utvrdenom planu i programu, sekcije rade punom parom, pocevši od sportskih aktivnosti u koje deca ulažu dosta truda, vremena i znanja što se pokazalo na nedavno održanim “Igricama bez granica” u kojima je ostvarena izvanredna saradnja nastavnika i ucenika. Pratio sam celokupan ciklus i bio jedan od navijaca, narocito u finalnoj borbi gde je naša škola bila najuspešnija u obe uzrasne kategorije”, dodaje Jakovljevic.

Pobednici finalnog spektakla

Inace, veliko finale desetog jubilarnog ciklusa “Igrica bez granica” održano je 13.decembra u požarevackom Sportskom centru u prelepoj atmosferi, gde su se kroz vrlo kompleksne discipline u znanju, brzini i spretnosti sa puno žara nadmetali ucenici osam osnovnih škola sa podrucja grada Požarevca. Sabiranjem poena iz sva cetiri kola došlo se do toga da je OŠ “Vuk Karadžic” osvojila ubedljivo prvo mesto u generalnom plasmanu i postala sveukupni pobednik kod mladeg i starijeg školskog uzrasta.

Prema recima Marka Vještice, profesora fizickog vaspitanja pred pocetak “Igrica” sprovedene su ozbiljne pripreme tri puta nedeljno u Hali sportova i kroz deseti ciklus prošlo je više od 50 ucenika starijeg školskog uzrasta.”U cetiri kola osvojili smo dva prva i dva druga mesta što je bilo dovoljno da u generalnom plasmanu budemo ubedljivo prvi sa sakupljenih 98 poena. Ja sam vodio starije uzraste od petog do osmog razreda i ucenici su tokom takmicenja prolazili kroz discipline: “Slikari” (u kojoj ucestvuju tri decaka i dve devojcice petog razreda), “Pesmarica” (dva decaka i tri devojcice šestog rareda), “Osiguranje” (cetiri decaka i cetiri devojcice sedmog razreda) i “Poligon štafeta” (dva decaka i dve devojcice osmog razreda). Pored pobednickog pehara dobijena je i nagrada u vidu jednodnevnog izleta do Novog Sada, darodavca VEOLIE transport. Takode, sredinom decembra ucestvovali smo u akciji “Trojkom protiv droge” u organizaciji SOS kanala u OŠ “Desanka Maksimovic” gde smo zauzeli prvo mesto i marta meseca u Beogradu nas ocekuje finalno takmicenje”, rekao je Vještica.

Ucenike nižih razreda na “Igricama” predvodile su uciteljice Maja Miloševic, Vesna Rajcic, Jasmina Stanisavlje-vic i Tanja Cojkic i zajednickim snagama osvojena je titula. “Ucešce je uzelo 40 ucenika od prvog do cetvrtog razreda, a od disciplina zastupljene su bile: “Urnebesna štafeta”, “Slovarica”, “Vesela matematika” i “Strelac”. U sva cetiri kola osvojili smo ukupno 90 poena i bili ispred OŠ “Kralj Aleksandar Prvi” i OŠ “Desanka Maksimovic”, a kao nagradu pored pehara dobili smo jednodnevni izlet do Beograda, darodavca Turisticke agencije “Jedinstvo” Vranje”, istakla je Vesna Rajcic.

Prema recima kapitena ekipa Kristine Nikolic, Nemanje Bogica, Laze Bogdanovica, Ivane Miloševic, Kristine Stupar, Petra Rajcica, Miloša Stepanovica i Jovane Bogojevic, najzanimljivije discipline su bile “Osiguranje”, “Vesela matematika” i “Poligon štafeta”, a trema je savladana zahvaljujuci fantasticnoj publici koja ih je fer i koreknim navijanjem sve vreme bodrila i na taj nacin doprinela pobedi.

Rasadnik talenata

Od ostalih uspeha na vannastavnom planu svakako treba istaci rezultat koji su postigli ucenici na takmicenju iz tehnickog obrazovanja “Šta znaš o saobracaju”. Oni su kao deo ekipe AMS Srbije septembra meseca ucestvovali na Evropskom takmicenju u LJubljani i zauzeli cetvrto mesto. Poznato je da su 2007.godine ucenici Natalija Peric i Stefan Ðordevic kao clanovi ekipe AMS Srbije na Evropskom takmicenju u Madridu osvojili prvo mesto. Takode, ucenica osmog razreda, Jelena Mihajlovic ucestvovala je na Republickom takmicenju iz srpskog jezika, matematike i fizike, Ivana Pantic iz biologije, Marina Ilic iz istorije, Nemanja Jovanovic iz stonog tenisa, Jovana Bogojevic iz engleskog jezika, Lazar Nikolic i Petar Bursac iz tehnickog obrazovanja, dok je Nikola Mladenovic bio najbolji stortista na turniru u malom fudbalu koji je organizovan povodom Dana škole.

“Ova godina je bila najbericetnija do sada, zabeleženi su najbolji rezultati i nadam se da cemo tim putem nastaviti i u 2009.godini. Dan škole je proslavljen 7.novembra kada su nagradeni i pohvaljeni ucenici za postignute rezultate na najvišem državnom nivou. Pohvaljeni su i nastavnici koji su vodili ove ucenike do ostvarenih rezultata, a na prigodnoj svecanosti zahvalili smo se našim donatorima, roditeljima koji svesrdno pomažu rad i nesmetano odvijanje nastavnog procesa u našoj školi. Iskoristio bih priliku da svim radnicima, ucenicima i njihovim porodicama cestitam Novogodišnje i Božicne praznike sa željom da u nastupajucoj godini postignemo još bolje rezultate”, zakljucio je Radivoje Jakovljevic.

D.Dinic

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC

PLAN ZA 2009. - MEÐUNARODNA ARHIVSKA ASOCIJACIJA

2008. bila je godina jubileja za požarevacki Istorijski arhiv. Ova ustanova kulture obeležila je ove godine šezdeset godina postojanja a tim povodom izdata je prva monografija koja je sabrala rad u svim organizicionim jedinicama, kao i kompletnu delatnost za prethodnih šest decenija rada. Ova, naucna monografija, jedna je od retkih koja govori o istorijatu institucije, cime oskudeva srpska istoriografija, te se stoga ona nalazi ne samo u arhivskim bibliotekama Srbije, vec i muzejskim i drugim bibliotekama ustanova u kulturi. Napisana je na osnovu arhivske grade koja za sastavni deo ima i zbirku fotografija, plakata, digitalnih medija, novina itd.

Jubilej je bio i povod organizovanja svecane akademije na kojoj je predstavljena Monografija, uradena prezentacija Arhiva, urucene povelje pravnim licima i pojedincima koji su svojim radom doprineli postizanju znacajnih rezultata, kao i zahvalnice penzionisanim arhivskim radnicima.

Vekovi Bolnice kroz prizmu IAP

Osim toga, godinu koja je za nama, kada je o izdanjima Arhiva rec, obeležila je i knjiga “Branicevo kroz kulturnu i vojnu istoriju Srbije”, izašla u okviru Edicije “Zbornici” IA Požarevac, koja je predstavljena kulturnoj javnosti u febuaru. Ona je obuhvatila nekoliko tematskih celina: Branicevo u antickom dobu, srednjem veku i kroz kulturnu i vojnu istoriju savremenog doba. Još jedna knjiga kojom se Arhiv predstavlja u svojoj jubilarnoj godini jeste knjiga Edicije “Posebna izdanja” pod nazivom “Fenomen etnosa u delima srpskih pisaca”, kroz naucni opus etnologa dr Vidosave Stojancevic, priredivaca, Dragane Miloradovic, arhiviste i mr Jasmine Nikolic, direktorke Istorijskog arhiva Požarevac.

- U ovoj knjizi, koja je prošle nedelje predstavljena javnosti, na primeru kljiževnog dela, kao izvora za proucavanje srpske istorije, tradicije i kulture, mogle smo da pokažemo mnoge fenomene. Zbog toga smo izabrale naucne radove o Ivi Andricu, Vuku Karadžicu, Stevanu Sremcu, Borislavu Stankovicu..., koji su na specifican nacin oslikali društveno-istorijske i kulturne prilike srpskog naroda u razlicitim vremenskim periodima.

Vrlo reperezentativna i takode retka jeste monografija “175 godina bolnice u Požarevcu” na kojoj su takode radile Dragana Miloradovic i mr Jasmina Nikolic. Više od godinu dana prikupljana je arhivska grada ne samo u arhivskim fondovima IA Požarevac vec i u Arhivu Srbije, Vojvodine itd., jer je razvoj zdravstvenih prilika i bolnice sagledavan u periodu od 1832. do danas. Istim povodom, jubileja Bolnice, priredena je i izložbena postavka na temu “Požarevacka bolnica kroz vekove”, koja je predstavljena javnosti kroz nekoliko tematskih celina.

Do kraja godine iz štampe izlazi još jedan zbornik “Branicevo u istoriji Srbije”

Drugi, veoma atraktivan , deo aktivnosti Arhiva su programi, a od onih kojima se Arhiv u ovoj godini predstavio izdvajamo set razglednica starog Požarevca, iz digitalne zbirke, povodom 150 godina Ergele “LJubicevo”.

Osim programa u svojoj organizaciji strucni radnici ove ustanove ucestvovali su na naucnim skupovima u zemlji, objavljivali clanke u strucnom casopisu “Arhivski glasnik” i imali brojne druge aktivnosti.

Trajno zašticeni fondovi

Projekti Arhiva finansiraju se ne samo iz gradskog budžeta vec i republickih izvora. Ove godine sproveden je i projekat sredivanje i digitalizacija arhivske grade. Dvadeset lica sa evidencije nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, sredilo je mnogo arhivske grade i izvršilo digitalizaciju iste.

- Dobili smo digitalizovane fondove kao što su “Udruženje požarevackih zanatlija “Sloga” za period od 1897-1950. godine”, zatim “Fond Nacelstva Sreza požarevackog”, “Gradsko poglavarstvo” i list “Gradanin” za period prve polovine dvadesetog veka. Fondovi su digitalizovani i u cilju trajne zaštite prebacivani na mikro-film.

Sredstvima Ministarstva kulture obezbedena je još jedna racunarska mreža u objektu arhivskog depoa a investicija finansirana iz budžeta grada, koja je obezbedila adekvatan prostor za smeštaj arhivskih fondova i zbirki, je izvodenje unutrašnjih gradevinskih radova na objektu depoa.

Ono o cemu u javnosti nije bilo reci, ali je znacajno, jeste neposredna zaštita arhivske grade i registarskog materijala na citavoj teritoriji Branicevskog okruga, za šta je Arhiv, kao regionalna institucija zaštite, nadležan. U tom cilju radnici Arhiva obišli su sve sudove, škole i organe uprave sa namerom utvrdivanja stanja zaštite arhivske grade.

- Pocetkom sledece godine apelovacemo na javnost radi malo boljeg tretmana grade koja govori o našem postojanju. U tom smislu pripremljena su savetovanja koja su trebala da budu održana ove, ali su odložena za narednu godinu. Primecuje se nebriga društva za stanje arhivske grade kao kulturnog dobra. Mi pokušavamo, pružanjem strucne pomoci registraturama, da pomognemo. Ogromna kolicina arhivske grade dospela je na preuzimanje u Istorijski arhiv Požarevac, koju mi prema zakonu treba da preuzmemo, ali ne možemo to da uradimo zbog nedostatka prostora i opreme. U tom smislu moramo da obezbedimo ne samo zgradu, novu, vec i drugi prostor sa strogom namenom za smeštaj arhivske grade sa citavog podrucja Branicevskog okruga. U tom smislu, strucno vece ovog kolegijuma bilo je primorano da zaustavi prijem arhivske grade (oko dve hiljade dužnih metara) organa uprave, sudskih organa i preduzeca koja su u stecajnom postupku. Podsecam, koju smo dužni da preuzmemo, objašnjava mr Jasmina Nikolic, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac.

Još uvek podstanari

Gradsko vece je u decembru odlucilo da se Arhivu dodeli još jedan objekat za smeštaj arhivske grade “Stara kasarna 3”, gde se planira izgradnja ostalih prostorija preko potrebnih ovoj ustanovi koja je vec godinama podstanar u Narodnom muzeju. Arhiv je, da podestimo 1948. godine zapoceo rad u jednoj prostoriji sa jednim zaposlenim kada se arhivska grada cuvala na 12 lokacija. Od sredine prošlog veka kancelarije Arhiva su u Narodnom muzeju a objekat arhivskog depoa dislociran je jedan i po kilometar, što otežava svakodnevni rad, transport grade,kao i rešavanje mnogih pravnim pitanja koja stanovnici potkrepljuju upravo dokumentima koji se cuvaju u Arhivu.

- Žao mi je što se nije otpocela realizacija projekta nove zgrade jer su sredstva bila opredeljena iz NIP-a , ali to nije zavisilo od ove institucije, vec nosioca projekta tj. Grada. Novac nije iskorišcen zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na prostoru u ulici Bratstva jedinstva, gde je prvobitno planirana izgradnja nove zgrade. Nadam se da ce se sada, nakon utvrdivanja lokacije, krenuti sa realizacijom jedinstvenog arhivskog kompleksa u Srbiji, a uskoro cemo znati da li cemo dobiti novac iz Republike.

U 2008. se, evidentno, dosta radilo. Nastavljena je saradnja sa svim registraturama a uspostavljena je i nova saradnja, sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Ministarstvom prosvete. Ovo je i godina sredivanja arhivske biblioteke koja je specijalizovana i broji oko deset hiljada naslova iz zavicajne istorije i kulture a nedostupna je gradanima, ponovo zbog nepostojanja smeštajnog prostora. Plan je da ona bude uvrštena u Registar biblioteka Srbije.

U planu arhiva za 2009. godinu bice naravno i novih izložbi i publikacija u okviru svih edicija. Iz štampe ce izaci prva i druga sveska “Analitickog inventara za fondove Nacelstva Okruga požarevackog od 1839-1922.”, zatim “Analiticki inventar kao naucno-obaveštajno sredstvo za arhivski fond Udruženja požarevackih zanatlija “Sloga” 1897-1950.”. Krajem godine pojavice se zbornik, posvecen medunarodnom naucnom skupu koji ce se u organizaciji požarevackog Arhiva održati u junu, sa temom: Devedeset godina stvaranja Jugoslavije- “Versajska mirovna konferencija 1919 -2009.” na kojoj ce ucestvovati naucnici iz zemlje i inostranstva. Planirane su i knjige posvecene administativnoj teritorijalnoj podeli Braniceva od 1834. do danas, kao i ona posvecena kulturnom životu grada u periodu izmedu dva svetska rata. Planirana je izložbena postavka izbornih plakata, zatim ona na temu zadrugarstva u Požarevcu u drugoj polovini 19. veka, jedna gostojuca izložba, kao i izdavanje dokumenata (pisama ili rzglednica). U zavisnosti od novca posecivace se strucna usavršavanja u zemlji i inostranstvu.

-Namera mi je da u narednoj godini Istorijski arhiv postane redovni clan Medunarodne arhivske asocijacije, cime bi bili u prilici da budemo na svim svetskim kongresima koji se budu održavali u organizaciji te asocijacije. Planira se arhivisticka škola u Italiji, kao i strucna edukacija u arhivima Turske i Bugarske, najavila je direktorka Istorijskog arhiva mr Jasmina Nikolic.

U ovoj godini bilo je dosta porodica koje su želele da iz svojih privatnih zbirki, arhivska dokumenta, forografije, ordenje itd., povere Istorijskom arhivu Požarevac na cuvanje i zaštitu, ali i predstavljanje javnosti kroz razlicite projekte, pa je ovu priliku direktorka Arhiva iskoristila da pozove sve, za to, zainteresovane da se obrate ovoj ustanovi.

T.R.S.

ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVCA PREDSTAVIO NOVU ZBIRKU NAUCNIH RADOVA

KNJIGA O NASTAJANJU JEDNE NACIJE

- Priredivaci knjige - Fenomen etnosa u delima srpskih pisaca kroz naucni opus etnologa dr Vidosave Stojancevic su Jasmina Nikolic i Dragana Miloradovic

- Knjiga objavljena u okviru obeležavanja 60 godina Istorijskog arhiva u Požarevcu

U veoma zahvalnom prostoru, u Galeriji Milene Pavlovic Barili, prošle srede Istorijski arhiv Požarevca priredio je veoma uspešno etnicko vece u cemu su mu pomogla braca Teofilovic koja su otpevala nekoliko narodnih izvornih pesama iz raznih delova Srbije. Bila je ovo prilika da Istorijski arhiv Požarevca predstavi svojim sugradanima ali i gostima sa strane, novu zbirku naucnih radova-Fenomen etnosa u delima srpskih pisaca kroz naucni opus etnologa dr Vidosave Stojancevic. Jasmina Nikolic, direktor Arhiva i sa Draganom Miloradovic, priredivac knjige, napomenula je da se objavljivanjem ove knjige u godini kada Arhiv obeležava 60 -to godišnjicu od osnivanja i rada, nastavlja obogacivanje Biblioteke Posebnih izdanja naslovima iz zavicajne istorije, jezika i kulture.

- Deset godina od smrti prve žene dr etnologa Vidosave Stojancevic takode je bio povod da objavimo knjigu naucnih clanaka koji zauzimaju znacajna mesta u srpskoj istorijskoj nauci. Savremena istorijska nauka je nazivana istorijskom antropologijom pa ispitivanje svakodnevnog života obicnih ljudi kroz dva veka naše istorije, kao i procesa dugog trajanja povezuju dve naucne discipline, istoriju i etnologiju po tematskom opredeljenju i metodološkim osnovama. Za istoricare su najznacajnija njena proucavanja o razvoju stanovništva odredenih oblasti, evoluciji gradova, migracijama stanovništva i transformisanja porodice. Kao njen prilog metodologiji etnologije jeste uzimanje književnog dela kao izvora za rekonstrukciju starog mentaliteta, obicaja, tradicije uopšte, društvenih ustanova što je istovremeno i prilog savremenoj istorijskoj nauci koja istraživacka nadahnuca i obnovu pronalazi u proucavanjima i istraživanjima svakodnevnog života ljudi. Na dokumentovan i sistematican nacin izložene su istorijske prilike u odredenim oblastima i odredenom vremenu što potvrduju i sama arhivska istraživanja. U knjizi je uspešno obradena etnografska tematika u delima naših književnika Ive Andrica, Stevana Sremca, Borisava Stankovica, Vuka Karadžica, Jovana Sterije Popovica, Dimitrija Davidovica, Milana Milicevica, rekla je Jasmina Nikolic i potom objasnila zašto su priredivaci ove zbirke izabrali odredene naucne radove i zašto baš ove srpske književnike.

- Književno delo Ive Andrica pretežno se bavi etnickom strukturom društvene sredine i konfekcionalnim odnosima u njoj a takode i narodnim sujeverjem seoskog stanovništva u kome su zastupljene mimisticko totamisticke predstave o prirodi i životinjskom svetu kroz razlicite oblike verovanja magijskih ideja i rituala, ali i vracanja i bajanja u lecenju bolesti koje su isprepletene sa religioznim hrišcanskim i islamskim predstavama. Bora Stankovic sa druge strane posebnu pažnju poklonio je u svojim delima posledicama Berlinskog kongresa i sacinio vrlo dokumentovanu studiju o društvenim i ekonomnskim prilikama, o izmeni etnickih shvatanja koja su zapravo posledica politickih odluka Berlinskog kongresa. Stevan Sremac je na izvanredan nacin oslikao psihološke portrete svojih likova i sjajno prikazao banatske sablje sa svim elementima obicaja sa sabljom, zatim banatske vašare, beogradske caršije i srbijanske tipove, mentalitet urbane malogradanske sredine i seoskih patrijarhalnih slava. Veljko Petrovic je jako dobro oslikao za Srbe tragicnu 1915. godinu, Vuk Karadžic se bavio pitanjima i motivima incesta a Vidosava Stojancevic, prva žena doktor etnologije u analizi nalazi reflekse arhaicnih formi grupnog braka, odnosno zabrane rodoskrvnih odnosa i bracnih veza izmedu najbližih srodnika. Dimitrije Davidovic, prvi srpski publicista i autor Ustava nastojao je da svoj srpski rod približi kulturnom svetu Evrope, da unese duh prosvetiteljstva, a kao preteca etnografa dao je doprinos proucavanju geneze i etnickog prostora. Sterija je predstavnik gradanske sredine i njegova dela su slika duha vremena dakle istorijskih i kulturoloških promena ruralne sredine Srbije, odnosno urbane sredine Srbije koja je nastala kao rezultat naglih procesa urbanizacije i modernizacije. Dakle multidisciplinaran nacin istraživanja i metod koji je koristila u svojim naucnim radovima, naravno posmatrajuci kroz aktuelna istorijska i politicka dogadanja, svakako su od izuzetnog znacaja za istrživace kako u etnologiji i antropologiji tako i drugih naucnih disciplina i zaista svi ovi radovi predstavljaju svojevrsnu vrednost za dalja antropološka i etnološka proucavanja ali i za dalja sociološka kulturno istorijska i istarijska istraživanja. Koristim ovu priliku da naglasim da za realizaciju ove naše namere velika zasluga pripada Gradu Požarevcu ali takode posebnu zahvalniost dugujemo i recenzentu, akademiku Vladimiru Stojancevicu koji je imao razumavanja za nas i korisnim sugestijama pomogao pri oblikovanju ove knjige, napomenula je Jasmina Nikolic. Stojancevic je zbog bolesti bio sprecen da prisustvuje promociji ali je Istorijskom arhivu uputio telegram koji je procitan na skupu.

O knjizi je potom veoma pohvalno govorio prof. dr Branko Cupurdija sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je pored ostalog rekao da se o životu i radu Vidosave Stojancevic može govoriti naširoko jer je rec o jednom bogatom životnom opusu . Svoje prve radove objavila je 1949. godine i u njima je istraživala mnoge krajeve Srbije pocevši od Metohije, zatim Timocke krajine, Valjevske podgorine, Užickog kraja, Sicevacke klisure i mnogih drugih regija.

- Temljno se pripremala za svoja istraživanja, objavljivala je radove u mnogim casopisima u zemlji i inostranstvu, mnoge je teme istraživala. Najveca vrednost ove knjige je tematski i metodološki iskorak ka novom. Ona je otvorila jedno novo etnološko polje rada, ona je pionir u ovoj oblasti. Otvorila je nešto što bismo danas mogli nazvati etnologijom književnosti, rekao je Cupurdija i obavestio da je poslednjih godina u nastavu etnologije uvedena, u okviru pojedinih predmeta i u okviru predmeta u celini, i analiza književnosti ne samo narodne vec i ove visoke individualne.

O znacaju novog izdanja Istorijskog arhiva u Požarevcu govorio je i doc. dr Saša Nedeljkovic. On je pohvalio što je knjiga otrgnula od zaborava tekstove znacajnog etnologa Vidosave Stojancevica.

- Oni su i za mene nakon ovog objavljivanja otkrovenje zato što su bili sakriveni od ociju šire javnosti, odnosno objavljeni po strucnim i naucnim casopisima tako da nije bilo lako doci do svih njih i napraviti kompletan pregled. O ovoj knjizi se može govoriti sa razlicitih aspekata, iz razlicitih uglova, a može se postaviti i pitanje o cemu je ova knjiga. S jedne strane to je knjiga o književnicima, odnosno o srpskoj književnosti, medutim s drug e strane može da se kaže da je ovo knjiga ustvari o identitetu. Tacnije, ovo je knjiga o nastajanju jedne nacije. U ovoj knjizi su sakupljena odnosno analizirana dela pisaca koji su stvarali tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka, u periodu kada se konstituisala nacija, srpska kultura, rekao je Nedeljkovic.

Ucesnicima promocije obratila se i Dragana Miloradovic, drugi priredivac knjige napominjuci da je želja autora bila da prikažu da etnologija ima veliku snagu i moc kojom može da iskoristi sve grane nauke i da ih tumaci ...

- Nama je veoma drago da je ova knjiga uvrštena u obaveznu literaturu studenata na Filozofskom fakultetu na katedri za etnologiju i antropologiju i da studenti rade po njoj, rekla je Dragana Miloradovic.

S.E.

KONCERT PEVACKE ETNO GRUPE “LAZARICE“

TRECA GODINA VELIKOG USPONA

U Svecanoj sali Požarevacke gimnazije prošlog petka održan je koncert Pevacko etno grupe “Lazarice”, a svojim numerama predstavili su se i Crkveni hor “Branicevo” i Vokalno - instrumentalni ansambl Muzicke škole “Stevan Mokranjac”.

Pozdravljajuci goste na svecanosti Zoran Gligorijevic, direktor Požarevacke gimnazije je istakao: “Ovaj koncert ima jednu odredenu simboliku, jer nalazimo se u nekom pretpraznicnom raspoloženju u periodu kada obicno sumiramo rezultate prethodne godine i kada su Lazarice u pitanju možemo da kažemo da je ovo treca godina velikog uspona. Sa druge strane za Lazarice je ovo jedan novi pocetak. Nas prati sudbina školskog hora koji svakog septembra mora da obnovi svoj ansambl i zato vas posebno pozivam da pozdravimo i naše nove clanice, jer hor iako je delimicno promenio sastav naše obaveze, zadaci i ciljevi ostali su isti.

Naš najveci cilj vezan je za period 29.04 - 3.05.2009.godine kada cemo nastupiti na jednom velikom svetskom horskom festivalu koji se održava u Veneciji i siguran sam da ce Lazarice i tada zablistati punim sjajem i da cemo se vratiti sa nagradama i pokazati da grad Požarevac ima privilegiju da ima dva najbolja ženska hora u Republici, “Barili” i “Lazarice”. Kada su u pitanju srednjoškolski horovi naše ambicije su da budemo najbolji ili medu najboljima i van granica Srbije. Veceras narocito želim da pozdravim naše goste iz Crkvenog hora “Branicevo” i vokalno - instrumentalni ansambl Muzicke škole “Stevan Mokranjac” koji su se odazvali našem pozivu da zajednicki priredimo izuzetan muzicki doživljaj”.

Inace, Lazarice su za protekle tri godine pored bezbroj nastupa u Požarevcu, gostovale u Knjaževcu, nekoliko puta u Beogradu, napravile trajne snimke za Radio Beograd, a lane su pobedile na takmicenju srednjoškolskih horova u Novom Sadu. U godini koja je sada na izmaku Lazarice su ucestvovale na takmicenju Slovakia cantat u Bratislavi i osvojile drugu nagradu u kategoriji folklornih sastava. Na prošlone-deljnom koncertu predstavili su se numerama “Kozar”, “Rusulica”, “Kocija se ljulja”, a izvedene su i narodne pesme: “Kaži, libe Stano”, “Pod bregom se jela razgranjala”, “Preli prelo milo do miloga” i “Ja u bašti, a Mile mi veli”.

D.Dinic

ŽABARI: PRI KRAJU RENOVIRANJE PROSTORIJA CENTRA ZA KULTURU I TURISTICKE ORGANIZACIJE

OBJEDINJENA AKTIVNOST ZA 15 NASELJA

- Ukupno ce biti uloženo oko 830.000 dinara

U centru Žabara privodi se kraju renoviranje prostorija za rad centra za kulturu i Turisticke organizacije opštine Žabari. U maloj opštini,kakva je i ova pomoravska cak i manja investicija znaci veliku stvar jer je na dobrobit svih žitelja.

„U ovu investiciju uložicemo ukupno 830.000 dinara,ali je ona i višestruko isplativa. Naime, tu ce biti mesto za koordiniranu aktivnost na društveno-kulturnom i turistickom planu za svih 15 naselja. Naravno, da dosta ocekujemo od turizma, ali i kulturu moramo razvijati”, - kaže Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari.

Inace, u opštini žabari postoje nekoliko znacajnih kulturno-turistickih manifestacija: „Cetereško prelo”, Dani Vojislava Ilica Mladeg, Dan biblioteke profesor doktor „Aleksandar Ivic”, Takmicenje sela Srbije, Smotra foklornih ansambala Branicevskog i Podunavskog okruga u Simicevu.

„I na planu turizma ima se šta u Pomoravlju videti: Crkva brvnara stara dva veka, Cetereška crkva iz 1856. godine ciju je izgradnju pomogao knez Miloš. Tu je i kompleks cetereške šume gde vec ima nekih objekata,a bice i novih, svakako, - kaže Gorica Stefanovic, direktor Centra za kulturu.

S.R.

SELU U POHODE: CETEREŽE - RASADNIK PRIZNATIH KALEMARA VOCA

„CIRI" SVAKO KAPU SKIDA

Dragan Manojlovic „Cira” iz Cetereža sa proizvodnjom od 25.000 sadnica jedan od najboljih u Srbiji - Od 150 cuvenih kalemara jedva trecina(uglavnom starijih) proizvodi sadni materijal - Manojlovic od belih bundeva zaradice bar tri hiljade evra

Draganu Manojlovicu „Ciri”, 55. godišnjem kalemaru iz pomoravskog sela Cetereža kod Žabara svako kapu skida a mnogi i šešir.

Ume, zna i može, na malom prostoru proizvodi inace vrlo rentabilne sadnice, radi i ono što drugi nece i naravno, stiže do uspeha,naravno i finasijskog.

Evri od celodnevnog rada

Od naredne godine iz njegovog domacinstva put domaceg tržišta krenuce 25.000 sadnica raznih vrsta voca:jabuka, krušaka, dunja, trešanja, kajsija,višanja, mušmula.

Sadni materijal je izuzetno kvalitetan,ima i stranih sorti i ono što posebno godi svakom kupcu visokorodan.

„ Može lepo da se živi od proizvodnje sadnica,ali ako se mnogo radi. To je maltene celodnevni rad, od ujutru do veceri.Zatim, moj otac Vlasta prodaje na požarevackoj tezgi mnogo toga:plodove dunja, jabuka,krušaka, pa i bele bundeve. Imamo i rakiju. U ovoj godini samo od sadnica zaradio sam oko 25.000 evra. Oko polovine su razni troškovi:goriva,struje, podloga i slicno.Ima i da ostane. Sadnice prodajem uglavnom kuci. Inace, ja volim ovaj posao, imam uvek kupce, i što je najvažnije: ne podvaljujem ljudima. To je veliki greh, a ja sam pobožan covek”, kaže nam Dragan.

Nije nikakva tajna da domacinstvo Manojlovica bolje živi od prodaje sadnica nego od proizvodnje kukuruza,pšenice i povrca. Ne radi se o lakšem, nego o isplativijem poslu. Cena jedne sadnice je od 160 - 180 dinara po komadu.

Opustelo selo

Manojlovic je shvatio da je tržište Srbije prilicno zasiceno prekomernim ponudama raznog pa i problematicnog sadnog materijala. Zato je odlucio da izvozi sadnice u Bosnu. Uskoro ce možda pregovarati o izvozu u Rusiju, i vrlo je moguce da ce uvecati proizvodnju.

Dragan Manojlovic odlicno zaraduje i na proizvodnji bele bundeve.Ove zime zaradice bar tri hiljade evra. Što bi se reklo, slatke pare bez motike. Naime, on je sa 15 ari zasejao belu bundevu i dobio oko 7.000 kilograma prinosa.

„ Bundevu prodajemo u Požarevcu i drugim mestima Branicevskog okruga i ide kao alva. Ona je socna,jedra, izuzetno ukusna i bogom dana za sve vrste pita. Cujem da je i lekovita.Možda cu iduce godine da zasejem i 50 ari. Isplati se”, dodaje Dragan.

Ali tu gde porodica Manojlovic ima uspeha u proizvodnji sadnica, selo Cetereže ima problem. Nema više onoliko kalemara koliko ih je bilo, selo je prilicno opustelo,dosta je starackih domacinstava.

„ Cetereže sada ima 190 domacinstava i oko 1.000 meštana.Od nekadašnjih 150 kalemara daj bože da ih ima pedesetak. I ne proizvode velike kolicine sadnog materijala. Šteta i za selo i za državu. Svako je tu mogao da zaradi”, - kaže Slobodan Rajcic, predsednik Saveta Mesne zajednice Cetereže.

Inace, godinama su kalemari bili zaštitni znak,brend i imidž, Cetereža i Žabara. Trenutno su potisnuti u stranu. Glavna je estradna Grandova i Pinkova zvezda Rada Manojlovic.

Može joj se, ne diže ništa teže od mikrofona. Ali, u svakom slucaju pozlatili su joj se i glas i stas.

S.Ristic

PORODIN KOD ŽABARA: SELO SA MNOGO PLASTENIKA

NJIVU HVALI - OD PLASTENIKA ŽIVI

- Vladimir Ðordevic jedan od najboljih povrtara iz sela Porodina egzistenciju zasniva na plasteniku

- Seljak mora da ima stabilno tržište

- Vreme svaštarenja nepovratno prošlo

Proizvedeš, prodaš, naplatiš! To je osnovni motiv rada svakog povrtara pa i Vlastimira Ðordevica iz Porodina kod Žabara.

Ovaj povrtar egzistenciju zasniva ne na njivi vec na pet svojih plastenika i proizvodnjom unutar njih. Kada smo ga posetili pre desetak dana u plastenicima je imao zelenu salatu.

„Odmah posle salate stiže mladi crni luk. Ne mogu da se požalim,dobro se zaraduje, mada sam ja pre ove proizvodnje , pre petanest godina imao kornišone i rane krastavce ,ljutu papriku,rani kupus i paradajz. Posle sam našao tržište i opredelio se za salatu i luk”, - prica za naše citaoce Ðordevic.

Vladimir ima stalno tržište u Požarevcu,ali mnogo radi u plastenicima, cak ima i jednog radnika. Zbog solidnih prihoda smatra da ce proširiti proizvodnju.

„Vec u rano prolece povecacu plastenike na 40 ari,ali cu zadržati specijalizovanu proizvodnju. Rasad mi je prvozarednog kvaliteta, u plasteniku primenjujem punu agrotehniku, nisam imao skoro nikad problema sa bolesnim biljkama.Plastenik traži slugu, nece gazdu” - veli Vladimir.

Inace, selo Porodin ima lepu i davnašnju tradiciju u proizvodnji ranog povrca,delimicno i voca. Ovde prakticno nema domacinstva koje nema plastenik.I svi lepo prolaze . Zaraduju milione dinara iz plastenika.

„Vreme malog, srednjeg i velikog svaštarenja je nepovratno prošlo. Buducnost je u specijalizovanoj proizvodnji i zdravoj hrani. Moji zemljaci iz Porodina upravo tako rade. I ne kaju se. A i zašto bi”, - kaže Suncica Ilic.

S.Ristic

RAZGOVOR SA BRANKOM STOJAKOVICEM, PREDSEDNIKOM FS BRANICEVSKOG OKRUGA I CLANOM IZVRŠNOG ODBORA FS SRBIJE

OMLADINSKI FUDBAL JE PERSPEKTIVA SRPSKOG FUDBALA

- Sudijska organizacija nema dovoljan broj kandidata za sudijski poziv

- Dobri rezultati trenerske organizacije

Fudbalski savez Branicevskog okruga je jedan od vecih saveza na teritoriji Republike Srbije. Po velicini to je najveci savez u Zapadnoj Srbiji sa preko 145 klubova u stalnom takmicenju i cine ga osam opštinskih saveza: Požarevac, Petrovac, Veliko Gradište, Žabari, Kucevo, Žagubica, Malo Crnice i Golubac. Kraj 2008.godine bio je povod za intervju sa predsednikom FS Branicevskog okruga, Brankom Stojakovicem. Prvi covek Saveza je govorio o poslovima koji su obavljeni u ovoj godini, planovima i onome što ce biti prioriteti u nastupajucoj 2009. godini.

- Teritorijalno FS Brani-cevskog okruga je veliki savez sa dosta razvijenim fudbalom, ali s obzirom na sve društvene turbulencije u prethodnom periodu i eventualno one koje se ocekuju, Savez je jako teško održiv u ovom stanju kakav je sad, pre svega zbog teške finansijske krize. Preti opasnost da se mnogi klubovi ugase, a zadnjih par godina pojavio se i drugi problem vezan za broj dece. Veliki broj seoskih naselja ostaje bez dece, što je objektivno veliki problem, jer nema odakle da se regrutuju novi fudbaleri. To je jedan problem koji ce sigurno u nekom narednom periodu da da negativne efekte kada je u pitanju sama jacina i brojnost klubova u Savezu. U tom pravcu ljudi koji vode Savez na celu sa mnom nemaju adekvatno rešenje, jer su u pitanju migraciona kretanja, što je društveno - sociološki problem.

Šta je uradeno u prethodnom periodu?

- Treba da pomenemo da je ovo bila izborna godina i da su dosta aktivnosti protekle u izborima kompletnih struktura od opštinkih nivoa pa do republickih, odnosno do Fudbalskog saveza Srbije. U tom pravcu ucinjen je veliki napor i FS Branicevskog okruga je te izbore dobro organizovao. Moje licno mišljenje je da su na celnim funkcijama ljudi koji su se u prethodnom periodu pokazali kao dobri poznavaoci fudbalskih prilika na ovom našem podrucju. Sigurno da svi koji su bili zainteresovani za te funkcije, oni koji su prošli i oni koji nisu, imaju mesta u fudbalu, jer sve su to kvalitetni sportski radnici. Fudbalski savez Branicevskog okruga je na ovim izborima koji su bili jedni od najtežih u zadnjih 25 godina, jer sada nije bilo biranja aklamacijom, nego je bilo više kandidata, dobro procenio i bio je na onoj opciji koja je pobedila u Fudbalskom savezu Srbije, odnosno bio je za jednu fudbalsku opciju koja vec posle par meseci daje odredene rezultate kada je u pitanju reprezentativni fudbal, a nadamo se da ce kroz vreme to da se pokaže i u klupskom fudbalu.

Lige su bile dosta kvalitetne, medutim samo takmi-cenje je pokazalo neke svoje manjkavosti. Moram da kažem da smo Okružnom ligom dosta zadovoljni i to je otprilike slika našeg saveza. Ona ima dosta kvalitetnih ekipa i pobednik Okružne lige je sasvim dobar reprezent Branicevskog okruga u Zonskoj ligi “Dunav”. U prilog tome govori cinjenica da mi danas imamo u zonskom stepenu takmicenja šest klubova sa teritorije Branicevskog okruga. Oni postižu dobre rezultate i opstaju u toj ligi, što je u svakom slucaju na neki nacin i potvrda da kroz takmicenje u Okružnoj ligi mesto najboljeg izbore najbolje ekipe.

Napravili smo dve medu-opštinske lige i pokazalo se da one možda nisu prava mera za naš savez u tom smislu što smo mnogo oslabili opštinske lige koje su fundament, nukleus fudbala odakle pocinju sve druge lige, odnosno odakle se pravi nadgradnja. To je ono što cemo morati da analiziramo na našim forumima, Izvršnom odboru i da u razgovoru sa klubovima na konferenciji eventualno razmislimo o promeni sistema takmicenja u nekom narednom periodu. Medu-opštinske lige su pravljene da bi se izašlo u susret klubovima zbog smanjenja troškova takmicenja i kako bi imali motiva za prelazak u viši rang.

Što se tice Srpske lige - zapad mogu da izrazim zadovoljstvo odlicnim rezultatima koje postiže FK “INON” koji je na pocetku krenuo rezultatski loše, da bi u finišu prvenstva pokazao zavidan kvalitet. LJudi koji rade u klubu zaista ulažu nadljudske napore i na zadovoljstvo svih nas vec duže godina opstaju u Srpskoj ligi i to uvek u gornjem delu tabele. Takode, FK “Sloga” iz Petrovca je godinama znacajan cinilac kvaliteta fudbala u Srpskoj ligi. Protekle nedelje klub je proslavio 75 godina postojanja, prebrodio je velike padove poslednjih godina i trenutno je stabilan srpskoligaš koji dobro prezentuje fudbal Branicevskog okruga.

FK “Mladi radnik” je po svojim referencama stožer oku-pljanja najtalentovanijih fudbalera na nivou Branicevskog okruga. Klub je u usponu i posle dobrog rezultata u Srpskoj ligi kvalitet potvrduje i u Prvoj ligi Srbije. Realno je ocekivati da ce Mladi radnik biti superligaš i ono što budi nadu je da i društveno - politicka zajednica, odnosno grad Požarevac i ljudi koji odlucuju o finansijskom delu imaju razumevanja, što pokazuje i nedavno donošenje odluke o izdvajanju 25 miliona dinara iz budžeta za uredenje tribina. U narednom periodu Mladi radnik vidim kao jedan stabilan klub koji ce zadovoljavati potrebe celokupne omladine i fudbalske javnosti Branicevskog okruga.

U perspektivi grad Požarevac i Mladi radnik trebalo bi da budu centar u kome ce dolaziti reprezentacije zbog geografskog položaja grada i sva ova ulaganja moraju vremenom da donesu finansijske efekte, odnosno efekte koji ce omoguciti da Mladi radnik pocne da živi od sopstvenih prihoda. Licno sam zadovoljan što je prepoznato od politickih struktura istorijska šansa da FK “Mladi radnik” ode u viši rang, odnosno da bude u Super ligi. Tu privilegiju imaju samo 14 gradova u Srbiji i sigurno da jedna takva predstava dva puta mesecno ce bitno uticati na podizanje kvaliteta življenja u gradu Požarevcu i Branicevskom okrugu i ljudi sa nestrpljenjem ocekuju taj dan kada ce Mladi radnik biti u elitnom rangu. Mladi radnik mora zbog svojih gledalaca i propisa koji to nalažu da uradi tribine, odnosno 4.000 sedecih mesta, jer samo tako može biti stožer okupljanja igraca i dogadaja.

Omladinski fudbal

- Omladinski fudbal je možda najslabija karika u fudbalskom lancu. Jedan od razloga je besparica, zatim migraciona kretanja i odlazak dece u inostranstvo. Svestan sam cinjenice da svaki tim ne može da ima omladinsku selekciju, ali moramo da fokusiramo centre u Okrugu, odnosno svaki opštinski savez da ima najmanje dve selekcije. Normalno da se više ocekuje od velikih saveza kao što su Požarevac i Petrovac, jer omladinski fudbal je perspektiva srpskog fudbala. Jednostavno mali broj škola nece moci da proizvede toliko fudbalera da bi u buducnosti mogli da namire potrebe fudbalskih klubova na teritoriji Okruga. To je cinjenica i ako to ne budemo rešili perspektiva fudbala u Brani-cevskom okrugu nece biti sjajna. Normalno, mnogo treba raditi na drugim stvarima, uslovima kako bi se deca privukla da treniraju fudbal. Branicevski okrug je godinama unazad bio organizator selektivnih utakmica, gde smo zaista uložili ogromna sredstva kako bi se napravile selekcije. FS Srbije je po drugi put dao poverenje gradu Požarevcu da organizuje Mini -maksi ligu i ona predstavlja afirmaciju fudbala i uvek ce imati podršku FS Branicevskog okruga.

Sudijska organizacija

- Novi izbori su doneli neke odredene promene na celu sudij-ske organizacije. Ona je recidiv onoga što se dogada u fudbalu i sve manje je interesovanje ljudi za bavljenjem sudijskim poslom u fudbalu. Jednostavno nema dovoljan broj kandidata i sudijska organizacija sada traži moduse, mogucnosti i nacine da motiviše ljude po sredinama kako bi se opredelili za sudijski poziv. U rangovima kojima rukovodi FS Branicevskog okruga nije uvek zahvalno biti sudija, jer kada je kriza uvek se traži dežurni krivac i cesto neopravdano za loše rezultate se okrivljuju sudije. U tom delu Savez cini sve da obezbedi klubovima koliko, toliko kvalitetno sudenje i smatram da Okružna liga ima zadovoljavajuce sudenje i dovoljan broj sudija tako da može da se izvrši odredena selekcija. Medutim, problem se javlja kod nižih liga zbog malog broja sudija. Sudije mnogo brzo napreduju, nemaju dovoljan broj utakmica, cesto ni sami nisu svesni da što je veci rang, da je sve veci i izazov. Postavlja se pitanje da li su oni dobro pripremljeni za te rangove koje sude i moram da kažem da u tom delu ne možemo da budemo još uvek zadovoljni.

Trenerska organizacija

- Trenerska organizacija FS Branicevskog okruga je bila u jednom mirnom hodu, apatiji godinama unazad. To slobodno mogu da kažem, jer se u trenerskoj organizaciji vrlo malo toga dogadalo. Posle ovih izbora je pokrenut taj tocak i ako je negde napravljen bitni napredak i opipljivi rezultat to je kod trenerske organizacije. U toku ove godine na teritoriji FS Branicevskog okruga preko 130 trenera je položilo za “C”licence koje su u skladu sa UEFA -nim programom i možemo slobodno da kažemo da smo mi što se tice trenerske struke obezbedili koliko, toliko strucne ljude koji imaju sigurno neki fond znanja, jer su dugo u fudbalu. To znaci da smo obezbedili strucnjake za klubove opštinskih, meduopštinskih liga i okružnog stepena takmicenja.

Saradnja sa FS Srbije i Ministarstvom za sport

- Efekti te saradnje ce se videti u nekom narednom periodu. Ja sam covek koji ne voli da obecava i koliko cemo mi uspeti da iskoristimo tu poziciju koju ja imam kao clan Izvršnog odbora FS Srbije zavisi dosta od nas. Za konkretnu pomoc koja bi dala neke rezultate opšte vidljive od strane sportske javnosti mora da se naprave programi, rade projekti, obuce ljudi u opštinskim savezima da bi mogli da konkurišu za odredena sredstva. UEFA ima svoje fondove koje prosleduje prema nacionalnim savezima, gde takode u fondovima postoje sredstva. Sigurno da smo mi kao okrug u prednosti zato što se ja nalazim na izvoru informacija i sigurno da kao veliki okrug mi zaslužujemo deo tog kolaca, ali to se ne dobija na ime i prezime vec konkretnim projektima, konkurisanjem, osmišljenom sveobuhvatnom politikom i politikom koja ce da da neke rezultate tokom vremena. Trenutno infrastruktura je u jako lošem stanju u vecini opštinskih saveza koji nezadovoljavaju ni minimalne uslove za takmicenje i cesto su razlozi za to neopravdani, jer nema dovoljno volje da se taj problem prevazide. Od Ministarstva za sport ocekujem pomoc pre svega kada je u pitanju Mladi radnik koji ima konkretne projekte što se tice stadiona, ali najbitnije je da imamo jasan program i cilj. Cilj je ulazak u Super ligu, dobri uslovi, jacanje omladinske škole kako bi se privukli mladi ljudi da ne odlaze u druge sredine.

Zakon o sportu

- Realno mislim da se od Zakona o sportu previše ocekuje. Znajuci stanje fudbalskih klubova i njihovog statusa na teritoriji Branicevskog okruga, a i mnogo šire, ovaj zakon ce možda rešiti pitanje 10 - 15% klubova. On nece moci da reši nerešene imo-vinske odnose, ali za pocetak dobro je da reši pitanje velikih klubova koji nas predstavljaju u Evropi i to bi bio jedan veliki pomak. Što se tice Mladog radnika to je gradski klub, što ne znaci da nemaju pravo svi zainteresovani da ucestvuju u njegovom radu. Verovatno ce posle stupanja na snagu Zakona postojati mogucnost da se otkupi odredeni broj akcija, ali normalno je da vecinsko vlasništvo treba da ostane gradu, jer je on najviše uložio u klub.

Prioritetni zadaci za naredni period

- Moja želja koju podržavaju i svi moji saradnici jeste izgradnja Kuce fudbala i to je možda i najveci razlog što sam se i treci put kandidovao za mesto predsednika FS Branicevskog okruga. Ubeden sam da za ovaj potencijal sportskih radnika to ne bi trebalo da bude nepremostiv problem, jer Branicevski okrug ima 5 - 6 hiljada ljudi koji su ukljuceni u fudbal. Kuca fudbala sa pratecim službama bi obezbedila mnogo bolje uslove za rad, kordinaciju i dalje rukovodenje. Od ostalih prioriteta istakao bih jacanje omladinske lige po svaku cenu i strucan rad sa tim selekcijama.

Na kraju iskoristio bih priliku da svim sportskim poslenicima, saradnicima, svim klubovima i ljudima dobre volje koji su ukljuceni u fudbal poželim srecne Novogodišnje i Božicne praznike i ostvarenje svih želja u predstojecoj godini.

D.Dinic