Header

PREDLOZI POŽAREVACKIH ZADRUGARA ZA AGRARNU POLITIKU SRBIJE U 2009.

VECA PROHODNOST ZA POLJOPRIVREDU I ZADRUGARSTVO

Zadruzni savez

- Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga uputio inicijative za unapredenje zadružnog organizovanja i efikasnije mere agrarne politike

Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga Požarevac poklonio je u poslednjih mesec dana veliku pažnju temama vezanim za mere agrarne politike Vlade Republike Srbije za 2009. godinu. Upravni odbor, a zatim i direktori zadruga okupljeni na savetovanju na ovu temu, ukazali su na slabosti agrarne politike Srbije danas i tražili da se država, posle deklarativnih izjava, okrene agraru i kroz budžet i druge mere koje mogu doprineti sprecavanju zaostajanja ove privredne grane.

Od inicijativa požarevackog Saveza izdvajamo sledece:

- Jednostrano prihvatanje sporazuma o pridruživanju EU mora da prati dobijanje pristupa fondovima EU kako bi se poljoprivreda osposobila za tako jaku konkurenciju.

- Osposobiti Direkciju za robne rezerve Srbije da stvarno vrši svoju funkciju, tako što ce na tržištu vršiti interventan otkup po cenama koje nece ugroziti proizvodace, a da se, sa druge strane, prilikom male ponude a velike tražnje poljoprivrednih proizvoda zaštite potrošaci tako što ce se iz robnih rezervi po pristupacnim cenama slati na tržište nedostajuce robe.

- Zahtevati da službe za katastar u opštinama knjiže zadružnu imovinu, koja je do sada evidentirana kao društvena ili državna,u uslovima kada zadruge raspolažu potpunom dokumentacijom o vlasništvu;

- U agrarni fond preneti znatno više novca, i to ne povecanjem budžeta nego na racun enormnih troškova državne administracije i državnih (javnih) preduzeca, agencija i slicno.

Nedavno je Zadružni savez u Požarevcu bio domacin proširene sednice Upravnog odbora Zadružnog saveza Srbije, koji je predvodio predsednik dr Stojan Jevtic. Na toj sednici su prezentirani predlozi požarevackog Saveza, koji su podržani. Deo zahteva odnosi se na bolje funkcionisanje zadružnog sistema, a u svetlu mera ekonomske politike za 2009. godinu.

- Lobirati kod Vlade da se u mere agrarne politike za 2009.g. ugradi i pozicija finansiranja programa zadruga koje zaista vrše ulogu zadružnog servisa na selu, kooperirajuci sa svojim kooperantima, a što se evidentira u zadružnom magacinu;

- Urgirati kod Ministarstva poljoprivrede da se zadruge ne tretiraju samo kao imaoci poljoprivrednih gazdinstava vec i pre svega kao organizatori poljoprivrede na posedima svojih clanova - zadrugara i drugih kooperanata, tako da se kroz mnogobrojne uredbe o dodeli potsticajnih sredstava zadruge stimulišu i po tom osnovu;

- Energicno zahtevati da se ispune obecanja koje je Zadružnom savezu dao prethodni ministar poljoprivrede (iz iste stranke kao sadašnji) da se pri Ministarstvu formira sektor za zadrugarstvo (opet na predlog Zadružnog saveza Požarevac), kao i da predsednik Zadružnog saveza Srbije po funkciji bude clan kolegijuma ministra poljoprivrede;

- U operativni plan Zadružnog saveza Srbije unet je predlog ovdašnjeg Saveza da se ujednace uslovi rada strucnih službi svih regionalnih saveza;

- Ispitati koliko je u saglasnosti sa autonomijom zadrugarstva finansiranje drugih subjekata koji se angažuju na osnivanju zadruga;

Za Zadružni savez Požarevac posebno je znacajno što je podržan koncept osnivanja Zadružnog poslovnog centra u Požarevcu, koji ce biti u funkciji poboljšanja prometa i poslovanja zadruga i zadrugara.

ZADRUŽNI CENTAR

Projekat Zadružnog poslovnog centra predvida da se unutar postojece službe Zadružnog saveza u Požarevcu zasnuju poslovne aktivnosti, privredno-komercijalne i uslužne:

- Posredovanje u komercijalnom poslovanju zadruga, povezivanje sa kupcima i dobavljacima, povezivanje sa produktonom berzom i drugim servisima koji posreduju u prometu poljoprivrednih proizvoda i roba za poljoprivredu i dnevno prate kretanje cena, ponude i potražnje, marketinške usluge, uz potpunu kompjuterizaciju zadruga;

- Ucešce u osnivanju Poljoprivrednog sajma sa veletržnicom - distributivnim centrom, koji bi prvu fazu zapoceo kao kvantaška pijaca. Sajam bi radio kao izložbeno prodajni prstor svih sedam dana u nedelji, a pored poljoprivrede, mogao bi da ukljuci i druge, pre svega srodne delatnosti. Za lokaciju je predložena sadašnja stocna pijaca, koja je prilikom otvaranja i zamišnjena da preraste u Poljoprivredno sajmište.

- Centar za agrarnu edukaciju, koji je poceo da radi 2007.

- Servis za osnivanje zadruga, ove godine poceo rad;

- Biro za brendiranje proizvoda sa geografskim poreklom;

- Berza agrarne ponude i potražnje;

- Specijalizovano tržište rada za poljoprivredu;

- Regionalna kancelarija za ruralni razvoj;

- Program podrške udruženjima poljoprivrednika;

- Finansijsko-bankarski savetnik;

- Pravni savetnik;

- Klub zadrugara i farmera.

Ovih dana na adrese pozvanih da pomognu osnivanje Centra, poslat je projekat sa zahtevom da se ukljuce u njegovo osnivanje i podršku.

Bogdan Živanovic

BEZOLOVNE KABADAHIJE

Aca Lukic

Bice da smo se svikli, na našu tradicionalnu neorganizovanost, neodgovornost, nerad, glomaznost državnog aparata, birokratiju, mito, korupciju, besomucno izigravanje zakona, otkaze sa razlogom, i bez razloga, na trabante tranzicije. Obespravljeni i svakodnevno sludivani gradani, vec decenijama se suocavaju sa izvesnim nepravdama, macehinskim odnosom države prema podanicima. Mucenici koji tokom izbora uliše snagu „narodnim" predstavnicima, birajuci ih da iskrivljeno i propalo, zapušteno, devastirano i nahereno društvo sa ekonomijom dignu na noge, nadaše se boljem odnosu prema materijalnim dobrima i prema samom coveku - gradaninu. A od svega, mucenike, opljacka „rodena otadžbina" a da za tu grdobnu i nezapamcenu pljacku niko da se postidi. Politicka elita, radi sporo i cesto protivu interesa gradana. Ko misli da nije tako, neka se oglasi, gradani bi rado citali njihovu argumentaciju. Ali ko može, ko sme da se oglasi? Da ga cujemo, nek izvoli. Bezbroj je primera koji odudaraju od lepog vaspitanja, etike, poslovnog morala, bezobraznih krada na svakom koraku. Ti hokus-pokusi, najcešce spakovani u „oblande" nastoje da se ucine normalnim po srpsko društvo. Sme li se ta nenormalna praksa, smatrati za normalnu? Može li se prevariti gradanin?

Možda vi mislite da može, drugovi i drugarice - ali na „kukovo leto".

Nemocni gradanin, ako cuti, nikako ne znaci (to i punoglavci znaju) da odobrava lopovluk i druge pošasti, bahatost gorih od sebe. Gradanin je razborit, i nije slep kod rodenih ociju. Dokle treba srpski gradanin da trpi laži, da steže kaiš, za koga to da cini?

Taman covek pomisli da je aferama došao kraj, a, onda poput groma iz vedrog neba nastupi neka od novih bruka. „Macka pojede miša", „prašina se uzvitla pa slegne", a posle svega nikom ne fali dlaka sa glave. Mnogo buke ni oko cega. Da li je tako? Zar proneverene milionske svote, zar bahatost i kabadahijsko ponašanje novokompovanih biznismena nikog ne vreda? Sudstvo, policiju, državnu upravu, ostale adrese dopišite sami.

Vest po kojoj je jedna od požarevackih benzinskih pumpi, na putnom pravcu Beograd - Požarevac bez dozvole kopala kanal/rov, u dužini od nekoliko stotina metara kako bi se prikljucila na vodovod i kanalizaciju, jedna je u nizu od uvredljivih vesti. Saznaje se da je to cinila kako joj je volja, rugajuci se tim bahatim nacinom i postupkom svog poslovanja, Zakonu, Gradskim urbanistickim pravilima, Javnim preduzecima požarevackim, opštinskoj upravi, gradanima Požarevca? Vapaj jednog od direktora Javnih preduzeca - vodovoda, upozorenje šta se u našem okruženju dešava, ne bi trebao ostati usamljen. Naravno da ne bi smeo ostati usamljeni krik. Gazda benzinske pumpe, svojim kabadahijskim postupkom, vreda inteligenciju svih Požarevljana, dok troši i koristi dobro koje su finansirali gradani Požarevca. Po cijem ovlašcenju, taj kabadahija osiono ruši Zakone našeg grada. Puštajuci svoj objekat u upotrebu, sa navedenim manjkavostima (jasno je) ubira profit od naših gradana.

U Evropi: Austriji, Nemackoj, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, i ostalim clanicana evropske zajednice, to se ne bi smelo dogoditi. Investitor ne bi pomislio da se igra sa zakonima tih zemalja. A u Srbiji, radi kako mu se prohte. U Požarevcu, tera šegu. Ko dozvoljava kabadahiji da to cini? Neka pozvani odgovore. Hajde da i njih cujemo? Red je da znamo „broj cipela" požarevacke persone koja omogucava kabadahijino bezobrazno ponašanje.

Sme li da vlada neopisivi haos u Požarevcu? Ako se kabadahija junaci po svome ugledu, što onda ne bi i gradani Požarevca odbili da placaju, prikljucke za vodu i kanalizaciju - utrošak za pomenute usluge? Osiromašeni gradani Požarevca imaju legitimnije pravo za takvo ponašanje od belosvetskih kabadahija. Požarevljani, uostalom od svojih sredstava izgradiše svu tu infrastrukturu.

Ma kakvo mišljenje da vlada o Požarevljanima, ponovimo, ti divni ljudi, bar poštuju zakon i lojalni su gradani. Placaju pošteno obaveze i racune, odvajajuci od svojih usta i usta svoje dece, redovno, u korist osiromašenog grada. Kabadahijin postupak je „caša koja je prevršila meru".

Kabadahije ma ko da su, ma ciji da su, morali bi da budu privedeni Zakonu. Nek se ne ponovi, slican slucaj. Vrteti pricu, „nismo znali", ne prolazi. O kojoj je pumpi rec? Pitajte direktore nadležnih Javnih preduzeca. Jedan od njih se odvažio da brani javno, lice našeg grada. Ova kolumna je poticaj tom savesnom coveku da istraje.

Evo, sad znate, da i mi znamo. Zakon u ruke. Požarevljani iziskuju pravdu. Sirotinja se uz pravdu lakše podnosi.

Zlu ne trebalo, gradani mogu da se samoorganizuju i demonstriraju pred kabadahijinom pumpom. Medu njima ima još elana i otpora za protest. Pomislite kako bi izgledala ta vrsta gradanskog gneva? Ne kušajte ga.

Aleksandar Lukic, književnik

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

ŽITIMA POTREBNE OBILNIJE PADAVINE

Ozima pšenica je ove jeseni na podrucju Branicevskog okruga posejana na vecim površinama nego u 2007.godini kada je u setvenoj strukturi Branicevskog okruga zauzimala površinu od 30.000 hektara. Ove jeseni ozima pšenica je posejana na 34.000 hektara, ozimi jecam na oko 6.000 hektara, a ostala strna žita na površini od 1.500 hektara.

Prema recima Stanislave Stankovic, strucnog saradnika za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig" u zavisnosti od vremena setve i dinamike nicanja ozima žita se nalaze u razlicitim fazama razvoja. Usevi ozime pšenice iz najranije setve 1 -10.oktobra su u fazi intezivnog bokorenja. Slicna je situacija i kod ozimog jecma i ozimog tritikalea u ranoj (optimalnoj) setvi. Usevi posejani posle 10.oktobra su u fazi bokorenja i imaju manji broj izdanaka u bokoru. Usevi posejani u periodu posle 20.oktobra do pocetka novembra nalaze se u fazi pocetka bokorenja, a ozimi usevi iz najkasnijih rokova setve se nalaze u fazi nicanja.

U periodu posle 20.oktobra do 10.novembra vec je prisutan uticaj suše, pa na izvesnom broju parcela imamo pojavu neujednacenog nicanja useva. Sa setvom ozimih strnih žita poljoprivredni proizvodaci sa podrucja Branicevskog okruga su ove godine završili oko 15.novembra, znatno ranije nego prethodne godine gde smo imali produženu setvu strnih žita do pocetka decembra meseca, zbog prisustva cešcih i obilnijih padavina, koje su prekidale setvene radove tokom oktobra i novembra. Zbog niskih rezervi vlage u zemljištu, strnim žitima bi u narednom periodu pogodovale obilnije padavine. Ukoliko vremenske prilike tokom zimskog i prolecnog perioda budu išle na ruku ozimim strnim žitima možemo i naredne godine ocekivati dobre prosecne prinose.

D.Dinic

SA POTPISIVANJA KOALICIONOG SPORAZUMA O FORMIRANJU NOVE ODBORNICKE VECINE U SKUPŠTINI GRADA POŽAREVCA

KOALICIJA OKRENUTA BUDUCNOSTI

- Sporazum potpisali DS, Koalicija SPS-PUPS-JS i Koalicijja G 17 PLUS-SPO

Dva dana pre održavanja sednice Gradske skupštine Požarevca na kojoj je obavljena smena dotadašnjih funkcionera i konstituisana nova vlast na celu sa gradonacelnikom Miodragom Milosavljevicem, predstavnici Koalicije SPS-PUPS-JS, DS i Koalicije G 17 PLUS-SPO potpisali su Koalicioni sporazum o formiranju nove koalicione vecine. Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su predsednici izvršnih odbora SPS-a i DS-a Branko Ružic i Marko Ðurišic, predsednik SPS Branicevskog okruga Miodrag Filipovic, predsednici stranaka-novih koalicionih partnera i veliki broj novinara koji su nakon ovog cina bili u prilici da postavljaju pitanja. Ispred PUPS-a prisustvovao je Milorad Jovanovic dok je OO JS zastupao Slobodan Živkovic.

potpisivanje

Podsecajuci na aktivnosti i dogovore koji su prethodili ovom cinu, Milic Jovanovic, sekretar OO SPS Požarevac je napomenuo da je potpisivanje Sporazuma bilo logicno rešenje na putu prevazilaženja odredenih problema nastalih u funkcionisanju dotadašnje lokalne vlasti, odnosno koalicione vecine u Skupštini.

Potpise na Sporazum stavili su Miomir Ilic, predsednik OO SPS, Žarko Pivac, predsednik OO DS i Predrag Makar, predsednik G 17 PLUS.

Istupajuci ispred Opštinske organizacije Socijalisticke partije i Koalicije okupljene oko nje, Miomir Ilic se na pocetku našalio uz komentar da “nije ovo ni Dejton, a ni Požarevacki mir vec naš dogovor”.

—Kao predsednik Gradske skupštine mogu reci da su sve dosadašnje sednice, a bilo ih je ukupno pet, karakterisale maksimalna aktivnost odbornika i njihova tolerantnost i imajuci to u vidu ja sam zadovoljan radom dosadašnje koalicije. Kao predsednik SPS u Požarevcu i clan Predsedništva Socijalisticke partije Srbije, medutim, dužan sam da odgovorim zašto i pored toga ulazimo u novu koaliciju. Razlozi su u okolnostima i aktuelnim dogadajima, u nastojanjima za ulazak naše zemlje u EU, u programskim opredeljenjima naše partije koja su slicna sa opredeljenjima DS, u neophodnosti boljeg života gradana Grada Požarevca i šire... Nisu, dakle samo poslednja dogadanja u okviru SRS-a osnova za raskidanje koalicije sa radikalima vec je to i zbog sagledavanje naše buducnosti i opstanka. Naša partija je partija socijalnog opredeljenja, a na tim principima zasniva se i program DS. Smatram da cemo kao koalicija delovati jedinstveno i u interesu svih gradana, porucio je Ilic.

Podsecajuci da je Deklaracija o politickom pomirenju i zajednickoj odgovornosti DS-a i SPS-a potpisana 18. oktobra ove godine, a da je saradnja izmedu ove dve partije u Srbiji uspostavljena još ranije, formiranjem Republicke vlade i koalicionih vecina u velikom broju opština i gradova, Žarko Pivac, predsednik OO DS rekao je da potpisivanje ovog Koalicionog sporazuma ima “simbolicni znacaj jer se dešava u Požarevcu.

—Ali, moram da kažem da mi ovu Koaliciju formiramo rukovodeci se programskim ciljevima naših politickih stranaka, a pre svega interesima gradana izraženim kroz odredene principe. Zajednicki principi su nam: ravnomerni razvoj gradova Požarevca i Kostolca i svih 25 seoskih naselja, socijalna pravda i bolji život gradana, poboljšanje rada i efikasnosti gradske uprave, reorganizacija svih javnih preduzeca ciji je osnivac Skupština grada, borba protiv korupcije i svih vidova kriminala, energicniji ekonomski razvoj i stvaranje uslova za privlacenje investicija kao osnove za brže zapošljavanje, saradnja i korišcenje fondova i programa EU i prekogranicna saradnja. Ovaj današnji Sporazum, ma koliko znacajan bio za stranke potpisnice bice bez vrednosti ukoliko se ne pridržavamo ovih principa i gradanima u bududnosti ne donesemo boljitak, brži ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti. Ovo danas je dogovor o buducnosti, procena svih u koaliciji je da imamo šansu i da ne smemo da je ispustimo. Grad Požarevac i Branicevski okrug moraju da zauzmu poziciju koju su nekada kroz istoriju imali, jer raspolažemo potencijalom, imamo pametne i vredne ljude i treba iskoristiti priliku. Javno preuzimamo obavezu da obecanja ostvarimo, a gradani ce ocenu tog rada dati na narednim izborima, oni su jedini merodavni da to ucine i oni nikada ne greše, rekao je Pivac.

Za Predraga Makara, predsednika OO G 17 PLUS potpisivanje Koalicionog sporazuma, osnivanje nove vladajuce koalicije u Požarevcu je logacin sled dogadaja kada se imaju u vidu iste ili slicne koalicije oformljene kako na republickom nivou tako i u najvecim srpskim gradovima:

—Ovako široka koalicija koju ce zastupatu ubedljiva skupštinska vecina od 41 odbornika, omogucice brže i efikasnije donošenje znacajnih odluka za naš grad. Takode treba imati u vidu cinjenicu da ce oformljena koalicija iste strukture vlasti kao na republickom nivou omoguciti daleko neposredniju i konkretniju saradnju sa gotovo svim ministarstvima u Vladi Republike što ce predstavljati jedan od osnovnih preduslova za nesmetano funkcionisanje lokalne vlasti. Nadam se da smo stvorili jednu stabilnu koaliciju konacno za duži vremenski period koja ce pre svega jednim planskim i koordiniranim radom, uz korektnu medusobnu saradnju ostvariti zadovoljavajuci rezultat, a time i ocekivanja najveceg broj gradana.

Potpisivanje Sporazuma cestitali su i novoj koaliciji uspešan rad poželeli Branko Ružic i Marko Ðurišic.

Branko Ružic, predsednik IO GO SPS:

KVALITETAN DOGOVOR

—Cini mi izuzetnu cast da prisustvujem potpisivanju Koalicionog sporazuma koji je samo dokaz naše želje kao koalicionih partnera da se bavimo buducnošcu Srbije, Srbije kao socijalno-pravedne države, ekonomski razvijene, države koja vodi racuna, pre svega o svom suverenitetu i integretitu na nacin koji je uskladen sa medunarodno pravnim poretkom. Naša je želja takode da na nivou lokalnih samouprava, iznedrimo onu vecinu koja može da bude prakticno servis najveceg broja gradana koji žive u tim sredinama. Postizanje ovog simbolickog ali istorijskog dogovora u Požarevcu jeste garancija za jednu svetliju buducnost Grada Požarevca i garancija za jednu mnogo bolju saradnju sa Republickom Vladom. Sada je na nama u vrhu, pre svega DS i SPS, da ucinimo sve, zajedno sa strankom G 17 Plus da se realizuju svi strateški projekti u gradu Požarevcu i ne samo u Požarevcu nego u Branicevskom okrugu. Ja i moj kolega Marko Ðurišic znamo koliko je ovde vremena bilo potrebno da se dode do kvalitetnog dogovora, radili smo brzo ali nismo radili brzopleto i u tom smislu siguran sam da gradani Požarevca od danas mogu da ocekuju jedan mnogo bolji ambijent za život.

Marko Ðurišic, predsednik IO GO DS:

DA PROŠLOST OSTANE IZA NAS

—Verujem da ce gradani Požarevca, u narednih nekoliko dana i nedelja, kada ovaj Sporazum zaživi, dobiti jednu odgovornu i funkcionalnu vlast koja ce se pre svega baviti rešavanjem njihovih problema, koja ce biti okrenuta ka buducnosti, a ne ka prošlosti. Na ovaj nacin je pre pet meseci formirana Vlada Republike Srbije i mislim da imam pravo kad kažem da se to pokazalo kao dobra odluka nakon održanih izbora u maju. Ono što je bilo u prošlosti treba da ostane iza nas, jer, bojim se da smo mnogo prilika izgubila u poslednjih 18 godina gledajuci šta je bilo iza i dajuci tome prioritet, a ne buducnosti. Danas imamo situaciju da se zemlja nalazi pred velikim iskušenjem, ekonomska kriza u svetu sigurno ce zahvatiti i Srbiju i smatram da ce ovako formirana lokalna vlast, uz podršku Vlade RS umeti da odgovori tim izazovima koji nas cekaju, da ce gradani, kada se završi mandat ove lokalne vlasti, zadovoljni njenim radom, ponovo dati poverenje strankama koje su se danas dogovorile da u naredne tri i po godine nose odgovornost za funkcionisanje Grada Požarevca.

S.E.

ALERGIJA - MEDICINSKI IZAZOV

NEŽELJENE REAKCIJE NA LOKALNE ANESTETIKE

Reakcije na lokalne anestetike mogu biti zbog straha (kratkotrajni gubitak svesti, bledilo, preznojavanje, lupanje srca ),zbog toksicnog efekta leka, alergijske i pseudoalergijske reakcije. Kod ovih poslednjih dolazi do oslobadanja mocnih supstanci (medijatora zapaljenja) koje dovode do gušenja (bronhospazma), otoka (angooedema), koprivnjace (urtikarije ), sve su to ozbiljni simptomi koji zahtevaju urgentnu terapiju.

Atopijske bolesti (astma, al. kijavica ) ili alergija na neke druge lekove ne predstavlja opasnost za ispoljavanje vece nepodnošljivosti te nije potrebno raditi preventivno testiranje ili premedikaciju. Ukoliko se ispolje simptomi alergije taj lek zabraniti a primeniti lek iz druge grupe jer postoji unakrsna alergija svih lekova prve grupe.

Prvu grupu lokalnih anestetika cine estri benzoicne kiseline ( benzokain, tetrakain, prokain, heksilkain )

Lekovi druge grupe su (lidokain, mepivakain,dibukain ), lekovi ove grupe ne daju unakrsnu alergiju niti alergiju sa prvom grupom.

Ukoliko ipak želimo pre davanja da istestiramo lek to radimo kožnim metodama a taj isti lek i u slucaju negativne reakcije ne davati još 72c zbog mogucnosti ispoljavanja kasne alergijske reakcije.

NEŽELJENE REAKCIJE NA LEKOVE ZA OPŠTU ANESTEZIJU

Alergijske i pseudoalergijske reakcije na ove lekove su cešce i ozbiljnije.

Grupe lekova za opštu anesteziju su :hipnotici, narkotici, neuroleptici, diazepam, mišicni relaksansi, ekspanderi plazme.

Prave alergijske reakcije sa stvaranjem antitela izazivaju hipnotici (barbiturati)a daleko najcešce mišicni relaksansi dok narkotici (morfin) deliju kao histaminoliberatori (dovode do oslobadanja histamina) dok ekspanderi plazme (dekstran.. )zbog svoje visokomolarnosti dovode do degranulacije mast cc.

Ispoljeni klinicki simptomi su najcešce cirkulatorni kolaps sa padom kr. pritiska, tahikardija, zatim kožne promene najcešce koprivnjaca a najrede na srecu poremecaji srcanog ritma i zastoj srca.

Kod mišicnih relaksanasa kao antigen deluje kvaternerni amonijumov jon koji je hemijski sastav svih ovih lekova, kao i nekih kozmetickih sredstava te je moguca latentna senzibilizacija, te ima svrhe raditi prethodno testiranje tzv.skrining prik test sa nerazblaženim rastvorom ovog leka.

NEŽELJENE REAKCIJE NA ACETILSALICILNU KISELINU I NESTEREOIDNE ANTIREUMATIKE

Najcešce korišceni lekovi iz ovih grupa su aspirin i brufen.

Terapijski efekat ovih lekova ispoljava se uticajem na metabolizam arahidonske kiseline koja je sastavni deo celijske membrane. Poremecaj ravnoteže mocnih materija prostaglandina i leukotrijena u korist ovih drugih dovodi kod atopicara do idiosinkrazije, odnosno pogoršanja simptoma astme ili drugih atopijskih bolesti a poznata je i tzv. aspirinska astma kao samostalna bolest ciji je uzrocnik aspirin.

Ovi lekovi pogoršavaju i hronicnu koprivnjacu te su kontraindikovani i kod ovih pacijenata.

U nastavku, neželjene reakcije na druge lekove.

Dr Ranka Dimitrijevic

SMENA VLASTI U POŽAREVCU

Miodrag MilosavljeviC, gradonaCelnik

Požarevac je u petak dobio novu gradsku vlast. Nakon koalicionog sporazuma koji su protekle srede potpisali predstavnici požarevackog DS-a, koalicije okupljene oko SPS-a, G17+ i SPO, na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta održanoj u petak, nova odbornicka vecina od 41 odbornika(DS - 26, SPS -11, G17,SPO -4) i zvanicno je pocela da funkcioniše. Sedmoj sednici, na kojoj je Sašu Valjarevica( SRS), koji se na mestu gradonacelnika nalazio poslednjih šest meseci, zamenio je Miodrag Milosavljevic (DS), prethodila je šesta, na kojoj su verifikovani mandati osam odbornika Srpske radikalne stranke, koji sede na mestima onih koji su se nedavno pridružili naprednjacima Tomislava Nikolica i, nakon odluke Okružnog suda, izgubili odbornicke madate.

Ostavka

Najsvežija smena vlasti u Požarevcu protekla je , popularno receno, “u fer i demokratskoj atmosferi”. Malo živosti unelo je obracanje Slavoljuba Matica (DSS) koji je kritikovao obrazloženje i, kako je rekao, “lažne razloge” za formiranje nove koalicije. Naime u predlogu za razrešenje gradonacelnika kaže se da imajuci u vidu novonastalu situaciju u Skupštini grada, kao i mogucnost njenog daljeg funkcionisanja, a zbog unutarpartijskih odnosa u Srpskoj radikalnoj stranci i neizvesnosti trajanja sudskog procesa, Demokratska stranka, koalicija okupljena oko Socijalisticke partije Srbije i G 17 Plus, SPO dogovorili su se da formiraju novu koaliciju koja bi vršila vlast i kojom bi se prevazišlo stanje neizvesnosti i buduceg funkcionisanja lokalne samouprave.

Gradonacelnik

Matic je istakao da to nije pravi razlog, te da je vlast promenjena zbog ugrožavanja odredenih investitorskih interesa i unificiranja vlasti kako bi ona bila ista kao i na republickom nivou.

- Nakon odluke Okružnog suda o vracanju mandata SRS jasno je bilo u kom ce pravcu teci dalji sudski postupak kao i to da je skupštinska vecina i dalje postojala, rekao je Matic.

Iako se prva tacka dnevnog reda druge sednice gradske skupštine, održane poslednjeg radnog dana prethodne sedmice, odnosila na predlog za razrešenje gradonacelnika i prestanak mandata njegovog zamenika i clanova Gradskog veca, doskorašnji gradonacelnik Saša Valjarevic nakon podsecanja na to šta je uradeno u prethodnih šest meseci podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju.

- Gledajuci principe na kojima ce nova vlast raditi primecujem da su istovetni onima na kojima se bazirala dosdašnja koalicija. Mi smo te principe poceli da sprovodimo, uz velike otpore. Pomenucu reorganizaciju gradske uprave, gde je bilo vrlo teško pokrenuti glomazan aparat da radi, predstavljanje industrijske zone, koja bi trebalo da donese nova radna mesta, pokušaj da u javnim preduzecima poboljšamo rad…Ja nisam imao nigde zatvorena vrata, pa cak ni u ministarstvima sa cijim se rukovodiocima politicki ne slaže Srpska radikalna stranka. Dokaz za to su projekti koji se realizuju preko NIP-a, prva faza sportskog kompleksa u Sportskoj hali koja je završena, dobijena sredstva po pitanju socijalne politike, obezbe-divanje sredstava za projekat “pomoc u kuci” za osobe sa invaliditetom i stara lica, nacionalne manjine… Kancelariju Evropske agenije za rekonstrukciju zadržali smo u Požarevcu i pored pritisaka iz Smedereva, potpisali smo projekat vredan cetiri miliona evra.

Gledacemo šta radite i bicemo konstruktivna opozicija, a zbog situacije kakva jeste, podnosim neopozivu ostavku na funkciju gradonacelnika, rekao je Valjarevic.

Vecina, plus jedan

Kandidat predložen za novog gradonacelnika Požarevca Miodrag Milosavljevic (DS) najpre je izneo program po kome ce buduca koalicija raditi, a ciji su principi: razvoj Požarevca i Kostolca, kao i svih seoskih naselja, princip socijalne pravde i boljeg života gradna, pobolj-šanje rada i efikasnosti gradske uprave, reorganizacija javnih preduzeca ciji je osnivac Skupština grada, borba protiv krupcije i svih vidova kriminala, energicniji ekonomski razvoj i stvaranje uslova za privlacenje investicija kao osnov bržeg zapošljavanja, saradnja i korišcenje fondova i programa Evropske unije i prekogranicna saradnja.

Milosavljevic je rekao da ce program nove Vlade biti program kontinuiteta sa prethodnom kao i program koji predstavlja predizborna obecanja politickih stranaka koje koncepiraju novu koaliciju .

- NJeni prioriteti ce biti: donošenje budžeta za 2009. godinu, formiranje radnog tela za predlog izmena i dopuna Statuta, relizacija ugovora sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i razvoj - zamena azbestnih cevi potisnog vodovoda u Požarevcu i Kostolcu, uredenje terena i formiranje Industrijske zone, obezbedivanje zdrave pijace vode u svim seoskim naseljima, povecanje podsticaja i subvencija za poljoprivrednike, pokretanje izgradnje projekta za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, nastavak izgradnje zapadnog fekalnog kolektora u naselju Zabela, zaštita vodoizvorišta “Kljuc”, fekalni i kišni kolektor kroz ulicu Knez Milošev venac, dovršetak i osvetljavanje obilaznice ka Kostolcu, konacno rešavanje pitanja deponije, izgradnja gerontološkog centra za stara i iznemogla lica, formiranje profesionalnog pozorišta, rešavanje statusa zapocetog a nezavršenog porodilišta, završetak toplifikacije u Kostolcu, sprovodenje programa zaštite životne sredine i zdravlja ljudi u Kostolcu, usvajanje plana detaljne regulacije Kostolca, zaokruživanje predvidenih planova uredenja u okviru Viminacijuma, uz pomoc republickih institucija, dobijanje katastra nepokretnosti i rešavanje goruceg problema urbanizma, jer znamo da imamo 11.000 nerešenih predmeta legalizacije kao i probleme kod dobijanja gradevinskih dozvola, rekao je Milosavljevic i dodao da je ovaj program razvojni, ali da je, da bi u njegovom sprovodenju uspeli, potreban duh tolerancije, dobrih ideja, struke i razumevanja gradanja i svih politickih cinilaca koji mu mogu doprineti.

Iako nova koalicija broji 41 odbornika, novi gradonacelnik Požarevca tajnim glasanjem dobio je 42 glasa, a u vazduhu je ostalo pitanje ko je “plus jedan”.

Novom gradonacelniku prvi je cestitao stari a u prvom govoru sa mesta prvog coveka grada Milosavljevic je rekao da je Požarevcu, zbog privlacenja investicija, pre svega potrebna politika stabilnost.

- Uslov za to je stabilnost, tolerancija, dijalog i saradnja.To ne znaci da opozicija treba da mazi vlast, vec treba da bude aktivni cinilac u kontroli i idejama. Mi cemo nastaviti zapocete projekte. Normalno je da jedna vlada nastavlja gde je prethodna stala, jer je kontinuitet bitan princip za stvaranje harmonije koja nam je i te kako potrebna, istakao je novi gradonacelnik.

Smena direktora

Nakon izbora gradonacelnika za njegovog zamenika izabrana je Vukica Vasic, takode iz Demokratske stranke, a zatim i clanovi Gradskog veca: mr Miodrag Ristic, Gordana Kosanovic, Slavko Slipcevic iz Demokratske stranke, Slavomir Lazarevic iz G 17 Plus, Vojislav Stojicevic iz Srpskog pokreta obnove, Sladan Stevic, Radomir Mihajlovic, Aleksandar Ðokic i Vladimir Vila iz Socijalisticke partije Srbije.

Završetak sednice posvecen je izboru direktora pojedinih javnih preduzeca i ustanova, pa je tako na mesto Direktora Direkcije za izgradnju umesto Saše Isakovica došao Miodrag Stojkovic (SPS), Miodraga Mikica je u “Vodovodu i kanalizaciji” zamenio Aleksandar Ilic (DS), novi direktor Parking servisa je Slavko Živkovic (G 17 Plus ), u LJubicevo odlazi Vladan Jankovic (DS) a u Centar za kulturu Aleksandar Lukic (DS). Na celo sportskog centra naci ce se Marija Miloševic ( G17 Plus).

U senci sednice koja je prethodila onoj na kojoj je došlo do pomenutih promena ostale su odluke o usvajanju rebalansa budžeta za 2008. godinu, odluka o mesnim zajednicama i data saglasnost na povecanje cena usluga Parking servisa.

T.R.S.

U VELIKOM GRADIŠTU MINISTAR DR OLIVER DULIC

NOVI ZAKON U SLUŽBI RIBOLOVA I TURIZMA

- Održana javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti i održivom korišcenju ribljeg fonda

Na Srebrnom jezeru proteklog petka u akciji poribljavanja ucestvovali su dr Oliver Dulic, ministar životne sredine i prostornog planiranja, Srda Popovic, savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije i predstavnici lokalne samouprave na celu sa predsednikom Opštine Živoslavom Lazicem. Zatim je u svecanoj sali Skupštine opštine u Velikom Gradištu održana prva javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti i održivom korišcenju ribljeg fonda.

Oliver Dulic

Prema recima ministra Dulica, ovaj Zakon predstavlja deo usaglašavanja našeg zakonodavstva sa EU, jer bez njegovog donošenja ne može se pristupiti EU. Sa druge strane cinjenica je da se u Srbiji danas ogroman broj ljudi bavi ribolovom. “Ono što cemo u Zakonu doneti kao novinu jeste da se postrože kazne, da se definiše ko, gde, kako i na koji nacin može da se bavi ribolovom. Naš je cilj da Srbija postane jedna od tacaka na evropskoj karti gde može da se uživa u ribarstvu na jedan potpuno drugaciji nacin. Siguran sam da cemo ovim Zakonom uspeti da pre svega animiramo one ljude kojima je voda i ribolov na srcu da zajedno sa nama stvore uslove da Srbija postane jedna veoma uspešna i razvijena zemlja kada je u pitanju turizam i ribolov.

Danas je pocetak javne rasprave o Zakonu koji je pisan kroz nekoliko administracija i zahvaljujuci energiji i velikom znanju i strucnosti radne grupe koji su prijatelji ribolova on predstavlja revoluciju u odnosu na sva zakonska akta koja su ovu oblast regulisala u prošlosti. Veliko Gradište je jedno od mesta koje i te kako treba da bude dobro isplanirano u buducnosti, jer ce biti jedno od najjacih turistickih centara Srbije i mi cemo naravno uciniti sve što je u našoj moci da pomognemo opštini da spremno doceka to vreme koje ce njenim stanovnicima i okruženju doneti bolju ekonomiju i bolji život.

Ovaj Zakon je došao nakon jednog starog zakona koji je nažalost svojom zastarelošcu i veoma slabom kaznenom politikom doprineo da Srbija koja ima ogromne potencijale za ceo sistem ribolova postane zemlja sa najsiromašnijim vodama u regionu. Potrebno je postaviti sistem koji ce omoguciti da se prirodnim dobrima gazduje na dobar nacin. Cilj ovoga Zakona je da se naše vode ucine bogatijim ribom i biološkim svetom koji u njima živi”, naglasio je izmedu ostalog dr Oliver Dulic.

Potrebno je uvesti red kako bi se tacno znalo ko je za šta odgovoran, da se jasno definišu prava i obaveze svih ucesnika u ovoj sportskoj i privrednoj grani. Najvažnije je da se za one koji krše zakon i ne poštuju pravila uvedu veoma stroge kazne. Jedna od onih stvari koja je revolucionarna, jeste uvodenje sistema ribolovnih dozvola, koji ce omoguciti da gotovo na dve trecine voda u Srbiji ljudi mogu bez problema da putuju i da se bave sportom koji vole, a ribolov je najmasovniji sport u Srbiji. Takode, ovaj Zakon ce stimulisati i razvoj turizma i definisace sve one kategorije koje mogu da budu potencijali razvoja turizma. Jedan veliki deo novca koji ljudi plate za dobijanje ribolovne dozvole koristice se za akcije poribljavanja. Ovaj Zakon ce uvesti red, standardizovati usluge, prava i obaveze, tako da ce važiti ista pravila kao u zemljama EU.

“Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, ekipa ljudi iz održivog razvoja, korisnici voda, ribolovci i udruženja rade na tome da krenemo u Evropu, jer je vreme da se novim Zakonom stane na put krivolovu. Mislim da Srbija kao zemlja sa puno dobrih voda koje su nažalost opustošene ima sjajnu perspektivu. Ovo je pocetak javne rasprave, vec su obradene neke primedbe i u naredna dva meseca cemo probati da ukljucimo strucnu javnost, ribolovce, udruženja ribolovaca i korisnike voda i ocekujem da ce negde do proleca uci Zakon u skupštinsku proceduru sa pratecim podzakonskim aktima i svim novim stvarima koje on predvida, od jedinstvene dozvole preko kategorizacije voda do strožih kazni. Jedini podzakonski akt koji možemo da donesemo na osnovu postojeceg Zakona je naredba o ustanovljavanju lovostaja i od Nove godine za sve autoktone vrste riba uvodi se mera i mrest”, zakljucio je Srda Popovic.

D.Dinic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA: SPREMNO DOCEKAN ZIMSKI PERIOD

DOVOLJNO „HRANE” ZA ELEKTRANE

Kalendarski posmatrano zimski režim rada na kopovima opoceo je pre mesec dana a sa padom temperature vazduha i prvim snegom i fakticki radi se u zimskim uslovima. Ako je suditi po dosad ostvarenim proizvodnim rezultatima u Direkciji za proizvodnju uglja privrednog društva „TE-KO” tokom proteklog perioda savim je izvesno da termoelektrane nece biti „gladne”. Izmedu ostalog, da se masimalno angažovanje termoelektrana ne dovodi u pitanje potvrdio nam je Veselin Bulatovic, direktor Direkije za proizvodnju uglja u razgovoru o tehnološkoj i pogonskoj spremnosti kostolackih kopova za rad tokom zimskog perioda.

Traka

„U poredenju sa ranijim periodima smatram da smo ove godine najspremnije ušli u zimski režim rada , konstatovao je Bulatovic i dodao: „U tehnološkom smislu izvršili smo tokom proteklog remontnog perioda i preraspodelu rudarskih sistema po osnovnoj dokumentaciji razvoja kopa”Drmno” tako su stvoreni mnogo povoljniji tehnicko-tehnološki uslovi za rad osnovne rudarske mehanizacije . Rezerve uglja na deponijama termoelektrana u Kostolcu i Drmnu su na nivou od 580 hiljada tona što daje dodatnu sigurnost u pogledu kontinuiranog i stabilnog snabdevanja termoelektrana. Ukupne okrivene rezerve uglja na kopu „Drmno” trenutno su na nivou od oko dva miliona tona. Naglasio bih da i pored cinjenice što je ovogodišnji plan otkrivkena nivou Direkcije vec ostvaren, na cemu zaposlenima cestitam, na kopu „Drmno” nemamo dovoljno kapaciteta na otkrivci. Zato sa postojecom rudarskom mehanizacijom u narednom periodu , do ulaska u rad novog jalovinskog sistema, uz maksimalno angažovanje zaposlenih moramo obezbediti uslove za ostvarenje mesecne proizvodnje uglja od oko 750.000 tona i otkriti nove rezerve, koje ce po našim ocekivanjima krajem aprila biti na nivou od oko tri miliona tona. Sasvim je izvesno da ce veoma brzo biti stvoreni preduslovi za povecanje proizvodnje otkrivke na kopu „Drmno” ulaskom u rad novog jalovinskog sistema. Vec naredne godine na kopu „Drmno” postojace uslovi za proizvodnju otkrivke od 40 miliona kubika što je preduslov za ostvarenje proizvodnje od 9 milona tona uglja godišnje zakljucio je Bulatovic.

Svakako treba pomenuti da ce do kraja januara sa kopa „Cirikovac” Termoelektranama u Kostolcu biti isporuceno još oko 300.000 tona uglja a nakon toga prestaje proizvodnja uglja na kopu „Cirikovac”.

Realizovan plan oTkrivke, opet pre roka

Ovogodišnji plan otkrivke od 27 miliona kubika, na nivou Direkcije za proizvodnju uglja Privrednog društva „TE-KO”, realizovan je 23. novembra, vec po tradiciji, pre isteka kalendarske godine. Ovoga puta zaposleni na jalovinskim sistemima ostvarili su bilans 38 dana pre roka i savim je izvesno da ce do kraja godine ukupno na kostolackim kopovima biti proizvedeno oko 30 milona kubika jalovine što ce predstavljati prebacaj u odnosu na plan za oko 11 procenata a ujedno i najvecu ikad ostvarenu proizvodnju cvrste mase na kostolackim kopovima. Zaposleni na jalovinskim sistemima površinskog kopa „Drmno” ovogodišnji plan, od 24.400.000 kubika jalovine, ostvarili su 21. novembra. Tim povodom direktor kopa „Drmno” LJubinko Jankovic uputio je cestitku zaposlenima u kojoj izmedu ostalog stoji: „Cestitam svim zaposlenim radnicima i nadzorno tehnickom osoblju koji su dali svoj doprinos u realizaciji ovogodišnjeg plana otkrivke u godini u kojoj je izvedeno više tehnickih zahvata a uporedo su stvarani uslovi za povecanje proizvodnje uglja na 9 miliona tona uglja godišnje”.

S. Sreckovic

POCELA REALIZACIJA USAID - A PROGRAMA ZA PLANIRANJE I REAGOVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA U OPŠTINI GOLUBAC

POMOC ZA IZRADU PLANOVA ODBRANE OD POPLAVA

- Ova podunavska opština jedna je od 40 opština u Srbiji u kojoj se realizuje program za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama vredan oko 19 miliona dolara

Golubac. - Opština Golubac jedna je od 40 0pština u Srbiji u kojoj je pocela realizacija programa za planiranje i reagovanje u situacijama i jacanje ekonomske sigurnosti,to je višego-dišnji projekat vredan 19 miliona dolara koji podržava americki narod preko Americke agencije za medunrodni razvoj. Program pomaže opštinama da postanu pripravnije za reagovanje u vanrednim situacijama,podržava razvoj privatnog sektora u nerazvijenim podrucjima i radi sa mladima Srbije pripremajuci ih za buducnost. Ciljevi programa ostvaruju se kroz planiranje i reagovanje i ekonomsku sigurnost. Savetovanje u gradu na Dunavu na kojoj je predstavljen ovaj program od strane strucnjaka Americke agencija za medunarodni razvoj otvorio je predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijovic koji je rekao da je ovaj program znacajan za ovu podunavsku opštinu i koji ce pomoci da se ispune domace zakonske obaveze kao i medunarodni standardi u planiranju i reagovanju u vanrednim situacijama.

Planovi

Do završetka programa najmanje 80 opština uzece ucešce u ovim programskim aktivnostima. Programski tim pomoci ce opštinama da unaprede sposobnosti za reagovanje u slucaju prirodnih nepogoda,tehnickih i tehnoloških nesreca,kao što su poplave,požari,odroni zemljišta i drugo.

Program za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i jacanje ekonomske sigurnosti sprovodi se u Srbiji od 2006.godine. U opštini Golubac,jedne od 40 opština u Srbiji koje su ukljucene u programske aktivnosti i jedne od cetiri opština Istocne Srbije u kojoj od ove godine pocela realizacija ovog programa. Ovaj sastanak sa predstavnicima šire zajednice,pre svega sa ljudima iz lokalne samouprave,vatrogasnih jedinica,odelenjima za vanredne situacije,vojske,javnim preduzeca,Crvenog krsta i svih onih clanova zajednice imao je za cilj da se ucesnici i svi oni koji mogu da reaguju u vanrednim situacijama i staraju o bezbednosti gradana upoznaju sa ovim programom,kako bi blagovremeno i strucno reagovali u odredenom trenutku na zaštiti imovine i ljudi.

- Naše aktivnosti su usmerene,pre svega, na pružanje treninga i tehnicke pomoci opštinama kako bi postale pripravnije u vanrednim situacijama,a isto tako pružili intervente pomoci opštinama za prevazilaženje posledica u vanrednim situacijama i ublažavanje njihovih dejstava. Ono što mogu da najavim sada,je,da cemo naredne godine nastaviti saradnju sa opštinom Golubac,organizovacemo trening za clanove opštinskog tima za upravljanje u vanrednim situacijama,pre svega u izradi planova za odbranu od poplava,izradi procene ugroženosti,ali isto tako i u formiranju opštinskog tela za reagovanje,rekao je Savetnik USAID-a za saradnju sa opštinama u Srbiji, Slobodan Perovic.

Primeri iz drugih zemalja i iskustva sa reagovanejm u uslovima elementarnih i drugih nepogoda,ukazuju da nije dovoljno da se ovim problemom bavimo samo na državnom nivou,vec je potrebno temeljno planirati,sporvoditi preventivne mere i graditi funkcionalan sistem za upravljanje vanrednim situacijama i na loklanom nivou. Spremnost lokalnih samouprava da blagovremeno i na odgovarajuci nacin upravljaju vanrednim situacijama je od kljucnog znacaja,jer je ovu oblast potrebo sagledati kao deo održivog razvoja zajednice. Poplave,grad,požari i druge elementarne nepogode ne ugrožavaju samo život i imovinu pojedinaca,vec uticu na celokupan društveno-ekonomski razvoj i mogu poremetiti ekološku ravnotežu citavih regiona.

LJ.Nastasijevic

ŽABARI: ZASEDALO OPŠTINSKO VECE SKUPŠTINE OPŠTINE

PRVO PRIHODI POSLE TROŠENJE

- Za iducu godinu predloženi budžet je nešto viši od 304 miliona dinara - Rad sednice veca obeležila radna i konstruktivna atmosfera

Opštinsko vece Skupštine opštine Žabari na sednici koja je održana prošle srede raspravljalo je o više tacaka dnevnog reda i sve su za ovu pomoravsku opštinu od vitalnog znacaja.

Vece

Ipak, u središtu pažnje bio je budžet. Clanovi veca najpre su odlucivali o izmenama i dopunama budžeta za tekucu, 2008. godinu. Naime, u drugom rebalansu budžeta usvojen je predlog odluke o povecanju budžeta za milion i 385. 000 dinara . Tako ce budžet za godinu koja je upravo na izmaku izneti 147 miliona i 247.000 dinara.

„Mi smo jedan rebalans radili gde smo „pomerali” budžet za izvesna sredstva koja su došla iz Republike za Dom zdravlja. Pre nekoliko dana mi smo dobili na racun budžeta milion i 119.000 dinara, a to je investicija za renoviranje stare škole u Žabarima. Tu ce biti formiran Centar lokalne usluge i socijalnu zaštitu a pri njemu nalazice se klub za okupljanje starih i socijalno ugroženih i nezbrinutih lica, kao i lica sa invaliditetom.Inace, ceo projekat koštace cetiri miliona i 621. 000 dinara”, rekla je rukovodilac finasijske službe Slavica Vukašinovic.

Takode, Opštinsko vece usvojilo je i predlog odluke budžeta za iducu 2009. godinu. Sredstva iz budžeta iznosice blizu 153 i po miliona dinara, sopstvena sredstva nešto i više od 151 milion,te, dakle, ukupan budžet ce iznositi više od 304 miliona dinara.

„Gradane treba štititi jakim budžetom. Nažalost, mi imamo potrošacki a ne razvojni budžet. To je sudbina svih malih i nerazvijenih opština pa i naše. Mi prvo moramo da napunimo budžet pa onda da trošimo. Pri tom, smatram da je potrebno da on ne bude samo socijalni. Moramo tako da radimo da ubiramo prihod kako bi korisnici budžeta mogli normalno da funkcionišu”, rekao je , pored ostalog, predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic, koji je ujedno i predsedavao sednicom Opštinskog veca.

Usvojeno je još nekoliko predloga odluka: o utvrdivanju posebne naknade za zaštitu životne sredine,lokalnim komunalnim taksama, uredivanju gradevinskog zemljišta, o administivnim taksama.

„Suština je u tome što smo kod ovih taksa i naknada pokušali da zadržimo prošlogodišnji nivo, posebno kada su u pitanju fizicka lica, odnosno gradani. U tom pogledu nema nikakvog povecanja, a kod pravnih lica delimicno ima predloženih povecanja”, rekao je nacelnik Opštinske uprave Jugoslav Brankovic.

Usvojen je i predlog odluke o pristupanju izrade Strategije lokalnog ekonomskog razvoja sa ciljem da se poboljšaju socio-ekonomski uslovii kvalitet života na teritoriji opštine Žabari.

Po tradiciji, Opštinsko vece SO Žabari raspisalo je na današnjoj sednici konkurs za dodelu stipedija studentima fakulteta i viših škola za 2008./ 2009. godinu. Prednost u dobijanju stipendije imace studenti deficitarnih struka,oni koji se nalaze na završnim godinama školovanja i koji su imali višu prosecnu ocenu. Stipendija se dodeljuje deset meseci godišnje.

Zanimljivo je da su svi predlozi odluka usvojeni jednoglasno,a o smemu usvojenom konacnu rec dace odbornici SO Žabari. Inace, primetno je da aktuelna koalicija u Žabarima radi u konstruktivnoj i atmosferi punog uzjamanog poverenja.

S.Ristic

MANASTIR GORNJAK

Proslavljeno Vavedenje

Crkva manastira Gornjak, zadužbine kneza Lazara, sagradenog u periodu od 1376-1380. godine, proslavila je prošlog cetvrtka Vavedenje.

Gornjak

Vavedenje oznacava ulazak (uvedenje) svete Bogorodice u hram. Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane, da ce, ako dobiju porod, dete dati u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram. Na ulazu u hram docekao je otac Jovana Pretece, prvosveštenik Zaharije.

- Bilo je to ispunjenje proroštva Isaije, koji je govorio da ce devojka roditi Sina Božijega, Mesiju, koji ce nas spasiti od greha i od smrti. I tada je, u stvari, pokazano da ce Bogorodica biti ta koja ce nam doneti veliku radost, radost da Sin Božiji postane covek, kroz nju, i da bude taj koji ce nas privesti Bogu i sjediniti sa Bogom, jer jedino tako možemo postojati, - porucio je velikom broju okupljenih vernika u Gornjaku NJegovo preosveštenstvo Episkop Branicevski dr Ignjatije, koji je, nakon toga, u crkvi Vavedenja služio Svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluženje sveštenika i dakona.

Nakon Svete arhijerejske liturgije, u manastirskoj crkvi prerezan je Slavski kolac. Domacin slave bio je Ivica Stevic iz Tabanovca, koji je slavski kolac predao starijem sinu.

Ove godine, kako se moglo cuti u obracanju starešine manastira Gornjak, igumanije Veronike, navršilo se 40 godina kako o manastiru brine sestrinstvo.

- Za nama su teška vremena, ali su bila mnogo mila. Bila su blagoslovena, napredna, vesela. Zajedno sa dobrim narodom, oživeo je ovaj manastir, svakodnevno je posecen. Ne kaže se zalud: prazna crkva - prazna duša, puna crkva - puna duša. Evo, kako smo se danas skupili, puno nam je srce svima, bunar je pun duhovnosti, - porucila je igumanija Veronika.

Manastirsku slavu uvelicali su svojim nastupom ucenici OŠ „Jovan Šerbanovic” i clanovi KUD „Mladost” iz Krepoljina, spletom narodnih igara, izvodenjem poeme „Put u gornjak” i pesme „Noc u Gornjaku” Ðure Jakšica.

Svecanosti su prisustvovali predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic sa saradnicima, predstavnici okolnih lokalnih samouprava, kao i sveštenici i vernici iz brojnih sredina Branicevske eparhije.

D. M.

PCELARI HOMOLJA

“PogaCe” u pravi Cas

Zahvaljujuci donaciji iz budžeta opštine Žagubica od 300.000 dinara, clanovi Opštinskog udruženja pcelara “Homolje” Žagubica, obezbedili su hranu neophodnu za prezimljavanje svojih pcelinjih društava.

Naime, zbog izuzetno loše sezone tokom leta, kada su, zbog suše, izoztali i prinosi i zalihe meda za ishranu pcela, vecina homoljskih pcelara je zimski period mirovanja pcela docekalo sa košnicama u kojima nema dovoljno hrane do prvih prolecnih paša. Opštinsko udruženje pcelara naišlo je na razumevanje Opštinskog veca opštine Žagubica i ovih dana je iz firme “Apivit” iz Race stiglo 4.275 pcelinjih “pogaca”, koje su razdeljene na oko 120 pcelara registrovanih u SPOS-u, koji su prijavili potrebe za više od 3.500 košnica.

- Ovo je izuzetna i pravovremena pomoc lokalne samouprave. Odmah je vecina pcelara unela “pogace” u svoje košnice i sada mirno mogu da docekaju nastupajucu zimu. Naime, poznato je, pcele prezimljavaju u klubetu, štiteci se tako od hladnoce i, ukoliko nemaju dostupne zalihe hrane - uginu. To je za pcelara nenadoknadiva šteta, - pojašnjava Vlada Todorovic, sekretar Opštinskog udruženja pcelara Žagubice.

Pcelari Homolja, uz snažnu podršku lokalne samouprave, uspeli su da jesenas dobiju sertifikat o zaštiti geografskog porekla „Homoljskog meda”. Ovih dana sprovodi se postupak priznavanja svojstva ovlašcenog korisnika „Homoljskog meda”. Zahtev je podnet Zavodu za intelektualnu svojinu, a ovlašceni korisnik imena „Homoljski med” bice Pcelarska zadruga „Homolje med” Žagubica. Ona ce, prakticno, jedina biti ovlašcena da u promet stavlja „Homoljski med”, proizvod sa zašticenim geografskim poreklom.

- U susret pojavljivanju „Homoljskog meda” na tržištu, u drugoj polovini januara u Žagubici organizujemo edukaciju pcelara o tome kako da pravilnim postupanjem dodu do proizvoda koji zadovoljava uzanse propisane sertifikatom. Predavaci ce biti strucnjaci Poljoprivrednog fakulteta, prof Mica Mladenovic sa saradnicima Sladanom Rašicem i Nebojšom Nedicem. Ucesnici seminara koji polože test, dobice sertifikat o savladanoj tehnologiji za proizvodnju „Homoljskog meda”. U meduvremenu, intenzivno radimo na dizajniranju ambalaže i izradi etiketa za „Homoljski med”. Plan nam je da „Homoljski med”, u novoj ambalaži i sa etiketom proizvoda sa zašticenim geografskim poreklom, promovišemo na Sajmu hortikulture, koji se u Beogradu održava krajem februara, - kaže Vlada Todorovic.

Opštinsko udruženje pcelara Žagubica planira da znacajno omasovi broj pcelara i broj košnica, odnosno pcelinjih društava na podrucju žagubicke opštine. Cilj je da se „Homoljski med”, jedini u Srbiji registrovan sa zašticenim geografskim poreklom i, kao takav, ocekuje se, veoma cenjen, proizvede u kolicinama koje tržište bude tražilo.

U tom pravcu, u svakom naselju ce biti formirana podružnica Udruženja, a u pripremi su i projekti sa kojima ce se konkurisati kod nekoliko ministarstava, kako bi se došlo do sredstava za obezbedenje pcelarske opreme, kao i laboratorije za neophodne analize i liniju za pakovanje „Homoljskog meda”.

Pre dve godine, znacajan podsticaj razvoju i omasovljenju pcelarstva u Homolju imala je donacija ADF-a, kojom je nabavljen veliki broj košnica i opreme za pcelare opštine Žagubica. To je bio prvi korak dugorocne strategije razvoja u oblasti iskorišcenja prirodnih potencijala Homolja: proizvodnje meda u podneblju nesvakidašnje bogatom lekovitim biljem, uz to ekološki cistom, što su bile i osnovne pretpostavke za dobijanje sertifikata o zaštiti geografskog porekla „Homoljskog meda”.

Žagubica od ranije ima registrovano zašticeno geografsko poreklo za „Homoljski kravlji, kozji i ovciji sir”, u planu je da se dobije sertifikat i za „Homoljsko jagnje”.

D. M.

“ULUH” ŽAGUBICA

Bogata umetniCka jesen

Udruženje likovnih umetnika (ULUH) Žagubica ove jeseni organizovao je niz izložbi i Likovnih radionica, na kojima je, pored žagubickih umetnika, aktivno ucestvovalo i dosta slikara iz okolnih, a i udaljenijih podrucja.

Najpre, u cast Dana prosvetnih radnika, u Galeriji “Vrelo Mlave”, predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damnjanovic otvorio je izložbu likovnih radova brojnih slikara: Vladana Micica i Milivoja Novakovica - Kanjoša iz Beograda, Miomira Nešica iz Svilajnca, Slobodana Popovica - Daneta iz Despotovca, Zorana Mitrovica iz Majdanpeka, Janka Lalica iz Laznice, Dragiše Simeonovica - Simona iz Žagubice, Milijade Maksimovic iz Krepoljina i Vlade Todorovica iz Osanice.

Tom prilikom, Novica Obrenovic, direktor KPC “Jovan Šerbanovic” Žagubica urucio je reprodukcije slika Janka Lalica direktorima svih osnovnih škola, Srednje tehnicke škole i Decjeg vrtica “Poletarac” Žagubica.

Izložba slika pratila je i ovogodišnju manifestaciju “Dani hrizantema”, organizovanu u holu Doma kulture u Žagubici. Uz kolekcije “zimskih ruža”, koje je prikazalo 20 homoljskih uzgajivaca hrizantema, “ULUH” je izložio i umetnicka dela 20 slikara, ucesnika ovogodišnje, 13-te Medunarodne likovne kolonije “FELIDŽ ROMULIANA”, organizovane u Zajecaru.

Polovinom novembra, na lekarskoj slavi “Sv. Vraci”, izložena su umetnicka dela nastala tokom Likovne radionice u žagubickom Domu zdravlja, kasnije poklonjena ovoj zdravstvenoj ustanovi.

U Etno kuci Osnovne škole “Jovan Šerbanovic” u Krepoljinu, otvorena je, u cast gostiju Osnovne škole iz Republike Srpske, postavka umetnickih radova Vladana Micica, slikara iz Beograda.

“ULUH” Žagubica planira da i tokom zime organizuje niz likovnih radionica, izložbi i drugih zanimljivih umetnickih manifestcija.

D. M.

NEOBICNA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA U PETROVCU

IVANOVICEVI FOTOSI - ISTORIJA SRPSKIH KOLEKTIVA

U holu Doma kulture u Petrovcu minulog utorka otvorena je neobicna izložba sportskih fotografija i tekstova sportskog i fotoreportera Petrovca Mileta Ivanovica.

Izložbu je otvorio Dragan Ilic, predsednik Turisticke organizacije opštine Petrovac i pored ostalog rekao je da je Ivanovic izložene fotografije i tekstove radio pune cetiri i po decenije.

“Mile Ivanovic je pomno pratio sve, a posebno sportske dogadaje perom i kamerom, prakticno od 1968. godine i to je prava istorija sportskih kolektiva, u prvom redu Fudbalskog kluba “Sloga”, - rekao je Dragan Ilic.

S.R.

Humoreska

OBILAŽENJE KRIZE

Hajde, nije ni cudo i nekako može da se razume što je svetska ekonomska, iliti finansijska kriza zakacila ceo svet (kao neka epidemija, daleko bilo), ali što i nas pogodi, nije jasno mnogim našim ekspertima, od piljara do raznih prodavaca magle i ostalih nepogoda.

Prvo su se javili proizvodaci hrane, pogotovo ratari i organizovali su simpozijum u Zadružnom domu na temu: ‘’Uticaj svetske finansijske krize na rast pšenice u zimskom periodu’’. Naravno, samo neupuceni u ovu problematiku, misle da to nema nikakve veze sa belim i crnim hlebom, ali nije tako.

Elem, poskupljenjem veštackog gnojiva na svetskom tržištu, kao i stalnim menjanjem cene nafte, nema tog individualnog poljoprivrednog proizvodaca koji može da izvede pravu racunicu za svoj rad i znoj. Dabome, upitace neko, zašto ne koriste domace dubrivo, prirodno? Naravno, za to dubrivo treba stoka, a nje je sve manje na ovim prostorima.

Strucnjaci nas dalje obaveštavaju da je ta, je l’, kriza zahvatila i ostale segmente društva, odnosno i sve ostale segmente. Ali, bez obzira na sve, najviše su pogodeni, bar u našoj zemlji, siromašni slojevi društva nam u tranziciji i penzioneri. Pa, kad su oni, ako cemo pošteno, živeli lepo i kad to nisu osecali krizu? Kod njih je stalna kriza, u kontinuitetu. (Dobro, znamo da ima penzionera koji imaju velike penzije, za koje se, uglavnom nisu pretrgli od posla.)

Tu je i veliki broj ili armija nezaposlenih, a radno sposobnih. Pa, oni kad ne rade, njima nije ni potrebna neka druga finansijska kriza, pogotovo, svetska.

E, sad, kako ce se na one, direktore velikih javnih preduzeca, sa platama i do 800.000 dinara (i slovima: osamstotinahiljadadinara), odraziti svetska finansijska kriza, utvrdice policija. Neki od njih su brže-bolje poceli da vracaju deo nezaradenog novca, e ne bi li umirili savest i narod.

Pre neki dan, dode covek u nadležnu instituciju i obrati se finansijskom službeniku.

- Evo, ja sam došao da vratim deo zaradenih para od mog rada!

- Dobro. Ko ste vi i koliko vracate? - upita službeno lice.

- Ja sam radnik. Radim na odredeno i plata mi je 13 hiljada, a sad sam prebacio normu i izaš‘o sam 17 hiljada. Hocu da vratim 4 hiljade! - rece covek i ode svojoj mnogobrojnoj porodici.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Kad je majmun sišao s uma, sišao je s drveta!

- Ne menjajte više vlast, i sa ovom cemo umreti!

- Sve moje jeseni su južne!

- Srbija nije u krizi. Ima droge koliko hoceš!

- Svaka ptica leti svom jatu, a politicar svom aerodromu!

Miodrag Lazarevic

Feljton: DRUGI deo

VLADARKE VIZANTIJSKE SRBIJE

Najmladi sin Stefana Prvovencanog, kralj Uroš, koga su u narodu zvali još i Veliki, ucvrstio je granice Srbije svojom mudrom politikom, ojacao je moc vladara i razvio crkvenu organizaciju. U njegovo vreme otvoreni su rudnici srebra, bakra i olova, unapredena je proizvodnja metala i osnažena ekonomija zemlje. Posebno je razvijana umetnost, te su za kralja, u njegovoj zadužbini Sopocanima, radili najbolji vizantijski umetnici.

Kralj Uroš vladao je trideset godina, od 1243. do 1276. godine.

Jelena Anžujska

Poreklom Francuskinja, rodaka Karla prvog Anžujskog, kralja Sicilije i Južne Italije, koji je u jednom trenutku zapretio osvajanjem i same Vizantije, plemkinja iz bogate aristokratske porodice, katolikinja po veroispovesti, Jelena se udajom za Uroša brzo prilagodila životu u tadašnjoj Srbiji. Postala je pravoslavka i prava kraljica, srcem i dušom odana svojoj vladarskoj ulozi.

Jelena i princ Milutin

Prema biografu, Danilu drugom arhiepiskopu, Jelena i Uroš uvek su se dobro slagali, a iz njihove ljubavi rodena su još dva velika vladara: Dragutin i Milutin, koje je kraljica od malih nogu poducavala da žive u ljubavi i slozi i da nikada ne dozvole da se medu njima ispreci nešto što bi omelo cisto »bratoljublje«; kraljevici su godinama poštovali želju svoje majke, ali i medu njima, zbog vlasti i moci na kraju je došlo do sukoba, a ako se zna i to da je Dragutin sa prestola zbacio rodenog oca, može se zakljuciti da slast moci opija toliko da se prenebregavaju i majcini zaveti.

Mudra dobrotvorka

Jelena je bila blaga po prirodi, ali kada je bilo potrebno umela je da iskaže odlucnost i jaku volju, što je kod njenih podanika izazivalo veliko poštovanje.

Posle Dragutinovog rodenja, kralju i kraljici rodilo se nekoliko devojcica, zbog cega su oni bili žalosni, te su se Bogu molili da im da »jescte edino otroc mužesko«, još jednog sina, Bog im je uslišio molitve i rodio se potonji kralj Milutin, koji je raširio granice Srbije cak do Svete Gore Atoske.

Posle smrti cara Uroša na presto dolazi Dragutin koji majci na upravu daruje Zetu, Trebinje i krajeve oko Plava i Gornjeg Ibra. Jelena sa dvora u Raškoj dolazi u Zetu, a prestonica joj je u mestu Brnjaci.

Po dolasku u Zetu Jelena se teško razbolela; ocekivalo se da ce umreti, medutim ona je, velikom samodisciplinom i stalnim molitvama i nadom, uspela da pobedi bolest. Posle toga postala je potpuno drugacija. I do tada mudra i obrazovana, ova žena kao da je odjednom shvatila sve tajne života, narav joj je postala blaga i trpeljiva; pomagala je svima, od svojih najbližih saradnika i rodaka, pa do uboge sirotinje, savetima, darovima i zlatom. Redovno je ispovedala svoje grehe i to tako što ih je pisala u pismima, a potom, preko svojih monaha i glasonoša slala u Svetu Goru. Iz svetogorskih manastira stizali su otpozdravi, pisane zapovesti i molitve kojima ce kraljica iskupiti grehe svoje mladosti. Ona se svesrdno pridržavala saveta svetih otaca, te je mnogo vremena provodila u molitvama i nocnim crkvenim bdenjima. Pored toga ostala je upamcena kao velika dobrotvorka, koja je zlatom, srebrom i biserom, »sveštenim sasudima«, skupocenim kamenjem, »izabranim odeždama« i svime što je bilo »crkvi na potrebu«, darivala hramove i to ne samo srpske, vec i benediktinske, franjevacke, kao i mnoge katolicke crkve u primorju. Održavala je i stalne veze za zapadnom crkvom, kao i prepisku sa tadašnjim papom koji je naziva »svojom u Hristu najmilijom cerkom«.

U okviru svog dvora u Brnjacima Jelena je osnovala ženski internat za devojke iz siromašnih porodica. Bila je to neka vrsta škole u kojoj su devojke živele, hranile se i bile obucavane opštoj kulturi, lepom ponašanju, rucnom radu i svemu što je tadašnjoj lepo vaspitanoj devojci bilo potrebno. Kada bi odrastale za udaju kraljica im je davala miraz, a na njihovo mesto dovodila druge. Vladarka se nikada nije umarala, u njenom okruženju vladala je prijatna, ali radna atmosfera, i uvek je bila spremna da svakoga sasluša i pomogne.

Ktitor i monahinja

Jelena Anžujska je bila pravi vernik, i mada rodenjem katolikinja, u potpunosti se posvetila pravoslavnoj veri, poštujuci sve njene kanone, shvatajuci bit i suštinu pomirljivog hricanskog ucenja po kome se do dveri nebeskih stiže odbacivanjem sjaja i raskoši ovozemaljskih, pomaganjem »nišcima«, sirotinji i bolesnima. Stoga je pocela izgradnju manastiru u mestu Gradac, u dolini Ibra, a u tu svrhu pozvala je najbolje umetnike i majstore. Nije štedela ni truda, ni zlata da ostvari svoju zamisao, neimari i prosti radnici uvek su imali dovoljno hrane, pica i odmora, pa su, zadovoljni platom i tretmanom vrlo brzo dovršili ovo zdanje koje spada u bisere srpske srednjovekovne arhitekture i umetnosti. Bio je to bogat manastir, u kome su, po kraljicinom nalogu obitavali izabrani monasi. Licno je utvrdila crkveno ustrojstvo, poklonila manastiru prostrano imanje, cak i nekoliko sela, što je potvrdila poveljom sa svojim potpisom, a za Bogorodicinu crkvu koja se nalazi u okviru manastira nabavila je knjige, zlatne i srebrne posude ukrašene dragim kamenjem, ikone okovane zlatom, zlatotkane zavese i svete mošti. Posle Studenice to je najbogatije ukrašena crkva 13-tog veka u Srbiji. Izgradnjom ove zadužbine Jelena je postigla svoj životni cilj.

Ubrzo se ponovo razbolela, pa je, moleci se, obecala Bogu da ce se zamonašiti ukoliko preživi. Tako je i ucinila, postavši monahinja Jelena u Skadru, ali je, zbog bolesti, najverovatnije, nastavila da živi u svom dvoru u Brnjacima.

Izgleda da njenoj bolesti više nije bilo leka, ubrzo se ponovo razbolela, ali ovaj put osetila je da je došao samrtni cas. Poslala je vesnike po celom kraljevstvu sa pozivom da prisustvuju njenom samrtnom odru. Ubrzo se sakupio citav sabor srpskih velikodostojnika, vlastele, kraljicinih prijatelja, rodaka, ali i sirotinje kojoj je uvek svesrdno pomagala. Episkopi i igumani koji su stajali kraj njene postelje pevali su posmrtne pesme za pokoj umiruce duše, a episkop raški Pavle ispovedio je samrtnicu.

Plemeniti i bogougodnim delima ispunjeni život kraljice Jelene Anžujske svršio se u februaru 1314. godine recima: »Gospode, u Tvoje ruke predajem duh moj«.

Kraljicino telo odneto je u manastir Gradac, ali nije odmah sahranjeno, jer se cekao dolazak njenog sina, kralja Milutina. Predanje kaže da je Milutin, stigavši u Gradac pao u takav ocaj i tugu da se bacio na telo svoje majke, plakao i ridao, cupajuci kosu, a potom je sopstvenim rukama položio u spremljen grob. Sirotinji i okupljenom narodu oko manastira podelio je mnoge darove. Nakon dva dana na grob je došao i Dragutin iz svoje sremske prestonice.

Snovidenje jednog monaha

Jelena Anžujska je po svoj prilici bila sahranjena po obicajima po kojima se pripadnici kraljevskih porodica ispracaju kao svetitelji, što znaci da je njeno telo, bez kovcega položeno u zemlju. Tri godine posle njene smrti, jednom od monaha, kraljica se javila u snu, rekavši mu da Bog zapoveda da se njeno telo uzme iz nedara zemlje i sahrani pred licem »vašega bogoljublja«. Iguman manastira presvete Bogorodice odmah je ovo javio episkopu raškom Pavlu, a ovaj je naložio da se njeno telo otkopa. Ekshumacija je izvršena u prisustvu velikog broja vlastele i sveštenih lica, uz »pjenija«, svecane govore i molitve. Telo je bilo potpuno neošteceno. Tada je nacinjen odgovarajuci kovceg, telo je okupano i posuto mirisima i ponovo sahranjeno u samoj Bogorodicinoj crkvi u Gradcu.

OŠ "JOVAN ŠERBANOVIC" KREPOLJIN

Škola selo krasi

Sagradena pre 158 godina, Osnovna škola u selu Krepoljin, središtu podrucja “Donja reka” na tlu opštine Žagubica, okuplja 250 ucenika u 18 odelenja u ovom i još pet okolnih sela: Sige, Milanovac, Krupaja, Bliznak i Breznica. Cini je retkom medu seoskim školama, u opštini Žagubica jedinom, to što ima i odeljenje dece blago ometene u razvoju.

Narocito specificnom, krepoljinsku školu svakako cini to je pohada veliki broj daka - putnika, narocito daka - pešaka. I to, kakvih - daka što su za minulih 16 decenija šumskim puteljcima i stazama, zimi kroz smetove i u zoru i uvece s prvim mrakom, praceni zavijanjem vukova, hrlili da steknu nova znanja, postanu veliki ljudi. Zato vas, s razlogom, na ulazu u školsko dvorište, docekuje nesvakidašnja figura: statua “Ðak - pešak”.

Dopešacili do doktorata

U ovoj školi, u ovom selu i citavoj opštini, dice se time da su mnogi krepoljinski daci “daleko dogurali”: danas su lekari, inženjeri, ekonomisti, pravnici, nekoliko njih - doktori nauka... Za malih nogu osetili šta znaci muka i sirotinja, cvrsto rešeni da znanjem i upornošcu dosegnu što više, mnogi su danas cenjeni strucnjaci, uspešni, vredni i ponositi na svoje korene, dobri domacini...

I ove godine, po rastanku sa svojim “Šerbanom”, krepoljinski daci su na prijemnom ispitu za upis u srednje škole imali najbolje rezultate u celom Branicevskom okrugu!

- Trudimo se da ucenicima pružimo maksimum znanja. Pored redovnih aktivnosti, imamo Internet - klub, Kreativnu radionicu kroz koju deca iskazuju svoje sposobnosti i nadarenost, imamo Astronomsku sekciju... Mogu da se pohvalim i time da je nastava modernizovana, strucnom usa-vršavanju nastavnog kadra posvecuje se posebna pažnja, svi nastavni predmeti su strucno zastupljeni, izuzev engleskog jezika koji ce takode uskoro biti. Škola ima 42 radnika, od cega je 25 u nastavi. Kadar je izuzetno mlad i kreativan. Imamo i Multimedijalni centar, u kome nastavnici pripremaju i vrše prezentacije casova modernom tehnologijom, i biblioteku sa 9.000 knjiga, - kaže Goran Milinkovic, direktor OŠ “Jovan Šerbanovic” Kre-poljin.

Nažalost, prica o pešacima, rešenim da postanu veliki ljudi, ima i drugu stranu: mnogi napuštaju surove homoljske predele, u nekim se selima ovih dana tek svaki treci dimnjak puši. U Breznici, u dackim klupama sedi troje daka. Dogodine, vrata škole ce, najverovatnije, biti zakljucana. Kao i u Medvedici pre nekoliko godina.

Na drugoj strani, u Krupaji se broj od 35 daka godinama ne smanjuje. Ðacki roditelji i škola, zajednickim su sredstvima pre par godina uveli centralno grejanje u krupajsku školu. Takva akcija trenutno je u toku u susednom Milanovcu.

I u Becu kolo zaigrali

Direktora krepoljinske Osno-vne škole zatekli smo ovih dana u Gornjaku, na manastirskoj slavi, gde su osnovci za sveštenstvo, vernike i brojne goste izveli bogat kulturno - umetnicki program.

- Škola, po tradiciji, ima folklornu sekciju. Mi smo “rasadnik” buducih clanova KUD-a “Mladost” Krepoljin, sa kojim cesto imamo i zajednicke nastupe. Bilo je tako i na ovogodišnjim, devetim “Spasovdanskim susretima”. Pocetkom oktobra smo aktivno ucestvovali u manifestaciji “Dani gljiva i bilja”, u prostorijama naše škole bila je prezentacija i degustacija gljiva koje su i naši ucenici sakupljali na terenu. Uspostavili smo i saradnju sa Republikom Srpskom - KUD-om iz Mrkonjic Grada i, od nedavno, sa KUD-om “Srpsko ognjište” iz mesta Šešlije kod Doboja. Vec dva puta smo bili gosti Mrkonjic Gradu, a bili smo nekoliko dana i u Becu, u okviru “Dana Homolja”, organizovanih za naše radnike u Austriji, - prica Milinkovic.

U dvorištu škole posebno mesto zauzima Etno-kuca, sagradena u starosrpskom stilu, puna upotrebnih predmeta i nameštaja iz proteklih vekova. Ovih dana, u njoj su izložene i slike beogradskog slikara Vladana Micica.

Ðacka kuhinja svakodnevno priprema 170 obroka, ucenici nadoknaduju samo troškove namirnica. U “meniju” su dobrim delom kuvana jela, sadržaj je raznovrstan do te mere da se u mesec dana nijedno jelo ne ponovi dva puta. Ðaci iz Bliznaka, koji prevoz do kuce imaju tek u 15 casova, imaju i “repete”. Opština naknaduje troškove toplog obroka trecem detetu u porodici, kao i deci iz najsiromašnijih porodica.

Neki i danas pešace...

Krepoljinska škola je sveže okrecena, nameštaj ocuvan, hodnici prepuni generacijskih fotografija, dackih likovnih i literarnih radova, ilustrovanih projekata posvecenih znacajnim datumima, toleranciji, higijeni... Vele, još ocekuju obecanu pomoc resornog ministarstva, kako bi zamenili stolariju, stari deo školske zgrade sagraden je 1929. godine, vreme je ucinilo svoje. NIP-u su dostavljeni projekti za rekonstrukciju fiskulturne sale i sportskih terena u dvorištu škole.

Spušta se zimsko vece na Homoljske planine. “Ušuškana” podno Gornjaka, škola u Krepoljinu ostaje za nama, puna topline, što iz novog kotla, nedavno dobijenog iz donacije Ministarstva prosvete, još više - topline ljudske kojom smo docekani i ispraceni. Neki novi klinci do nje i danas pešace, cvrsta koraka i još cvršce namere da jednog dana i oni “daleko doguraju”. I, hoce, videcete...

D. Milenkovic

Crveni krst obeleŽio 5.decembar, meÐunarodni dan volontera

VOLONTERI - LJUDI VELIKOG SRCA

-”LJudi se ne radaju kao dobri, ni kao zli, vec to postaju tokom života u zajednici sa drugim ljudima. Jedan od faktora koji utice na to da li ce covek izabrati put humanosti, covekoljublja i dobrocinstva, ili ono što je suprotno od toga jeste i obrazovanje i vaspitanje. Zato organizacija Crvenog krsta izuzetnu pažnju poklanja mladima i kroz svoje programe priprema buduce volontere za svoju organizaciju” - stoji u delu teksta štampanog materijala povodom 5.decembra, medunarodnog dana volontera.

Crveni krst Požarevac ovaj dan obeležio je tribinom na temu volonterizma u Medicinskoj školi u Požarevcu na kojoj su ucenici imali prilike da se upozonaju sa istorijatom i znacajem ove medunarodne humanitarne organizacije, a istog popodneva podmladak Crvenog krsta je simbolicno primljen u redove buducih volontera.Svecanosti u prostorijama Crvenog krsta prisustvovalo je oko 70 omladinaca za koje je organizovan odgovarajuci edukativni i zabavni program. Ispred gradskih vlasti pozdravio ih je Milorad Jovanovic, clan Gradskog veca zadužen za socijalna pitanja.

- Ovo što se danas dešava u Požarevcu jeste jedan od dogadaja zamišljen kao sajam organizacija koje u svom clanstvu imaju volontere. Sprovodi se pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta. Decu smo imformisali, podelili letke i propagandni materijal i upoznali ih sa tim šta je to biti volonter i zbog cega je dobro, oko cega mogu da se angažuju i kome mogu da se obrate, rekla je Tatjana Rajic iz Udruženja gradana “Šansa”, koje je ucestvovalo u akciji.

4.000 volontera u opštini

Sekretar Crvenog krsta Požarevac, Branislav Živulovic istice da ova organizacija na medunarodnom nivou opstaje upravo zahvaljujuci dobrovoljnom radu i volonterima koji svakodnevno izvršavaju humanitarne misije.

- Na teritorije opštine Požarevac registrovano je 4000 volontera, dobrovoljnih davalaca krvi koji kada god zatreba pružaju svoju ruku i spašavaju neciji život. Zahvaljujuci njima uvek imamo dovoljno krvi i ni jedna hirurška intervencija se ne odlaže. Sa druge strane, preko volontera i uz pomoc društvene zajednice obezbedujemo preko 500 obroka dnevno za ljude koji nisu u mogucnosti da sebi priušte jedan obrok. Volonteri su osnova našeg rada, a mi ih registrujemo od pionira, preko omladinaca do starijih ljudi.

Prema podacima Crvenog krsta Srbije u našoj zemlji je registrovano preko 10 000 volontera, a u svetu oko milion.

Živulovic dodaje da se upravo iz Medicinske škole u Požarevcu regrutuje najveci broj volontera, tako da ona zaslužuje zahvalnost za svoju humanost.

Iz Crvenog krsta najavljuju da ce tokom sledece godine poceti formiranje servisa za brigu o starim ljudima i invalidima, a u ovaj vid rada ukljucice se školska omladina koja ce obilaziti domove i pomagati u nabavci namirnica, licne higijene i ishrane i povezivanju sa zdravstvenim službama.

Krv dao 135 puta - Želi da ostane anoniman

Nije na odmet ponoviti i to da je donja granica za davanje krvi punoletstvo, dakle trenutak kada je organizam biološki sposoban i zreo, a gornja granica 65 godina. Svako davalaštvo krvi podrazumeva rigorozne laboratorijske preglede, što znaci da je davalac krvi zdrav covek.

Prema recima sekretara Crvenog krsta Požarevac, gradanin koji izricito ne želi da mu se ime pomene u javnosti krv je dao 135 puta, o cemu postoji evidencija. Medu onima koji su krv dali stotinu puta je i aktivista Crvenog krsta, Mile Stošic.

Obeležavanje Dana volontera organizovano je u saradnji sa Medicinskom školom, Omladinom JAZAS-a i Klubom mladih Požarevac.

LJudi se za volontiranje opredeljuju iz razlicitih razloga, ali ono što o njima znaju aktivisti Crvenog krsta širom sveta sroceno je i u sledecim recenicama: - Volonteri su duša organizacije; -Volonteri su simbol nade.

L.L.

SveCanost u RaŠancu: proŠle nedelje predate na koriŠCenje zelena i stoCna PIJACA

UMEJU, ZNAJU, MOGU I IMAJU

- Radovance Aleksic, predsednik Saveta Mesne zajednice Rašanac specijalno za Rec naroda veli da je njegovo selo možda i vodece po ukupnoj komunalnoj aktivnosti u petrovackoj opštini - Pomažu i Rašancani na privremenom radu u inostranstvu koliko god mogu

Svecanim presecanjem vrpce predsednik opštine Radiša Dragojevic predao je prošle nedelje na korišcenje zelenu i stocnu pijacu koji su od važnosti za prodaju,odnosno kupovinu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Osim zeleniša ovde ce se prodavati i kukuruzno i pšenicno brašno, sir, mleko,domaca prepecenica, vino, a na stocnoj pijaci vršice se otkup teladi, kao i prodaja krupne i sitne stoke. Na pijaci ce se naci prodavci i kupci ne samo iz Rašanca nego i iz petnaestak okolnih naselja.

Inace, zelenu pijacu u Rašancu posecuju i Beogradani, Požarevljani,Smederevci i gradani drugih gradova, jer je relativno jeftina i ima neprskanu, ekološki zdravu hranu, što i danas nesumnjivo ima produ.Istovremeno, posle petrovacke, rašanacka pijaca bice najveca i najbolje snabdevena.

Pijace

„Ove dve pijace su vrlo važne za sve meštane koji se ovde nadu, bilo u ulozi kupca ili prodavca. Predajom na korišcenje obe pijace,mi ustvari, ispunjavamo naša obecanja data žiteljima u predizbornim i izbornim kampanjama da cemo bez sektašenja graditi male, srednje i vece objekte,upravo one koji su narodu potrebni. A Rašancu i okolini, treba li to posebno da aspostrofiram jesu od velike važnosti, - rekao je Radiša Dragojevic.

U stiškom i mlavskom selu Rašancu zelena i stocna pijaca postoje više od pet decenija i uvek je nedelja bila dan za boravak na njoj. Istina više puta je menjana lokacija ali nikada namena. Trenutno je na lokaciji ispod ovdašnje osnovne škole i pored veterinarske stanice. U mesnoj zajednici su procenili da je ipak ta lokacija najpodesnija.

„Mi smo obe pijace ogradili, ima i dosta parking prostora, odlicni su prilazi pijacama, putevi uradeni i uredeni. Pijaca radi samo nedeljom, uglavnom u jutarnjim satima, tacnije od 6 do 12 sati. Na prostoru omedenom za zelenu pijacu nalazi se desetak tezgi, a na mestu za stocnu instalirana je velika vaga za merenje stoke, - rekao je predsednik Saveta Mesne zajednice Radovance Aleksic.

Zelena i stocna pijaca u pogledu finasiranja imaju jednu malu istoriju. Savet Mesne zajednice Rašanac doneo je odluku da se zgrada do pijace ( stara železnicka stanica) preuredi u Veterinarsku stanicu, što je i ucinjeno.

Stanica je privatizovana, a kupili je petorica veterinara nekadašnjih radnika u Petrovcu. Ta veterinarska stanica sada prakticno pokriva celu opštinu. Zgrada je izdata veterinarima na dvadeset godina, a za uzvrat oni su pristali da finasiraju podizanje obe pijace,što je, takode, uradeno.

Dakle, veterinari tri godine nece placati kiriju a pristali i odradili posta-vljanje tezgi, doveli vodu, napravili cesmu, odvojili su zelenu od stocne ogradom,izgradili sanitarni cvor, postavili ulazne i izlazne kapije, kupili stocnu vagu. Prema nekim procenama vrednost ukupnog ulaganja u pijace je oko tri hiljade evra.

Šta se sve radi i gradi u selu

Opšte je mišljenje da je aktivnost Mesne zajednice u Rašancu izuzetna. Verovatno je u ovom trenutku ona i najvece gradilište u mlavskoj opštini. Rad Mesne zajednice podupire se višegodišnjim samodoprinosom, dobrovoljnim radom, novcanom pomoci. S druge strane, opština Petrovac na svaki dinar meštana daje još toliko novca za komunalnu i drugu izgradnju naselja.

Pored škole postoji zgrada decjeg vrtica, kuhinja i trpezarija. Završena je ove godine, a neposredno pred pocetak školske godine i otvorena. Medutim, spoljni radovi nisu bili završeni,odnosno fasada. Uvedeno je centralno grejanje, a ovih dana postavljaju se izolacija i fasada. Sve to koštace mesnu zajednicu oko 300.000 dinara. U planu je da se izgradi još jedna, dve prostorije kako bi vrtic pohadala i deca od tri do pet godina, a ne samo kao do sada od pet i šest godina. Taj projekat završice se do kraja sledece godine.

Rašanac ima oko 330 domova. Dosta je domova na ivici gašenja, ostao je po jedan, najviše dvoje ljudi. Ukupno u selu živi oko 1.500 ljudi,a trecina je na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope. Ostali se bave zemljoradnjom. Kao i u drugim mlavskim selima, ovde suvereno vlada bela kuga,više se umire nego li rada.

Pre dve tri godine završena je izgradnja crkve,naravno, i osveštana, a sada je upravo u toku izgradnja crkvenog doma. Najverovatnije da ce zbog velicine koštati i više od stotinu hiljada evra, a taj novac nadomestice ljudi dobre volje i donatori. Uraden je temelj, radi se podrumski deo, pa tek onda nadgradnja prostorija. Crkveni dom je neposredno pored crkve.

Kupljena je nova parcela do starog groblja, jer više nije bilo mesta za sahranjivanje, ona je 67 ari, sada, uredeni su useci, napravljen put kroz groblje , betonirane staze. U planu je da se preseli zvonara i uradi jedna kapela koja ce služiti svim meštanima. Dovršava se ulicna rasveta,postavljeno je nekoliko bandera, kako bi se dovela rasveta do groblja.

„Prošle godine završili smo oko 2, 5 kilometra asfaltnog puta, mnogi su putevi u naselju vec asfaltirani, sada imamo potrebu da u aprilu naredne godine, na zahtev meštana, preasvaltiramo stari asfalt od regionalnog puta Petrovac-Požarevac do centra sela. Taj put je raden još 1976. godine u dužini od cetiri kilometra i širine pet metara, i red je da nema udarnih rupa. I ta investicija ce biti zajednicka:gradani, mesna zajednica i lokalna samouprava. Asfaltiracemo još nekoliko ulica u naselju koje su danas sa kamenom podlogom. Uradili smo propuste na skoro svim mestima, kako bi se voda kanalisala van puta, a radicemo za koji dan i na poljskim putevima. Odobren nam je pesak”, dodaje Aleksic.

Meštani Rašanca uradili su put do Dubocke i Starceva. Za sada je samo nasut. Put je dakle završen ove godine i dug je 1,6 kilometra.On je vrlo znacajan jer bi zaobilaznim putem trebalo ici bar još osam kilometara.

Pocetkom iduce godine u zgradi Doma kulture bice preureden prostor za zdravstvenu ambulantu u kojoj ce biti lekar, medicinska sestra,cekaonica i apoteka. Obezbedicemo i stan za lekara, a to sve skupa premašice milion dinara.

Rekonstruisace se i krov na Domu kulture,trenutno je salonit kome je odavno istekao rok trajanja, bice zamennjena novom dotrajala stolarija.Do sada je bila drvena, ubuduce plasticna. U neposrednoj blizini Doma kulture nalazi se stadion malih sportova koji je asfaltiran prošle godine (koštao oko dva miliona dinara) i postavljena je rasveta. Nažalost, nedostaju tribine, pa je to novi zadatak za narednu priliku.

„Naša je želja da budemo, ne samo moderno mlavsko i stiško, vec i srpsko selo. Istina, malo nas saplice bela kuga. Imamo projekat i za seoski vodovod i kanalizaciju. Druga naša zamisao je da jedan napušteni vagon blizu zelene i stocne pijace preuredimo u mini kafic, da se ljudi okrepe ili osveže picem, rekao nam je na kraju razgovora predsednik Saveta mesne zajednice Rašanac Radovance Aleksic.

I narodni poslanik MiletiC MihajloviC na otvaranju

Na otvaranju zelene i stocne pijace u Rašancu bio je i narodni poslanik u Skupštini Srbije Miletic Mihajlovic sa jednom brojem aktivista petrovace opštine. Ovom dogadaju prisistvovali su i predstavnici okolnih mesnih zajednica.

PomoC meŠtaninu kome je izgorela kUCa

Pre mesec dana Vladimiru i Katici Rusimovic izgorela je kuca, verovatno usled neispravnih instalacija.šteta je bila prilicna. Napravljen je krov nad zgradom, omalterisana je kuca iznutra, uvedena je struja, stavljeni vrata i prozori. Pomoc mesne zajednice premašila je 200.000 dinara. Istovremeno, pošto je ta porodica socijalni slucaj, svakog meseca daje joj se pomoc od 5.000 dinara, a dobija i besplatno drva.

„Mi smo došli iz Toponice pre petanest godina ovde u Rašanac, ali,eto, izgoreli smo. To Bog da ne da nikom. Nego hvala svim ljudima iz mesne zajednice što nas pomogoše koliko god su mogli. Ide zima,bez kuce bi smo se posmrzavali”, - rekla nam je Katica Rusimovic.

S.Ristic

SINDIKAT KOPOVA KOSTOLAC

Izbori sredinom januara

Sa LJubišom Lazicem, predsednikom Sindikata kopova Kostolac PD “TE KO Kostolac, razgovarali smo u više navrata o poslovima i rezultatima rada Sindikata u prethodne cetiri godine. Mesec dana pre izbora u Sindikatu, koji ce se održati 15. i 16. januara naredne godine, dok je drugi krug predviden za 22. i 23. istog meseca, ponovo smo ga posetili da bismo saznali kako teku izborne pripreme.

Ovoga puta prvo pitanje koje se namece pred nove izbore jeste: Šta je u stvari svrha sindikata?

- Sindikat je naravno ucesnik tranzicionih promena ali i prva brana koja te promene treba da dozvoli ili ne. Koliko je sindikat uopšte znacajan možda najbolje govori cinjenica da su predstavnici Medunarodnog monetarnog fonda istakli da se mora napraviti dogovor sa predstavnicima Vlade ali i sa predstavnicima sindikata. Problem je medutim u snazi sindikata tj. ljudi koji ih vode. Mnogi su se za sindikat kandidovali da bi pobegli od smenskog rada, da bi bili u resoru za rekreaciju i rehabilitaciju, da bi dobili povecanje plate…To slabi uticaj sindikata jer poslodavac sa kojim pregovaramo zna sve o ljudima koji sede preko puta njega te što su vode radnika kompromitovaniji teže se dolazi do pozitivnih rezultata. Koliko je naš tim bio jak najbolje govori podatak da smo razgovarali sa sedam ministara i bili ravnopravni pregovaraci.

Mnogi se pitaju zašto još uvek nije imenovan direktor EPS-a. Moj stav je da još uvek nemaju coveka koji ce biti jaci od tima koji pregovara u ime sindikata. A sve to koci sindikat jer nemamo sa kim da razgovaramo ni po pitanju pozajmice niti potpisanom povecanju plate. Slicna situacija je i u Kostolcu, te nam ostaje da sacekamo potvrdu imenovanja ili razrešenje sadašnjeg direktora.

Najbolnije, ali i pitanje koje neminovno “stiže” je svakako privatizacija.

- Naravno da ce privatizacija stici i do EPS-a ali Sindikat zagovara model: 50% + zlatna akcija da ostane državi, a ne da 70% bude privatizovano a 30% podeljeno kroz besplatne akcije. Ja imam program svih politickih stranaka u delu koji se odnosi na privatizaciju EPS-a. Stranka može da dovede direktora ali radno mesto može da obezbedi samo jak sindikat. To znaci da ljude koji budu nadalje vodili sindikat ne ocekuje ništa lakši period. Za razliku od mojih predhodnika koji su sve “papire” odneli iz kancelarija ja cu, ukoliko neko drugi dode na celo sindikata, imati šta da ostavim. Privatizacija da, ali pod uslovima koje mi zastupamo jer zemlja koja nema svoju elektroprivredu nije zemlja.

Privatizacija je najveci ali sindikat ima i drugih briga, još uvek nemamo jaku centralu i moramo još da se udružujemo, moramo da poradimo na obezbedivanju prava našim radnicima, stipendija deci i rešavanju stambenih pitanja. Više puta je receno, ali Sindikat se zaista ponosi sa do sada obavljenim poslom: organizovanje holdinga, što se za sada, na nivou Privrednog društva pokazalo kao dobro, zatim, potisivanje kolektivnog ugovora u kome su definisane mnoge stvari, od uslova rada do sistematizacije, izjednacavanje naših, sa koeficientima radnika u Kolubari, isplata stimulativnih otpremnina, organizovanje lecenja, rekreacije i odmora radnika, veliki priliv u Fond solidarnosti, redovno uplacivanje beneficiranog radnog staža kao i prepoznavanje još oko sto takvih novih radnih mesta. Komisija koju su Sindikat i poslovodstvo formirali trenutno radi na utvrdivanju još nekoliko takvih radnih mesta. Maksimalno smo se zalagali da Privredno društvo daje poslove izdvojenim firmama.

Naravno da ima i neispunjenih obecanja kao što je uvodenje pete smene ali postoje dokazi koji govore koliko radimo na tome, a kako se na nivou EPS-a radi elaborat nadam se da ce to biti posao za naredni period. Neke stvari nismo uspeli da ostvarimo jer deo obecanja koja su nama data nisu ispunjena, naše poverenje su izigrali “viši” od nas ali ja mislim da mi još uvek nismo izigrali poverenje naših radnika. Važno je da radnici budu svesni da se na izborima za sindikat ne biraju turisticki vodici i prodavci šerpi, vec timovi za pregovore sa poslodavcem i ministrima. Oni ce se menjati a radnici moraju da se izbore sa svoja prava.

Izbori moguCi i u izdvojenim preduzeCima

- Izbornim pravilima i Statutom Sindikata sve izdvojene firme imaju pravo da budu kolektivni clan sindikata privrednih društava. Sindikat PRIM-a je u sindikalnoj organizaciji, i u ovom preduzecu sprovešce se izbori po istom principu kao i na kopovima. Iako su Georad, Autotransport, Kostolac -usluge ,RIO i Standard na drugaciji nacin povezani sa sindikatom EPS-a, a ne preko naše sindikalne organizacije, sadašnje rukovodstvo takode može da raspiše izbore bez obzira na to što su izabrani pre dve ili tri godine, jer su ovo jedinstveni izbori na nivou Sindikata EPS-a. Krajnji rok da to urade je 29.januar, kaže Lazic.

IZBORNA LISTA

U clanu 26. kaže se da se utvrdenim kandidatom za poverenika smatra kandidat sa prikupljenih 30 potpisa clanova Sindikata podružnice koja ga predlaže, ako ima više od 50 clanova sindikata, odnosno 15 potpisa ako podružnica ima manje od 50 clanova sindikata.

Utvrdenim kandidatom za predsednika Osnovne sindikalne organizacije, dela preduzeca (Drmno, Cirikovac, Direkcija, PRIM) smatra se kandidat sa prikupljenih : Drmno- 100 potpisa, Cirikovac - 75 potpisa, Direkcija- 50 potpisa, PRIM -100 potpisa.

Utvrdenim kandidatom za predsednika Sindikata smatra se kandidat sa prikupljenih 200 potpisa clanova Sindikata Kopova Kostolac koji ga predlaže uz obavezan potpis-pismenu izjavu o prihvatanju kiandidature, kao i program koji ce biti javno objavljen.

Clan 27. odnosi se na listu o kandidaturi za poverenika, predsednika OSO i predsednika Sindikata koja se dostavlja Centralnoj izbornoj komisiji Sindikata najkasnije 7 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. Komisija rešenjem utvrduje kandidate odmah po prijemu liste o kandidaturi i izjave o prihvatanju kandidature a najkasnije u roku od 24 casa od prijema kandidature.

IZBORNA PRAVILA

Na sednici Skupštine Sindikata PD “TE-KO” Kostolac, Sindikata kopova Kostolac koja je održana 25. novembra doneta su izborna pravila kojima se ureduje izbor i prestanak mandata poverenika, predsednika osnovnih sindikalnih organizacija i predsednika Sindikata PD “TE-KO Kostolac”-Sindikata Kopova Kostolac.

- Mi smo u obavezi da ova pravila objavimo ali kako ne možemo da dobijemo prostor u “Glasu proizvodaca” odlucili smo da najvažnije izvode objavimo u vašem nedeljniku, objašnjava Lazic.

Evo navažnijih delova ovih pravila:

U clanu 2. stoji da clanovi Sindikata PD “TE-KO” Kostolac biraju poverenike, predsednike osnovnih sindikalnih organizacija i predsednika Sindikata na osnovu slobodnog, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.

Clan 3. Sindikat PD “TE-KO Kostolac” cine svi clanovi sindikata, organizovanih u cetiri osnovne sindikalne organizacije i to :

1. Osnovna sindikalna organizacija “Drmno” koja ima sledece podružnice:

Smena A - 2 poverenika (1 jalovinski, 1 ugljeni sistem), Smena B - 2 poverenika ( isti princip), Smena C (isti princip) , Smena D - 2 poverenika (isti princip), Drobilana - 2 poverenika (1 održavanje, 1 prijemni bunker), Mašinska služba - 2 poverenika( 1 održavanje terena, 1 održavanje hala), Elektro služba -1 poverenik, Rudarska služba -1 poverenik, Pomocna mehanizacija - 1 poverenik.

2. Osnovna sindikalna organizacija “Cirikovac” koja ima sledece podružnice:

Smena A+B - 1 poverenik, Smena C+D - 1. poverenik, Drobilana - 1 poverenik, Mašinska služba- 1 poverenik, Elektro služba - 1 poverenik, Rudarska služba - 1 poverenik, Pomocna mehanizacija - 1 poverenik, Polje “Klenovnik” - 1 poverenik

3. Osnovna sindikalna organizacija “Direkcija” koja ima sledece podružnice :

Direkcija za pravne i opšte poslove, Sektor za finansijske i ekonomske poslove, Sektor za komercijalne poslove, Sektor proizvodno-tehnicki , Sektor investicija - svuda po jedan poverenik.

4.Osnova sindikalna organizacija “PRIM” koja ima sledece podružnice :

Nova proizvodnja, Mašinska obrada - fabrika valjaka, Održavanje, Sopstveno održavanje, Uprava, Teren , Elektrana - svuda po jedan poverenik.

Centralna izborna komisija Sindikata formira konacne spiskove clanova Sindikata po podružnicama i kompletan biracki spisak.

SPROVOÐENJE IZBORA

U organizacionim jedinicama preduzeca u kojima se rad obavlja po smenama , glasanje se obavlja dan ranije( ili kasnije) u odnosu na utvrdeni datum održavanja izbora.

Biracka mesta se , po pravilu otvaraju u 7 casova, a zatvaraju u 15. U toku tog vremena biracko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

U organizacionim jedinicama preduzeca u kojima se rad obavlja po smenama , biracko mesto se otvara u 6 casova, a zatvara u 16.

Biracima koji su se zatekli na birackom mestu u trenutku njegovog zatvaranja omogucice se da glasaju.

PRIM

Nakon podnošenja zahteva i održavanja nekoliko sastanka sa poslodavcem, Mile Blagojevic, predsednik sindikata PRIM-a za ovu nedelju najavio je potpisivanje kolektivnog ugovora.

Mišljenje o neophodnosti revizije opravdanosti izdvajanja preduzeca nije se promenilo:

- Smatramo da je PRIM strateški potreban kopovima i elektranama, Kostolcu i Regionu. Sve poslove koji se rade u Kostolcu trebalo bi da obavljaju firme izdvojene iz Elektroprivrede, kako bi se, uz prekvalifikacije i dokvalifikacije, upošljavala mlada radna snaga. PRIM je sve, do sada poverene poslove, uradio na vreme i kvalitetno a sindikat PRIM-a je sve zadate ciljeve ispunio i zato pozivamo clanstvo da izade na izbore i izabere svoje predstavnike, rekao je Blagojevic cestitavši u ime Sindikata kolegama i njihovim porodicama predstojece praznike.

T.R.S.

VRTIC IZ DONACIJE

Kasarna postaje vrtiC

Donacijom Vlade Japana od 60.000 evra, Udruženje Roma Požarevac privodi kraju re-noviranje jednog od objekata u krugu stare Kasarne, dobijenom na korišcenje od lokalne samouprave. Adaptira se oko 300 kvadrata upotrebnog prostora i, kako se ocekuje, krajem decembra objekat ce biti spreman za upotrebu, a odmah posle novogodišnjih praznika u delu novouredenog prostora ce poceti sa radom dve grupe pripremnog predškolskog programa.

Upravni odbor Ustanove “LJubica Vrebalov” prihvatio je zahtev udruženja Roma da obezbedi vaspitace i tehnicko osoblje za rad u novim predškolskim grupama. Cilj donacije je obrazovanje i ekonomsko osnaživanje romske populacije na teritoriji grada Požarevca. Kako je dogo-voreno, pripremni predškolski program u novouredenom prostoru ce, pored romske, pohadati i sva druga deca. U dvorištu zgrade bice i decije igralište.

Japanski donatori spremni su da finansijski pomognu i uredenje sprata tog objekta, za ciju dogradnju postoje tehnicke mogucnosti, što bi u buducnosti obezbedilo prostor za organizovanje celodnevnog boravka još dve grupe dece vrtickog uzrasta.

D.M.

PREDŠKOLSTVO

Izbori u Savezu vaspitaCa

Na ovogodišnjim Susretima vaspitaca “Vaspitac vaspitacu”, pocetkom decembra u Vrnjackoj Banji, održana je i Skupština Saveza na kojoj su predstavljeni novi clanovi Skupštine. U izbornom delu Skupštine predstavljeni su i sastavi novog Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Suda casti Saveza.

Novoizabrani clanovi Skupštine Saveza vaspitaca Srbije ispred Udruženja vaspitaca Branicevskog okruga “Vaspitac plus” su: Sanja Pavlovic i Dragana Jankovic, vaspitaci iz Požarevca, Maja Stojimirovic, vaspitac iz Petrovca na Mlavi i Vanja Milovanovic, vaspitac iz Žagubice.

Ana Šterjoska, vaspitac iz Požarevca, predsednica Udruženja “Vaspitac plus”, novoizabrani je clan Upravnog odbora Saveza vaspitaca Srbije.

- Udruženja vaspitaca bave se strucnim usavršavanjem vaspitaca, dok je težište delovanja Saveza usmereno ka ostvarivanju prava vaspitaca, definisanju statusa predškolstva u sistemu obrazovanja, Savez je aktivan u predlaganju i kreiranju novih zakonskih rešenja i propisa. Izbor u organe i tela Saveza, za nas je cast i svojevrsno priznanje za postugnute rezultate u dosadašnjem radu, ali, ujedno, i prilika i obaveza da unapredimo rad Saveza i popravimo status, položaj i ukupan ambijent svih nas u predškolstvu i citavog predškolstva, kao znacajnog segmenta celokupnog obrazovnog sistema naše zemlje, - kaže Ana Šterjoska.

Gosti decembarskih Susreta bile su i kolege iz Crne Gore, Austrije i Hrvatske.

D. M.

EDUKACIJA U PREDŠKOLSTVU

Tragom deCje maŠte...

Ovih dana iz štampe izlazi i treca knjiga Ružice Begovic, vaspitacice požarevackog vrtica “Neven”. Naslov knjige: “Ideja”. Namenjena je vaspitacima koji su spremni da se stalno usavršavaju u radu, ukazujuci na filozofiju vaspitaca u procesu realizacije vaspitno-obrazovnog programa kroz ideje koje poteknu od dece.

Sledeci, razradujuci i podupiruci ideje dece u pravcu osvajanja novih znanja i iskustava, vaspitac i dete dolaze do zajednickog uspeha, usput pocetnu ideju, kroz maštu, igru i istraživanja, stalno preispitujuci i nadogradujuci.

Tako postignut uspeh, kvalitativno i po suštini, neuporedivo je viši i sadržajniji u odnosu na rezultate klasicne edukativne metode, ukazuje autorka teorijskim pristupom i iskustvima sopstvene prakse.

Da ideje, i to baš one - decije, pokrecu Svet, na koricama knjige vešto je prikazala i ilustratortka svih Ružicinih izdanja, Kristina Radosavljevic vaspitacica iz “Bambija”.

Vaspitacica Ružica Begovic, preostalih nekoliko godina do odlaska u penziju, u Ustanovi ce raditi kao mentor, sa zadatkom da novoprimljene, mlade vaspitace, uvede u posao. Ružica je, inace, na Dan prosvetnih radnika grada Požarevca, dobila Povelju za izuzetno kvalitetan i produktivan rad na unapredenju obrazovno vaspitnog rada u predškolstvu.

D.M.

Sa sastanka u PoŽarevcu posveCenom zaŠtiti Životne sredine na lokalnom nivou

EKO PROBLEMI “CEKAJU” ZAKONE I KADROVE

- Sa ljudima odgovornim za razvoj ekologije u gradovima i opštinama tri okruga: Branicevskog, Podunavskog i Južnobanatskog razgovarali predstavnici ministarstava za državnu upravu i lokalnu samoupravu i životne sredine i prostornog planiranja

U organizaciji Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Stalne konferencije gradova i opština i Nemacke organizacije za tehnicku saradnju, u Požarevcu je prošlog cetvrtka organizovan sastanak na temu: Poverene nadležnosti na osnovu zakona iz oblasti zaštite životne sredine i njihovo izvršavanje na lokalnom nivou”. Sa teritorije tri okruga -Branicevskog, Podunavskog i Južnobanatskog prisustvovali su predstavnici lokalnih vlasti i službi, organa i organizacija nadležnih za zaštitu i unapredenje životne sredine. Želja organizatora bila je da na ovaj nacin sagledaju organizaciju službi i dosadašnja iskustva lokalnih samouprava u sprovodenju poslova zaštite životne sredine. Na sastanku koji je samo jedan u nizu održanih poslednjih nedelja i meseci u Srbiji na ovu temu, dosta pažnje posveceno je i doslednosti primene zakona vezanih za ovu oblast.

Posle pozdravne reci domacina, gradonacelnika Požarevca govorile su Sanja Cekovic, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, LJubinka Kaluderovic, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine Stalne konferencije gradova i opština i LJiljana Stanojevic, pomocnik ministra u Sektoru za kontrolu i nadzor u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, Aleksandar Cvetkovic, Soka Popic, Svetlana Parežanin, Slaviša Simic i Jelena Kukolj. I svi ucesnici sastanka iz lokalnih samouprava bili su u prilici da promovišu organizaciju službe zaštite životne sredine u gradovima i opštinama u kojima žive i rade.

- Na današnjem sastanku govorimo o zakonima vezanim za zaštitu životne sredine, o njihovoj primeni i rezultatima koji ce se brzo videti u svim jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama u našoj državi. Namera Ministarstva u kome sam ja državni sekretar je da donesemo što više zakona koji ce urediti lokalnu samoupravu i na taj nacin i oblast zaštite životne sredine. Zašto su danas ovde predsednici opština, gradonacelnici, nacelnici, inspektori? Zato što izmedu vas u sistemu primene zakona mora postojati saradnja da bi inspektori dobili osnovni podstrek za rad, da ne budu sputavani, da ne bude izuzetaka, da ne bude firmi i preduzeca i ljudi koji su izvan zakona. Svedoci smo, medutim da se cesto pojedinci izmaku zakonu ali to ne znaci da u nastojanju da uredimo našu državu ne treba da istrajavamo do kraja. Izradom Zakona o komunalnoj policiji sasvim sigurno cemo pomoci svima koji vrše inspekcijski nadzor u komunalnoj i ekološkoj oblasti da na jedan lakši nacin sprovode zakon. Komunalna policija u gradovima bice nešto što ce štititi od svih eventualnih neprijatnosti koje se dešavaju na terenu. Širok je obim rada komunalne policije i ja se nadam da ce taj zakon u narednoj godini naci široku primenu, da ce pomoci u efikasnosti na terenu kada su u pitanju i divlja gradnja, i ekologija i izvesne greške i propusti u parkiranju..., rekla je na sastanku Sanja Cekovic.

Da pomenuti skup nije sazvan da bi predstavnici države držali predavanje ljudima u lokalu, vec da bi direktno lobirali kod donosioca odluka da povecaju broj zaposlenih na poslovima zaštite životne sredine, napomenula je u svom obradanju pomocnik ministra LJiljana Stanojevic:

- Krajem 2004. godine usvojilio smo cetiri zakona kojima se reguliše oblast zaštite životne sredine u našoj zemlji. To su Osnovni zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja i jedan vrlo komplikovan i težak tehnicki zakon-Zakon o integrisanom sprecavanju i kontroli zagadivanja životne sredine. Ne možemo da se pohvalimo da smo uspeli da sve ove zakone sprovedemo na lokalnom novou pre svega zbog toga što nemamo dovoljno zaposlenih, kompetentnih ljudi na tim poslovima. U izveštaju Evropske komisije koja je ocenjivala prošlogodišnju aktivnosti na ovom planu, pored ostalog stoji da je loše što nismo usvojili sve zakone iz oblasti zaštite životne sredine kao i da su nam dosta slabi kapaciteti na lokalnom novou. To samo govori da se moramo više boriti da ovu oblastu u opštinama i gradovima u kojima se odvija život, podignemo na viši novo, napomenula je LJiljana Stanojevic i obavestila ucesnike skupa da ce se u narednom periodu pred poslanicima Skupštine Srbije naci i mnogi drugi zakoni iz ove oblasti kao što su Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, Zakon o zaštiti jonizujuceg zracenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zaštiti nejonizujuceg zracenja, o upravljanju otpadom, o potvrdivanju roterdamske konvencije, o potvrdivanju konvencije o dostupnosti informacija, ucešcu javnosti u donošenju odluku i pravu na pravnu zaštitu o pitanjima zaštite životne sredine...

Oblast zaštite životne sredine nesumnjivo je najaktuelnija u izbornim kampanjama, od potencijalnih funkcionera tada se mogu cuti mnoga obecanja, a kad izbori produ i dode vreme ispunjavanja tih obecanja, ekologija odlazi u drugi plan. Lokalni mocnici se tada izgovaraju da nemamo sistem u toj oblasti za ozbiljnije delovanje. A da li je to baš tako? Odgovor na ovo pitanje pružila je ucesnicima sastanka LJubinka Kaluderovic:

- Pa sistem smo mi, sistem su zakoni koji su doneti i mi koji te zakone treba da sprovodimo. Znaci, u opštinama to neko treba da radi, neko u lokalnim samoupravama mora da ima odgovornost da se stvore uslovi za sprovodenje zakona. Neka naša iskustva posle sastanaka koje smo imali i u drugim gradovima Srbije govore da je u gradovima i opštinama Srbije povecan broj ljudi na poslovima zaštite životne sredine za 30. Rekao bi neko da to nije veliki pomak obzirom da je u pitanju 167 opština, ali, mi smo i ovim zadovoljni jer je ocigledno da se krenulo.

U nastavku sastanka govorili su predstavnici opština o problemima na koje nailaze u zaštiti životne sredine. Dejan Savic, predsednik UO Fonda za zaštitu životne sredine Grada Požarevca obavestio je predstavnike države da na eko situaciju u Požarevcu i okolini direktno uticu kopovi i elektrane u Kostolcu, prepunjena gradska deponija, divlje deponije, divlja gradnja u blizini vodoizvorišta, nekontrolisana eksploatacija šljunka iz Morave...Fond za zaštitu životne sredine funkcioniše vec tri godine i osnovan je medu prvima u Srbiji. Raspolaže znacajnim sredstvima koja se konkursom raspodeljuju za realizaciju opravdanih eko projekata.

S.E.

u parku Poljoprivredne Škole u PoŽarevcu

NOVI ŽIVOT STARE CESME

- Zdrava pijaca voda ponovo iz cesme

- Okoncanom zamenom dotrajalih vodovodnih cevi cesma ce, na zadovoljstvo ucenika škole i svih zaposlenih u njoj, kao i gradana ovog dela Požarevca, nesmetano služiti svojoj svrsi u narednih sto godina l Iz Zavoda za javno zdravlje potvrduju da je voda sa ove cesme fizicko-hemijski i mikobiološki ispravna

Pri svakoj pomeni Poljopri-vredne škole u Požarevcu koja je svoj život zapocela daleke 1872. godine, nezaobilazna cinjenica i simbol ove ustanove bila je i ostala stara, dvorišna cesma. Zasluženo mesto pripalo joj je i u monografiji štampanoj povodom 120. rodendana škole na cijim se prvim, unutrašnjim stranicama nalaze upravo fotografije zgrade škole iz 1992. godine i kultnog mesta- stare dobre cesme. A na 30. strani te iste monoografije, pored ostalog, piše i ovo:

- Najzanimljiviji objekat u parku Poljoprivredne škole bio bi ukrasna cesma. Voda za cesmu, videlo se to ranije, bila je na dohvat ruke. Uraden je i projekat za vodovod škole. Uradio ga je Dušan Miljkovic, inženjer u Tehnickom odeljku u Požarevcu. Izgradnja vodovoda je bila odobrena 20. oktobra 1931. gopdine. Kako nije bio osiguran kredit za njegovu izgradnju, ona se predvidala “tek na prolece na teret novog banovskog budžeta”. U to vreme gradena je železnicka pruga prema Kucevu. Preko imanja škole podignut je železnicki nasip, pa je izgledalo da se zbog toga morao donekle menjati uradeni plan i predracun. Inženjer Miljkovic je 3. marta 1932. godine ustanovio da su izmene nepotrebne, jer “Na železnickom nasipu predviden je betonski propust, ispod koga se vodovodna cev od izvorske gradevina nesmetano može dovesti do cesme.” Sam plan za cesmu i vodovod bio je uraden i odobren od strane Ministarstva gradevina još 1928. godine.”

I tako je punih 75 godina stara cesma prkosila vremenu i krasila park Poljoprivredne škole. Sve do sredine 2008. kada je sa nadležnog mesta stigao dopis da voda više nije ispravna za pice i nekako istovremeno se desilo da je mlaz iz cevi presahnuo. Zaposleni u školi, a posebno direktor Vidoje Vukašinovic tih dana, nije krio zabrinutost za sudbinu stare cesme bez koje školsko dvorište ne bi bilo ono što jeste.

- Cesma je godinama imala svoju funkciju. Sa ovog izvorišta snabdevali su se prvenstveno daci ali i meštani MZ “Sopot” i ostali gradani Požarevca cak i ljudi sa sela, iz Klicevca, Klenovnika, Kostolca...Ispitivanja kvaliteta vode su vršena stalno i rezultati su uvek potvrdivali da je voda izuzetno kvalitetna. Tako je, nažalost bilo sve do polovine ove godine kada su u vodi primecene promene, odnosno prisustvo peska, a i kad padnu kiše menjala je ukus. Odmah smo se obratili Zavodu za javno zdravlje koji je nakon ispitivanja konstatovao da voda više nije za pice.Taman kada sam se pripremao da postavim obaveštenje da se voda ne koristiti za pice, ona je prestala da tece. Za mene i sve one koji su verovali da je cesma simbol života škole, bio je to težak trenutak i loš znak. Gajili smo, medutim, nadu, da u cesmi još ima života, da ce voda iz nje još dugo teci samo da stare cevi zamenimo novima. I na svu srecu tako je i bilo. Ispostavilo se da je problem u prekidu dotoka, odnosno u pucanju vodovodne cevi, saznajemo od direktora Vukašinovica.

Kada je prava dijagnoza postavljena bilo je lako odrediti lek za ozdravljenje. Pošto je uraden snimak bunara na osnovu koga je utvrdeno da vode ima dovoljno i sacinjen projekat, doneta je odluka da se pristupi rekonstrukciji dovodnog cevovoda od bunara do cesme u dvorištu. Sa radovima se uskoro otpocelo, stara cev u dužini od 270 metara zamenjena je novom, u samoj cesmi izvršena je komplatna zamena instalacije, ventila... Kada je voda potekla, uzgred, u pitanju je protocna voda koja neprestano tece 24 sata, uzorci su poslati na analizu i rezultati laboratorije u školi, a potom i u Zavodu za javno zdravlje pokazali su da je.

- Koliko još juce, odnosno 2. decembra stigao nam je izveštaj da je voda dobra kako hemijski tako i bakteriološki, stoga koristim priliku da obavestim javnost da se može nesmetano koristiti za pice. S pravom mogu reci da smo sada mirni, da ce ova cesma dobro funkcionisati u narednih sedamdeset, a možda i sto godina zbog cega nam nije žao što smo pare na to utrošili, istice direktor od koga saznajemo i to da je ukupna rekonstrukcija koštala 285 hiljada dinara u šta je uracunata i nagrada dodeljena radniku pred penzijom, domaru Slobodanu Ristovskom koji je zajedno sa majstorima, svakodnevno radio na završetku ovog posla. Sredstva je obezbedila škola iz sopstvenih izvora i delimicno iz redovnog finansiranja od strane lokalne samouprave.

Simbol trajanja škole

Sa rekonstrukcijom cesme zaokružen je proces uredenja dvorišnog parka škole površine pola hektara zašta je ove godine iz Fonda za zaštitu životne sredine dobijeno 855.000 dinara. Uradene su parkovske staze, pripremljena je podloga za podizanje travnjaka, na prolece predstoji sadnja ukrasnog šiblja i ostalog projektovanog drveca, u centru parka izgraden je atrijum.

Još mnogo ce vode iz cesme isteci, generacije novih daka i njihovih profesora i nastavnika ce na ovom izvorištu i nadalje gasiti žed za vodom koja ce ih na kraju svake školske godine ispracati sa porukom da im u životu sve ide lako kao voda u mlazu... Dok sve prolazi cesma ce opstajati kao simbol trajanja ove škole.

S.E.

I TO SE DOGAÐA

“KruŠka” u mraku

Gotovo dve nedelje, dobar deo Petrovackog puta (ulica PP Odreda), sve do vec oronule kruške navrh brda, po kojoj se taj deo grada u žargonu i zove “Kruška”, kao i bocne ulicice u tom podrucju Mesne zajednice “Cacalica”, po citavu noc su u mraku. Ulicna rasveta je u prekidu.

Naselje nocu deluje sablasno, tek pod svetlima farova retkih automobila daju se nazreti siluete užurbanih prolaznika koji tumaraju trotoarom ili tesnim sokacima na uzbrdici. Ðaci popodnevne smene iz obližnje “Desanke”, naoružani baterijskim lampama, neki u pratnji roditelja, uglavnom u grupicama, jer se tako sigurnije osecaju, žure kroz mrak, da se što pre domognu kuce. Na sokaku se, u pomracini, poigrati nece.

Cudljivi, oblacni decembar, bar da je mesecine...

Ništa bez policije

Da je ovo prica iz starih vremena ili sa homoljskih vrleti, zaselaka i salaša, pa ni po jada. Prica je iz Požarevca, u vreme Knjaza druge prestonice Srpske, a 21. je vek, Požarevac ima status grada. I ulice u kojima mrak caruje imaju sijalice na banderama. Samo, do njih ne stiže - struja.

Zašto, pitamo nadležne:

- Problem je gradanka koja živi na uglu Petrovackog puta i Uskocke ulice. U njenom dvorištu je trafo-stanica. Ona je, verovatno, postavila neke imovinske zahteve prema “Elektromoravi”, mada ta trafo-stanica tamo postoji više od trideset godina. Došlo je dotle da ona ne pušta majstore “Elektromorave” da udu u trafo-stanicu. Mi smo više puta intervenisali, “Elektromorava” je podnela prijavu, tražena je asistencija policije. Asistencija je obecana, problem ce se rešiti ovih dana, do tada ce ulice u tom delu grada i dalje biti u mraku, - pojašnjava Vladica Milic, referent za javnu rasvetu u požarevackoj Direkciji za izgradnju.

U “Elektromoravi” kategoricno tvrde da ne postoje nikakvi nerazrešeni imovinsko - pravni odnosi sa vlasnicom dvorišta u kome je locirana trafo-stanica.

- Ulicna rasveta je u prekidu zbog kvara u toj trafo-stanici. Medutim, naše ekipe su onemogucene da udu i otklone kvar. Svaki put kad se u toj trafo-stanici desi neki kvar, mora da izade policija. Ta žena napravi citav skandal, dode do krupne rasprave... Ostalo je na tome da se pribavi asistencija policije, da bi rešili rasvetu. Naši ljudi ne nameravaju da se biju sa gradanima. Nažalost, citavo to podrucje trpi, ulice su u mraku. Mi bismo kvar odavno otklonili, da nije takva situacija u pitanju. Inace, uopšte nije tacno da postoji bilo šta nerešeno u vezi lokacije te trafo-stanice. Postoji pismena saglasnost njenog oca i “Elektromorava” poseduje kompletnu dokumentaciju o gradnji te trafo-stanice, uostalom, kao i svake druge, - tvrdi Vesna Pavlovic, portparol ED “Elektromorava” Požarevac.

Mesna zajednica “Cacalica” preduzela je sve što je u njenoj moci, i po recima Žakline Milenkovic, sekretara MZ, obavešteni su svi nadležni i više puta je insistirano na tome da se problem sa javnom rasvetom što pre reši.

Mene uznemiravaju, celo brdo truju

Na drugoj strani, vlasnica kuce i dvorišta na uglu Petrovackog puta i Uskocke ulice u kome je pomenuta trafo-stanica, dr Živoslavka Graovac, neuropsihijatar požarevacke Bolnice, iznosi svoje argumente i obrazlaže zašto ne dozvoljava ulazak ekipama “Elektromorave”:

- Najpre, od mog pokojnog oca su 1958. godine, pod pritiskom i uz pretnje, a “u ime naroda”, iznudili saglasnost za postavljanje trafo-stanice u naše dvorište. Tada je to bila drugacija trafo-stanica, tzv. “Kula”, a saglasnost je dobijena na postavljanje privremenog objekta. Medutim, kasnije, kad su narasle potrebe za elektricnom energijom u ovom delu grada, ta “Kula” je srušena i na njenom mestu je postavljena nova trafo-stanica montažno - demontažnog tipa, opet, kao, privremeno. U stvari, uopšte to nije privremeno. Koliko je meni poznato, taj objekat uopšte nema upotrebnu dozvolu. Ja sam ovih dana sudu podnela i tužbu protiv “Elektromorave”. Stvar je u sledecem: letos sam saznala da su u mom dvorištu dva bureta sa piralenom, jednom od najkancerogenijih materija, a da je i u trafo-stanici piralensko ulje, koje curi. Naucno je dokazano da jedan kilogram piralena u vremenskom razdoblju od 1.000 godina zagaduje 100 kvadratnih metara vazduha, zemlje i vode. Ja njih tužim po 14 osnova, od licnog uznemiravanja, do globalnog zagadenja, - kaže dr Graovac i dodaje:

- Meni je uvecana štitasta žlezda, o tome imam medicinsku dokumentaciju i uverena sam da je uzrok upravo piralen u mom dvorištu. Letos su dolazili sa interventnom jedinicom policije da me hapse, nasilno su ušli u moj posed, kao što ulaze kod kriminalaca. Oni nemaju gradevinsku dozvolu, nemaju urbanisticku dozvolu, nemaju upotrebnu dozvolu ni za jednu trafo-stanicu na ovoj teritoriji. To je podatak dobijen od arhitekte koji radi u opštini, u urbanizmu. Inace, prevršilo je svaku meru njihovo ulaženje u moje dvorište, vredaju me, po kiši i blatu se napravi haos, seku vocke i rastinje, mnogo puta za sobom ostave otvorena vrata trafo-stanice, pa ja nekom drvenom motkom to zatvaram i podglavljujem kamenjem da u visoki napon ne upadne neka životinja ili, daleko bilo, necije dete. Po citavom kraju kruži prica da je nama bilo fino kad su nam placali naknadu za to što je trafo-stanica u mom dvorištu. To uopšte nije istina, nikad dinar nama nije placen. Naprotiv, ja placam uredno struju kao svi, porez na legalizovanu kucu i plac u kome je veliki deo zauzela trafo-stanica koja, uz to, nije ni obeležena nikakvim upozorenjem, zbog koje je narušena privatnost moje porodice - u dvorište ulazi i mota se kad ko hoce... Obracala sam se i Mesnoj zajednici, “Elektromoravi”, gradonacelniku, inspekciji, medunarodnim organizacijama, svima, sa zahtevom da se trafo-stanica iseli iz mog dvorišta. U Generalnom urbanistickom planu je ucrtana lokacija na obližnjem praznom prostoru kod ukrštanja Petrovackog puta i Cane Babovic... Apsolutno se slažem da je javna rasveta neophodna, ali sam cvrsto rešena da do okoncanja sudskog spora ulazak u moje dvorište ne dozvolim nikome. Rešenje nije da dovode policiju, rešenje za citavo podrucje je dislokacija trafostanice i zaštita gradanstva od piralena koji ce nas sve potrovati, - kategoricna je dr Graovac.

Požarevacko naselje “Kruška” i dalje je u mraku. A, kažu u mraku se najbolje razmišlja. Valja verovati da ce svaka strana u ovoj prici dobro promisliti o svojim daljim postupcima, u interesu šire društvene zajednice. Samo, ne opet “u ime naroda”, jer, niko nije “pao sa kruške”...

D. Milenkovic

Dodeljene Povelje kulture

TRADICIJA KOJA OPSTAJE

Kulturno prosvetna zajednica opštine Požarevac, po tradiciji je i ove godine dodelila Povelje kulture zaslužnim pojedincima i organizacijama. Na svecanosti koja je održana prošlog cetvrtka u svecanom salonu opštinskog zdanja, prisutnima se najpre obratio v.d. predsednika KPZ Pavle Miladinovic.

- Za preko 50 godina aktivnog rada, vrlo teškog i napornog, smogli smo snage, a posebno su pojedinci dali veliki doprinos razvoju kulture i nesebicno posvetili svoje slobodno vreme Kulturno prosvetnoj zajednici, a sa velikim zadatkom da sve to prenesu na rad sa omladinom. Meni je drago što ovde vidim i decu koja su došla iz škola i KPZ je ta koja širi kulturu preko dece i stvara od tog mladog naraštaja buduce kreativce i kulturne radnike, rekao je, izmedu ostalog Miladinovic.

Kulturno prosvetna zajednica Požarevca, pored aktivnosti tokom Novembarskih dana kulture, organizuje tradicionalno i Festival mladih, književni konkurs Zlatno pero koji se raspisuje u vreme Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” i druge, sve uz teškoce u finansiranju i nedostatak sopstvenog prostora.

Imena dobitnika Povelja kulture, uz detaljna obrazloženja, procitao je sekretar KPZ Dragiša Živadinovic, a nagrade je urucio predsednik Skupštine grada Miomir Ilic.

U muzickom delu programa nastupili su ucenici MŠ “Stevan Mokranjac”, Lazar Nikolic, violina i Ana Šterjoska, klavir.

Dobitnici

Povelje kulture sa zlatnom plaketom dobili su: Osnovna škola “Dositej Obradovic” iz Požarevca koja ove godine slavi 275 godina postojanja i Gradski ansambl narodnih igara i pesama Požarevac.

Dobitnici Povelja kulture su: Nastas Paunovic, profesor Visoke tehnicke škole u Požarevcu, Radomir Mihajlovic, nastavnik u Osnovnoj školi “Jovan Cvijic” u Kostolcu, Goran Jovanovic, dugogodišnji clan GANIP-a Požarevac, Snežana Milovanovic, profesor Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac i Maja Tatic, profesor srpskog jezika i književnosti u Tehnickoj školi “Nikola Tesla” u Kostolcu.

U ime nagradenih zahvalio se direktor OŠ “Dositej Obradovic”, Branislav Stojanovic.

L.L.

Omladina JAZAS-a PoŽarevac obeleŽila 1. decembar, Svetski dan borbe protIv SIDE

SIGURNIM KORAKOM KA ZDRAVLJU

Nizom akcija medu kojima je i tradicionalna manifestacija pod nazivom “Siguran korak ka zdravlju”, u centru Požarevca 1. decembra Omladina Jazas-a obeležila je Svetski dan borbe protiv SIDE. Podršku u akciji Omladini JAZAS-a dali su lokalna samouprava, Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja i Crveni krst. U manifestaciju su se direktno ukljucile brojne javne licnosti grada medu kojima i gradonacelnik, sportisti, clanovi Odbojkaškog kluba “Mladi radnik” i istoimenog Fudbalskog kluba, kao i pevac Renato Henc.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 28.11.2008.godine do 5.12.2008.godine u porodilištu Opšte bolnice „dr Voja Dulic” u Požarevcu rodena je 21 beba, 13 devojcica i 8 decaka.

Sinove su dobili: Idrija Vasfija i Demirovic Bajram iz Kostolca, Marija i Dragan Nešic iz Požarevca, Ivana i Ivan Mladenovic iz Kostolca, Aleksandra i Stevan Tanaskovic iz Požarevca,Milica i Milan Milunovic iz Požarevca, Sladana Zagorac i Siniša Mrdak iz Požarevca, Mirjana Dulkan i Nedeljko Simic iz Petrovca, Datifi Šerka i Serhan Muharemovic iz Kostolca,

Kcerke su dobili: Katarina Kuzmanovic i Alen Pajic iz Dubravice,Suzana Kerimovska i Afri Murina iz Kostolca,Ferdijana Gaši i Muhamed Bezaku iz Kostolca, Maja i Ivan Kostic iz Šapina, Biljana Trailovic i Vladan Miletic iz Biskuplja, Nevenka i Radiša Jašanovic iz Malog Crnica, Nada i Zdravko Milivojevic iz Požarevca,Stojilkovic Antic Katarina i Zvonimir iz Batuše, Marina Stojanovic i Radosav Negovanovic iz Suvog Dola, Nevena Mihajlovic i Boris Mitic iz Dubravice, Marina Živkovic i Darko Ðordevic iz Desina, Sanja i Nenad Lazic iz Požarevca, Jelena i Darko Ðordevic iz Požarevca

U EkoloŠkom domu na CaCalici otvorena izloŽba zaŠtiCenih ptica

PTICA - COVEKOV PRIJATELJ

U organizaciji Ekološkog društva Požarevac, uz pomoc opštinskog Fonda za zaštitu životne sredine, Zavoda za javno zdravlje i Doma zdravlja, protekle subote je u Ekološkom domu na Cacalici otvorena izložba na temu zašticenih ptica.

Predsednica Ekološkog društva dr Zorica Mitic pozdravila je prisutne na otvaranju i poželela da ovakvih dogadaja ubuduce bude što više.

Sekretar Ekološkog društva Požarevac, Mile Stošic je u svom obracanju posetiocima izložbe, Cacalicu nazvao “poslednjom oazom cistog vazduha i pticjeg sveta” i dodao: - Naša zemlja se nalazi na takvom geografskom položaju da imamo veliki broj ptica. Raznovrsnost staništa ima i svoje karakteristicne ptice, oko 500 vrsta, nažalost mnoge su se odselile, mnoge su uginule i danas ih više nemamo. Uzrok je isušivanje mocvara, seca šuma, nedostatak drveca u našim baštama i vrtovima da bismo mogli sacuvati i ptice pevacice i druge ptice koje su danas izuzetno ugrožene. Potpisana je medunarodna konvencija o zakonom zašticenim pticama, odnosno ugroženim pticama. Nisu samo ptice ugrožene, ugroženo je sve ono do cega covek može da dode, od ptica, drveca, životinja, gmizavaca i svega onoga od cega može biti stvoren i profit, ali ništa nije uloženo u to da bi se prirodi nešto i vratilo. Srbija je kao država bila dužna da potpiše medunarodnu konvenciju o zaštiti ugroženih ptica, tako da smo 2002.godine potpisali, odnosno izvršili ratifikaciju Medunarodne konvencije, a sa prakticnom primenom poceli smo 2004.godine. Motivišuci se Konvencijom i onim cime se ja bavim privatno, kao entuzijasta i ljubitelj ptica i ekologije, u saradnji sa Ekološkim društvom i Organizacije za zaštitu i odgoj ptica “Lug” iz Požarevca priredili smo ovu skromnu izložbu, za koju mogu da kažem da sam jedva od naših vlasti uspeo da dobijem neki dinar da bi naši gradani mogli da vide ptice pored kojih verovatno svakodnevno prolaze a ne znaju da su to naše ptice i da se one sada masovno uništavaju samo zato da bi covek došao do nekog sitnog profita, ne razmišljajuci o tome da su te ptice najveci prijatelji prirode i coveka. Prijatelj prirode je stoga što uništava najveci broj gusenica i štetocina, cime bismo u manjoj meri koristili hemiju, a prijatelj coveku je u tom smislu da, kada prodemo ovom oazom možemo cuti njihov veseli cvrkut, da nam bude prijatnije.

Pored fotografija i prikazivanja filma na temu zaštite ugroženih vrsta ptica, izloženo je i nekoliko živih eksponata.

Nagrade za likovne i literarne radove

Uz izložbu su organizovani i književni i likovni takmicarski konkursi za ucenike osnovnih škola.

U kategoriji od prvog do cetvrtog razreda za literarni rad, prvo mesto osvojila je Sandra Zlatkovic iz Osnovne škole “Miloš Savic” iz Lucice, drugo Filip Bursac, Oš “Vuk Karadžic”, a trece Andela Dinic, OŠ “Sveti Sava”. Prvo mesto u starijoj kategoriji osvojila je Tamara Roksandic, OŠ “Dositej Obradovic”, drugo Ksenija Radisavljevic, OŠ “Jovan Cvijic” Kostolac i trece Sandra Vucic, OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”.

Na likovnom konursu, u mladoj kategoriji, prvo mesto pripalo je Marku Ilicu iz OŠ “Sveti Sava”, drugo Jeleni Jankovic iz OŠ “Dositej Obradovic”, a trece Andeli Prokic iz iste škole. U starijoj kategoriji Ana Filipovic iz Oš “Vuk Karadžic” dobila je prvu nagradu, Jelena Mihajlovic, takode iz škole “Vuk Karadžic”, drugu, dok je treca pripala Ðurdini Spasic iz OŠ “Sveti Sava”.

L.L.