Header

ZA REALIZACIJU PROJEKATA U OPŠTINAMA ŽABARI, ŽAGUBICA I MALO CRNIcE

TRI I PO MILIONA OD IGARA NA SRECU

Rešenja o dodeli ovih sredstava, urucena prošle nedelje predstavnicima ove tri lokalne samouprave

slika

Aleksandar Radosavljevic, savetnik u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u prisustvu nacelnika Branicevskog upravnog okruga, Gorana Petrovica, predsednika opštine Žabari, Miodraga Filipovica, predsednika opštine Malo Crnice, dr Esidola Perica i nacelnika Opštinske uprave Žagubica, Životija Ilica, urucio je prošlog utorka u Žabarima rešenja ovim trima opštinama o dodeli sredstava iz namenskih primanja budžeta Republike Srbije. Rec je o sredstvima koja se ostvaruju priredivanjem igara na srecu, a koriste se za finansiranje lokalne samouprave.

Opštini Žabari dodeljena su sredstva u iznosu od 1.279.000 dinara za Projekat sportskog terena na kompleksu prostora Osnovne škole "Dude Jovic", Žabari, istureno odeljenje u Ceterežu, Malo Crnice dobilo je 1.400.000 dinara za sanaciju dela krova na Domu kulture u naselju Toponica, dok je Opštini Žagubica pripalo 727.365 dinara za realizaciju Projekta "Pomoc u kuci".

Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari i domacin ovog skupa, nije krio zadovoljstvo dobijenom donacijom i prihvacenim projektima sa kojima su opštine konkurisale kod nadležnog ministarstva. On je izrazio nadu da ce slicne prilike biti i naredne godine kada ce se ove opštine pojaviti sa novim razvojnim programima i projketima.

Po recima Aleksandra Radosavljevica, Branicevski upravni okrug je jedan od onih u Srbiji koji veoma uspešno ostvaruju saradnju sa svim svojim lokalnim samoupravama.

-Povod našeg okupljanja je urucenje rešenja o dodeli sredstava od igara na srecu, odnosno iz Fonda od igara na srecu. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave kvartalno raspisuje javni poziv za raspodelu sredstava od igara na srecu. Kao što je poznato, Državna lutrija Srbije organizuje klasicne igre na srecu i po tom osnovu ubira odreden deo prihoda koji se raspodeljuje na razlicite korisnike. Deo tih sredstava ide Crvenom krstu, raznim socijalnim uduženjima, zatim za razvoj amaterskog sporta, a jedan od korisnika je i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Mi smo 13. avgusta ove godine objavili javni poziv potencijalnim korisnicima ovih sredstava opredeljujuci se za šest razlicitih ciljeva: za razvoj infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, za projekte racionalizacije, odnosno za one programe kojima su lokalne samouprave ušle u plan smanjenja broja zaposlenih, za eventualne elementarne nepogode u tekucoj godini, za unapredenje kvaliteta rada lokalnih samouprava, za zaštitu životne sredine i za socijalna davanja koje jedinice lokalne samouprave imaju prema razlicitim korisnicima, pre svega prema onim licima koja su suštinski u nejednakom položaju u odnosu na ostale. Zadovoljstvo mi je da mogu konstatovati, da su sto miliona dinara u ovom javnom pozivu angažovale 63 jedinice lokalne samouprave, a medu njima i tri jedinice lokalne samouprave Branicevskog upravnog okruga. U ovoj godini, inace, Branicevskom upravnom okrugu pripalo je više od deset i po miliona dinara. Ta sredstva dobilo je šest jedinica lokalne samouprave što govori da ovaj Okrug poseduju kvalitetne kadrove koji na pravi nacin participiraju ne samo po pozivu našeg ministarstva, nego i ostalih koji imaju slicne fondove i na taj nacin pomažu da se nadomesti onaj deo sredstava koji opštinama i gradovima nedostaje za završetak nekih projekata. To s druge strane govori i o kvalitetu zajedništva koji ovde postoji i na kome cestitam prisutnim predstavnicima lokalnih samouprava i nacelniku Okruga koji je za to najzaslužniji. Retkost je da nacelnik upravnog okruga i predsednici lokalnih samouprava funkcionišu na ovakav nacin kao što je to slucaj u Branicevskom okrugu. Taj zajednicki rad dokazuje i ovih deset miliona inkasiranih na kraju godine u budžetima lokalnih samouprava Branicevskog upravnog okruga. To takode govori da ovde postoji zajednicka sinergija, zajednicki rad i želja da se ne gleda na partijske ciljeve, nego na ciljeve svih gradana. To je ono što i nas u Ministarstvu direktno nadležnom za lokalnu samoupravu i te kako raduje i ohrabruje, rekao je ovom prilikom Radosavljevic pozivajuci predstavnike opština Branicevskog okruga da se odazovu javnim pozivima za dodelu sredstava i naredne godine uz obecanje da ce para iz ovog fonda biti i više.

M. P.- D. Dinic

65 GODINA "REC NARODA"

Na Dan svetog Jovana 2010. godine, jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji - "Rec naroda" proslavice svoj rodendan. Tim povodom, u narednim brojevima novina posveticemo pažnju dogadajima i licnostima o kojima je ovaj svojevrsni hronicar vremena, od broja do broja, iz godine u godinu, pisao.

IZIŠAO JE PRVI BROJ CASOPISA "BRANICEVO"

Ovih dana izišao je iz štampe prvi broj "Braniceva", casopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja. Urednik: Voja Živkovic. Izdavac: Narodni univerzitet u Požarevcu. Casopis sadrži, pored clanaka: "Indija i njeni narodi", od dr Ðorda Paunkovica, "Komuna i prosveta" od Bore Aksentijevica", "Klicevacki idol" od dr Milutina Garašanina, "Stvaralacka delatnost umetnika" od Radomira Radovanovica, "Juni 1944. u Oflagu DŽIII" od Vojislava Živkovica, "Operacija za oslobodenje Istocne Srbije sa oslobodenjem Požarevca" od R. Mandica, "Ekspedicija na Mato Groso" od dr Tibora Sekelja, "Leteci tanjiri" od Vladislava Matovica i tri pesme: "Poema o Titu" od Save Šukljevica, "Prolece u mome Pomoravlju" od Milana Dimitrijevica i "Izgubljeno prisustvo" od Gradimira Mirkovica, kao i prikaz brošure "Prvi ustanak" (edicija Narodnog univerziteta u Požarevacu) od Tihomira Nikolica i bibliografski prikaz o razvoju štampe u Požarevcu kao i prikaz muzickih priredbi održanih na Narodnom univerzitetu u Požarevcu. Cena ovom prvom broju casopisa "Branicevo" je 50 dinara.

(Rec naroda, 25. mart 1955.)

DA LI CEMO IZLAZITI?

Do današnjeg dana niko se nije interesovao sa kakvim se teškocama bori naša redakcija. Možda svi misle da se iza lepo složenih slova krije i nesmetan, bez ikakvih teškoca rad. A nije tako. Redakcija se nalazi u takvoj situaciji da od svog inventara ima samo tri stola. Nema ni svojih prostorija. Uostalom to nije ni bitno u ovoj stvari. Pa cak ni to što su clanovi redakcije prinudni da rade knjigovezacke poslove i poslove manuelnih radnika.

Bitno je u ovoj stvari što je redakcija došla u situaciju da posluje bez dinara. Sa svoje strane mi smo sve preduzeli kako bismo smanjili troškove oko štampanja lista, radeci pri tom pri izvanredno teškim uslovima. Pre svega, jedno vreme štampali smo citav list u "Preporodu" cime smo ostvarili znatne uštede. Potom smo nabavili slova i najnužniji inventar za jednu malu štampariju, opet u cilju da bismo smanjili troškove štampanja. U ovo smo uložili preko 400.000 dinara. Danas nam znatnu pomoc pruža Jugoslovenska narodna armija, jer nam omogucava da jedan veci deo lista štampamo besplatno. Iako je nabavka hartije veoma teška, zahvaljujuci razumevanju štamparije "Prosveta" nismo došli u situaciju da zbog ovoga prestanemo sa izlaženjem, jer nam je ovo preduzece davalo hartiju, i iz svoga kontigenta i to, zbog situacije u kojoj se nalazimo, na kredit. Zahvaljujuci tome mi i danas izlazimo i naši troškovi štampanja su najmanji od svih lokalnih listova. Ovo je doprinelo da se dotacije okolnih srezova smanje za polovinu.

U ovako tešku situaciju došli smo zbog toga što ni jedan od srezova (Kucevo, Petrovac, Žagubica i Veliko Gradište) nisu u ovoj godini dali ni dinara od ovih smanjenih dotacija. Ta suma nije mala za nas. Narodni odbor sreza u Petrovcu treba da da 200.000 dinara, u Kucevu isto toliko, Velikom Gradištu 150.000 i Žagubici 100.000 dinara. Cak i Narodni odbor gradske opštine u Požarevcu smanjio je dotacije listu sa 500.000 na 200.000 dinara. Najodgovorniji drugovi iz ovih srezova su, medutim, više puta izjavili da je list potreban i da ce pomoci njegovo izlaženje. Oni su uvek davali obecanja kada im se redakcija obracala sa molbom da se dotacije uplate. Ali, obecanja su ostala obecanja.

Bez ovih dotacija list nece moci dalje da izlazi. Postavlja se pitanje da li ce vec naredni broj doci do citalaca. Urednici i ostali službenici lista još nisu primili plate za mesec jun, a dopisnicima nije isplacen honorar od meseca marta. Da napomenemo da zbog ovoga redakcija prima sve manje dopisa sa terena iako je ovaj honorar više simbolican i ne odgovara stvarno uloženom radu dopisnika. Redakcija ima dugova i na drugoj strani. Štampariji "Prosveta" duguje preko 300.000 dinara, slovolivnici preko 100.000 dinara, "Preporodu" preko 50.000, "Hromosu" preko 20.000 dinara itd. Ukoliko redakcija najkasnije do 1.jula ne dobije od ovih Narodnih odbora srezova i Gradske opštine u Požarevcu dotacije za prva tri tromesecja list ce morati da prekine sa izlaženjem.

Pa kad se nalazimo u ovakvoj situaciji onda cemo opravdano postaviti pitanje baš na ovom mestu, iako smo to dosad izbegavali: Dokle cemo biti u ovakvom položaju?

(Rec naroda, 24. jun 1955.)

U POŽAREVCU

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA 4. DECEMBRA

Za petak, 4. decembar, Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca zakazao je sednicu Skupštine na kojoj ce se odbornici u prvom redu izjašnjavati o rešenju o prestanku mandata odborniku Živojinu Karadžicu. Na dnevnom redu je i izmena odluke o budžetu Grada za 2009. godinu u delu koji se odnosi na indirektnog korisnika, Direkciju za izgradnju. Ocekuje se i donošenje odluke o zaduživanju Grada u skladu sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o budžetu za ovu godinu kojom je predvideno da se za nedostajuca sredstva za finansiranje realizacije planiranih investicionih rashoda Grad može zadužiti kod javnih finansijskih institucija i poslovnih banaka za iznos od 345.000 000 dinara. Na predstojecoj sednici bice doneto i nekoliko odluka vezanih za oblast poljoprivrede: o zaštiti useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete, o izmenama i dopunama Odluke o osnivanju Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede, o odredivanju nadležnog organa za sprovodenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

U dnevni red ove sednice uvrštena je i izmena odluke o radnom vremenu u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu, zanatstvu i drugim uslužnim delatnostima na teritoriju grada kojom se predvida produženje radnog vremena u trgovinskim objektima za prodaju prehrambenih proizavoda, kao i u ugostiteljskim objektima. Izmenu odluke koju je Skupština usvojila u junu ove godine, od gradonacelnika i Gradskog veca tražili su Opšte udruženje preduzetnika "Sloga" Požarevac i preduzetnici koji se bave ugostiteljstvom.

Kako se ocekuje odbornici ce u petak odluciti i o osnivanju Saveta za održivi razvoj grada Požarevca kao i o dopuni Odluke o osnivanju Fonda za razvoj.

Pocetak sednice zakazan je za 10, 00 sati.

S.E.

VANREDNA SEDNICA GRADSKOG VECA GRADA POŽAREVCA

Gradsko vece grada Požarevca dalo je saglasnost na zakljucenje Ugovora o zajednickom ulaganju u izgradnju druge faze toplifikacione mreže sela Klenovnik, cija je ukupna vrednost 136 miliona dinara, dok ce za prvu etapu biti obezbedeno 74 miliona. Pored Grada Požarevca, potpisnici ovog Ugovora bice Javno preduzece „Toplifikacija“, TEKO Kostolac, zatim fondovi za razvoj i zaštitu životne sredine kao i Mesna zajednica Klenovnik.

Odreden je prostor na brdu Cacalica gde ce biti postavljeno spomen obeležje pripadnicima Jevrejskog naroda deportovanim tokom Drugog svetskog rata pri cemu ce nadležne službe odrediti mikrolokaciju.

Prihvacena je inicijativa gradonacelnika Požarevca, Miodraga Milosavljevica, o izradi lokalnog Plana upravljanja otpadom za Grad Požarevac i doneto rešenje o formiranju posebne Komisije za izradu ovog dokumenta.

Odobren je zahtev Mesne zajednice „Selo Kostolac“ za dodelu dodatnih sredstava.

Gradsko vece se saglasilo sa zahtevom Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine za nabavku specijalne mašine za sakupljanje lišca.

U OKVIRU AKCIJE "OCISTIMO POŽAREVAC"

JEDNA DEPONIJA MANJE

- Sa lokacije u ulici Koste Abraševica, u najneposrednijoj blizini vrtica 'Moravka" i objekta za prodaju i zamanu plinskih boca u Požarevcu, prošlog cetvrtka odneto preko 20 kamiona raznog smeca

slika

I pored napora nadležnih službi, u prvom redu JKP "Komunalne službe" i brojnih akcija koje Požarevljani organizuju u okviru akcije "Ocistimo Srbiju" odnosno akcije "Ocistimo Požarevac", divlje deponije i dalje predstavljaju problem broj jedan u gradu. Ne retko se dešava da samo nekoliko dana nakon uklanjanja neke divlje deponije, na istom mestu, pojavi se nova.

Velike nevolje sa divljim deponijama ima i Mesna zajednica "Gornja mala" u kojoj je prošlog cetvrtka od raznog otpadnog materijala, izbaceno preko 20 kamiona smeca, ocišcena jedna od najkriticnijih lokacija u ulici Koste Abraševica. Rec je o deponiji koja se nalazi u neposrednoj blizini decjeg vrtica "Moravka" i veoma posecenog objekta za prodaju i zamenu boca za lož ulje. Na licu mesta, novinari su pored komunalaca zatekli i predsednika Saveta MZ Miodraga Radisavljevica, kao i direktora JKP "Komunalne službe" Slobodana Jovica.

- Na još jednom primeru želimo da pokažemo koliko je akcija "Ocistimo Srbiju" iskrena i dobronamerna. Ovo je samo pocetak te akcije u ovom delu grada gde zaista imamo velike muke sa divljim deponijama i to je problem o kome Ministarstvo za zaštitu životne sredine vodi racuna i veoma je rešeno da se ti problemi otklone. Naravno, na ovim pitanjima veoma uporno radi i lokalna samouprava koja saraduje sa nadležnim ministartvom. Kao predsednik Saveta MZ hocu da ispratim ovu akciju do kraja, da se ovi problemi reše na jedan kvalitetan nacin, uostalom na to nas obavezuju i mandati koji su nam biraci poverili, kaže Radisavljevic.

Prema recima Slobodana Jovica, direktora JKP "Komunalne službe" divlje deponije stvaraju nesavesni gradani kojima se on i ovom prilikom obratio i pozvao ih da se ukljuce u zaštitu životne sredine.

- Odmah po dobijanju naloga od strane grada Požarevca, zapoceli smo rašcišcavanje ove deponije, jedne od veoma kriticnih u gradu koja po površini i nije bila mnogo velika ali nam je zadala mnogo muka prilikom cišcenja jer je bila baš prenatrpana. Izbacili smo više od 20 kamiona raznog otpadnog materijala, bilo je tu svega i svacega, pocev od starih šporeta, preko stakla, do uginulih životinja. Apelujem još jednom na gradane da ovde više ne bacaju smece, ovo, naime, nije prvi put da cistimo ovu lokaciju, a da se divlja deponija ponovo stvori posle izvesnog vremena, rekao je Jovic.

S.E.

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

ASFALT U BREŽANU – KRAJ GRAÐEVINSKE SEZONE

slika

Završetak radova na asfaltiranju ulice i platoa ispred Osnovne škole u selu Brežane koji su finansirani iz redovnog programa mesnih zajednica simbolicno obeležava i kraj gradevinske sezone Direkcije za izgradnju grada Požarevca. Asfaltirano je oko 200 metara ulice, a završetku radova prisustvovala je zamenica gradonacelnika, Vukica Vasic, direktor Direkcije za izgradnju sa zamenikom i saradnicima.

Zamenica gradonecelnika Vukica Vasic ovom prilikom je, u izjavi medijima, rekla:

-U toku ove godine za selo Brežane iz održavanja, asfaltiranje platoa ispred škole i doma kulture u površini od 2000 metara. Grad ce se svakako potruditi da i sledece godine obezbedi dovoljno sredstava za sve gradske seoske mesne zajednice i naravno da smo za sledecu godinu budžetom predvideli i sredstva za održavanje koja su veca u odnosu na prethodnu godinu. Mesna zajednica Brežane je predvidela za sledecu godinu izgradnju trafostanice cime bi meštani dobili odgovarajuci napon struje i kvalitetnije snabdevanje. Ono oko cega ce se grad potruditi je da izade u susret MZ Brežane i opredeli sredstva koja su im potrebna za završetak asfaltiranja ulice u kojoj se trenutno nalazimo. Trudicemo se da odgovorimo zahtevima naših mesnih zajednica, naravno u okviru naših budžetskih mogucnosti, a Saveti mesnih zajednica trebalo bi na adekvatan nacin da opredele svoje prioritete.

Direktor Direkcije za izgradnju grada Požarevca Miodrag Stojkovic naglašava da su se radovi u Brežanu izvodili citave godine, da da ce se ovo javno preduzece potruditi da i tokom sledece godine bude isto, kako u ovoj mesnoj zajednici, tako i u ostalima.

- Mi smo tokom leta izvodili ovde radove, kada je asfaltom presvucena deonica od oko 400 metara, dosta je uloženo u okviru redovnog održavanja, uvek kada je potrebno grejderi rade, pošljuncavaju se ulice, tako da je prakticno celo Brežane na neki nacin osveženo. Iduce godine ce se, takode, dosta toga uraditi u skladu sa mogucnostima Gradske uprave, odnosno raspoloživim sredstvima. Kao što se ovde radi, radice se i u još nekoliko mesnih zajednica, sledi asfaltiranje ulica u Starom Kostolcu i Beranju, cime cemo završiti ovu gradevinsku sezonu. U Požarevcu se završavaju trotoari, bice još posla oko kanalizacije i za nekih petnaestak dana svi radovi iz programa Direkcije za izgradnju grada Požarevca bice završeni, rekao je još Stojkovic.

Zamenik direktora Direkcije, Milinko Zdravkovic je istakao dobru saradnju sa elektrodistribucijom:

- Iskoristio bih priliku da saopštim jednu lepu i važnu informaciju za grad i seoske mesne zajednice, juce sam kao predstavnik Direkcije imao sastanak sa novim rukovodstvom elektrodistribucije i dogovorili smo se da se u ovoj godini i zapocete gradevinske radove elektrodistribucija ukljuci svojim tehnickim kapacitetima i ljudstvom i da se iznadu mogucnosti da se ti radovi i prošire. Bilo je reci i o investicionim ulaganjima za 2010.godinu. Mi upravo izvodimo gradevinske radove, a preostaju nam elektromontažni na lokacijama u Kostolcu: Porecka i Kozaracka ulica, u Lucici treba uraditi trafostanicu, niskonaponsku mrežu u naselju Ljubicevo i u naselju Burjan. Ocekujemo završetak radova za desetak dana i u širem obimu nego što smo planirali, a zahvaljujuci elektrodistribuciji.

L.L.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA - DR VOJISLAV ŠEŠELJ KOSTOLAC

KOSTOLAC KOSTOLCANIMA - JUCE, DANAS, SUTRA

Na izborima 6.decembra 2009.godine gradani Kostolca i okolnih sela ce izabrati Skupštinu gradske opštine Kostolac. Konstituisanjem Skupštine, izborom funkcionera i formiranjem Opštinske uprave, Kostolcani svoju dalju sudbinu preuzimaju u svoje ruke. Gradani Kostolca, Petke, Ostrova, Klenovnika i Starog Kostolca dolaze u priliku da sami, neposrednije, trasiraju svoj dalji razvoj, svoju buducnost.

Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj, smatra da može da da veliki doprinos uspešnijem razvoju ove Gradske opštine. Osnov za ovakvu tvrdnju su rezultati koje je SRS postigla u vršenju lokalne vlasti u opštini Požarevac i gradu Požarevcu od decembra 2004.godine do decembra 2008.godine. U ovom periodu je SRS u koaliciji sa SPS –om i PSS –om u opštini Požarevac i sa SPS –om i DSS-om u gradu Požarevcu veoma uspešno vršila lokalnu vlast. Veliki broj clanova SRS-a je bio na izuzetno odgovornim mestima u strukturi lokalne vlasti (odbornici, clanovi Veca, clanovi upravnih odbora, direktori javnih preduzeca). Ovde bi posebno istakli da je Ivan Grubetic bio predsednik Skupštine opštine Požarevac, a zatim zamenik gradonacelnika, a Saša Valjarevic clan Opštinskog veca, direktor Javnog komunalnog preduzeca, a posle majskih izbora 2008.godine i prvi gradonacelnik Požarevca.

Za Kostolac je ovaj period od cetiri godine izuzetno znacajan, jer su znacajna sredstva iz budžeta opštine, odnosno grada, usmeravana na Kostolac, pa je na ovom podrucju mnogo uradeno na poboljšanju uslova života gradana Kostolca i okolnih sela.

Povodom predstojecih izbora razgovarali smo sa Ivanom Grubeticem, nosiocem liste i predsednikom Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kostolcu.

Šta se u Kostolcu bitno menja sa formiranjem Gradske opštine?

Formiranjem Gradske opštine Kostolac dolazi do suštinskih promena, zato što je Kostolac formiran i poceo da se razvija kao grad, sa razvojem Termoelektrane i kopova. Do 1942.godine na prostoru današnjeg Kostolca su bile njive. Tek dolaskom Nemaca i pocetkom radova na izgradnji Termoelektrane i zidanjem prvih stambenih zgrada Kostolac pocinje da se formira kao naselje. Naravno, kompletan dalji razvoj i širenje Kostolca je usko vezano za razvoj Termoelektrane i kopova i kako su one rasle, tako se i Kostolac razvijao. To je imalo i pozitivnog i negativnog efekta za sami Kostolac. Pozitivno je bilo to što je Kombinat Kostolac, sada Privredno društvo intervenisalo u svim situacijama kada je trebalo rešavati neke probleme grada, vezano za zdravstvo, školstvo, kulturu, sport i sve druge oblasti. Postojala je formalno neka lokalna samouprava, mesna kancelarija, pa mesna zajednica, ali je sve to bilo, ustvari, pod kapom kombinata. Sa druge strane je to loše bilo, jer prakticno ta lokalna samouprava u Kostolcu nije ni zaživela. Sada formiranjem Gradske opštine doci ce najzad do razdvajanja ingerencije privrede i naselja, odnosno Gradske uprave. Naravno to nece ici baš tako lako i pojavice se odmah u startu veliki problemi, zato što i dan danas je veliki broj objekata i površina u Kostolcu u vlasništvu Privrednog društva.

Da bi opština mogla da funkcioniše, to mora prvo da se razdvoji kako bi opština mogla da upravlja sa onim dobrima koja inace treba da joj pripadnu. Na taj nacin bi ta nova Skupština grada mogla prakticno samostalno da trasira buducnost grada i okolnih naselja koja pripadaju novoj opštini. To je ustvari u suštinska promena koja nastaje u Kostolcu i Gradskoj opštini.

Ukoliko budete izabrani za predsednika Gradske opštine Kostolac, šta je to što gradanima nudi SRS u smislu bržeg razvoja ovog podrucja i rešavanja brojnih problema?

Srpska radikalna stranka je pre cetiri godine prvi put ušla u lokalnu samoupravu opštine Požarevac, kasnije grada Požarevca i ostali smo ceo mandat u koaliciji sa drugim strankama. Nama je to dalo šansu da upoznamo prakticno i probleme gradana i funkcionisanje pojedinih organa, struktura i to je veoma dragoceno za nas. Mi smo se te cetiri godine koliko smo ucestvovali u vladajucoj koaliciji, zaista maksimalno trudili da sve svoje zadatke radimo što je moguce strucnije i što je moguce poštenije. Normalno gradani su to mogli i da vide, jer nijedan od naših funkcionera nije imao nikakvu aferu, mrlju, zaista je sve radeno besprekorno.

To mi sada nudimo gradanima Kostolca. Nudimo prvo iskustvo koje imamo u definisanju i rešavanju problema, kao i poštenje, maksimalan odnos prema tim zadacima i garantujemo da nece biti nikakvih malverzacija. Mi smo jedna od retkih stranaka koja je odmah ponudila gradanima Kostolca i kandidata za najvišu funkciju, jer smatram da je to izuzetno važno da gradani znaju ko su ti ljudi koji treba da organizuju tu Gradsku opštinu.

Za sada je prijavljeno 17 lista za izbore i imam utisak da mnogima nije jasno ni šta je to opština, a kamoli kako to funkcioniše i kako treba rešavati probleme. Gradani treba da prepoznaju ko je tu ko i šta ko može tu da uradi. Od svih tih lista prakticno treba da odaberu nekoliko, koje po njihovom mišljenju mogu uspešno da obave te zadatke vezane za novu Gradsku opštinu. Potom od tih koji mogu, treba da odaberu one koji ce to da urade maksimalno pošteno i strucno. Mi se nadamo da smo stranka koja treba da bude u najužem izboru, jer smo to dosadašnjim radom gradanima pokazali. To su potvrdili i izbori iz 2008.godine gde smo mi od brojne koalicije koja je bila na vlasti, jedini i mnogo odskocili, jer smo više nego dvostruko povecali broj odbornika, a ostali koalicioni partneri su pali, cak jedan koalicioni partner nije prešao ni cenzus. To pokazuje da su gradani bili zadovoljni našim radom u protekle cetiri godine. Mi sada godinu dana nismo u vlasti na lokalu, ali i dalje pratimo sve probleme i na neki nacin nam je krivo što se ti problemi veoma sporo rešavaju od strane sadašnje koalicije. Mislimo da bi to naša stranka mnogo bolje i brže mogla da uradi.

Kako treba da budu organizovane javne službe u buducoj opštini, preduzeca i na koji nacin treba rešavati probleme vezane za ekologiju?

Za pocetak je veoma bitno da Gradska opština zaživi, a da bi ona zaživela u startu treba rešiti nekoliko kljucnih problema. Jedan od tih problema je rešavanje prostora gde ce te službe biti smeštene po formiranju Opštinske uprave. Dalje, treba rešiti pitanje kadrova, jer tu moraju da rade ljudi koji su strucni i pošteni. Zatim treba rešavati tekuce probleme kojih ima mnogo. To su svakodnevni problemi na koje gradani nailaze, od blata na ulicama, do rešavanja pitanja zdrave pijace vode, odlaganja smeca... Što se tice toplifikacione mreže mogu da kažem da je Kostolac dosta dobro pokriven. Ostalo je još par prigradskih naselja da se završe, a za okolna sela Petku i Ostrovo prvo bi morali da uradimo projekte, a zatim da se konkuriše kod odredenih fondova. Za Kostolac je bitno da može samostalno da planira svoju buducnost, jer do sada nismo imali veliku slobodu i bili smo deo jednog veceg sistema.

Kostolac je dosta opterecen ekološkim problemima, ali moram da priznam da Privredno društo u zadnje vreme ulaže znacajna sredstva da se to stanje popravi. Menjani su filteri, a sada se uvodi sistem otpepeljivanja sa gustom smesom koju vetar ne može da razvejava, tako da se nadamo da ce to sve da doprinese jednom boljem stanju. Mislim da je još uvek veliki problem rekultivacije terena, koji ostaju posle iskopavanja i po zakonu bi morala maksimalno dobro da se odradi tehnicka i biološka rekultivacija, a to zahteva i veca finansijska sredstva. Mislim da cemo imati prilike i mogucnosti da na tom polju delujemo zajedno sa Privrednim društvom, jer normalno to opština ne može sama da rešava, a Privredno društvo je u obavezi po zakonu, tako da u saradnji sa njima mogu da se dobiju veoma dobri rezultati.

Kostolac je veoma pogodna lokacija za razvoj turizma i u zadnje vreme je Viminacijum dobio svetski znacaj zahvaljujuci ljudima koji tamo rade i koji imaju smisla da sve to prezentiraju svetu i mislim da od toga može da se napravi veoma znacajna destinacija za dolazak velikih grupa turista, posebno Dunavom. Ovom rekom prolazi veliki broj brodova, ali nažalost nemaju gde da pristanu, jer postoji dvadesetak kilometara neuredene obale. Moramo uraditi odredene marine, pristaništa, da se obala uredi, podignu odredeni objekti, jer ce to stvoriti drugaciju sliku. Ja sam još ranije to zagovarao, a to bi trebalo nekim planskim dokumentima na nivou države rešiti, kako bi se pored Dunava uradila magistrala koja bi u velikoj meri otvorila mogucnosti za razvoj.

Nova opština bi morala da sagledava i druge pravce razvoja i da se pripremi za neko vreme kad prestane eksploatacija uglja i proizvodnja struje i u tom smislu potrebno je da se urede površine za malu privredu. Za Kostolac je interesantno i to da je po Generalnom planu vodosnabdevanja grada Požarevca predvideno da se napravi jedno novo izvorište na teritoriji Kostolca i to je takode jedna šansa, jer ce se napraviti pristupni putevi, infrastruktura koja ce omoguciti razvoj i u drugim oblastima. Potencijalno na Ostrovu postoji mogucnost da se formira skladište prirodnog gasa i to daje odredene šanse za jedan dugorocniji razvoj. Naše podrucje leži na termalnim vodama koja se za sada ne koriste, a mogla bi da se uradi jedna studija kako bi se sagledale mogucnosti i kasnije uradili konkretni projekti za eksploataciju tople vode.

Predstavite nam listu kandidata SRS-a za odbornike Gradske opštine Kostolac i sa kojim strankama bi mogli da idete u postizbornu koaliciju?

SRS je stranka u koju se uclanjuju široke narodne mase i to je jedna radnicka stranka. Zbog toga mi smo vodili racuna da sve strukture koje su u stranci budu na listama za odbornike i druge funkcije. Pored mene na listi su Drago Nenadic, Dragan Stojadinovic, Dušanka Krstic, Milan Randelovic, Cazim Jašaraj, Veliša Vitic, Nedeljko Babic, Slavica Škrinjar, Svetislav Petrovic, Boban Rogožarski, Dejan Stevuljevic, LJubisavka Brašnar, Nikola Kovacevic, Marija Veselinov, Vojkan Bugarin, Dušan Jovanov, Verica Miloševic, LJiljana Randelovic, Dušanka Nenadic i Milan Grubetic.

Naša praksa je da pre izbora o koalicijama mnogo ne razgovaramo. Idemo samostalno, da vidimo kako se kotiramo kod gradana, a posle izbora mogucnosti su velike. Mi za sada nemamo nijednu stranku za koju možemo da kažemo da sa njima necemo u koaliciju. Sve je otvoreno, sve je moguce, videcemo kako ce gradani da se opredele i kome ce da daju svoje poverenje. Polazimo od toga da treba da se formira nova lokalna vlast i treba da bude stabilna, jaka i da dobro funkcioniše, jer velika bi greška bila napraviti nešto nestabilno i neko telo koje bi se bavilo samim sobom.

Šta bi na kraju razgovora porucili biracima?

Biracima bih porucio da dobro pogledaju šta ko sa koje liste može da realizuje i na osnovu toga da ukažu svoje poverenje. Licno preporucujem da se opredele za listu pod rednim brojem 7, jer mislim da mi imamo dovoljno iskustva, znanja, da to sve uradimo, a pokazili smo u praksi u prethodne cetiri godine da smo sve zadatke uspešno i na pošten nacin rešavali.

D.D.

E. D. “ELEKTROMORAVA” POŽAREVAC - POSLOVNI SISTEM

STRUJA SE PLACA, ZAR NE?

Kupci elektricne energije duguju požarevackoj elektrodistribuciji više od dve milijarde dinara. Polovinu te sume “Elektromorava” potražuje od “virmanaca”, drugu polovinu od domacinstava sa konzumnog podrucja.

Akcioni plan za smanjenje gubitaka, usvojen polovinom ove godine kao okosnica poslovne politke, u oblasti poslovnog sistema usmeren na trgovinu elektricnom energijom, iziskuje povecan stepen naplate, potpuno rešavanje problema sa neocitanim elektricnim brojilima, kontrolu mernih mesta, rešavanje problematike nedostupnih mernih mesta, kao i pracenje neovlašcene potrošnje.

- Trgovina elektricnom energijom je za nas distributere najznacajniji aspekt. Akcionim planom daje mu se još veci znacaj, zahtevom da se maksimalno uveca stepen naplate. Jer, jedine pare koje dolaze u EPS su od prodate elektricne energije. Naplata je obaveza elektrodistributera i u okviru plana realizacije našeg poslovanja, više od 95% je od elektricne energije. Novac se prenosi EPS-u: kao što su naši kupci virmanci, privreda i domacinstva, tako smo i mi, distributeri, kupci prema isporuciocima elektricne energije, proizvodacima. I mi, kao i svaki naš kupac, dobijamo fakturu i placamo je, za razliku od jednog broja naših kupaca koji to ne rade baš redovno. Mi smo u obavezi da to radimo apsolutno redovno. dodatni napor nam je PDV koji mi placamo državi, a ne naplacujemo kupcima, - kaže Dragan Markovic, direktor za poslovni sistem ED “Elektromorava” Požarevac.

Komunikacija umesto “sece”

- Naši ljudi ocitavaju potrošnju elektricne energije svakog prvog u mesecu, trudimo se da oko 10 – og da raznesemo obracune, u kontinuitetu kontrolišemo naplatu. Nikad nam nije cilj da iskljucimo kupca, nego da naplatimo isporucenu elektricnu energiju. Iskljucenje podrazumeva angažovanje ljudstva i vozila, izlaganje troškovima i neprijatnostima. Ponovno prikljucenje znaci ponovni proces – angažovanje ljudstva i vozila, potrebnijih za redovno održavanje i popravke. Stoga, iskljucenje kupca sa mreže nije na korist ni nama ni kupcu, naprotiv. Medutim, to je zakonska mera kojoj se, ponekad, mora pristupiti, jer su sve druge iscrpljene. Trudimo se da ostvarimo što bolju komunikaciju sa kupcima – preko ocitavanja, preko šaltera, opomena, pa i preko iskljucenja. Ovih dana su neurednim platišama stigle opomene u kojima je naglašeno da u slucaju neizmirenja duga sledi iskljucenje. Ponavljam, nije nam cilj da angažujemo ljudstvo i vozila da na terenu “seku žice”, to je krajnje sredstvo za postizanje glavnog cilja – uredne naplate, koja nama, pak, omogucuje da poslujemo u normalnim uslovima, dakle, deo prihoda angažujemo u stalno unapredenje pouzdanosti distributivnog sistema i poboljšanje kvaliteta elektricne energije. Na obracunima utroška elektricne energije, koji su sada pregledniji u odnosu na nekadašnje, uocljiv je napor da izademo u susret redovnim platišama: nudimo popust u visini od 5% za redovno izmiren dug. Postoji mogucnost da se izade u susret i kupcima koji imaju nagomilani dug: sklopi se ugovor o reprogramu, kupac predloži na koliko je rata u mogucnosti da “ocisti” dug, istovremeno izmirujuci redovne racune i, kad se dogovor ispoštuje, problem se i tako može rešiti. Povecali smo i broj šaltera i broj šalterskih radnika, šalter radi i popodne, zbog kupaca koji pre podne nisu u mogucnosti da napuste radno mesto, sve to sa ciljem da se ispoštuje vreme kupca, da ne ceka u redovima. I kod neocitanih brojila, takode: može kupac da donese stanje, preda na šalteru i – rešen problem. Ove godine je naš cilj da se “išciste” sva neocitana brojila. Nakon redovnog ocitavanja, ekipe ce se fokusirati na takva merna mesta i problem ce se rešavati, zavisno od toga šta je uzrok. Ima mernih mesta u vikendicama koje se veci deo godine ne koriste, ima mernih mesta koja su nedostupna, ima i onih gde se našim ljudima ne dozvoljava pristup. Utvrdice se uzrok za svako pojedinacno merno mesto i, na osnovu toga, pronaci adekvatno rešenje, - kaže Markovic.

Kupac na prvom mestu

Kupac je “broj jedan”, kažu u “Elektromoravi”. Usvojeni standardi pocivaju na odrednici da je cilj poslovne politike potpuno zadovoljstvo kupca. Najpre, redovna isporuka kvalitetne elektricne energije, rešavanje problema u što kracem roku, pojednostavljenje i ubrzanje procedure na šalteru, uvažavanje svih opravdanih reklamacija, što hitnije otklanjanje kvarova i problema koje kupac prijavi. Nedavno je na šalterima “Elektromorave” pokrenuto i anketiranje zadovoljstva kupaca.

- Posebne aktivnosti u našem preduzecu se preduzimaju u oblasti standarda kvaliteta. Imamo sertifikovana sva tri standarda, prvi smo ih dobili u EPS-u, vec smo ušli u proces kontrole i provere, do kraja godine ce se raditi na tome. Posebno se poštuju standardi iz oblasti zaštite ljudi od povreda na radu, kao i zaštiti životne sredine. Svi uljni prekidaci i transformatori su zamenjeni, ceo vozni park se prilagodava u tom pravcu: automobili ce sa pogona na benzin preci na gas, nabavljaju se teretna vozila sa EKO 4 motorima. Rec je o nizu procesa koji unapreduje kvalitet: cilj je zadovoljstvo kupca, smanjenje vremena za izdavanje elektroenergetske saglasnosti, smanjenje troškova, smanjenje kolicine otpadnih materija, smanjenje elektronskog otpada... Sve to zajedno, daje rezultat kome stremimo: što kvalitetniji rad, što bolja komunikacija, što vece zadovoljstvo kupca. Povratno – što bolja naplata prodate elektricne energije, iz cega proizilazi mogucnost novih ulaganja u dalje poboljšanje kvaliteta usluga – redovna isporuka kvalitetne elektricne energije, - zakljucuje Dragan Markovic.

Poruka javnosti:

SVE ELEKTRODISTRIBUCIJE U SRBIJI CE, U OKVIRU REDOVNIH AKTIVNOSTI NA OCITAVANjU BROJILA, U NAREDNOM PERIODU POSEBNU PAŽNjU OBRATITI NA KUPCE KOD KOJIH BROJILA NISU OCITAVANA U DUŽEM PERIODU ZBOG TOGA ŠTO RADNICIMA DISTRIBUCIJA NIJE BIO OMOGUCEN PRISTUP BROJILIMA.

POZIVAMO SVE KUPCE ELEKTRICNE ENERGIJE DA RADNICIMA DISTRIBUCIJA DOZVOLE DA OCITAJU MERNE UREÐAJE, JER JE TO PRE SVEGA U INTERESU KUPACA.

UKOLIKO NE BUDE OMOGUCEN PRISTUP DO MERNIH UREÐAJA PREDUZECE SE MERA OBUSTAVE ISPORUKE ELEKTRICNE ENERGIJE U SKLADU SA ZAKONOM I UREDBOM O USLOVIMA ISPORUKE ELEKTRICNE ENERGIJE.

REDOVNO OCITAVANjE BROJILA JE PREDUSLOV ZA REDOVNE I TACNE RACUNE, ŠTO JE OPET INTERES NE SAMO DISTRIBUCIJE, VEC I KUPCA ELEKTRICNE ENERGIJE.

OPŠTINA ŽABARI

NAJZAD U SVOM DOMU

U svecanoj sali opštine Žabari upriliceno je potpisivanje ugovora o kupovini deset seoskih domacinstava za izbegle i privremeno raseljene sa Kosova i Metohije.

Gospoda Dragana Marinkovic, predstavnik INTER-SOSA svojim saradnicima najpre je pozdravila prisutne raseljene, prodavce seoskih domacinstava i zahvalila se Opštinskom rukovodstvu koje je ucinilo veliki napor da do ovih rešenja dode u rekordnom roku.

INTER-SOS u saradnji sa UNCHR-OM i komesarijatom za izbeglice Republike Srbije pristupio je programu otkupa seoskih domacinstava na teritoriji opštine Žabari kako bi se trajno rešio status ovih ljudi. Ha konkursu se prijavilo 37 domacinstava iz: Brzohoda, Žabara i Aleksandrovca a u ovoj prvoj fazi otkupljeno je deset domacinstava za porodice sa cetiri i više clanova domacinstva.

Iznos donacije je 620.000 dinara, koji se isplacuje prodavcima, a 80.000 dinara dobijaju kupci seoskog domacinstva za adaptaciju kupljenog objekta.

Sima Jevtic

TRIBINA

PORUKA ZA TRAJANJE

slika

U okviru serijala “Opstanak ili nestanak”, prošle nedelje je u Svecanoj sali Skupštine grada Požarevca održana tribina pod nazivom “Srpskom narodu - poruka za trajanje”. Promovisana je i istoimena knjiga sa obracanjem kojim francuski general Pjer - Mari Galoa na Medunarodnoj konferenciji “Agresija NATO - 10 godina posle” iznosi istine o nesvakidašnjem kršenju serije medunarodnih prava i bezrazložnom razaranju Srbije.

O strateškom razvoju, demografskom razvojnom cilju kao strateškom cilju, migracionim trendovima, odlivu radno sposobnog stanovništva van granica otadžbine, nepravednom odnosu prema srpskom selu od strane sistema, ali i stanovništva, o podanickom odnosu Srbije prema Evropi i srodnim društvenim i socijalnim tendencijama, okupljenima su govorili i poruke otrežnjenja upucivali akademik prof dr Prvoslav Markovic i predsednik Beogradskog foruma Živadin Jovanovic.

D. M.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA G 17 PLUS KOSTOLAC

FUNKCIONALNA OPŠTINA I ODGOVORNA VLAST SA G 17 PLUS

U susret izborima za odbornike Gradske opštine Kostolac, Opštinska organizacija G 17 plus je na prošlonedeljnim konferencijama za novinare pozvala gradane da glasaju za kandidate G 17 plus, listu broj 2, koju cine ljudi sa vizijom, energijom i iskustvom neophodnim za formiranje funkcionalne, male i lepe opštine Kostolac, predvodene odgovornom vlašcu.

-Predstoji nam da napravimo odlicnu opštinu Kostolac, sa seoskim mesnim zajednicama Petka, Ostrovo, Klenovnik i Stari Kostolac. To je neophodno prepustiti ljudima koji znaju kako taj posao da odrade, jer je mnogo bitno da se od pocetka neke stvari stave na stabilne noge, istakli su kandidati G 17 plus, Nenad Markovic i Siniša Živkovic i kao prioritetne ciljeve izdvojili rešavanje ekoloških problema, ekonomskih pitanja, otvaranje novih radnih mesta i razvoj turizma, a o neophodnosti i višestrukoj opravdanosti organizovanja moderno opremljenog Doma zdravlja u Kostolcu, govorila je Aleksandra Puco.

Kandidati liste G 17 plus iz Petke, Ostrova i Starog Kostolca ukazali su na svoju spremnost da doprinesu rešavanju najvažnijih probloema ovih sredina. Nataša Savic, ispred Starog Kostolca, izdvojila je pitanje životne sredine, rešenje problema podzemnih voda, izgradnju kanalizacije i sredivanje škole. Ispred Pecana, Nebojša Nikolajevic ukazao je na neophodnost toplifikacije sela, asfaltiranje ulica, uredenje seoske ambulante i uredenje seoskog groblja. Kandidat iz Ostrova, Ivan Lazarev istakao je spremnost ove stranke da osigura gasifikaciju sela, toplifikaciju, asfaltiranje i izgradnju plaže na Dunavu.

Inace, kandidati liste G 17 plus prošle sedmice ugostli su brojne visoke funkcionere svoje stranke, medu kojima Vladu Ilica, profesora dr Velimir Radosavljevic, Mileta Novacikica, Stevicu Spajica, a ove su nedelje najavljene posete Snežane Samardžic Markovic i Verice Kalanovic.

A. M.

POTPISAN „PROTOKOL ZA PROJEKAT TERMOELEKTRANE KOSTOLAC B“

KINEZI ZAINTERESOVANI ZA ULAGANJA U KOSTOLAC

Direktor PD „TE – KO Kostolac“, Dragan Jovanovic, sa saradnicima i Ðin Cunšeng, potpredsednik „Kineske nacionalne korporacije za uvoz i izvoz elektromašinske opreme“, sa saradnicima, potpisali su 24. novembra u EPS-u „Protokol za Projekat Termoelektrane Kostolac B“.

Govoreci o znacaju ovog projekta, na kome se radi još od pocetka aprila ove godine, Dragan Jovanovic, je napomenuo da je rec o investicionom paketu velikih projekata za Kostolac, koji se sastoji od revitalizacije dva bloka od po 350 megavata, izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, kapitalnim investicijama u povecanje kapaciteta kopa „Drmno“ i izgradnji novog energetskog kapaciteta B3 (snaga ce se posebno odrediti u studiji izvodljivosti). Vrednost ovih radova trebalo bi da iznosi oko 700 miliona dolara.

Tokom tehnickih razgovora, kako je rekao Jovanovic, kineskim kolegama date su sve potrebne informacije i odgovori na dodatna tehnicka pitanja što je sve sastavni deo Protokola. Sledeci korak bi podrazumevao preliminarnu komercijalnu ponudu. Ove razgovore je inace iniciralo Ministarstvo rudarstva i energetike, a prva zvanicna inicijalna odluka je potekla od Upravnog odbora EPS-a. Sada se ocekuje da Vlada Republike Srbije donese odgovarajuce odluke, koje bi, imajuci u vidu postignuti nivo saglasnosti, trebalo da budu tehnicke prirode. Takode, istakao je Jovanovic, ocekujemo da „Kineska nacionalna korporacija“ i zvanicnim putem dostavi preporuku odgovarajucih institucija NR Kine da ce ona biti nosilac projekta.

Predsednik UO EPS-a, dr Aca Markovic, je ovom prilikom naglasio da je UO EPS-a 13. novembra doneo odluku da zahtev za ovim projektom uputi Vladi Republike Srbije i da se ocekuje da ce u narednih desetak dana Vlada doneti odgovarajucu odluku vezanu za ovaj aranžman. Potpisivanje Protokola dr Markovic je ocenio kao priliku da se bilateralno potvrde pozitivni rezultati dosadašnjih razgovora.

Ðin Cunšeng je izrazio zadovoljstvo rezultatima dosadašnjih razgovora sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije i PD „TE - KO Kostolac“ i ponovio cvrstu rešenost da kompanija koju predstavlja dobije poslove u Kostolcu, za šta je evidentna podrška i Vlade NR Kine. On je istakao da je u okviru mera zbog ekonomske krize kineska vlada usvojila set mera u cilju pomoci kineskim kompanijama i mogucnost davanja preferencijalnih kredita drugim zemljama u iznosu od 10 milijardi dolara. To bi, po njegovim recima, svakako trebalo iskoristiti, kako bi se sa realizacijom projekta u Kostolcu krenulo vec pocetkom iduce godine.

D. Radojkovic

SVECANA AKADEMIJA SAVEZA DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNICARA OPŠTINE POŽAREVAC

TRI SLAVNE DECENIJE SDITOP-A

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, 23. novembra, proslavio je trideset godina od osnivanja i uspešnog rada u svojoj društvenoj zajednici. Tim povodom, uruceno je šesnaest zahvalnica pojedincima, za doprinos u razvoju i radu, i kao najbolje društvo požarevackog Saveza nagradeno je Društvo održavalaca sredstava rada opštine Požarevac (DOSROP).

Pocetkom slavljenickog dana clanovi Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, organizovali su osveštavanje svojih prostorija nakon cega je usledila Svecana akademija, priredena u svecanom salonu Skupštine grada Požarevca.

Brojnim clanovima i gostima, nakon himne Srbije, pozdravnim govorom obratio se predsednik SDITOP- a, Miroslav Ivkovic. Potom su se svojim cestitkama pridružili gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic i predsednik Skupštine grada, Miomir Ilic. Medu uvaženim gostima tride-setogodišnjaka SDITOP- a bio je predstav-nik Srpske pravoslavne crkve, kao i predsednik Saveza društava inže-njera i tehnicara Srbije, profesor dr Caslav Lacnjevac, koji je istakao da je SDITOP jedan od najaktivnijih na nivou Srbije i, time, i najistaknutiji u pružanju doprinosa svojoj društvenoj zajednici,

Potom je predsednik SDITOP- a, Miroslav Ivkovic, urucio devet zahvalnica svim dosadašnjim predsednicima za doprinos razvoju i radu Saveza: Žarku Sekulicu, dipl. ing polj, Dimitriju Kolesnikovu, dipl. ing maš, Dragiši Ivkovicu, dipl. ing maš, dr Novici Grujicu, dipl. ing maš, Jovi Gundelju, dipl. ing rud, Miroslavu Crncevicu, dipl ing maš, Miodragu Todorovicu, dipl ing maš, dr Dobrivoju Jovanovicu, dipl. ing maš, i Srdanu Filipovicu, dipl. ing maš.

Još sedam zahvalnica aktivnim clanovima Saveza urucio je potpredsednik SDITOP- a, Milutin Stankovic: Miloradu Miloševicu ing maš, Radiši Pericu, dipl.ing metalurgije, Boriši Milojkovicu, dipl. ing el, Desimiru Stevicu, dipl. ing rud, Stanislavu Stankovicu, dipl. ing poljoprivrede, Slavku Jovanovicu, dipl. arhitekta, i Draganu Jovanovicu, kao prijatelju SDITOP- a zaslužnom za formiranje Društva.

Za najbolje društvo požarevackog Saveza proglašeno je društvo održavalaca sredstava rada opštine Požarevac, ispred kojeg je Zahvalnicu primila sekretar društva, Vera Vlajovic.

U završnici slavlja trideset leta SDITOP- a, u ime svih nagradenih, reci zahvalnosti sa prisutnima podelio je Dragiša Ivkovic.

SAVETOVANJE O SAVREMENIM METODAMA TEHNICKE DIJAGNOSTIKE

Društvo održavalaca sredstava rada požarevackog SDIT- a, prošlog petka, organizovalo je savetovanje sa temom ”Savremene metode tehnicke dijagnostike”, povodom kojeg su se u prostorijama Visoke tehnicke školke strukovnih studija u Požarevcu, u gostoprimstvu direktora Vladana Ðulakovica, okupili brojni poznavaoci tehnickih nauka.

-Tehnika iz dana u dan napreduje, a suština je povecati pouzdanost i bezbednost i opreme i ljudi. Danas predstavljamo 11 radova, imamo rad docenta iz Republike Srpske, sa Mašinskog fakulteta, sa naših fakulteta, a, što je najvažnije, imamo radove naših ljudi iz prakse, inženjera sa kopova Kostolac, kopova Kolubare, iz elektrana. Ovo savetovanje smatramo pocetnim na ovu temu, sa akcentom na tome da zainteresujemo poslovodstva da pomognu da se kupi savremena oprema, da se ulaže i u ljude i u opremu kako bismo imali bolje rezultate i efekte, istakao je potpredsednik SDITOP- a, Milutin Stankovic, dipl. ing el.

Ovim je povodom objavljen i Zbornik radova na više od pedeset stranica, a strucni materijal obezbeden je i u elektronskom obliku.

A. Maksimovic

U CRVENOM KRSTU POŽAREVCA

OBUKA ZA PRUŽANJE PRVE POMOCI

U skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti na radu i novog Zakona o saobracaju koji ce uskoro poceti da se primnjuje, radnici odredenih struka u obavezi su da produ obuku iz teorije i prakse pružanja prve pomoci kako bi se blagovremeno osposobili za vanredne situacije u kojima bi im to znanje i ta praksa bili od velike pomoci. U akciju osposobljavanja radnika i vozaca za pružanje prve pomoci, veoma aktivno se ukljucio i Crveni krst Požarevca koji je do sada vec organizovao nekoliko obuka. Kroz ovaj vid osposobljavanja vec su prošli zaposleni u požarevackoj Saobracajnoj policiji za koje je organizovano dvanaest sati obuke, zatim, kurs su završili radnici koji rade u obezbedenju u PD "TE KO Kostolac", zaposleni u Kompaniji "Rodic", Preduzecu za puteve... Protekle nedelje, u prostorijama Crvenog krsta, obuka iz prve pomoci organizovana je i za pedeset radnika "Elektromorave". Predavaci su zdravstveni radnici, nastavnici Medicinske škole, lekari iz Bolnice i Doma zdravlja. Prema recima Branislava Živulovica, sekretara, Crveni krst Požarevca potrudice se da pripremi predavace za obuku tako da oni za to dobiju sertifikate, a u planu je i opremanje kabineta u kome ce se, u saradnji sa Medicinskom školom, sprovoditi ova obuka.

M.P.

GRADSKI ŽENSKI HOR “BARILI”

ROÐENDANSKI GALA KONCERT

U nedelju 22.novembra u svecanoj sali Gradske uprave, Gradski ženski hor “Barili” je gala koncertom obeležio 17-tu godišnjicu od osnivanja i 12 godina od kako je proglašen za ustanovu kulture.

Pored hora “Barili” nastupile su ugledne gošce, istaknute umetnice, Snežana Nikolajevic i Vesna Kršic, u klavirskom duu, kao i mlade beogradske umetnice: Tijana Ðuricic, sopran i Milica Sekulic, klavir. Pod rukovodstvom umetnickog direktora Katalin Tasic, hor je izveo atraktivan i raznolik program koji je obuhvatio razdoblje od italijanskih starih majstora (Ðovani Kroce), preko ceškog kompozitora Jozefa Suka, pa sve do džeza (Džordž Geršvin). Sopran Tijana Ðuricic je nadahnuto izvela nekoliko napolitanskih i ruskih kompozicija, uz klavirsku saradnju Milice Sekulic koja je izvanredno izvela zahtevno delo ruskog kompozitora Skrjabina. Klavirski duo Nikolajevic-Kršic koje je ove godine obeležio 40 godina postojanja, predstavio se požarevackoj publici delima ceškog kompozitora Dvoržaka, kao i savremenog srpskog autora Živanovica.

Za oduševljene poklonike umetnicke muzike i poštovaoce hora “Barili” koji su do poslednjeg mesta ispunili svecanu salu prireden je svecani prijem.

R.N.

NARODNI MUZEJ

TRAGOVI- VINCA KAO INSPIRACIJA

U Galeriji Spomen zbirke Miodraga Markovica u Požarevcu, do 15.decembra traje izložba pod nazivom „Tragovi-Vinca kao inspiracija" na kojoj se predstavlja 26 akademskih umetnika iz Beograda,razlicitog senzibiliteta tehnika i materijala,a zajednicka nit i inspiracija im je arheološki materijal Vince.Posle izložbi u BeograduGrockoj i Smederevu,ova izložba je postavljena i u Poža-revcu i privuklaje pažnju publike.Idejni autor izložbe je Rada Sikimicžoja je takode i jedan od ucesnika izložbe,na kojoj su se predstavili slikari,graficari,keramicari,vajari i dizajneri.Na otvaranju je govorila Ljiljana Subotic,istoricar umetnosti iz Beograda,inace,realizator izložbe. Ona je tom prilikom podsetila da je Vincanska kultura vezana za vreme kasnog neolita i ranog eneolita u periodu od 5300 g.p.n.e.,a završava se oko 4300 godine pre n.ere.Za najstariju civilizaciju neolita u Evropi se vezuje i pronalazak vincanskog pismajednog od najstarijih.Tehnike kojima su se služili Vincanci su modelovanje u kalupima preko slikanja, graviranje, urezivanje, duborezi, grncarija. Sve ove karakteristike vincanske kulture najveceg naselja i najpoznatijeg praistorijskog nalazišta u Srbiji su poslužile kao izuzetna inspiracija umetnicima iz Beograda, zakljucila je Ljiljana Subotic na otvaranju izložbe u Požarevcu.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 20.11.2009. do 27.11.2009.godine u porodilištu opšte bolnice u Požarevcu rodene su 23 bebe od toga 15 decaka i 8 devojcica

Sinove su dobili:

Milica i Veljko Trifunovic iz Požarevca, Suzana Velinov i Bojan Vukmirovic iz Požarevca, Selena i Ivan Ivkovic iz Gareva, Milena i Saša Stojkovic iz Vlaškog Dola, Helena Ivic i Ivan Zlatanovic iz Kostolca, Emina Petrovic i Zoran Mihajlovic iz Turije ,Ivana Srbu i Gagic Elvis iz Požarevca,Emina Emrulan iDragan Radovanovic iz Kumana, Jelica Ivanovic i Duško Jejina iz Klicevca, Katarina Stanojevic i Žika Marinkovic iz Velikog Gradišta,Suzana i Dejan Jankovic iz Kostolca, Aleksandra Lucanin i Ivan Kalcic iz Požarevca, Marija i Zlatimir Živic iz Požarevca, Aleksandra i Vladimir Todorovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili:

Aleksandra i Vladimir Bacic iz Požarevca, Vesna i Dragan Mandic iz Velikog Gradišta, Sladana i Srecko Rankovic iz Brzohoda, Tanja Georgijeva i Marjan Georgijev iz Batuše, Danijela i Miodrag Bajevic iz Kostolca, Jelena i Saša Simjanovic iz Požarevca, Zorka Alijevska i Duraj Diljan iz Kostolca, Radmila Pelivanovic i Cemil Ljutovci iz Kostolca.

POVODOM 1. DECEMBRA, SVETSKOG DANA BORBE PROTIV SIDE

“HIV JE TU... JOŠ UVEK. NEKA SVI CUJU!”

- Znanje i zdravo ponašanje za sada jedini nacini zaštite od SIDE-smrtonosne i zarazne bolesti od koje danas u svetu boluje 33,4 miliona ljudi medu kojima i 2,1 milion dece

Zavod za javno zdravlje u Požarevcu, u okviru svojih preventivnih aktivnosti, nastavlja sa organizovanjem “Akcije za zdravlje” svake poslednje subote u mesecu. I prošlonedeljna Akcija, poput svih prethodnih, sprovedena je u Ekološkom domu na Cacalici. Saradnici Zavoda u ovom poslu bili su, kao i do sada, Centar za prevenciju bolesti i Služba polivalentne patronaže požarevackog Doma zdravlja, Crveni krst, Gradska uprava, Ekološko društvo, Omladina JAZAS-a, Medicinska škola i medijske kuce: Radio Požarevac, list “Rec naroda” TV Sat i TV Klub In. Požarevljani koji su toga dana posetili Cacalicu bili su u prilici da iskoriste prisustvo zdravstvenih radnika u Ekološkom domu i da prokontrolišu svoje zdravstveno stanje merenjem krvnog pritiska,. šecera i masnoce u krvi, bodi mas indeksa...

U nastavku Akcije organizovana je Konferencija za novinare, a povod je bio 1. decembar, Svetski dan borbe protiv SIDE koji se ove godine obeležava pod geslom: "Poveži se sigurno. Zaštiti ljubav. Koristi kondom”.

SIDA je poslednji i najteži stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV-om) koju karakteriše progresivno i nepovratno slabljenje odbrambenog sistema. To je bolest koja mora biti briga svih zato što SIDU može dobiti svako: star i mlad, muškarac i žena, bogat i siromašan, ali najvažnije je znati da SIDU može izbeci svako, zavisno od toga koliko zna i ume da se zaštiti. To je i razlog što Zavod za javno zdravlje Požarevac i Omladina JAZAS-a vec 12 godina sprovode mere i aktivnosti u cilju vaspitanja za zdravlje, pre svega mladih, i usvajanja zdravih stilova življenja. Znanje i zdravo ponašanje za sada su jedina sigurna zaštita od ove smrtonosne, zarazne bolesti.

- Za razliku od globalnog slogana ovogodišnje kampanje u Srbiji, u Branicevskom i Podunavskom okrugu ona se odvija sa porukom: ”HIV je tu...Još uvek. Neka svi cuju!”. Kampanja je prakticno otpocela 16. novembra i trajace do 12. decembra. Zapoceli smo je predavanjima o prevenciji HIV/SIDE u Srednjoj medicinskoj školi, u KPZ Zabela i KPZ za žene u Požarevcu. Možemo se pohvaliti da ove godine imamo najviše zvanicnih partnera u kampanji, cak 20 organizacija i institucija, napomenuo je na Konferenciji Filip Božilovic, izvršni direktor Omladine JAZAS-a Požarevac.

Pored predavanja, u okviru kampanje, predviden je i niz drugih aktivnosti. Neke od njih su vec realizovane u pet gradova Branicevskog i Podunavskog okruga u okviru projekta “Zdrav stil-moj stil”.

- Promovisali smo zdrave stilove života u smislu prevencije AIDS-a i bolesti zavisnosti. U okviru tog istog projekta je i fotografski konkurs koji smo raspisali pod nazivom “Zdrav stil”. Prvog decembra, na ulicnoj manifestaciji u Požarevcu urucicemo nagradu za najbolju fotografiju sa ovog konkursa. Inace, na Svetski dan borbe protiv SIDE, po tradiciji, pojavicemo se u centru grada sa propagandnim materijalom u nameri da animiramo naše sugradane i porucimo im da i svi ostali dani u godini treba da budu ispunjeni zdravim stilovima života i borbom protiv SIDE, a ne samo 1. decembar, napomenuo je, ispred JAZAS-a Borisav Ilic i najavio održavanje 10. jubilarnog, humanitarnog turnira sa koga ce sav prihod uputiti šestom odeljenju Infektivne klinike u Beogradu.

Stalni saradnik u svim dosadašnjim kampanjama koje su vodene u borbi protiv SIDE na prostorima požarevackog kraja je i Crveni krst Požarevca. Sa ovom opakom bolešcu, ova humanitarna organizacija prvi put se susrela 1980. godine.

- Tada je to za nas bila velika nepoznanica, ali vremenom smo se u toj borbi uhodali i meni je drago da je Crveni krst Požarevca iznedrio nekoliko velikih aktivista koji su danas veoma angažovani u organizaciji JAZAS. Naša borba je pre svega usmerena na sprecavanje ove bolesti, ali šta ciniti kada se ona ipak pojavi? Veoma je delikatan zadatak svih nas kako te ljude leciti, kako ih prilagiditi sredini i porodici u kojoj žive. Koristim priliku da u borbi protiv SIDE istaknem ulogu Omladinu JAZAS-a koja je veoma aktivna i prepoznatljiva i drago mi je što smo na zajednickom zadatku, rekao je na Konferenciji Branislav Živulo-vic, sekretar Crvenog krsta.

Prema poslednjim podacima SZO, 33.400.000 osoba živi danas u svetu sa infekcijom HIV-a, od kojih je oko 2 miliona dece, a oko 15 miliona, žena.

- U odnosu na prethodnu godinu, novoinficiranih je oko 400 hiljada što je nešto manje u odnosu na rast prethodnih godina. Najveci porast u istoriji postojanja HIV-a dogodio se 1996. godine. U Istocnoj Evropi od 2002. godine do sada, sa nekih 900 hiljada, broj osoba koje žive sa HIV-om popeo se na milion i po, a u Zapadnoj Evropi je sa 600.000 porastao na 800 i nešto hiljada, što govori da razvijenije zemlje imaju uspešniju terapiju i bolji nivo informisanosti, pa samim tim i niži trend rasta osoba koje postaju HIV pozitivne. Srbija spada u zemlje sa najmanjim procentom testiranih osoba na prisustnost HIV-a u krvi i iz tog razloga možemo govoriti samo o procenjenom broju inficiranih, a on se krece od 10 000 do 15 000. Od tog broja, oko 20 posto je registrovano kao HIV pozitivno, 10 do 14 posto je obolelo, a oko 8 posto je umrlo. U Branicevskom okrugu ove godine registrovane su dve novoobolele osobe , isti broj novih, evidentiran je i u Podunavskom okrugu. U Branicevskom okrugu je od 1997. godine do danas registrovano ukupno 29 obolelih osoba , a u Podunavskom 19. Nešto manje od polovine su osobe ženskog pola. Od ukupnog broja obolelih u Branicevskom okrugu, do sada je 20-oro umrlo, saopštila je novinarima prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje.

S.E.

MZ “BULEVAR” POŽAREVAC

KA BULEVARU – PO TROTOARU

Savet MZ “Bulevar”, sacinjen od šest politickih grupacija, na celu sa clanovima DS i SPS, od marta na ovamo uspeo je da realizuje niz aktivnosti iz oblasti unapredenja komunalne infrastrukture, da promeni odnos prema gradanima, uvažavanjem njihovih zahteva i potreba, istovremeno agilnije nastupajuci kod nosioca gradske vlasti, javnih preduzeca i gradskih institucija.

Program radova za ovu godinu realizovan je gotovo u celini: uradena je fekalna kanalizacija u ulici Ivana Milutinovica i Koste Stamenkovica, trotoari u ulici Vojske Jugoslavije, a u toku su radovi na asfaltiranju ulice Miloša Crnjanskog. Preostaje asfaltiranje ulice Save Kovacevica i drugog dela Voje Vujovica.

Istovremeno, van programa radova, sredstvima grada Požarevca, asfaltirana je ulica na Pionirskom trgu, presvucen asfaltom deo Takovske i ulica Vuka Karadžica do ulice Vojske Jugoslavije, sredeni trotoari u ulici Voje Dulica, uradena zaštitna ograda oko kafane “Bulevar”, ocišcena “divlja” deponija u Tršcanskoj, ocišcena i zastakljena dva lokala na “Bulevaru”, dobijena dozvola za uredenje trotoara na “Zapisu”, od Fonda za zaštitu životne sredine dobijeno je oko 2,5 miliona dinara za Plan detaljne regulacije potesa “Tulba – Tabana”, a Savet ove MZ ovih dana sakuplja priloge preduzeca i preduzetnika za potrebe završetka radova na uredenju crkve u Jugovicevoj ulici.

-Naša mesna zajednica je veoma specificna. Slicno MZ “Park”, prostire se od gradskog jezgra do periferije, do Novog groblja. Problemi su heterogeni – na brdu je urgentno pitanje vodosnabdevanja, kanalizacije, puteva, toplifikacije... U centralnom delu – uredenje primereno gradskom središtu. Nastojim, od dolaska na funkciju predsednika Saveta, da svi clanovi, nas 15, damo svoj maksimalni doprinos i stanje ucinimo boljim. Držim se reci kojima je Žarko Pivac, predsednik Gradskog odbora DS Požarevac nas predsednike Saveta mesnih zajednica obavezao: “Nemojte se baviti strancare-njem, vec se borite za boljitak svih gradana u mesnim zajednicama. Što više u tome uspete, utoliko ste opravdali funkciju koju imate”. Kao ono kad vas otac isprati u vojsku i poruci da mu obraz ne obrukate. Te reci i reci dr Zorana Ðindica: “Kad ujutro ustanete nemojte da pitate šta je država ucinila za vas, nego šta ste vi ucinili za državu”, moja su vodilja. Svakodnevno sam u kontaktu sa gradanima, sve njihove primedbe i zahteve nastojim da cujem i ne posustajem dok ih ne rešim, danima obilazeci sve institucije i nadležna javna preduzeca. Jedna od kampanja koja je donela olakšanje žiteljima ovog dela grada su stubici u ulici Voje Dulica, koji su uspeli da ocuvaju trotoar pešacima, sprecavajuci da se, kao do skora, na trotoaru šepure automobili, a majke sa bebama, daci i starije osobe, umesto trotoarom, do autobuskog sta-jališta na Bulevaru trce kolovozom, magistralnim putem. Nedavno sam uzeo lopatu i sam ocistio slivnike kod autobuskog stajališta na Bulevaru, gde se posle kiša stvorilo ogromno jezero. Jedna me starica poznala, pa se dugo naglas išcudivala kako to da predsednik Mesne zajednice cisti kanale. Jednostavno, interes gradana je na prvom mestu, funkcija služi tom interesu. Imam podršku gradskih vlasti i na Savetu smo se saglasili da pokušamo da “vratimo stari sjaj” zapuštenoj i oronuloj kafani “Bulevar”, da pokušamo kod nadležnih da raskršce “Bulevar” bude ostrvo sa kružnim tokom, da se uredi fasada kuce Riste Kolonjaza, da pokušamo preko Fonda za zaštitu životne sredine da ulicu Davorjanke Paunovic pretvorimo u park, idealan za odmor ne samo Požarevljana, vec i brojnih daka iz cele zemlje, kad ekskurzije dodu da posete naš Muzej i Galeriju Milene Pavlovic – Barili. – kaže inž. Dejan Rakic, predsednik Saveta MZ “Bulevar”.

Savet MZ “Bulevar” saglasan je da se u iducoj godini založi kod nadležnih kako bi se ostvarili i zahtevi gradana da ulica Bože Dimitrijevica bude poplocana, kao što je Kosovska, da se rekonstruiše Jugoviceva do pruge, prošire vodovodne cevi ka potesu Igma, nastavi izgradnja fekalne kanalizacije, asfaltiraju ulice, nastavi rekonstrukcija i izgradnja trotoara... U predlog programa aktivnosti MZ “Bulevar” za iducu godinu, podnet Direkciji za izgradnju, uvršceno je i dalje širenje toplovodnog sistema, poboljšanje javne rasvete, održavanje javnih zelenih površina, kao i inicijativa da se izradi projekat za saniranje podrumskog dela zgrade u kojoj je sedište MZ “Bulevar”.

D. Milenkovic

U JKP “KOMUNALNE SLUŽBE”

STIGLO NOVO VOZILO

Sredstva za kupovinu vozila obezbedio Fond za zaštitu životne sredine

Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” u Požarevcu dobilo je prošlog ponedeljka još jedno vozilo za prevoz smeca u vrednosti od 8.850.000 dinara, a sredstva su obezbedena iz Fonda za zaštitu životne sredine. Predstavnici grada Požarevca, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, predsednik Gradske skupštine Miomir Ilic i zamenik predsednika Gradske skupštine Milic Jovanovic, su se tokom posete ovom preduzecu uverili u neophodnost i kvalitet vozila.

O tome šta ce to znaciti za grad Požarevac govorio je direktor JKP “Komunalne službe” Slobodan Jovic:“ Povod današnjeg okupljanja je kupovina jednog specijalnog vozila “smecara” koje je neophodno da bi grad izgledao još cistije i bolje, nego što je to danas. Želim da istaknem jednu zahvalnost gradu Požarevcu na razumevanju i važnosti Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe” za održavanje higijene grada, jer mislim da je shvaceno da je ogledalo grada, Komunalno preduzece da bi gazdovalo komunalnim otpadom mora imati adekvatna i odgovarajuca osnovna sredstva.

Iz Fonda za zaštitu životne sredine kupljeno je specijalno vozilo “Mercedes” koje se sklapa u Priboju kod FAP –a izuzetno dobrih karakteristika, tako da cemo sa njime sigurno poboljšati kvalitet rada i ono što je najvažnije sigurnost, jer je zimski period pred nama. Prosecna starosna struktura naših vozila je 12 godina, umnogome se poboljšava i moram da istaknem da je ulaganje grada Požarevca u JKP “Komunalne službe” u zadnjih pet godina dosta veliko i krece se negde oko milion evra. Sve vam to govori o shvatanju našeg posla kao vrlo važnog za grad, pa se nadam da ce iduca godina takode za Komunalno preduzece biti isto ovako važna, shvacena sa puno odgovornosti, kako bi u narednom periodu kupili makar još jedno vozilo. Ispred kolektiva zahvaljujem se gradu na razumevanju i jednom cinu koji je vrlo važan za sve nas i za grad u celini”.

Uloga Komunalnog preduzeca, grada i Fonda za zaštitu životne sredine je da podigne kvalitet života svih naših gradana. U prethodnoj godini sredstva opredeljena iz Fonda za zaštitu životne sredine bila su oko 357 miliona dinara i više od 300 miliona dinara je upotrebljeno upravo u ovakve stvari kao što je kupovina vozila za odnošenje smeca.

“Ove godine prema Komunalnim službama opredeljena su sredstva u iznosu od 15.400.000 dinara i ovom prilikom zahvaljujem se direktoru Jovicu zato što su opredeljena sredstva za ovakav jedan “smecar” manja nego što je Fond dao, tako da cemo u svakom slucaju izaci u susret Komunalnom preduzecu i kupiti mašinu za sakupljanje lišca, koja se uklapa u ona sredstva koja su za ovo opredeljena. Znamo da su potrebe gradana i grada sigurno mnogo vece nego što su sredstva Fonda, zahtevi u prethodnoj godini su bili veci od milijardu dinara, ali smo sigurni da cemo u narednom periodu ispuniti ulogu Fonda koji je upravo i osnovan da bi povecao i poboljšao kvalitet života naših gradana”, istakao je Žarko Pivac, predsednik Fonda za zaštitu životne sredine.

Gradonacelnik Miodrag Milosavljevic je izrazio zadovoljsto, jer ce još jedno novo vozilo poboljšati rad Komunalnih službi. “Znam da je zadnjih pet godina dosta ulagano u vozni park, da je u Srbiji prosek starosti vozila 17 godina, a da je Požarevac dostigao 12 godina što je sasvim dobro za ovaj trenutak. Medutim, moramo težiti da dostignemo standard od sedam godina, a za tako nešto nam je potrebno narednih 5 – 6 godina, kako bi smo ispunili taj evropski standard da naša vozila imaju tu starost i da jednostavno gradani Požarevca nemaju problema kada je u pitanju iznošenje smeca.

Grad Požarevac krece u izradu lokalnog plana uklanjanja komunalnog otpada. Radi se i regionalni plan, a nakon toga ce se uci najverovatnije u tender ukoliko to budemo usaglasili na skupštinama grada Smedereva, Požarevca, Kovina, Golupca i Velikog Gradišta u traženju strateškog partnera za regionalnu deponiju u Smederevu. Ukoliko to budemo završili možemo biti sigurni da cemo rešiti pitanje našeg smetlišta, a ono što mogu da najavim jeste da je od Ministarstva za zaštitu životne sredine odobren projekat za sanaciju i rekultivaciju našeg smetlišta, tako da cemo na taj nacin kada se bude otvorila mogucnost i alternativa da se iznosi smece na regionalnoj deponiji, rešiti pitanje sanacije smetlišta i gradani koji žive u neposrednoj blizini nece imati problema i bojazni za svoje zdravlje”.

D.Dinic

SA SLAVICOM PEJOVIC, PREDSEDNICOM ODBORA ZA KULTURU SAVETA GMZ KOSTOLAC O NAPORIMA DA SE ZADOVOLJE KULTURNE POTREBE

OKUPITI KREATIVNE POTENCIJALE

- “Kostolac mora da se prepoznaje i po duhu a ne smo po uglju i struji”

Formiranje Ustanova kulture u Kostolcu cilj je za koji se vec dugo zalažu poslenici kulture ovog malog grada, cijih petnaestak hiljada stanovnika sve jasnije ukazuje na neophodnost zadovoljavanja kulturnih potreba i, time, podržava institucionalno organizovanje profesionalaca iz oblasti kulture.

Tim povodom, o dosadašnjim aktivnostima i buducem organizovanju kulturnog života ovoga grada, razgovarali smo sa predsednicom Odbora za kulkturu Saveta GMZ Kostolac, Slavicom Pejovic, koja najpre podseca da je davne 1979. godine u Kostolcu ukinut Radnicki univerzitet, koji je do tada bio organizator kulturnih programa, filmskih predstava i amaterskog stvaralaštva. Centar za kulturu u Požarevcu preuzeo je te delatnosti. Biblioteka u Kostolcu je postala odeljenje NB “Ilija M. Petrovic“. Kostolcanima je bilo omoguceno iskazivanje umetnickih interesovanja u Gradskom horu „Dunavska lira“, Duvackom orkestru i KUD- u “Kostolac“, koje je okupljalo pesnike, slikare, muzicare i folklorce.

-U realizovanju koncepcije organizovanja kulture bilo je problema više nego što se moglo ocekivati. Biblioteka je uglavnom uspela da u skromnim uslovima i prostoru opstane i zadovoljava potrebe gradana za knjigom ali Kostolcani nisu bili zadovoljni kvalitetom a ni obimom drugih programa: pozorišnih predstava, koncerata, izložbi... Organizatori kulture u Požarevcu su pak govorili da nema razumevanja i odgovarajuce saradnje u Kostolcu i da im je organizovanje programa otežano. Kako su godine prolazile, bez obzira na visinu sredstava koja su usmeravana u pravcu Kostolca, programa je bivalo sve manje a nezadovoljstva sve više. KUD se postepeno sveo samo na folklorni ansambl i postao institucija za sebe, finansiran i iz budžeta i od Privrednog društva. Pesnici i slikari su bili prepušteni sebi, bez sredstava za rad, bez prostora za okupljanje i bez mogucnosti za svoju afirmaciju.

Jedna Ustanova kulture u Kostolcu

Poslednjih godina nešto se desilo- „dogodila se kultura“. Umetnici i kulturni poslenici su se probudili, a nakon izbora koji su zakazani za 6. decembar, predvidena je mogucnost formiranja posebne Ustanove kulture u ovom gradu, istice Slavica Pejovic.

Podsecamo da je Odbor za kulturu u ovom sazivu izabran avgusta 2007. godine. U tom trenutku konstatovano je da je kulturna infrastruktura u Kostolcu krajnje rasuta, da je jedina ustanova kulture koja ostvaruje aktivnost Biblioteka, da Muzej i Arhiv nemaju svoja isturena odeljenja, da je bioskopska sala zatvorena a da Centar za kulturu realizuje svoje programe povremeno i neplanski. Razgranala se mreža nevladinih organizacija i udruženja gradana. Tako su u oblasti kulture bili angažovani osim KUD- a „Kostolac“ i Muzickog društva „Dunavska lira“, i Pozorište „Kastelum“, ULUK ART i Klub ljubitelja knjige “Majdan“.

-Svako je radio za sebe, svako je obezbedivao sredstva za rad preko svojih „linija“ i prijateljstava. Jedino je KUD „Kostolac“ imao stalne izvore finansiranja iz budžeta i Privrednog društva. Rad ovih udruženja ni programski nije bio dovoljno koordiniran. Kao da je onima koji su imali obezbedena sredstva a i onima koji su ta sredstva odobravali, odgovarala ovakva rascepkanost i medusobna surevnjivost. Pored finansijskih i organizacionih problema ozbiljan problem bio je nedostatak prostora za njihovo okupljanje i predstavljanje. Bilo je neophodno da se u postojecim uslovima pokrenu i organizuju aktivnosti koje bi bar donekle obezbedile zadovoljavanje i ispoljavanje osnovnih kulturnih potreba gradana Kostolca na jedan racionalan i ekonomski opravdan nacin sa efektima koji bi afirmisali i kulturne stvaraoce ali i sam grad, kaže Slavica Pejovic.

U tom pravcu je sadašnji saziv Saveta GMZ Kostolac, na celu sa predsednikom Vladimirom Vilom, dao podršku i Odboru za kulturu i svim inicijativama koje su date u gradu na unapredenju kulturnog života, na što naša sagovornica dodaje:

-Biblioteka, Klub ljubitelja knjige „Majdan“, ULUK „ART“ Crkvena opština i crkva Svetog Maksima Ispovednika, brojni pojedinci i kulturni stvaraoci su shvatili da, kako nam je jedan peasnik lepo rekao- Kostolac mora da se prepoznaje i po duhu a ne smo po uglju i struji. I pokrenuli smo se. Kostolac je dobio i svoje manifestacije, i svoj casopis, i svoju likovnu koloniju. Postao je domacin najpoznatijim srpskim pesnicima, u naš grad su došli akademici, doktori nauka, poznati svetski pesnici. Upisali smo se i mi na kulturnu mapu ne samo našeg regiona vec i na širim prostorima. Uspostavili smo nova prijateljstva i kulturne veze sa ustanovama kulture širom Srbije.

Dosadašnji rezultati

Pojacanim angažovanjem Centra za kulturu iz Požarevca u Kostolcu su poslednjih godina organizovane kvalitetne pozorišne predstave, poznatih pozorišnih kuca. Ipak ova mala sredina se sa njima ne identifikuje niti prepoznaje, kaže Slavica Pejovic i nastavlja:

-Pojedine sredine, nekad i male postaju poznate po manifestacijama koje se u njima organizuju. Naš grad, kao mala kulturna sredina uložio je izuzetan napor i postao je poznat u srpskim književnim krugovima i po izdavackoj delatnosti- casopisu „Majdan“ i više izdavackih edicija. Imamo svoj casopis za književnost i kulturu a objavili smo pored naših pesnika i poznate srpske pesnike Anu Dudaš i Rašu Perica, kao i strane pesnike Saren Tuju i Liu Siandonga iz Kine i Panagiotu Zaloni iz Grcke. Tako smo ušli u svetske bibliografije i bibliotecke kataloge. Ipak glavna naša angažovanja su velike kulturne manifestacije po kojima kao grad i kulturna sredina postajemo prepoznatljivi. Tako, uz blagoslov našeg vladike dr Ignatija, u porti crkve Sv. Maksima Ispovednika, Crkvena opština, Biblioteka i Klub ljubitelja knjige „Majdan“ organizovali su ove godine treci put zaredom u Dane Svete brace Cirila i Metodija, Književno duhovne susrete „Kostolacka žiška“. Septembra meseca organizovani su, treci put zaredom, Medunarodni pesnicki susreti. Do sada su Kostoplac posetili pesnici iz Kine, Amerike, Rusije, Australije, Francu-ske, Italije, Belgije, Argentine, Ceške, Poljske,

Ukrajine, Bugarske, Španije, Izraela, Kipra, Malte, i mnogih drugih zemalja. Tokom leta organizuje se i Kulturna manifestacija „Kostolacko leto“ koja je pokrenula brojne kulturne entuzijaste Ko-stolca.

-Sa skromnim sredstvima mi smo u okviru ovih manifestacija organizovali i decije igrice i likovnu koloniju i doveli pesnike Dobricu Erica, Dragana Kolundžiju, Slobodana Rakitica, Rajka Petrov Noga, Milovana Danojlica, Milicu Jeftimijevic, Luja Danojlica, predstavili Srpsku književnu zadrugu, doveli i grupu NAISA. Manifestacije koje organizujemo su istovremeno i prilika da se na njima predstave i naši pesnici, slikari, glumci.

Pored ovih manifestacija ne mogu se zanemariti ni angažovanje Udruženja slikara na organizovanju Likovnih kolonija, kao i Pozorišta “Kastelum“ koje je organizovalo i smotru amaterskih pozorišta „Viminacijum svetlosti moja“ a KUD „Kostolac“ smotru decijih folklornih ansambala“, podseca naša sagovornica.

Novcana sredstva

Za realizaciju navedenih programa i manifestacija, u prethodnim godinama obezbedivana su znacajna finansijska sredstva u budžetu, od privrednih preduzeca, a, pre svega, PD TEKO „Kostolac“, kao i iz Fonda za programe nevladinih organizacija. Najveca podrška dobijena je od strane Saveta GMZ Kostolac.

-Da nije bilo te podrške sigurno je da mnogi programi ne bi mogli da se realizuju. Uloženi su i napori na unapredenju saradnje sa Centrom za kulturu Požarevac, kao i sa institucijama i udruženjima u Kostolcu. Radi potpune informisanosti istakla bih da je samo u ovoj, 2009. godini od strane budžeta izdvojeno za profesionalne programe 1.350.000,00 dinara, za letnje programe 200.000,00 dinara a za KUD „Kostolac“ 739.870,00 dinara, podseca Slavica Pejovic i istice:

-U ovom periodu je izvršena adaptacija biblioteke i prostorije niže muzicke škole sredstvima iz Budžeta, napravljena je pokretna pozornica za letnje programe u gradu, uredena je plaža i prostor za organizovanje raznovrsnih sportskih i kulturnih sadržaja. To sve medutim nije dovoljno. Dok po okolnim naseljima stoje prazni i nedovoljno iskorišceni domovi kulture, koji su u nadležnosti tih mesnih zajednica, dotle u Kostolcu ne postoje prostorni uslovi za okupljanje slikara, pesnika, glumaca. Cak i Odbor za kulturu podnosi zahtev za korišcenje pozorišne sale koja je u vlasništvu Privrednog društva. Uslove za rad imaju samo folklorni ansambl i hor. Kako se saznaje, u toku su aktivnosti Privrednog društva na preuredenju bioskopske sale u adekvatni prostor za te aktivnosti. Nadamo se da ce one biti ustupljene Gradskoj opštini i ustanovi koja se bude formirala u Kostolcu.

Mogucnosti razvoja

Mogucnosti za razvoj kulturnih delatnosti u Kostolcu su velike, a prevazilaženje uocenih problema u organizovanju kulturnih programa ocekuje se sa formiranjem Usta-nove kulture.

-Kulturni turizam, a posebno arheološki turizam je velika šansa Kostolca, napominje predsednica Odbora za kulturu GMZ Kostolac, Slavica Pejovic i dodaje:

-Pored vec razvijenog arheološkog kompleksa „Viminacijum“, veliki znacaj ima i zapocinjanje arheoloških istraživanja na srednjovekovnom Branicevu u Starom Kostolcu, kod Todica crkve. Naša je želja, za neke nerealna, ali po meni ipak realna, da se za ta nalazišta, koja su od svetskog znacaja kaže da su kraj Kostolca, jer Kostolac je sadašnjost i buducnost, a ne obrnuto. I za te mogucnosti Kostolac mora da bude spreman. I muzej rudarstva je moguce uspostaviti. Pa zar Stari Kostolac sa onim starim, ruiniranim zgradama ne predstavlja deo kulturne a ne samo privredne istorije ovih prostora. To naselje, ukoliko bi se rekonstruisalo, imalo bi obeležje grada muzeja. I Crkva Svetog Maksima Ispovednika koju freskopiše najpoznatiji pravoslavni freskopisac iz Atine, otac Skliris Stamatis, sve je poseceniji i interesantniji objekat ne samo za vernike vec i za poznavaoce likovne umetnosti i van granica naše zemlje. Tu je i Crkva Svetog Ðorda u Starom Kostolcu, Manastir Rukumija... Postojece kulturne manifestacije takode mogu doprineti znacajno izgradnji kulturnog identiteta grada. Ne manji znacaj ima organizovanje kulturnih programa i razvoj amaterizma u seoskim mesnim zajednicama koje su se prikljucile gradskoj opštini Kostolac- to nije niti može biti samo pitanje angažovanja pojedinih udruženja, vec obaveza Gradske opštine. Problem prostora za organizovanje kulturnih programa i dalje ostaje otvoren.

“Aktivnosti i poslovi u vezi najracionalnijeg i najefikasnijeg organizovanja kulture u Kostolcu ukazuju na to da se u ovoj oblasti ne sme improvizovati. Osmišljenom, dugorocnom projekcijom kulturnih potreba, ciljeva i mogucnosti moraju se ukljucivati mladi, najkvalitetniji kreativni stvaraoci i organizatori sa kojima Kostolac raspolaže iz svih oblasti umetnickog stvaralaštva. Zato i predstojece formiranje Ustanove kulture u gradu, koja ce okupiti sve kreativne potencijale, uz pomoc privrednih društava u Kostolcu i uz saradnju sa ustanovama kulture iz Požarevca postaje neophodno, postaje potreba a ne hir ili želja pojedinaca. Ukoliko to posmatramo tako, onda ce se i briga o kulturi u Kostolcu, posmatrati mnogo šire od uskih interesa pojedinaca, stranaka ili pojedinih udruženja.”porucuje Slavica Pejovic

A.M.

HUMORESKA

EVRO-SRPSKE INTEGRACIJE

Komšija poranio u cik zore, kad se noc još ne da, a dan polako osvaja ove naše prostore. Za crni hleb je ipak rano, a za beli se nema para. Srecom, lepo vreme za ovo doba godine, što je, u odnosu na raniji period istog doba, veliki pomak ka Evropi i veliki korak za Srbiju, brale!

Uvek znatiželjne komšije, uvek spremne za nove novosti iz okoline i sveta, saznale su da je ovaj ranoranilac, citavog jutra(i dana), predavao dokumenta za licnu kartu i pasoš. Sad, poznavajuci komšiju, kad je u pitanju licna karta, i da se razume, ali šta ce njemu pasoš? No,dobro, to je njegova stvar, shvatile su ostale komšije to odavno. Ako hoce da ide u inostranstvo, neka(ga) ide, samo, opet se postavlja pitanje: gde? Sa njegovom platom i suprugom koja nije zaposlena, nece ovaj vredni covek i komšija daleko stici.

Zašto se toliko ceka za ova dokumenta, zapitale su se neke naivne komšije? Kao da oni mogu brže da podignu neki dokument, pa neka se radi i o pijacnini!

Komšija je strucno objašnjavao da ovo što je jutros cekao, ni po jada, nego je veci problem što je morao da ide u svoje selo, sto kilometara južno, po izvod iz maticne knjige rodenih, a za državljanstvo je morao da ide sto kilometara severno, jer je tamo mesto rodenja njegovog(pokojnog) oca.

Bože, bože, opet su komentarisale zabrinute komšike, pa dokle više ti izvodi o rodenju? Pa, ako si jednom roden tu i tu, zašto moramo sto puta da vadimo ta dokumenta? Pa, nisi, daleko ga bilo, roden dva ili više puta! Ako je jednom zapisano gde si roden, zar to može da se promeni? Sve to postoji u dokumentaciji, može samo da se prepiše. Zbog takse, dobaci ekonomista u penziji. Ha, pa platicemo taksu, nema problema, ali zašto moram da donosim izvod iz Mesne kancelarije i da jurim šefa iste, koji je, obicno, na terenu(ili u kafani), pa plati i njemu taksu(pice)!

To ti je ta administracija, komentarišu malo bolje upuceni u srpska posla. Da, ali sad bar imaju te, kompjutere, tu mogu da imaju sve podatke i ocas posla može da se završi posao, konstatuju, još uvek, naivni. Ajd, ovo za državljanstvo, i nekako. Možda je neko, u meduvremenu, postao Nemac, Italijan, ili se pravi Englez, pa mu to treba za pasoš. Budi bog s njima!

A i to nam nece trebati, jer kad dobijemo te vize i udemo u Evropu, tad ti ne treba to: odakle si, brale! Nema tu više: ni moje selo lepše od Pariza, ni moja je Piza! Nema tu više ni prsluka, anterije i opanaka, a o šubari da i ne govorimo! (Šajkaca ima da se vida samo u Guci.)

Naravno, prvo bi trebalo da dobijemo kandidaturu za ulazak, pa tek onda da izademo. A to ce se dogoditi... Ali, nismo hteli da razocaramo komšiju koji je izgubio silno vreme cekajuci u redu za evropske integracije.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Šta bi tek sa Srbijom bilo da se nalazi na Severnom polu!?

- Zbog slobode govora, izgubio je zube!

- Misao ne zna za granice - pristojnosti!

- Sve genij do genija. Valjda ima i neko normalan!

- Srbija bi mogla da bude predgrade Moskve!

Miodrag Lazarevic