Header

JKP "PARKING SERVIS"

LJUTA BORBA SA SNEGOM

Snežne padavine u poslednjih nedelju dana donele su dosta problema radnicima JKP "Parking servis" kako na otvorenim, tako i na zatvorenim parkiralištima. Prema recima Slavka Živkovica, direktora ovog javnog preduzeca, preduzimaju se velike mere kako bi se sugradanima omogucilo uredno parkiranje. "Ocistili smo mehanickim putem sva zatvorena parkirališta, a to su parkinzi kod pijace, Centra za kulturu, Suda, hotela "Dunav" i Robne kuce. Naši radnici koji vrše kontrolu naplate parkiranja, vec nedelju dana ciste ulicne parkinge rucno. Preko radne zadruge angažovali smo dodatnu radnu snagu za cišcenje ulicnih parkinga i pokušacemo da budemo spremni za veci priliv vozila, koji nas ocekuje tokom novogodišnjih i božicnih praznika", istice Živkovic.

U razgovoru sa Miodragom Andelkovicem, zamenikom direktora Parking servisa, prošlog petka saznali smo da je prva zona parkiranja ocišcena rucno, odnosno ulica Moše Pijade, 15.oktobra, Drinska i Tabacka caršija, kao i to da su zatvorena parkirališta u potpunosti osposobljena za prijem vozila.

D.Dinic

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ovlašceni predstavnici lokainih opozicionih politickih stranaka koje deluju na teritoriji opštine Kucevo na zajednickom sastanku od 11.12.2009 godine, ocenjujuci trenutno politicko stanje i odnose u Opštini Kucevo, sa posebnim osvrtom na mesnu zajednicu Kucevo, konstatovali su da aktuelna opštinska vlast, predsednik Skupštine Opštine, clanovi Saveta i predsednik Saveta MZ Kucevo, kao i savet u jednom broju drugih mesnih zajednica na teritoriji Opštine, grubo krše Zakon o lokalnoj samupravi, Statut opštine kucevo, kao i sopstvena statutarna akta, ne raspisujuci izbore za organe mesnih zajednica

Cetvorogodišnji mandati clanova Saveta i Nadzornog odbora MZ Kucevo, istekli su još pre nekoliko meseci, a da Savet MZ Kucevo, shodno Statutu Opštine, Odluci o mesnim zajednicama i Statutu MZ nije pokrenuo postupak za izbor organa MZ najmanje trideset dana pre isteka mandata starim clanovima saveta, niti je predsednik Opštine uputio predlog predsedniku Skupštine opštine da shodno svojim ovlašcenjima raspiše izbore, mada su svi imali zakonsku obavezu da izbore raspišu.

I pored više usmenih i pismenih intervencija opozicionih odbornika u Skupštini opštine, kao i predstavnika opozicionih politickih partija, aktuelna vlast i dalje odugovlaci sa raspisivanjem ovih izbora, sakrivajuci od javnosti da su dosadašnji clanovi organa mesne zajednice Kucevo istekom mandata izgubili svaki legitimist, te da protivpravno, nestatutarno i bez ikakvog pokrica raspolažu narodnim novcem iz mesnog samodoprinosa, i donose odluke za koje više nisu legitimni.

Opozicione politicke partije traže od predsednika Skupštine Opštine, predsednika Opštine i Saveta mesne zajednice Kucevo da odmah i neodložno, u skladu sa Zakonom, raspišu izbore za organe Mesne zajednice Kucevo, kao i za organe drugih mesnih zajednica u kojima izbori još nisu raspisani.

Pored obaveštenja upucenog javnosti putem ovog saopštenja, opozicione politicke partije i opozicioni odbornici u Skupštini opštine Kucevo, pozivaju nadležne državne organe, da preispitaju trošenje novca mesnog samodoprinosa u namenske svrhe, a narocito nelegitimno raspolaganje sredstvima u periodu od isteka mandata predsednika i clanova Saveta mesne zajednice Kucevo

65 GODINA "REC NARODA"

Na Dan svetog Jovana 2010. godine, jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji - "Rec naroda" proslavice svoj rodendan. Tim povodom, u narednim brojevima novina posveticemo pažnju dogadajima i licnostima o kojima je ovaj svojevrsni hronicar vremena, od broja do broja, iz godine u godinu, pisao.

NOVI POSLOVI GRAÐEVINSKO-INDUSTRIJSKOG KOMBINATA "STIG"

"STIG" GRADI MOSTOVE U ZENICI I VISOKOM

Požarevac.- Gradevinsko-industrijski kombinat "Stig" koji je u proteklim godinama stekao afirmaciju jednog od vodecih graditelja mostova u našoj zemlji, ugovorio je izgradnju mostova u Zenici i Visokom.

Most kod Zenice je po obimu ravan tek dovršenom mostu preko Velike Morave kod Dragovca. Glavni deo mosta koji je dug preko 250 metara gradice se od prednapregnutog, a prikljucni delovi od klasicnog betona. Most ce imati dve kolovozne trake i nalazice se na auto putu koji povezuje Zenicu sa Sarajevom. Vrednost radova kako, nas je obavestio inž. LJubivoje Stanojlovic, iznosi 16 miliona dinara. Radovi na mostu treba da se završe do 27. jula ove godine. U Gradevinsko-industrijskom kombinatu "Stig" smatraju da se ovako izuzetno oštar rok može ostvariti uz izuzetno zalaganje, obezbedenje dovoljno radne snage kao i uvodenjem više smena za pojedine vrste radova.

Most kod Visokog dug je 120 metara, a vrednost radova je sedam miliona dinara. I ovaj most Kombinat "Stig" treba da završi do 27. jula.

"Stig" je proteklih godina gradio mostove širom zemlje: na pruzi Bor - Majdanpek, Jadranskoj magistrali, pruzi Beograd-Bar i sada na Autoputu Zenica-Sarajevo. Kvalitet obavljenih radova i poštovanje ugovorenih rokova doprineli su da "Stig" stekne reputaciju solidnog graditelja mostova.

(Rec naroda, 10. januar 1975.)

U INDUSTRIJSKO-ENERGETSKOM KOMBINATU

PROSECAN LICNI DOHODAK BLIZU 2.400 DINARA

Kostolac.- Prema podacima lista "Glas proizvodaca", Industrijsko energetski kombinat ostvario je za 11 meseci prošle godine prosecan licni dohodak od 2.383 dinara. Najveci prosecan licni dohodak ostvaren je u OOUR Termoelektrane (3.221 dinar), zajednickim službama Kombinata (2.660 dinara) i OOUR Površinski kop Cirikovac (2.582 dinara).

Prosecan licni dohodak u Kombinatu za radnike sa visokom strucnom spremom iznosio je 4.661 dinara, sa višom strucnom spremom 3.611, sa srednjom strucnom spremom 2.705 i sa nižom strucnom spremom 1.933 dinara. Visokokvalifikovani radnici imali su prosek od 3.090 dinara, kvalifikovani 2.296, polukvalifikovani 1.837 i nekvalifikovani 1.536 dinara.

(Rec naroda, 10. januar 1975.)

ZDRAVSTVENI CENTAR POŽAREVAC

MINISTAR POKRENUO NOVI SKENER

Ministar zdravlja prof dr Tomica Milosavljevic prošle nedelje je posetio je Opštu bolnicu Požarevac i svecano predao na upotrebu novi multislajsni skener, vredan oko pola miliona evra, nedavno obezbeden sredstvima Ministarstva zdravlja.

Skener marke “Tošiba” spada u grupu najmodernijih dijagnostickih uredaja, u odnosu na doskorašnji bolnicki aparat dobijen pre više godina kao donacija NR Kine, umesto jednog, u sekundi beleži 16 snimaka, neuporedivo je brži, precizniji i bezbedniji po pacijente i osoblje koje njime rukuje.

Znatno unapredenje dijagnostike

Nakon puštanja u rad novog skene-ra, napominjuci da su, pored požarevacke, ovakve uredaje dobile i bolnice u Cacku, Kraljevu i Novom Pazaru, ministar zdravlja je istakao:

- Ovaj aparat obezbeden je sa ciljem da se znatno unapredi dijagnostika, a deo je velikog nacionalnog programa “Srbija protiv raka”, koji podrazumeva promenu ponašanja, zdravije stilove života, rano otkrivanje bolesti, kontrolu duvana i ostalo, a, sa druge strane, osposo-bljavanje bolnica da što ranije uspostave dijagnozu i da bolest efikasno lece. Tako, požarevacka bolnica, nakon aktivnosti na zameni stolarije, cime se postigla ušteda energije od 50% u odnosu na raniji period, sada ima i multislajsni skener koji zaposlenima omogucava da budu još uspešniji, na zadovoljstvo ne samo gradana Požarevca, vec i citavog Branicevskog okruga. U odnosu na broj stanovnika, u ovom trenutku u Srbiji magneta i skenera ima dovoljno. Za korišcenje ovakvih aparatura, zajedno sa ugovorima sa privatnicima koji pružaju usluge na teret fonda zdravstvenog osiguranja, broj uradenih predmeta 2007, 2008 i 2009-e nekoliko puta je veci nego 2002, 2003 i 2004-e. Dostupnost ovakvih usluga, još od vremena kada smo ostvarili prvu ideju da svaki okrug u Srbiji ima skenersku dijagnostiku, što je postignuto pre 4 – 5 godina, kada je i ovde instaliran prvi skener, u meduvremenu je znacajno povecana. Ovo što sada cinimo je, prakticno, prelazak na novu tehnološku stepenicu. Multislajsni skener je mnogo precizniji, sa mogucnostima da manje ozraci pacijenta a pri tom pruži više informacija, cime ce bitno pomoci zaposlenima.

Pomoc oko prenamene Porodilišta

U polusatnom razgovoru sa menadžmentom Zdravstvenog centra i ruko-vodstvom Opšte bolnice Požarevac, ministar zdravlja upoznao se sa dosadašnjim naporma da se tehnološki i kvalitativno podigne nivo zdravstvenih usluga. Ministar Milosavljevic je izrazo spremnost da država nastvi da pruža logisticku i svaku drugu pomoc požarevackom Zdravstvenom centru:

- U naredne dve godine, zavr-šicemo kompletnu informatizaciju Bolnice i Doma zdravlja i nadam se da cemo u toku naredne godine uspešno sprovesti reorganizaciju Zdravstvenog centra na samostalne domove zdravlja, a zajedno sa upravom Zdravstvenog centra i lokalnom samoupravom grada Požarevca, izvršicemo prenamenu zgrade koja je zidana za porodilište, u kojoj nece biti samo porodilište i ginekologija, nego i hirurške grane, hitan prijem i dijagnostika, koja ce koridorom biti povezana sa zgradom sadašnje bolnice i to ce Požarevackoj bolnici, koja nosi casno ime doktora Dulica dati novu energiju i novu snagu, a na korist gradana Požarevca Branicevskog okruga, - porucio je ministar Milo-savljevic.

Zahvalnost ministru

U ime zdravstvenih radnika i gradana Požarevca i Branicevskog okruga, ministru se zahvalio direktor Opšte bolnice Požarevac dr Srecko Bosic:

- Požarevacka bolnica se, dobijanjem skenera od strane Mini-starstva zdravlja, svrstava u one zdravstvene ustanove u našoj zemlji koje pružaju pacijentima najoptimalniju zdravstvenu zaštitu. Ova nova, mocna dijagnosticka mašina imace veoma snažan uticaj na poboljšanje dijagnostike za sva stanja i bolesti koje zahtevaju visokosofisticiranu tehnologiju pri postavljanju dijagnoze. Oko 200.000 stanovnika Branicevskog okruga dobija novi skener, koji ce imati velikog uticaja na podizanje nivoa brige o zdravlju celokupne populacije Branicevskog okruga. Dosadašnji skener je godišnje radio oko 3.000 pregleda. Ovom novom mašinom, mi se nadamo i želja nam je, taj broj ce se više nego udvostruciti. Procenjujemo, oko 7.000 pregleda ce ovaj skener da uradi za godinu dana, uz maksimalno angažovanje naših doktora specijalista iz Radiološke službe. Takode, nadam se da ce ovo imati uticaja i na poboljšanje lecenja pacijenata u Požarevackoj bolnici. I, konacno, u ova teška vremena, zadovoljstvo je i sreca za našu kucu što je Ministarstvo u nama videlo ozbiljnu ustanovu i što nam je dodelilo ovaj skener. U ime zaposlenih radnika Opšte bolnice Požarevac, Zdrav-stvenog centra i svih gradana Brani-cevskog okruga, izražavam veliku zahvalnost Ministarstvu zdravlja i našem ministru prof dr Tomici Milosavljevicu.

Nova era u dijagnostici

Beležimo i reci nacelnika Radiološke službe Opšte bolnice Požarevac, dr Petra Lilovica:

- Šesnaestoslajsni skener je vrhunska mašina koja ce izuzetno znaciti u dijagnostici. Šesnaest režnjeva u sekundi, u odnosu na monoslajsni skener, kakav smo imali, je mala revolucija u toj oblasti. Rezultat je: znacajno skraceno vreme zracenja, neuporedivo kvalitnija slika i mnogo vece indikaciono podrucje. Dosadašnji skener je bio uskracen za mnogo pregleda koje novi omogucuje. Pre svega, sada postoji mogucnost snimanja kicme, snimanja svih krvnih sudova, izuzev koronarnih, srcanih arterija. Ovaj skener ima mogucnost trodimenzionalne rekonstrukcije, virtuelne bronhoskopije, virtuelne CT kolonoskopije. To su izuzetne dijagnosticke metode koje smanjuju invazivnost drugih metoda i olakšavaju i pacijentima, a daju mnogo više podataka nego, recimo, klasicna radiologija. Sveukupno, otvara se nova era u oblasti dijagnostike, šira, preciznija i daleko upotrebljivija. Izuzetno je znacajno i to što cemo sa ovim skenerom sada moci da uradimo neuporedivo veci broj pregleda u toku dana, - kaže dr Petar Lilovic.

“Vakcinacija – da”

Predstavnici brojnih medijskih kuca iskoristili su posetu ministra zdravlja dr Tomice Milosavljevica Požarevackoj bolnici za postavljanje serije pitanja o virusu A H1N1 i pocetku vakcinacije stanovništva. Reci ministra su:

- Epidemiolozi su krajnje jasni i direktni: vakcinacija je najbolja zaštita od novog virusa i najbolji nacin da zaštitite sebe, svoje najbliže i sve druge. Prema tome, kao što epidemiolozi, na osnovu naucnih dokaza, nemaju nikakvu dilemu, tako ne bi trebalo da u ovom trenutku iko u zdravstvenom sistemu ima dilemu. Naravno, vakcinacija – da. Pocev od 17. decembra, vakcinacija ce u Srbiji najpre obuhvatiti gradane sa hronicnim bolestima, bebe od 6 meseci do dve godine u prvoj grupi i trudnice u drugom i trecem trimestru, kao i pripadnike javnih službi. Od svih kolicina koje su na raspolaganju, u decembru je to 620.000 doza, najveci broj vakcina ce biti upotrebljen za zaštitu hronicnih bolesnika, beba i trudnica, ali ce se, takode, vakcinisati i pripadnici službi bez kojih društvo ne može da funkcioniše: pripadnici vojske, policije, javnih službi, zdravstveni radnici... Mislim da gradani Srbije imaju dovoljno informacija da donesu pravu odluku: da se vakcinišu i zaštite sebe i svoje najbliže. Vakcina je besplatna, - porucio je ministar Milosavljevic.

Dragan Milenkovic

NA SEDNICI SKUPŠTINE OPŠTINE ŽABARI

USVOJEN BUDŽET

- Od 168.630.000 dinara koliko je planirano budžetom za 2010.godinu, skoro 51% je od transfera Republike, a druga polovina je iz sopstvenih prihoda opštine

Na desetoj sednici Skupštine opštine Žabari koja je održana 16.decembra razmatrano je 39 tacaka dnevnog reda, a prisutno je bilo 34 odbornika. Najpre je predlog Odluke o drugoj izmeni i dopuni Odluke o budžetu opštine za 2009.godinu obrazložila Slavica Vuka-šinovic, šef budžeta i trezora. Prema njenim recima od prvog rebalansa koji je uraden u istom iznosu kao što je bio plan budžeta za 2009.godinu u iznosu od 160.830.000 dinara, pa do sada, došlo je do niza vrlo znacajnih promena i zato je predloženo povecanje budžeta za 5.901.000 dinara, tako da budžet u 2009.godini iznosi 166.731.000 dinara.

“Na prihodnoj strani imamo smanjenje transfernih sredstava od 3,4 miliona dinara koje smo planirali preda-šnim rebalansom, jer je Dom zdravlja trebao da dobije od Republike u tom iznosu opremu preko budžeta. Medutim, došlo je do promene i ta sredstva su Domu zdravlja došla direktno na njihov racun, tako da smo morali da ta planirana sredstva eliminišemo iz našeg budžeta. Sa druge strane imamo povecanje za neka transferna sredstva, ustvari za ona za koja nismo znali u momentu planiranja budžeta i našeg prvog rebalansa. Naime, radi se o sredstvima koja su dobijena za naknadu štete od grada u iznosu od 4 miliona dinara, za Kancelariju mladih 199.820 dinara, od Kancela-rije za održivi razvoj nedo-voljno razvijenih opština 1.183.166 dinara.

Takode, imamo transferna sredstva koja smo dobili u vidu jednokratne pomoci usled smanjenja transfera u iznosu od 1.564.000 dinara, sredstva od igara na srecu za projekat sportskog terena škole u Ceterežu u iznosu od 1.279.000 dinara. Sva ova sredstva u ukupnom iznosu od 8.225.986, 50 dinara su legla na racun budžeta i ona su ovim rebalansom strogo namenski rasporedena, što znaci da moraju namenski da se troše i opravdaju kod ministarstava i Republike.

Sa druge strane kod rashoda postoji korekcija sredstava za plate i znatno povecanje sredstava koja se planiraju prema Direkciji za puteve. Naime, radi se o 8.430.000 dinara koja su ovim rebalansom opredeljena prema Direkciji za izmirenje nekih obaveza.

“Mi smo za odvodnjavanje našim budžetom planirali 1,2 miliona dinara. Medutim, stopa je povecana i po onom rešenju koje je Direkcija dobila, ta sredstva iznose 6,7 miliona dinara. Znaci ovim rebalansom dodatno se izdvaja 6.100.000 dinara za odvodnjavanje. Takode, postoji dug za prethodni period u iznosu od 1.030.000 dinara i 1,3 miliona dinara za izmirenje obaveza Direkciji za puteve za izvršene radove za održavanje puteva i rekonstrukciju sportskih terena u Kocetinu, Polatni, Vlaškom Dolu i Simicevu. Ovim rebalansom odvaja se još 2 miliona dinara za razvoj mesnih zajednica i 1 milion za ucešce u naknadi štete od grada. Dosta smo restriktivno išli kod svih troškova, tako da svih 11 miliona dinara pokrivamo od štednje iz okvira dosadašnjeg budžeta”, zakljucila je Slavica Vukašinovic.

Odbornici su sa 29 glasova za, usvojili Odluku o drugoj izmeni i dopuni Odluke o budžetu opštine za 2009.godinu. Potom se pristupilo razmatranju predloga Odluke budžeta opštine za 2010.godinu. Osnova za izradu budžeta za 2010.godinu bio je osnovni budžet za 2009.godinu koji je iznosio 160.830.000 dinara, odnosno procenat izvršenja od realno planiranog budžeta za 2009.godinu. Obradom materijala i predloga finansijskih korisnika došlo se do iznosa od 168.630.000 dinara. Merila prilikom donošenja Nacrta budžeta bile su smernice od Vlade Republike Srbije i jedan od bitnih momenata je taj, što je prethodnim Memorandumom za 2009.godinu bruto društveni proizvod iznosio – 2%, a da je sada revidirani bruto društveni proizvod – 3%. Prvim prethodnim Memorandumom inflacija u 2009.godini je planirana na nivou od 7,5%, dok revidirana za 2010.godinu predvida 8,2%.

Vlada i Narodna banka Srbije su vec krajem prošle godine u cilju prevazi-laženja odredenih dešavanja koje je uslovila svetska ekonomska kriza doneli jedan set mera za zaštitu našeg finansijskog sistema koji je poceo da se sprovodi u toku 2009.godine. U sklopu tih mera donet je Zakon o smanje-nju plata, posebno zapo-šljenih u državnoj administraciji, te iz tih razloga ni planiranim Nacrtom budžeta, masa za plate nije pomerena u odnosu na ovu godinu, a inace bitno je da se kaže da je rebalansom Republike u 2009.godini iznos za plate revidiran sa 7,8% na 6,5%, tako da su realno sredstva za plate u 2010.godini u smanjenom obimu u odnosu na ono što je planirano osnovnim budžetom za 2009.godinu. Inace i sva sredstva koja su bila planirana za 2009.godinu su tim istim rebalansom smanjena za isti procenat, odnosno ukupni transfer je sa 91.000.000 dinara smanjen na 80.550.000 dinara i ta sredstva su u istom obimu preneta i u budžet za 2010.godinu.

“Takode je jedna od mera bila smanjenje broja zaposlenih, odnosno zabrana prijema novih radnika. Od 168.630.000 dinara koliko je planirano budžetom za 2010.godinu, skoro 51% je od transfera Republike, a druga polovina iz sopstvenih prihoda opštine. Izvršenja na sopstvenim sredstvima budžeta za 2009.godinu su iznosila oko 50 miliona dinara. Do pocetka decembra bila su na nivou od 90%, s tim što se u toku decembra ocekuje pove-cano izvršenje, tako da ce se dostici 95%. Sopstveni prihodi za sledecu godinu planirani su u iznosu od preko 80 miliona dinara. Smatra se da ce biti povecana naplata iz poreza na dohodak, poreza na imovinu, poreza na dobit i usluge, na komunalne takse za firmu. Posebna pažnja se poklanja investicijama i velikim delom ce se investirati u mesne zajednice, kako preko razvoja mesnih zajednica, tako i preko Direkcije i razvoja koji postoji na pozicijama predsednika opštine”, obrazložila je Sladana Mrvovic, rukovodilac Ode-ljenja.

Razvoj i u teškocama

Posle usvajanja budžeta za 2010.godinu prisutnim odbornicima se obratio Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari: “Razvoj opštine Žabari u 2009.godini je izuzetno prepoznatljiv, to se vidi u svim sredinama naše opštine i tu prepoznatljivost su uvideli i ljudi iz drugih opština. Smatram da ce 2010.godina biti mnogo bolja za opštinu Žabari, imacemo veci priliv sredstava iz Republike i zajedno sa gradanima iz mesnih zajednica uradicemo mnogo više. U tekucoj godini realizovali smo 13 – 14 projekata, a konkurisali smo za 25 - 26 projekata za narednu godinu i nadam se da cemo ih u potpunosti realizovati.”

U nastavku sednice vecinom glasova usvojene su: Odluka da završni racun budžeta opštine Žabari za 2009. godinu sadrži izveštaj eksterne revizije, Odluka o lokalnim komunalnim taksama, Odluka o lokalnim administrativnim taksama, Odluka o naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine, Odluka o visini stope poreza na imovinu, Odluka o placanju boravišne takse, Odluka o oslobadanju placanja poreza na imovinu za poljoprivredno i šumsko zemljište za 2010.godinu, Odluka o izmenama i dopunama Odluke o rasporedu radnog vremena u oblasti prometa na malo, ugostiteljstva, turizma, zanatstva i drugih uslužnih delatnosti u opštini, Odlu-ka o odredivanju maticnih podrucja na teritoriji opšti-ne Žabari, Odluka o isplati pomoci zaposlenima u organima opštine, javnim ustanovama i preduzecima opštine Žabari.

Razrešenja i imenovanja

Potom su usvojena rešenja o razrešenju i imenovanju po jednog clana Saveta za budžet i finansije, Saveta za urbanizam, stambeno –komunalne delatnosti i zaštitu život-ne sredine, Saveta za pri-vredno – ekonomski razvoj opštine, Saveta za poljoprivredu, Komisije za statutarna pitanja, organizaciju i normativna akta, predsednika Komisije za predstavke i žalbe, predsednika Saveta za socijalna pitanja, sekretara Opštinske izborne komisije opštine Žabari, predsednika Nadzornog odbora Doma zdravlja Žabari, predsednika Nadzornog odbora Narodne biblioteke “Profesor dr Aleksandar Ivic” i clana Nadzornog odbora JP “Direkcija za izgradnju opštine Žabari”. Na kraju je sa 25 glasova za, usvojen Program poslovanja sa finansijskim planom JP “Direkcija za izgradnju opštine Žabari.

D.Dinic

SEDNICA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

BUDŽET PREMAŠIO DVE MILIJARDE

Budžet grada Požarevca, usvojen na prošlonedeljnoj sednici Gradske skupštine, projektovan je na iznos nešto veci od dve milijarde dinara. Budžetska primanja planirana su u visini od 1,868 milijardi, izdaci od 2,068 milijardi, budžetski deficit - 200 miliona dinara. Budžetski deficit ce se finansirati iz neutrošenih prenetih sredstava iz 2009. godine, stoji u usvojenom dokumentu.

Na prihodnoj strani, uz 205 miliona prenetih iz 2009. godine, dominiraju porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit, cijim ce se ubiranjem u budžet sliti oko 750 miliona, porez na imovinu ce obezbediti 253 miliona, porez na dobra i usluge 460, a drugi porezi i dodatnih 13 miliona dinara. Transferna republicka sredstva predvidaju se u iznosu od oko 193 miliona dinara. U budžetski priliv uci ce i drugi prihodi u ukupnoj visini od 205 miliona dinara.

Ukupni prihodi, planirani za 2010. godinu, umanjeni su za 17 miliona dinara, kolika je obaveza povracaja pogrešno uplacenih lokalnih prihoda grada Vranja na racun budžeta grada Požarevca.

Budžetskim dokumentom predviden je i kredit od 200 miliona, kojim ce se namiriti sredstva Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine, koja nisu trošena u skladu sa dinamikom priliva, pa su korišcena krajem ove godine umesto kreditnog zaduživanja, odobrenog rebalansom budžeta za 2009-tu godinu.

Ukupni budžetski rashodi u 2010-oj predvidaju se u iznosu od 2,08 milijardi dinara. Za operativni rad lokalne samouprave predvida se 1,266 milijardi, dok se iznos od 764 miliona rasporeduje: 396 miliona za finansiranje investicija budžetskog Fonda, 38,6 miliona za finansiranje investicija preko Fonda za razvoj, 11,55 za Agrarni fond, pola miliona za nabavku opreme Fonda protivpožarne zaštite, 140,6 miliona za investicije u obrazovanju, ustanovama kulture, Gradskoj upravi, objektima mesnih zajednica, kapitalnim subvencijama gradskim javnim preduzecima, sa 56,7 miliona za sufinansiranje projekata sa kojima je grad konkurisao kod NIP-a, fondova EIB-a i ostalih donatora, a sa 120 miliona ce se finansirati investicije po programima mesnih zajednica preko JP “Direkcija za izgradnju grada Požarevca”.

Ekspoze gradonacelnika

U svojstvu predlagaca, gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic je izneo glavne karakteristike ponudenog budžetskog dokumenta:

- U predlogu ovog budžeta, u potpunosti su ispoštovana planska predvidanja i obaveze koje imamo sa nivoa makroekonomske politike Republike. Tako, licna potrošnja je zadržana na nivou 2009-e kod svih korisnika budžeta, nisu planirani nikakvi izdaci za zaposlene, u smislu jubilarnih nagrada, bonusa i slicno. Grupe rashoda, kao što su putovanja, ugovori po ugovoru i slicni izdaci, kod svih korisnika planirani su na nivou iz 2009. godine. Troškovi vode, telefona, grejanja, planirani su u skladu sa porastom inflacije u 2010-oj.

- U projekte i plansku dokumentaciju, bice uloženo 24 miliona dinara. Konkurisali smo i kod “Ekscendž 3” fondacije za obezbedenje sredstava za izradu Prostornog plana. Idemo u partnerstvo sa opštinom Petrovac. Verskim zajednicama opredelili smo milion i po dinara za investicije, po milion dinara za investicije u MUP-u i Vojsci Srbije, 3 miliona za završetak projekta “Požarevacki mir”, tu je i investicija preko Muzeja za završetak “Etno sela”, iduce godine racunamo da taj kompleks u celini uredimo i uoblicimo. Sledece godine ce se dovršiti i Etno dom na Cacalici. U ovoj godini je zapocet, iduce bi trebalo da se završi kompleks otvorenih sportskih terena kod Sportskog centra Požarevac.

- Ovaj budžet sadrži i nekoliko novina: najpre, za preko 23% povecavaju se izdvajanja penzionerima grada za naknadu troškova lekova i prevoza, uvodimo subvencije u oblasti samozapošljavanja, subvencije doprinosa preduzecima i radnjama koje zaposle lica sa posebnim potrebama, obezbeduje se uvecana stipendija studentima koji su u statusu lica sa posebnim potrebama...

- Ukupno, ceka nas ozbiljan rad, racionalizacija broja radnika, racionalnije trošenje javnih prihoda, treba stvoriti startne pozicije za investiranje u privredni razvoj - industrijsku zonu. Uskoro ce biti izložen Regulacioni plan tog kompleksa, nakon cega ce doci na usvajanje u ovu Skupštinu, po usvajanju cemo moci da udemo u projektovanje i implementaciju tih projekata, kad je u pitanju infrastruktura, takav je zakonit put. Treba stvoriti institucionalni i finansijski okvir saradnje javnog i privatnog sektora. Vizija ovog grada nece moci da se ostvari ako se budemo oslanjali samo na budžet, na fondove, inostrane donatore, na NIP... Moramo se okrenuti i javno-privatnom partnerstvu. Mišljenja sam da taj oblik treba da zaživi kad je u pitanju Parking servis, da izgradimo velike garaže, za šta mi nemamo dovoljno novca, a postoji interesovanje za takvo ulaganje, kao što ima interesovanja da se na periferiji ulaže u kvantašku pijacu ili sajam... Ozbiljan pristup u 2010-oj godini zahteva angažovanje radno sposobnog stanovništva i socijalna politika, kao i sinhronizovano i zajednicko delovanje svih parlamentarnih stranaka, kao i nevladinog sektora. Ocekujem i prihvatam kritiku, ali ocekujem i pomoc na ovim pitanjima. Mogu ovom prilikom da istaknem da sam zadovoljan saradnjom u koalciji, a i saradnjom sa opozicijom. Kao što smo zajedno radili na izradi Dugorocne strategije razvoja, tako treba tu strategiju i implementirati. Poseban znacaj imaju pet kljucnih stvari za razvoj grada, oko kojih smo postigli potpuni konsenzus: gradska deponija, voda, zaštita vodoizvorišta i otpadne vode, završetak nove bolnice, statut grada Požarevca, koji je omogucio formiranje opštine Kostolac i - gasifikacija. Prema informacijama koje imam, mogu da objavim da ce iduce godine gas definitivno da stigne, radice se mreža, vec na iducoj sednici ce se verovatno razmatrati predlog o strateškom partnerstvu u izgradnji sekundarne mreže gasovoda, - rekao je gradonacelnik Požarevca.

Kritike opozicije

Najglasnije kritike na budžetski dokument stigle su iz redova Srpske radikalne stranke. Predsednik odbornicke grupe SRS Saša Valjarevic izneo je mišljenje da se previše sredstava usmerava na javnu potrošnju: troškove putovanja i nabavku novog automobila za gradonacelnika, a da se nedovoljno izdvojilo za sportske organizacije, FK “Mladi radnik” prevashodno, za Narodnu kuhinju i mesne zajednice.

Predsednik Odbornicke grupe DSS Slavoljub Matic ocenio je da budžet ne sadrži razvojne komponente, da su transferi iz Republike smanjeni, da “ne postoje” industrijska zona, gasifikacija, deponija... Trebalo je, naglasio je, mnogo više da se izdvoji za škole i podsticaj najboljih studenata, finansijski znacajnije podržati kulturu i sport.

Budžet za 2010. godinu usvojen je sa 39 odbornickih glasova.

Usvojeni programi poslovanja

Odbornici Skupštine grada Požarevca usvojili su na ovoj sednici i programe poslovanja javnih preduzeca za 2010. godinu: “Direkcija za izgradnju grada Požarevca”, JP “Toplifikacija”, JKP “Vodovod i kanalizacija”, JKP “Komunalne službe”, “Parking servis”, “LJubicevo” i “Radio Požarevac”.

Kritike iz redova opozicije cule su se na racun “Direkcije za izgradnju grada Požarevca” zbog kašnjenja u realizaciji programa, neostvarenja programa i nerealizovanih sredstava opredeljenih budžetom za 2009. godinu. Rezultat toga, istaknuto je, na dosta lokacija su radovi zapoceti, zbog snega je posao stao i nastavice se tek na prolece. Receno je i to da Direkcija treba agilnije i doslednije da realizuje poslove na podrucju seoskih mesnih zajednica.

I na racun “Toplifikacije” izrecene su kritike zbog sporog širenja sekundarne mreže i povecanja broja prikljucaka. Predloženo je da se u razvojne aktivnosti znacajnije angažuju sredstva Fonda za zaštitu životne sredine.

Po recima direktora JP “Direkcija za izgradnju grada Požarevca, Miodraga Stojkovica, tokom ove godine dovršeni su svi investicioni poslovi, zapoceti i preneti iz 2008. godine. Cinjenicu da je na kraju ovogodišnje gradevinske sezone preteklo dosta novca, on je objasnio smanjenjem jedinicnih cena koje su na tenderima ponudili izvodaci. Tokom zimskog perioda, naglasio je on, strucnjaci Direkcije uradice veliki broj projekata, kako bi na prolece u što kracem roku mogli da se raspišu javne nabavke i poslovi otpocnu. On je istakao i to da su troškovi u tom preduzecu znacajno manji ove, u odnosu na ranije godine, kao i to ce da sav preostali novac iz ove godine biti upotrebljen tokom 2010. godine.

Mr Zvonimir Blagojevic, direktor JP “Toplifikacija” najavio je da ce se i u iducoj godini znacajna pažnja posvetiti kvalitetu postojece mreže, da ce se realizovati galvanska zaštita toplovodnih cevi, a da ce se mreža i dogodine širiti, spram zainteresovanosti gradana koji žive na lokaciji na kojoj se mreža širi. Najavio je da ce se iduce godine raditi na toplifikaciji Klenovnika i Cirikovca.

Parking servis beleži razvoj u 2009. godini, racuna da ce taj trend nastaviti i dogodine, rekao je Slavko Živkovic, direktor tog kolektiva. U 2008-oj, to preduzece ostvarilo je prihod od 27 miliona, dok ce ova poslovna godina biti završena sa oko 40 miliona prihoda. On je na kritike odbornika na formiranje parking mesta u okruženju Bolnice i Doma zdravlja odgovorio da je do toga došlo na zahtev tih ustanova, u nameri da se stane na put ogromnim gužvama i zastojima u saobracaju.

Po recima Ace Ilica, direktora JKP “Vodovod i kanalizacija”, tokom 2009-e godine znacajna pažnja je posvecena osnovnoj delatnosti, na racun radova na širenju mreže. Istakao je da je u toku gradnja vodovodne mreže u Petki, koja ce dogodine biti okoncana, Najavio je da ovo preduzece ide u susret izgradnji fabrike vode, kako bi se dobile vece kolicine ispravne vode za pice, a smanjio teret postojece tehnike, angažovane u danonocnoj borbi protiv zagadenja vodoizvorišta.

Programe poslovanja obrazložili su i direktori JKP Komunalne službe”, JP “LJubicevo” i Radio Požarevca.

Skupštinske odluke

Odbornici su usvojili i odluku kojom se menja Odluka o Gradskoj upravi grada Požarevca i organizuju tri odeljenja: Odeljenje za urbanizam i gradevinske poslove, Odeljenje za poslove lokalne poreske administracije i Odeljenje za imovinsko - pravne, komunalne poslove i saobracaj.

Umesto dosadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine, obrazovan je budžetski Fond za zaštitu životne sredine.

Doneta je odluka o novcanoj nadoknadi budžeta od 20.000 dinara za prvorodeno dete, kao i odluka o regresiranju troškova boravka treceg i svakog narednog deteta u Ustanovi “LJubica Vrebalov”, po kojoj ce budžet pokriti polovinu cene.

Na ovoj sednici su usvojene i izmene i dopune odluka o pravima u socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti gradana grada Požarevca, o naknadi za korišcenje gradevinskog zemljišta, o utvrdivanju naknade za uredivanje gradskog gradevinskog zemljišta i odluke o sahranjivanju i grobljima.

Donete su, izmedu ostalog, i odluke o izgradnji Prostornog plana grada Požarevca, odluke o izradi Plana generalne regulacije Požarevca i Kostolca, kao i odluka o uskladivanju Generalnog plana Požarevca sa Zakonom o planiranju i izgradnji, o poveravanju, nacinu organizovanja i sprovodenja tehnickog prijema gradevinskih objekata. Usvojen je Operativni plan zaštite od poplava i bujica.

Dragan Milenkovic

U JP “LJUBICEVO”

ZAVRŠENO RENOVIRANJE UPRAVNE ZGRADE

Posle deset meseci renoviranja u ponedeljak 14.decembra puštena je u upotrebu upravna zgrada Javnog preduzeca “LJubicevo” koja predstavlja spomenik kulture pod zaštitom države. U proteklom periodu zgrada je bila u ruiniranom stanju sa nagorelim instalacijama tako da je kompletno sredivanje bilo nužno. Vrednost investicije iznosi 4 miliona dinara, od cega je 1,4 miliona dinara izdvojeno iz budžeta, a 2,6 miliona dinara iz Fonda za razvoj.

“U ovoj godini u LJubicevu je uloženo dosta materijalnih sredstava, kompletno je zamenjena elektroinstalacija po štalama i objektima, uradena je gromobranska mreža i hidrantna mreža po nalogu protivpožarne inspekcije. Program ozelenjavanja radi Privredno društvo “RIO”, tako da je LJubicevo ove godine bilo jedno veliko gradilište i nadamo se da cemo iduce godine nastaviti istim tempom. Sada su sve jedinice koje su bile rasturene po legatu rasporedene u ovoj zgradi. Godina je bila teška za sve, ali za nas je bila dosta uspešna, jer smo krenuli u jedan veliki posao povratka LJubiceva medu Požarevljane i povratak LJubiceva u život.

U 2010.godini od investicija nas ocekuje obnova manježa. To je velika hala za trening konja koja je zapuštena i u dosta lošem stanju. Pokušavamo preko republickih fondova da dodemo do novca da je renoviramo i promenimo namenu. To bi mogla da bude hala za sve sportove u zatvorenom prostoru, mogla bi tržišno da posluje i njenim radom LJubicevo bi bilo obogaceno. U planu nam je da postojecu suvenirnicu koja trenutno ne radi, preuredimo u jedan kafic i mesto za prodaju suvenira. Što se tice grla, mi trenutno imamo tri priplodna pastuva, a kupili smo i Fikomu koja je u prethodne dve godine bila neprikosnovena na kratkim stazama. Imamo u planu da nabavimo još nekoliko kobila, cime bi uveli nov genetski potencijal i dobili novu ždrebad. Kriza koja je bila u LJubicevu odrazila se i na genetski sastav, tako da cemo tek za dve godine imati grla koja ce moci ravnopravno da se takmice sa grlima iz drugih privatnih ergela”, istice Vladan Jankovic, direktor JP “LJubi-cevo”.

Veliku podršku ovom javnom preduzecu pružila je lokalna samouprava o cemu je prilikom posete gradonacelnik Miodrag Milosavljevic rekao: “Meni je žao što se ovo ranije nije desilo, da unapredimo naše javno preduzece, zato što je to legat knjaza Miloša iz pretprošlog veka koji je on kao zadužbinu ostavio gradu Požarevcu. Mislim da mi kao ozbiljna vlast moramo da unapredimo Ergelu i vratimo joj sjaj koji je imala u prošlom veku. Znamo da je Ergela postigla veliki uspeh sedamdesetih i osamdesetih godina, da je imala kvalitetna grla, pobednike Derbija i svih mogucih utakmica u konjarstvu i mi želimo to da vratimo.

Ergela je brend grada Požarevca i svi gradani se poistovecuju sa LJubicevom, u smislu da je to ono u cemu se prepoznaju. Naši gradani vole konjarstvo i vole da prisustvuju na LJubicevskim konjickim igrama, a njih ne bi bilo da nije bilo LJubiceva. Mi ulažemo veliku energiju, napor i velika finansijska sredstva da unapredimo LJubicevo kao javno preduzece. Sada smo završili upravnu zgradu, priprema se projekat za manjež, uradili smo hidrantsku, gromobransku mrežu, elektroinstalacije, tako da smo na taj nacin zaštitili sve objekte. I u narednom periodu moramo raditi na tome da rekonstruišemo zgrade, poboljšamo njihov izgled, podignemo kvalitet turizma, tako da na taj nacin stvorimo jednu zelenu oazu pored grada Požarevca.

Želim da ovo mesto bude na karti medunarodnih turistickih destinacija i da grad Požarevac pored Viminacijuma bude prepoznatljiv i po Ergeli “LJubicevo”. Mislim da smo na dobrom putu, da cemo istrajati i da cemo na kraju dobiti LJubicevo kakvo zaslužuju gradani Požarevca.

D.Dinic

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U POŽAREVCU

NAJVIŠA OCENA ZA REZULTATE U GODINI JUBILEJA

U Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija u Požarevcu 2009. godina bice upamcena po tridesetogodišnjici postojanja i rada, ali i po dostignucima od velikog znacaja za naš kraj, pre svega, osnivanjem prvih specijalistickih studija.

Ova Visokoškolska ustanova broji 632 studenta, na pet usmerenja (mašinstvo, elektrotehnika, agronomija, ekologija i prehrambeni), sa dva specijalisticka smera (mašinski i zaštita bilja). Poslednje tri godine, rad i celokupan nastavni plan i program zasniva na nacelima Bolonjske deklaracije, ciju realizaciju direktor Vladan Ðulakovic vrednuje najvišom ocenom, ukazujuci na tendenciju i angažman celokupnog kolektiva za daljim napredovanjem i osnivanjem specijalistickih studija i na preostala tri usmerenja.

Tri decenije rada

Kolektiv VTŠSS u Požarevcu, nakon tri decenije rada i, neizostavno, borbe za opstanak i napredak, s ponosom se može osvrnuti na dosadašnja postignca.

-U 2009. godini proslavili smo 30 godina postojanja i rada. To je dosta dug period za jednu Visokoškolsku ustanovu. U to je smuslu važno podsetiti i na to da smo sa radom poceli 1979. godine u Kostolcu kao Škola usmerenog obrazovanja. Imali smo smerove elektro, mašinski i poljoprivredno- prehrambeni. Škola je nastavila da se razvija. Postala je Viša tehnicka škola. Premeštena je u Požarevac i smeštena u Nemanjinoj ulici, i to, u jako lepoj zgradi koju je projektovao Nikola Pašic, gde se nalazi i danas, podseca direktor požarevacke VTŠSS, Vladan Ðulakovic i istice:

-VTŠSS ovu kalendarsku godinu završava uspešno. Upisali smo onoliko studenata koliko nam je odobreno u Ministarstvu. Na žalost, nisu svi mogli da se upišu na budžet, vec se jedan deo njih finansira iz svojih sredstava. Ali, u tom je smislu srecna okolnost to što mi nismo škola koja naplacuje po hiljadu i više evra, vec je cena školarine 45.000 dinara, uz mogucnost placanja na rate. Dakle, imamo dovoljan broj studenata i na budžetu i samofinansirajucih, kojima nastojimo da pružimo što kvalitetnije obrazovanje. Ali, koliko ce studenti da nauce najviše zavisi od njih samih koliko su zainetresovani za oblast koju su upisali.

Rezultati primene Bolonje

U požarevackoj VTŠSS uvek se intenzivno radilo na razvoju nastavnih planova i programa, napominje direktor Ðulakovic i kaže:

-Mi smo još pre Bolonjske deklaracije, pre usvajanja Zakona, poceli sa programom u duhu tada tek najavljivane Bolonjske deklaracije. U pitanju je program koji se odnosi na zaštitu covekove životne sredine i okoline, obuhvatajuci zaštitu vode, vazduha i zemljišta, koji je sa implemntacijom Bolonjske deklaracije i usvajanjem Zakona 2007. godine postao naš pilot- projekat. Danas su sva naša usmerenja, nastavnim planovima i programima u skladu sa tim.

-Inace, studenti po Bolonji polažu kolokvijume i seminarske radova i na kraju polažu završni ispit, a sabiranjem svih osvojenih bodova dolazi se do konacne ocene na ispitu. Mi pratimo rad studenata i uocljivo je da je njihova prolaznost, otkakao smo poceli da radimo po Bolonjskom procesu, daleko veca nego prošlih godina. Mnogo je lakše studiranje po Bolonjskom procesu. Gradivo je svedeno na jednosemestralne predmete, tako da ispiti nisu obimni i studenti ih mogu bez teškoca savladati, naravno, uz adekvatan stepen interesovanja i rada, objašnjava Ðulakovic.

Prvi specijalizanti

„Možemo se pohvaliti da smo ove godine prvi put upisali studente na specijalistickim studijama. To konkretno znaci uvodenje cetvrte godine studiranja, cime se studenti usko osposobljavaju za konkretne oblasti. Za sada su to strucne oblasti iz zaštite bilja i mašinstva, kaže direktor Ðulakovic i dodaje:

-U ovoj godini planiramo da podnesemo zahtev Komisiji za akreditaciju za dobijanje i drugih specijalistickih studija, na preostala tri usmerenja. Tako da se nadamo da cemo u narednim godinama na svim smerovima imati i cetvorogodišnje školovanje. Inace, moram reci da je specijalizacija dosta teška. Ima interesovanja sa drugih fakulteta da dodu na specijalisticke studije kod nas. Dosta pažnje posvecujemo i pripremanju studenata za izradu naucnog, strucnog rada, pa sve do pisanja izveštaja. Kadar koji sa njima radi je sasvim adekvatan. Angažovali smo i profesore iz drugih visoko školskih ustanova i instituta, tako da studenti mogu ocekivati najveci kvalitet i najviši nivo.

Sredivanje školske zgrade

„Ove smo godine dobili deo sredstava za sredivanje zgrade, koja je stara i otuda zahteva nešto veca investiciona ulaganja. Ono što je sada bitno uraditi, izmedu ostalog, i zbog ocuvanja ove gradevine kao istorijskog spomenika, to je da popravimo krov, kaže Ðulakovic i dodaje:

-U te svrhe smo dobili odredena sredstva za prvu fazu radova. Inace, projekat je dosta težak, zgrada je specificno gradena i to je zahtevalo poprilicno vremena za pronalaženje najboljeg rešenja. Sada cemo popceti sa radovima na postavljanju glavne armirano- betonske konstrukcije, koja bi trebalo da nosi celokupni novi krov. Druga faza ce biti postavljanje greda, letava i crepa, a treca faza bice kompletno uredenje unutrašnjeg prostora ispod krova. Nadamo se da cemo uspeti tokom ovih meseci sa uradimo sve što je potrebno u prvoj fazi, da bismo s proleca poceli sa drugom fazom radova.

-Kada završimo krov sledeci naš bitan zadatak je da uradimo zaštitu objekta od podzemnih voda. Objekat se nalazi na takvom mestu da je vrlo izložen, a temelj je uraden od cigala koje stalno apsorbuju vodu. Zato se pojavila vlaga u nižim ucionicama. Vec imamo neka idejna rešenja, medutim, to zahteva znacajna novcana sredstva. Zato cemo morati još da sacekamo, ali svakako ce morati da se uradi kompletna sanacija i zaštita. Inace, pored investicionih imacemo, kao i do sada, još ulaganja u smislu organizovanja i podržavanja savetovanja iz raznih oblasti, dalju saradnju sa društvima inženjera i tehnicara, sa ekološkim društvima i svima koji su zainteresovani i spremni za saradnju sa Visokom školom, zakljucuje direktor požarevacke VTŠSS, Vladan Ðulakovic.

CESTITKA DIREKTORA VTŠSS U POŽAREVCU, VLADANA ÐULAKOVICA

„Studentima, najpre, želim srecnu Novu godinu i puno uspeha u narednom ispitnom roku. Cestitam Novu godinu i svim radnicima Visoke tehnicke škole strukovnih studija u Požarevcu, kao i svim gradanima grada Požarevca i zahvaljujem im se na ukazanom poverenju i podršci svih ovih godina da zajednicki dodemo do toga da u Požarevcu imamo visoko obrazovanje.”

A. Maksimovic

70 GODINA OŠ "KRALJ ALEKSANDAR PRVI" POŽAREVAC

PONOSNI NA TRADICIJU I DOSTIGNUCA

Centralna proslava 70 godina postojanja OŠ "Kralj Ale-ksandar Prvi" u Požarevcu, organizovana je prošle srede, 16. decembra. Svecanost je otpocela promocijom monografije o radu i razvoju škole u proteklih sedam decenija. Pozdravljajuci prisutne medu kojima su pored sadašnjih i bivših ucenika i njihovih nastavnika i roditelja bili i predstavnici lokalne uprave i Branicevskog okruga, kao i brojni prijatelji i saradnici škole, direktor Goran Seger podsetio je da je dvadeset godina prošlo od pisanja monografije povodom pedesetog jubileja. - Promenili su se autori, promenile su se prilike, a o tome imacemo prilike da procitamo unutar monografije.

Seger se zahvalio autorima monografije, Miroljubu Manoj-lovicu, magistru istorije i Jasmini Živkovic, diplomiranom pravniku, kao i recenzentu prof. dr Arsenu Ðuro-vicu koji je o monografiji rekao:

- Sedamdeset godina u životu jedne škole je više nego dobar povod da se zabeleži ono što je predstavljalo dostignuce i marljivi rad više generacija ucenika i svi oni koji budu došli prvi put u dodir sa ovom monografijom, uveren sam bice i više nego zainteresovan da se ponovo vrate. Ovo je knjiga koja inspiriše, knjiga koja uzdiže duh, knjiga koja jednostavno podstice na razmi-šljanje i knjiga koja otvara jednu novu perspektivu. Ta nova perspektiva zove se "Škola za dvadeset prvi vek". Ona se nazire na poslednjim stranicama ove knjige i to je nešto što je najlepša poruka koju sam ja mogao uociti citajuci pažljivo kao recenzent rukopisa ove knjige.

Knjiga o školi nije samo istorija ove škole, to je prakticno jedan ljudski vek, to je i hronika jednog dela Požarev-ca, pre svega njegovog najveceg i najstarijeg dela, Gornje Male.

Prema recima jednog od autora knjige, Miroljuba Ma-nojlovica, inicijativa o podi-zanju škole u Gornjoj Mali bila je dugo prisutna kako na nivou gradske opštinske vlasti, tako i ovog dela grada. Negde posle Prvog svetskog rata, 1928, godine, tadašnji upravitelj i poznati požarevacki ucitelj, Velimir-Velja Kuzmanovic je pokrenuo inicijativu i u sledecih desetak godina ta inicijativa je dobijala sve više pristalica, da bi negde pred Drugi svetski rat, tacnije 1939. godine Požarevac dobio najmoderniju, najlepšu i najve-cu školu koji je nazvao po tada najvecem srpskom vladaru kra-lju Aleksandru Prvom , napome-nuo je pored ostalog Manojlo-vic.

U nastavku svecanosti, u dvorištu škole, medu kojima su bili i izaslanici Belog dvora, Miomir Ilic, predsednik Organizacionog odbora za pro-slavu jubileja i aktuelni pred-sednik Gradske Skupštine, ot-krio je bistu kralja Aleksan-dra Prvog Karadordevica. On ja podsetio da je škola prvobitno nosila ime kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, a jedno vreme i narodnog heroja Veljka Dugoševica.

Svecana akademija povodom obeležavanja jubileja škole, održana je u Velikoj sali Centra za kulturu. Uz prisustvo preosveštenstva vladike Branicevskog Ignatija, Gora-na Petrovica, nacelnika okruga, Miomira Ilica, predsednika skupštine, univerzitetskih profesora, predstavnika Belog dvora, savetnika, in-spektora, direktora škola, na-celnice Školske uprave, jav-nih preduzeca i ustanova. Aka-demija je otpocela himnom "Bo-že pravde", u izvodenju ansambla "Mozaik", a nastavljena himnom škole horom ucenika. Pozdravnu rec imao je direktor škole Goran Seger koji je tom prilikom rekao:

- Ove 2009. godine obele-žavamo jubilej, 70 godina postojanja rada, razvoja OŠ "Kralj Aleksandar Prvi". To znaci da ostajemo verni tradiciji cime dokazujemo , potvrdujemo potvrdu, dug i obavezu prema predhodnim i sadašnjim generacijama u ovoj sredini u kojoj živimo. Jubilej predstavlja znacajan pokazatelj i osnovu za dalje definisanje ciljeva i zadataka škole. Škola "Kralj Aleksandar Prvi"osnovana je 1939. godine pod nazivom "Kralj Aleksandar Prvi Ujedi-nitelj". Nakon Drugog svetskog rata dobila je ime kao i mnoge škole po Srbiji "Škola broj 3", da bi 1953. godine dobila ime po narodnom heroju Veljku Dugoševicu. Pod tim imenom škola veoma uspešno radi sve do 2002. godine, kada na predlog nastavnickog veca vraca prvobitni naziv, OŠ "Kralj Aleksandar Prvi". Danas je to moderna gradska škola koja petnaest godina je bila metodicki centar za promociju i implementaciju nastave aktu-elnog ucenja za Branicevski i Podunavski okrug. Školu tre-nutno pohada 1025 ucenika, rasporedenih u 36 odeljenja. Nepo-sredno sa ucenicima, realizuje nastavni proces 59 nastavnika i profesora. Od strucnih sa-radnika, u školi rade pedagog, psiholog i bibliotekar. Admi-nistrativno-finansijsku slu-žbu cine sekretar, racunovoda i blagajnik Svi zaposleni u školi su maksimalno angažo-vani na poboljšanju uslova rada, ali i motivisanju uceni-ka zarad boljih rezultata. Zaposlenima to nije obaveza, vec potreba i zadovoljstvo...

U nastavku izlaganja, Seger je skrenuo pažnju na uspehe uce-nika i nastavnika ove škole, na dobru saradnju koju škola ima sa gradskom upravom, Mini-starstvom prosvete, ostalim školama i organizacijama. Ova škola je jedna od osnivaca asocijacije škola "Kralj Aleksan-dar Prvi", ali u poslednje vre-me je sve intenzivnija medunarodna saradnja sa školama iz Grcke, tacnije iz grada Janjine, kao i saradnja sa školama iz Slovenije, iz grada Ptuja. Uce-nici ove škole su poznati le-kari, naucnici, generali, priv-rednici i politicari. Pomenu-cu samo neke: Bojan Savic, docent, dr Vladan Kuzmanovic, Jasmina Jovanovic, dr molekularne biologije i predavac na Rokfeler univerzitetu, Ðorde Curcin, general Vojske Srbije, Slobodan Micic, vlasnik agencije Kontiki, Mile Lazic, urednik emisije "Karavan" na Radio Beogradu, Dragana Ðukic, kapi-ten ženske reprezentacije Jugoslavije i odbojkaškog klu-ba Crvena zvezda i mnogi drugi koji su i danas sa nama...

Ispred Ministarstva pros-vete-Školske uprave Brani-cevskog okruga, goste na sveca-nosti pozdravila je i jubilej slavljenicima cestitala Ves-na Zdravkovic, nacelnica ŠU.

U ime OO i Skupštine Grada Požarevca, na svecanosti je govorio i Miomir Ilic, pred-sednik:

- Danas smo ovde da podr-žimo mlade, da se podsetimo na prošlost škole i da joj osiguramo buducnost u duhu sadašnjeg vremena, koji ni po cemu više nije onaj stari. Prosvetni radnici u ovoj školi su pravi profesionalci, ljudi od uspeha koji poseduju znanje, sposobnosti i strucne kvalifikacije. Sa puno optimizma i velike odgovornosti obavljaju odgovoran i složen posao od izuzetne važnosti. Vi ste stvorili kreativne i stvaralacke potencijale koji su uvek bili okrenuti prema sadašnjosti i buducnosti. Dali ste veliki doprinos razvoju i negovanju patriotizma i ljubavi prema svom narodu i prema svojoj zemlji. Korenite i brze promene koje nam donosi naucno-tehnološka i informaticka revolucija, odreduju odnos prosvetnog radnika prema ucenicima i roditeljima. Sve to ukazuje da u vremenu u kojem živimo vaša uloga je znatno šira u smislu povecanja zahteva. U današnje vreme, prenošenje znanja predstavlja najsloženiju delatnost u našem društvu. Od vas se ocekuje da shvatite potrebe, probleme, interesovanja i skolonosti ucenika. Posebno se ocekuje da budete prijatelj ucenika, njegov savetnik i covek od poverenja, istakao je pored ostalog Ilic.

Na svecanosti su dodeljene zahvalnice i plakete pojedincima i organizacijama za doprinos u razvoju škole. U kulturno-umetnickom programu ucestvovali su Bora Dugic, Kud "Kostolac" i ansambl "Mozaik" Muzicke škole "Stevan Mokranjac".

VLADIKA BRANICEVSKI IGNATIJE:

BEZ STUBA PROSVETE, NEMA NAPRETKA

- Svi znamo da je prosveta jedan od stubova svakoga društva. Medutim, naša evropska društva, otprilike najmanje cene taj stub, odnosno najmanje se nekako brinu o njemu iako svi su svesni da bez toga nema napretka jedne zajednice, ali to je ono što treba prihvatiti kao realnost. Možda vama nastavnicima koji prihvatate decu u jednom uzrastu kada ona napuštaju porodicu i ulaze u jedan drugi svet gde ih vi prihvatate i gde ona sada više veruju vama nego roditeljima. To cini u stvari da vaša odgovornost bude velika, ali da vaš rad u stvari ostaje zbog toga neprocenjiv, a sve ono što se ne može proceniti, ono se ne placa. Ja vam želim da dugo trajete, da svoj poziv kao nastavnici s ponosom nosite i da se brinete za prosvetu, odnosno za prosvecenje dece koju vam poveravaju roditelji, rekao je na akademiji vladika Branicevski eparhije, gospodin Ignatije, cestitajuci jubilej.

CESTITKA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA

BOGATSTVO SRBIJE

Jubilej ucenika i nastavnika cestitao je i prestolonaslednik Aleksandar Karadordevic, cije je pismo procitano na akademiji:

- Poštovani gosti svecane akademije, izuzetno mi je zadovoljstvo i cast što mogu da vas na današnji dan preko predstavnika moje Fondacije za obrazovanje pozdravim i da vam se zahvalim na pozivu koji ste mi uputili. Cestitam vam na jubilarnoj sedamdesetogodišnjici osnovanja i posebno vam cestitam na prvoj proslavi jubileja pod imenom pod kojim je škola i osnovana. Ponosan sam i zahvalan što se od danas pred školom nalazi prelepa bista moga dede, viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.Još od svog osnivanja 1939. godine, ova obrazovna ustanova neprestano donosi rezultate koja prevazilaze ocekivanja njenih osnivaca. U ovom dugom vremenskom periodu, od osnivanja, do vracanja njenog prvog naziva 2002. godine, pa još i više nakon tog datuma, OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" svake godine polazi za rukom da iznedri novu generaciju mladih ljudi, graditelja preporoda i razvitka, ne samo Grada Požarevca, vec i citave naše zemlje. Ponosan sam nacinjenicu da kao pokrovitelj ove škole, vec godinama svedocim njenim uspesima i rezultatima koji zaslužuju najlepše pohvale i konkretne podsticaje, navodi se izmedu ostalog u pismu.

M. P.

POTPISAN UGOVOR O TOPLIFIKACIJI KLENOVNIKA

DOKUMENT TEŽAK 136 MILIONA

Protekle nedelje u svecanim salonima gradskog zdanja u Požarevcu potpisan je ugovor o zajednickom ulaganju u izgradnji toplifikacione mreže sela Klenovnik. Radi se važnoj investiciji, kako za meštane sela Klenovnika, tako i za grad Požarevac. Ukupna vrednost radova iznosi136 miliona 650 000, dok su sredstva za prvu etapu u visini od 74 miliona 637 000 dinara.

Ugovor su potpisali, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, Boban Ognjanovic, ispred Saveta Mesne zajednice Klenovnik, JP “Toplifikacija” direktor Mr Zvonimir Blagojevic, Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” Dragan Jovanovic, Fonda za zaštitu životne sredine, direktor Milutin Vasic i Fonda za razvoj grada Požarevca, predsednik Upravnog odbora Desimir Stevic. Svi potpisnici ugovora dali su izjave za medije i naglasili važnost ugovora.

- Danas smo stavili tacku na jedan veliki projekat, trebalo nam je par meseci pregovora, razgovora i mislim da smo u jednom dobrom dijalogu uspeli da nademo zajednicki jezik. Ovde imamo šest ugovornih strana i bilo je komlikovano da na najbolji moguci nacin definišemo prava i obaveze svih aktera; 136 miliona nije mala cifra i mi smo ozbiljno pristupili izradi ugovora. Na ugovornim stranama je da taj ugovor sprovedu, implementiraju i da selo Klenovnik u dogledno vreme dobije toplovod, izjavio je gradonacelnik nakon cina svecanog potpisivanja ugovora, dodavši da od kada je stupio na dužnost ima dobru saradnju sa celnicima TE KO Kostolac, kako sa prethodnim direktorom Draganom Živkovicem, tako i sadašnjim Draganom Jovanovicem, te da je postojala želja da se u stalnom dijalogu rešavaju nagomilani problemi sela koja gravitiraju Kostolcu i koja imaju problema zbog Termoelektrane i kopova, a ova pitanja rešavaju se kroz radna tela koje je formiralo Gradsko vece Požarevca. Milosavljevic smatra da je ovo dobar nacin da se dode do krajnjeg cilja, a to je, po njemu, pre svega, zdrav život, kroz zdrav vazduh, vodu i zemlju.

Dragan Jovanovic, direktor TE KO “Kostolac”

- Mi smo današnjim potpisivanjem ugovora zapoceli realizaciju našeg godišnjeg plana poslovanja za sledecu godinu gde znacajno mesto zauzimaju projekti vezani za infrastrukturne radove u delu naselja koje okružuju teritoriju na kojoj PD obavlja svoju delatnost. Za mene je današnje potpisivanja znacajno iz dva osnovna razloga, kao prvo, danas zapocinje rad na tome da Mesna zejednica Klenovnik zaista dobije grejanje u svojim domacinstvima, drugo je to što smo napravili dosta dobru saradnju sa gradom Požarevcem i ja ovu priliku koristim da se zahvalim gospodinu gradonacelniku i svim njegovim saradnicima na tome što smo uspeli da zapocnemo izgradnju infrastrukturnih objekata na jedan potpuno tehnicki ispravan nacin, a to znaci da se Privredno društvo pojavljuje kao investitor u smislu obezbedivanja finansijskih sredstava, ali osnovni voda ovog projekta bice Javno preduzece “Toplifikacija”; to je preduzece koje je sigurno najosposobljenije, najspremnije da vodi ovakve projekte. Privredno društvo nema ambiciju da ovakve infrastrukturne radove izvodi samostalno, a narocito ne da i u buducem periodu kada dode do puštanja u pogon ovakvih infrastrukturnih postrojenja bude korisnik tih postrojenja u smislu daljeg održavanja i dalje eksploatacije. Mislim da smo ovog puta napravili jedan ispravan, korektan dogovor i nema razloga da ga ne sprovedemo u život. Mi povlacimo svoja prava i obaveze iz godišnjih planova Elektroprivrede Srbije po pitanju infrastrukturnih projekata i nadam se da cemo ubrzati poslove na ovom objektu. Ja se nadam da ce sa dobrim odabirom buducih izvodaca tokom prve polovine iduce godine ovaj projekat moci znacajno da se završi.

Mr Zvonimir Blagojevic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac

- Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je potpisivanjem ovog ugovora konacno poceo projekat realizacije toplifikacije naselja Klenovnik, posle nešto dužeg usaglašavanja, imajuci u vidu iskustva koja smo imali u prethodnim projektima, odnosno njihovim realizacijama. Sada je sve usaglašeno i to je ono što je za nas posebno bitno i daje nam garancije da ce mreža koju gradimo biti uradena prema svim tehnickim parametrima, onako kako nalažu pravila struke. To znaci da ce Klenovnicani imati kvalitetno grejanje i ja se nadam da se na ovome necemo zaustaviti, uz veliku podršku Privrednog društva i fondova grada Požarevca. Nadam se da cemo isto nastaviti i sa Cirikovcem, to je sledece naselje koje treba da se uradi. Isto tako ocekujem da ce realizacija ovog posla da nam omoguci razrešavanje pitanja statusa toplifikacije Kostolca i naselja koja mu gravitiraju. Mi cenimo volju Privrednog društva da reši ova pitanja, jer objektivno toplifikacija ne bi trebalo da bude u njihovom domenu, svih ovih godina to je bio znak njihove dobre volje. Mogu da obecam da ce Javno preduzece “Toplifikacija” angažovati sve svoje resurse i da ce uciniti velike napore da se ovaj posao uradi u roku i da bude kvalitetno realizovan.

Boban Ognjanovic, predsednik Saveta Mesne zajednice Klenovik

- Danas sam zaista presrecan što smo potpisali ugovor o toplifikaciji, jer Klenovnik na ovo ceka vec 20 godina i, evo, tek sada su stekli uslovi dolaskom novog poslovodstva Privrednog društva. Ja bih iskoristio priliku da se zahvalim generalnom direktoru PD TE KO Kostolac, gospodinu Draganu Jovanovicu, kompletnom poslovodstvu, Ljubiši Stevicu, Desimiru Stevicu, Draganu Živkovicu, takode smo veliku pomoc imali od gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, predsednika Skupštine grada Miomira Ilica, kao i zamenice gradonacelnika Vukice Vasic koja je zajedno sa gospodinom Živkovicem bila na celu koordinacionog tima. Mi ovo cekamo zaista dugo i danas je Klenovnik presrecan da se ovo dešava. Takode sam veoma zadovoljan što smo ovo rešili dogovorom, a ne nekakvim blokadama i štrajkovima, kao što se dešava u pojedinim slucajevima.

Desimir Stevic, predsednik Upravnog odbora Fonda za razgoj grada Požarevca

- Svu validnu dokumentaciju koju su dostavile mesne zajednice mi smo pregledali i pokušali da pronademo optimalnu vrednost koja bi maksimalno mogla da utice na rešavanje problema koje imaju. Radi se o finansijskim sredstima od oko 40 miliona dinara, a 60 odsto je predvideno za onaj deo koji se odnosi na uticaj štetnih gasova. Trudicemo se da i u sledecoj godini pratimo situaciju i odredimo sredstva za mesne zajednice koje gravitiraju Kostolcu i koje su najviše oštecene radom Privrednog društva.

Milutin Vasic, direktor Fond za zaštitu životne sredine -

- Fond za zaštitu životne sredine je od pocetka “u prici”, zajedno sa Mesnom zajednicom Klenovnik. Godine 2008.iz Fodna je prebaceno 4 miliona dinara 884 000 dinara za takozvanu prvu fazu. Danas smo svedoci pocetka druge faze, te konacne faze koja vodi završetku i Fond za zaštitu životne sredine je odvojio 10 miliona dinara. Nadam se da cemo u narednim godinama saradivati i sa drugim mesnim zajednicama, kako bi se poboljšao život njihovih stanovnika.

Kako potpisnici sporazuma naglašavaju, ovo je znacajan korak u medusobnoj saradnji i razumevanju više subjekata u cilju rešavanja problematike koja muci gotovo sva sela u okolini Kostolca. Prvi rezultati ce, kako je receno, biti vidljivi vec u 2010.godini i, ako sve bude teklo po planu, to ce biti uzor za razrešenje ostalih pitanja koja treba rešiti.

L.L.

NAKON IZBORA ZA ODBORNIKE SKUPŠTINE GRADSKE OPŠTINE KOSTOLAC

REŠENJE GIK- A DVANAEST DANA POSLE IZBORA

Nakon šestodecembarskih izbora za prvi saziv Gradske opštine Kostolac, Gradska izborna komisija u Požaevcu objavila je konacne, zvanicne rezultate 18. decembra.

Razlog za dvanaest dana cekanja na zvanicne brojke bili su prigovori o nepravilnostima tokom glasanja, koje su podnele Branicevska zelena stranka i Srpska napredna stranka.

Gradska izborna komisija je odbila pomenute prigovore, ali se SNS obratila višoj instanci, Okružnom sudu u Požarevcu, koji je takode negativno odgovorio sa obrazloženjem da su tužbe neblagovremene.

Zvanicni rezultati potvrduju prethodno saopštene „nezvanicne”. Dakle, cenzus je od 17 listi kandidata za odbornike u Skupšini Gradske opštine Kostolac prošlo njih 8. Najviše glasova osvojila je koalicija SPS- PUPS- JS- Ivica Dacic (5 mandata), zatim, DS- Boris Tadic (4 mandata), SNS- Tomislav Nikolic (3 mandata), G 17 plus- Radiša Ilic (2), LDP- Cedomir Jovanovic (2), DSS- NS- Saša Lazic (2), GG „Za bolju buducnost”- Dragoljub Ivanovic, dr veterine (2) i SPO- Vuk Draškovic (1 mandat).

Glasalo se na 11 birackih mesta, 8 u Kostolcu i cetiri u selima Klenovnik, Ostrovo, Petka i Stari Kostolac. Od ukupno 11.175 upisanih u biracki spisak glasalo je njih 6.900, a važecih listica bilo je 6.717.

Kako bi GO Kostolac zapocela svoj „život” neophodno je formirati organe vlasti i uprave, što je moguce nakon dogovora o formiranju koalicije u Skupštini GO Kostolac, koju cini 21 odbornik.

A. M.

SA TRIBINE U POŽAREVCU O SOCIJALNOJ INKLUZIJI U SRBIJI

SOCIJALNA INKLUZIJA - UTOPIJA ILI MOGUCA REALNOST?

Mreža istraživaca socijalnih prilika i Centar za slobodne izbore i demokratiju, kao partneri u realizaciji projekta "Promocija debate o socijalnoj inkluziji u Srbiji" organizatori su javne debate u deset gradova Srbije. Jedan od njih je i Požarevac u kome je javna debata organizovana prošlog utorka u sali Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic". Domacin je bio Savet za socijalnu politiku Grada Požarevca. Tema debate bila je "Socijalna inkluzija-utopija ili moguce realnost?", a cilj:razmena ideja i informacija o pitanjima socijalne inkluzije, sagledanim iz tri aspekta konceptualnog okvira i javne politike, saznanja o siromaštvu i socijalnoj iskljucenosti i zagovaranje prava na jednake mogucnosti. Važno je istaci da je nosilac projekta "Promocija debate o socijalnoj inkluziji u Srbiji" Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije kao i da je projekat podržan od strane Programa za zapošljavanje i društvenu solidarnost evropske zajednice.

Ucesnike prošlonedeljne debate u Požarevcu, pozdravio je Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika i predsednik Saveta za socijalnu politiku Grada Požarevca, a o znacaju javne debate govorio je Gradimir Zajic, sociolog, koordinator Mreže ISP.

- Tribinu smo zamislili kao prostor na kojem cemo razmeniti ideje i iskustva o temi koja nas, predspostavljam, sve na izvestan nacin privlaci. Tribina se realizuje u okviru jednog projekta koji se zove "Promocija javne debate o socijalnoj ukljucenosti u Srbiji". Taj projekat realizuje sedam parnera, svaki u svom domenu, dve su istraživacke kuce, edukativne radionice rade dva zavoda za socijalnu zaštitu, PGP mreža radi medijsku promociju, a Mreza istraživaca socijalnih prilika je sebi odabrala da krene po Srbiji i da porazgovara o tri aspekta ove složene teme. Tako smo i odabrali uvodne izlagace i zastupimo tri aspekta fenomena koji nazivamo "Socijalna ukljucenost".

O prvom aspektu koji se odnosi na koncept i jedan pregled politika koje imaju za cilj ne samo smanjenje siromaštva, nego i širi aspekt imenovan kao društvena ukljucenost, govorio je prof. dr Miroslav Ružica.

Drugi aspekt je prezentovanje realne situacije, prezentovanje rezultata istraživanja o nekih dvadeset dimenzija preko kojih se posmatra nivo društvene ukljucenosti ili stepen otvorenosti jednog društva ili možda cak i stepen do kojeg su društvena dobra i usluge koje jedna društvena zajednica ima dostupna marginalizovanim društvenim grupama ili najsiromašnijem delu stanovništva. O ovom aspektu govorio je govorio Miloš Mojsilovic, istraživac, saradnik CESID-a.

Treci aspekt koji je zamišljen je prica iz licnog iskustva osobe sa invaliditetom koje su ostvarile punu društvenu participaciu, koje su se i obrazovale i stekle profesiju. Zamišljeno je da u okviru te teme o licnom iskustvu, kako su se otklanjale barijere sa jedne strane, a sa duge strane da govori o znacaju samoorganizovanja osobe sa invaliditetom u borbi za stvaranjem jednakih mogucnosti koje ce vecem broju ljudi pružiti šansu koje su se lideri tih društvenih grupa za sebe izborili, rekao je Zajic.

Pored clanova Saveta za socijalnu politiku Grada Požarevca, u javnoj debati ucestvovali su i predstavnici Centra za socijalni rad, nevladine organizacije "Lokalna agenda 21 za Kostolac opštinu", Saveza slepih, Saveza gluvih, Povereništva za izbeglicku populaciju, odnosno migrante i udruženje "Šansa".

M. P.

EKOLOGIJA: ODJECI SAMITA UN O KLIMATSKIM PROMENAMA

PLANETI POTREBNI HRABRIJI SPASIOCI

Predstavnici 193 zemlje iz celog sveta, ucesnici Samita UN koji je održan u Kopenhagenu, u Danskoj, od 7. do 19. decembra, trebalo je da se dogovore kako da zaustave globalno zagrevanje Planete i pomognu siromašnima da se suoce sa problemima klimatskih promena. Iako se pregovaralo danonocno, ocekivanja nisu ispunjena, jer duboki jaz izmedu razvijenih i nerazvijenih zemalja došao je do izražaja i kada je u pitanju zajednicki interes-spasavanje Planete od globalnog zagrevanja.

Inace, tri su osnovna cilja do kojih je trebalo doci. To su smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferi, zaustavljanje rasta globalne temperature na najviše dva stepena Celzijusova i zaustavljanje uništavanja svetskih šuma do 2050. godine. Ucesnici Samita uspeli su da se dogovore da rade na ogranicenju rasta temperature od dva stepena Celzijusova do 2050. godine, da se za borbu protiv klimatskih promena u najmanje razvijenim zemljama uloži 30 milijardi dolara u iduce tri godine, a posle toga po 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine. Razvijene zemlje i zemlje u razvoju, medutim, podeljene su u vezi pitanja ko treba da smanji kolicinu štetnih gasova koje uticu na globalno zagrevanje kao i koliko je sredstava potreno siromašnim zemljama da se spasu od katastrofalnih posledica klimatskih promena. Tako je ostalo otvoreno pitanje za koliko treba da se smanji emisija ugljen-dioksida u atmosferi da bi se postigao limit u stvaranju efekta staklene bašte zbog kojeg i dolazi do kobne promene klime. Najveci zagadivaci, SAD i Kina, svako iz svojih razloga, izbegli su da se striktno obavežu na smanjenje emisije štetnih gasova.

Uz osnovne poruke sa održanog Samita, beležimo i sledece podatke koji su se culi ovom prilikom: U prvoj deceniji 21 veka Zemlja ce biti najtoplija od kad se beleži njena temperatura, zatim u 2009. godini imacemo dva klimatska ekstrema: najvecu sušu u Kini u poslednjih pet decenija i trecu najtoliju godinu u Australiji.

Konferenciji UN o klimi pridružila se i Srbija. Boraveci tih dana u Danskoj, Boris Tadic, predsednik Srbije je izjavio:

- Spremni smo da preuzmemo naš deo obaveza imajuci u vidu koliko doprinosimo zagadenju životne sredine našom industrijom i tehnologijom koju posedujemo. Cinjenica da smo se pridružili evropskom stavu svedoci da ucestvujemo aktivno u citavom procesu.

M. P.

SA SAVETOVANJA U POŽAREVCU O METODOLOGIJI IZRADE LOKALNOG EKOLOŠKOG AKCIONOG PLANA

LEAP-STRATEŠKI DOKUMENT ZA LOKALNU EKO AKCIJU

U organizaciji Narodne tehnike i Društva hemicara, tehnologa i metalurga, a pod pokroviteljstvom Grada, u Požarevcu je proteklog cetvrtka, održano savetovanje pod nazivom: Metodologija izrade lokalnog ekološkog akcionog plana Grada Požarevca.

Ucesnike savetovanja koji su ovom prilikom izložili svoje radove, pozdravio je Tihomir Jovanovic, savetnik predsednika Skupštine Grada Požarevca koji je napomenuo da je aktuelni skup od velike važnosti ne samo za Grad Požarevac, nego i za šire podrucje, sa naucnog stanovišta.

- Metodologija je jedna veoma interesantna i teška intelektualna disciplina koja zahteva mnogo rada, puno truda i mnogo odgovornosti. Okupili smo se da bi se dogovorili o nacinu, pristupu i tehnici izrade ovog plana, sve u cilju da Požarevac kao grad i šira okolina obezbede jednu cistu ekološku sredinu i prosperitetnu buducnost sredine u kojoj živimo.

Predsedavajuci ovog savetovanja koje je uzgred receno prvo savetovanje u Požarevcu sa ovom temom, bio je dr Novica Grujic. Savetovanje je pratio i Zbornik radova u kome su objedinjena savremena znanja i iskustva naših strucnjaka, pa je samim tim ovo prikladan vodic za sve one koji žele da se upoznaju sa dostignucima u izradi i primeni lokalnog ekološkog akcionog plana.

Lokalni ekološki akcioni plan u osnovi je strateški dokument za lokalnu akciju na ocuvanju životne sredine, sprecavanju njene degradacije i unapredenje. Cilj savetovanja u Požarevcu, bio je da ukaže na znacaj i razlike u metodologiji i pristupu izradi lokalnog ekološkog akcionog plana. Drugim recima, u pitanju je namera organizatora da pomogne Gradu Požarevcu i svima koji su zainteresovani za izradu plana, da na osnovu dosadašnje prakse zauzmu odredene stavove. Savetovanje je pratilo i prikazivanje filma “NEAP-nacionalni ekološki akcioni plan”. Ovaj skup strucnjaka i prezentacija njihovih radova nisu imali pretenzije da reše nagomilane probleme u oblasti zaštite životne sredine, vec da ukažu na mogucnosti i pravce njihovog rešavanja.

Radovima autora koji su predstavljeni u Zborniku ciji je urednik Miroljub Trifunovic, dipl. ing. met, sekretar Narodne tehnike, obuhvacene su prvenstveno tematske oblasti koje se odnose na pregled zakona iz oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji, dosadašnja iskustva u izradi i sprovodenju lokalnih ekoloških akcionih planova u Srbiji, ilustrovana primerima, povezanost LEAP-a sa srodnim strateškim dokumentima na nacionalnom nivou, predstavljanje metodologije izrade LEAP-a i drugih potrebnih aspekata za njihovu izradu i sprovodenje. Zbornik takode sadrži zakljucke, preporuke i korisne savete za izradu i primenu LEAP-a, prioritete održivog razvoja lokalne zajednice, tretiranje problema životne sredine u nekoliko oblasti i to u poljoprivrednoj proizvodnji, kvalitetu voda i otpadnih voda, proizvodnji uglja i elektricne enrgije i u oblasti upravljanja otpadom.

Dr Ðorde Jovanovic i Tatjana Živkovic izložili su rad na temu “Pregled zakona iz oblasti zaštite životne sredine”. Milena Zafirovic, Stanislava Stankovic i Aleksandar Stojanovic govorili su o prioritetima u zaštiti životne sredine sa aspekta poljoprivredne proizvodnje. O dosadašnjim iskustvima u izradi i sprovodenju LEAP-a u Srbiji obrazlagao je Miloš Katic, dok je Toplica Marjanovic imao rad na temu : Primena lokalnog ekološkog akcionog plana opštine Bor. “Odredivanje prioriteta održivog razvoja lokalne zajednice naziv je rada magistra Dejana Savica i M. Sc. Danke Kneževic. Na savetovanju su zajednicki rad izložile mr LJiljana Jovanovic-Panic, mr Slavica Cabrilo, dr Višnja Sikimic i mr Gordana Jankovic pod nazivom “Ekološki-medicinski znacaj vode za pice”. Tatjana Stefanovic i Biljana Gligorijevic obradile su problematiku biodiska kao nacina precišcavanja otpadnih voda u termoelektrani “Kostolac B”. U izradi akcionog plana zaštite životne sredine Grada Požarevca znacajno mesto ima proizvodnja uglja i elektricne energije, a to je u stvari tema koju u svom radu obraduju dr Emilija Boti-Raicevic i Miljana Colic-Zekonja. O upravljanju otpadom u PD “TE KO Kostolac”, u termoelektranama A-B obrazlagala je Tatjana Stefanovic, dok su Miroljub Trifunovic, Slobodanka Tubic i dr Branislav Nedeljkovic istraživali ulogu reciklaže u savremenom konceptu upravljanja komunalnim otpadom. Plansko i organizovano upravljanje otpadom šansa za smanjenje zagadenja životne sredine je tema kojom se u svom radu bave dr Novica Grujic i Aleksandra Živkovic. Poslednji u nizu radova je rad pod nazivom LEAP-izazov srpskih gradova i opština ciji je autor LJubinka Kaluderovic.

PRVE INICIJATIVE ZA IZRADU LEAP-a

Prve inicijative za izradu lokalnih ekoloških akcionih planova u Srbiji pokrenute su 1999. godine od strane Regionalnog centra za zaštitu životne sredine za Centralnu i Istocnu Evropu-Kancelarije u Beogradu. Inicijativa se, u najkracem, sastojala iz tri dela: selektovanje opština koje su izrazile spremnost da pristupe izradi LEAP-a, održavanje trening seminara za zainteresovane opštine i pružanje savetodavne pomoci u daljem radu. Iako se na LEAP-ima vec dugo radi, ne postoje tacni podaci o broju opština koje su ga usvojile niti onima u kojima je LEAP pokrenut. Jedan od razloga za to je svakako i neažurnost samih opština koje cesto ne odgovaraju ili šalju nepotpune podatke u anketama koje Ministarstvo s vremena na vreme pokrece. Prema poslednjim podacima više od 30 opština u Srbiji je usvojilo LEAP-e, a u oko 45 je pokrenut proces izrade. U nekim opštinama LEAP je pokrenut pre pet i više godina, ali još uvek nije dovršen ili usvojen.

(“Dosadašnja iskustva u izradi i sprovodenju LEAP-a u Srbiji”,autor Miloš Katic)

M. P.

HUMORESKA

EVROPA

Približava se kao neka, daleko bila, kometa, 2010., za neke veoma važna u daljem životu i radu, a za mnoge, taokoreci, ista kao prošla i kao mnoge druge štosu prošle.

Možda cemo te godine, koja je na pragu iliti poslednjem stepeniku, dobiti kandidaturu za ulazak u Evropsku Uniju. Ako se baš to i ne dogodi iduce godine, bože moj, tu je 2011., pa 2012. (2013. preskacemo, gde baš tad, na baksuzni broj!), pa, onda, 2014. i td.Dabome, ne može to preko noci: ajd, od sad ste kandidati! Ima, bato moj, da se to zasluži, postoje tu razni kriterijumi koje moraš da ispuniš, pa onda tek da se vidi da li ispunjavaš uslove za prijem u EU.

Jeste, potrajace to, veliki je to posao i mnoge stvari su u igri, pa zato neki zli jezici tvrde da ce EU da se rasformira kada nas treba da prime! Ono, kakvi smo maleri, može i to da nas zadesi.

Neki ce, bogami, kada se ukinu vize, i stici do Evrope, ne moraju sad svi da nagrnu tamo. Ostali neka cekaju neka bolja vremena.

- E, moj prijatelju, sve se vrti, ali ništa se ne pomera!- rece diplomirani inženjer koji je ostao bez posla.

- Pa, sad, kad dobiješ beli šengen, znaš ono: šengen beli, srecu deli, ima Evropa da te prihvati raširenih ruku i nece lako da te pusti!- odgovori mu kolega.

- Eh, to ti je kao ovi naši rukovodioci što postavljaju ciljeve koji nikad ne mogu da se ostvare; kao da je kod nas sve super i kao da smo Eldorado, šta poželiš, toga ima da ima u izobilju. A, ono, nemamo ništa i to nam je sve što imamo.

- Kako, bre, kolega, pa neki imaju!

- Pa, da, oni imaju, a šta je sa ostalim stanovništvom, radnicima što su ostali bez posla?

- I oni imaju...

- Šta imaju, baš da cujem i to?

- Narodne kuhinje.

- A šta je sa onim radnicima koji spavaju po prugama i na šinama po ovom mrazu?

- Možda oni cekaju voz za Evropu?

- Možda ga cekaju, ali ga nece docekati.

U tom trenutku pisnu lokomotiva sa železnicke stanice. Dvojica kolega se pogledaše i odoše u „EVROPU“, obližnju kafanu.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Bio je samostalan u poslu, ali je grešio kolektivno!

- U razvijenim zemljama i nepismeni znaju da pišu!

- To je gola istina da ima golih i bosih!

- Srbi gledaju svet iz žablje perspektive jer su dugo u žabokrecini!

- Menja se svet. A ljudi!?

Miodrag Lazarevic

POVODOM 70 GODINA POSTOJANJA OŠ “KRALJ ALEKSANDAR PRVI U POŽAREVCU”

DODELJENE ZAHVALNICE I PLAKETE

Na svecanoj akademiji povodom proslave jubileja, 70 godina postojanja i razvoja Osnovne škole "Kralj Aleksandar Prvi " u Požarevcu, održane prošle srede, jednom broju pojedinaca i organizacija zaslužnih za uspešan rad i razvoj ove škole dodeljene su zahvalnice i plakete.

Zahvalnice su dobili: Božidar Stojicevic, Slobodan Micic, Dragiša Miloševic, Aleksandar Jankovic, Ðorde Curcin, Kraljevsko tehnicko društvo, Milan Veinovic, Aca Pavlovic, Milan Rankovic, Živko Stepanovic, Vladan Nikolic, Dragan Ignjatovic, Turisticka agencija "Jedinstvo", Turisticka agencija "Balkanik", Parking servis, STR "Tamaris", Zlatara "Boškovic", "Elektromorava" Požarevac, "Ristic elektro", Privatno preduzece "Elmot", "Filip" DO, "Pro nova", DO "Kostolacke usluge", "Rio" Kostolac, Restoran "Lav", Izdavacka kuca "Kreativni centar", Izdavacka kuca "Klec", Izdavacka kuca "Nova škola", Radio Požarevac, Rec naroda, TV Duga, TV Sat, TV In, "Viminacijum prevoz", Banka Inteza, "Pro kredit" banka, "Sosijete ženeral" i TV dopisništvo RTS-a u Požarevcu. Zahvalnice je urucila predsednica Školskog odbora Nataša Nikolic-Gajic, profesor razredne nastave.

U nastavku akademije dodeljene su plakete. Dobitnici su: Ministarstvo prosvete Srbije, Ministarstvo prosvete- Školska uprava Požarevac, Kraljevski dvor, Skupština Grada Požarevca, prof. dr Ivan Ivic, Miomir Ilic, Goran Petrovic, Dušan Vujicic, Vladeta Petrovic, Dragoslav Vuckovic, Miroslav Jovanovic, Goran Seger, Radomir Mihajlovic, Slavko Despotovic, Radiša Ðordevic, Branislav Dmitrovic, Mile Jovanovic, Dušan Desimirovic, Jasmina Živkovic, Milanka Pavlovic, Miroslav Ivkovic, Milance Vuckovic, Jovica Toškovic, Dragan Šaler, Union MZ, Veolija transport Litas, Holding kompanija “Kasper”, Holding kompanija “Bambi Banat”, Rajfajzen banka Požarevac, Radio BOOM 93, Preduzece “Popovic i sinovi”, PP “Nikola Dendic”, STR Market parket, Vinarija “Živkovic”, Kompanija Dunav osiguranje, STR “Maja”, STR ”Farmakon”, Preduzece Sandra, Preduzece Po imeks, Foto “Boban”, Gordana Miladinovic, Nataša Nikolic-Gajic, Daniela Tomovic i Vidoje Lilic. Plakete je urucio Miomir Ilic, predsednik Organizacionog odbora za proslavu jubileja.

M. P.

FONDACIJA “MILENIN DOM” – GALERIJA MILENE PAVLOVIC BARILI POŽAREVAC ORGANIZOVALA DVE IZLOŽBE U ITALIJI – U RIMU I RIMINIJU

MILENA PONOVO U RIMU

Nastavljajuci obeležavanje jubileja, stotinu godina od rodenja Milene Pavlovic Barili, proteklog petka je u Muzeju Hendrik Kristijan Andersen u Rimu otvorena je izložba srpke nadrealistkinje, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije. Autor izložbe je muzejski savetnik Galerije Milene Pavlovic Barili u Požarevcu, Jelica Milojkovic, a izložbu je otvorio ministar kulture u Vladi Srbije Nebojša Bradic. Otvaranju su prisustvoale brojne zvanice iz srpskog i italijanskog umetnickog i javnog života, medu njima i direktorka muzeja u kome je postavljena izložba Matilda Amaturo, kao i ambasadorka Srbije u Italiji Sanda Raškovic Ivic. Ministar Bradic je u svom obracanju rekao da je Milena, kao što je nosila dva prezimena imala i dve domovine, Srbiju i Italiju i podsetio na poslednji njen boravak u Požarevcu 1935.godine. Takode je izdvojio i njene umetnicke uspehe širom sveta, kao i navode iz tadašnje italijanske štampe da je njeno slikarstvo “umetnost oblikovana od komadica snova”.

Na konferenciji za štampu u Fondaciji “Milenin dom” u Požarevcu koja je prethodila ovoj i izložbi u italijanskom gradu Riminiju, direktor Fondacije Radoslav Stanojevic i predsednik Upravnog odbora Galerije Pavle Miladinovic istakli su da je ova izložba idejni projekat upravo Fondacije, da je ona vrhunac obeležavanja jubileja. Podršku prilikom transporta dela Milene Barili dalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Izložbena postavka sadrži Milenina ulja na platnu, tempere, nekoliko grafika, kao i njene licne predmete i knjige oca Bruna Barilija.

U Muzeju grada Riminija je dan nakon rimskog otvaranja, otvorena izložba koju je iniciralo Ministarstvo kulture, a radi se o Mileninim radovima iz oblasti komercijalnog dizajna. Jedan od razloga što je izložba postavljena u ovom italijanskom gradu je i taj što se u njemu nalazi Fakultet primenjene umetnosti koji je znacajan za italijansku i svetsku modu.

L.L.

IZLOŽBA GRAFIKE I MONOTIPIJE JELENE ARSENIJEVIC

UMETNOST MAŠTANJA

U maloj galeriji Narodnog muzeja Požarevac proteklog cetvrtka otvorena je izložba grafika i monotipija Požarevljanke Jelene Arsenijevic. Na otvaranju je govorio direktor Muzeja Milorad Ðordevic, a o stvaralaštvu umetnice slikar i likovni kriticar iz Beograda Dušan Ðokic.

Ðokic je rekao da Jelena Arsenijevic spada u najdarovitije umetnike koji su se pojavili pocetkom ove decenije, kao i da njene graficke figuracije dosežu veoma visok, možda i svetski nivo. Njene monotipije su vrhunske, dodaje on, uz konstataciju da je ovaj umetnicki oblik veoma cenjen u svetu. “Ovde imamo dve izložbe, koje su i aktuelne i tako perfektne da nemamo šta mi da kažemo, vec ce svako uociti taj kvalitet. Kao poznavalac umetnosti od preko pola veka mogu da kažem da je ona bogom dana umetnica koja je umela da dosta toga shvati i da se predstavi kao vrhunski umetnik koji ima šta da kaže i ume”, istice Ðokic, a u svom prikazu koji prati katalog izložbe naglašava da je postigla vazdušaste, veoma skladne kombinacije, koliko graficke u postupku, toliko i pikturalne u materiji i ovladanim harmonijama i efektima, kao i da je dobar deo njenog grafickog opusa autobiografski motivisan.

Jelena Arsenijevic je, obracajuci se publici koja je prisustvovala otvaranju prenela svoje misli, naglasivši da mašta nije samo privilegija umetnika, vec svih nas, da može biti sastavni deo svih nas i doprineti na svim poljima i zanimanjima, jer mašta vodi kreaciji i stvaralaštvu, uz poruku “maštajte!”.

L.L.

U JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

SLAVILI NIKOLJDAN

Devetu godinu za redom, u Javnom komunalnom preduzecu „Vodovod i kanalizacija” Požarevac proslavljen je Sveti Nikola.

Slavski kolac rezan je u Sabornoj crkvi. Službu je držao NJegovo preosveštenstvo vladika Branicevski gospodin dr Ignjatije Midic.

Kolacar je bio radnik požarevackog JKP „VIK”, Zoran Milivojevic, a domacin slave direktor preduzeca, Aleksandar Ilic.

Svecani rucak, kojem su u slavu Nikoljdana prisustvovali celnici Uprave grada Požarevca, sa saradnicima, poslovni partneri i radnici JKP „VIK” Požarevac, prireden je u ponedeljak.

A. M.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 11.12.2009.do 18.12.2009.godine rodene su 23 bebe ,16 muških i 7 ženskih.

Sinove su dobili:

Sanela i Zoran Peric iz Krepoljina, Irena i Zlatiša Topalovic iz Kobilja, Vesna Avramovic i Željko Ivic iz Dubocke, MilicaTodorovic i Ivica Veljkovic iz Požarevca, Danijela Trailovic i Marijan Simonovic iz Toponice, Sanja Jovanovic i Velibor Stanojevic iz Velikog Gradišta, Dragana i Draško Jovanovic iz Požarevca, Suzana i Zlatko Milenkovic iz Velikog Gradišta, Svetlana Rajcic i Miroslav Tomic iz Dobre, Dragana Milovanovic i Duško Stojicevic iz Topolovnika, Maja Rajic i Nenad Milenkovic iz Požarevca, Elizabeta Backi i Iseini Selver iz Kostolca, Sladana Stokic i Goran Mijatovic iz Požarevca, Jelena i Nenad Stojimirovic iz Drmna, Nataša Malenovic i Žarko Rancic iz Velikog Popovca, Marina Milic Saša Jovanovic iz Oreškovice,

Kcerke su dobili:

Jelena i Saša Radojkovic iz Lucice,Samanta Miljkovic i Nebojša Jovic iz Beranja, Nataša Novakovic i Goran Nedeljkovic iz Jošanice, Gordana i Vladan Matic iz Oreovice, Jelena Ivkovic i Dejan Miljkovic iz Požarevca, Mariana i Zvezdan Buzejic iz Bukovske, Jelena i Zlatko Pavlovic iz Požarevca.