Header

AGENCIJA ZA RAVNOMERAN REGIONALNI RAZVOJ

KONKURS ZA BESPOVRATNA SREDSTVA EU

Protekle srede je u skupštinskoj sali Gradskog zdanja predstavljen projakat Evropske unije “Regionalni društveno-ekonomski program razvoja 2”. Prezentaciju je ispred Regionalne razvojne agenicije “Branicevo-Podunavlje” otvorila Aleksandra Radmanac, a o samom projektu i njegovim ciljevima govorila je Jasna Lazov.

Evropska unija je za realizaciju ovog projekta izdvojila skoro 14 miliona evra iz predpristupnih fondova, a cilj projekta je da se ojacaju kapaciteti regionalnih agencija za razvoj, opština i drugih interesnih organizacija koje su ukljucene u regionalni razvoj. Projekat ce imati kljucne uloge u regionalnom razvoju u Srbiji, jacanju kapaciteta regionalnih agencija za razvoj i lokalnih samouprava, kao i u meduregionalnoj i meduopštinskoj saradnji u Srbiji.

U okviru projekta, kroz dva javna poziva bice realizvovan fond bespovratne pomoci u vrednosti od 9 miliona evra. Prvi poziv za podnošenje predloga projkata namenjen je regionalnim agencijama za razvoj, opštinama, privrednim komorama, udruženjima preduzetnika i drugim organizacijama zainteresovanim za regionalni razvoj koje se nalaze u 17 okruga – Podunavskom, Toplickom, Zlatiborskom, Moravickom, Raškom, Nišavskom, Pirotskom, Jablanickom, Pcinjskom, Severnobanatskom, Srednjobanatskom i Južnobanatskom. Za prvi poziv za podnošenje predloga projekata izdvojena su tri miliona evra. Najmanji iznos po projektu koji može biti finansiran iz fonda bespovratne pomoci je 300 000 evra, a najveci 500 000. Rok za podnošenje predloga je 8.mart 2010.godine do 16 sati, a šalju se na adresu: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Odeljenje za nabavke, 9.sprat, Vladimira Popovica 40/9, 11070 Beograd.

L.L.

65 GODINA "REC NARODA"

Na Dan svetog Jovana 2010. godine, jedan od najstarijih lokalnih listova u Srbiji - "Rec naroda" proslavice svoj rodendan. Tim povodom, u narednim brojevima novina posveticemo pažnju dogadajima i licnostima o kojima je ovaj svojevrsni hronicar vremena, od broja do broja, iz godine u godinu, pisao.

SA POBEDAMA U NOVO LETO

Sedamdeset petu godinu dvadesetog veka i tridesetu godinu u slobodi ispracamo bogatiji za saznanje da smo prešli još jednu tešku etapu, ali da smo riznicu društvenog razvitka obogatili novim vrednostima, novim iskustvima za nas i za - svet. Stvaralacki ukazujemo svetu na jedan od najhumanijih pravaca ka konacnom oslobodenju coveka. Stvaralacki se i u teškim trenucima ponašamo. Put nam nikad nije bio posut ružama. Otuda su nam pobede draže...

Godinu tešku, ali punu slavlja, godinu mnogih radnih pobeda upisacemo u istoriju ovoga kraja zlatnim slovima neimara, stvaralaca. Taj novi most na Moravi, taj novi asfaltni put, toliko duga vizija citavog jednog kraja zemlje, skratili su rastojanja i otvorili nove mogucnosti, oslobodili nove inicijative, dali nove podstreke. Ukrocena reka pod mostom nekadašnju stihiju nudi kao pravo bogatstvo...Most je postao kapija prema jednom svetu koji citavom drugom svetu može da ponudi pravo bogatstvo.

Dalekovodi i polja, zeleni pašnjaci išarani bulkama - to je nov posao za nas. Polja Stiga, Morave, Peka, Mlave, Dunava i brda Homolja i Zvižda- to je naše ogromno, još nedovoljno pokrenuto bogatstvo. U udruženom radu rezultati su nam bliži, a riznica uspeha i novih vrednosti otvorena je za nove puteve, škole, domove, za plate, za sve što treba i jednom Radetu i jednoj Ruži, Novici, Jelki, Draganu i Nadi sa ove praznicne slike. Oni vedri ispracaju staru i ulaze u novu godinu. Imaju i razloga. Sve što su i sami ucinili, prilog je želji da generacijama koje dolaze bude i lepše i bolje. Oni su i odlucili da vrednosti revolucije koja traje sacuvaju po cenu da na branik slobode stave i najviše licne vrednosti. Zato ce i slaviti bucno - da citav svet zna koliko vole to što su stvorili i koliko veruju u ono što tek treba da urade. Za njih i za sve stvaraoce, za sve koji smo s njima: srecna Nova godina!

(Rec naroda, 29. decembar 1975. godine, tekst na naslovnoj strani Novogodišnjeg broja)

ZIMSKA SLUŽBA SPREMNA ZA SNEG I LED

Požarevac.-Zimska služba Preduzeca za puteve našeg podrucja spremno ceka sneg i led. Za svoju zimsku službu Preduzece za puteve "Beograd" formiralo je cetiri grupe sa sedištem u Požarevcu, Kucevu, Velikom Gradištu i Ždrelu. Ove službe su obezbedene kamionima sa plugovima i rasturacima za posipanje soli po asfaltnom kolovozu. Obezbeceni su još i grederi, buldožeri i utovarivaci, kao i preko hiljadu tona soli.

Zimska služba bi radila neprekidno puna 24 sata i ona ce, kao takva, delovati sve do kraja zimskog perioda i brinuti o održavanju 270 kilometara asfaltnih puteva sa makadamskim kolovozom na citavom našem podrucju. Medutim, pored svih ovih mera potrebno je da i vozaci u ovom zimskom periodu opreme svoja vozila kompletnom zimskom opremom.

U ovim zimskim danima brigu za održavanje normalnog saobracaja u gradu i opštini preuzela je na sebe OOUR "Put" koja je opremljena sa sedam kamiona, zatim sa tri specijalne mašine za cišcenje snega u gradu, a obezbedeno je i 50 tona soli i stalna dežurna služba.

(Rec naroda, 29. decambar 1975. godine)

U AKCIJI “OCISTIMO SRBIJU” TOKOM OVE GODINE

UKLONJENO DVE I PO HILJADE DEPONIJA

Za samo godinu dana, aktivisti u akciji “Ocistimo Srbiju” ostvarili su rezultate koje decenijama niko nije mogao ostvariti. Uklonjeno je oko 2 500 divljih deponija što je više od polovine ukupnog broja, tako da se ova akcija, prema najavama dr Olivera Dulica, ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, nastavlja i u 2010. godini.

- Sledeca godina bice godina ulaganja u komunalnu opremu. Mi smo spremni da pomognemo gradovima Srbije sa preko 100 novih vozila za odnošenje smeca... Pitanje životne sredine je pitanje elementarne civilizovanosti, poštovanja sebe i drugih i siguran sam da postoji ogroman kapacitet medu našim gradanima da napravimo ozbiljne i ogromne iskorake. Pri tom mislim da ne možemo biti clan Zajednice evropskih naroda ukoliko ovo pitanje ne postane jedno od važnih i dominantnih pitanja kao što je to danas svuda u svetu, rekao je Dulic.

Kako bi se sprecilo nastajanje novih divljih deponija opštinama i gradovima, prema obecanjima ministra, Ministarstvo ce raspodeliti 1400 metalnih kontejnera,1000 stubnih kanti i 880 mrežastih kontejnera za prikupljanje plasticne ambalaže.

M.P.

SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE POVODOM 30. REDOVNE SEDNICE GRADSKOG VECA POŽAREVCA

KOMUNALNI POLICAJCI U TAMNO SIVIM UNIFORMAMA

Na redovnoj sednici Gradskog veca u Požarevcu održanoj prošlog cetvrtka, raspravljalo se o ukupno 49 pitanja. Prema recima Vukice Vasic, zamenice gradonacelnika koja se po završetku zasedanja obratila novinarima, u prvom redu razmatran je tromesecni izveštaj komisije za socijalna pitanja koji je obuhvatio period septembar - oktobar - novembar. U izveštaju se navodi da je komisija obradila 93 zahteva od kojih je 59 rešeno pozitivno. Odobreno je ukupno 386 hiljada dinara od cega najviše za nabavku životnih namirnica.

Vece je odlucivalo i o zahtevima tri osnovne škole: “Božidar Dimitrijevic Kozica” iz Bradarca, “Jovan Cvijic” iz Kostolca i “Vuk Karadžic” iz Požarevca. U sva tri slucaja rec je o zahtevima za odobrenje sredstava za pokrice razlike u troškovima prevoza radnika koja je nastala tokom godine zbog poskupljenja karata u dva tri navrata. Vece je imalo razuzmevanja za ovaj neplanirani izdatak škola pa je donelo odluku u njihovu korist odnosno odobrilo je tražena sredstva. Pozitivno je rešen i zahtev Biblioteke “Ilija M. Petrovic” koji se odnosi na formiranje Organizacionog odbora za obeležavanje desetogodišnjice od smrti poznatog Požarevljanina, književnika Slobodana Stojanovica. Kako je najavljeno godišnjica ce biti obeležena u januaru 2010. godine postavljanjem biste i objavljivanjem knjige cime ce se Požarevac na najbolji moguci nacin odužiti Stojanovicu i izraziti poštovanje prema njegovom delu.

- Na Vecu smo doneli i niz odluka koje se ticu davanja u zakup poslovnih prostorija, naravno, na osnovu prethodno sprovedenog javnog nadmetanja. Rec je o lokacijama: Sindeliceva br.1, Voja Dulic 18. Drinska 11, Šumadijska 5, Stara kasarna paviljon 4.

Jedan broj naših direktnih i indirektnih budžetskih korisnika tražio je izmenu aproprijacija u finansijskim planovima i u svim slucajevima gde za to nije bilo smetnji mi smo se pozitivno izjasnili. Nije prihvacen zahtev Sportskog centra za promenom aproprijacije u korist isplate zarada zaposlenih obzirom da se zarade ne finansiraju iz budžeta lokalne samouprave. Na odobrenje nije naišao ni zahtev direktora Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov” za finansiranjem još šest novih radnika, medicinskih sestara, zbog, kako je navedeno u obrazloženju, novonastale situacije povodom pandemije. Izveštaj od 18. 11. pokazuje da je broj dece smanjen sa 1 800 za 1051, pa prosto nema potrebe za angažovanjem dodatnih radnika, istakla je Vukica Vasic.

Clanovi veca odobrili su 30 000 dinara Jeleni Živanovic, diplomiranom psihologu iz Kostolca, postdiplomcu sa prosecnom ocenom 9,56. Sredstva su joj potrebna za pokrice troškova putovanja u London, na naucni skup. Nedostajuca sredstva za završetak Projekta metodologije izrade lokalnog ekološkog plana odobrena su i Narodnoj tehnici Požarevac obzirom da je rec o ekologiji. U vezi sa ovim podrucjem rada, zamenica gradonacelnika obavestila je da lokalna samouprava ima veoma dobru saradnju sa Ministarstom zaštite životne sredine i prostornog planiranja koje je u okviru akcije “Ocistimo Srbiju” odobrilo još 1.200.000 dinara za cišcenje seoskih deponija. Takode je od Ministarstva dobijeno 15 metalnih kontejnera. Kao i svake i ove godine, uoci nastupajucih novogodišnjih praznika, Vece je izašlo u susret zahtevima jednog broja udruženja, humanitarnih i nevladinih organizacija da im se odobre sredstva iz budžeta za kupovinu paketica deci.

Na dnevnom redu sednice našlo se i pitanje sprovodenja odluke o gradskoj komunalnoj policiji o cemu je novinare obavestio Dejan Ilic, nacelnik Gradske uprave:

- Donošenje Zakona o Komunalnoj policiji iziskivalo je potrebu donošenja odredenih akata, kako na nivou Republike, tako i lokalne samouprave. Lokalna samouprava je usvojila izmene i dopune odluke o Gradskoj upravi cime je sistematizovano Odeljenje ove policije i donela odluku o saradnji komunalne policije sa inspekcijskim organima.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je propisalo izgled uniforme komunalnog policijaca u smislu njenog sadržaja, a na lokalnim samoupravama je da odrede boju. Mi smo se opredelili za tamno sivu boju odela i za svetlo plavu košulju. Što se tice vozila ove službe, ona ce biti bele boje sa oznakom, odnosno trakom sive boje i crnim natpisom. Na haubi vozila i njegovim bocnim stranama nalazice se oznaka Grada Požarevca. Zakon o komunalnoj policiji stupa na snagu 23. januara 2010. godine, ali se komunalni policajci na našim ulicama nece pojaviti pre septembra. Zakon nalaže da na svakih 5 hiljada stanovnika ide jedan komunalni policajac, a kako je po zadnjem popisu stanovništva u Požarevcu 2005. godine registrovano 74. 549 stanovnika, to bi Komunalna policija Grada Požarevca trebalo da ima 15 komunalnih policajaca, istakao je na Konferenciji nacelnik Ilic.

M.P.

U CRVENOM KRSTU POŽAREVAC U 2009. GODINI

HUMANOST BEZ GRANICE

Za Crveni krst u Požarevcu, 2009. godina bila je veoma uspešna. Ova humanitarna organizacija je ostvarila velike rezultate kako u mnogobrojnim akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi, tako i u zbrinjavanju korisnika Narodne kuhinje, realizaciji Projekta “Pomoc u kuci” i osposobljavanju radnika brojnih organizacija za pružanje prve pomoci.

Prema recima Branislava Živulovica, sekretara Crvenog krsta, sve što je bilo planirano u ovoj godini, ostvareno je.

- Posebno bih istakao da je broj registrovanih dobrovoljnih davalaca krvi veoma veliki i iznosi negde oko 4 hiljade. U toku cele godine imali smo prosecno po dve akcije mesecno, i na kraju kada se sumiraju rezultati, Požarevac je zajedno sa još pet gradova u Srbiji, najbolji po procentu dobrovoljnog davalaštva krvi, a time i najhumanija sredina u Republici Srbiji. Zvanicno mogu da izjavim da nijedna operacija, kako u Bolnici u Požarevcu, tako i u zdravstvenim ustanovama u Beogradu, nisu odlagane, što nam je naravno i bio cilj. Posebno me raduje to što je u ovoj godini zabeležen veliki odziv mladih ljudi koji su prvi put dali krv, a to je negde oko 15% više nego prethodne godine. Godinama se radilo na popularizaciji dobrovoljnog davanja krvi, tako da su rezultati u ovoj godini bericetni, a nadam se da ce u sledecoj godini biti još bolji, rekao nam je Živulovic.

“Glad je jedno od najtežih oblika kršenja prava coveka. U svetu obilja, moguce je iskoreniti glad, pa kad se to ne cini, svako treba da oseca krivicu”, poruka je nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofi Anana sa otvaranja svetskog mitinga o hrani u Rimu. U okviru humanitarne organizacije, Crvenog krsta Požarevac, dugi niz godina radi Narodna kuhinja koja stalno povecava broj korisnika.

- Pri kraju 2009. godine, uvecali smo broj korisnika za još 100, tako da u ovom trenutku imamo ukupno 600 korisnika Narodne kuhinje, a težimo ka tome da obuhvatimo što veci broj onih kojima je naša pomoc potrebna. Naišli smo na veliko razumevanje lokalne samouprave, tako da kuhinja radi veoma uspešno. Grad je iz budžeta za ovu godinu izdvojio 5 miliona dinara, koliko ce biti izdvojeno i za sledecu godinu. Sva sredstva dobijena iz budžeta pokrivaju kako nabavku namirnica, tako i distribuciju istih. Kao što je svima poznato, hrana se distribuira na cetiri punkta, dva u Požarevcu i dva u Kostolcu. Struktura korisnika Narodne kuhinje je razlicita. Od ukupnog broja korisnika, 140 je dece uzrasta do 14 godina, što je veliki broj. To su deca ciji su roditelji ostali bez posla, a mi kao humanitarna organizacija imamo zadatak da im obezbedimo barem jedan obrok u toku dana, kako niko ne bi ostao gladan, istakao je Živulovic.

U 2009. godini realizovan je Projekat “Pomoc u kuci”. koji podrazumeva uvodenje geronto domacica u staracka domacinstva sa ciljem da pomažu iznemoglim i starim osobama.

- Ove godine se završava prva faza tog programa, medutim, postoje veliki izgledi da se sa ovim aktivnostima nastavi i sledece godine, naravno u dogovoru sa geronto službom. Ocekujemo i pomoc lokalne samouprave koja je odredena sredstva za ovaj projekat vec predvidela. Svi oni koji nisu socijalno ugroženi, a hteli bi da budu korisnici Projekta “Pomoc u kuci”, morace da izdvoje novac za korišcenje ovih usluga, a oni koji pripadaju kategoriji ugroženih lica, moci ce i dalje te usluge da koriste besplatno, istice Živulovic.

Crveni krst Požarevac je, pored lokalne samouprave, ostvario izvanrednu saradnju i sa Centrom za socijalni rad, brojnim humanitarnim organizacijama, Udruženjem distroficara, Savezom slepih, Savezom gluvih i ostalim organizacijama koje brinu o invalidnim licima. Sa svima njima organizovane su zajednicke aktivnosti i radionice, a prema recima sekretara CK, ova saradnja bice nastavljena i ubuduce. Uspešan partnerski odnos, Crveni krst Požarevac je tokom ove godine ostvario i sa Zavodom za javno zdravlje, Organizacijom Omadine JAZAS-a, Patronažnom službom Doma zdravlja i mnogobrojnim drugim organizacijama i zdravstvenim ustanovama. Posebno je zapažena njihova zajednicka aktivnost u borbi protiv narkomanije.

U skladu sa zakonom o bezbednosti na radu i odredbama novog zakona o saobracaju koji je od skoro poceo da se primenjuje, radnici odredenih struka su u obavezi da produ obuku iz teorije i prakse pružanja prve pomoci kako bi se osposobili za vanredne situacije u kojima bi im znanje i praksa bili od velike pomoci. Tu obavezu obuke preuzeo je Crveni krst tako da je do sada organizovao obuku za zaposlene u “TE KO Kostolac” , “PRIM-u”, Toplifikaciji, Elektromoravi...

Kako saznajemo od Živulovica, 2010. godina bice izborna, jer se završava cetvorogodišnji mandat sadašnjem rukovodstvu. U skladu sa tim, birace se novo rukovodstvo, odnosno novi Upravni odbor, sekretar i ostali clanovi.

Uz sve ovo recimo i to da je i ove godine, na samom njenom kraju, po tradiciji, uz pomoc donatora, Crveni krst organizovao podelu novogodišnjih paketica siromašnoj deci.

M. P.

MIODRAG MILOSAVLJEVIC, GRADONACELNIK POŽAREVCA GRAÐANIMA PORUCUJE ZA PREDSTOJECU 2010.GODINU

STRPLJENJE, SOLIDARNOST, MARLJIVOST

Požarevac, grad, naselja koja mu gravitiraju i svi oni koji su na bilo koji nacin povezani sa njim tokom citave godine upiru oci u vladajuce strukture, ocekujuci da se klima u kojoj žive, rade, ili joj se vracaju iz drugih sredina i zemalja poboljša i pruži bolje uslove za svakodnevni život i rad; on ima svoje prednosti, mane, vrline, ali i aktuelnu problematiku sa kojom se suocavaju svi, a posebno oni u cijim je rukama izvršna i zakonodavna vlast. Važan faktor u procesu odlucivanja svakako je i prvi covek grada, u ovom slucaju Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik koji u novogodišnjem intervjuu za “Rec naroda” govori o aktuelnoj situaciji i planovima za buducnost.

- Koristim ovu priliku da cestitam predstojece novogodišnje i božicne praznike svim žiteljima grada Požarevca, Branicevskog okruga i cele Srbije.

Inace, prethodna godina bila je obeležena opštom krizom ali smo je, prema mojoj proceni, uglavnom, uspešno prebrodili.

Lokalna samouprava aktivno ucestvuje u procesu decentralizacije i organizovanja lokalne samouprave.

Ono što pripada samom vrhu interesovanja žitelja grada i oko-line jeste socijalna problematika i što bolji uslovi života. Kako je vi ocenjujete, kada govorimo o 2009. godini?

-Kao grad izdvojili smo znacajna sredstva. Medutim, zbog tekuce ekonomske krize, sredstva za neke projekte koje smo imali u planu, su znatno smanjena, ili su preusmerena na rešavanje velikih socijalnih problema, koje je kriza donela. Kao socijalno odgovorna vlast, izdvojili smo oko 34 miliona dinara za socijalna davanja, mada bi mi voleli da smo u mogucnosti da u te svrhe izdvajamo mnogo više. Nedavno je u Požarevcu otvoren i jedinstven Uslužni centar za pružanje socijalne pomoci, koji predstavlja jedan originalan i potpuno novi vid institucionalnog rešavanja socijalnih i pravnih problema najugroženijih gradana.

Isto tako, cinimo sve da stvorimo što bolju investicionu klimu za ulaganja, kako za domaci tako i za strani kapital a u saradnji sa nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED). U narednom periodu ocekujemo i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa oko zemljišta koje se nalazi u industrijskoj zoni grada, kao i usvajanje plana detaljne regulacije zemljišta na ovoj lokaciji, što bi omogucilo privlacenje znatno veceg obima investicija i uticalo na poboljšanje životnog standarda gradana Požarevca.

Da li razdvajate funkciju gradonacelnika od vaših strana-ckih ciljeva i kakva je saradnja sa drugim lokalnim samoupravama?

Vlast u gradu Požarevcu od decembra prošle godine cini ista koalicija koja je na vlasti i na republickom nivou. Ova koalicija ima stabilnu vecinu u Skupštini grada što je veoma znacajno za normalno funkcionisanje jedne gradske vlasti. Želim da naglasim da je saradnja medu koalicionim partnerima izuzetna. Kada smo formirali vlast, dogovorili smo se da sve svoje stranacke specificnosti ostavimo po strani kako bi zajedno omogucili bolji život našim sugradanima. Da u lokalnoj koaliciji postoji snažno jedinstvo dokazuje i naš dogovor da ista koalicija koja je na vlasti u Požarevcu, formira vlast i u Gradskoj opštini Kostolac, a za šta su naše stranke dobile poverenje i mandat od gradana Kostolca. Najvažniji principi u našem radu bili su, jesu i ostace: odgovornost, efikasnost i solidarnost sa gradanima.

Kada sam postao gradonacelnik, vec je funkcionisao Savet Branicevskog okruga kome predsedava nacelnik Branicevskog upravnog okruga Goran S. Petrovic. Licno sam prezadovoljan saradnjom koja postoji medu predsednicima opština iz citavog okruga. Na sednicama Saveta su teme koje su od zajednickog interesa za sve opštine Branicevskog okruga, pocev od gasifikacije, do regionalne deponije, gde mogu da istaknem odlicnu saradnju sa Kovinom i Smederevom po tom pitanju. Odlicna je saradnja i sa još nekoliko gradova u Srbiji.

Da li ste zadovoljni odnosom republickih vlasti prema požare-vackoj lokalnoj samoupravi?

Kao gradonacelnik Požarevca, izuzetno sam zadovoljan odnosom republicke vlasti prema našoj lokalnoj samoupravi. U ovom periodu, više ministara Vlade Srbije boravilo je u radnoj poseti Požarevcu i okolini. U svim tim razgovorima, ministri su se veoma pohvalno izražavali o radu lokalne samouprave u Požarevcu. I sam premijer Cvetkovic je nedavno bio u Kostolcu, gde je pustio u rad 5. BTO sistem, što je najveca investicija u ovom delu Srbije, vredna više od 60 miliona evra. Nažalost, usled tekuce krize, transferi iz republickog budžeta ka svim lokalnim samoupravama su znatno smanjeni, pa ni Požarevac nije izuzetak. Ove godine smo imali priliv sredstava manji za oko 170 miliona dinara iz Republike ali to je, nažalost, neminovna posledica finansijske i ekonomske krize.

Svakako najveci posao koji je u planu jeste izgradnja nasipa na podrucju Starog Kostolca, kojim ce konacno biti rešen problem stalnog plavljenja tih podrucja. Na sastanku sa ministrom Draginom, kome su prisustvovali svi celnici lokalne samouprave, Narodni poslanik Žarko Pivac, Nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Direktor PD „TEKO“ Kostolac, kao i Direktor HE „Ðerdap“, dogovoreni su svi detalji oko izgradnje nasipa. Mi smo kao lokalna samouprava zapoceli proces eksproprijacije zemljišta na lokaciji gde ce biti izgraden nasip. Drugi veliki projekat finansira delegacija Evropske komisije u Srbiji, koji se sastoji iz dva dela, i koji cini zaštita vodoizvorišta i zamena azbesnih cevi na nivou celog grada, cime bi se konacno rešio problem zdrave pijace vode, koji odavno postoji u Požarevcu. Slican plan predviden je za izgradnju rezervoara vode od 5000 kubnih metara na vodoizvorištu „Kljuc“. Vrednost ove investicije je oko 3 miliona evra. Taj projekat ce se dugorocno i konacno rešiti problem kontinuiranog i nesmetanog snabdevanja ispravnom pijacom vodom.

Mislite li da se LJubicevske igra, kako je cesto naglašavano, pretvaraju u brend Požarevca?

Mogu da kažem da su ovogodišnje LJubicevske konjicke igre bile jedne od najboljih igara do sada u 46-godišnjoj tradiciji. Igrama je prethodio i Prvi požarevacki karneval. Imali smo niz pratecih manifestacija tokom te nedelje a igre su zapocele tradicionalnim defileom, koji je otvorio Potpredsednik Vlade Božidar Ðelic, polufinalnim i finalnim utakmicama. Ove godine se ponovo vratio i nacionalni javni servis RTS koji je propratio glavne trke i LJubicevski višeboj. Ove godine smo u marketinškom pogledu postigli veliki napredak. Za pocasnog viteza od LJubiceva prvi put proglasili smo, našeg proslavljenog plivaca Milorada Cavica. Igre su koštale na nivou prošlogodišnjih sa bogatijim sadržajem i povecanjem iznosa nagrada pobednicima trka tako da smo dostigli nivo Beogradskog derbija. Cilj grada je da do 50.jubilarnih LJKI dostignemo da to bude stvarno treci brend Srbije pored Egzita i Guce, jer grad Požarevac i LJubicevo i naslede Knjaza Miloša to zaslužuju.

Kako funkcioniše saradnja sa drugim gradovim u Srbiji I okruženju?

- Požarevac ima svoje, veoma važno, mesto u Srbiji a smatram da ce biti jedan od vodecih gradova narednih decenija u privrednom, kulturnom, umetnickom, sportskom i drugom pogledu. Ono što nam je primarno u ovom trenutku uspostavljanje dobrih kontakata sa gradovima, privrednicima i potencijalnim investitorima iz cele Evrope. Do sada, u ovoj godini, smo uspostavili saradnju sa gradovima Trst, Ptuj, Volokolamsk, Janjina, Krf, Bar, Rešica… U poseti gradu Požarevcu su boravili i Šef delegacije EK u Srbiji Vinsen Dežer, Republike Slovenije, zatim ambasadori Kraljevine Španije i Kraljevine Belgije, zemlje koje ce predsedavati Evropskom Unijom u 2010.godini. Nedavno je grad Požarevac posetio i Ambasador Republike Francuske Žan Fransoa Teral. Povod za posetu Nj.E. Ambasadora Terala, bilo je potpisivanje Sporazuma o izradi studije izvodljivosti za precišcavanje otpadnih voda u gradu Požarevcu. Vrednost potpisanog sporazuma je oko pola miliona evra, a finansira ga francuska vlada. U planu je i poseta Ambasadora Izraela Nj.E. Artura Kola gradu Požarevcu, odmah nakon novogodišnjih praznika. Požarevac je posetio i gradonacelnik rumunskog grada Rešica gospodin Mihai Stepanesku, a posle Nove godine planirana je i naša uzvratna poseta Rešici. Svi ovi kontakti nam omogucavaju da prezentiramo kvalitete i potencijale grada Požarevca, Branicevskog i Podunavskog okruga, kako bismo ostvarili zajednicke interese u nekoj buducoj poslovnoj, turistickoj, kulturnoj i svakoj drugoj saradnji.

Ono što nas sve interesuje su budžetska sredstva. Da li je budžet za 2010.godinu realan i da li ce uspeti da zadovolji sve potrebe i pristigle zahteve?

Skupština grada je usvojila budžet za 2010.godinu.. Budžet koji smo usvojili, je pre svega štedljiv, i primeren aktuelnoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji. Želimo da i dalje budu zastupljene investicije, jer je to pokretac razvoja, ne samo Požarevca, nego i Srbije u celini, ali ce sigurno biti smanjene u odnosu na prethodne godine. Usvojeni budžet je u skladu sa Strategijom održivog razvoja grada Požarevca, s tim da imamo vec zapocetih investicija koje cemo morati da završimo u sledecoj godini, a koje opterecuju budžetsku 2010.godinu. Cilj nam je i prioritet da maksimalno pokrenemo naplatu javnih prihoda, koje su u ingerenciji grada, kako bismo nadomestili smanjene transfere iz Republike. Ono što bih istakao kao boljitak je u socijalnom programu a odnosi se na: zapošljavanje invalidnih lica, samozapošljavanje, stipendiranje studenata sa posebnim potrebama, kao i dotiranjem vantelesne oplodnje, a nastavicemo iz 2009. u 2010.godinu naknadu za prvorodeno dete. Na ovaj nacin želimo da pomognemo podizanju nataliteta u Srbiji i rešavanju problema licima sa posebnim potrebama kao i povecanju stope zaposlenosti koliko je to u moci lokalne samouprave u ovom trenutku.

I ove godine gradske vlasti organizuju docek Nove godine na gradskom trgu. Hocete li i vi biti na doceku?

Isto tako bi hteo da istaknem da ce organizacija doceka Nove godine, biti, po mom mišljenju, bolja nego ikada. Brojne manifestacije se pripremaju, ili su u vec u toku. Za samu novogodišnju noc, nastupice trubaci, a zatim i poznata sarajevska grupa Valentino. Naša je želja da zajedno sa našim sugradanima, u jednom praznicnom i dobrom raspoloženju docekamo 2010.godinu, koja ce, svi se nadamo, biti mnogo bolja i uspešnija od ove koja je na izmaku.

Poruka gradanima Požarevca, šta je po vama najvažnije za održanje duha i vere u bolju buducnost?

Ja stalno isticem da sam optimista i želim da ostanem takav, da ovo što radimo u Požarevcu ostavi trag u životu gradana Požarevca i Branicevskog okruga, sa porukom da moramo biti strpljivi, solidarni, tolerantni, i mnogo vredni i pošteni, kako bismo ostvarili cilj kome težimo - bolji i kvalitetniji život.

L. Likar

SUMIRANjE REZULTATA PRIVREDNOG DRUŠTVA „TERMOELEKTRANE I KOPOVI KOSTOLAC“ KOSTOLAC

PROIZVODNI REZULTATI NAJVECI DO SADA

- „Pokazali smo da ovde postoje resursi i kapaciteti koji mogu da opravdaju svako ulaganje.“

- Cak milijardu kilovat sati elektricne energije preko planirane proizvodnje.

- Godinu 2010. obeležice povecanje bezbednosti na radu i zaštita životne sredine, kao i velika investiciona ulaganja.

Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ za 2009. godinu dodeljen je proizvodni zadatak viši nego ikada do sada. Velikim naporima on je ne samo uspešno ostvaren nego i premašen za cak milijardu kilovat sati elektricne energije. Takode je premašena i proizvodnja uglja i otkrivke, cime su otvorena „velika vrata“ predstojeceg investiconog ciklusa.

Bice teško ostati na kursu takvih proizvodnih rekorda, ali tim ovog kostolackog Privrednog društva, predvoden direktorom Draganom Jovanovicem, odlucan je da u tome ponovo uspe.

Tim povodom, 24. decembra, u prostorijama Upravne zgrade, održana je konferencija za novinare, na kojoj su govorili direktor PD „TE- KO Kostolac“, Dragan Jovanovic i predsednik Skupštine PD „TE- KO Kostolac“, Milan Jakovljevic, nakon cega je emitovana i video prezentacija o proizvodnim uspesima. Potom je prireden koktel za ispracaj izuzetno uspešne 2009. godine. Medu brojnim gostima bili su gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic, sa saradnicima, komandant Garnizona Požarevac, Vinko Markovski, kao i aktuelni direktori Privrednog društva, zatim, bivši i oni u penziji, potom, direktori privrednih društava izdvojenih iz „TE- KO Kostolac“, direktori požarevackih javnih preduzeca i mnogi drugi.

Zasluga rada više generacija

„Ostvareni su najveci do sada proizvodni rezultati. U tom smislu, neophodno je uzeti u obzir cinjenicu da radimo posao koji je težak i vrlo važan. Od znacaja je kako za naše Privredno društvo, Elektroprivredu Srbije, tako i ceo region, ali i citavu Srbiju. Taj težak posao radimo na postrojenjima koja uglavnom nisu nova, koja su odradila svoj životni i radni vek, što se bitno razlikuje od svetskog trenda. Ali, upravo to naše rezultate cini vecim i znacajnijim. A, sa sigurnošcu se može reci da su ti rezultati, pre svega, zasluga naših radnika i timskog angažovanja“, istakao je direktor Dragan Jovanovic na konferenciji, dalje sumirajuci rezultate ostvarene u 2009. god:

-Ispunili smo bilansne obaveze, zadatak koji nam je naložila Vlada Republike Srbije i, uz to, sistemu dali milijardu kilovat sati više nego ikada do sada. Na današnji dan blizu smo proizvodnje od 5,8 milijardi kilovat sati. Dakle, proizvodni uspeh je evidentan, ali poslovni i nije toliko u našim rukama, jer mi ne odredujemo cenu svog proizvoda. U svakom slucaju, naš stalni zadatak je da što više uticemo na smanjenje troškova uz povecanje efikasnosti proizvodnje.

-Iza svih tih rezultata stoji akumulirani rad više generacija. Svima se na tome zahvaljujem i cestitam. Ove proizvodne rezultate moramo podeliti.., zakljucio je Jovanovic.

Gostima skupa obratio se i predsednik Skupštine PD „TE- KO Kostolac“, Milan Jakovljevic:

-Zadovoljstvo mi je da svima cestitam na ovim proizvodnim rezultatima. Veliki je to uspeh i vrlo znacajan. Zaista je plan za 2009. godinu bio izuzetno ambiciozan. Kada je donošen nismo baš bili sigurni u mogucnosti njegovog ostvarenja, usled svih iskušenja koja su pratila 2009. godinu. Ipak, uspeh je ostvaren! U narednoj godini nas ponovo ocekuju ambiciozni planovi. Pred nama je još jedna vrlo naporna godina. Moracemo i mnogo toga da promenimo i budemo poslovno još efikasniji. Godinu 2010. obeležice i povecanje bezbednosti na radu i zaštita životne sredine, a takode i velika investiciona ulaganja. Ipak, imajmo na umu da se ovo Privredno društvo raspoznaje po uspešnom i sposobnom timu koji veruje u sebe i koji je spreman da se suoci sa izazovima.

Radi jasnije slike o pominjanim rekordnim rezultatima predocavamo vam konkretne cifre.

Rekordna dnevna proizvodnja elektricne energije na pragu prenosa dostignuta je 25. oktobra i iznosila je 20.940 megavati. Rekordna mesecna proizvodnja elektricne energije na pragu prenosa ostvarena je u julu 2009. godine i iznosila je 575.733 megavati. Planirana proizvodnja elektricne energije na pragu prenosa za 2009.godinu ostvarena je vec 11 .decembra 2009. i iznosila je 5.535.701. megavati. Rekordna mesecna proizvodnja uglja u dosadašnjem radu kopova dostignuta je u avgustu i iznosila je 978.860 tona, dok je rekord u dnevnoj prizvodnji uglja od 43.135. tona postignut 30. oktobra. Planirana proizvodnja uglja za 2009. godinu ostvarena je vec 4. decembra i iznosila je 8.018.182. tone. Sve procene upucuju na zakljucak da ce na kopovima ove godine biti ukupno iskopano više od 8,6 miliona tona uglja. Rekordna mesecna proizvodnja otkrivke u dosadašnjem radu kopova dostignuta je u oktobru i iznosila je 3.404.398. kubnih metara, dok je rekord u dnevnoj prizvodnji otkrivke od 182.199. kubnih metara postignut 22. septembra.

Investicije

„Godina 2009. je posebo znacajna jer predstavlja našu ulaznicu za naredni period, od kojeg mnogo ocekujemo. Definitivno smo se kvalifikovali za konkurisanje za najvece investicije, za investiciona sredstva koja ce EPS iz sopstvenih kreditnih i donatorskih sredstava raspodeljivati širom sistema. Pokazali smo da ovde postoje resursi i kapaciteti koji mogu da opravdaju svako ulaganje“, istice direktor Jovanovic i dodaje:

-Obezbedili smo sebi velike investicije i, u tom smislu, bih istakao i podsetio na znacajnu investiciju planiranu za narednih 7 do 8 godina, a koja iznosi skoro milijardu evra. Da li cemo to uspeti da iskoristimo ili ne, zavisi od nas samih. Ceka nas mnogo rada, mnogo truda strucnih ljudi, naših radnika. S tim što moram reci da je verovatno da naši predstojeci rezultati nece biti poput ovih, jer slede revitalizacije i, time, izvesni zastoji. U svakom slucaju, u 2009. godini smo dokazali da Kostolac to može. Da može puno, jer tome stremi celokupan kolektiv.

Inace, tokom prethodne godine okoncana je i revitalizacija rudarske opreme transportovane sa kopova „Cirikovac“ i „Klenovnik. U maju mesecu je puštena u rad jedna od najvecih investicija Privrednog društva, a to je peti BTO sistem na kopu „Drmno“, vredan 65 miliona evra, a u cijem sastavu operiše trenutno jedan od najmodernijih bagera u Evropi. Posle svecanog puštanja u rad 26. maja 2009. godine, Peti BTO sistem na Površinskom kopu „Drmno“ ušao je u probni rad 2. juna 2009. godine. Od izlaska izrada u okviru dokazivanja kapaciteta, bager SRS 2.000 ostvaruje dnevnu proizvodnju od oko 70.000 kubika cvrste mase. U izradi je idejni projekat proširenja proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje, koji ce biti završen do marta 2010. Svi radovi u Privrednom društvu su izvedeni uz dosledno pridržavanje najviših standarda poslovanja. Zahvaljujuci tome Privrednom društvu je dodeljen sertifikat ISO 9001 za oblast proizvodnje uglja i elektricne energije, koji je u novembru uspešno resertifikovan od strane ovlašcenog sertifikacionog tela.

Paralelno sa ispunjenjem proizvodnih planova ostvarivani su i projekti iz domena zaštite životne sredine. Posebno se izdvaja projekat rekonstrukcije sistema prikupljanja, transporta i odlaganja pepela i šljake sa blokova TE „Kostolac B“, koje ce zapoceti s radom krajem prvog tromesecja naredne godine. U pitanju je najveci ekološki projekat do sada obavljen u okviru Privrednog društva, vredan 30 miliona evra i finansiran od strane Evropske banka za obnovu i razvoj,. Puštanjem u rad ovog postrojenja bice rešen problem pepela kao nus proizvoda rada blokova, a koji utice na vazduh i podzemne vode.

Planovi za naredni period

„Za naredni period planirane su dve kompletne revitalizacije blokova TE „Kostolac B“, sa podizanjem tehnickih mogucnosti, odnosno izvodenjem na projektovane parametre proizvodnje. Nastavak poslova na kopu „Drmno“ bice ostvaren kroz dva velika projekta, izgradnju vodonepropusnog ekrana vrednog preko 50 miliona evra, kao i citave linije bunara za tekuce odvodnjavanje. U 2011. godini sledi izgradnja postrojenja za odsumporavanje u istoj elektrani, inace, kao prvo u Srbiji, a vredno oko 120 miliona evra i iza toga glavne investicije- proširenje kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje i izgradnja novog bloka B3. Inace, za novi blok B3 u toku je izrada studije o pripremnim radovima, koja prethodi studiji izvodljivosti sa idejnim projektima. U tom cilju je doneta odluka Upravnog odbora EPS- a i zakljucak Vlade Republike Srbije da se ude u kreditni aranžman sa partnerima iz Kine, što je uvršteno u budžet Republike Srbije, kaže direktor Dragan Jovanovic i zakljucuje:

-Do 2020. godine moguce su investicije u vrednosti od oko 1 milijardu evra, koje ce garantovati da „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ budu stabilan oslonac na koji može da racuna citav energetski sistem Srbije.

PRIZNANjE PRIVREDNE KOMORE SRBIJE PRIVREDNOM DRUŠTVU „TE-KO KOSTOLAC“

ZA DOPRINOS RAZVOJU SRPSKE PRIVREDE

Visoko priznanje Privredne komore Srbije za rezultate u proizvodnji i drugim oblastima privredivanja i za doprinos razvoju i unapredivanju privrede Republike Srbije u 2009. godini dodeljeno je Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ iz Kostolca.

Ispred ovog giganta, plaketu sa diplomom primio je prvi covek Privrednog društva „TE- KO Kostolac“, direktor Dragan Jovanovic, na Svecanoj sednici Skupštine Privredne komore, održanoj 23. decembra.

Inace, ovu nagradu Privredna komora Srbije dodeljuje po cetrdeseti put, a o zaslužnim nosiocima odlucila je Komisija za dodelu priznanja PKS, na predlog privrednih komora u Republici Srbiji, odbora udruženja i odbora PKS.

CESTITKA DIREKTORA DRAGANA JOVANOVICA

„Svim radnicima, ali i svim ostalim gradanima Požarevca, Kostolca i okolnih sela iskreno želim srecnu Novu godinu. Pre svega vam želim dobro zdravlje, cime sticete sve potrebne uslove da ostvarite sve želje… “

Zapošljavanje u Novoj godini

Direktor Dragan Jovanovic najavio je zapošljavanje mlade radne snage vec pocetkom 2010. godine:

-Odmah iza Nove godine raspisacemo konkurs za prijem pripravnika, diplomiranih inženjera. A, krajem januara i pocetkom februara verovatno da cemo raspisati i konkurs za prijem drugih struktura.

-EPS generalno sprovodi programe restrukturiranja i oni se najcešce odnose na radnu snagu, za kojom su zaista velike potrebe. Neophodni su nam mladi kadrovi. Kako bismo se uklopili u donete planove, tokom 2010. godine zapošljavacemo na nivou od 50 posto od prirodnog odliva radne snage. Znaci, polovinu od ukupnog broja radnika koji odu u penziju ili prihvate otpremninu, ciji cemo iznos, inace, povecati, kaže direktor Dragan Jovanovic.

Andrijana Maksimovic

RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA, MIOMIROM ILICEM

NAJBOLJE ZA NAŠ GRAD - IMPERATIV NAŠEG RADA

Pre nego stupimo u Novu 2010. godinu neophodno je sumirati rezultate ostvarene u godini za nama.

Dakle, kako bi se otvoreno pristupilo novim mogucnostima, ali i obavezama, koje svaka sledeca godina neumitno donosi, najpre se moraju svesti stari racuni. Upravo s tim ciljem, razgovarali smo sa prvim covekom najvišeg zakonodavnog tela, predsednikom Skupštine grada Požarevca, Miomirom Ilicem.

On je najpre ukazao na to da godinu 2009. karakteriše sasvim korektno, adekvatno i pravovremeno delovanje i funkcionisanje zakonodavnog organa vlasti: „Isto važi i za izvršni organ, Gradsko vece i njegova radna tela. Namera je svih da tim putem nastavimo, naravno, uz sasvim razvijenu svest o blagodetima napretka. Što se tice 2010. godine, moram istaci da je doneti program, pre svega, realan, ne potrošacki, a namera nam je da još poradimo na socijalnim pitanjima i socijalnim davanjima.”

U daljem razgovoru bilo je više reci o rezultatima rada lokalnog parlamenta u 2009. godini, oceni funkcionisanja koalicione vecine i nekim najavama za 2010. godinu.

Ispunjeni svi zadaci

„Mislim da redovno održavanje sednica Skupštine u 2009. godini govori o ozbiljnom shvatanju i prihvatanju modela zakonodavne vlasti i obaveza prema gradanima, poverenju koje su nam ukazali. U tom smislu, moram istaci i to da sa Gradskim vecem, koje vodi gradonacelnik Požarevca, imamo zaista kvalitetnu saradnju, što bitno doprinosi funkcionalnosti celokupnog našeg angažovanja. Svakako da uvek može bolje, u svakom domenu, i u tom pravcu cemo raditi na svim poljima naših aktivnosti”, kaže predsednik Skupštine, Miomir Ilic i dodaje:

-Na kraju svake kalendarske godine red je da mi kao funkcioneri Skupštine grada, ispred zakonodavne i izvršne vlasti, sumiramo rezultate. To smo i ucinili na poslednjoj sednic Skupštine grada, na kojoj smo pored razmatranja o buyetu za 2010. godinu, imali i razmatranje i potvrdivanje odluka upravnih odbora javnih preduzeca u vezi sa programima za 2010. godinu.

-Kao što je poznato, došlo je do promene u sastavu koalicione vecine. Socijalisticka partija je ušla sa novim koalicionim partnerom. I, upravo sa tog aspekta posmatrano, moram reci da rad Skupštine u 2009. godini nije bio ugrožen ni u jednom momentu, narocito ne zbog te promene u sastavu vladajuce koalicije. Smatram da je i opozicija, u ovom novom koalicionom partnerstvu, bila vrlo konstruktivna, što, sve skupa, doprinosi boljem i kvalitetnijem radu.

-Sa aspekta zakonodavne vlasti, ispunjeni su planirani zadaci: od usvajanja buyeta za 2009. godinu, rebalansa istog, programa javnih preduzeca i ustanova. Formirane su sve institucije koje prate zakonodavno telo, a to su pre svega radna tela, komisije i saveti. Vršili smo i kontrolu rada zakonodavnih radnih tela, komisija, saveta, fondova, od kojih bih kao najznacajnije pomenuo Fond za zaštitu životne sredine, Fond za razvoj, Agrarni fond, koji su, inace, u potpunosti ostvarili svoju namenu i funkciju.

O cinjenici da se aktuelna globalna ekonomska kriza osetila i u Požarevcu, pre svega govoreci o punjenju budžeta, predsednik Skupštine, Miomir Ilic, kaže:

-Svakako, kriza je došla i do nas. Smanjena su transferna sredstva iz Republike, i to, za nekih 190 miliona dinara. To bi za svaku opštinu predstavljalo veliku poteškocu. Ali, ucinjen je dobar potez kada je rešeno da se odredeni poreski prihodi prenesu sa republickog nivoa na opštinski. Mi smo formirali gradske poreske uprave, tako da možemo da kontrolišemo naplatu poreza na imovinu, zarade, naknadu za gradevinsko zemljište, što je u ovom trenutku veoma pozitivno i omogucuje nam dopunjavanje budžeta.

Rad javnih preduzeca

Govoreci o radu lokalnih preduzeca kao stožera bitisanja lokalne samouprave, predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic, kaže:

-Pre svega, moram pomenuti JP „Direkcija za izgradnju grada Požarevca”, jer je u pitanju javni servis koji obuhvata jedan dobar deo budžeta usmeren u izgradnju infrastrukture. Sigurno da je više od devedeset posto planova realizovano u fizickom obimu. Drugi bitan javni servis je JKP „Vodovod i kanalizacija”, gde je takode uspešno ostvaren program. Najznacajniji su kapitalni radovi na zameni azbestno- cementnog potisnog cevovoda, investitora Evropske agencije za razvoj. Medutim, malo se kasnilo sa radovima, ali ne našom krivicom, vec je izvodac radova, mimo ugovorenih obaveza, nabavio materijal koji ne zadovoljava po kvalitetu, tako dok smo ceo taj proces zaustavili i nabavili odgovarajuce cevi. Ali, u tome se izgubilo tri meseca. Medutim, bolje je i tako nego ugraditi loš materijal. Zaštita vodoizvorišta „Kljuc” je veoma bitna za kvalitetno snabdevanje vodom. Tome se apsolutno posvecuje pažnja. Inace, u domenu vodosnabdevanja, u narednom periodu nas ocekuje dalji razvoj vodovodne mreže u Požarevcu i Kostolcu i ka seoskim naseljima. Zato smo preko Fonda za zaštitu životne sredine usmerili politiku razvoja u 2010. godini da se u zimskom periodu urade projektna rešenja, da se pristupi javnim nabavkama i da se sa prvim prolecnim danima krene u realizaciju programa.

-Javno preduzece „Toplifikacija” takode ostvaruje svoju funkciju. Inace, namena Toplifikacije, po sadašnjem statutu, nije da gradi, nego da održava i distribuira. U iducoj godini cemo malo više da aktiviramo službe u Toplifikaciji, da se bave i razvojnim delom programa, jer povecanje kapaciteta sigurno je u interesu kako gradana tako i Toplifikacije. Tu nije iskorišcen deo koji je iz Fonda za zaštitu životne sredine dat, u iznosu od 60 miliona dinara, iz razloga što je kasnila javna nabavka, tako da ce realizacija programa krenuti prvih prolecnih dana. JKP „Komunalne službe” ostvaruje u potpunosti svoju funkciju i tu nije bilo nikakvih primedbi, s obzirom na to da je njihova delatnost od presudnog znacaja za higijenu našeg grada. Komunalnom preduzecu je dato na održavanje zelenilo, Spomen park, Cacalica i zelene površne u Požarevcu i Kostolcu. Dobra je saradnja i sa kostolackim preduzecem „RIO”, tako da su svi segmenti pokriveni, dodaje Miomir Ilic i nastavlja:

-Javno preduzece „Parking servis”, kao najmladi javni servis, za dve godine postojanja je pokazao u potpunosti da obavlja svoju funkciju. I tu nastavljamo dalja investiciona ulaganja. JP „Radio Požarevac”, nalazi se u postupku izjašnjavanja da li cemo ga zadržati kao javni servis ili cemo u dogovoru sa nadležnim republickim organima pristupiti procesu privatizacije.

Veca socijalna davanja

Svoju brigu o gradanima aktuelna lokalna vlast manifestuje i kroz pojacavanje mera socijalne politike, na što predsednik Skupštine, Miomir Ilic, kaže:

-Ojacali smo jedan deo koji je za svakog gradanina bitan. To su socijalna davanja, dakle u pitanju je socijalna kategorija stanovništva, koja je dobila znacajnija sredstva nego što je to bio slucaj u 2008. godini. Mislim da je to dobro, s tim što svakako da bi dobro bilo izdvojiti još i više. Baš zbog toga smo u budžetu za 2010. godinu pojacali socijalni program, pocevši od vecih izdataka u vidu pomoci. Stimulisali smo i prvorodeno dete sa 30.000 dinara, data je pomoc porodicama koje su siromašne i lošeg socijalnog položaja i slicno. Putem rebalansa cemo još sredstava usmeriti u tom pravcu. To ce biti uradeno u prvoj polovini 2010. godine.

Briga o mladima

U bitne i, pre svega, korisne i zdrave okupacije mladih ljudi spadaju kultura i sport, za što su 2009. godine izdvojena znacajna sredstva, kaže Miomir Ilic:

-Znacajna smo sredstva usmerili ka oblasti kulture i sporta. Tako je Centar za kulturu dobio znatno veca sredstva nego ranije godine. Time se stvara osnova za pospešivanje rada i omaldinskih klubova, kud- ova i slicno. Što se tice sporta, u tom domenu su sredstva podignuta na maksimalni nivo, narocito rebalansom budžeta. Recimo, Odbojkaški klub i Fudbalski klub „Mladi radnik” bili su stimulisani ukoliko iskažu pozitivne rezultate i udu u viši rang, dakle, da ce više i dobiti. Odbojkaški klub u tome nije uspeo, ali Fudbalski klub „Mladi radnik” je ušao u najelitnije takmicenje i, otuda, dobio benificiju. U tom smislu moram podsetiti i na izdvajanje sredstava za izgradnju tribina, i to, vrlo kvalitetnih, sa 4.000 sedišta. Koštalo je 24 miliona dinara. Tako da sa ponosom i udobno možemo kod nas gledati prvoligaške utakmice. Nastavicemo zapoceto uredenje Gradskog stadiona. Ostaje uraditi staze, ogradu, glavni ulaz i osigurati odgovarajuce mere bezbednosti.

Gradska opština Kostolac

Kostolcani, sa selima Klenovnik, Stari Kostolac, Petka i Ostrovo, formiraju Gradsku opštinu, za koju su se zalagali gotovo pola veka, na što predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic, kaže:

-Mi smo ih podržali. Izbori za prvi sastav Skupštine Gradske opštine Kostolac održani su šestog decembra. Dakle, inicijativa koja je od Gradska mesna zajednica Kostolac pokrenuta i aktivno tece od pre nešto više od godinu dana, sada je realizovana. Kostolcani su dobili svoju opštinu, svog predsednika i mogucnost da direktno uticu na rasporedivanje sredstava koja im iz budžeta budu bila dodeljena, kao i mogucnost direktnog konkurisanja u NIP- u.

-Budžet Gradske opštine Kostolac sadržan je i planiran u budžetu grada Požarevca, a do njega se došlo u dogovoru sa ljudima koji su radili u Gradskoj mesnoj zajednici Kostolac, kao i predstavnicima politickih stranaka koje su ucestovale na šestodecembarskim izborima. Naravno da je moguce da dode i do odredenih promena, ali budžet je vrlo kvalitetno konstituisan, tako da ce vec prvih dana i institucionalnog konstituisanja GO Kostolac imati na raspolaganju sredstva koja ce omoguciti neometano funkcionisanje.

CESTITKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE, MIOMIRA ILICA

MORAMO VEROVATI U BOLJU BUDUCNOST

„Kao predsednik Skupštine, svim gradanima na teritoriji grada, ukljucujuci grad Požarevac, Kostolac i sva seoska naselja, pre svega želim da Nova 2010. godina bude u optimisticnom raspoloženju. Verujem i znam da je to u ovom trenutku teško ostvariti, ali imajmo na umu sve u cemu smo istrajali i toliko toga preživeli kao gradani Srbije i Požarevca. Moramo verovati u bolju buducnost, u bolji život. Srecan vam i Božic. Radujte se i neka vas služi zdravlje!”

Andrijana Maksimovic

INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE ŽABARI MIODRAGOM FILIPOVICEM

ZAJEDNIŠTVO DONELO REZULTATE

Kraj 2009.godine bio je povod za tradicionalni novogodišnji intervju sa predsednikom opštine Žabari Miodragom Filipovicem koji je govorio o poslovima koji su obavljeni u godini za nama, planovima i onome što ce lokalnoj samoupravi biti prioriteti u 2010.godini.

Koji su najznacajniji projekti završeni u 2009.godini?

- Mogu sa zadovoljstvom da kažem da je 2009.godina bila vrlo uspešna, iako je ocekivana kao vrlo teška i neizvesna godina. Za opštinu Žabari u razvojnom smislu ovo je bila jako prepoznatljiva godina, jer je realizovano 12 – 13 projekata i to su investicije koje su planirane od strane gradana, odnosno u mesnim zajednicama. Možemo otvoreno da kažemo da je skoro u svakoj mesnoj zajednici realizovan po jedan projekat. Za te projekte su se gradani opredelili, mi smo ih kandidovali kod odredenih ministarstava, koja su ih prihvatila i do kraja 2009.godine 95% su realizovani. To pokazuje da smo vrlo objektivni bili u našim zahtevima i sve ono što smo planirali u potpunosti smo realizovali.

Iako teška godina, za nas razvoj je bio prioritet svih prioriteta i bez obzira na to što nam je država smanjila transferna sredstva za 11 miliona dinara, projekti koji su postavljeni kao prioritetni su i realizovani, Najviše smo uradili na realizaciji projekata kada je u pitanju putna mreža, zatim zgrada Doma zdravlja, domova kultura i osnovnih škola. Vrlo je bitna bila i izrada kanalizacione mreže u Žabarima, a isto tako mnogo smo cinili da se i drugi projekti realizuju kao što je izgradnja sportskih terena. Investirano je nešto više od milion evra, sredstva su dobijena od ministarstava, a dobar deo smo i mi uložili od onih postojecih planiranih sredstava, usvajanjem budžeta za 2009.godinu.

U dva navrata rebalansom, budžet je uravnotežen i akcenat je stavljen na razvoj. Drugim rebalansom odvojeno je dva miliona dinara za razvoj mesnih zajednica i jedan milion za ucešce u naknadi štete od grada. Ovim rebalansom dodatno je izdvojeno oko 6 miliona dinara za odvodnjavanje i odredena sredstva za izmirenje prethodnih dugova kada je u pitanju Direkcija, tako da ce ona ovu godinu završiti pozitivno u finansijskom smislu. Takode, trecim rebalansom sredstva ce biti preusmerena na razvoj mesnih zajednica. Iz svega ovoga se vidi da je 2009.godina za nas bila vrlo uspešna, razvojna godina, sve odluke na Skupštini su usvajane velikom vecinom, što znaci da radimo dobre i prave stvari u interesu gradana opštine Žabari.

Šta se dešavalo u oblastima poljoprivrede i zdravstva?

- Poljoprivreda je fabrika na otvorenom i grana privrede koja treba da bude privilegovana. Mi smo poljoprivredni kraj i moramo da vodimo brigu o poljoprivrednicima. Ove godine oni su pretrpeli veliku štetu od grada, a sredstva koja su odobrena od Republike su bila nedovoljna. Takode, opština je iz tekucih rezervi izdvojila odredena sredstva koja su nažalost bila mala. Preko zime vršice se edukacija poljoprivrednika da osiguraju svoje useve, kako bi se sledeca godina docekala sa manjim rizikom.

Kada je u pitanju zdravstvo mi smo preuzeli osnivacki ulog nad Domom zdravlja i mogu da kažem da je ove godine uloženo oko 10 miliona dinara za kupovinu aparata, saniranje grejanja i vodovodne instalacije. U svim ambulantama imamo neophodno medicinsko osoblje, a u Aleksandrovcu bice angažovan lekar i u popodnevnim casovima. Preko projekta “Pomoc u kuci” pružamo pomoc starijim osobama i u Centru za socijalni rad otvoren je klub za stare i prirucna ambulanta, a obavlja se i edukacija od strane lekara. Na narednoj sednici bice usvojen akcioni plan koji je veoma bitan za funkcionisanje Kancelarije za mlade, jer uz pomoc tog dokumenta pruža nam se mogucnost da kandidujemo projekte za mlade.

Usvojen je budžet za 2010.godinu, šta on u investicionom delu donosi?

- Budžet je velikom vecinom usvojen i smatram da predvidenim pozicijama u budžetu imamo dobru osnovu da se razvijamo mnogo više nego u 2009.godini. Sva sredstva koja su višak sa kraja ove godine bice preusmerena na razvoj mesnih zajednica i sa predvidenim sredstvima iz budžeta za 2010.godinu bice mnogo više novca. Imacemo dva puta više kandidovanih projekata i sa njima ravnomerno pokricemo celo podrucje opštine Žabari.

Šta biste poželeli gradanima u Novoj godini?

- Pre svega bih gradanima opštine Žabari poželeo puno zdravlja i da u narednoj godini svi zajednicki damo jedan veliki doprinos kako bismo stvorili bolje uslove za život. Veliku pažnju treba da usmerimo ka razvojnim projektima, jer samo na taj nacim možemo obezbediti izvesniju buducnost generacijama koje dolaze.

D.Dinic

DR ESIDOL PERIC, PREDSEDNIK OPŠTINE MALO CRNICE O REALIZACIJI PLANOVA U 2009. I PROGRAMIMA RAZVOJA U NOVOJ GODINI

OSTVARENI REZULTATI OBECAVAJU BRŽI RAZVOJ

Na kraju još jedne kalendarske godine u malocrnickoj opštini o onome šta je ostvareno zahvaljujuci pre svega sredstvima budžeta Opštine, a zatim i parama iz ministarstava i raznih republickih fondova govorio je dr Esidol Peric, predsednik Opštine. Na pitanje šta bi izdvojio kao najnacajnije aktivnosti i rezultate, Peric istice:

- Iza nas je jedna od težih godina i u veoma teškim finansijskim okolnostima opština Malo Crnice je postigla više nego što smo ocekivali. Uspeli smo da uradimo dosta toga i da se pripremimo za neka bolja vremena, što se tice finansija. Pocetkom godine smo usvojili Lokalnu strategiju održivog razvoja opštine Malo Crnice za period 2009 -2013. godine. To je jedan dokumenat po kome cemo se rukovoditi u daljem planiranju i izradi akcionih planova svake godine, šta nam je prioritet da uradimo na teritoriji opštine Malo Crnice.

Tokom ove godine je uraden veci deo posla na izradi prostornog plana opštine Malo Crnice. On nije definitivno gotov, radi se dugo, ali veci deo procedure koji zahteva izrada prostornog plana opštine je završen. To je jedan dokument koji je neophodan, jer Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja uvešce kaznene mere za opštine koje ne budu imale prostorni plan i ne pridržavaju se tih prostornih planova. U prošloj godini isplatili smo dug prema izvodacu radova na vodovodu u Boževcu i to je jedna od najvecih investicija koje smo uradili.

Uz pomoc Ministarstva NIP-a i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, vecina radova na izvorištu u Batuši je završena, uraden je izbor izvodaca radova za magistralne cevovode od Batuše prema Kalištu i od Velikog Crnica prema Salakovcu. To je u proceduri u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i šta ce do kraja godine da se realizuje ostaje da se vidi. Medutim, u slucaju da se do kraja godine ne realizuje Ministarstvo je to predvidelo svojim planovima za sledecu godinu i to ce najverovatnije biti odradeno. Preko Ministarstva NIP-a zapoceta je izgradnja škole u Batuši, radovi su u toku i ocekujemo da ce u dogledno vreme biti okoncani. Inace, škola se radi po svim pravilima i normama i bice reprezentativna za celu opštinu.

Što se tice ulaganja u mesne zajednice u okviru finansijskih mogucnosti, pri kraju godine svim mesnim zajednicama smo pomogli da svoje puteve u selima zaspu rizlom. Zapoceli smo rekonstrukciju krova Doma kulture u Toponici, ali zbog lošeg vremena radovi su zastali. Neko bi postavio pitanje zašto se to sada radi, a odgovor je zato što je sada pristigla pomoc od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i to jedan deo sredstava od igara na srecu, a drugi deo od Kancelarije za održivi razvoj. Ocekujem da ce posao biti završen u relativno kratkom roku, tako da ce Toponica kao naselje dobiti saniran objekat za duži vremenski period. Opština Malo Crnice zajednickim sredstvima sa Komunalnim preduzecem i Direkcijom nabavila je kamion za zimsko održavanje puteva koji je poslednjih dana u vreme snežnih nanosa pokazao svoje kvalitete. U noci izmedu 19. i 20.decembra bila je potrebna jaca mehanizacija i mi smo angažovali privatnike sa njihovim mašinama da održavaju lokalne puteve, tako da su vec u nedelju u 1 i 30 casova sva sela imala izlaz na regionalne puteve i svi putni pravci su bili prohodni. Srazmerno nevremenu koje je zadesilo naš kraj, jako brzo smo odblokirali sve puteve i mogu da se zahvalim nacelniku Branicevskog okruga Goranu Petrovicu koji je intervenisao kod Preduzeca za puteve, tako da su jako brzo i efikasno regionalni putevi ocišceni.

Šta se dešavalo u oblasti poljoprivrede?

- Trenutno mlin “Mlava” Malo Crnice se nalazi kod stecajnog upravnika Likvidacionog veca Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Opština Malo Crnice je dobila pravo na državinu, ali još uvek nije došlo do realizacije prenosa sa likvidacionog upravnika na opštinu Malo Crnice. Pre nekoliko dana bio je zakazan izvršni postupak, ali zbog nevremena je odložen. Pronašli smo strategiju, imamo spreman plan i samo cekamo odluku sudskih organa da nam predaju u državinu mlin, kako bi te planove mogli da realizujemo. Sigurno cemo aktivirati smeštajne kapacitete, možda i proizvodnju, a verovatno cemo ici na to da pronademo strateškog partnera kako bi uposlili odredeni broj gradana.

Govorili ste o velikim infrastrukturnim radovima, opština Malo Crnice može da se pohvali da je jedna od prvih u regionu zapocela sa kompletnim vodosnabdevanjem. Vodovodnu mrežu prati i kanalizacija i to je jedan od skupljih radova. Da li razmišljate o izradi kanalizacione mreže?

- Gradani opštine Malo Crnice imaju potrebu za uvodenjem kanalizacije. Medutim, sama izrada kanalizacione mreže neuporedivo je skuplja od vodovodne i mi kao rukovodstvo opštine razmišljamo na koji nacin bismo to mogli da rešimo. Sami kao opština ne možemo ekonomski da rešimo to pitanje, medutim u nekom narednom periodu pokušacemo da nademo rešenje kroz neki drugi vid ulaganja. Ako bude izvesno da možemo zatvoriti finansijsku konstrukciju oko izrade kanalizacione mreže u opštini Malo Crnice, pristupicemo izradi projekta. Za sada ostavljamo to za neka bolja vremena, jer je ta investicija enormno skupa.

Šta se cini na polju zdravstva?

- Opština ce preuzeti osnivacka prava nad Domom zdravlja u Malom Crnicu i mi ocekujemo da se to najkasnije završi do sredine naredne godine. Sada je sve na Upravnom odboru Zdravstvenog centra Požarevac, postoji paritetna komisija u kojoj je jedan clan iz lokalne samouprave koji zastupa interese naše opštine. Opština Malo Crnice ce preuzeti finansiranje materijalnih troškova Doma zdravlja, a sve ostalo ce biti finansirano kao i do sada. Gradani naše opštine ce dobiti kvalitetnije zdravstvene usluge, jer cemo imati Upravni odbor koji ce uticati na rukovodstvo Doma zdravlja i sve uocene nepravilnosti u najbržem mogucem roku bice otklonjene.

Opština Malo Crnice je poznata na kulturnoj mapi Srbije po negovanju dramskog amaterizma. Koliko se ulaže u kulturu?

- Naša opština ima dugu tradiciju u organizaciji FEDRAS-a i sva ranija rukovodstva su imala sluha za takve manifestacije. LJudi koji se bave kulturom znaju da u teškim ekonomskim vremenima najmanje sredstava ima za kulturu. Medutim, ove godine u odnosu na neke druge budžetske korisnike, maksimalno smo pomogli FEDRAS, tako da je naš Centar za kulturu uspeo da isprati ovu manifestaciju. Pokušavamo da održimo onaj nivo kulturnih dešavanja na FEDRAS-u kao i ranijih godina koje su bile mnogo bolje što se finansija tice.

Odluke Vlade Srbije prinuduju opštinske uprave da izvrše racionalizaciju radnih mesta. Koliko ce ljudi u opštini Malo Crnice ostati bez posla ili dobiti neko novo zaposlenje?

- Formirali smo radnu grupu koju cine radnici Opštinske uprave, rukovodioci, šefovi, predsednici sindikata, tako da ce oni napraviti plan kako da rešimo to pitanje. Imamo ukupno deset više zaposlenih, tako da cemo uz pomoc direktora ustanova, javnih preduzeca, Opštinske uprave i sindikata probati da nademo najbolje moguce rešenje, da jednostavno ispunimo ono što zakon od nas traži. Do 31.decembra bice doneta nova sistematizacija, radna grupa ce do tada izneti svoje predloge, jer bilo bi nezahvalno da funkcioneri koji su izabrani na izborima odlucuju o radnicima koji godinama rade u opštinskoj administraciji. Zbog toga taj deo posla je prepušten radnoj grupi koja je iz njihovih redova i ja se nadam da ce pronaci adekvatno rešenje.

Kakvu godinu ocekujete?

U narednoj godini ocekujemo da se realizuju zapoceti projekti, da uradimo neke dodatne projekte i preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva NIP-a završimo zapocete projekte, jer u ovoj godini najveci deo radova kasni zbog odluka koje su kasno potpisane u odredenim ministarstvima. Mi smo aplicirali na svim mestima, na kojima smo mogli da apliciramo za odredene projekte i nadam se da cemo na kraju 2010.godine moci sa mnogo više stvari da se pohvalimo.

Na kraju svim gradanima opštine Malo Crnice bih poželeo uspešniju predstojecu godinu u svim aspektima, da ih prati zdravlje, sreca i da lepo provedu novogodišnje i božicne praznike.

D.Dinic

DRAGOSLAV ŽIVADINOVIC - STIŠKI KNJIŽEVNI DRAGULJ

Dragoslav Živadinovic, ovogodišnji dobitnik Povelje Podružnice UKS za Branicevski okrug za „Knjigu godine“ (najbolje književno ostvarenje u 2008/2009.godini – roman Povratak Jakova u izdanju Podružnice UKS za Branicevski okrug i Biblioteke „Srboljub Mitic“) , roden je 1926. godine u selu Kalište, opština Malo Crnice. Završio je srednju ekonomsku školu i najpre radio kao službenik, a potom kao sekretar osnovne škole u Malom Crnicu.Godine 1969. izabran je i postavljen za predsednika Kulturno-prosvetne zajednice opštine Malo Crnice. Na ovom radnom mestu kao poslenik u oblasti kulture nalazi se do 1976. Godine, a onda prelazi u Maticnu biblioteku „14 oktobar“ za upravnika u kojoj je radio sve do penzionisanja 1986. godine.

Jedan je od pokretaca casopisa „Stig“ i Festivala dramskih amatera sela Srbije - FEDRAS, koji traju vec cetvrtu deceniju.

Pisanjem proze i poezije bavi se od 1953 godine. Prve pesme je obajvio u listu „Zadruga“ i „Branicevu“.

Objavio je knjige: Dno noci (poezija) 1968.god. , Sudbine (roman) 1982. , Unuk Mihajlo (roman) 1994. Tica araratska (poezija) 1998. Spalište (roman) 2003, San i prica (pripovetke) 2007. i Povratak Jakova (roman) 2009. Godine.

Za svoj književni rad Dragoslav Živadinovic je dobio znacajna priznanja. Izdvajamo nagradu „Zlatna struna“ na Smederevskoj pesnickoj jeseni 1976. godine , za pesmu „Tica Araratska“, nagradu „Dragojlo Dudic“ za roman „Sudbine“ i istu nagrada za roman „Unuk Mihajlo“.

Živadinovic je dobitnik i više znacajnih priznanja za svoj rad u oblasti kulture: Zlatna znacka KPZ Srbije, Povelja za ostvarenja i doprinos bibliotekarstvu regiona Branicevo, Povelja casopisa „Branicevo“ i Plaketa Udruženja Književnika Srbije i dr.

U svom radnom veku, uspešno se Živadinovic bavio i glumom. Sa KUD-om iz Kališta nekoliko puta je nastupao u Beogradu i to sa Cosicevim „Otkricem“ na Voždovcu i „Kamenom za pod glavu“ u Ateljeu 212 (uporedna predstava sa profesionalnom)

Živi i stvara u svom rodnom selu Kalištu.

Zorka Stojanovic

JOŠ JEDAN “SUSRET” MILISAVA MILENKOVICA I MILENE PAVLOVIC BARILI

STIHOVI NATOPLJENI SLIKAMA

- U izdanju Književnog ateljea MLD iz Beograda, objavljeno nova knjiga Milisava Milenkovica: Milena ili Venera sa lampom

Milena Pavlovic Barili, vecita inspiracija mnogih umetnika, posebno inspirativnom prikazala se u godini obeležavanja stogodišnjice njenog rodenja. Ne odlazeci iz polja interesovanja pesnika, autora drama i romana Milisava Milenkovica ona se sa njim ponovo “srece”, podsecajuci ga na pocetke “druženja” još davnih osamdesetih godina prošlog veka. Da ta “ljubav” zavicajaca, pesnika i slikara ne prestaje, upravo je dokaz Milenkovicevog najnovijeg dela pod nazivom “Milena ili Venera sa lampom”.

Na pocetku knjige je prikaz Mileninog života i njenog likovnog i poetskog dela kome je zatim pridodat ciklus pesama nastalih po motivima najpoznatijih Mileninih slika: Milena ili Venera sa lampom, Usnula devojka s pticom, Igracica sa velom i rukavicama, Devojka sa svetiljkom na laguni, Autoportret sa strelcim, Venecijanski dužd...

--Dirljivo je sa koliko ljubavi pesnik ponovo oživljava slikarkina osecanja i vizije prenete na platna iz njenih decjih snova koje stihom i svežim pesnickim slikama uspešno transportuje u liriku detinjstva. Slikarka i pesnik, poreklom iz istog zavicaja, u ovoj knjizi su se našli na istom duhovnom polju, kazuje u recenziji Milutin Luje Danojlic.

Pesme o kojima je rec nicu iz nedara slika:

--One njima nisu samo posvecene, one su njima prozracene, od njih inspirisane, njima natopljene. Plamen jedne umetnosti pali ovaj drugi. Lirsko i likovno se prožimaju, medusobno uslovljavaju, mešaju, dodiruju stvarnim i snohvatickim recima i bojama kao u kakvoj bajci. Citate pesmu, a otvara se slika u vama, napisao je o ovoj knjizi Dragoljub Stojadinovic.

Ocigledno da odavno jedan pesnik nije bio tako blizak slikama kao što je Milisav Milenkovic u stihovima posvecenim Mileni Pavlovic Barili. Potvrdu ovoga nalazimo i u pesmi naslovljenoj “Devojka sa velom”:

Plavo oko beznada

Prepolovljeno

Prosutim plavetnilom

Namernog vela

Ne uvek prozirnog života

Od cijeg su šapata

Ili gladnih zuba

Otkani talasi

Teške ogrlice

Na izazvanom vratu sna

Koju tajnu

Krije

Ili traži

Bodež

Suviše plavog pogleda

Devojke sa velom

S.E.

NOVE KNJIGE STIŠKIH PESNIKA

KRILA IZBAVLJENJA

- AHA ANTILETA ŽIVKOVIC «KRILA IZBAVLJENJA», Majdan, Kostolac, 2009. godine

Pesnicki prvenac Ane Antilete Živkovic iz Toponice, novog bisera na stiškoj pesnickoj ogrlici, odiše omamljujucim daškom lirike, u njenim stihovima treperi ocekivanje za skladom u životu i ljubavi, zbog cega se pesnikinja obraca direktno svemiru, s pravom otkrivši da on jedino može da komunicira sa poezijom.

Pesme u ovoj knjizi inspirišu, uzdižu posustali duh i vracaju nas osnovnim vrednostima. Snaga ove poezije, i pored pomalo viška ispovednosti (tog neizbežnog prisustva u vecini prvih pesnickih knjiga), je u ubedljivosti. Anin odnos prema životu je pozitivan, bez obzira na usputna (sveprisutna) razocarenja, bez kojih se klica lirike ne bi ni zametnula. Takve nedoumice pesnikinja nastoji da razreši po sistemu Gordijevog cvora, s tom razlikom što je mac u njenim rukama stih satkan od nadanja. Svakodnevici, prepunoj turobnosti, u ovoj kljizi se suprotstavlja muzika, ritam i jezik poezije obojene toplim nijansama. U stih ukiva golu istinu. Svesna je da pesma ima razornu moc i pažljivo rukuje njenom strukturom. Od života zahvata lepo, trajno i neobicno, ukazujuci na detalje koji su je opcinili i doprineli da se u njoj rodi poezija.

Impresivno veliki prostor, koji se stvara pred svakim pesnikom, u kome caruju filozofija i svakodnevica, Ana Živkovic popunjava osavremenjenim jezikom i pojmovima bliskim vecini ljudi. Taj jezik ne stvara razdor u predelu u kome gospodare jedva naznacene rime i topli motivi, vec im daje novu dimenziju.

Osnovna poruka ove, u mnogo cemu uspele pesnicke knjige, pomaže da covek uspe da prepozna sopstvenu licnost, jer je satkan da voli, pošto je na svet došao kao voljeno bice, a okolina i surovost života stvaraju u njemu ono što ni sam sebi nije poželeo.

Slaviša Radovanovic

ŽABARI

ZANIMLJIVO KNjIŽEVNO VECE

U sali biblioteke u Žabarima, u cetvrtak 24. decembra održano je veoma uspelo književno vece. Pred velikim brojem mladih ljubitelja pisane reci, ali i pred predsednikom opštine i predsednikom Skupštine opštine, gosti su bili Milic Mica Antonijevic, stvaralac iz vec nadaleko poznate crljenacke grupe pisaca, hronicar i pisac sa istancanim pristupom istoriji i pesnikinja Ana Antileta Živkovic iz Toponice.

O knjizi Milica Antonijevica «Hronika vremena» govorili su Dragan Jacanovic i Živojka Milic, dok su pesme iz knjige «Krila izbavljenja» Ane Živkovic predstavili pesnikinja Ana Dudaš i pisac Slaviša Radovanovic.

Na poseban, književno-istorijski nacin, Milic Antonijevic proveo je citaoce svoje knjige kroz zanimljivo, i po mnogo cemu teško objašnjivo vreme koje je iza nas, kroz hroniku svoje porodice. Ana Živkovic je svojim pesmama privukla pažnju brojne publike. Oba autora su, posle zvanicnog predstavljanja knjiga, ostali u dugom razgovoru sa prisutnim posetiocima, potpisivali su svoje knjige i odgovarali na brojna pitanja.

Utisak topline i srdacnosti kog su autori dve zanimljive knjige osetili u Žabarima nemerljiv je i jasno govori o potrebi ovakvih druženja, ali i opravdava njihovu stvaralacku upornost. Treba napomenuti da su pre Žabara, isti autori bili gosti Kulturnog centra u Petrovcu na Mlavi, pred više desetina posetilaca, na uspeloj promociji u holu petrovacke Srednje škole.

R.N.

DUHOVNE REMNISCENCIJE

SVETO IME

Gojko Stojcevic, svetovno je ime našeg upokojenog u Gospodu patrijarha Pavla. Roden je 1914. godnne u selu Kucanci, u Slavoniji. On i brat rano su ostali bez . roditelja, pa se za njih pobrinula i odgajila tetka. Kao dete, Gojko je cesto bio bolestan „vrlo slabacak", kako je sam više puta govorio. Ali buduci veoma bistar i pamtljiv mladic, završio je osnovnu školu, gimnaziju u Tuzli i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, i Bogoslovski fakultet i stigao do druge godine studija na medicinskom fakultetu. Zatim se zamonašio 1946. godine u manastiru Blagoveštenje i dobio ime Pavle. Imenjak Sv. Apostola Pavla. Sveto ime! Bio je najveci putnik medu srpskim patrijarsima posle Svetog Save, iako je na tu dužnost došao kada mu je bilo 76 godina. Obišao je sve Kontinente i sve eparhije Srpske crkve. Posetio je i vecinu Pomesnih Pravoslavnih Crkava i brojne evropske i svetske države i državnike. Retko ko od znacajnih svetskih licnosti je dolazio u Beograd a da nije posetio Njegovu Svetost Patrijarha Pavla.

Gospod ra je nasitio dugim životom=Pe.90,16, a 15. novembra 2009. godine tiho ga je pozvao k sebi u 96. godini života. Sahranjen je 19. novembra t.g. u manastiru Rakovici u porti. Interesantno je kako su svi najvažniji trenuci u životu i posle upokojenja Našeg Patrijarha Pavla, vezani baš za ime: Pavle! Monaško ime: Pavle, dan sahrane 19/6 novembar: sv. Pavle.

Za njega, Sv. Pavla ispovednika, Sv. Vladika Nikolaj Velimirovic napisao je sledece:

Ohridski prolog: 6/19 novembar

1. Sv. Pavle Nspovednpk patrijarh Carigradski. Kada blaženi Aleksandar

patrijarh ležaše na samrtnoj postelji, pitahu ga ožalošceni verni, koga ostavlja posle sebe za arhipastira stadu slovesnom Hristovom? Tada im bolesni patrijarh rece:"ako želite imati pastira, koji ce vas uciti i koji ce vam vrlinama sijati, izaberite Pavla; ako li želite imati samo licita coveka i spolja ukrašena, izaberite Makedonija". Narod izabra Pavla. No to ne bi pravo jereticima arijevcima, i ne bi pravo caru Konstanciju, koji u to vreme beše u Antiohiji. I uskoro pavle bi nizložen, i zajedno sa sv. Atanasijem Velikim izbeže u Rim, gde ih obojicu nana Julije i car Konstans lepo primiše i u njihovoj pravoslavnoj veri podržaše. Po pismu cara Konstansa i pape bi Pavle vracen na svoj presto, ali kad umre car Konstans, arijevci digoše glavu, i proteraše patrijarha pravoslavnog u Kukuz u Jermeniji. U progonstvu sv. Pavle služeci Cedaiput sv. Liturgiju bi napadnut od arijevaca i udavljen omoforom, 351. god. U vreme cara Teodosi)a 381. god. Mošti njegove prenesene u Carigrad, a 1236. god. U Veneciju, gde se i sad nalaze. Njegovi ljubljeni klirici i sekretari Markijan i Martirije postradaše uskoro posle svoga patrijarha (b.25.0kt.).

Još jedan sveti imenjak! Podušje, 40 dana Patrijarhu Pavlu pada u cetvrtak 24/11 novembra na dan

Prepodobnog Danila Stolpnika, ali, ako uzmemo 40 dana od dana sahrane opet je: sv.

Pavle prepodobni.

Divan je Bog u svetima svojim, Bog Izrailjev!

Dratiša R. Lekic, protonamesnik Požarevac

SEDNICA SO ŽAGUBICA

BUDŽET “TANJI” ZA 10 MILIONA

Odbornici Skupštine opštine Žagubica usvojili su na prošlonedeljnoj sednici Odluku o budžetu opštine za 2010. godinu. Budžet opštine Žagubica projektovan je u ukupnom iznosu od 178,8 miliona dinara.

- Budžet za 2010. godinu je za gotovo 10 miliona manji od budžeta za 2009. godinu. Prema preporukama i instrukcijama Vlade Republike Srbije, plate u državnoj upravi i kod direktnih budžetskih korisnika ostaju “zamrznute” na nivou iz 2009 - e. Stalni troškovi, takode, ostaju na nivou 2009 - e, izuzev onih koje je realno planirati u vecem iznosu, u skladu sa inflatornim kretanjima - troškovi prevoza, elektricne energije...- pojasnio je Željko Motic, rukovodilac Odeljenja za finansije i budžet.

U oblasti socijalne zaštite, budžet za 2010. godinu uvodi novinu: isplacivace se materinski dodatak porodiljama od 5.000 dinara mesecno, u periodu od 9 meseci. Novina je i to da, umesto dosadašnjih 8.000 dinara za prvorodeno dete, u 2010-oj godini za svako rodeno dete bice isplacivan iznos od 10.000 dinara.

- Sa ovakvim obimom sredstava je veoma teško kreirati razvojni budžet. Mada, i pored toga, oko 18% ovog budžeta usmerava se u investicije, - dodao je Motic.

Opozicija hoce medije

Budžetsku projekciju oštro je kritikovao Andreja Milosavljevic, (Pokret za Homolje), zapažajuci da budžet nije predvideo ni dinar za Agrarni budžet, niti za Fond za razvoj, koji i ne postoji, da nisu predvidena sredstva za dotacije verskim objektima, finansiranje politickih stranaka i medija, kritikujuci nejasnu budžetsku formu i izraženo prisustvo “specijalizovanih” i “usluga po ugovoru”.

I Stamat Milovanovic, (SRS), kritikujuci budžetske pozicije, ukazao je na nejasne specijalizovane i usluge po ugovoru, ukazavši da se znacajna sredstva usmeravaju na nagrade zaposlenima i ostale posebne rashode. I on je predložio uvecana sredstva za medije, kako bi o parlamentarnom i ukupnom životu izveštavali obimnije i objektivnije, a, istovremeno, i opozicioni odbornici i stranke bili u prilici da nešto poruce javnosti..

Kritike budžetskog predloga stigle su i iz odbornickih klupa DSS.

Predlog budžeta je usvojen sa 17 odbornickih glasova.

AKCIONI PLAN ZA MLADE

Na ovoj sednici donet je Akcioni plan za mlade opštine Žagubica za period 2010 - 2014. godina.Koristeci principe na kojima pociva Nacionalna strategija za mlade, ovaj dokument zasniva se na 10 postulata: poštovanje ljudskih prava, ravnopravnost, odgovornost, dostupnost, solidarnost, saradnja, aktivno ucešce mladih, interkulturalizam, celoživotno ucenje i zasnovanost.

Dokument je u delu koji sagledava demografska kretanja u poslednjih 5-6 godina, narocito upozorio na ocekivanja da ce u opštini Žagubica 2015. godine živeti oko 12.500 stanovnika, što je uocljivo manje od rezultata popisa iz 2002. godine, kada je bilo gotovo 15.000 žitelja na podrucju te opštine. Uz to, nepovoljna je i starosna struktura: 47% stanovnika je starije od 5o godina, prosecna starost žitelja opštine Žagubica je 45 godina.

Strateški pravci i prioriteti, prema ovom dokumentu, su: povecanje obima, kvaliteta i primerenosti usluga i aktivnosti namenjenih mladima; ojacavanje lokalnih resursa za omladinski rad, kao i razvijanje regionalne saradnje za sprovodenje omladinske politike.

Lokalna zajednica se ovim dokumentom odlucuje da deluje kroz tri medusobno povezana prioritetna podrucja rada sa mladima: unapredivanje zapošljivosti i konkurentnosti mladih na tržištu rada; osnaživanje aktivizma i povecanje mobilnosti mladih i, trece: negovanje socijalne inkluzije i zdravih stilova života mladih.

U okviru Akcionog plana za period 2011 - 2014, donet je i Akcioni plan za 2010. godinu.

Na ovoj sednici, odbornici su usvojili i nekoliko odluka: o dopuni odluke o socijalnoj zaštiti gradana, izmeni i dopuni odluke o javnom prevozu putnika na teritoriji opštine Žagubica, ...

Nakon sve glasnijih upozoravanja i negodovanja, koja su stigla i do žagubicke skupštinske govornice tokom minule jeseni, na poslednjoj sednici u 2009-oj, osnovan je Savet za borbu protiv bolesti zavisnosti. Na celu Saveta je predsednik opštine Žagubica Dr Dragi Damnjanovic, a clanovi saveta su direktori svih škola na podrucju opštine, direktor Doma zdravlja, Centra za socijalni rad, Kulturno-prosvetnog centra, žagubicki paroh, ljudi iz policije, roditelji...

Savet ce saciniti program delovanja, o cemu ce redovno izveštavati Skupštinu opštine.

D. Milenkovic

EKO FELJTON

od ovog broja lista “Rec naroda” citajte Eko feljton koji ce izlaziti u svakom broju lista u 2010. godini

O POJAVI NITRATA U VODAMA

Zagadenje podzemnih voda i izvorišta za vodosnabdevanje stanovništva azotnim jedinjenjima tipa amonijaka (NH4) nitrata (NO3) i nitrita (NO2) konstatovano je u svetu sedamdesetih godina DŽDŽ veka. Kao glavni uzrok ove pojave navodi se intezivna poljoprivredna proizvodnja koja od pedesetih godina prošlog veka uvodi mineralna dubriva i pesticide za zaštitu bilja, intezivira stocarsku proizvodnju i navodnjavanje. Azotna jedinjenja, u površinskih i podzemnim vodama koje se koriste za pice, u ekcesnim koncentracijama dovode do neželjenih zdravstvenih problema. Uz poljoprivredu kao uzrok navode se organska zagadenja iz industijskih otpadnih voda, fekalne kanalizacije i kisele kiše. Danas, povodom intezivne upotrebe azotnih jedinjenja u poljoprivredi u Ujedinjenim nacijama kažu: „Mi dubrimo Zemlju u celini i ucestvujemo u velikom nekontrolisanom eksperimentu“ sa još nesagledivim posledicama po kvalitet voda.

Podzemne vode kao izvor za snabdevanje vodom za pice stanovništa u upotrebi su u 50% svetske populacije, a u poljoprivrednim podrucijima i do 90%. Za razumevanje ekcesne pojave nitrata upravo u podzemnim vodama u poljoprivrednim reonima neophodno je poznavati: 1) ciklus kruženja azota sa hemijsko-mikrobiološkog aspekta, 2) izvore azotnih jedinjenja iz poljoprivrede i 3) faktore zemljišta i klime za infiltraciju u podzemne vode. Azot je element široko rasprostranjen u prirodi. Kretanje i transformacije azotnih jedinjenja oznacavaju se kao Ciklus azota (Sl. 1.1). Atmosfera je najveci rezervoar azota, i tamo se azot nalazi kao gas u 79%. Pre ulaska u ciklus azota, gas je podvrgnut procesima hidrogenizacije ili oksidacije. Potom nastupa fiksacija od strane biljaka i konzumacija od strane životinja i coveka. Medu biljkama leguminoze u svom korenu nagomilavaju azot pomocu endotrofne simbioze. Smatra se da se na ovaj nacin 10% ukupnih kolicina azota fiksira u suvozemnim ekosistemima godišnje, a pre primene u poljoprivredi. Prirodni proces fiksacije azota iz vazduha dopunjen je industrijskom fiksacijom i proizvodnjom razlicitih oblika i formi azotnih jedinjenja.

Slika 1 Ciklus kruženja azota u biosferi (iz Canter, L.(1996) po U.S. EPA (1994) Nitrogen Control, 1-22 pp.)

Transformacija azotnih jedinjenja u ciklusu kruženja azota obuhvata nekoliko mehanizama: fiksaciju, amonofikaciju, nitrifikaciju i denitrifikaciju. Svi pomenuti procesi zahtevaju veliku pažnju, jer poremecaj ovih procesa i prekomerna ili nepravilna upotreba veštackih dubriva sa azotnim jedinjenjima dovodi do pojave nitrata u podzemnim vodama i vodi za pice. Kretanje nitrata kroz svaku životnu sredinu uslovljeno je transportnim mehanizmom. Transportni mehanizam obuhvata istovremeno procedivanje, taloženje, vetar, kretanje podzemnih voda, brzinu kretanja, padavine i evaporaciju ili volatizaciju. Svaki od nevedenih faktora i ako nije deo procesa transformacije i kretanja azota u životnoj sredini, može uzrokovati promene u životnoj sredini koje vode promeni onih snaga koje uzrokuju transformaciju. Sredinski faktori koji na posredan ili neposredno uticu na transformacije su temperatura, pH, mikroorganizmi, oksido/redukcioni potencijal, kolicina i sastav drugih organskih jedinjenja i kolicine kiseonika (Canter, 1996).

Sadržaj nitratnih oblika azota u vodama je generalno receno nizak, jer se raspoloživi oblici azotnih jedinjenja troše za sinteze, procedivanje kroz zemljište je sporo i denutrifikacija u površinskim slojevima zemljišta stalno deluje. Sinteza i denitrifikacija nisu u stanju da potroše sve kolicine azotnih jedinjenja dodatih u obliku veštackih dubriva ili ostataka pesticida, s toga nitrati prodiru kroz zemljište u podzemne vode (i vode za pice u oblastima gde se ovaj tip voda koristi za snabdevanje stanovništva), zbog cega je zagadenje voda nitratima postao svetski problem (U.S. EPA, 1994).

Pojava povišenih koncentracija azotnih jedinjenja u podzemnim vodama i izvorištima za vodosnabdevanje stanovnika ima za posledicu negativne zdravstvene efekte. Nitrati (NO3) su višestruko štetni za ljude, a posebno novorodencad. U Srbiji maksimalno dozvoljene koncentracije nitrata u vodi za pice su 50 mg/l NO3-N (Sl.glas. SRJ 42/98, dopuna 44/99). Standardi za ostala azotna jedinjenja su: za amonijak je 0,1 mg/l NH4-N i za nitrit u vodi za pice je 001 mg/l NO2-N. Cesto oboljenje kod ljudi koji koriste vodu sa ekcesno povecanim sadržajem nitrata je metemoglobinemija. Naime, nitrati u probavni sistem coveka (u želudac) dospevaju putem vode ili hrane, ingestijom. U želucu se pri kiseloj reakciji i niskoj pH vredosti konvertuju u nitrite. Nitriti se u krvotoku vezuju za molekule hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, a vezivanjem nastaje metemoglobin. Afinitet metemoglobina za vezivanje sa kiseonikom je znatno smanjeno, pa pacijenti boluju od teške anemije i asfikcije. Posebno su osetljiva deca, novorodencad od 1-6 meseci starosti, zbog brže konverzije nitrata u nitrite i zbog smanjene stomacne flore. Razmere nastanka ovog oboljenja kod beba idu do pojave modre boje usled cega se nazivaju „bolest plavih beba“. Uzrok su zapravo oboljenja novorodencadi koja se mogu završiti smrtnim ishodom. Osim prevencije ovog oboljelja kod beba, odrasli mogu obnoviti normalne oblike i kolicine hemoglobina po prestanku uzimanja vode sa povišenim koncentracijama nitrata (Johnson et al., 1987). Postoje i druge negativne posledice unošenja povišenih kolicina nitrata. U dve odvojene studije u U.K. uoceno je da se povecava procenat pacijenata obolelih od kancera gastrointestinalnih organa u regionima sa vodom pod vecim koncentracijama nitrata (Payne, 1993; Forman et al., 1985). Uzrok ove pojave su reakcije nitrifikacije i nastanak azotnih-nitrozo jedinjenja za koje je dokazano da su kancerogena za životinje. Ova pojava je opisana i drugim zemljama kao u Kolumbiji, Cileu, Nemackoj, Madarskoj i Italiji. Postoji i potencencijalni rizik od pojave malformacija kod novorodencadi, a kod odraslih do pojave povišenog krvnog pritiska (Gustafson, 1993).

U sledecem broju o izvorima nitrata u vodi za pice.

Dr Jasminka Ðordevic-Miloradovic, prof.

RAZGOVOR SA ZAMENICOM GRADONACELNIKA PO-ŽAREVCA, VUKICOM VASIC

BOLJI ŽIVOT GRAÐANA - JEDINI MOTIV

Grad Požarevac, srpska “vrata Ðerdapa”, zajedno sa svojim žiteljima ostavlja za sobom još jednu godinu i u Novu 2010. stupa sa mnogim ostvarenim ciljevima i jasnom vizijom o svom daljem razvoju. Tim povodom, razgovarali smo sa zamenicom gradonacelnika Požarevca, Vukicom Vasic.

Sumiranje rezultata

Vukica Vasic bila je na celu timova za rešavanje problema vodosnabdevanja i toplifikacije za sela Drmno, Klenovnik, Petka, Ostrovo, Klicevac, Selo Kostolac, kao i za novoformiranu Gradsku opštinu Kostolac. Osim tih pitanja od životne važnosti za našu lokalnu samoupravu, ona je kao zamenica gradonacelnika, a u okviru svojih nadležnosti i referenci, usredsredila svoj rad na oblasti ekonomije i socijalne politike, na što kaže:

-Grad Požarevac postao je clan Nacionalne asocijacije za lokalni ekonomski razvoj, cime je napravljen korak za stvaranje pozitivne investicione klime za privlacenje domaceg i stranog kapitala. Veoma je aktivno i ucešce grada u radu Stalne konferencije gradova i opština, asocijacije koja radi na jacanju kapaciteta lokalnih samouprava. Grad Požarevac je predstavio svoje potencijale i na prvom Sajmu lokalne samouprave, koji je održan pocetkom novembra na Novom Beogradu, a posebno nam je zadovoljstvo što je naš štand medu prvima posetio i sam Premijer republicke Vlade, gospodin Mirko Cvetkovic.

-Kao clan Saveta za migracije, aktivno sam ucestvovala u relaizaciji Akcionog plana za izbegla i interno raseljena lica, a koji je proistekao iz Strategije socijalne zaštite grada Požarevca. Prvog jula ove godine otvorena je i Kancelarija za pružanje pravne pomoci migrantima, izbeglim i interno raseljenim licima. Potpisan je i Memorandum o izgradnji stambenog objekta za ovu kategoriju stanovništva, preko sredstava NIP-a.

-Potpisan je i Memorandum za izgradnju montažnih objekata za stanovnike tzv. karton naselja. Zajedno sa opštinom Bor, intenzivirali smo i prekogranicnu saradnju sa Rumunijom. Clan sam i Upravnog odbora Fondacije ‘’Požarevacki mir’’, koji je bio veoma aktivan. U prilog tome govori i postavljanje table sa natpisom ‘’Požarevac– grad mira, Srbija - zemlja mira’’, na ulazu u grad. Zapoceta je i izgradnja objekta Carskog šatora na potezu Tulba- Tabana. Naš cilj je da objekat bude završen sledece godine, i da to mesto postane zelena oaza i jedna od turistickih atrakcija našeg grada. Pomenula bih i veoma uspešnu organizaciju 46. LJKI, zajedno sa svim pratecim manifestacijama, a narocito Požarevacki karneval, kao potpuno novu manifestaciju u našem gradu, istice, izmedu ostalog, naša sagovornica.

Kljucne investicije

“Medu najznacajnijim investicijama u gradu Požarevcu, u 2009.godini, svakako bi najpre bio veliki projekat koji finansira Evropska unija, a koji podrazumeva rekonstrukciju sistema vodosnabdevanja u Požarevcu, zamenu azbestnih cevi, kao i zaštitu vodoizvorišta ‘’Kljuc’’. Vrednost citave investicije je preko 3 miliona evra, a ucešce grada Požarevca u sredstvima je oko pola miliona evra. Pomenula bih i izgradnju istocne tribune na Gradskom stadionu koja je koštala preko 24 miliona dinara, pa tako napokon imamo jedan moderan i lep gradski stadion, kakav naš grad i zaslužuje. Od investicija bih izdvojila i one projekte koji su upuceni ka Ministarstvu za NIP, podseca Vukica Vasic.

Planovi u Novoj godini

Na pitanje šta gradani Požarevca, Kostolca i okolnih sela mogu ocekivati u Novoj 2010. godini od lokalne samouprave, zamenica gradonacelnika, Vukica Vasic kaže da, pre svega, mogu ocekivati vecu efikasnost u radu lokalne samouprave, koja i postoji zbog samih gradana, i dodaje:

-Što se tice planova za 2010.god. i novina koje bih izdvojila, to su znatno veca sredstva koja su budžetom za 2010. godinu predvidena za socijalna davanja. U pitanju su sredstva od oko 7 miliona dinara, što je skoro dva puta više nego u budžetu za ovu godinu. Veliku pažnju smo usmerili na posebne kategorije stanovništva, pa tako imamo i programe zapošljavanja invalida i samozapošljavanja, zatim stipendiranje studenata sa posebnim potrebama, finansiranje vantelesne oplodnje. Povecana je i naknada za prvorodeno dete koja sada iznosi 30.000 dinara, umesto dosadašnjih 20.000. Subvencionisacemo i vrtice za boravak treceg deteta i sl. Pored vecih davanja za socijalne potrebe, maksimalno cemo raditi na rešavanju imovinsko- pravnih odnosa, rešavanje problema industrijske zone, a sve u cilju privlacenja domacih i stranih investitora, kao i na povecavanju stope zaposlenosti, onoliko koliko je to moguce u ovom trenutku.

PRAZNICNA CESTITKA

OPTIMIZAM - LEK ZA SVE

“Gradanima u 2010. želim pre svega puno zdravlja, licne i porodicne srece, i da predstojece praznike provedu u dobrom raspoloženju. Iskreno se nadam da ce naredna godina, u poredenju sa odlazecom godinom, biti mnogo bolja i uspešnija za sve nas. Porucila bih sugradanima da budu optimisti, jer samo na taj nacin možemo uspešno da prebrodimo sve probleme, da uspemo i da živimo bolje, što je naš zajednicki cilj”, poželela je zamenica gradonacelnika Požarevca, Vukica Vasic.

Andrijana Maksimovic

RAZGOVOR SA ZAMENICOM PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA, VIOLETOM TOMIC

NA KURSU PRODUKTIVNOG RADA - GRAÐANI TO ZASLUŽUJU

U završnici 2009. godine, novogodišnjim i božicnim cestitkama gradanima grada Požarevca, Kostolca i okolnih sela pridružuje se i zamenica predsednika Skupštine grada Požarevca, Violeta Tomic.

Sa njom smo na pragu Nove 2010. godine razgovarali o konkretnim rezultatima rada Skupštine.

-Rad Skupštine ocenjujem pozitivno. Dobro funkcionišemo. Narocito bih istakla znacaj konstruktivnih rasprava. Upravo su to „putevi“ do poboljšanja uslova života svih nas, kaže Violeta Tomic, sumirajuci rad Skupštine:

-Usvojena je Regionalna razvojna strategija Branicevsko- Podunavskog okruga, kao i Strategija održivog razvoja grada Požarevca za period 2009- 2013. god. Grad Požarevac ce stvaranjem ambijenta privlacnog za investicije, ulaganjem u obrazovanje, ocuvanjem i razvojem resursa, otvorenošcu, odgovornim i savesnim delovanjem postati regionalni centar Istocne Srbije. Takode, prihvacena je inicijativa o osnivanju Regionalne razvojne agencije za Branicevsko- Podunavski region, podseca naša sagovornica i dodaje:

-Doneta je odluka o lokalnim administrativnim taksama o pravima u socijalnoj sigurnosti, o ostvarivanju prava na novcanu nadoknadu za prvorodeno dete u 2009. god. na iznos od 30.000 dinara, kao i odluka da lokalna samouprava refundira sa 50 procenata naknadu za boravak treceg i svakog narednog deteta u Ustanovi za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „LJubica Vrebalov“ Požarevac.

-Usvojen je Lokalni akcioni plan za unapredenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica za period 2009- 2012. god. Plan za cilj ima poboljšanje životno egzistencijalnih i socijalno- materijalnih uslova za integraciju izbeglih i raseljenih kroz lokalne programe za trajno rešavanje stambenog pitanja najugroženijih porodica i unapredenje njihovog položaja kroz mere olakšavanja pristupa informacijama i pravima iz razlicitih oblasti života. Operativni ciljevi plana su da se u periodu od 2000- 2010. godine izgradi 20 stanova, i to, 16 za izbegla i raseljena, a 4 za domace stanovništvo u stanju socijalne potrebe, nastavila je Violeta Tomic sumiranje „podsetnka“ o radu gradske Skupštine .

- Namera je ostati na „kursu“ što produktivnijeg rada, jer upravo je to razlog zbog kojeg su nam gradani ukazali poverenje, zakljucila je zamenica predsednika Skupštine grada Požarevca, Violeta Tomic.

A. Maksimovic

RAZGOVOR SA ZAMENIKOM PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA, MILICEM JOVANOVICEM

ODLUCNI DA OPRAVDAJU POVERENJE GRAÐANA

O oceni i sumiranju rada najvišeg zakonodavnog organa, Skupštine grada Požarevca, uoci Nove godine, razgovarali smo sa zamenikom predsednika Skupštine, Milicem Jovanovicem,

„Ocena rada Skupštine grada Požarevca je pozitivna i obavezuje sve nas koji ucestvujemo u njenom radu. U vladajucoj koaliciji su partnerski odnosi, što je preduslov za to da radimo najbolje za grad. Najvažnije je da se nosimo sa poverenim nam obavezama i odgovornošcu i da svako od nas radi svoj posao najbolje što može i ume”, istakao je Milic Jovanovic, cestitajuci gradanima predstojece praznike, sa željom da budu zdravi i da im se sve želje ostvare...

Rad Skupštine

„I pored velikih poteškoca, kako u društvu u celini, tako i u našoj lokalnoj samoupravi, možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. Radilo se po Zakonu. U saglasnosti sa Zakonom su donošene odluke od velikog znacaja za život svih nas”, kaže Jovanovic i dodaje:.

-Pored Skupštine formirana su i stalna i povremena radna tela koja takode donose odluke vrlo znacajne za naš grad. NJihovo postojanje je kvalitet više u odnosu na prethodni period. Sve sugestije koje idu od Veca prema Skupštini razmatraju stalna radna tela kao što su recimo Savet za privredu i finansije, Savet za socijalna pitanja, Savet za društvene delatnosti…

Investicije

„Zapoceti su ozbiljni investicioni zahvati. Menjanje azbestno- cementnog potisnog cevovoda je revolucionarni zahvat”, istice Milic Jovanovic, dalje ocenjujuci rad ostalih javnih preduzeca:

-Javno preduzece “Direkcija za izgradnju grada Požarevca” ispunilo je svoje zadatke u ulozi desne ruke lokalne samouprave, jer sve investicije idu posredstvom Direkcije. Zatim, vidno je da kolektiv JKP „Komunalne službe” cini znacajne napore ne bi li naš grad bio i ostao što cistiji. Kada je u pitanju JP “Toplifikacija”, iz opravdanih razloga nije se ulazilo u neke ozbiljnije zahvate. Ocekujem da tome pristupimo 2010. godine. Što se tice JP “LJubicevo” mislim da tu nema razvoja dok se ne uradi infrastruktura, pre svega, kanalizacija, koja je osnovni element za privlacenje investicija.

Privreda i poljoprivreda

„Privreda je posebna prica i to je ono na cemu moramo raditi. Sudbina privrede, kao i poljoprivrede nije u bitnoj meri u našim rukama vec pretežno zavisi od sistemskih rešenja postignutih na Republickom nivou. S tim što se lokalna samouprava trudi da koliko je moguce u toj sferi poboljša stanje, kao što su recimo stimulacije registrovanih poljoprivrednika, zatim, Agrarni fond i slicno, a sve u cilju da stimulišemo naše poljoprivredne proizvodace”, istice naš sagovornik.

Ocekivanja

„Ocekujem da grad Požarevac u 2010. godini bude veliko gradilište, kaže Milic Jovanovic, pre svega isticuci znacaj gasifikacije i industrijske zone: „Ocekujem da iduce godine pocne gasifikacija, koja je znacajan faktor pre svega za privredu, ali svakako i za naselja, narocito seoska, koja ce moci tako da reše mnoge svoje probleme. Ocekujem da se u narednom periodu definiše industrijska zona i da tako privucemo odredeni broj investitora, koji ce omoguciti i zapošljavanje odredenog broja ljudi. To je vrlo znacajno, preko potrebno i u današnje vreme predstavlja najveci problem, od cijeg rešavanja mi necemo odustati.”

A. Maksimovic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

ISPUNJENJE PLANA 90 ODSTO

Za javno preduzece '' Direkcija za izgradnju grada Požarevca'' gradevinska sezona je završena. Uradeno je približno 90% objekata prema programu investicija za 2009. godinu, a izvršenje po programu održavanja je skoro 100%. Uradeni su kapitalni objekti kao što su crpna stanica br.6, gradski stadion, a ugovoreni su i radovi na izgradnji fekalnog kolektora kroz ulicu Knez Milošev venac. Radovi na kolektoru finansirace se iz sredstava Fonda zaštite životne sredine i njihova vrednost iznosi 15 miliona dinara.

Što se tice investicija, ostali radovi su se odnosili na asfaltiranje ulica, izgradnju fekalnih kanalizacija, sportskih terena, kao i na adaptiranje domova kulture.

- Ono što karakteriše ovu gradevinsku sezonu je cinjenica da su ugovorene vrednosti znatno niže od opredeljenih sredstava. Preostala sredstva, u dogovoru sa Gradom, iskoristice se za izradu projektne dokumentacije. Tako ce se uraditi projekti za asfaltiranje bocnih ulica koje izlaze na Hajduk Veljkovu ulicu, za ulicu Roksande Ignjatovic, za fekalnu kanalizaciju u ulicama: Roze Luksemburg, Hajduk Veljka bocni sokak, Svetislava Ivanovica, Roksande Ignjatovic, kao i za izgradnju kišne kanalizacije u ulici Boška Vrebalova do ulice Sime Simica. Uradice se projekat CS 7 u ulici Prote Mateje u MZ Sopot, CS 8 sa sekundarnom mrežom u Ratarskoj ulici preko pruge, projekat rasvete obilaznog puta Požarevac – Kostolac i drugo.

Usvojen je program Direkcije za 2010. godinu. Od gradskih investicija pomenuo bih montažne kuce za izbegla lica, investicije u zdravstvu, pružni prelaz u Memincu, uredenje gradskih fasada, završetak fasade apoteke Dušmanic i druge, a sve u vrednosti od 28 miliona dinara. Što se tice gradskih, seoskih i MZ Kostolac, mogu reci da je za radove u njima opredeljeno 120 miliona dinara.

Za održavanje puteva opredeljena sredstva su u vrednosti od 40 miliona, za zimsku službu 15 miliona, održavanje semafora 3 milona, troškovi rasvete iznose 47 miliona, za higijenu 39 miliona, gradsko zelenilo 14 miliona, što sa ostalim održavanjima iznosi 202 miliona dinara.

Ovih dana je aktuelna problematika zimskog održavanja ulica, kao i lokalnih puteva. Krajem prošle nedelje duvala je jaka košava koja je stvarala snežne nanose na našim lokalnim putevima, ali takode i na regionalnim i magistralnim pravcima na teritoriji grada Požarevca. Najviše smetova je bilo prema selima: Petka, Klicevac, Recica, Beranje, Živica i Bare. Izvodac radova na zimskom održavanju, PZP Požarevac, uz pomoc Vojske Srbije, Privrednog društva Kostolac i Autotransporta Kostolac, uspeo je da otkloni snežnu blokadu i omoguci žiteljima Kostolca, Požarevca i seoskih naselja normalno funkcionisanje. Veliki doprinos dala je i saobracajna policija grada Požarevca, rekao je direktor JP ''Direkcija za izgradnju grada Požarevca'', Miodrag Stojkovic, dipl. grad. inž.

Milinko Zdravkovic, zamenik direktora Direkcije istice da se ovo Javno preduzece bavi i dugorocnim projektima, uglavnom su to projekti vezani za zaštitu životne sredine, kao i projekti izrade regulacionih planova.

- Projekti za izradu regulacionih planova trebalo bi da budu završeni u prolece 2010.godine. U pripremi je i izrada koncepta za Regulacioni plan “Bulevar – Tulba – Tabana”. Dvogodišnjim ugovorom smo vezani kao nadzorni organ na rehabilitaciji vodosnabdevanja, što podrazumeva izradu rezervoara i cevovoda, rok za završetak radova je maj 2010.g, a takode smo ukljuceni u poslove racionalizacije i uštede u vodosnabdevanju, to je ugovor koji je direkcija sklopila sa firmom “Ehting” iz Beograda. Trenutno aktivnosti Direkcije usmerene su ka izradi konkursne dokumentacije za održavanja u 2010.godini; nadamo se da cemo taj posao završiti u prvom kvartalu naredne godine, tako da sa radovima možemo otpoceti vec pocetkom gradevinske sezone. Ocekujemo da do narednog rebalansa budžeta dobijemo izjašnjenja seoskih i gradskih mesnih zajednica, kako bismo napravili plan izvodenja radova. Naglasio bih da smo ove godine osvtarili napredak u kvalitetu radova. Znacajne su naše uštede ugovorenih poslova u odnosu na opredeljena sredstva. Sve ovo je posledica temeljnih i transparentnih javnih nabavki. Naša dokumentacija dostupna je svima na uvid. Imamo šta i da pokažemo. Prostora za boljim i efikasnijim radom uvek ima!

L.Likar

PENZIONERSKA ORGANIZACIJA POŽAREVCA NA KRAJU 2009. GODINE

OSTVARENI SVI PLANIRANI CILJEVI

Još jedna kalendarska godina uskoro ce biti za nama. Penzioneri ce je pamtiti po zamrznutim penzijama i uopšte po nižem životnom standardu obzirom da su cene rasle, a, ionako niske penzije, mirovale. Gradska organizacija penzionera Požarevca, nastojala je u takvim prilikama da život svojim clanovima ucini podnošljivijim. O tim nastojanjima razgovarali smo ovih dana sa celnim covekom požarevacke penzionerske Organizacije Momirom Pejanovicem.

-Naša organizacija je na pocetku ove godine donela svoj program rada i mogu da kažem da smo mi taj program potpuno sproveli. Jedan od osnovnih zadataka nam je bio omasovljenje Organizacije tako da smo tokom ove godine uclanili oko 200 novih penzionera i sada imamo oko 6 500 clanova. I nadalje cemo raditi na tome da okupljamo što veci broj naših najstarijih sugradana i da tako svi zajedno radimo na doslednoj primeni Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, Zakona o zdravstvenom osiguranju i ostalih normativnih akata koji se ticu penzionera. Na podrucju Grada Požarevca živi 15 479 penzionera. Od tog broja, oko 12 000 penzionera je kod Fonda PIO, 2 776 je penzionera poljoprivrednika, a 536 je penzionera po osnovu samostalnih delatnosti. Poznato je da su penzije u ovoj godini bile zamrznute na nivo decembarskih penzija iz 2008. godine, pa je tako prosecna penzija iznosila 21 000 dinara. To je, medutim, prosek koji zavarava. Mi imamo oko 4 hiljade penzionera sa penzijom ispod 11 hiljada dinara. U posebno nepovoljnom položaju su poljoprivredni penzioneri sa prosekom primanja od 8 000 dinara. Penzije penzionera samostalnih delatnosti su negde na nivou proseka, oko 21 000 dinara, saznajemo od Pejanovica koji je na naše pitanje: Šta je Organizacija ucinila u smislu pružanja pomoci svojim clanovima da smanje troškove nabavke osnovnih životnih namirnica, skupih lekova, ogreva... odgovorio:

-Ono što smo kao Organizacija mogli da ucinimo, u prvom redu je da nastavimo sa tradicijom obezbedenja uglja za naše clanove pod povoljnim uslovima, uz mogucnost placanja na šest rata. Upisano je oko 14 hiljada tona uglja, a prosecna cena je bila 2 850 dinara po toni što je najniža cena na nivou našeg Okruga. Svi penzioneri su uglavnom na vreme dobili ogrev. Zakljucno sa ovim mesecom, sve obaveze su ispunjene. Od ostalih mera pomenucu da smo za 615 penzionera u ovoj godini iz budžeta Grada dobili 3 miliona dinara za besplatnu nabavku lekova. Ne treba da podsecam koliko to njima znaci obzirom da zdravlje i život nekih penzionera zavisi od veoma skupih lekova za koje oni ne bi mogli da izdvajaju sredstva iz svojih skromnih penzija. Pomenucu i to da nam je Grad takode pomogao da obezbedimo besplatan prevoz za 140 naših sugradana starijih od 70 godina.

U toku ove godine penzioneri su bili u prilici da koriste i rekreativne odmore. Rec je o odmorima o trošku Fonda PIO što znaci da je taj vid rekracije za penzionere bio potpuno besplatan.

-Banjska lecilišta su iskoristila 132 naša penzionera. U ovoj godini oni su boravili u Niškoj Banji, Soko Banji i Vrnjackoj Banji. Veliko interesovanje bilo je za Nišku Banju, polovina od ukupnog broja penzionera upucena je na tu adresu, pa je to verovatno bio razlog što se tamo kasnije otišlo za razliku od druge dve banje koje su iskorišcene u sezoni. U banje se, inace odlazilo po predlogu lekara i u skladu sa kriterijumima važeceg Pravilnika Fonda PIO. Mogli su da konkurišu oni sa penzijom do 19 hiljada dinara. Rang lista, pored visine penzije, pravljena je i na osnovu godina radnog odnosno penzionog staža. Uzimala se u obzir i cinjenica da li je korisnik penzije vec koristio banjsko odmaranje u zadnje tri godine. Da kažem i to da je boravak u banjama u svim slucajevima trajao deset dana, pored boravka, besplatan je bio i prevoz do odredišta i nazad, napominje Pejanovic.

Do kraja ove godine rukovodstvo Organizacije posetice jedan broj penzionera, posebno one najstarije i bolesne i pored sagledavanja njihovog stanja, uruciti im prigodne poklone za Novu godinu. Spiskove tih ljudi sacinili su aktivisti u mesnim odborima penzionera i na njima je oko 190 penzionera. Više od skromnih poklona koji ce im tom prilikom biti uruceni, znacice im saznanje da neko o njima brine i da ih se seca.

Poznata je cinjenica da penzioneri vole da se druže, da putuju, da obilaze istorijska mesta... Ovo verovatno iz razloga što im penzionerski dani omogucavaju više slobodnog vremana.

- I tokom ove godine organizovali smo brojne izlete. Oko 2 000 naših clanova obišlo je 34 mesta. Posetili smo skoro sve vece gradove u Srbiji: Suboticu, Novi Sad, Beograd, Užice, Vranje, a jedna naša delegacija boravila je u Bitolju kao gost tamošnjoj penzionerskoj organizaciji. Naši penzioneri vole da se druže, vole da obilaze druga mesta, kako znamenita tako i turisticka. Sve izlete i putovanja, finansirali su sami penzioneri, iz svojih sredstava, a ne iz sredstava Opštinske organizacije. I u narednom periodu cemo nastojati da se penzioneri što više okupljaju i druže. Uz sve ovo nalazili smo vremena i da obeležimo znacajne datume i praznike. Dan naše organizacije, 2. maj proslavili smo na svecanoj sednici sa gostima i prijateljima iz opštinskih organizacija našeg okruženja. Prigodnim manifestacijama obeležili smo i oktobarske dane starih, pomenucu svecanost u Centru za kulturu u cemu su nam pomogli radnici ove ustanove. Dobru saradnju u organizovanju penzionerskih muzickih svecanosti imamo i sa Muzickom školom u Požarevcu, kaže predsednik koji smatra da su penzioneri uglavnom dobro informisani o svim važnim penzionerskim pitanjima .

Otkako je osnovana Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) odnos vlasti prema našim najstarijim sugradanima je znatno poboljšan. Za rešavanje problema penzionera u Skupštini Srbije bitku bije pet poslanika, a veoma dobra stvar je i ta što je jedan od potpredsednika Vlade iz redova penzionera i on se bavi penzionerskim socijalnim pitanjima. Zahvaljujuci ovakvom odnosu snaga u Skupštini i Vladi, penzioneri su prošle godine dobili vanredno povecanje penzija u iznosu od 10 posto što im je dobrodošlo nakon zamrzavanja njihovih penzija.

U okviru Gradske organizacije penzionera Požarevca funkcioniše i Mesna organizacija u Kostolcu preko koje se veliki broj penzionera snabdeva namirnicama po veoma povoljnim uslovima i nižim cenama. Tako je zimnica nabavljana na cetiri mesecne rate što je iskoristilo negde oko 400-500 penzionera. Takode iz ove Mesne organizacije stotinak penzionera boravilo je u Vrnjackoj Banji po veoma popularnim cenama, placali su 1 200 dinara pansion.

Sve svoje programske ciljeve i zadatke, penzionerska organizacije ne bi mogla u potpunosti da ostvari da nije bilo saradnje sa brojnim drugim organizacijama i subjektima. O tome Pejanovic kaže:

- Odlicno saradujemo sa Crvenim krstom, Centrom za socijalni rad, a posebno sa Skupštinom Grada u kojoj imamao tri svoja odbornika koji zastupaju interese penzionera. Zahvaljijemo se Gradu Požarevcu iz cijeg su budžeta za narednu godinu, za potrebe penzionera odnosno za nabavku lekova i besplatan prevoz, izdvojena ista sredstva kao i prošle godine. Apelovao bih na sve penzionere da se uclane u našu organizaciju, jer cemo samo na taj nacin, zajedno moci da se izborimo za svoja prava. Mi smo organizacija koja prevashodno brine o penzionerima, ali nam to nije jedina preokupacija. Mi se takode zalažemo i za rešavanje problema mladih kao što je zapošljavanje, stalo nam je i do razvoja privrede, do povecanja penzija ali i plata radnika, rekao je na kraju razgovora Pejanovic.

M.P.

AGROBANKA NA KRAJU 2009. GODINE

U VRHU BANKARSTVA SRBIJE

Povodom predstojecih praznika i uspešnog završetka poslovne godine, Filijala Agrobanke Veliko Gradište, sa svojim ekspoziturama u Velikom Gradištu, Požarevcu, Petrovcu na Mlavi i Žabarima, organizovala je prošlog utorka Novogodišnji koktel. Medu brojnim gostima, prisustvovala je i Vukica Vasic, zamenica gradona-celnika Požarevca. Na pocetku, prisutnima se obratio Nenad Stojadinovic, direktor Filijale koji je tom prilikom rekao da je 2009. godina bila uspešna godina za Agrobanku, jer je uprkos svetskoj ekonomskoj krizi ostvarila dobre poslovne rezultate, proši-rila saradnju sa privredom i znacajnim institucijama, modernizovala bankarsku ponudu, kadrovski se podmladila i strucno usavršila.

Bilansna suma Agrobanke je od 2004. godine do novembra 2009. godine uvecana skoro šest puta, a najznacajnije povecanje ostvareno je u 2009. godini. Ukupna bilansna suma Banke na kraju 2008. godine iznosila je 39,59 milijardi dinara, a krajem novembra 2009. godine 58,347 milijardi dinara ili preko 47% više u odnosu na kraj 2008. godine.

- Banka je proširila svoju poslovnu saradnju sa privredom i stanovništvom. Iako u Srbiji vlada oštra konkurencija velikih stranih bankara, krajem novembra ove godine, preko 100 hiljada klijenata, 45 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i oko 250 hiljada štediša, prepoznali su u Agrobanci pouzdanog partnera koji razume potrebe privrede, posebno agrarne, banku koja znacajna sredstva plasira u proizvodnju. Tokom jedanaest meseci 2009. godine, Banka je plasirala oko 38 milijardi dinara privredi i stanovništvu i dobila 50 hiljada novih štediša.

Agrobanka se danas može pohvaliti veoma razgranatom poslovnom mrežom-filijala, ekspozitura i šaltera koja broji 142 organizaciona dela što je svrstava u sam vrh bankarstva Srbije, rekao je Stojadinovic.

U akciji "Najbolje iz Srbije" koju su u decembru organizovali Ministarstvo trgovine, Privredna komora Srbije i dnevni ekonomski list "Pregled" za najbolji privredni dogadaj godine, nagradena je Agrobanka za organizaciju Centralnog komiteta C.I.C.A-Cirih u maju ove godine. Nagrada je urucena u Privrednoj komori Srbije.

Agrobanka je u 2009. godini, kroz sponzorstva i donacije pomogla brojne privredne, naucne, humanitarne, kulturne, sportske i druge manifestacije. Postala je oficijelna banka Fudbalskog saveza Srbije, zlatni sponzor Fudbalskog kluba Crvena zvezda i sponzor Fudbalskog kluba Partizan što ce joj omoguciti marketinšku promociju ne samo u zemlji vec i u inostranstvu.

M. P.

NOVA IZLOŽBENA POSTAVKA ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

PLAKAT “VIZUELNI SKANDAL”, ODJEK STVARNOSTI I GLASNIK PROPAGANDE

U prostoru Stare robne kuce prošlog petka otvorena je izložbena postavka i prezentacija digitalnih i štampanih kataloga na temu Drugog svetskog rata. Namera autora kataloga i izložbe mr Jasmine Nikolic i Dragane Miloradovic – Nikolic je bila da dosledno primene hronološki princip predstavljanja politickog i ratnog plakata zbirke plakata Istorijskog arhiva Požarevac. Plakat je predstavljen kao samostalni ucesnik u saznajnom postupku shvatanja prošlosti, u funkciji prvorazrednog istorijskog izvora i vrednog arhivskog eksponata. Autori su time ostvarili poziciju i obavezu nepristrasnog priredivaca, obaveznog da primeni strucne i metodološke metode, bez ikakve naknadne intervencije, selekcije i tumacenja postojecih tema. Oni se ne objavljuju u funkciji slaganja sa porukama koje saopštavaju, vec kao izvorno bogatstvo koje ce biti interesantno publici.

Prema recima mr Jasmine Nikolic, direktora Istorijkog arhiva Požarevac, plakat je izvor neposrednog iskaza. NJegova autenticnost kao istorijskog izvora se ne dovodi u pitanje. Pažnja je posvecena politickom i ratnom plakatu kao pojavi savremene gradske, industrijske civilizacije gradanskih društava, njihovih potreba, mogucnosti, estetskih i idejnih vrednosti.

Zašto ratni plakat i Drugi svetski rat?

Vreme Drugog svetskog rata obeleženo je izuzetnim nabojem dogadaja i intenzitetom odvijanja društvenih procesa. Rec je o vremenu rata, kontinuiranih bombardovanja, opšte materijalne, demograf-ske i civilizacijske destrukcije, ideoloških manipulacija, koncentracionih logora, masovnih stratišta, nocnih policijskih hajki, pogroma nad rasama i klasama, sve do apsurda oružanog konflikta sa koalicijom globalne supersile. Tragovi ovakve stvarnosti nalaze se u arhivskoj zbirci koju ova izložba i katalozi predstavljaju. Plakati su, dakle, u ovom konkretnom slucaju odjek stvarnosti, kao i neposredni svedok dogadaja o kojima govore. Plakati su sistematizovani i predstavljeni tako da cine grupu koja je bila distribuirana u Požarevcu tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.

“Dakle, skrenuli smo pažnju na neke grupe pitanja koja se javnim plakatiranjem javljaju kontinuirano tokom okupacije i transparentno otkrivaju stvarne motive okupatora i predstavnika organa vlasti. Vidimo tekstualne sadržaje koji treba službeno da obaveste, narede, upozore ili informišu stanovništvo okupirane zone. Grupe naredbi koje se odnose na Jevreje i saopštenja o pojedinacnim i masovnim streljanjima stanovnika Srbije predstavljaju represivni element politike masovnog terora. Istoj kategoriji pripadaju i razna upozorenja i pretnje. Tekucim pitanjima života okupacione vlasti poklanjaju veliku pažnju, a sadržaj ima za cilj da opomene, obavesti, ali prvo da zastraši stanovništvo kome se obraca.

Plakat koji štampa i distribuira u Požarevcu srpska vlast ima obeležje pomocnog sredstva propagande. Rec je o informacijama cija se sadržina odnosi na administrativna, komunalna i sva druga pitanja koja treba preneti gradanima. Domaca uprava javlja se kao transmisija, posrednik i izvršilac svakodnevnih, tekucih obaveza funkcionisanja života u Požarevcu. Proglasi su kombinovani sa štampanim govorima generala Milana Nedica, plakate štampaju LJoticeva Srpska dobrovoljacka komanda i cetnicka organizacija Koste Pecanca. Lajtmotiv propagande je tekuca borba protiv pokreta otpora: narodnooslobodila-ckog Josipa Broza Tita i ravnogorskog pukovnika Draže Mihajlovica. Ratne nedace, postradali, izbeglice, glad, zima, mobilišu državne i humanitarne organizacije da pristupe sistematskim akcijama prikupljanja i organizovanja raznih vidova pomoci, Bombardovanje gradova u Srbiji 1944.godine srpske vlasti obeležavaju nizom proglasa sa popisom mera kojima treba pomoci ugroženima.

Sa druge strane su serije nemackih ilustrativnih plakata propagandnog karaktera. Antisemitizam je lajtmotiv, ideološka dogma sveukupne nacisticke propagande. Vulgar-ne varijacije na temu masonerije i Jevrejina koji stoji iza saveznickih ratnih napora, demonstrativno se ponavljaju tokom citavog rata. Antimason-ske i antikomunisticke kampanje pratila je ogromna produkcija velikih, skupih, ambicioznih plakata. Kombinuje se propaganda usmerena na širenje straha, mržnje i prezira prema svim oblicima gra-danskog, na kapitalizmu zasnovanom društvenom uredenju, pre svega u Velikoj Britaniji i komunizma Sovjetskog Saveza kao globalne civilizacijske pretnje. Likovi lidera anti-fašisticke koalicije Vinsto-na Cercila i Staljina, kao karikature i groteske su neprekidan izvor nemackih propagandnih inspiracija. Pretnja domaceg partizanskog pokreta je stalna i usmerena ka najvitalnijim i tradicionalnim vrednostima srpskog naroda. Nemacki tretman ravnogorskog pokreta kao neprijateljske formacije pokreta otpora kombinuje se sa prezirom demokratske liberalne buržo-azije koja predstavlja prethodnicu nastupajuceg boljševizma. Ofanziva saveznickih bombardera širom Evrope iskorišcena je da se Anglo-amerikanci prikažu javnosti kao nosioci terora i ratnog zlocina, bez premca u istoriji još od vremena Huna”, istice mr Jasmina Nikolic.

Predstavljeni su i plakati moci nemackog oružja i ratne veštine sa prikazom proiz-vodne moci nove Evrope i borbenog jedinstva Treceg Rajha i njegovih saveznika. Ovoj grupi pripadaju atraktivne serije crtanih plakata u formi stripa i fotokolaža koji ilustruju nemacku ratnu moc, ostvarene ratne pobede i tragediju protivnika. Serije ilustrovanih strip – tabli bave se analizom društvene i politicke stvarnosti Sovjetskog Saveza i nemackog Treceg Rajha. Plakati tipa “Nedeljnog pregleda” i “Zidnih novina” otkrivaju pozadinu socijalnog i ideološkog koncepta nacionalsocijalistickog propagandnog marketinga.

Autentican i verodostojan istorijski izvor

Prema recima Dragane Miloradovic – Nikolic jednog od autora izložbene postavke, iz zbirke plata na arhivisticki svojstven nacin izdvojena je posebna zbirka plakata Drugog svetskog rata. “Ovo su autenticni plakati, koji su nastali u periodu 1941 - 1944.godine i nekoliko njih štampano je u Požarevcu. Oni samim tim nose bol u sebi, jer svedoce o strahotama koje su naš grad i naši sugradani pretrpeli i preživeli tokom ratnih godina okupacije. Samim tim oni imaju posebnu težinu za nas. Moram da naglasim da je ova zbirka izuzetno vredna samom cinjenicom da veoma mali broj arhiva u zemlji poseduje ovakvu zbirku i ove plakate.

Drugi deo plakata najvecim delom je štampan u Beogradu, spada u propagandni materijal okupacijske ili vlasti Srbije onog vremena. Takode, svedoci o posebnom jeziku kojim se vlast obracala srpskom narodu. Plakati su autenticni, na njima nije radena nikakva intervencija, a na poseban nacin, jezikom simbola, posebnim vokabularom obracaju se širokom auditorijumu. Nose u sebi strah, propagandu, pecat vremena koji nimalo nije lak za ono vreme. Sastoje se od cudnih poruka izvucenih iz totemizma, zoomorfnih i mitologijskih likova koji se na poseban nacin obracaju kolektivnom nesvesnom. Koriste takve poruke da se obrate narodu, kako bi ih ubedili da su na pravoj strani, da ne treba da sumnjaju u ono što je vladajuca politika zemlje. Nemacke plakate svakako propagiraju novi svetski poredak i ono što je u tom trenutku bilo i jezivo i prihvatljivo sa njihove tacke gledišta. Želeli smo da se na ovaj nacin prikljucimo zemljama sveta koje u ovoj godini obeležavaju 70 godina od pocetka Drugog svetskog rata i da propagiramo poruku mira, poruku tolerancije, zdravih medunacionalnih odnosa i prosperiteta”, zakljucila je Dragana Miloradovic – Nikolic.

Zbirka bogatija od beogradske

Govoreci o ovoj temi istoricar dr Predrag Markovic sa Instituta za savremenu istoriju je istakao da je ova zbirka plakata bogatija od beogradske i ima tri tematska nivoa. Jedno su plakati koji su centralizovani, pravljeni u Berlinu i nose poruke protiv Sovjeta i Jevreja. Drugi su pravljeni u Beogradu i imaju lokalnu srpsku politicku konotaciju. Treci je lokalni nivo, to su uglavnom objave streljanja i predstavljaju najdramaticniju mogucu poruku. Plakati su najdramaticnija i najslikovitija ilustracija tog vremena.

Inace, zbirku je sakupio profesor Nikola Boškovic, nekadašnji upravnik Narodnog muzeja u Požarevcu, koji je jedan od onih koji se brinuo o Muzeju izmedu dva svetska rata. On je za vreme rata sakupio veliku zbirku koju je 1957.godine Narodni muzej predao Arhivu. Takode, Boškovic je sacuvao odredeni broj knjiga i bogoslužbenih predmeta iz nekadašnje jevrejske sinagoge u Požarevcu izmedu dva rata na cemu mu se i Beogradska jevrejska opština zahvalila 1945.godine.

U ime grada Požarevca izložbu je otvorio Radomir Mihajlovic, clan Gradskog veca zadužen za kulturu, naglasivši da je izložba još jedan dokaz da naše ustanove u kulturi rade revnosno, uspešno svoj posao, što je poznato kako u Srbiji, tako i van granica naše zemlje.

PREDSEDNIK SAVETA GMZ KOSTOLAC, VLADIMIR VILA, KANDIDAT ZA PRVOG PREDSEDNIKA NOVOFORMIRANE GRADSKE OPŠTINE KOSTOLAC

OSTVARENA POLUVEKOVNA ŽELJA KOSTOLCANA

U Novu 2010. godinu Kostolcani stupaju kao gradani godinama išcekivanog formiranja sopstvene opštine. Taj je cilj i formalno ostvaren izjašnjavanjem gradana na izborima šestog decembra 2009. godine.

Sledi konstituisanje organa vlasti i uprave, cije je funkcionisanje uslovljeno formiranjem koalicione vecine u Skupštini Gradske opštine Kostolac, koju cini 21 odbornik iz Kostolca i sela Klenovnik, Stari Kostolac, Ostrovo i Petka. Spisak kandidata za odbornike bice upucen Upravi grada Požarevca, koji bi trebalo da verifikuje predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic. Nakon toga, Gradska opština Kostolac, u pravom smislu te reci, zapoce ce svoj život.

Ovo je pravi i poslednji trenutak da se sumiraju rezultati postignuti u mandatnom periodu Saveta GMZ Kostolac, koji je trajao nešto više od cetiri godine, predvoden predsednikom Vladimirom Vilom, inace, kandidatom za prvog predsednika novoformirane Gradske opštine Kostolac.

Zajednicki imenitelj politike svih stranaka..

“Stecene su realne predpostavke da se Kostolac razvija i zaista postane administrativni, kulturni, turisticki i energetski centar. Time Kostolac, sa selima Klenovnik, Petka, Ostrovo i Stari Kostolac, dobija mogucnost i pravo da raspolaže onim što mu pripada, a sve u interesu gradana na teritoriji Gradske opštine”, istice Vladimir Vila.

-Osnovni cilj Saveta bilo je dobijanje statusa Gradske opštine Kostolac, polazeci od cinjenice da je Kostolac odavno prevazišao organizacioni oblik mesne zajednice, a posebno kada se uzme u obzir da na teritoriji grada egzistira znacajan energetski kapacitet za proizvodnju uglja i proizvodnju elektricne energije sa izgradenih 1000 MNJ snage. Taj cilj je postignut. Kostolac je statutarno definisan kao Gradska opština, dodaje Vladimir Vila.

-Prvi utisci posle sprovedenih izbora, koji su bili svojevrstan referendum, s obzirom da je glasalo više od 60 posto birackog tela, pokazuju da gradani žele da prihvate odgovornost za bolju buducnost u okviru funkcionisanja gradske vlasti.

-U narednom periodu ocekujem da zajednicki imenitelj politike i svih politickih stranaka bude dalji razvoj i stvaranje boljih uslova za život i rad u interesu gradana, koji su nam dali poverenje da to i ostvarimo. Uveren sam da cemo u tome i uspeti. Ovo je moguce razvijanjem, kao i do sada uspešne saradnje sa Gradom Požarevcom i Privrednim društvom TE - KO “Kostolac”, jer smo zajedno na prostoru gde se odvija celokupan život i rad i egzistencija ove generacije i svih buducih, kaže Vila.

Prioriteti nove vlasti

“Prioriteti buduce vlasti treba da budu, kao i do sada, ulaganja u kapitalne investicije, pre svega za poboljšanje i stvaranje boljih uslova za sve gradane na teritoriji Gradske opštine”, kaže Vila i napominje:

-To je pre svega izgradnja stanova, razvoj male privrede, da bude aktivan ucesnik u daljem, vec izvesnom, povecanju energetskih kapaciteta, kao i neizostavno ulaganje u zaštitu životne sredine. To stvara realnu pretpostavku za otvaranje novih radnih mesta i privlacenje investitora, što obezbeduje dalji razvoj, korišcenje prednosti reke Dunav, arheoloških nalazišta, razvoj kulture, sporta, turizma i slicno.

-U narednom periodu predstoje dalja ulaganja u infrastrukturu, uredenje prostora za industrijsku zonu. Cilj je da se sa daljim razvojem energetike i izgradnjom putne i niskonaponske mreže prema selima, stvaranje jedinstvene urbane teritorije Gradske opštine, bez individualnih dimnjaka, sa zdravom

pijacom vodom i ostalim uslovima za kvalitetan život. Posebno bih istakao podizanje stepena izgradenosti sela na teritoriji Gradske opštine Kostolac, a pre svega toplifikaciju sela Petka, toplifikaciju sela Klenovnik, toplifikaciju sela Stari Kostolac, zatim, vodovod sela Petka, vodovod sela Ostrovo i slicno, nastavlja Vladimir Vila.

-U oblasti kulture zapocet je dalji razvoj kroz vec tradicionalne letnje programe, medunarodne susrete pisaca, književne veceri, likovne kolonije, amaterska pozorišta, izdavaštvo i slicno, i nameravamo da u tom pravcu i nastavimo.

Rezultati u Staroj godini

“U budžetskoj 2009. godini, uzimajuci u obzir i predhodni period, ovaj saziv Saveta GMZ „Kostolac” je znacajno doprineo da se Kostolac infrastrukturno izgradi u velikoj meri, pri cemu se vodilo racuna o ravnomernom ulaganju u uže i šire gradsko podrucje”, kaže Vladimir Vila i istice:

-Primera radi, to su prva i druga faza toplifikacije obuhvata 1.600 novih prikljucaka, od cega je više od 50 posto u funkciji, uradeno je više od 10.000 kvadratnih metara asfaltiranih puteva i ulica, više hiljada metara vodovodne i kanalizacione mreže, takode,

više hiljada metara niskonaponske mreže, ureden je prostor za decu, radilo se na crkvi u Kostolcu, proširen je Deciji vrtic, uredena plaža i slicno. Moram pomenuti i Elaborat uticaja toplifikacije na poboljšanje kvaliteta životne sredine i energetske efikasnosti, koji egzaktno iskazuje pozitivne efekte, a uz znacajna ulaganja Privrednog društva TE- KO “Kostolac” na planu smanjenja zagadenosti, ucinice da Kostolac postane zdrav i cist grad.

Praznicna cestitka

“Svim gradanima grada Požarevca, Gradske opštine Kostolac, radnicima Privrednog društva TE- KO Kostolac i novoformiranih privrednih društava, kao i njihovim porodicama, cestitam predstojece božicne i novogodišnje praznike. Svima želim puno zdravlja i srece. I želim da u sledecoj godini rudarskom gradu, rudarima, energeticarima i gradanima predamo novoformiranu opštinu na njihovo zadovoljstvo i blagostanje”, porucuje Vladimir Vila, poslednji predsednik Saveta GMZ Kostolac i kandidat za prvog predsednika novoformirane Gradske opštine Kostolac.

Zajednicko slavlje

Zajednicki docek Nove 2010. godine u Kostolcu bice organizovan ispred Direkcije Privrednog društva TE- KO “Kostolac”, kao i mnogo godina unazad. Bice muzike i iznenadenja za decu, ali i odrasle.

Svi su pozvani da svojim prisustvom uvelicaju tradicionalno okupljanje na Rudarskom trgu, ali ovog puta, posle više od pola veka, u svojoj Gradskoj opštini.

Što se tice Srpske nove godine, Gradska mesna zajednica Kostolac, ce umesto doceka, a s obzirom na to da nas u sledecoj godini ocekuje mnogo odricanja, pomoci u okviru svojih mogucnosti neku od ustanova koja se brine o deci ometenoj u razvoju.

Andrijana Maksimovic

HUMANITARNA AKCIJA PD “RIO” I PD TE- KO “KOSTOLAC” ZA DECU IZ DOMA “DR NIKOLA ŠUMENKOVIC” IZ STAMNICE

“UKRAS ZA SVE NAS”

Humanitarnu akciju “Ukras za sve nas”, pod sloganom “Malo je nekada mnogo”, u utorak, 22. decembra, organizovali su Privredno društvo “RIO” Kostolac i Privredno društvo “TE- KO Kostolac”.

Uz muziku, tople napitke, mnogo balona i jelku, ispred Upravne zgrade PD TE- KO, svi ljudi dobre volje donosili su novogodišnje poklone za decu iz Doma za decu i lica ometena u razvoju “Dr Nikola Šumenkovic” iz Stamnice. Svako je doneo i po koji ukras za jelku koju su zajedno kitili svi koji su se odazvali ovoj akciji, a koju su razveselili i polaznici vrtica “Majski cvet” u Kostolcu.

Prisutnima su se tim povodom obratili direktorka Doma za decu i lica ometena u razvoju “Dr Nikola Šumenkovic” iz Stamnice, Sladana Ðuric, direktorka Privrednog društva “RIO” Kostolac, Nataša Savic i zamenik direktora Privrednog društva TE- KO ”Kostolac”, Desimir Stevic.

-Zahvaljujem vam se na ovoj donaciji u ime dece i lica smeštenih u Domu “Dr Nikola Šumenkovic” u Stamnici. Ovo nije prva donacija iz Kostolca. Ove godine vi ste najveci donatori našeg Doma, koji ima na smeštaju 420 korisnika teže i teško ometenih u mentalnom razvoju i telesne invaliditete. Vaše donacije poboljšavaju kvalitet njihovog života. Vi svoje donacije šaljete drugacije od ostalih, sa puno senzibiliteta i otvorenog srca, na cemu smo vam zaista zahvalni. Iskreno vam želim srecne novogodišnje i božicne praznike. Želim vam da uvek budete u prilici da budete donatori i neka vam je život lep, veseo, bogat.., istakla je direktorka Doma u Stamnici, Sladana Ðuric.

Potom se okupljenima obratio zamenik direktora PD TE- KO, Desimir Stevic:

-Zaista mi je posebna cast i zadovoljstvo da izrazim našu svesrdnu podršku ovoj humanitarnoj akciji. Znajte da cemo se uvek rado odazvati i ucestvovati u ovakvim inicijativama, jer rudari su uvek bili tu da pomognu. Uvek smo solidarni sa sudbinama naših meštana, pa i šire. Iskreno želim polaznicima Doma u Stamnici da osete radost i zadovoljstvo u Novoj godini i da im se ostvare sve želje. Srecna vam svima Nova godina i Božic.

Poslednja se obratila direktorka PD “RIO” Kostolac, Nataša Savic, pozvavši ljude dobre volje da podele radost sa onima kojima je najpotrebnija, da donesu poklone i pomognu Deda Mrazu da stigne do svih:

-Zahvaljujem se svima koji ste prepoznali našu nameru i ukljucili se u ovu akciju. Posebno veliko hvala našim mališanima iz vrtica, koji su takode doneli poklone za decu u Stamnici. Inace, ovo nije jedina naša ovakva akcija. Bice ih još u predstojecoj, Novoj 2010. godini, u kojoj svima želim puno srece i zdravlja.

A. Maksimovic

KONCERN BAMBI-BANAT

PLAZMA – NAJBOLJI BREND SRBIJE

- U okviru akcije „Najbolje iz Srbije” Koncern Bambi-Banat dobio nagradu za najbolji brend svakodnevne potrošnje u 2009. godini

Plazma keks Koncerna Bambi-Banat proglašen je najboljim brendom 2009. u okviru akcije „Najbolje iz Srbije”, u organizaciji Ministarstva trgovine i usluga u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i dnevnim listom Pregled. Nagrada za najbolji brend dodeljena je Bambi-Banatu na osnovu mišljenja i stavova potrošaca koji su tokom opsežnog istraživanja glasali za Plazma keks – prijatelja porodice.

„Prema nezavisnom istraživanju na reprezentativnom nacionalnom uzorku u okviru akcije “Najbolji iz Srbije 2005, potrošaci su izabrali Plazmu za najbolji srpski proizvod u svim kategorijama! Od tada, pa do sada Plazma se razavila u pravi “love mark”. Kroz konstantno osluškivanje ocekivanja potrošaca, još prikladnije formate pakovanja, nove ukuse i dodatne vrednosti, Plazma je postala brend platforma koju danas cine: Mini Plazma, Coko Plazma, Plazma Mlevena za decu i sastojak za poslastice, a od nedavno i Plazma Dobar start. Plazma svojim potrošacima pruža podršku, optimizam za svaki novi dan, i ulepšava porodicne momente i porucuje – Pusti korak! U 2010. i godinama koje za njom dolaze, Plazma ce nastaviti da ide u korak i rame uz rame sa svojim potrošacima i njihovim potrebama, negujuci tradiciju omiljenog srpskog brenda”, izjavio je Miroslav Miletic, generalni direktor koncerna Bambi - Banat.

POSLEDNJA U 2009. GODINI

"AKCIJA ZA ZDRAVLJE"

Rad na promociji zdravlja i prevencije bolesti predstavlja prioritetnu aktivnost Zavoda za javno zdravlje Požarevac, tako da se rad na promociji i prevenciji mora sprovoditi tokom cele godine, a ne samo u okviru obeležavanja datuma po Kalendaru zdravlja.To je razlog što se "Akcija za zdravlje" sprovodila svake poslednje subote u mesecu u Ekološkom domu na Cacalici.

Svi gradani koji su bili u mogucnosti da dodu na pomenutu akciju, mogli su prošle subote da izmere pritisak, puls, šecer, masnocu u krvi, a isto tako i posavetuju sa lekarom ukoliko su imali nekih zdravstvenih problema. Inace ovo je poslednja akcija u ovoj godini, a kako smo saznali od prim. dr Zorice Mitic, direktorke Zavoda za javno zdravlje Požarevac, ocekuje da ce se "Akcija za zdravlje" nastaviti i u sledecoj 2010. godini.

--Primetili smo da iz meseca u mesec, broj ljudi koji želi da prekontroliše svoje zdravlje se stalno povecava. U toku svake akcije nikada ne bude pregledano ispod 50-60 ljudi.

Veliki broj organizacija je ucestvovalo u sprovodenju ove akcije, a to su: Zavod za javno zdravlje, Centar za prevenciju bolesti i služba polivalentne patronaže Doma zdravlja Požarevac, Crveni krst, Gradska uprava, Ekološko društvo, Omladina JAZAS-a, Radio Požarevac, Rec naroda, TV Sat, TV Klub In i mnogi drugi.

--Na kraju bih htela da iskoristim priliku da ispred Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu i Ekološkog društva, svim citaocima poželim srecnu i uspešnu 2010. godinu, rekla je na kraju prim. dr Zorica Mitic.

M. P.

DOCEK NA TRGU

VALENTINO, VRUCA RAKIJA I NARAVNO TRUBACI

Docek 2010.godine na centralnom gradskom trgu u Požarevcu bice organizovan i ove godine, uz grupu Valentino, trubace, tople napitke i tradicionalni vatromet. Organizator, Turisticka organizacija Požarevac potrudila se da prisutno bude obezbedenje, vatrogasne jedinice i hitna pomoc. Novogodišnja rasveta je postavljena pre desetak dana, uprkos vremenskim prilikama koje nisu išle na ruku zaposlenima u Elektromoravi koji su bili zaduženi za ovaj deo posla. Što se tice utrošenih sredstava za proslavu Nove godine, direktor Turisticke organizacije Požarevac Dejan Savic kaže da je organizacija doceka koštala oko milion i 200 000 dinara; rasveta je stajala oko 290 000 dinara, grupa Valentino za svoj nastup naplatila 6 000 evra, plus porez 600 evra, za montažu bine utrošeno je 4 000 evra, a za vatromet 270 000 dinara. Mali problem predstavljace raskopane ulice, ali se organizator nada da ce oni koji se odluce da 2010.godinu docekaju na ulici uz sarajevski sastav 80-tih imati razumevanja. Naravno, kao i svake godine gradanima je upucen apel da se suzdrže od preterane upotrebe pirotehnickih sredstava, kako ne bi došlo do povredivanja.

L.L.

PLESNI KLUB BOLERO UOCI NOVE 2010. GODINE

BROJNE MEDALJE I TITULA DRŽAVNOG PRVAKA

U Sportskom centru Šumice u Beogradu dvadesetog dana decembra održano je Državno prvenstvo Srbije za specijalne plesove u paru, latino teams i standard shonj, a zatim i Novogodišnji kup i Liga buducih šampiona. Na ovom znacajnom plesnom skupu u organizaciji SAPO (Srpska Asocijacija Plesnih Organizacija), predstavio se i Plesni Klub Bolero iz Požarevca sa blizu 30 plesaca - takmicara.

Najveci uspeh ostvario je Latino Team Bolera u kategoriji odraslih koji je po treci put zauzeo prvo mesto i osvojio titulu državnog prvaka u latin shonj disciplini. Skoro 8 meseci pripremana koreografija pod „trenerskom palicom" Sandre Paunovski nije imala premca kako po lepoti tako i tacnosti i sigurnosti izvodenja. Ništa manji uspeh nisu postigle i ostale tri grupe plesaca požarevackog eminentnog i uspešnog kluba. U kategoriji odraslih disciplini Hiphop, formacija PK Bolero zauzela je I mesto. Juniorkama u disciplini disko takodje je pripalo prvo mesto, dok su najmladje denserke u kategoriji "dece" zauzele visoko drugo mesto. Ostvareni rezulati na poslednjem ovogodisnjem nadmetanju doneli su plesacima Bolera veci elan da u 2010. godinu udju spremni za još bolje rezultate.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 18.12.2009.do 25.12.2009.godine u porodilištu opšte bolnice u Požarevcu rodena je 21 beba od toga 12 muških i 9 ženskih.

Sinove su dobili: Violeta i Dalibor Jovanovic iz Vukovca ,Maja i Miloš Živanovic iz Požarevca,Ivana i Vladeta Stankovic iz Kostolca,Milena Milentijevic i Dimitrije Stefanovic iz Požarevca,Nadija Krueziu i Murina Bidanu iz Petke,Snežana i Nenad Radakovic iz Požarevca,Biljana Marjanovic i Vlasta Petkovic iz Radenke.,Milijana i Goran Trubarac iz Požarevca,Daliborka Njagulov i Zoran Tasic iz Boževca,Danijela Jovanovic i Vladan Vujcic iz Požarevca,Nataša Radojevic i Mica Jovanovic iz Radoševca .

Kcerke su dobili: Dragana Jovanovic i Saša Stojadinovic iz Požarevca,Jelena i Marin Lazic iz Požarevca,Suzana Pavlovic i Dejan Lazic iz Kladurova,Dragana Budak i Salver Aradinovic iz Požarevca,Marija Živanovic i Miodrag Rajkovic iz Velikog Gradišta,Jelena i Saša Anastasijevski iz Petrovca,Nena Miškovic i Goran Aleksic iz Prugova.,Zlatica Markovic i Predrag Cvejic iz Aleksandrovca,

HUMORESKA

GODINA VELIKIH USPEHA

Može se slobodno reci da je to godina velikih uspeha, što svakako ne znaci da ne može i bolje. Ali, nismo mi megalomani pa da sve što leti odmah pomislimo da se to i jede; zadovoljavamo se i malim, jer, to su, uglavnom, te sitnice (ne trice i kucine!) koje život znace.

Jeste, misli se na godinu na izmaku, koje je ostala za nama, ali, uopšte ne bi trebalo sumnjati da ce vec naredna, 2010. biti mnogo uspešnija, što se vec može naslutiti i sada. Nema te sile i tih problema koji nas mogu u tome spreciti.

Kada je u pitanju najvažniji segment u životu našeg gradanina, politika, tu se mora ostati na istom kursu, tj. našem putu, a to je “koridor 10; to je ujedno i put ka Evropi, put (konacnog) povezivanja istoka i zapada. Prvi korak vec je ucinjen, a to je ukidanje viza našoj zemlji.

Druga najvažnija sporedna stvar na svetu u nas je - sport. Jer, to više nije samo fudbal, tu je plivanje i tenis. Tome u prilog ide i cinjenica da je za najboljeg sportistu izabrana plivacica, mada nemamo ni more, ni uredene reke i malo bazena, s druge strane, vuce to neke dublje korene, jer mi, vec godinama i decenijama, plivamo u dugovima, pa onda nije ni cudo što neko dete dobro pliva u vodi!

Kada je tenis u pitanju, ne bi trebalo biti neki veliki strucnjak pa videti da su ovom “belom” sportu utrli put naši ocevi i dede igrajuci klis i svinjicu, cuvajuci ujedno i stoku. Sada je, naravno, lako i svaki klinja može da drži reket.

O fudbalu ne bi trebalo više trošiti reci, tu smo tata-mate! Ako smo na prvom svetskom prvenstvu osvojili trece mesto, u vreme kada se kod nas još igralo krpenjacom, sada je valjda svima, pa i poslednjim fudbalskim dunsterima, jasno da cemo 2010. godine igrati u finalu. A Afrika nam i odgovara kao podneblje, sa crncima smo kao braca, a i standard nam je slican.

Tako razmišlja prosecni srpski gradanin, koji je realni optimista i koji zna da ce biti bolje, jer gore ne može, a našao je i vremen i snage da odgovori na neka pitanja za novine.

- Sada, kada su ukinute vize, da li planirate neku stranu destinaciju?

- De su te stanice?

- Znaci, zimovacete kod nas?

- Ja sam se smrzao odavno!

- Pa, onda, skijanje, Kopaonik, Zlatibor, Tara...

- Nema više ništa od spusta, a vec smo se nasankali!

- Ipak, domaci turizam?

- Da, kod kuce.

- Hvala vam puno, i sve najbolje u Novoj godini!

- I ja tebi!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Šta ce nam sad Deda Mraz - Ukinute su vize!

- Sad nam je potrebniji deda Marks, nego Deda Mraz!

- Decenija novog veka i milenijuma, a kao da je juce bilo!

- Bilo bi dobro da nam Deda Mraz donese u julu titulu prvaka sveta u fudbalu!

- Ako nema Deda Mraza, mogao bi Smeško Ðelic da nam podeli poklone!

Miodrag Lazarevic

PRIVREDNO DRUŠTVO “RIO” KOSTOLAC

RECEPT ZA USPEH - UPORNOST I MNOGO RADA

Privredno društvo “Rekultivacija i ozelenjavanje” iz Kostolca bez konkurencije je u Srbiji u svojoj delatnosti uredivanja, održavanja i oplemenjivanja prirodnog okruženja. Samostalno posluje od 2004. godine, kada je odvojeno od Kostolackih termoelektrana i kopova. Nakon pola decenije Privredno društvo “RIO” Kostolac stasalo je u uspešan kolektiv, sposoban da pravovremeno i adekvatno odgovori na izazove savremenog tržišta.

U finalu 2009. godine, o ostvarenim poslovnim rezultatima i planovima za naredni period razgovarali smo sa direktorkom Natašom Savic, koja pre svega istice da je Privredno društvo “RIO” pozitivno poslovalo, ispunilo planove u ugovorenim rokovima i stvorilo osnovu za nove uspehe u Novoj godini, u koju, inace, ulazi sa drugoosvojenim mestom na poslednjem Sajmu ekologije i energetike.

Pune ruke posla

Osnovna delatnost PD “RIO” Kostolac je rekultivacija i ozelenjavanje rigidnih zemljišta nastalih u vidu jalovišta i pepelišta, usled eksploatacije energetskih kapaciteta basena Kostolac, kao i održavanje zelenih površina, održavanje i uredenje unutrašnjeg i spoljašnjeg botanickog enterijera, proizvodnja rasada, ukrasnog i parkovskih šumskih zasada, proizvodnja zdrave hrane u plastenicno- staklenickim reproduktivnim pogonima. A, neizostavno je pomenuti i da, usled proširivanja proizvodne delatnosti, PD “RIO” Kostolac poseduje Rasadnik, Vinograd i Vocnjak.

Svojim uslugama opslužuje pretežno Privredno društvo Termoelektrane i kopove “Kostolac” Kostolac, zatim, Gradsku opštinu Kostolac, škole, zdravstvene ustanove, kako u Kostolcu, tako i u Požarevcu.., a o uspešnosti osvajanja tržišta svedoci stalna potražnja za uslugama ovog preduzeca.

-Privredno društvo RIO može da se pohvali da je u ovoj sezoni ispunilo plan, uradilo sve poslove ugovorene sa PD TE- KO “Kostolac”, Direkcijom za izgradnju, sa raznim ustanovama preko Fonda za zaštitu životne sredine. Sve u svemu, zadovoljni smo svim radovimau prošloj godini i celokupnim uspehom preduzeca i nameravamo da na tom “putu” ostanemo, koji inace podrazumeva stalno prisutnu težnju i angažovanje ka napretku i inovacijama, istice direktorka Nataša Savic i dodaje:

-Naši najveci poslovi vezani su za PD TE- KO “Kostolac”. U tom smislu, najveci posao nam je rekultivacija pepelišta i rekultivacija jalovišta. Prošle godine je dosta uradeno po tom pitanju. U prošloj godini jedino tehnicki deo posla nismo radili, ali 2010. mi cemo obavljati posao od pocetka do kraja, dakle, od tehnickog dela rekultivacije do biološke rekultivacije... Inace, rekultivacija je jako bitan proces, koji sledi posle iskopavanja uglja i jalovišta, zemljište se odloži, vraca nazad, ravna, dodaje se humus i onda nastupamo sa biološkom rekultivacijom. Trenutno imamo posejanu uljanu repicu na 20 hektara. Na ostatku odlagališta radimo rigolovanje, riperovanje zemljišta, koje je slicno oranju, samo na vecoj dubini. Potom, pripremamo to zemljište za prolecnu sezonu i sadnju. Inace, do sada smo posadili oko 15.000 sadnica i planiramo na odlagalištu i jedan Rasadnik. Na pepelištu smo radili samo zaštitni pojas, kosine smo zatravnjivali, dok ravne delove kasete nismo radili, tako da to ostaje za sledece prolece.

-Pored rekultivacije mi se bavimo i održavanje i uredenjem zelenih površina, kako za PD TE- KO, tako i za treca lica. Ima dosta prostora koji smo mi osmislili i uredili. Recimo, ispred Direkcije TE- KO, zatim, na kopu Drmno, u kontejnerskom naselju, zatim, ispred Tehnicke škole, drugih škola, Doma zdravlja u Kostolcu, Bolnice u Požarevcu, dvorište Medicinske škole u Požarevcu...

-U Rasadniku imamo sadnice hrasta, javora, breze, jasena, crnog bora, belog bora.., koje smo sada i pustili u promet. Naravno, planiramo nove sadnice. Trecim licima ne prodajemo sadnice, nego radimo sa ugradnjom, dakle, ako radimo na nekom prostoru onda koristimo naše sadnice. U planu nam je rekonstrukcija Vocnjaka, da ga ponovo podignemo. Takode planiramo jedan plastenik i staklenik za proizvodnju cveca, a razmišljamo i o otvaranju jedne cvecare. Za 2010. plan je da krenemo sa pricom o stakleniku i plasteniku. Stare 2009. godine nije bilo realno govoriti o tome zbog ozbiljne ekonomske krize. U iducoj godini bice drugacije, a sredstvima koja smo zaradili možemo da se upustimo u realizaciju tih planova, kaže Nataša Savic.

Drugi na Sajmu ekologije

Privredno društvo “RIO” Kostolac, pored svoje osnovne delatnosti, u kojoj ima pune ruke posla tokom cele godine, kad god se nade vremena, ucestvuje na sajmovima. To su pre svega Sajam ekologije i energetike, Sajam hortikulture, Sajam predu-zetništva... A, poslednji u tom nizu jeste novembarski Sajam ekologije i energetike na kojem je ovo kostolacko preduzece osvojilo drugo mesto za svoju prezentaciju

-Ponosni smo na drugoosvojenu nagradu. Naš trud i zaista teško izdvojeno vreme su time dodatno priznati. Sada se pripremamo za predstojeci Sajam hortikulture, u februaru mesecu. Inace, primamo pozive za mnoge sajmove ali ne možemo da postignemo jer nam je posao vrlo obiman. Ali trudimo se da se pojavljujemo u našem okruženju i na beogradskom sajmu, jer nam to dosta toga donese. Okruženje vec prepoznaje radove našeg preduzeca i taj se “glas ” širi. Ucestvujemo i u raznim drugim akcijama. Imali smo projekat “Decija šuma” ove godine. I za sledecu godinu smo konkurisali kod Fonda za taj projekat, a najverovatnije da cemo konkurisati i kod Ministarstva za životnu sredinu, a moguce je proširiti ga i na celu Srbiju. Takode, nastojimo da kad god možemo organizujemo humanitarne akcije. Poslednja je bila krajem decembra za korisnike Doma u Stamnici.

Oprema i ljudstvo

Sve u svemu, sa malo zaposlenih, ali puno rada, Privredno društvo “RIO” Kostolac postiže dobre rezultate i poslovne uspehe, istice direktorka Nataša Savic i dodaje:

-Privredno društvo “RIO” je opremljeno u svakom smislu. Dakle, tehnicki i tehnološki. Posedujemo strucan kadar, a imamo odlicnu sadarnju, to jest, ugovore sa fakultetima i institutima. Mi u svakom trenutku imamo spremnih šezdeset do sedamdeset radnika u sezoni, a pošto nam je sezona i leti i zimi, taj broj ne menjamo. S tim što imamo problem kada je u pitanju prijem u stalni radni odnos, pa nam je otuda vecina zaposlenih pod ugovorima o privremeno- povremenim poslovima ili preko Omladinske zadruge. Razlog tome je to što smo mi preduzece koje je na Agenciji za privatizaciju i ne možemo da primamo u stalni radni odnos radnike. Tako da nas je stalno zaposlenih trinaestoro.

Osim raspoložive radne snage neophodan uslov za ispunjenje poslovnih planova jeste raspoloživa oprema, koju je u PD “RIO”, u 2009. godini, obnavljana, kaže Nataša Savic:

-U 2009. godini dosta toga od opreme za rad smo obnovili. Recimo, to su mašine za košenje, zatim, kupili smo kamion za prevoz radnika, kupili smo tarup mašinu i slicno. U narednom periodu planiramo nabavku jednog velikog, jakog traktora koji ce nam služiti za obavljanje posla rekultivacije, ali i za druge poslove. Takode, planiramo da obnovimo naš vozni park kao i da kupimo nove traktore i drugu mehanizaciju.

Bez konkurencije

Dosadašnjim poslovanjem, od izdvajanja 2004. godine, PD “RIO” dokazao je da je preduzece sposobno da opstane, funkcioniše, pozitivno posluje i zaraduje sasvim samostalno, jer posla ima, samo ga se treba latiti.

-Zaista ima puno posla. I, kao samostalna firma, PD “RIO” može da opstane jer je puno posla u kojem “RIO” nema konkurenciju, kaže direktorka Nataša Savic i nastavlja:

-PD “RIO” je malo preduzeca i sasvim jedinstveno u svojoj delatnosti u Srbiji. Osim nas, slicne poslove obavlja “Kolubara usluge” i nema više ni jednog takvog preduzeca, samostalnog. Najveci obim naših poslova vezan je za PD TE- KO “Kostolac”, i ti su poslovi zaista neophodni kopovima i elektranama. Time je sasvim razumljivo da se ti poslovi nama dodeljuju.

Sasvim je razumljivo da svaki rukovodilac ima drugaciju viziju o poslovnim tendencijama i celokupnom razvojnom putu, na što direktorka PD “RIO” Kostolac, Nataša Savic kaže:

-Kada sam stupila na mesto direktorke moja je vizija bila, pre svega, ne da stagniramo, ne da stojimo i cekamo privatizaciju, vec da radimo, da razvijamo ovo Privredno društvo. Moram reci da smatram da je izgubljeno par godina, a sada treba zaokružiti zapocetu pricu. Dakle, da “RIO” za jedno dve godine da jasnu sliku toga zašto smatramo da bi trebalo da postoji. Naša kadrovska struktura, kao osnov sveg rada, sasvim zadovoljava. S tim što, s obzirom na to da je pre mene vizija ovog preduzeca bila bitno drugacija, i dalje su prisutni kadrovi koji još uvek ne prepoznaju viziju o kojoj ja govorim. Do sada je to bilo na štetu preduzeca, ali od 2010. godine bice na njihovu licnu štetu. Nije više vreme kada se može dobijati plata i ne obavljati posao. Svako mora da radi, i to, dobro i angažovano i da doprinosi napretku. Oni koji to ne budu shvatili i priklonili se tom tržišnom principu morace verovatno da pronadu sebe u nekom drugom preduzecu, ako to ne ucine što pre u PD “RIO”.

-Moram da napomenem da imamo nekolicinu zaista odlicnih, vrednih, sposobnih saradnika. U tom smislu istakla bih dvoje pojedinaca, to su izvršni menadžer PD “RIO”, Miroslav Živojinovic i poslovoda, Brankica Ilic, koja zaista veliki deo posla sprovodi, radi projekte, nabavku, realizaciju... Svi bi morali toliko da se trude i doprinose. Ja sam još pocetkom 2008. godine rekla da je voz krenuo i ko je ušao- ušao je. Sada je vec daleko odmakao i ne možemo zbog nekolicine da kocimo kompletnu organizaciju, rad i rezultate preduzeca. Samo radom može da se postigne uspeh. To svi moraju da shvate, zakljucila je direktorka Privrednog društva “RIO” Kostolac, Nataša Savic.

DIREKTORKA NATAŠA SAVIC

NOVOGODIŠNJA CESTITKA

Svim radnicima, njihovim porodicama želim puno zdravlja i srece u Novoj 2010. godini. Takode, našim osniva-cima, Privrednom društvu TE- KO “Kostolac”, kao i svim Kostolcanima, Požarevljanima i žiteljima Branicev-skog okruga.

Andrijana Maksimovic