Header

OPŠTINSKO VECE MALO CRNICE

O PROGRAMU ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA

Na ovoj sednici dat je prioritet informaciji o izradi godišnjeg programa zaštite, uredenja i korišcenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Clanovi opštinskog Veca obavešteni su o radu skupštinske komisije formirane za potrebe izrade ovog programa. Godišnji program priveden je kraju i evidentirano je zemljište u državnoj svojini koje ce se davati u zakup.

Predlog programa na koji ce mišljenje dati posebno formirana komisija, dostavice se ovih dana na saglasnost ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Na ovoj sednici razmatran je i usvojen Pravilnik o uslovima, nacinu i dodeli subvencija i dotacija nevladinim organizacijama (udruženjima, kulturno umetnickim društvima, sportskim klubovima i dr.) Data je i saglasnost na Pravilnik o postupku javnih nabavki kojim se ureduje postupak javnih nabavki za sve budžetske korisnike.

Opštinsko vece opštine Malo Crnice donelo je odluku o zapocinjanju postupka racionalizacije u Opštinskoj upravi Malo Crnice. Nakon ove odluke donece se socijalni program rešavanja viška zaposlenih.

U cilju realizacije strategije razvoja turizma data je saglasnost na odluku Turisticke organizacije o formiranju srpskog domacinstva.

U PETROVCU ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA

DODELJENI NOVI PLACEVI

Prošlog petka u Petrovcu je održana 50. sednica Opštinskog veca opštine Petrovac. Clanovi opštinskog Veca razmotrili su 15. tacaka dnevnog reda. Usvojeni su Izveštaj o radu petrovackog Decjeg vrtica „Galeb” za radnu 2005/2006. godinu, kao i Programi poslovanja KJP „Izvor” i JP Zavod za urbanizam opštine Petrovac za 2007. godinu. Treba napomenuti da ce o ovim pitanjima raspravljati i odbornici Skupštine opštine na prvoj narednoj sednici.

Usvojena su i rešenja o davanju u zakup na 9o godina osam placeva u potezu „stara pruga” u Petrovcu, po tržišnoj ceni od oko 3.ooo evra po aru, a placevi su velicine od nešto više od 3 ara.

Mesnoj zajednici Malo Laole prodato je zemljište od oko jednog hektara za formiranje novog seoskog groblja, a u Petrovcu je dato nekoliko lokacija na privremeno korišcenje.

Opštinsko Vece raspisalo je konkurs za izbor izvodaca radova na uklanjanju objekta stare autobuske stanice u Petrovcu, kao i jednog broja kioska koji se tu nalaze, a sve u cilju privodenja nameni te lokacije gde je predvidena izgradnja još jedne stambeno poslovne zgrade.

Na sednici su podnete i informacije o finansijskoj pomoci iz budžetske rezerve jednom broju organizacija i pojedinaca.

D.I.

SAOPŠTENJE IZ OPŠTINE POŽAREVAC

DOM ZA STARA I NEZBRINUTA LICA

Svi cemo jednoga dana ostariti!

Naravno, nije to razlog koga je predsednik Opštine Požarevac, gospodin Dušan Vujicic, u utorak, 06.02.2007. godine sazvao hitan sastanak, kome su prisustvovali Nacelnik Opštinske Uprave Opštine Požarevac Zorica Markovic, direktor Centra za socijalni rad Mirko Stanimirovic i gospodin Šerifovic sa saradnicima.

Tema ovog važnog sastanka bio je Dom za stara i nezbrinuta lica. Naime, vodeci brigu o starim i nezbrinutim licima, lokalna samouprava vec duže vreme pokušava da nade rešenje ovog goruceg problema koji vec duže vreme postoji na teritoriji Opštine Požarevac.

Predsednik Opštine je mogucim finansijerima ovog projekta ponudio dve lokacije za izgradnju Doma, i to na Crvenom krstu, velicine 1.3 hektar i kraj Spomen parka cacalica, velicine 2 hektara. Takode je ponudio rešavanje ostalih problema vezanih za infrastrukturu kraj tih lokacija.

Obzirom da je ovo prvi i preliminarni razgovor, može se oceniti da je sastanak prošao u radnoj atmosferi u kojoj su sve strane pokušale da daju što konstruktivnije predloge za rešenje ovog važnog problema koji ce starim i nezbrinutim licima sa teritorije Opštine Požarevac u mnogome olakšati život, u danima kada im je pomoc preko potrebna.

STANJE NA POŽAREVACKOM VODOIZVORIŠTU

VODA ZDRAVA ZA PICE

Februarski nalazi u svih 11 tacaka u mreži pokazali su da je voda ispravna i mikrobiološki i fizickohemijski, saznajemo u Zavodu za javno zdravlje Požarevac, od doktora Branka Staletica, specijaliste higijene.

S obzirom na to da se potrošnja vode povecava i da su temperature visoke za ovo doba godine, u JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac najavili su smanjenje kolicine vode u mreži, dok Institut “Jaroslav Cerni” nastavlja redovno procišcavanje bunara na izvorištu Kljuc, a sve to s ciljem ocuvanja kvaliteta vode.

- Inace, izvorište je u ravnicarskom kraju i vodu niko ne može da zadrži. Voda kruži, izvorište je kao levak. Recimo, imali smo situaciju u januaru da je 8 puta došlo do blagog prekoracenja vrednosti nitrata. Samo jednom je nadeno 52 miligrama, medutim, sve su to zanemarljive vrednosti. Redovno pratimo stanje i obaveštavamo Sanitarnu inspekciju i gradane, kaže doktor Staletic, isticuci da je voda ispravna za pice, što potvrduju i poslednji nalazi od 2. i 6. februara.

A. M.

SANITARNO-HIGIJENSKO STANJE U UGOSTITELJSKIM OBJEKTIMA BRANICEVSKOG OKRUGA U PROŠLOJ GODINI

BEZ EPIDEMIJA TROVANJA

- I pored jednog broja izrecenih kazni, sanitarno-higijensko stanje u prošloj godini - zadovoljavajuce, u objektima pod nadzorom sanitarne inspekcije nije bilo ni jedne epidemije trovanja hranom

Odeljenje sanitarne inspekcije u Požarevcu koje pokriva podrucje osam opština Branicevskog okruga, obavilo je u prošloj godini 3.228 pregleda od cega 966 u ugostiteljskim objektima. Redovnih kontrola bilo je 886, kontrolnih pregleda 74 i vanrednih 6. Za ocenu sanitarno-higijenskog stanja pregledana su 133 brisa ruku i radne odece radnika i 132 brisa sa radnih površina. U prvom slucaju neispravnih briseva bilo je 37, a u drugom 31.

- Obaveza sanitarnih inspektora je i kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica pa smo tako u prošloj godini obavili kontrolu 960 uzoraka životnih namirnica od kojih je 25 bilo pozitivno (neispravno) a to je 2,60 posto. Samo iz ugostiteljskih objekata uzeto je za analizu 375 uzoraka namirnica. Kontrolom je neispravnost utvrdena u 7 slucajve a to je 1,86 posto. Prema zahtevu Ministarstva, u decembru i januaru, zbog brojnih slava i praznika sacinili smo plan nadzora ugostiteljskih objekata i rezultati obavljenih kontrola su bili zadovoljavajuci, prema njima, naime, u decembru i januaru sanitarno-higijensko stanje je bilo dobro. Takva slika, medutim, uvek može brzo da se izmeni, rizik uvek postoji, danas je to stanje dobro, sutra može da bude vec drugacije zbog cega smo stalno u kontroli, kaže Vera Jonovic, nacelnik Odeljenja sanitarne inspekcije za Branicevski okrug.

U zvanicnom izveštaju o rezultatima kontrola obavljenih u decembru i januaru se navodi: Od 101 uzetog brisa sa pribora i površina sedam je bilo pozitivnih, a od 22 brisa uzetih sa ruku radnika neispravan je bio samo jedan. Od 71 uzorka analiziranog u postupku sistematske kontrole životnih namirnica samo su tri uzorka bila neispravna.

Sredinom januara obavljena je i kontrola proizvoda od mesa i jaja iz cetiri veletrgovine u Požarevcu- Karneksa, MB Rodica, Big Bula i Idea Agresa i svi uzorci su bili ispravni.

- Na osnovu svih izvršenih inspekcijskih pregleda u objektima pod nadzorom i izveštaja Zavoda za javno zdravlje Požarevac može se konstatovati da i u januaru ove godine nije zabeleženo ni jedno trovanje hranom u epidemijskom obliku u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru što je slucaj i sa kucnim epidemijama. Epidemija trovanja hranom inace, na podrucju Branicevskog okruga nije bilo ni tokom citave prošle godine za razliku od nekih drugih sredina u Srbiji. U Odeljenju sanitarne inspekcije smatraju da je situacija ovakva pored ostalog i zato što su pooštrene kaznene mere prema onima u cijim se objektima pronadu nepravilnosti. Novcane kazne se krecu i do 300 hiljada dinara. Predvicena je i kazna privremenog oduzimanja dozvola za rad, dok se ne otklone nedostaci. Lane je takvih zabrana bilo 26 od cega se 15 odnosilo na ugostiteljske objekte.

S.E.

IZ PORESKE UPRAVE REPUBLIKE SRBIJE- FILIJALE POŽAREVAC

VISOKE NOVCANE KAZNE

- Pojedinacne poreske prijave "protiv" "rupa" u radnom stažu

- Rok za prijavljivanje godišnjeg prihoda gradana 15. mart

Zakonski rok dat firmama za podnošenje pojedinacnih poreskih prijava (PPP) istekao je sa poslednjim danom januara meseca. Sledi njihovo pregledanje i kažnjavanje onih koji tu obavezu nisu ispunili, i to, u iznosima do 600.000 dinara za pravna lica i do 300.000 dinara za preduzetnike.

Inace, uskoro istice i rok za gradane u kojem su obavezni da podnesu prijavu o ukupno ostvarenom godišnjem prihodu (PPDG 5).

Za firme

Praksa podnošenja PPP prijava postoji od 2004. godine i sprecava pojavu takozvanih “rupa” u radnom stažu, jer ce gradani na ovaj nacin imati evidenciju o primanjima i, time, uplacenim porezima i doprinosima na zarade.

- Mi primamo oko 1.500 PPP prijava godišnje i tako se organizujemo da firme upozorimo na vreme da sve pripreme. Najvecih poreskih obveznika, dakle, sa velikim brojem zaposlenih, kod nas je 15. Tu se inace ne radi o placanju novog poreza ili o nekim novim zaduženjima, jednostavno, to je evidencija koju je dužan da preda svaki poreski obveznik, koji je vršio isplate u prošloj godini, dakle, isplacivao plate, bez obzira po kom osnovu, da li su to zaposleni radnici, ugovori o delu, autorska prava..- kaže direktor Poreske uprave- Filijale Požarevac, Draško Isakovic i napominje:

- Takode, ti obveznici dužni su da izdaju potvrde o placenim porezima i doprinosima licima koja su isplacivali, koja skupljajuci potvrde automatski imaju evidenciju o placenim porezima i doprinosima na osnovu svake isplate u svakoj godini. S tim što tu evidenciju mogu voditi i na osnovu listica iz obracuna plate.

Za gradane

Narednog meseca, 15. marta, istice i rok za podnošenje prijava o ostvarenom godišnjem prihodu (PPDG 5). Ako je neki gradanin ostvario veci dohodak od statisticki utvrdene granicne cifre dužan je da podnese pomenutu prijavu, a taj je iznos za gradane Srbije 1.142.820 dinara, za strance, gradane zaposlene kod rezidentnog lica, 1.904.700 dinara i isto toliko za rezidente koji rade u inostranstvu.

U zavisnosti od toga kolika je razlika prijavljenog prihoda i utvrdene granicne vrednosti primenjivace se i dve stope, za manju razliku 10 posto, a vecu od 15 posto.

Za one koji tu obavezu ne ispune predvidene su kazne po Zakonu o kaznama za obvaznike- fizicka lica, u iznosu od 5.000 dinara do 50.000. Medutim, treba imati u vidu da su to kazne predvidene za nepodnošenje poreske prijave, ali ako se zatim ispostavi i da je ostvaren veliki prihod može doci i do pokretanja postupka utaje poreza, krivicnih prijava i slicno.

A. Maksimovic

SILVANA ILIC, PREDSEDNICA SO ŽABARI

STABILNA KOALICIJA

Vanredni lokalni izbori oržani su 1. oktobra prošle godine a Skupština opštine Žabari konstituisana je 27. decembra. U lokalnom parlamentu sedi ukupno 37 odbornika a skupštinsku vecinu od 27 cine SPS sa 13 odbornika, koalicija DSS-NS koja ima 9 i G17 Plus - 5 odbornika.

Za novog predsednika lokalnog parlamenta jednoglasnom odlukom koalicionih partnera izabrana je Silvana Ilic (DSS) iz Porodina. Zamenik predsednika Skupštine je Radiša Trajilovic (SPS) a sekretar SO, koji je jednoglasno izaban, Dragan Stojišic.

Silvana Ilic, tride-settrogodišnjakinja, najmladi je predsednik SO u istoriji Žabara. Završila je Uciteljsku školu, radila u školi u Kocetinu i završava Višu pedagošku školu u Kruševcu.Clan je Opštinskog odbora DSS a funkciju predsednika lokalnog parlamenta obavlja volonterski.

- Mislim da je ova skupštinska vecina stabilna i za sada nema nikakvih problema. Na konstitutivnoj sednici su cak i pojedini odbornici iz opozicije glasali za neke clanove Opštinskog Veca što znaci da su na ta mesta predloženi “pravi” ljudi.

Kako je Živorad Nastic, predsednik opštine dobio podršku vecinu gradana prilikom provere svog mandata na referendumu, Skupština opštine raspuštena je 1. juna prethodne godine a petnaest dana kasnije imenovano Privremeno vece(SPS, DSS-NS, SPO, G17) koje je, kako kaže predsednica lokalnog parlamenta, dobro funkcionisalo.

- Privremeno vece obavilo je poslove kao što su rad na poboljšanju infrastrukture , realizaciji investicija iz NIP-a, imenovanju direktora pojedinih preduzeca i drugo.

Obzirom da se sve stranke, sem SPO, i sada nalaze u Skupštini, poslovi koje je Privremeni organ zapoceo samo su nastavljeni. Pre konstituisanja Skupštine Privremeni organ je pocetkom decembra usvojio Budžet opštine tako da nam je ostavio mnogo završenih poslova,kaže.

Zbog održavanja parlamentarnih izbora sem konstitutivne nije održana nijedna sednica lokalnog parlamenta a na sednici koja predstoji ovih dana ocekuje se formiranje radnih tela, glasanje o regionalnoj deponiji, Izveštaji o radu svih javnih preduzeca.

- U toku ove godine ocekuje nas mnogo posla jer ce se u Opštinu Žabari dosta ulagati, najavljuje predsednica SO Žabari.

T.R.S.

ŽIVORAD NASTIC, PREDSEDNIK OPŠTINE ŽABARI

VIŠE OD MILION EVRA IZ NIP-A

Opština Žabari uspela je da nakon politickih turbulencija i zastoja u investicionom ciklusu u drugoj polovini 2006., proteklu godinu uspešno privede kraju.

Regionalna deponija u Svilajncu

Izmedu ostalog Opština je napravila korak napred u upravljanju cvrstim otpadom. Sklopljen je ugovor sa nemacko-srpskom firmom Fisher Trojan o iznošenju , deponovanju i reciklaži cvrstog otpada te su sada komunalne usluge mnogo kvalitetnije. Bitno je smanjen broj divljih deponija a smetlišta koja koriste mesne zajednice sredena. Sve što se može reciklirati odnosi se sa teritorije Žabara. Zbog dobre saradnje sa ovom kompanijom nedavno je potpisan plan aktivnosti i buduce delovanje .

- Najvažnija stavka sporazuma je izgradnja regionalne sanitarne deponije za nekoliko opština. Požarevac, Smederevo i Kovin potpisali su nedavno sporazum o izgradnji regionalne deponije u Smederevu, dok nas niko nije ni pitao da li želimo da se prikljucimo ovom projektu . Više puta smo bili na sastanku kod nacelnika Branicevskog okruga koji zagovara tezu drugaciju od one koju ima rukovodstvo požarevacke Opštine te smo se našli “izmedu cekica i nakovnja”. Kako smo po Zakonu o upravljanju cvrstim otpadom u obavezi da najkasnije do 2007. imamo rešeno pitanje regionalnih deponija mi smo sa Despotovcem i Svilajncem dogovorili iz-gradnju regionalne deponije u Svilajncu. Ovih dana bice održana i sednica SO Žabari na kojoj ce se glasati o ovoj odluci. U planu aktivnosti na ovom polju predviden je i rad na edukaciji stanovništva uz angažo-vanje medija, jer se svest gradana može promeniti kada je u pitanju ocuvanje zdrave životne sredine. Održavacemo redovne radne sastanke sa predstavnicima preduzeca i formirati nadzorni odbor koji ce jednom mesecno vršiti analizu postignutih rezultata. Redovni sastanci bice organizovani i sa predstavnicima mesnih zajednica u cilju dobijanja informacija “iz prve ruke”. Novitet je i postavljanje žicanih kontejnera za separaciju otpada pre svega u sedištima mesnih zajednica i nedaleko od privrednih objekata, kaže predsednik Opštine Žabari Živorad Nastic.

Bez primedbi na Uslužni centar

Pocetkom 2006. Opština je sklopila ugovor sa americkom nevladinom organizacijom ADF oko zajednickog ucešca u finansiranju izgradnje Uslužnog centra. Projekat je završen vrlo uspešno a gradani sada na jednom mestu mogu realizovati svoje zahteve u vidu dozvola, uverenja i potvrda .U Uslužnom centru nalazi se pisarnica, maticar, urbanista, služba decje i invalidske zaštite a potvrda efikasnosti ovakvog sistema rada je to da do sada gradani nisu uložili nijednu primedbu na rad Centra.

Jedanaest projekata u vrednosti od više od milion evra odobreno je u okviru Nacionalnog investicionog plana. Potpisani su ugovori i izabran najpovoljniji izvodac za završetak lokalnog puta Viteževo-Oreškovica. Uz pomoc sredstava iz NIP - a, opština Žabari i Crnice kao, i ucešce stanovnika Ticevca i Vrbnice bice uraden i put Ticevac-Vrbnica.

- Odobreni su nam projekti za rekonstrukciju vodovoda u Aleksandrovcu i Smicevu koja ce koštati po 250 hiljada evra a cekamo i potpisivanje ugovora za Vlaški Do. U okviru rekonstrukcije i opremanja zdravstvenih ustanova u Srbiji prema projektu NIP-a, po raspisanom tenderu poceli su radovi u Domu zdravlja.U rekonstrukciju je uloženo 278 hiljada evra, izvršena je zamena prozora PVC stolarijom, zamenjena su vrata, uraden je sanitarni cvor, uvedeno parno grajanje, sreden krov…U planu je izgradnja cetiri igrališta za male sportove, u Vlaškom Dolu, Olapni, Kocetinu i Simicevu . U toku je projekat adaptacije škole u Porodinu gde se, izmedu ostalog, planira izgradnja stadiona za male sportove u okviru školskog dvorišta koji ce se finansirati sredstvima iz budžeta, ucešcem gradana i Ministarstva za prosvetu i sport. U Aleksandrovcu ce biti uradena Balon hala, najavljuje predsednik Opštine.

Sportisti iz Žabara u svetu

Mladi spotisti iz Žabara dobijali su priznanja ne samo na nivou Srbije vec i Balkana, Erope i sveta. Karatisti Milivojevic Kristina i Arsic Milan, dobitnici su priznanja na balkanskom i evropskom šampionatu. Dragu-ljevic Nemanja, šahista, ucenik sedmog razreda, amater bez kluba, koji pobedio je cak i prvaka Rusije u svojoj kategoriji i stigao do takmicenja za prvenstvo sveta koje ce se održati ove godine. Nemanja je od strane Sportskog saveza proglašen za najperspektivnijeg sportistu u svojoj kategoriji a Opština ce na sve nacine pomoci ostvarivanju još boljih rezultata svojih sportista, najavljuje Nastic.

T.R.S.

U VELIKOM GRADIŠTU

DOGOVOR SA EVROPSKOM AGENCIJOM ZA REKONSTRUKCIJU

Prošle nedelje u Velikom Gradištu održan je sastanak predstavnika svih opština Branicevskog okruga, Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Srbije.

Cilj sastanka bilo je dogovaranje projekata koji bi se finansirali kroz program Agencije pod sloganom “Gradimo zajedno za buducnost” a rok za podnošenje projekata je dve godine.

Osnovu realizacije projekata cini sufinansiranje kroz ucešce opština, komercijalne kredite i donacije Evropske unije. Da bi se došlo do najboljih mogucnosti finansiranja projekata povezuju se medunarodne i lokalne banke, donatori i opštine.

Problemi koji bi na ovaj nacin mogli da budu rešeni su bolje vodosnabdevanje, poboljšanje putne mreže, rešavanje problema otpadnih voda, deponovanja smeca itd.

Predsednik Opštine Veliko Gradište Dragan Milic rekao je da Agencija planira da za Branicevski okrug izdvoji iznos od oko 20 miliona evra. Gradište ozbiljno radi na izradi projekata.

- Završili smo projekat izgradnje kanalizacione mreže a posedujemo i idejni projekat sistema za precišcavanje otpadnih voda, kao i vodosnabdevanja grada i Belog Bagrema. Ozbiljno razmišljamo i o putnoj mreži i kanalizaciji, kaže predsednik gradištanske opštine.

Nacelnik Branicevskog okruga Živadin Jotic rekao je da je sve opštine Branicevskog okruga imaju nekoliko zajednickih problema kao što je neophodnost formiranja regionalne deponije ili izgradnja fabrike za precišcavanje otpadnih voda.

T.R.S.

JP “DIREKCIJA ZA IZGRADNJU I RAZVOJ OPŠTINE PETROVAC

POSAO MOŽE DA POCNE

Javno preduzece “Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Petrovac” osnovana je u jesen 1996. godine, kao pravni sledbenik tadašnjeg Fonda za gradsko gradevinsko zemljište i opštinske puteve. Otpocela je sa radom 1. januara 1997-e.

Direkcija zapošljava 11 radnika, od cega 8 u stalnom radnom odnosu. Delokrug rada: održavanje opštinskih putnih pravaca, asfaltiranih i neasfaltiranih, održavanje kišnih kanala i kišne kanalizacije, ulicna rasveta, horizontalna i vertikalna saobracajna signalizacija, do sredine prošle godine bila je i izrada urbanistickih planova. Taj posao preuzelo je novoosnovano JP “Zavod za urbanizam”.

Po zahtevu lokalne sredine

Tokom prošle godine, petrovacka Direkcija je, izmedu ostalog, odradila preasfaltiranje putnog pravca od Šetonja do Busura, prema Burovcu, u dužini od 9,2 kilometra, kao i preasfaltiranje puta u Oreškovici od 3,9 kilometara. Radeno je na održavanju horizontalne i vertikalne signalizacije, tekucem održavanju, zameni i proširenju gradske ulicne rasvete. Radilo se i na održavanju kišnih kanala, izradi vodopropusta, kao i drugim poslovima koje je zahtevala lokalna samouprava. Bilo je, takode i brojnih intervencija po zahtevu lokalne samouprave ili lokalnih sredina, koje su odradene i preko programa.

- Imamo odlicnu saradnju sa lokalnom samoupravom. Oko svih poslova koje radi Direkcija dogovaramo se sa predsednikom Opštine Petrovac, koji je i naredbodavac budžeta, tako da se i dinamika, utvrdivanje prioriteta, mogucnosti da se odredeni poslovi izfinansiraju, uskladuju sa tekucim budžetskim prilivom. Dešava se, doduše, da zbog neplaniranih budžetskih izdataka, nešto iz programa Direkcije ostane nerealizovano do kraja, ali se to u narednu godinu prenese kao jedan od prioriteta, - kaže Mirko Stankovic, direktor JP “Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Petrovac”.

Uspešna saradnja sa izvodacima

Za izvodenje radova, Direkcija angažuje brojne privatne preduzetnike registrovane na teritoriji Opštine Petrovac, kao i gradevinske operative i preduzeca koja na tenderu dobiju posao. Tako, prošle godine su radove izvodili: Preduzece za puteve “Požarevac”, “Alpina” DOO Beograd i grupa privatnih preduzetnika.

- Prošle godine smo dosta odradili na saniranju udarnih rupa na svim lokalnim putnim pravcima. Na tom poslu je angažovano naše Javno komunalno preduzece “Izvor” Petrovac, koje se angažuje i na poslovima Zimske službe. Održavanje makadamskih putnih pravaca organizovali smo tako da prioritet imaju svi putni pravci kojima saobracaju autobusi koji prevoze ucenike. Tu smo postigli zanimljiv dogovor sa privatnim preduzetnicima iz Opštine Petrovac: svi su svoje ponude uskladili sa najnižom ponudom koju smo usvojili na pocetku kalendarske godine. Uz to, svaki od njih je posao radio u sedištu svog preduzeca i neposrednom okruženju, cime su troškovi svedeni na minimum. Odazvalo se 7 - 8 preduzeca, a posao je uraden perfektno. Primera radi, put u zaseoku Brezovica u Ranovcu uradio je tamošnji privatni preduzetnik koji pojedine stavke nije ni fakturisao, jer ih je realizovao u povratku. Time smo dakle, na obostrano zadovoljstvo, uposlili naše preduzetnike, racionalizovali troškove i, mogu reci, stvorili preduslove za trajnu saradnju ovakvog tipa, - kaže Mirko Stankovic.

Spreman obiman program

Za ovu godinu, Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Petrovac sacinila je Nacrt plana koji je dobio saglasnost Kolegijuma lokalne samouprave, ocekuje se da ce ga usvojiti i Upravni odbor preduzeca, nakon toga i Opštinsko vece Opštine Petrovac i odbornici SO Petrovac.

Što se Direkcije tice, radovi mogu da pocnu.

Nacrt plana baziran je na finansijskom okviru od 80,9 miliona dinara. Deo tih sredstava, oko 4 miliona dinara predviden je za finansiranje radova na lokalnim putevima. Oko 18,5 miliona dinara je obim ucešca Direkcije za izgradnju sa Vladom Republike Srbije ( sredstva NIP-a), kao i ucešce gradana i mesnih zajednica u rehabilitaciji lokalnih putnih pravaca.

U održavanje puteva sa kamenom podlogom planira se ulaganje od 9 miliona dinara, održavanje mostova na lokalnim putevima, gde se predvida održavanje kolovozne konstrukcije, izrada i rekonstrukcija postojecih ograda i navoznih rampi na mostovima, predvida se investiranje od 200 hiljada dinara. Zimsko održavanje u ovoj godini je projektovano na 2,2 miliona.

Radovi na izgradnji, popravci i održavanju ulica u gradu procenjuju se na nešto više od 19 miliona dinara. Za održavanje javne rasvete u Petrovcu predvida se 3,7 miliona, uz videnje Direkcije da bi bilo veoma racionalno sadašnje živine svetiljke postupno zameniti natrijum - svetiljkama. Time bi se postigla niža cena održavanja i manja potrošnja elektricne energije.

Desetogodišnje iskustvo pokazalo je da znacajnu kolicinu novca Direkcija svake godine izdvaja da bi platila održavanje ili iskop kanala. Ove godine, Direkcija planira da kupi kombinir mašinu SKIP i u tom slucaju zaposli i par radnika koji bi tom mašinom radili na realizaciji programa u delu održavanja i izgradnje kanala i propusta duž lokalnih puteva. Stoga je, kao opcija, u Nacrtu plana definisan trošak od 5 miliona za mašinski iskop kanala pored asfaltnih lokalnih puteva radi odvoda atmosferskih voda. Ukoliko se postigne saglasnost Osnivaca, ta sredstva bi, umesto da budu placena izvodacu, bila upotrebljena kao deo cene pomenute mašine i Direkcija bi dobila svoju tehnologiju za buduce radove na iskopima.

Jedan od poslova Direkcije u ovoj godini bice i izrada projektne dokumentacije. Rec je o izradi tehnicke dokumentacije i rešavanju imovinsko-pravnih odnosa za buducu zaobilaznicu oko grada, kao i izradi projekata kišne kanalizacije, projekata gradskih ulica, opštinskih putnih pravaca, kao i projekata za sanaciju Domova kulture na teritoriji Opštine Petrovac.

Godina zajednickih ulaganja

- I ova godina ce biti investiciona. Najpre, vec smo raspisali javni poziv za izgradnju dva nova putna pravca: deonica o klizišta u selu Busur do Burovca, kao i putni pravac u Kamenovu. Ti radovi su izvesni, meštani su vec obezbedili svoje ucešce od 25%, Direkcija obezbeduje 25% preko budžeta Opštine, a preostalih 50% ce se dobiti iz NIP-a. U planu je da se u ovoj godini preasfaltira još nekoliko putnih pravaca, projektna dokumentacija je uradena, predstoje razgovori sa meštanima oko njihovog ucešca, a treba obezbediti i ucešce NIP-a. Ocekujemo da i za te poslove obezbedimo podršku i realizujemo ih ove godine. To su putni pravci kroz zaseok Stanulovac, koji pripada Melnici, a koji povezuje Regionalne puteve Petrovac - Ranovac i put Petrovac - Kucevo. Planiran je i put Lopušnik - Bošnjak, Vezicevo - Zlatovo, put od skretanja za Vošanovac. Inace, zajednicko ucešce se pokazalo kao uspešna praksa. Prošle godine, u preasfaltiranju putnog pravca Šetonje - Busur, prema Burovcu, sa 25% su ucestvovali gradani Covdina, Veziceva i Busura, 25% Direkcija i 50% sredstva NIP-a. Isto tako i u Oreškovici. Slican metod bio je u praksi i u gradskim ulicama: gradani koji žive u ulici ucestvovali su sa 30%, 35% Direkcija sredstvima budžeta, a 35% su bila sredstva Mesne zajednice iz mesnog samodoprinosa. Tamo gde se najpre usaglase i gradani prikupe novac, najpre se i radi. Ove godine, takode, planiramo asfaltiranje odredenog broja, ulica izradu trotoara, zamenu ulicne rasvete, za šta treba prvo uraditi projekte, trebalo bi da uredimo ulice 8. oktobra, kao i ulicu Petra Dobrnjca, zavisno od raspoloživog novca, a u planu je da asfaltiramo staru prugu od ugla na kome je restoran “Lepeza”, koja izlazi na Melnicki put. cime bismo rasteretili saobracaj u tom delu grada. U celini, dakle, osim što ce konacnu rec o našem Nacrtu plana dati Osnivac, i obim budžetskih sredstava koji bude na raspolaganju Direkciji, direktno ce uticati na ispunjenje naših planova, - zakljucuje Mirko Stankovic, direktor JP “Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Petrovac”.

D. Milenkovic

U OPŠTINI PETROVAC NA MLAVI

ZALOG ZA BUDUCNOST - POLJOPRIVREDA I TURIZAM

Opština Petrovac druga je u Branicevskom okrugu po velicini i ekonomskoj snazi. Prepoznatljiva je po jedinstvenim vrelima, potocima, recicama, šumama, manastirima iz 13. i 14. veka.., smeštena u dolini Mlave i njenih pritoka, delom u plodnoj ravnici Stiga, a delom u podnožju Homoljskih planina.., na raskršcu svih puteva koji vode na zapad Srbije.

Takvi prirodni potencijali, na površini od blizu 660.kvadratnih kilometara i 46.500 gradana u 34 naselja, veliki su zalog opštine Petrovac za bližu i dalju buducnost, kao poljoprivrednog i turistickog centra Srbije.

Specificnost ovog kraja odlikuje se i u politickoj izvesnosti, s obzirom na to da opština Petrovac, predvodena predsednikom Radišom Dragojevicem, poseduje najstabilniju Skupštinu u Branicevskom okrugu, ali i šire. Odluke se donose brzo i lako, što garantuje i njihovu pravovremenu realizaciju, a ulaganja su usmerena na podsticanje poljoprivrede, izmedu ostalog, osnivanjem Agrarnog fonda pri SO Petrovac, zatim, u turisticke potencijale, izgradnju turistickih kompleksa, etno- sela, skijaškog centra.., kao i u infrastrukturu, sredivanje grada, izgradnju stanova...

Budžet ove Branicevske opštine za tekucu godinu planiran je na 370 miliona dinara, o cemu se SO izjasnila jednoglasno, a ove ce godine biti zabeleženo i dosada najvece investiciono ulaganje od 150 miliona ili 40 posto budžeta.

Razvojni aduti

Opština Petrovac leži na terenu sa takvom konfiguracijom i klimatskim uslovima da pruža mogucnosti razvoja ratarstva, vocarstva, vinogradarstva i stocarske proizvodnje.

- Imamo prirodne resurse, kao i jedan broj objekata koji su pogodni za stocarsku proizvodnju, mini- farme, radnu snagu.., što znaci da se u poljoprivredi vidi velika šansa, ali najpre bi država morala sasvim drugacije da se postavi, stvori odredene pogodnosti, stimulaciju i perspektivu, u smislu otvaranja tržišta za te proizvode. Mi smo otuda za naše sugradane formirali Agrarni fond pri SO Petrovac, koji ima za cilj da kreditira naše proizvodace i da se bavi usmeravanjem proizvodnje, kaže predsednik Radiša Dragojevic.

Drugi adut opštine Petrovac je turizam. S tim ciljem, gradi se hotel na Toploj vodi, izvorištu lekovitih, geotermalnih voda, zatim skijaški centar na Beljanici, a u najavi je i seoski turizam, idilicno etno- selo sa homoljskim specijalitetima. Nezaobilazne turisticke atrakcije su i veliki, slavni, duhovni spomenici, manastir Vitovnica iz 13. veka i Gornjak iz 14.

- Za nas je turizam izuzetno bitan segment za razvoj naše opštine. Zato smo prošle godine formirali Turisticku organizaciju, koja je pristupila organizovanom nacinu sagledavanja naših mogucnosti u oblasti turizma, a sastoje se u onome što pruža reka Mlava sa njenim pritokama, zatim, izvora tople geotermalne vode, koji je prošle godine stavljen u funkciju i gde je završena prva faza sportsko- rekreativnog i banjskog komplkeksa. To je jedna dimenzija, a druga je seoski turizam u selu Bistrica, u Ždrelu i okolini, dakle, na ulazu u klisuru. I , svakao, to što su naši istorijski spomenici, pre svega, manastir Gornjak i Vitovnica. Takode, imamo lokalitet “Bele vode”, jedno od najznacajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji i, svakako, jezera u Busuru i Ždrelu. Tu je i naše zajednicko ucešce u projektu koji pospešuje i Ministarstvo turizma Republike Srbije, vezan za planinu Beljanicu, koja jednim delom se spušta ka našem podrucju, prema Vezicevu i Covdinu, gde takode vidimo razvojnu šansu, istice predsednik Radiša Dragojevic.

Obimni radovi u protekloj godini

U protekloj 2006. godini modernizovana je infrastruktura širom opštine, finalizovani su gradevinski radovi na Sportskoj hali, asfaltirani sportski tereni, rekonstruisani Domovi kulture, školski objekati, adaptirani crkveni objekti, a vrlo znacajna investicija za ovu opštinu je izrada Generalnog urbanistickog plana.

- Nastavili smo sa modernizacijom putne mreže u opštini, koja je u dosta lošem stanju. Imamo oko 100 kilometara opštinskih i 100 kilometara regionalnih putnih pravaca. Za prethodne dve godine od toga je modernizovano 40 kilometara. Protekle godine smo radili na regionalnim pravcima Petrovac- Kucevo, u dužini od 8, 5 kilometara od Melnice prema Krstu, i 2 kilometra od Petrovca prema Kamenovu, na regionalnom putu Petrovac- Požarevac. Od opštinskih putnih pravaca radili smo od Šetonja do Busura, 8, 3 kilometra, i skretanje od Busura prema Burovcu, dužine od jednog kilometra, kao i kroz selo Orašnicu 4 kilometra. Inace, putna mreža je finansirana sredstvima iz Republike, polovina iz NIP- a, a drugu polovinu je obezbedila opština sa mesnim zajednicama naselja u kojima su tekli radovi, kaže predsednik Radiša Dragojevic, ukazujuci i na pet asfaltiranih sportskih terena, posebno isticuci znacaj Sportske hale, na kojoj se radovi privode kraju:

- Nastavili smo intenzivnu gradnju sportske hale i gradevinski deo završili. Opština je uložila 40 miliona dinara, 2, 2 miliona dala je Mesna zajednica, od Ministarstva sporta smo dobili 5 miliona dinara i iz NIP- a 8, 5 miliona dinara.

Tokom 2006. godine radilo se na održavanju puteva sa kamenom podlogom. Zatim, rekonstruisan je jedan Dom kulture, adaptirani su domovi u Velikom Popovcu, Lopušnjiku, Melnici, Bošnjaku, a grade se u selima Dubocka i Trnovce, u cemu finansijski ucestvuju opština i te mesne zajednice.

Grad Petrovac je uredivan, u njemu takode asfaltirane ulice, izgradena kapela, a montirana je i digitalna telefonska centrala sa 2.000 novih brojeva. S ciljem zaštite od bujišnih voda i poplava ulažu se napori u regulisanje reke Mlave kroz grad, u dužini od 2, 5 kilometara, kao i recica, pritoka Mlave i takozvanih propusta na mnogim putnim pravcima.

Lokalna vlast opštine Petrovac nastavila je da podstice i kulturno- umetnicki, obrazovni i sportski angažman svojih sugradana, pomažuci sve kulturne i druge manifestacije, finansirajuci sportske klubove, stipendirajuci jedan broj studenata i ucenika, i pružajuci pomoc socijalno ugroženim licima.

Rekordne investicije u Novoj godini

U tekucoj 2007. godini iz budžeta opštine Petrovac za investiciona ulaganja bice izvojeno 40 posto sredstava, rekordnih 150 miliona dinara. Ocekuje se i pomoc iz Nacionalnog- investicionog plana, tako i nadležnih ministarstava, što pak znaci i obimne radove: turisticke centre, Sportsku halu, nove domove kulture, novi stambeni prostor, uredivanje grada.., kako najavljuje predsednik opštine, Radiša Dragojevic:

-Ove cemo godine završiti Sportsku halu, sa 1.500 mesta. U njoj ce se odvijati sva sportska takmicenja, a služice i za potrebe škola. Opština je u te svrhe opredelila oko 35 miliona dinara, zatim mesna zajednica ce ucestvovati, a od NIP- a ocekujemo oko 22 miliona dinara, tako da cemo halu u ovoj godini staviti u funkciju.

- Nastavicemo modernizaciju putne mreže u opštini na pravcu Burovac- Busur, u dužini od 2 kilometra, zatim, 2 kilometra kroz selo Kamenovo, isto toliko kroz selo Dobrnje, 3 kilometra za spajanje regionalnih pravaca za Kucevo i preko Ranovca prema Gradištu, kroz naselje Stanulovac, i 1, 5 kilometara od Bošnjaka ka Lupušniku. A, verovatno ce se asfaltirati ove godine i putni pravac Vezicevo- Zlatovo, koji spaja našu opštinu i Despotovac, što je veza i sa Beljanicom, gde se gradi skijaški centar. Svakako, održavacemo i ostale putne pravce. Asfaltiracemo još 11 sportskih terena, kaže predsednik Radiša Dragojevic, nastavljajuci:

-Planiramo znacajna ulaganja u sam grad i uredenje ulica. U gradu cemo raditi i nadgradnju Decje ustanove, zatim nadzidivanje jednog broja stambenih objekata, gde ce se dobiti nov stambeni prostor i rešiti problem prokišnjavanja zbog ravnog krova. Završicemo i prošle godine zapocetu gradnju stanova namenjenih izbeglim i prognanim licima. Bice to oko 60 stanova i do sredine godine trebalo bi da budu useljivi. Nastavicemo na sredivanju gradskog parka, inace, jednog od najvecih u Srbiji. Zatim, u jednom broju sela, nastavljamo da radimo Domove kulture i školske objekte. A, za našu je opštinu veoma bitna i predstojeca ugradnja filterskih postrojenja, usled problema sa zamucivanjem izvorišta. Imamo i projekat za zamenu cevovoda od izvorišta do Petrovca, kao i na proširenju kapaciteta vodosnabdevanja. Nastavicemo i proširenje toplifikacione mreže, kao i radove na elektifikaciji, a ove godine planiramo da pocnemo ozbiljnije pripreme za gasifikaciju

Petrovacka Skupština najstabilnija

- Mi smo jedna od najstabilnijih Skupština u okrugu, ali i šire. Imamo stabilnu vladajucu koaliciju, koju cine odbornici SPS- a, DSS- a, Nove Srbije, SRS- a, i G 17 plus. Medutim, i odbornici stranaka koje su u opoziciji, dakle, DS, SPO i PSS vrlo su konstruktivni, tako da se dešava da se sva kljucna pitanja nekada usvajaju sa velikom vecinom glasova, a nekada i jednoglasno. Razlog je verovatno to što zaista pred odbornike istupamo sa pravim projektima i planovima, koji otuda nailaze na odobravanje. Verujem da ce se tako nastaviti i u ovoj godini. Budžet je usvojen na vreme, bez i jednog glasa protiv. Tako da verujem da cemo sve što smo isplanirali tako i ostvariti, zakljucuje predsednik opštine Petrovac, Radiša Dragojevic.

Andrijana Maksimovic

PORTRETI POLJOPRIVREDNIKA

IZVUCI BAR ULOŽENO

U poslednje vreme mnogo se govori o protestu Macvanskih stocara, zbog niskih otkupnih cena, a da pri tom niko ni ne pominje da ni u drugim delovima Srbije nije ništa bolje. Otkupna cena svinja, po dilogramu žive mere, ne prelazi 65 dinara ni u velikom delu Branicevskog okruga.

Medutim, neki pojedinci nadaju se da ce ipak nešto krenuti na bolje, te i dalje ulažu u stocarstvo. Jedan od takvih je i Radoslav Stefanovic iz Gareva, covek koji u štali ima 27 krava, a u oborima 10 krmaca prasilja, koje godišnje za prodaju daju 160 prasadi.

Sa preko 200 litara mleka dnevno, Radoslav Stefanovic svrstao se medu najvece proizvodace mleka u Branicevskom okrugu, što potvrduju priznanja Imleka, ali i priznanja sa Novosadskog sajma.

Da bi se sva ova stoka prehranila, Stefanovici, pored svojih 10 hektara, u zakup uzimaju još 85. Prolece, leto i jesen prolaze u spremanju hrane, ali se koncentrat i dalje kupuje, a dobar deo godine u preracunavanju da li ce se izvuci bar ono što je uloženo.

Ove godine, posejali su 50 hektara pšenice, ali veci deo toga zamenice za dubre, herbicide i sve ono što je potrebno da bi roda uopšte i bilo, a na taj nacin sve se samo vrti u krug.

Stefanovici su stocarstvom poceli da se bave 1983. godine i zapoceli su sa 15 krava. Od mleka, u to vreme se zaradivalo više nego u inostranstvu. Danas je 27 krava, a život nije ni približan onom nekadašnjem. Zarada ne da nije veca, vec se smanjuje, samo se više radi.

Sa preko 200 litara mleka dnevno, Radoslav Stefanovic svrstao se medu najvece proizvodace mleka u Branicevskom okrugu, što potvrduju priznanja Imleka, ali i priznanja sa Novosadskog sajma.

Iako trenutna situacija nije baš najbolja po poljoprivrednike, ima i optimisticnih kao što je Radosla-vljev sin Darko, koji na sve ovo kaže “bice bolje”.

D. Demic

MESNA ZAJEDNICA OSTROVO

GRAD BEZ SLUHA ZA SELO

Mesna zajednica Ostrovo ima oko 700 stanovnika, a kako kaže Perica Veselinov, predsednik MZ, on je pokušao da stvori “urbanu enklavu” za život meštana.

Za sedam godina, koliko je on na celu te Mesne zajednici, dosta je uradeno, sreden je stadion malih sportova, u školu je uvedeno parno grejanje, sredena je zgrada MZ, parohijski dom, a na makadam, umesto na asfalt, ovde izlaze žitelji samo šest kuca. Zapoceta je i izgradnja puta Ostrovo - Dubravica, kojim ce samo put do Bolnice biti skracen za 15-20 minuta. Ali i to je stalo jer nema sredstava. Meštani ne mogu sami, a za sada niko ne pomaže.

Mnoge stvari u koje je selo ulagalo su propale, naravno ne krivicom meštana. Tako je propalo 400.000. dinara uloženih u renoviranje seoske ambulante. Lekar je u Ostrovo dolazio jednom nedeljno, punih 30 godina, ali je kratko vreme nakon renoviranja ordinacije, njegov dolazak ukinut. Ako je verovati nadležnima u pitanju je nedostatak strucnog kadra, odnosno manjak lekara. Postavlja se pitanje zbog cega se onda stalno govori o višku radnika u zdravstvu i stalno preti novim otpuštanjima. Pravi razlog ce pre biti smanjenje troškova.

Sada osamdesetogodišnjaci, jer Ostrovo ima mnogo starackih domacinstava, za svaku sitnicu moraju u Kostolac za uput, pa u Požarevac kod specijaliste, ukoliko je neophodno. Svaki njihov lek, na taj nacin, biva tri puta skuplji od onog koji kupuju ljudi koji žive u gradu. Da li je to ono što nam demokratija nudi, društvo u kome mogu da se lece samo oni koji imaju novca.

Da grad nema dovoljno sluha za potrebe sela, kako Veselinov kaže, dokazuje i prazno odeljenje u kome se nekada održavala predškolska nastava. I u tu prostoriju su uložili meštani, jer je to bio uslov za pocetak izvodenja nastave. Medutim, ni to nije potrajalo. Odeljenje je zatvoreno jer nije bilo dovoljno dece. Po propisima mora da ih bude 15, a njih je samo desetoro. Jesu li oni to kažnjeni jer ih je malo? Jesu li oni krivi za to, pa su prinudeni da svakog jutra putuju po 7 kilometara da bi uradili nešto što ne žele oni sami, vec nešto našta zakon primorava? Ako vec primorava, neka obezbedi i uslove za to.

Ali ni ovo nije sve. Od nekadašnjih, predratnih pašnjaka Ostrova, dobar deo je nakon rata oduzet i pretvoren u šume, pa je tako korisnik 400 hektara zemlje postalo JP Srbijašume. Selo je okruženo njihovom imovinom i tu se, naravno radi sece, krece kako ko hoce. Oni za sobom ostavljaju uništene puteve pod teretom koji odnose, i ne pokušavajuci da pomognu da se sve to obnovi. Savet MZ tražio je pomoc za nasipanje puteva, ali se od celnika ovog preduzeca niko nije oglasio. Nije cudno ni da neko dete zakasni u školu, jer je prece utovarivanje grade na glavnom putu, nego prolazak autobusa. Inspekcija jeste izlazila na teren, ali su se oni i na njihova upozorenja oglušili. Može li i hoce li neko da sankcioniše takvo ponašanje.

Kada ce nešto krenuti na bolje po selo i seljaka, još nije poznato, jer dok god se na selo misli samo pred izbore, ova zemlja ne može da krene napred.

D. Demic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (3)

POLJOPRIVREDNICIMA POTREBNE ZADRUŽNE INVESTICIJE

Zadružni savez Požarevac dao je u štampu Katalog ideja za investicije u zadružnom sektoru Branicevskog i Podunavskog okruga. U vecini zadruga postoje ideje o razvojnim projektima, od unapredenja poljoprivredne proizvodnje, preko pogona za preradu poljoprivrednih proizvoda do obavljanja raznih uslužnih poslova (plantaže, farme, ribnjaci, mlekare, silosi, sajmišta, seoski turizam..). Katalog ce se distribuirati na razne adrese, kako bi se našli suinvestitori ili donatori, a time bi dobili i zadruga i selo, odnosno poljoprivrednici, pre svega zadrugari. To ce uticati i na promenu gledanja seljaka na zadruge.

Evo nekoliko ideja, radi ilustracije.

Svojevremeno, dok je postojao PIK Požarevac je poceo uredenje poljoprivrednog sajmišta, koristeci logistiku svojih clanica: zemljište poljoprivrednog dobra "ljubicevo" i objekte zem. zadruge "Jedinstvo". Kasnije, u uredenje buduceg sajmišta ukljucila se i opština, time što je podigla novu ogradu stocne pijace a za uzvrat dobila pravo da u hangaru organizuje, odnosno naplacuje prodajna mesta tzv. buvljaka. Sa svoje strane poljoprivredni sektor nije bio aktivan da ostvari svoju ideju zato što je "PIK" Požarevac otišao u likvidaciju, a zem. zadruga "Jedinstvo" je zapala u finansijske teškoce. Posle neopravdano dugog perioda "mirovanje", ideja o agro sajmištu je oživela. U zadružnom savezu Požarvac je u saradnji sa zadrugom "Jedinstvo" uradio idejni projekat za koji se traži sufinansijer. Projekat predvida da se ceo kompleks na putu za Dragovac, kompletno preuredi. On treba da preraste u klasican poljoprivredni sajam (stocni sajmovi za sve vrste i kategorije stoke i svega što je u vezi sa stocarstvom, i sajmovi pojedinih vrsta ili kategorija.

Sajamski prostor bi se koristio svih sedam dana u nedelji, tako da svoj dan dobiju polovna poljoprivredna mehanizacija, zanatska radinost za poljoprivredna domacinstva, ponuda drveta i polufabrikata od drveta, i dr.

Za ovakav kapacitet Sajmište bi dobilo i odgovarajuce objekte, od automatske ulazne rampe, preko prostora uza upravu i poslovne kontakte, interni radio i video servis, restoran, sanitarni cvor i sl.

Na istoj lokaciji postoji ideja da se umesto "buvljaka" organizuje kvantaška pijaca, koja bi vremenom prerasla u veletržnicu.

U ataru zadruge "Buducnost" Malo Crnice postoji jezero površine oko pola hektara. Bogom dano za ribnjak šaranskih vrsta. Srbija uvozi 70% potreba za ribom, a ovde bi se proizvodila, iskoristila priroda i zaposlili radnici.

U Mišljenovcu, zadruga planira da u neiskorišcenom objektu pocne proizvodnju kiselog kupusa, tim pre jer na svom imanju gaji kupus...

U Klenju, tamošnja zadruga planira da bude nosilac investicija u komunalije, pocev od ulicne rasvete do kanalizacije.

U Simicevu, zadruga traži suinvestitora za otvaranje pogona za hladno cedenje ulja. Prvenstveno bi se proizvodilo ulje iz semenke tikve golice, koje ima visoku cenu i veruje da je lekovito.

U Vukovcu, zadruga bi htela da rekonstruiše tovilište za 200 junadi u turnusu, sa mešaonicom stocne hrane, koja bi snabdevala tovilište ali i kooperante zadruge...

Seljaci ne vole zadrugu koja ceka da joj neko drugi ponudi rešenje, donese prihod ili uciniti šta drugo korisno za selo, poljoprivrednike pa i zadrugu.

Bogdan Živanovic

SVETI TRIFUN

Uspomenu na Sv. Trifuna pravoslavna crkva obeležava 1./ 14. februara. Roden je u Frigiji u Maloj Aziji. Po predanju, kao dete je cuvao guske. U detinjstvu je bio obdaren isceliteljskom moci, tako da je lecio ljude od raznih bolesti i izgonio iz njih demone. Kao sedamnaestogodišnjak, bio je pozvan na dvor cara Gordijana (238-244. god.), da istera zlo iz njegove cerke. Ubijen je prilikom progona hrišcana 250. godine.

Po rasprostranjenom narodnom shvatanju Sv. Trifun je zaštitnik vinograda i vinogradara. Proslavlja se kao vinogradarska slava. Tog dana, svako ko ima vinograd odlazi u njega, zarezuje cokote loze i preliva ih vinom. Zatim se presece slavski kolac i založi jelom koje se ponese od kuce. Nekada su vinogradari priredivali zajednicke ruckove na kojima se birao domacin za narednu godinu. Tu, u vinogradu, se jelo, pilo i veselilo, a sve zbog toga da bi grožde dobro rodilo. U nekim krajevima su odsecene pruteve loze nosili kuci i stavljali ih na slavsku ikonu. U podrucjima koja nisu bila izrazito vinogradarska, kao što je Homolje, domacini su rano ujutru, dok sunce ne izgreje, odlazili u vocnjake i odsecali sa tri rodna drveta po tri grancice, a zatim ih zakopavali ispod najstarije vocke, koja rada rod sa košticom. Prema narodnom verovanju, Sv. Trifun zabada ugarak u zemlju, zato od ovog dana sneg pocinje da se topi.

Kako su požarevacki vinogradari proslavljali sv. Trifuna, zabeleženo je u listu Gradanin od 11. februara 1932. godine. U obaveštenju kojim se pozivaju vinogradari da proslave svoju slavu piše sledece:

“Kao svake tako i ove godine ovdašnji vinogradari proslavice u nedelju 14. februara t.g. svoje Krsno ime - Sv. Trifuna. Proslava ce se održati u kafani “Veliki Bulevar”. Rezanje slavskog kolaca izvršice se u crkvi. Po dolasku iz crkve priredice se mala zakuska, posle zakuske bice posluženje gostiju.”

Danas su druga vremena - nema više vinograda, ni snega, koji bi trebalo da se topi od Sv. Trifuna, mecka nema potrebe da na Sretenje izlazi iz svog skrovišta, ne objavljuju se javni pozivi za proslavljanje strukovnih slava, vec se zovu samo odabrani i probrani gosti, a neki novi klinci slave Sv. Valentina, dan zaljubljenih. Od svih nastalih promena, glasam za zaljubljene i ljubav.

Danica Ðokic, etnolog

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

U OCI CASNOG POSTA

Treca pripremna nedelja pred pocetak Casnog Posta zove se Siropusna. Ona je u toku. Naziva se siropusna jer je u njoj dopuštena upotreba sira i mleka i jaja i ribe, ali ne i mesa u našoj ishrani.

Od utorka na vecernjoj službi, pocinju da se rade pokloni sa molitvom Svetog Jefrema Sirina, koja pocinje recima: "Gospode i Vladiko života moga ... ", koja se govori u toku celog Casnog posta tj. od Velikog Cetvrtka u crkvama Božjim.

Pruža nam se mogucnost da se duhovno preporodimo, da nam duše ožive, da vaskrsnemo, ako pocnemo da se vežbamo u dobru, a sa zlom i grehom moramo se boriti pomagani Silom Božijom- Blagodacu Božijom.

Stvarajuci coveka, Bog je u dušu njegovu uneo savest kako bi se covek po njoj upravljao i poznavao šta mu valja ciniti i od cega se treba kloniti. Savest je slicna zakonu Božijem; jer cemu Zakon Božiji uci tome i savest stremi.(Sv. Tihon Zadonski)

Zakon Božiji kazuje da nam valja Boga jedinoga priznavati, a tome i savest uci; otuda su se i pagani, slušajuci glas savesti svoje, jedinome Bogu poklanjali.

Zakon Božiji zapoveda da se Bog više od svih poštuje i da se NJemu jedinome najviša cast i hvala odaje- a to i savest nalaže.

Zakon Božiji uci da niko nije ravan Bogu, a to i savest porucuje.

Zakon Božiji govori da svi što hule-psuju Boga moraju biti kažnjeni - takve hule ne trpi naša savest. Ukratko receno sve ono što zakon Božji zapoveda, to je Bogom blagosloveno i našom savešcu prihvaceno, a da li ce se to sprovesti u delo zavisi od naše slobodne volje. Zloupotreba slobodne volje je greh, a ucinjen greh rada smrt. "Jer Bog nije stvorio smrt, niti se veseli pogibelji živih bica; nego je smrt preko coveka, odnosno preko Adamovog prestupa prodrla u svet, a slicno i druge kazne"; govori Sv. Jovan Damaskin u "Tacnom izloženju Pravoslavne vere".

U toku Siropusne nedelje razmišljajmo o tome u koji smo greh najcešce padali, da bi pocetkom posta na taj greh narocito obratili pažnju i borili se sa njim do pobede. Secajmo se reci Hristovih; da bez njega ne možemo dobro ciniti. Obratimo pažnju na molitvu Bogu, da ona bude sabrana- pažljiva, jer kroz molitvu se svako dobro dobija od Oca Svetlosti.

"Molitva je sila što nebo otvara,

Demone odgoni i tišinu stvara.

Kada mnogo reci sa jezika zveca,

Manje vredi nego kada srce jeca."

Sv. Vladika Nikolaj

Molitve, postovi, uzdržanja od suvišnog jela i pica i odela; pokajanje i ispovedanje grehova, trpljenje nevolja, bdenja, fizicki i umni rad i trud, upotreba vremena na korisna citanja i razgovore i td., pomažu nam da dodemo do cilja da imamo strah Božji, veru delatnu, nadu izvesnu i da poštujemo Boga, da ljubimo Boga i bližnjega svoga.

Sve navedeno je priprema za Sv. Pricešce uz pažljivo ucešce na službama koje prethode Svetoj Liturgiji na kojoj se pricešcujemo.

Pazimo šta mislimo, šta govorimo, šta gledamo i slušamo.. da bi dobro postili i duše svoje gladne Hristom Bogom gostili.

M. Simon

CETEREŠKO PRELO

OVE GODINE U JULU

Cetereško prelo, kulturno-duhovna manifestacija koja se održava u Žabarima ove godine potvrdice svoj medunarodni karakter jer se ocekuje ucešce horova iz Grcke i Rumunije. Smotra “Cetereškog prela“ prošle godine održana je u septembru dok ce ove godine trajati 14. i 15. jula kako bi i "naši ljudi" koji žive i rade u inostranstvu mogli da prisustvuju ovom dogadaju. Procena je da je “Cetereško prelo” protekle godine posetilo deset hiljada gostiju. Predsednik opštine Žabari Živorad Nastic rekao je da se nada da ce Ministarstvo kulture uvrstiti “Cetereško prelo” u kalendar republickih smotri.

T.R.S.

VELIKO GRADIŠTE - NASTAVLJENA GRADNJA CRKVE U TRIBRODU KOD VELIKOG GRADIŠTA

DOBRI LJUDI GRADE DOBRO DELO

- Meštani Tribroda uz finansijsku pomoc opštine Veliko Gradište privode kraju radove na izgradnji novog pravoslavnog hrama Sv. Arhangela Mihaila -Sloga u selu urodila plodom a lep pravoslavni hram ulepšao je centar ovog povrtarskog sela koje se nalazi na najnižoj nadmorskoj visini od svega 38 metara.

VELIKO GRADIŠTE.- Meštani peckog sela Tribrode kod Velikog Gradišta pre 15 godina poceli su gradnju seoske crkve koja ce konacno u ovoj godini biti završena i primiti prve vernike. Uz blagoslov njegovog Preosveštenstva Episkopa Branicevskog dr Ignjatija pocelo se sa izgradnjom crkve Sv.Arhangela Mihaila u ciju su gradnju meštani i opština Veliko Gradište uložili oko 30 hiljada evra.

- Clanovima crkvenog odbora i nama dobrotvorima bilo je teško da prolazimo kraj nezavršenog zdanja.-veli Slavoljub Miljkovic (33). Ali promena politicke klime u selu konacno je urodila plodom pa je lep pravoslavni hram uvelicao i ulepšao centar našeg povrtarskog sela koje se nalazi na najnižoj nadmorskoj visini od svega 38 metara.

Radisav Stevic, predsednik Saveta MZ Tribrode kaže da je prava gradnja crkve Sv.Arhangela Mihaila pocela pre 35 godina a na temeljima nastavljena 1991/92. godine.

- Sredstva za gradnju crkve obezbedili meštani i svako od 113 domacinstava dalo od 50 do 100 evra,a najviše novca dala nam je opština Veliko Gradište.Radove privodimo kraju i nadam se uz Božji blagoslov ovaj naš lepi pravoslavni hram bice završen u toku ove godine gde ce se obaviti i prva vencanja i krštenja naših meštana.

U toku je izrada ikonostasa koji radi Peca Filipovic iz Žabara. Završeno je uredenje porte,postavljena nova ograda, uradena spoljna i unutrašnja fasada, postavljena zvona.

Meštani Tribroda na privremenom radu u zemljama Evropske unije ,zbog ranijih politickih nesuglasica, nisu baš dobro odrešili kesu. U Crkvenom odboru kažu da su od njih prikupili skroman novcani prilog.Sada im je ponovo upucen poziv da pomognu finansijski završetak crkvenog hrama.

Clan odbora Dragoslav Nikolic, zvani Pilivan dodaje da je postavljanje ikonostasa planirano pocetkom narednog meseca i da ce u toku ove godine obaviti prva krštenja i vencanja.

Radisav Stevic, radio je 30 godina u Becu kao gradevinac.Sada je austrijski penzioner i došao je u svoje rodno Tribrode gde se prihvatio velikog posla-da kao predsednik MZ sa svojim meštanima završi gradnju nove crkve za sadašnje i buduce generacije.

-Crkva nije politicka isntitucija vec je gradimo radi jacanja duhovnosti našeg naroda.

Nedavno nam je novcano sa 15o evra pomogao Žika Miljkovic, koji radi u Štutgardu u Nemackoj na državnoj železnici. Pre dve godine obecao je da ce kupiti i doneti veliki luster za crkvu.

Lj.Nastasijevic

KULTURNO - PROSVETNA ZAJEDNICA OPŠTI-NE POŽAREVAC

ZLATNO PERO - GLAVNA NAGRADA

Protekle nedelje, u Centru za kulturu, Kulturno-prosvetna zajednica, održala je konferenciju povodom raspisivanja konkursa za Esej o glumcu. Konkurs se ove godine raspisuje po deseti put, a pravo ucešca imaju svi do sada neobjavljeni radovi, koje treba dostaviti do 20.03.2007., na adresu ulica Jovana Šerbanovica br.1, 12000 Požarevac, sa naznakom - za konkurs. Rezultati konkursa bice objavljeni 1.04.2007. godine, a glavna nagrada je 10.000. dinara i Zlatno pero.

Pored ovoga, KPZ je predstavila i program rada za 2007. godinu, koji ce se dobrim delom zasnivati, kao što je i obecano, na željama mladih. Ovo je nacin da se uvede nešto novo u kulturni život Požarevca, ali i velika šansa za približavanje sadržaja publici.

D. Demic

DVA PROJEKTA MUZEJA U POŽAREVCU DOBILA PODRŠKU EVROPSKE AGENCIJE ZA REKONSTRUKCIJU

RIMSKI PUT I ETNO SELO

Narodni muzej u Požarevcu predstavio je prethodne sedmice u Skupštini opštine Požarevac dva svoja projekta koja su dobila bespovratnu finansijsku podršku EU, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju. Rec je o projektu Rimski put, o novoj postavci u centralnoj izložbenoj prostoriji Muzeja u Požarevcu, projektu u kome su partneri ovom Muzeju i Muzej u Rešici u Rumuniji, kao i opština Požarevac. Vrednopst projekta je 150.000 evra. Drugi projekat je Etno selo na Tulbi, vredan 250.000 evra.

Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac rekao je da su ovo znacajni projekti za kulturu Požarevca i Branicevskog okruga.

- Ovo su znacajni projekti i za razvoj turisticke privrede na ovom podrucju i zbog svega toga opština Požarevac ce te projekte podržati i u materijalnom i u svakom drugom pogledu - rekao je Vujicic.

Projektom Rimski put predvidena je nabavka i ugradnja sistema za ventilaciju za galeriju fresaka.

- Freske koje se cuvaju u našem muzeju predstavljaju svetsku kulturnu baštinu neprocenjive vrednosti - kaže Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja Požarevac.-Poticu sa lokaliteta Viminacijum iz ranohrišcanskih grobova s kraja 3. veka nove ere. Boljom ventilacijom i održavanjem stalne temperature obezbedila bi se njihova trajna zaštita.

Narodni muzej u Požarevcu dobice novu postavku posvecenu Viminacijumu. Izložbeni prostor bice opremljen savremenom rasvetom i digitalnim panoima.

U dvorištu muzeja nalaze se statue, ostaci stubova, sarkofazi i nadgrobni spomenici sa Viminacijuma. Deo najlepših statua i sarkofaga bice konzerviran i trajno zašticen.

Novu izložbu pratice katalog na srpskom, engleskom i rumunskom u vidu brošure namenjene turistima.

Drugi projekat koji je dobio podršku EU, odnosno Evropske agencije za rekonstrukciju, je projekat Etno selo na Tulbi u Požarevcu. Bice popravljeni krovovi na postojecim objektima u Etno parku, koji je formiran 60-tih godina prošlog veka kao prvi kompleks ove vrste u Srbiji. Ovi objekti su preneti sa Homolja i Pomoravlja. Opština Požarevac je na tom prostoru predvidela i izgradnju upravne zgrade, takode u etno stilu.

Predvideno je da se na prostoru etno sela urede zelene površine i postave kamene staze koje ce povezivati pojedine celine u okviru kompleksa. Pokraj staza bice postavljene kamene klupe. Izgradice se i pozornica isto u duhu etno kulture. Predvideno je održavanje festivala etno kulture koja se ocuvala na prostoru severoisrtocne Srbije, celog Banata i ostatka Rumunije.

Interesantno je da je ideja o ovim projektima potekla ustvari od dr Živadina Jotica, nacelnika Branicevskog okruga, koji je ostvario i prve kontakte sa slovenackom agencijom koja je i izradila detaljne projekte o obe te ideje.

- Ja sam tada predstavio više svojih ideja, ali smo zajedno u agenciji došli do zakljucka da je u ovom trenutku najbolje da se usmerimo upravo na ova dva projekta koja su na kraju i dobila podršku EU - rekao je Jotic.

Robert Ravnikar, vlasnik agencije iz ljubljane, a koja ima svoje predtavništvo i u Beogradu, rekao je na prošlonedeljnom skupu u Požarevcu da su obe ideje bile dobro utemeljene i da su upravo zato i dobile podršku EU medu brojnim drugim projektima koji se stalno podnose.

- Sada je neophodno da se sve ono što je napisano i odobreno u ovim projektima do najmanje sitnice i u predvidenim rokovima i realizuje - rekao je Ravnikar. - Ako se ovi projekti kvalitetno dovedu do kraja, bice to i najbolja preporuka za nove projekte sa ovog podrucja.

Ivana Vukašinovic, strucni saradnik slovenacke agencije je rekla da je dalja realizacija ovih projekata velika šansa ovog kraja da zajedno sa rumunskim gradom Rešica u narednom preriodu brže i uspešnije pokrene i razvija truristicku privredu.

R.D.

MUZICKA ŠKOLA "STEVAN MOKRANJAC" POŽAREVAC

UMETNOST IZVOÐENJA

Protekle nedelje, u muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, održan je koncert klarinetiste Vladimira Uroševica, koga je na klaviru pratila Antonela Grgin. Oni su izveli dela Rosinija, Grgina i Sent-Sansa. Kao gost, ovom koncertu poseban pecat je dao i Božidar Boki Miloševic.

Vladimir Uroševic je osnovnu i srednju muzicku školu završio u Požarevcu, u klasi prof. Periše Stanojevica, a diplomirao je na odseku za klarinet, u klasi prof. Ante Grgina na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu. Do kog nivoa je Uroševic uspeo da dovede svoje izvodenje, pored brojnih nagrada, pokazuje i to što je Vladimir bio prvi klarinetista svetskog simfonijskog orkestra u Micigenu.

D. Demic

FOLKLORNI ANSAMBLI SELA TOPONICA PROŠLE GODINE IMALI 18 KONCERATA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU

RAZIGRANI TOPONICANI

Dok mnogi naši gradani i dalje bezuspešno opsedaju ambasade zapadnoevropskih ambasada, clanovi KUD Toponica, opština Malo Crnice, nažalost moraju cak i da propuštaju pozive da putuju i nastupaju u toj istoj Evropi.Nema se uvek dovoljno para, pa se na neka gostovanja ide, a na neka ne. U ansamblu veterana cesto je razlog da se ne putuje u inostranstvo taj, što domacini ne mogu da se odvoje od svojih obaveza kod kuce, ili nemaju kome drugom da povere domacinske obaveze ni na tih desetak dana odsustva.

- Imamo dva asnambla za decu do deset i do petnaest godina, prvi ansambl i ansambl veterana, koji svi dobro rade i postižu veoma dobre rezultate, kaže Slaviša Markovic, predsednik KUD Toponica..-Prošle godine imali smo 18 nastupa - u Bogaticu, Dublju, na festivalima Resavica, etno festivalu u Kladovu, na Smederevskoj jeseni, pa sve do gostovanja u Becu, u Klubu Bambi.Za ovu godinu vec imamo pozive na nekoliko festivala u zemlji, ali i za put u Tursku, Bugarsku, Grcku i Nemacku.Želimo da što više putujemo i nastupamo, ali nije lako odgovoriti svim tim pozivima. Nema se uvek ni para, a ni veteranima nije lako da ostave domacinstva.

KUD Toponica ima stotinak clanova, ima i dramsku, muzicku i literarnu sekciju. Najbrojnija je naravno folklorna. Umetnicki rukoviodilac sekcije je Novica Stojanovic. Opremu za srpske igre uglavnom svako ima svoju kod kuce, dok se za vlašku, banatsku i druge nešto kupuje, nešto šije u domacoj radinosti...Pomažu im koliko mogu Opština Malo Crnice i ljudi dobre volje, a oni im svima uzvracaju dobrim radom i dobrim rezultatima Osvojene diplome i zahvalnice, kao i pozivi za gostovanje potvrda su tog i takvog rada.

R.D.

POŽAREVACKI PISCI U ARANÐELOVCU

U sali Doma omladine Centra za kulturu Arandelovca, prošlog utorka, predstavili su se pisci iz Požarevca. Tom prilikom, pred književnom publikom, ali i sredstvima informisanja ovog šumadijskog grada, svoje stihove i odlomke iz proznih dela citali su pesnikinja Ana Dudaš, pesnik i prozni pisac Siniša Ristic, pesnik, prozni pisac i esejista Veliša Joksimovic i prozni pisac Slaviša Radovanovic.

Književni stvaraoci iz našeg kraja pozvani su u sklopu akcije kulturnih poslenika Arandelovca povezivanja ljubitelja pisane reci iz tog grada sa stvaraocima iz drugih gradova Srbije. Pre požarevackih, u gradu pod Bukuljom, nastupili su pisci iz Smedereva

POŽAREVAC

UBIJEN BRACNI PAR

U klasicnoj sacekuši u Šumadijskoj ispred broja 49 u Požarevcu, prošlog petka je Nenad C. roden 1971. godine lišio života bracni par Ðuric: Dragana starog 43 i njegovu suprugu Miru staru 39 godina. Nenad C. je bio policijski službenik i ubistvo je izvršio najverovatnije službenim oružjem,u civilnom odelu ispred kuce ubijenih u autu "Golf 4. Kuca ubijenih imala je video nadzor pa postoje indicije da se izvršilac ovih teških ubistava Nenad C sam prijavio policiji. Policija je zatekla teško ranjeni par. Preveženi su u Požarevacku bolnicu, Mira je gotovo odmah podlegla povredama, a Dragan u Urgentonom centru u Beogradu nekoliko sati kasnije.

Motiv ubistva još nije razjašnjen.Ipak,postoji velika verovatnoca da je to bilo zbog dugovanja novca. Naime, ubijeni Dragan smatra se kontraverznim biznismenom poznat po tome što je pozajmljivao novac uz zelenašku kamatu.Imao je više kuca, lokala,skupocenih automobila. Ukratko, bio je bogat covek.

Posle svade koja je nastala verovatno kada je ubijeni tražio da mu se vrati novac, Nenad C ga je zajedno sa suprugom ubio.Inace, supruga Nenada je veoma teško bolesna.

NJemu je istražni sudija Okružnog suda odredio pritvor od 30 dana.

S.R.

HALO 92

Obaveštavaju se gradani da na teritoriji opštine Požarevac, nepoznato lice u kasnim nocnim casovima vrši paljenje automobila. U poslednjih nedelju dana, zaopaljen je veci broj putnickih automobila, najcešce tako što je na šoferšajbnu, gepek ili pneumatike automobila bacena ili podmetnuta zapaljena krpa. Veci boj automobila pretrpeo je manju materijalnu štetu u vidu oštecenja spoljašnjih plasticnih delova automobila, oštecenja farbe, naprsnuca vetrobranskog stakla. Kod nekih putnickih vozila u potpunosti je izgorela unutrašnjost vozila.

Sva putnicka vozila zapaljena su u kasnim nocnim casovima.

Policija je pojacala svoje aktivnosti u cilju otkrivanja izvršioca. Mole se vlasnici automobila, ako su primetili a do sada nisu prijavili, slicna oštecenja na svojim putnickim vozi-lima, da slucaj prijave što hitnije policiji.

Apelujemo na gradane, obzirom na postojanje velikog broja putnickih automobila na teritoriji našeg grada, da bezbednije parkiraju svoja vozila i da, ukoliko primete bilo šta sumnjivo, što bi ukazalo na moguce podmetanje požara ili na izvršioca, obaveste policiju na sledece brojeve telefona.

92, 93,

012/530-544,

012/530-545,

012/555-470,

064/810-50-51 i

064/810-50-50

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

CENTAR ZA KULTURU POŽAREVAC

VECERAS PROMOCIJA LORKINE KNJIGE

Promocija knjiga pesama Federika Garsije Lorke “Poema o Kantehondu “ bice održana danas u 19 sati u požarevackom Centru za kulturu. Knjigu je objavila edicija “Branicevo” a o ovoj knjizi, koja je prošle godine izašla u biblioteci “Amblem tajnog pisma sveta”, govorice Silvio Monos Stojakovic prevodilac i književni kriticar, Ramon Balvanovic, prevodilac “Poeme o Kantehondu” kao i urednik Edicije Branicevo Aleksandar Lukic.

U 20 sati igrace komedija “Kursadžije”.

Centar za kulturu Požarevac izmedu 19. i 25. februara bice domacin Trecih amaterskih varoških svecanosti “Milivojev štap i šešir”. Najavljeno je ucešce pozorišta iz Kragujevca, Valjeva, Leskovca, Rume i Šida a ansambl pozorišta “Milivoje Živanovic” odigrace predstavu “Kidaj od svoje žene”.

Što se filmskog repertoara tice u bioskopu Centra za kulturu u toku ove nedelje od 17.30 i 19 sati prikazivace se film Lika Besona “Artur i Minimoji”. Film je sinhronizovan na srpski jezik.

Proteklog cetvrtka Centar za kulturu i Muzicka škola “Stevan Mokra-njac” organizovali su koncert požarevackog klarinetiste mr. Vlade Uroševica a u petak u galeriji Helena na Banovom brdu u Beogradu priredena je dobrotvorna aukcija “ljubav za ljubicevo”,

T.R.S.

ONI KOJI DOLAZE

BRILJANTAN BESEDNIK JELENA ARSIC

Od 2004. godine, u Požarevackoj gimnaziji postoji Škola leporecja. Škola je osnovana na inicijativu Jovanke Atanackovic, zamenika Opštinskog javnog tužioca, koja je i vodi, uz svesrdnu podršku direktora Požarevacke gimnazije, Zorana Gligorijevica.

Krajem decembra, u Požarevackoj gimnaziji održano je trece takmicenje u besedništvu, na kome je drugi put za redom za najboljeg besednika proglašena Jelena Arsic.

“Odlucila sam da pokušam tako što sam prve godine takmicenja vodila program, i to mi se jako svidelo zato što su tu objedinjeni i elementi recitatorstva i glume i pisanje, jer je tekst autorski”, kaže Jelena.

Jelena Arsic je ove godine pobedila govoreci tekst pod nazivom “Athanatik”. Koliko ljudi zna šta ovo zaista i znaci.

“Gledala sam emisiju o deci sa Kosova, i u trenutku kada je jedna devojcica rekla da joj najviše nedostaju otac i sloboda, shvatila sam koliko sam ja srecna zbog nekih stvari koje imam, a na koje ne obracam pažnju. I onda je to tako krenulo. Svi ljudi, svi mi težimo nekom boljem životu, nekoj vrsti besmrtnosti, a šta bi se ustvari desilo kada bismo to dobili. Desilo bi se to da bismo tražili da se vratimo u ovo stanje. Iskoristila sam tu pricu iz romana “Proljece Ivana Galeba”, Vladana Desnice, o athanatiku. Prvo su utvrdili da leci rak, a onda i smrtnost. Svi su ga uzimali, ali je onda nastupila zebnja, jer su ljudi shvatili da su opkoljeni vecnošcu i da cemo moj deda i ja biti vršnjaci, uglavnom jedno neprirodno stanje, pa su ljudi izašli na ulice sa ovacijama, vratite nam naš rak, vratite nam našu smrt. I to je baš efektno, kad se cita”.

Svaki govor ima za cilj da zainteresuje publiku, i svaki govornik ima za cilj da svojim mislima utice na misli auditorijuma, možda cak i da im promeni neki stav. Jelena smatra da je upravo zbog toga besedništvo toliko zanimljivo. A ponekad se to zaista i desi.

Kao pobednik, Jelena Arsic imala je prilike da ucestvuje i u revijalnom delu takmicenja u besedništvu koje se organizuje na Pravnom falultetu u Beogradu. Pored nje, u programu je ucestvovala i etno grupa Gimnazije “Lazarice”, i može se reci da su svi izazvali veliku pažnju publike. Jelena ce na prolece upisati prava u Beogradu, i možda ce baš ona biti naredni orator i pobednik na tom, može se reci pravom takmicenju za njene sposobnosti.

D. Demic

PREDSTAVljAMO 52. BROJ OMLADINSKOG CASOPISA ZA KNJIŽEVNOST, KULTURU I UMETNOST POŽAREVACKE GIMNAZIJE

NOVI "RAZVITAK"

Literalna družina “Razvitak” Požarevacke gimnazije objavila je krajem protekle godine 52. broj omladinskog casopisa za književnost, kulturu i umetnost- “Razvitak”.

Redakcija koju cine Jelena Arsic, Katarina Miloševic, Nevena Krstevski, Dijana Rakic, Katarina Milikiev i glavni urednik Slavica Jovanovic iznova nam donosi sijaset stihova, prikaza, prevoda...

Nakon osvrta u slici i reci na jubilarno slavlje povodom pet decenija Razvitka, nižu se stranice prošarane pesmama Milosava Buce Mirkovica i proznim radom Ratomira Markovica - Marka, posvecenim novinaru i književniku Milivoju Ilicu.

Poslednji broj Razvitka u staroj godini “donosi” i zanimljive književne prikaze naslovljene: “Vladika Nikolaj o Šekspiru”, “Šarl Bodler- Cvece zla”, “Ivo Andric- Jelena, žena koje nema”, “Branko Miljkovic- Balada ohridskim trubadurima”, “Esej o Danilu Kišu”, “Koreni- pitanje porekla i pitanje naslednika” i “Ivkova slava”.

Na to se nastavljaju stranice panorame i prevoda, a zatim i sjajni tekstovi poput: “Sudbinska devetka- Legenda o Xonu Lenonu”, “Vreme sadašnje- 2 238. godina” i “Panduroviceve posmrtne pocasti ili pokušaj razbijanja racionalne slike sveta”.

Redakcija razvitka podseca i na životni put vojvode Milenka Stojkovica, a donosi nam i sjajni rad naslovljen “Semanticka struktura i prisustvo stranih reci u nazivima požarevackih restorana, kafana i kafica”, kao i predstavljanje Orhana Pamuka, dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2006. godinu.

Na tih osamdesetak stranica udružena je skupina najvicnija peru, koja nam, vec po navici, donosi tekstove, poeziju, prozu, vinjete, koje provociraju nove teme...

A. Maksimovic

TRECEPLASIRANA PRICA NA KONKURSU “MILIVOJE ILIC”

PRIMORSKA SONATA

More, more... Pomisao na more budila je poseban osecaj. Liza je volela more, njegovu boju, prostranstvo, više nego sva druga prostranstva. Cesto je razmišljala da promeni mesto boravka i preseli se u mesto na morskoj obali.

Dubrovnik, Opatija, Portorož, Herceg Novi. Ne može ih odvojiti, jer su za ove gradove vezana lepa dogadanja. Liza je ljubav drugacije doživljavala u blizini mora. Odlazila je uvek sa istom osobom, ali je svaki sledeci put ljubav bila jaca, požudnija. Po povratku je živela od tih utisaka, brojeci mesece, a zatim i dane do novog odlaska. Bilo je i drugih turistickih ponuda za obilazak stranih zemalja, ali je preko tih jednostavno prelazila. Dorijan, njen dugogodišnji prijatelj, u zimskim danima sanjao je skijanje, ali bi se Liza pri pomeni snega stresla i razgovor je bio završen. Da li je samo klima opredelila Lizu? Drugi su cesto razmišljali o tome, ali je posle mnogo godina ustaljenih putovanja, niko nije ni pitao zašto baš more.

U jutarnjim satima je dugo sa terase hotelske sobe posmatrala nepregledno plavo prostranstvo, želeci da ga upije zajedno sa neponovljivim mirisom i ponese u svoj kontinentalni grad. Šetala je u kratkim zimskim danima pored morske obale grejuci se na zracima sunca, koji su se odbijali o beskrajnu plavu površinu.

Lice joj je dobijalo blagu preplanulost i rumenilo, pa je pocela da podseca na mediteranske lepotice. Bila je kpaviristkinja prefinjenih pokreta, duge platinaste kose skupljene u visoki rep obmotan kosom, koji je neukrotivo lelujao po njenom vratu, dodirujuci i njenog saputnika, jer su uvek bili pripijeni jedno uz drugo. Baršunasti ten, oci bademastog oblika, neobicne zelene boje, senzualne usne, prirodno jarko crvene, sa obrisima kojima nije bila potrebna korekcija, bili su zapaženi. Narocito joj je smetalo što nije mogla da koristi svetle karmine, jer bi bili nevidljivi na njenim usnama, nadjacani prirodnom bojom. Protiv prirode se i ne treba boriti. Ona ju je darovala nesebicno i treba je iskoristiti.

Dorijan je cesto zadržavao pogled na dugim, nežnim Lizinim prstima ruke ukrašenim lepo oblikovanim noktima, namazanim sedefasto roze lakom. Na domalom prstu leve ruke nosila je brilijantski prsten, koji je odavao bleštavi sjaj, kao i prekrasna narukvica od “Svarovski” kristala. cesto ih je dodirivao i pomerao. Igrao se njima, kao i Lizinom kosom, upredajuci nestašne pramenove.

Liza je cesto mislila da je ispunjava cudnim osecanjem, iako je sve bilo isto kao kod kuce, sem mora. No, tako se samo cinilo.

U svakom od tih mesta, slucajno, ili ne, dešavalo se da bude neko od njihovih zajednickih prijatelja. Bio je u svom društvu, a svi su pripadali širem krugu za druženje i poznavali su se. Liza i Dorijan nisu ni tajili kuda putuju. Znali su to njihovi iz društva. Nisu bili u istom hotelu, ali vidali su se. Liza je cesto skriveno posmatrala jednog zajednickog prijatelja, iako je bio sa svojom devojkom. U gradu joj nije privlacio posebnu pažnju, ali ovde, na moru, bio je to pogled izazova, na koji je zajednicki prijatelj odgovarao.

Liza je smatrala da njihove uzajamne poglede drugi ne primecuju narocito Dorijan, ali nije bila sigurna. Ocekivala je da bi joj nešto rekao, da je video. NJoj je najvažnije bilo njegovo mišljenje. Koliko se radovala ovoj virtuelnoj ljubavi pogledima, pocela je da razmišlja, da li time nije prevarila Dorijana. Druge želje nije imala, ali je pogled nije ostavljao ravnodušnom. Ponekad bi, dok je bila u strasnom zagrljaju Dorijana, doleteo i uzeo je na trenutak. Ubrzo bi se trgla i još više priljubila uz Dorijana, plašeci se da je, kao morski talas, ne odvuce.

....Dorijan je provodio vreme u plivanju, a Liza bi tada sama šetala. Išla je uhodanim putanjima, ne znajuci da li želi, ili ne želi da sretne pogled. Ukoliko bi se to dogodilo, nastavljala bi dalje, ispunjena necim neobicnim.

Ne, ona nije prevarila Dorijana. Misli su nešto najslobodnije što ima i pripadaju samo njoj. To je jedino što sama, ona, poseduje i može da im dozvoli let na sve strane. Da toga nema, bio bi život suviše jednostavan. šetnje misli su zabavne i interesantne, razbijaju monoton iju.

Razmišljala je ležeci na morskom žalu. Bila je prekrivena providnom maramom duginih boja, ispod koje su se kretale Dorijanove ruke, milujuci obline njenog tela. Ona vešto odmahnu rukom, kao da želi da odagna misli i pogled prijatelja i svojim jezikom dodirnu Dorijanova usta u dugom poljupcu.

Mirjana Antic

MESNA ZAJEDNICA “SAVREMENI DOM” PETROVAC NA MLAVI

UKLONITI AZBESTNE CEVI IZ VODOVODA

Iako konstituisan pre samo sedam meseci, novi Savet Mesne zajednice Savremeni dom dosta toga je uradio na poboljšanju životnih uslova desetak hiljada žitelja Petrovca na Mlavi. Rec je pre svega o komunalnoj infrastrukturi, asfaltiranju i nasipanju puteva, uvodenju i rekonstrukciji kanalizacione i elektricne mreže, kišne kanalizacije, vodosna-bdevanju, dovršetku sportske hale i mnogo toga o cemu Vojkan Ðordevic, predsednik Saveta Mesne zajednice, kaže:

- Prošle godine, u periodu od kada je konstituisan novi Savet Mesne zajednice Savremeni dom Petrovac, a to je bilo u julu 2006. godine, uradeno je mnogo toga. Pre svega, popravka glavnih poljskih puteva, nasipanje i rad mašina u iznosu od 162.000 dinara, popravka neasvaltiranih ulica, nasipanje i rad mašina u vrednosti oko 245.000 dinara, potom asfaltiranje dela ulice Prvog maja, od Kuce mesa prema industrijskoj zoni. Tu je Mesna zajednica participirala sa 35 posto, oko 520.000 dinara, ostatak su obezbedili Direkcija za izgradnju i sami gradani. Ta ulica je krajem prošle godine i asfaltirana. Kada je rec o ulici Veljka Dugoševica, vremenske prilike su nas sprecile da uradimo poplocavanje od bioskopa prema takozvanom visecem mostu, a ucešce Mesne zajednice u ovom poslu iznosi 190.000 dinara. Rec je o kockama, o savremenom nacinu oblaganja trotoara i ulica koje su pešacke zone. To je nov nacin rekonstrukcije trotoara u Petrovcu. Kada je rec o vodovodu, ucešce Mesne zajednice je vezano za izradu idejnog i glavnog projekta rekonstrukcije filterskog postrojenja na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju. Ukupna vrednost ove investicije iznosi 4.200.000 dinara, a ucesnici u finansiranju su pre svega opština Petrovac i Mesna zajednica sa iznosom od po 1, 5 miliona dinara, kao i JKP Izvor sa 1, 2 milona dinara, naglašava Vojkan Ðordevic.

- Kada je rec o Mesnoj zajednici, ona je iz 2006. godine prenela 700.000 dinara, za ovu godinu ostalo je 800.000, mi smo pocetkom godine prebacili još 400.000 tako da su nam obaveze za ovu godinu ostale u iznosu od 400.000 dinara. Ako govorimo o fekalnoj kanalizaciji, moram da istaknem da su u toku radovi u kraku ulice 8. oktobra i ovih dana ocekujemo da se oni i završe. Tu je Mesna zajednica ucestvovala sa oko 236.000 dinara, rec je o nabavci kanalizacione opreme, a po takozvanim izvedenim situacijama na kraju cemo videti sa koliko još sredstava je neophodno da Mesna zajednica ucestvuje u tom projektu. Ja bih ovu priliku iskoristio i rekao da je obezbeden i kanalizacioni materijal za ulicu Ðure Jakšica gde ce JKP Izvor odmah otpoceti radove nakon završetka kraka u ulici 8. oktobra. Postoji još i interesovanje i za ulicu Veljka Dugoševica od bioskopa do Petra Dobrnjca, to je jedna od prometnijih poprecnih ulica u gradu i mislim da su gradani spremni za sprovodenje tog projekta, uvodenje kanalizacije. Kada je rec o kišnoj kanalizaciji, istakao bih da smo prošle godine uradili odvod površinskih voda radi zaštite od poplava na potezu od ulice 8. oktobar prema Zabrdu, rec je o kopanju kanala i propusta. U ovom projektu ucešce Mesne zajednice iznosilo je 200.000 dinara.

Niskonaponska elektricna mreža u delu ulice 8. oktobra je finansirana u iznosu od 90.000 dinara, zatim svetiljke za rasvetu u parku u iznosu od 13.000 dinara, i sve to sredstvima iz legalizacije. Ucešce Mesne zajednice u izgradnji sportske hale u prošloj godini iznosilo je milion dinara.

Razgovor sa predsednikom Saveta MZ Savremeni dom Petrovac vodili smo dva dana uoci usvajanja finansijskog plana za 2007. godinu.

- Sada govorimo o Predlogu finansijskog plana koji ce u petak 9. februara najverovatnije biti usvojen na Savetu naše Mesne zajednice. Predlog, ili okvir finansijskog plana za 2007. godinu iznosi oko 11.500 000 dinara. Preneta sredstva iz prošle godine su 2.858.064 dinara, sredstva iz samodoprinosa planirana su u iznosu od 6,5 miliona dinara, ucešce gradana u konkretnim projektima okvirno su planirana u iznosu od 1.400.000 dinara, od legalizacije u smislu prihoda ocekujemo sredstva u visini od 300.000 dinara. Kada je rec o opštinskim buyetskim sredstvima, tu smo planirali 425.000 dinara, i imamo ostala sredstva u iznosu od 16 935 dinara. Kao što sam rekao, to ukupno iznosi 11.500.000 dinara. Ako govorimo o rashodima, Mesna zajednica Savremeni dom je planirala, pre svega za izgradnju i popravku ulica i poljskih puteva pet miliona dinara, potom za izgradnju fekalne i kišne kanalizacije 3, 4 miliona dinara i za sportsku halu 1,600000 dinara. Obaveze iz 2006. godine su nam 800.000 dinara, s tim što smo vec prebacili 400.000 dinara za glavni projekat filterskog po-strojenja. Za službe Mesne zajednice 425.000 i ostali rashodi oko 275.000 cime bi stavka rashoda iznosila 11.500.000 dinara, i to je ono što je akcenat kada je rec o Mesnoj zajednici Savremeni dom u ovoj godini. Pre svega rekonstrukcija trotoara koji su nam u lošem stanju, u ulici 8. oktobra, Petra Dobrnjca koja je vrlo tranzitna ulica gde su trotoari neophodni upravo zbog intenzivnog saobracaja, a kada je rec o asfaltiranju ulica, pre svega mislim na jednu od glavnih ulica koja polazi od Doma zdravlja i proteže se prema Velikom Laolu, to je velika ulica gde su potrebna znacajna finansijska sredstva. Mislim da ce i ulica Ðure Jakšica biti asfaltirana obzirom da postoji interesovanje gradana, potrudicemo se da rešimo i pitanje rasvete u gradu, zatim problem kišne kanalizacije koja je takode u vrlo lošem stanju pa nam tako i putevi mnogo brže propadaju. Naravno, realizovacemo sve ono što je moguce u okviru planiranih finansijskih sredstava, postoji dobra volja i smatram da cemo se u sledecem periodu više oglašavati u medijima i sprovesti neke nove nacine komuniciranja sa gradanima u skladu sa iskustvima nekih drugih, pre svega mesnih zajednica i nevladinih organizacija koje imaju odgovarajuce programe u ovom pravcu, kaže Ðordevic.

Prema recima našeg sagovornika, grad Petrovac, kao i vecina naselja iz ove opštine još uvek ocekuju sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.

- Kada jer rec o sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana, mi smo ne kao gradska, vec kao jedna seoska Mesna zajednica gde smo imali svoje aktiviste, pokušali i realizovali jedan projekat u sektoru kulture vezan za rekonstrukciju Doma kulture u selu Bistrica. Odobrena su sredstva u visini od sedam hiljada evra za kompletnu zamenu stolarije, to nisu velika sredstva ali za nas su važna jer je u pitanju bio takozvani pilot projekat. Mi cemo svakako kao Mesna zajednica konkurisati i ukoliko postoji konsenzus izmedu clanova Saveta, a to možemo da iznesemo i na Zbor gradana obzirom da Petrovac pije vodu koja protice kroz azbestne cevi koje su štetne po zdravlje i to u dužini od 14.200 metara, zamena ovih cevi svakako je jedan od prioriteta u narednom periodu kada je rec o sredstvima NIP- a. Slican problem ima i Trstenik, i mislim da cemo u saradnji sa lokalnom samoupravom uspeti da napravimo adekvatan projekat na osnovu koga cemo moci i da konkurišemo za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana za rešavanje ne samo ovog, vec vecine gorucih pitanja u gradu. Naravno, pre svega uz pomoc lokalne samouprave. Na kraju bih rekao da se ove godine priprema veliko spremanje grada, dosad je dosta lokalna samouprava ulagala u naseljena mesta seoskog karaktera na teritoriji opštine Petrovac, grad smo malo zapostavili. Sada je prilika da ove godine više ulažemo u grad, tu pre svega mislim na završetak sportske hale, ali i na rekonstrukciju ulica, gradske rasvete i svih gorucih pitanja. Imamo još dvadeset pet neasfaltiranih ulica, to nije ni malo ni mnogo, ali sa druge strane vrlo je bitno da postignemo konsenzus i da zajednicki idemo u rešavanje problema, rekao je na kraju razgovora Vojkan Ðordevic, predsednik Saveta MZ Savremeni dom Petrovac na Mlavi.

Znacajna sredstva iz samodoprinosa

- Kada je rec o prihodima naše Mesne zajednice, oni su javna stvar i na mesecnom nivou iznose izmedu 420 i 450.000 dinara. To su sredstva iz samodoprinosa, strogo namenska i mogu se trošiti samo za izgradnju i popravku ulica, trotoara i poljskih puteva, izgradnju fekalne i kišne kanalizacije, kao i za završetak sportske hale. Pored toga, naše ucešce je i u proširenju kapaciteta gradske Toplane radi dalje toplifikacije grada, i možemo ih koristiti za saniranje izvorišta vode. Rec je o samodoprinosu koji je zaveden prvog maja 2005. i traje sve do 30. 04. 2010. godine. Novim zakonom o transferu sredstava prema lokalnoj samoupravi kada je rec o porezima na dodatnu vrednost gde je uvecan iznos, takozvani trostruki iznos cime je buyet opštine Petrovac uvecan za nekih 100 miliona dinara. To nije malo, mislim da je buyet sada pre svega razvojni, možemo novac da izdvojimo za rešavanje problema u gradu, naravno, uz sredstva samodoprinosa što do sada nije bilo moguce, tvrdi predsednik Saveta MZ Petrovac na Mlavi.

M.Kuzmanovic

U CENTRU ZA SOCIJALNI RAD U PETROVCU

SVE VIŠE KORISNIKA

- Raste broj onih koji u ovu ustanovu dolaze radi ostvarenja nekog od prva iz socijalne zaštite

- U prošloj godini uspešno realizovan projekat pomoci u kuci kojim su bila obuhvacena staracka domacinstva

Centar za socijalni rad u Petrovcu, ustanova je socijalne zaštite koja od svog osnivanja, od 1980. godine postoji zbog gradana dve opštine, petrovacke i žagubicke. U Centru je u ovom trenutku zaposleno 16 radnika od kojih je 12 na poslovima socijalne zaštite u Petrovcu, a cetvoro u Odeljenju u Žagubici.

- U poslednjih nekoliko godina svi centri za socijalni rad pa i ovaj naš imaju izuzetnu ulogu u zbrinjavanju porodica i pojedinaca koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, a takvih je sve više. Narocito smo veliku aktivnost imali u prošloj godini u kojoj smo realizovali i jedan veliki projekat pod nazivom “Dobar dan” cija je suština bila u pružanju pomoci u kuci. Sredstva je obezbedila Organizacija UN u vrednosti od 2.300.000 dinara a preko Fonda za socijalne inovacije kod koga smo mi konkurisali. U konkurenciji 360 centara koliko se prijavilo za ovaj projekat naš Centar je dobio zeleno svetlo zajedno sa još pedesetak. Projekat je u potpunosti realizovan 31. oktobra prošle godine i u okviru njega obucili smo deset geronto-domacica koje su pomagale starim licima u kuci, u 50 porodica. One su u tim domacinstvima pružale usluge u kucnim poslovima-cišcenju, nabavci hrane i lekova... Uglavnom su to bila staracka domacinstva kojima je ovakva pomoc i te kako dobrodošla. Projekat je, inace, imao karakteristike pilot programa sa namerom da preraste u instituciju Servisa pomoci u kuci. Neke od obucenih geronto-domacica nastavile su da ove poslove rade u privatnom Domu za stare u Petrovcu. Ovakav oblik zaštite polako zaživljava u našim uslovima i mislim da institucija pomoci u kuci ima svoju buducnost, kaže direktor Centra Rade Trujic.

Prvi covek Centra takode podseca da je strategija socijalne zaštite da se za stara lica ne osnivaju institucije zbrinjavanja zatvorenog tipa vec da se i oni smeštaju u porodice, da budu obuhvaceni porodicnim smeštajem. Od ukupno 46 hiljada stanovnika u Opštini, 12 hiljada je na privremenom radu u inostranstvu. Mladi clanovi porodica su, dakle, u evrpskim zemljama, a roditelji su im ovde i o njima nema ko da brine. NJihove potrebe za jednim starackim domom su i te kako velike ali društvo ne ide za tim, smatra da su socijalne ustanove zatvorenog, domskog tipa nehumane i da pripadaju prošlosti. Zato se i u Petrovcu sve više okrecu drugim oblicima pomoci i zbrinjavanja starih ljudi.

Kada su u pitanju ustanove domskog tipa valja istaci da na podrucju petrovacke opštine vec duže vreme postoje dve specijalne ustanove za lica ometena u razvoju. Jedna je u Stamnici za smeštaj lica mladeg uzrasta i druga u Velikom Popovcu za nešto starije korisnike, one iznad 18 godina starosti. Po prirodi svoje delatnosti Centar tesno saraduje sa ovim ustanovama ne samo kada se odlucuje o zbrinjavanju lica u njima vec i kada im treba pružiti neku strucnu pomoc.

Preventivni rad

Aktivnostima Centra za socijalni rad u Petrovcu, pre svega u preventivnom smislu, obuhvacena je i populacija mladih. Pre nekoliko godina ovde je realizovan jedan projekat finansiran od strane lokalne samouprave koji se odnosio na prevenciju narkomanije.

- U saradnji sa svim osnovnim i sa srednjom školom tokom citave 2003. godine sprovodili smo program preventive pod nazivom “Znam šta hocu, drogu necu”. U okviru programa obuceni kadrovi - nastavnici organizovali su radionice, predavanja, edukaciju ucenika i mislim da je taj projekat imao dosta pozitivnih efekata. U domenu naše delatnosti je i maloletnicka delinkvencija, rad sa raznim maloletnim prekršiocima zakona kojih je sve veci broj obzirom da je se gro našeg stanovništva nalazi na privremenom radu u inostranstvu, a da su decu ostavili na cuvanje babama i dedama. Ta deca su uglavnom situirana, roditelji im šalju dosta para, voze jake automobile i motore i cesto cine prekršaje. I ove godine smo sacinili jedan veoma dobar projekat za rad sa mladima i za sredstva konkurisali kod medunarodnih fondova. Nažalost projekat nam nije odobren uz obrazloženje da smo sredstva ovih fondova koristili vec dva puta i da je sada red da se ona dodele nekom drugom. A imali smo u planu da se bavimo problemima mladih sa rizicnim ponašanjem, da u toj borbi ukljucimo policiju, zdravstvo, škole... To je po nama bio jedan od najboljih projekata koje smo ponudili, ali eto nije prošao. Necemo od njega odustati, sacekacemo narednu godinu i konkurisati sa istim ovim projektom jer nam je stvarno stalo da ga realizujemo obzirom na efekte koje ocekujemo od toga.

Materijalno obezbedenje

Zbog cinjenice da je jedan deo stanovništva i u ovoj opštini suocen sa siromaštvom, sve je više onih koji se javljaju radnicima Centra za ostvarenje nekog svog prava bilo da je rec o obavezama koje prema njima ima Republika bilo da je u pitanju Opštinska odluka.

- Pravo na materijalno obezbenje u Petrovcu ostvaruje oko 130 porodica dok ih je Žagubici sto. Približno tom broju je i broj onih koji ostvaruju pravo na dodatak za tudu negu i pomoc. Ovo su inace prava koja se finansiraju na teret republickih sredstava. Primera radi, iznos materijalnog obezbedenja za jednoclanu porodicu prošle godine u novembru iznosio je 4.129 dinara, za dvoclanu porodicu je bio 5. 674, za troclanu 7.223, cetvroroclanu 7.737 i za pet i više clanova u porodici 8.265 dinara. Po odluci o proširenim pravima koje finansiraju obe opštine, broj korisnika varira iz godine u godinu ali je sigurno da tokom citave prošle godine nije bio manji od broja u 2005. U pitanju su trenutne pomoci za opremanje i odlazak u ustanove socijalne zaštite, nadoknada za smeštaj dece u ustanove socijalne zaštite, za smeštaj u druge porodice, pomoc u kuci, troškovi sahranjivanja... Prošle godine je iz budžeta za ova prava potrošeno oko milion i po dinara a u ovoj godini racunamo na povecanje od oko 6 posto. Naravno da ni to nece biti dovoljno za sve potrebe naših korisnika ali se više nema. Ne treba zanemariti i cinjenicu da opština koristi i druge nacine da pomogne ljudima kojima ta pomoc u datom trenutku zatreba, istice Trujuc.

Dobar odnos lokalne samouprave

U svakodnevnom radu Centar za socijalni rad mora da saraduje sa mnogim ustanovama, pravnim i fizickim licima... Pored Crvenog krsta dobri su mu saradnici svi centri za socijalni rad u Branicevskom okrugu, a posebno Centar za socijalni rad u Požarevcu koji je najveci...Dobru saradnju Petrovcani imaju i sa centrima opština Podunavskog okruga. Redovne su i konsultacije sa specijalnim ustanovama u Stamnici i Velikom Popovcu. Rukovodstvo ove ustanove posebno istice dobar odnos i razumevanje predstavnika lokalne samouprave prema zahtevima i potrebama Centra i njegovih korisnika. Do sada je bilo tako da je Opština uvek pomagala aktivnosti i projekte Centra bez obzira ko je bio na vlasti.

Stanovi za izbeglice

Petrovac je jedan od retkih gradova u Srbiji u kome još uvek postoji kolektivni, izbeglicki centar. Smešten je u zgradi stare Kasarne, u njemu je utocište našlo oko 25o izbeglih lica. Jedan broj njih redovno se za pomoc obraca Centru za socijalni rad ali je njihova najveca nevolja ta što žive u neuslovnom prostoru. Na svu srecu i to ce potrajati još koje vreme jer je pri kraju izgradnja dve zgrade u Petrovcu sa ukupno 44 stana namenjena izbeglicama. Izgradnju finansiraju medunarodne organizacije, a lokalna samouprava obezbedila je plac i svu pratecu infrastrukturu. Po useljenju izbeglica u nove stanove zatvorice se izbeglicki centar u Petrovcu.

Sredstva iz NIP-a

U Centru se nadaju da ce u ovoj godini realizovati još jedan projekat koji se tice najstarije populacije. U pitanju su sredstva u visini od 28 hiljada evra koja su odobrena iz Nacionalnog investicionog plana i kojima bi se kompletno obnovio i renovirao sadašnji Dom penzionera. Pod njegovim krovom uredio bi se prostor za dnevni boravak starih, jedna sala za sastanke i kompletno obnovio Dom. Bilo bi tu mesta i za smeštaj geronto - domacica, odnosno realizatora programa pomoci u kuci, kao i za sve one kojima na dan dva, urgentno zatreba privremeni smeštaj.

S.E.

DECJI VRTIC "POLETARAC" ŽAGUBICA

DVE DECENIJE DETINJSTVA

Decji vrtic “Poletarac” u Žagubici poceo je sa radom 1986. godine. U to vreme, imao je samo dva vaspitaca i dve medicinske sestre. Razlog: vrtic je pohadalo malo dece, a nije bilo ni odeljenja vrtica po selima.

Danas, dve decenije kasnije, “Poletarac” ima 23 radnika, od toga 11 vaspitaca. U ovom vrticu su cetiri grupe mališana na celodnevnom boravku: jaslice, mlada vrticka grupa, mlada predškolska i pretškolska. Pored njih, vrtic u Žagubici u grupi na cetvorocasovnom boravku okuplja i decu iz 5 sela: Ribare, Jošanica, Vukovac, Izvarica i Milatovac. U dogovoru oko pokrica troškova sa predsednikom Opštine Žagubica, decu dovoze roditelji.

Stižu “neki novi klinci”, traže svoje mesto “pod kapom nebeskom” i u “Poletarcu” stasaju sa vršnjacima, uceci - od jaslica da prohodaju, do predškolske grupe da broje, citaju, recituju, pevaju i igraju i u školu krenu.

“Predškolci” u svakom selu

Pored obrazovno - vaspitnog rada sa decom u objektu vrtica u Žagubici, “Poletarac” organizuje i rad sa decom u selima ove Opštine. U Suvom Dolu organizuje se poludnevni boravak za decu predškolskog i mladeg predškolskog uzrasta. Sa decom radi vaspitac, a od ove godine i u Laznici sa predškolcima je vaspitac, za razliku od ranijih, kada je taj posao obavljao seoski ucitelj.

- Laznica je specificno naselje. Ima dosta dece, cak više predškolaca nego u Žagubici. Tamo dolaze i deca iz Selišta. Od prvog februara ove godine decu iz Selišta u Laznicu prevozi autobus. U autobusu je vaspitac koji ode po njih, radi sa njima i ostalom decom u Laznici, a onda ih ponovo vrati u njihovo selo. Laznica je specificna i po tome što se u tom selu vec 30 godina organizuje priprema predškolaca za polazak u školu i to prevashodno sa ciljem da deca koja u porodici koriste vlaški jezik u tom pripremnom periodu nauce srpski, kako bi mogla u školi da prate nastavu i komuniciraju sa vršnjacima iz drugih sredina. Do ove godine sa predškolcima je radio ucitelj, sada pripremni predškolski program vodi vaspitac, - pojašnjava Dušica Trifunovic, direktor Decjeg vrtica “Poletarac” Žagubica.

Poludnevni boravak za decu predškolskog i mladeg predškolskog uzrasta organizovan je i u Osanici, Krepoljinu i Krupaji. Sa decom takode radi vaspitac.

Vrtic mnogo znaci

U naseljima Bliznak, Breznica, Sige i Milanovac, zbog malog broja dece, predškolski pripremni program se realizuje pri školi

- Uspeli smo, bez obzira na razudenost naselja i malog broja dece u Donjoj Reci, podrucju oko Krepoljina, da ipak organizujemo predškolski pripremni program u svim sredinama. Tu nam je dosta pomogao predsednik Opštine dr Dragi Damnjanovic, a i direktor Škole u Krepoljinu je bio veoma zainteresovan da sva deca tog podrucja produ pripremni nastavni program. Razlog je vrlo jednostavan: praksa je pokazala da postoji ogromna razlika izmedu dece koja su pohadala pripremni program u odnosu na decu koja su neka predznanja sticala u porodici i direktno došla u prvi razred. Deca iz vrtica i iz cetvorocasovnih ili poludnevnih grupa, osim vladanja osnovnim matematickim pojmovima i pocetnog znanja citanja i pisanja, kudikamo lakše i uspešnije su prihvatila kolektivni rad u školi, bila spremna da se maksimalno iskažu i u timskom i u individualnom nastupanju, imaju veoma široko predznanje, logicko rasudivanje i, što ume da bude veoma važno, ono što znaju umeju da prezentuju sa daleko više samopouzdanja. To cesto bude jedna prednost koja im koristi da tokom celog školovanja prednjace, - dodaje Dušica Trifunovic.

Dece sve manje

Decji vrtic “Poletarac” Žagubica, što u sedištu Ustanove, što po svim selima opštine, okuplja 190-oro dece. Prisutna je tendencija opadanja broja stanovnika, migracija prema urbanim sredinama, posle-dnjih godina sve izraženije napuštanje homoljskih sela i odlazak u inostranstvo. Za razliku od ranijih decenija, kada su deca odlazila u inostranstvo kod roditelja tek po završetku školovanja, sada se u inostranstvo odvode i deca predškolskog uzrasta.

- Oseca se da je, nažalost, dece sve manje. I naša predškolska ustanova i škole, narocito seoske, taj problem i te kako osecaju. Nije to samo problem kako organizovati rad u polupraznim ucionicama, tuga vas obuzima kad gledate kako se sela, bukvalno, gase. Uz to, javlja se i problem sa strucnim kadrom. Mi smo imali srece da nam se vaspitac za rad u Donjoj reci sam javi. Inace, retko ko hoce da putuje do Krepoljina, iako to nije predaleko od Žagubice. Ali, javni prevoz je tako organizovan da vaspitac provede gotovo ceo dan u putu i radu.

“Sve je stalo, samo deca rastu”

U “Poletarcu” su, vele, zadovoljni uslovima za rad i opremljenošcu, kako maticnog vrtica, tako i prostora za rad sa decom u selima. Seoske grupe su mahom pri školama koje pomažu u uredenju prostora, a pomažu i mesne zajednice, roditelji, privatni preduzetnici...

- Polovina od ukupnog broja dece koja dolaze u vrtic u Žagubici, dolazi iz porodica u kojima nijedan roditelj ne radi. Roditelji pokušavaju da nadu neki posao, makar privremen, ali smo zadovoljni što, svejedno, dovode decu u vrtic. I “Fož” je stao, bukvalno je sve stalo. A, kao u pesmi, deca, naravno, rastu. Svesni ukupne situacije, cenu ne menjamo vec tri godine. I danas je 1.900 dinara. Uz pomoc Opštine nekako uspevamo da obezbedimo sve uslove, 4 obroka dnevno, funkcionisanje vrtica..., - kaže direktor Decjeg vrtica “Poletarac” Žagubica.

“Da vidimo i budemo videni”

Mališani žagubickog vrtica vrlo cesto su u prilici da svoja umeca pokažu i pred sugradanima. Od oktobra, tokom “Decje nedelje”, za Dan prosvetnih radnika, Novu godinu, 8. marta, preko raznih prolecnih druženja i velikog maskembala i završne priredbe krajem radne godine, mališani se redovno prikazuju u najlepšem svetlu.

- Ucestvujemo na brojnim igrarijama, “Lutkefu”, Festivalu u Požarevcu, idemo u Zoo-vrt, na zimovanja... Bez obzira što smo daleko, ništa ne propuštamo. Cilj nam je da naša deca što više toga vide, a i da budu videna. Uz sve to, tradicija je da se u prolece deca predškolskog uzrasta srecu sa uciteljima. Odlazimo u posetu školi, ucitelji sa svojim dacima dolaze u vrtic, organizujemo radionice, deca se upoznaju sa uciteljima, cime se uspostavlja kontakt koji je od znacaja u momentu kada deca odu iz vrtica, postanu daci - prvaci. U brojnim radionicama ucestvuju i roditelji. Sem toga, pomoc i saradnja roditelja izuzetno je znacajna kad se organizuju priredbe, bilo u vrticu ili ona završna, u Domu kulture, kad zajedno nastupaju sva deca, i iz vrtica u Žagubici i iz svih sela u opštini. Imamo i donacije, recimo privatna firma “Saturn”, ali i neke druge. Pomaže ko koliko može. Malo ovde ima privatnih preduzeca, male su to firme, ali je nama pomoc veoma draga i dobrodošla, jer je od srca, - kaže Dušica Trifunovic.

Decja kolonija

U Žagubici se svake godine organizuje Likovno - ekološka kolonija, koja okuplja vaspitace i decu iz Branicevskog i Podunavskog okruga. Prošle zime je bilo problema zbog velikog snega i hladnoce, ove godine je Kolonija organizovana tokom oktobra. Kolonija je vec postala tradicija i u “Poletarcu” su veoma ponosni na rezultate i prelepa druženja koja se ostvare tokom te manifestacije. Slicno je bilo i 10. maja prošle godine, kada je “Poletarac” obeležio 20 godina postojanja. Ove godine, Dan ustanove ce, naglašavaju, takode biti svecano obeležen. To je, dodaju, nekako baš vreme kad se bliži rastanak vaspitaca i dece koja polaze u školu, vreme kad se nakupe uspomene od jaslickih do predškolskih dana, pa krene suza i vaspitacu i detetu i roditelju.

Ipak, druženje nastavlja da traje i godinama kasnije. Za vreme raspusta, prvaci, a i stariji daci, dodu u vrtic, dan provedu sa svojom negdašnjom vaspitacicom, evociraju uspomene na najranije detinjstvo, dane i godine provedene u igri pod svodovima “Poletarca”. Pohvale se dackim peticama, povere vaspitacici ko im je najbolji drug, ko je nova simpatija...

Pa, nastave kroz život tako “veliki i važni”, u dnu srca cuvajuci svoj “Poletarac”, svoj “znak” na polici za garderobu, svoj kutak u vrtickoj sobi gde se i danas cuvaju sve tajne najranijeg i najsrecnijeg detinjstva...

D. Milenkovic

DUŠAN LILIC, DIREKTOR SREDNJE TEHNICKE ŠKOLE ŽAGUBICA

ŠKOLA CE SE ZAŽELETI ÐAKA

Srednja škola u Žagubici trenutno ima 200 ucenika i devet odeljenja sa smerovima: ekonomski tehnicar, trgovac, kuvar- konobar i automehanicar. Vecina od dvadeset profesora su iz opštine Žagubica, a iz požarevacke Ekonomske škole dolaze dva profesora predavaca na kuvarskom smeru.

- I za narednu školsku godinu konkurisacemo za po petnaest ucenika na kuvarskom i konobarskom smeru jer u neposrednoj blizini škole u završnoj fazi je opremanje restorana gde bi ti ucenici obavljali praktican rad. Pored toga, planiramo i odeljenja sa petnaest vodoinstalatera i isto toliko automehanicara, kao i jedno odeljenje od trideset ucenika za smer ekonomski tehnicar, kaže Dušan Lilic, direktor Tehnicke škole.

Od osnivanja do danas smanjivao se broj ucenika u školi zbog cega je cesto dolazilo i do promene profila.

- Bila je to prvo srednja škola usmerenog obrazovanja, istureno odeljenje petrovacke Gimnazije koja je sa radom zapocela 1979. godine u Krepoljinu, a nastava se održavala u popodnevnim satima u tamošnjoj Osnovnoj školi. Godinu dana kasnije ucenici i profesori se sele u novu školsku zgradu u Žagubici. Posle petrovacke Gimnazije, Škola je odredeni period radila i kao istureno odeljenje Ekonomske i Poljopri-vredne škole iz Požarevca, a danas kao samostalna srednja Tehnicka škola. Pre toga ona je bila Poljoprivredna, pa Gimnazija, potom i Mašinska škola. Kada je rec o smerovima, trgovacki je dosta dugo bio u žiži interesovanja ucenika, medutim, nepovoljne ekonomske prilike iz prethodne decenije, potom privatizacija kao i gašenje pojedinih firmi i zadruga uslovile su smanjenje potražnje za ovim kadrovima i njihov povecan broj na Birou. Tim povodom u dogovoru sa lokalnom samoupravom odlucili smo se i za odrecene korekcije, za nove, atraktivnije smerove kurentnije na tržištu rada. Rec je o zanimanju kuvar- konobar koje se uklapa u strategiju razvoja turizma opštine Žagubica. Ima i tu malo otpora kod roditelja koji jednostavno ne žele da im deca rade u kafani, kako cesto govore. Naravno, to su stereotipi, shvatanja vezana za neka prošla vremena. Objekti i lokacije kao što su Vrelo, Skijaški centar, kao i turisticki kompleks na Crnom Vrhu gde se gradi i veliki hotel, nešto su sasvim drugo. Da je to sve proradilo, svakako bi danas i prica bila drugacija, tvrdi direktor Lilic.

Koliko je direktor žagubicke Tehnicke škole u pravu, svedoce i podaci gotovo iz svih opštinskih biroa za zapošljavanje na teritoriji Branicevskog okruga gde na posao najmanje cekaju školovani kuvari i konobari.

- Bez obzira na sve, mi u neposrednoj blizini škole opremamo rerstoran cija bi namena bila iskljucivo prakticna obuka kuvara i konobara. Ostali smerovi praksu obavljaju u radnim organizacijama, a kada je rec o smeru ekonomski tehnicar, tu nema problema.Zbog prohodnosti, mogucnosti daljeg školovanja interesovanje ucenika je na zavidnom nivou. Ono što predstavlja naš najveci problem je cinjenica što sve manje imamo daka u osnovnim školama, zbog cega imamo pravo na samo tri odeljenja. Zatvaranje preduzeca i sve veci porast nezaposlenosti ucinili su svoje. ljudi trbuhom za kruhom odlaze u inostranstvo, najcešce u Italiju, mladi odlaze u razvijenije opštine gde formiraju svoje porodice, a manjim delom u pitanju je i opadanje nataliteta. Ukoliko se ovaj trend nastavi, a nadam se da nece, škole ce se zaželeti daka. Toga su svesni i odgovorni ljudi u opštini Žagubica koji u poslednje vreme cine izuzetne napore kako bi se ovaj trend zaustavio. Od razvoja turizma, otvaranja malih i srednjih preduzeca, do obecanja nadležnih Republickih ministarstava o ravnomernom regionalnom razvoju kako bi se otvaranjem novih radnih mesta mladi zadržali u svojoj sredini, naglašava direktor Tehnicke škole.

Kada je rec o samom školskom objektu, najveci problem predstavlja grejanje. O tome direktor Dušan Lilic, kaže

- Rec je o dotrajalim prozorima sa metalnim okvirima koji slabo dihtuju zbog cega je u ucionicama i drugim prostorijama dosta hladno. Drugo, ugalj koji smo dobili bio je vlažan i dosta nekvalitetan. Pokušavali smo da obezbedimo sredstva iz donacija, ali to nekako nije išlo. U poseti nam je bio i zamenik ministra Prosvete i sporta, i tu nismo imali razume-vanja, jer u pitanju je velika investicija. Rec je o cifri od dva miliona dinara. Kada je rec o sredstvima iz takozvanog Nacionalnog investicionog plana, valjda cemo i mi doci na red, otom potom. Za sada je izvesno jedino to da ce nam u rešavanju ovog problema pomoci, ko drugi nego lokalna samouprava. Oni su na osnovu projekta za obe škole, Osnovnu i našu srednju tehnicku konkurisali kod americke Agencije za razvoj za dvadeset hiljada dolara, sredstva koja bi se upotrebila za kompletno renoviranje prozora u obema školama. Pored toga, kada je rec o saradnji sa lokalnom samoupravom, ona nam dosta pomaže. Primera radi, kupili su nam opremu kada je bila Seoska olimpijada, postavili koševe na igralištu, a pokrivaju i materijalne troškove Škole. Drugim recima, dobijamo više nego što nam je to davala prethodna vlast. Dalje, uložili su oko 400.000 dinara u kupovinu objekta - restorana u kome ce naši ucenici uskoro obavljati praksu, opremaju ga i dace nam ga na korišcenje. To nije malo.

Ucenici žagubicke Tehnicke škole su u toku prošle a i ranijih godina postigli solidne rezultate na Republickom takmi-cenju, ali se ne mogu pohvaliti i rezultatima iz prvog polugodišta ove školske godine.

- Pored tendencije opadanja broja ucenika, nažalost opada i kvalitet znanja. Najveci razlog tome je veliki broj neopravdanih casova, jer teško je motivisati decu. Druga je prica kod ucenika koji su pri kraju školovanja, tu problema nema. Na drugoj strani, to su dobra deca, nemamo vecih problema sa disciplinom i ponašanjem, kaže na kraju razgovora Dušan Lilic, direktor srednje Tehnicke škole Žagubica.

Od isturenog odeljenja do samostalne Škole

Odlukom Skupštine opštine Žagubica, br. 020- 124/ 78- 01 od 28. oktobra 1978. godine, oznacen je pocetak realizacije ideje o osnivanju srednje škole u Žagubici, odnosno odeljenja srednjeg usmerenog obrazovanja u okviru Gimnazije u Petrovcu. Godinu dana kasnije Škola je otpocela sa radom u prostorijama OŠ Jovan Šerbanovic u Krepoljinu, a nastavila u Žagubici 1980. godine izgradnjom nove školske zgrade koja je imala je osam ucionica i šest kabineta, biblioteku, veliki hol, zbornicu, kotlarnicu i dvosobni stan. Škola je imala status isturenog odeljenja Obrazovnog centra Mladost iz Petrovca. U prvu i drugu godinu (prva faza usmerenog obrazovanja) upisan je 301 ucenik u pet odeljenja prve godine, i cetiri odeljenja druge godine.

Sredinom 1986. godine, posle racionalizacije mreže srednjih škola u Srbiji, zapretila je opasnost da Žagubica ostane bez ove, jedine srednje škole. Medutim, na sastanku privrednika i funkcionera Opštine polovinom jula 1986. godfine, zauzet je stav da se ulože napori kako bi se ovoj opštini odobrilo otvaranje odeljenja srednje poljoprivredne škole stocarskog smera. Meduopštinski zavod za unapredenje vaspitanja i obrazovanja sacinio je elaborat o društveno- ekonomskoj opravdanosti osnivanja škole srednjeg usmerenog obrazovanja u Žagubici. Predloženo je da postojece odeljenje preraste u školu srednjeg usmertenog obrazovanja poljoprivredno- stocarskog smera u kojoj bi radilo i odeljenje prirodno- matematickog smera radi prohodnosti prema fakultetima. Rešenjem Okružnog privrednog sudau Požarevcu, fi- 465/ 87 od 31. 07. 1987. godine Škola je upisana u registar organizacija udruženog rada pod nazivom Radna organizacija, Srednja škola usmerenog obrazovanja 25. septembar sa potpunom odgovornošcu, Žagubica, cime je stekla pravnu i poslovnu sposobnost.

Samostalna srednja škola 25. septembar radila je sve do donošenja novog Zakona o srednjim školama 1990. godine, kada nije mogla da obezbedi minimum propisanih uslova i kada je morala da svoj rad preorijentiše u okviru drugih maticnih škola kao organizaciona jedinica. Dobijena je saglasnost da se u Žagubici otvori organizaciona jedinica Ekonomske škole iz Požarevca u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, struka prodavac cetvrtog stepena, kao i organizaciona jedinica Poljoprivredne škole iz Požarevca, struke odgajivac goveda treceg stepena i rukovalac poljoprivredne mehanizacije. Istovremeno je raslo interesovanje za neke proizvodne i uslužne delatnosti, pa je 1992. godine dobijena saglasnost za otvaranje organizacione jedinice u okviru Mašinske škole iz Kuceva za podrucje rada mašinstvo i obrada metala, po jedno odeljenje automehanicara i mašinbravara. I konacno, na sednici Vlade Republike Srbije koja je održana 21. maja 1996. godine doneta je odluka da Žagubica ponovo dobije samostalnu srednju školu, i to pod nzivom koji i danas nosi- Tehnicka škola.

M.Kuzmanovic

HUMORESKA

LEVO OKO GLEDA DESNO

Emancipacija žena je veoma važna stvar i vecina civilizovanog sveta pridaje veliki znacaj ovom ženskom pitanju.

Kako mi živimo na jugu Evrope i na brdovitom Balkanu, to kod nas sporije i dolaze ideje i dostignuca zapadnog sveta, odnosno, razvijenog i ‘’trulog’’ zapada. Na tom i takvom jednom zapadu svi rade: i staro i mlado, i muško i žensko, pa cak i deca vlasnika fabrika. A kod nas je najbolje zanimanje biti sin bogatog oca!

Hoce oni i nas da uvuku u Evropu, nije da nece: dva nas vuku, tri nas tuku, ali smo mi žilav narod, ne damo se tako lako tim imperijalistickim mocnicima koji stvaraju novi svetski poredak. A u politici, žene moraju biti zastupljene sa 30% (pa i kod nas!). Dobro, trideset ne trideset, veži konja gde gazda, odnosno, svetski mocnici, kažu.

Tako, na jednom predavanju o eksploataciji žena, narocito kod nas, a i uopšte, predavac (ženski) je na kraju rekao prisutnim damama da se sastanu posle tri nedelje.

Kada je prvo upitala Italijanku da li je videla kakav napredak u ponašanju svog muža prema njoj, ova je odgovorila potvrdno rekavši da je njen muž više ne tuce i da je poceo da kuva; Nemica je, takode, videla napredak kod svog muža, više se ne svadaju i on je prestao da se opija itd., uglavnom, žene i iz ostalih zemalja su videle napredak kod svojih muževa, a na kraju je ustala Srpkinja i rekla:

- Prve i druge nedelje nisam videla ama baš ništa, a tek sam trece nedelje videla malo na levo oko!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ušli smo u NATO. Sad smo i mi svetska sila.

- Svi ogradili svoje avlije visokim zidom, a zalažu se za globalizaciju.

- Misle oni o nama: odakle nam i za taj jedan obrok!

- Javni servis je dobar, ali na njemu nema rucka.

- Jednom recju ili drugim recima, to je treca stvar.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U toku protekle nedelje, u porodilištu Požarevacke bolnice rodeno je 19 beba,

Cerke su dobili: Marija i Nebojša ljubisavljevic iz Požarevca, Jelena i Mališa Stanojevic iz Maljurevca, Draginja i Staja Vražitorovic iz Žagubice, Nada Košutic i Milorad Zavišic iz Osanice, Ðurdica i Saša Rajcic iz Trnovca, Sladana Grkulovic i Dušan Jevtic iz Požarevca, Anica i Zvezdan Andrejic iz Mirijeva, Dušica Miljkovic iz Požarevca, Sladana Savic i Ivan Jankovic iz Prugova i Danijela i Dragan Uroševic iz Sirakova.

Sinove su dobili: Biljana Rajic i Petar Bajovic iz ljubiceva, Maslinka Jovanovic i Boban Pejic iz Osanice, Ivana i Borko Jevremovic iz Požarevca, Katarina Racic i Goran Stepanovic iz Neresnice, Ivanka Josovic i Vladica Miljkovic iz Klicevca, ljiljana Vulicevic i Miroslav Životic iz Velikog Gradišta, Mirjana Todorovic i Boban Radosavljevic iz Požarevca, Anita Andrejic i Ðorde Sreckovic iz Požarevca i Jovana i Nebojša Spanic iz Požarevca.

ADVOKAT ZA VAS

USTANOVLJAVANJE HIPOTEKA NA OBJEKTU U IZGRADNJI

Zakon o hipoteci poceo je da se primenjuje od 25. februara 2006. godine i prema njegovim odredbama nadležni registri, koji se vode u zemljišno knjižnim odelenjima suda i u katastru nepokretnosti u RGZ - službi za katastar nepokretnosti za svaku katastarsku opštinu, bili su dužni da u roku od tri meseca od dana pocetka primene ovog zakona dostave sve podatke o ustanovljenim (upisanim) hipotekama do dana pocetka primene zakona, da bi se izvršio njihov upis u Centralnu evidenciju koja se ustrojava po ovom Zakonu.

Kako po ovom zakonu Centralnu evidenciju vodi Katastar nepokretnosti, koje ovlašcuje poverioca da zahteva naplatu potraživanja obezbedenog hipotekom, ukoliko dužnik ne isplati dug u ugovorenom roku.

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu: ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka); založne izjave (jednostavna hipoteka); zakona (zakonska hipoteka); sudske odluke (sudska hipoteka).

Novinu u Zakonu o hipoteci predstavlja to što se hipotekom može opteretiti ne samo nepokretnost koja je uknjižena vec i deo nepokretne stvari susvojinski udeo, ali i nepokretnost koja nije uknjižena u javne knjige, kao što je objekat u izgradnji i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža i dr.) bez obzira na to da li je vec izgraden. Za te objekte je potrebno da postoji odobrenje na izgradnju, ali hipotekom se može opteretiti i pravo na zemljištu (ne samo zemljište) kojim se može raspolagati a narocito ako na tom zemljištu postoji pravo pradenja, pravo prece gradnje ili pravo raspolaganja u društvenoj svojini tj, u državnoj svojini.

U slucaju kada je predmet hipoteke objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, upis ugovorne hipoteke obavlja se na taj nacin što se na zemljištu na kojem se objekat gradi upisuje hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti hipoteka se upisuje na izgradenom objektu, tj, posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti; ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, ili posebni deo objekta u izgradnji, hipoteka se upisuje na izgradenom objektu, tj, posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti. Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik preuzima prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u ciju korist je hipoteka upisana.

Hipoteka opterecuje sve sastavne delove nepokretnosti, pripatke nepokretnosti odredene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari koje su svojina nekog treceg, a takode su obuhvacena i sva poboljšanja i sva povecanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Prednost ovog zakona je u tome što suvlasnik neke nepokretnosti može zasnovati hipoteku na svom suvlasnickom delu bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim kada se radi o objektu koji je u izgradnji. Ako nisu utvrdeni suvlasnicki idealni udeli onda se na takvoj zajednickoj svojini hipoteka zasniva samo na celoj nepokretnosti uz obaveznu saglasnost svih zajednicara. Ako dode do naplate hipoteke, pravo prece kupovine imaju ostali suvlasnici ili zajednicari.