Header

INICIJATIVA OPŠTINSKOG RUKOVODSTVA

POŽAREVCU STATUS GRADA

Vlada Srbije utvrdila je Predlog Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike kojim se uspostavlja pravni osnov za obrazovanje 12 novih gradova. Opština Požarevac nije uvrštena u krug opština koje ispunjavaju uslove za utvrdivanje statusa grada iako tri opštine, Vranje, Užice i Sremska Mitrovica predložene za dobijanje novog statusa ne ispunjavaju deo uslova propisanih Zakonom (imaju manje od 100.000 stanovnika).

Opštinsko rukovodstvo je zato pokrenulo inicijativu o dobijanju statusa grada koja bi trebalo da rezultira izmenom predloženog teksta Zakona. Jasmina Nikolic, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac, mr Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika Opštine, Radoslav Stanojevic, direktor Fondacije Milenin dom-Galerija Milena Pavlovic Barili i Milorad Ðordevic, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu cine komisiju koja je radila na zahtevu upucenim Vladi Srbije i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Opština Požarevac prema popisu iz 1991. godine ima 84.676 stanovnika i predstavlja ekonomski, administartivni, geografski, kulturni i prirodni centar šireg podrucja. Opština Požarevac je i kadrovski i organizaciono osposobljena da u potpunosti, efikasno i strucno obavlja sve poslove iz postojece nadležnosti lokalne samouprave kao i poslove koji premašuju okvire sadašnjih nadležnosti. Analiza kljucnih parametara za opštine koje se na osnovu predloženog zakona obrazuju kao gradovi ukazuje da se Opština Požarevac nalazi ispred dela opština kojima je ovaj status utvrden Predlogom Zakona. Požarevac ima znacaj za severoistocnu Srbiju, kao Vranje za jugoistocnu, Užice za jugozapadnu i Sremska Mitrovica za Srem. Požarevac je znacajan faktor povezivanja Srbije sa susednim državama Rumunijom i Bugarskom.

U Požarevcu je 1821. godine formiran prvi Nahijski sud u Srbiji, 1825. prve jedinice stajace vojske,1826. prva kasarna u okviru dvora u Srbiji, 1830. prva gvardijska škola..., navodi se,izmedu ostalog, u zahtevu upucenom nadležnom ministarstvu i Vladi Republike Srbije.

Bilo je i predloga da se organizuje okrugli sto na ovu temu kome bi prisustvovali predstavnici svih politickih partija, nevladinih i drugih organizacija koje bi trebalo da podrže inicijativu za dobijanje statusa grada.

T.R.S.

PROSLAVLJEN 15. FEBRUAR, DAN VOJSKE SRBIJE

U EVROPU U STAVU MIRNO

Komanda garnizona Požarevac, kao i citava Srbija, po prvi put u novijoj istoriji obeležila je Dan vojske Srbije, 15. februar, Sretenje Gospodnje.

Proslava je zapocela otvaranjem izložbe Istorijskog arhiva Požarevac "Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine", kojom je kroz nekoliko tematskih celina pokušano oživljavanje vremena kroz modele aviona francuskog, austrougarskog i nemackog porekla, koji su poletali sa Požarevackog aerodroma pod oznakama srpske avijacije. Izložba ima ovu temu, jer je upravo u Požarevcu, 1915. godine, formirana prva škola za pilote i vazduhoplovne izvidace, kao i prvi vazduhoplovni opitni centar. On više ne postoji, ali je zato Požarevac danas centar za obuku kopnene vojske.

U istoriji srpskog naroda i njegove vojske mnogo je znacajnih datuma i prelomnih dogadaja koji su svojevrsna paradigma viševekovne borbe Srba za oslobodenje od zavojevaca i istovremeno izraz njihove vekovne težnje za slobodom. U znak secanja na sve one koji su za slobodu dali živote, Komanda Garnizova Požarevac, na celu sa pukovnikom Vinkom Markovskim, položila je vence na spomenike borcima poginulim u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i na spomenik vojnicima poginulima u ratu u Bosni i Hrvatskoj.

D. Demic

SLAVA RADIKALA “TRI JERARHA”

Srpska radikalna stranka, 12. februara proslavila je svoju slavu, Tri Jerarha. Ovogodišnji kolacar bio je Tomislav Rajic iz Požarevca, a kolac je predao Ðordu Ðalovicu iz Maljurevca, koji ce naredne godine biti glavni kolacar. Proslavu slave ce 2008. godine, organizovati odbori tri sela, Maljurevca, Bradarca i Bubušinca.

D. Demic

“AVALA” PROSLAVILA SV.TRIFUNA

Privredno društvo “Avala” AD proslavilo je u sredu, 14. februara Svetog Trifuna. Rezanje slavskog kolaca obavljeno je u Nacionalnoj kuci “Tulba” jednom od objekata “Avale”,gde je kasnije uz prisustvo velikog broja gostiju prireden svecani rucak. Domacin slave bio je Goran Miletic, clan konzorcijuma “Avale” koji je svetu dužnost kolacara za narednu godinu predao Milcetu Rajicu,takode clanu konzorcijuma.

T.R.S.

UGOSTITELJI PROSLAVILI SLAVU

VINO IZ SRPSKIH VINOGRADA

Svetog Trifuna, prošle nedelje proslavili su i ugostitelji Branicevskog i Podunavskog okruga. Ovog sveca ugostitelji slave duže od deset godina, a ovogodišnji kolacar i domacin bio je Rajko Pavlovic, vlasnik restorana Hipodrom, dok ce naredne godine domacin biti restoran Madera.

Pored ugostitelja, gosti su bili i proizvodaci vina i to iz Negotinskog kraja, iz sela Rogljevo, Smedovac i Rajac. Ovo je bila i prilika da se predstave najkvalitetnija i najreda vina proizvedena u malim vinarijama, kao što je Crna Tamjanika, cime je zapoceta i saradnja negotinskih vinara sa opštinom Požarevac.

D. Demic

MIODRAG DRAGANCE MARKOVIC, PREDSEDNIK OPŠTINE MALO CRNICE

RAVNOMERAN RAZVOJ – NAJBOLJI PODSTICAJ

Na poslednjoj sednici SO Malo Crnice usvojen je Program razvoja Opštine i planovi razvoja Mesnih zajednica tj. javnih preduzeca i ustanova. Plan i program razvoja Opštine Malo Crnice sem putne privrede obuhvata i snabdevanje vodom u vidu nastavka izvodenja radova na primarnoj i sekundarnoj mreži na izvorištu Boževac prema naseljima Kula, Crljenac i Kobilje, izradu istražne bušotine, izradu izvorišta Smolji-nac i razvodenje primarne mreže u ovom naselju, Šapinu i Malom Gradištu sa mogucnošcu povezivanja Zabrege. U Programu je plan izrade primarne i sekundarne mreže u naselju Salakovac i povezivanje industrijske zone “Salakovac”. Tu su i geološka istraživanja i bušenje bunara radi obezbedivanja zdrave pijace vode za naselja Toponica, Veliko selo, Vrbnica, Kravlji Do i Šljivovac kao i uredenje bunara u Batuši gde bi se nakon ispitane izdašnosti u saradnji sa ovom Mesnom zajednicom i Kalištem pocelo sa vodosnabdevanjem naselja.

Plan obuhvata i uredenje korita “Stare Mlave”, potoka kroz naselje Boževac i ostalih potoka u Opštini, revitalizaciju i izgradnju malih školskih igrališta, održavanje i investicije u školama, odvodenje i precišcavanje otpadnih voda, kao i ulaganje u kulturu i pomoc crkvama i manastirima. Program obuhvata rešavanje i mnogih drugih infrastrukturnih problema Opštine.

Problemi opštine-regionalni

U nekoliko sela Opštine ne postoji izgraden vodovod, a Opština nema nijedan metar kanalizacije. Uraden je Generalni projekat vodosna-bdevanja Opštine sa mogucnošcu povezivanja na regionalni vodovod kao i Generalni projekat sakupljanja i precišcavanja otpadnih voda. Potpisan je i sporazum o gasifikaciji sa drugim opštinama Branicevskog okruga. Sprega javnog i privatnog sektora urodila je plodom kada se govori o uredenju Opštine a veliki podsticaj u pracenju ravnomernijeg razvoja svih podrucja u Srbiji, kao i Malog Crnica jesu podsticajna sredstva stranih investitora, evropskih agencija i nadležnih ministarstava.

- Koristili smo sredstva Ministarstva za kapitalne investicije tj. JP “Putevi Srbije” kada je u pitanju izgradnja regionalnih, magistralnih i lokalnih puteva a ta tendecija ce se nastaviti u ovoj godini. Dobili smo sredstva za podsticaj razvoja ruralnih podrucja iz Ministarstva poljoprivrede, a od republicke Direkcije za vode novac za poboljšanje vodosnabdevanja. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomoglo je po pitanju poboljšanja rada lokalne samouprave. Mislim da ce se ta tendencija ulaganja nastaviti jer je utvrden Program razvoja turizma na našem podrucju, kaže Miodrag Dragance Markovic, predsednik Opštine Malo Crnice.

Malo Crnice ce, ukoliko bude imalo mogucnosti da koristi sredstva donirana od strane evropskih agencija njih usmeriti na rešavanje problema regionalne deponije, vodovoda i sistema za precišcavanje otpadnih voda.

- Mi smo predlagali da se sve opštine Branicevskog okruga na taj nacin ukljuce u rešavanje ovog bitnog pitanja ili u participiranju izgradnje regionalne deponije . Takode , ne manje bitno pitanje je izgradnja regionalnog vodovoda cime bismo rešili probleme neispravnosti vode za pice.Tu je i sistem za precišcavanje otpadnih voda bez koga ne možemo u Evropu. Za sve to potrebna je dobra saradnja sa predsednicima svih opština Branicevskog okruga. Vlasti su smenjive te ljudi na najodgovornijim funkcijama moraju da vode racuna o gradanima.

Poljoprivreda i industrija

Malo Crnice, kao i druge opštine u Srbiji danas ima problem sa migracijom stanovništva iz sela u grad.

- Sve više ljudi odlazi u inostranstvo “za stalno”. Plašim se da cemo ostati bez srpskog sela. Necemo moci parolama i praznim obecanjima da zadržimo mlade ljude na selu vec samo konkretnim akcijama . To znaci da im moramo obezbediti vodu, kanalizaciju, gasifikaciju, puteve, škole, domove kulture, crkve… Konkretno, kada govorimo o našoj opštini potrudicemo se da Bajlonov mlin izvucemo iz stega stecajnih i likvidacionih upravnika i Trgovinskog suda te da nademo sigurnog investitora. Nadam se da ce Zakon o zadrugama rešiti mnoga pitanja obzirom na to da je tradicija zadrugarstva u našem kraju stara preko sto godina. Poljoprivreda je kamen temeljac ovog kraja. LJubav prema plodnoj stiškoj ravnici mora da se održi kod ljudi koji u njoj žive. Onog trenutka kada njive ostanu nezasejane imacemo mnogo vecih problema jer žitnica kao što je Stig predstavlja krupan zalogaj u proizvodnji hrane na nivou Srbije. Selo moramo približiti gradu a ne udaljavati ga od njega. Ne sme se zaboraviti ni na industriju a to znaci izgradnju industrijske zone, razvoj malih i srednjih preduzeca. U ovoj godini bice uraden projekat industrijske zone, zatim nas ocekuje izbor izvodaca a kasnije izgradnja infrastrukture na tom mestu. Zatim cemo tako uredeno zemljište ponuditi zainteresovanim investitorima i potencijalnim vlasnicima malih i srednjih preduzeca.

Razvoj Opštine, Okruga i Republike ici ce znatno brže ukoliko se veca pažnja posveti ravnomernom razvoju tako što ce nerazvijene opštine imati više beneficija, kaže Markovic.

T.R.S.

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE MALO CRNICE

MILION I PO EVRA IZ NIP-a

Sprovodeci plan razvoja Opštine za 2006. godinu Direkcija za izgradnju Opštine Malo Crnice radila je u nekoliko oblasti kao što su održavanje i izgradnja puteva, vodosnabdevanje, sanacija deponija, revitalizacija sportskih terena itd. U proteklog godini sredstva za finansiranje sveukupnog razvoja Opštine iznosila su oko 30 miliona dinara ali je donacijama ministarstava taj iznos povecan na oko 70 miliona. Tokom 2006. uradeni su i revitalizovani mnogi lokalni putevi i zapoceta izgradnja novih. Revitalizovano je i presvuceno skoro 70% puteva, a po prvi put su cišcene i bankine. Uraden je Generalni projekat vodosnabdevanja svih naselja na podrucju Opštine, Generalni projekat kanalizacije a realizujuci ove planove Direkcija za izgradnju uradila je detaljne projekte za naselja.

- Ovih dana završice se sistem vodosnabdevanja Boževca koji bi sem ovog mesta vodom trebalo da snabdeva Kulu, Kobilje i Crljenac. U njega je u prošloj godini uloženo oko 37 miliona dinara a cela investicija koštace oko 50 miliona. U okviru tog sistema bice, u zavisnosti od kapaciteta, bice uraden još jedan ili dva bunara. Obzirom na to da je kvalitet vode u Opštini loš Institut za hemiju Geološkog fakulteta u Beogradu izvršio je hemijske analize za naselja Vrbnicu, Veliko Selo, Toponicu, Kalište, Batušu i Smoljinac, kaže Srboljub Mitrovic, direktor Direkcije za izgradnju Opštine Malo Crnice.

U prošloj godini radilo se i na sanaciji divljih deponija. U toku je projekat Direkcije i Zavoda za zapošljavanje koji za cilj ima upošljavanje nezaposlenih lica koja trenutno rade na cišcenju divljih deponija, kanalima kišne kanalizacije itd. U Programu Direkcije za ovu godinu je i dovršavanje opštinske deponije koja ce funkcionisati do izgradnje regionalne. Deponija ce raditi po sistemu “zatvaranja”. Otvara se na ispitanoj glinenoj podlozi na koju se zatim postavlja folija. Kada se deponija napuni zatvara se i zatrpava te za njom ne ostaje nikakav trag. Deponija ce biti u funkciji za oko mesec dana a to je ujedno prvi projekat koji ce biti završen u 2007. godini.

Planirano je da se iz budžeta za 2007. preko Direkcije realizuje 59 miliona dinara a sa donacijama ovaj iznos bice povecan na 155 miliona. Što se novca iz NIP-a tice Opština Malo Crnice uspela je da obezbedi oko 1,5 miliona evra.

- U 2007. imacemo izuzetnu aktivnost u smislu investiranja, izrade projekata i konkurisanja kod nadležnih ministarstava. Od 1,5 miliona evra iz NIP-a za revitalizaciju lokalnih puteve na podrucju Opštine izdvojeno je 39 miliona dinara. Od Agencije za razvoj lokalne infrastrukture za iste svrhe izdvojeno je oko 30 miliona dinara a koristicemo i naša sredstva. Kada se govori o vodosnabdevanju Opštine bice nastavljen vodosistem Boževac. U projektu vodosnabdevanja radice se i oprema na izvorištu Smoljinac koji ce sem ovog naselja pokrivati i Šapine i Zabregu. Planirano je da se u toku ove godine urade istražne bušotine neogenskih izdana koji mogu obezbediti relativno dobru vodu jer i tamo postoji problem sa neorganskim amonijakom. Taj proces sprovešcemo na podrucju naselja Veliko Selo, Vrbnica i Toponica koji ce snabdevati po još jedno naselje. Bunari su uradeni te ostaje izrada novih analiza i pripreme za eksploatacione bušotine u Batuši i Kalištu. Osim toga trenutno konkurišemo za sredstva za izradu projekata i realizaciju Generalnog plana prerade i odvodenja otpadnih voda.

U Direkciji su svesni problema koji im stvara nepostojanje kanalizacije koja bi obezbedila tehnološki cistu sredinu a Opština na taj nacin svojim poljoprivrednim proizvodacima pomogla u dobijanju ISO standarda i nastupu na širem tržištu.

Postoje dva puta za rešavanje ovog problema. Prvi je davanje koncesija ponudacima koji bi uradili mrežu a kasnije kroz naplatu ta sredstva vratili. Druga je ideja da se kanalizaciona mreža radi uporedo sa gasifikacijom jer su to projekti koji bi mogli ujedno da se realizuju.

- U 2007. bice asfaltirana vecina lokalnih puteva koji povezuju naselja. Ocekuje se i nastavak dogradnje decjih igrališta a u programu za ovu godinu nalazi se i projekat izgradnje balon hala u Malom Crnicu i Boževcu. Sredstva za te namene bice obezbedena u saradnji sa Ministarstvom za prosvetu i sport, najavljuje Mitrovic.

T.R.S.

RAZGOVOR SA NARODNIM POSLANICIMA SKUPŠTINE SRBIJE - VEROLJUBOM ARSICEM I SAŠOM VALJAREVICEM

KAKO UKINUTI RAZLICITE ARŠINE

- Hoce li Požarevac dobiti status grada, ili ce i dalje biti na meti republickih vlasti

- Perspektiva razvoja u turizmu i maloj privredi

- Ostvarenje ekonomskih interesa velikim silama važnije od života ljudi

Srpska radikalna stranka, na parlamentarnim izborima održanim u januaru ove godine, u Branicevskom okrugu osvojila je 31.09%, od ukupnog broja izašlih biraca i pobedila u 44 izborne jedinice, što je rezultiralo time da u Republickom parlamentu opštinu Požarevac predstavljaju dva narodna poslanika iz redova ove partije. To su Saša Valjarevic, predsednik opštinskog odbora SRS i Veroljub Arsic, predsednik okružnog odbora SRS. U opštinu Požarevac, prethodna vlast veoma malo je ulagala, pa se sada postavlja pitanje šta ovo zapravo znaci za opštinu Požarevac i Branicevski okrug.

Razvoj malih i srednjih preduzeca

S obzirom na to da je SRS vec dve i po godine u opštinskoj vlasti, vec postoje projekti cija je realizacija sada mnogo realnija.

“Vec je poznato da cu ja biti u Odboru za privredu, tako da cu se truditi da se za našu opštinu izdvoji što više sredstava iz odredenih fondova i odobri što više projekata. Upravo zbog toga, Skupština opštine Požarevac iz budžeta je izdvojila sredstva za izradu projekata, kako bismo mogli da konkurišemo cim se odredeni konkursi raspišu”, kaže Valjarevic.

Buducnost Srbije, a samim tim i ovog regiona, jesu mala i srednja preduzeca, s obzirom na to da su nekadašnji giganti rasprodati, samim tim i propali i da je nakon njihovog privatizovanja veliki broj radnika postao socijalni slucaj.

“U okolnim selima postoje veoma dobri primeri razvoja male privrede. Umesto sadašnjih kredita sa zelenaškim kamatama, takvim preduzecima treba obezbediti povoljne kredite, koji bi se ulagali u proširenje proizvodnje. Povecanje proizvodnje za sobom povlaci i neophodno povecanje broja zaposlenih, što bi umnogome rešilo problem nezaposlenosti koji Srbija ima. U Odboru za finansije pri republickom parlamentu, bice Veroljub Arsic, koji ce se zalagati za pokretanje odobravanja upravo takvih kredita”, rekao je Valjarevic.

Turizam

Pored malih i srednjih preduzeca, veliki potencijal Branicevskog okruga leži u razvoju turizma.

Po Valjarevicevim recima, a s obzirom na to da je Požarevac ostao bez jedinog hotela, za tu svrhu mogao bi se iskoristiti prostor pored ergele LJubicevo. Na tom prostoru mogao bi da se izgradi izuzetan kompleks, koji bi pored hotela, obuhvatao i terene za razlicite sportove, pa možda cak i bazen. U blizini se nalazi i Morava, pa je moguce privuci goste i na taj nacin. Svi, bar iz ovog kraja, znaju da je reka Morava izuzetno lekovita, ako bi se bar malo sacuvala od zagadenja. Taj kompleks, za pocetak mogle bi da koriste ekskurzije ili sportisti za pripreme.

Još bolje potencijale za razvoj turizma ima Kostolac, narocito jer se u njegovoj blizini nalazi i arheološki lokalitet Viminacijum. Predvidanja su da ce samo u toku 2007. godine ovo nalazište posetiti izmedu 50.000 i 60.000 turista. Vecina ovih turista stiže organizovanim turisticim turama Dunavom. Upravo na Dunavu i to kod mini hotela “Dunavski dragulj” gradi se luka, što se veoma dobro može iskoristiti, a vec postoji i mini aerodrom, što je velika pogodnost.

“Dragulj ima samo osam soba i verovatno ce uci u privatizaciju, ali mi cemo se zalagati da mu se ne promeni namena, vec da se dogradi, a da se stari deo renovira”, kaže Saša Valjarevic.

Pored opštine Požarevac, veliki potencijal za razvoj turizma ima i opština Žagubica, kao i Petrovac, koji je do sada najviše i uradio u toj oblasti, ali uvek može i više.

Po njemu, razvoj turizma dobra je prilika i za pokretanje i razvoj poljoprivredne proizvodnje, kao i za razvoj stocarstva, odnosno ponovno stvaranje malih farmi koje su nekada postojale u ovom kraju, jer ako postoje veliki potrošaci, kao što su hoteli, onda se automatski pojavljuju i proizvodaci tih namirnica, mesa, mleka i povrca. Ovo bi promenilo i trend napuštanja sela. Ako bi bilo moguce živeti od sopstvenog rada i sopstvene zemlje, ne bi bilo ni razloga da mladi toliko beže u gradove.

“Ono što tera investitore jeste spora administracija, pa smo mi vec preduzeli odredene korake koji ce znatno skratiti vreme za dobijanje neophodnih dozvola za ulaganje. Ovo je preduslov za ulaganja, a Požarevac ce se na Sajmu turizma predstaviti prezentacijom potencijala koji nisu iskorišceni i na taj nacin pokušati da privuce ulagace”, kaže Valjarevic.

Grad ili opština

Jedno od veoma bitnih pitanja je i ono zbog cega republicka vlast primenjuje razlicite aršine kada su razlicite opštine u pitanju i zbog cega je Požarevcu uskracena mogucnost da konkuriše za status grada, te koliko ce se to promeniti kada parlament bude poceo da radi u novom sastavu.

‘Vec je pokrenuto to pitanje. Požarevac ispunjava sve uslove, osim broja stanovnika. Medutim, kada bi se uracunao i broj ljudi koji su na radu u inostranstvu, imali bismo i preko 100.000. stanovnika. Vecina opština koje su konkurisale za status grada, takode nemaju dovoljan broj stanovnika, imaju cak i manje od nas. Taj uslov ne bi smeo da pravi problem. Mi cemo se zalagati i instistirati da opština Požarevac dobije status grada”, kaže Valjarevic.

Dobijanje statusa grada za opštinu Požarevac znacilo bi mnogo veca potencijalna sredstva za ulaganja, jer se ne bi iz Republike vracao mali postotak onoga što je ova opština zaradila i dala Republici, vec bi dobra vecina novca ostala tamo gde je i zaradena. Budžet opštine tako bi uveliko premašio 1.400.000.000 dinara, koliko sada iznosi, te bi se više investiralo u same opštine cime bi se omogucio njihov ravnomerniji razvoj.

Kosovo i Metohija

Vekovima aktuelna tema, a o kojoj se sve više i sve cešce govori jeste Kosovo i Metohija.

“Sada je najvažnije da sacuvamo suverenitet i integritet naše države. Radikali ne prihvataju bilo kakvu vrstu nezavisnosti Kosova i Metohije, vec smatraju da Kosovo treba da ostane neraskidivi deo teritorije Republike Srbije. Nisu u pitanju samo radikali. Nedavno usvojena rezolucija pokazala je da postoji jedinstvo vecine stranaka kada je Kosovo u pitanju, ali da postoje i stranke koje se proamericki deklarišu, kao što je partija Cedomira Jovanovica. Mi ne želimo tude teritorije, ali želimo da budemo svoj na svome, odnosno da sacuvamo jedinstvenu Srbiju. Za 27. februar zakazan je miting naših gradana sa Kosova, koji ce biti održan u Beogradu. SRS ce zajedno sa svojim narodom tog dana pokazati šta misli o tim svetskim globalistima, a narocito o Americi i pojedinim zemljama EU koje prihvataju koncept plana Ahtisarija. To su upravo zemlje koje su pod izgovorom zaštite prava nacionlanih manjina, a zapravo zaštite manjinskih interesa bombardovale našu zemlju. Ako i ima nekog ugrožavanja prava nacionalnih manjina to su onda ugrožena prava Srba. Govore o nekakvom kršenju ljudskih prava, a gde cete vece kršenje ljudskih prava od onoga koje oni sprovode prema prof. dr Vojislavu Šešelju. Krše ljudska prava i time što se Srbima na Kosovu onemogucava zapošljavanje, što nemaju osnovne uslove za život. Zaposeli su i poceli da eksploatišu sve prirodne resurse na Kosovu i Metohiji, posebno kopove, koji su se cuvali kao prirodne rezerve zemlje. Sada se zapravo vidi da su oni bombardovali radi svojih ekonomskih interesa i da je to jedino što ih interesuje.

D. Demic

PREOKRET U SO ŽAGUBICA

NOVA ODBORNICKA VECINA

Sednica Skupštine Opštine Žagubica, u petak je, umesto redovnog zasedanja pretvorena u svojevrsno politicko razracunavanje. Na predlog šefova odbornickih grupa SRS, DSS, DS i PSS, podnet u pismenom obliku dan uoci ove sednice, prvobitni dnevni red od 13 tacaka dopunjen je sa još 13.

Suština dopune, koju su usvojila 22 od 31 - og odbornika prisutnog sednici, je - smena: predsednika i 2 clana Mandatsko - imunitetske komisije SO Žagubica, predsednika Opštinske izborne komisije, direktora Direkcije za izgradnju i razvoj i dva clana Opštinskog veca Opštine Žagubica, kao i uskracivanje saglasnosti na imenovanje zamenika predsednika Opštine i nacelnika Opštinske uprave Opštine Žagubica.

Radi se o formiranju nove skupštinske vecine, a novi koalicioni sporazum su, prakticno, potpisali šefovi pomenutih odbornickih grupa, potpisujuci predlog za dopunu dnevnog reda.

Protivkandidati u koaliciji

Vladajucu koaliciju u žagubickoj SO do sada su cinili odbornici G 17 Plus, SRS, DSS i Grupe gradana. Novu koaliciju cine odbornici DS, SRS, DSS, PSS, SPS i Grupe gradana 2. Broji 22 odbornika, od ukupno 33 u SO Žagubica.

Od nesvakidašnje koalicije u kojoj su zajedno DS i SRS, odmah na pocetku se ogradio Zaviša Stevic, inace jedan od odbornika DS-a koji su se ranije izdvojili iz Odbornicke grupe Demokratske stranke u SO Žagubica, tako da DS u ovom lokalnom parlamentu ima dva bloka.

Pažljivom posmatracu ovakva previranja i priklanjanja odbornika cas jednoj, cas drugoj strani, i ne predstavljaju veliko iznenadenje: još pri konstituisanju SO Žagubica bilo je izvesno da ce predsedavajuci biti Nebojša Ilic (DS), ali su njegovi “sigurni glasovi” prešli na suprotnu stranu, pa je za predsednika Skupštine izabran Tomislav Milojevic (SRS). Sada, protivkandidati cine koaliciju (!).

Umesto Ilica, izuzetno energicnog predvodnika opozicije na svim dosadašnjim zasedanjima SO, sada su u redove opozicije potisnuti odbornici G 17 Plus i odbornici okupljeni u jednoj od dve Grupe gradana. Pojavljuje se, doduše, još jedna nova grupacija, koju cine tri odbornika PSS: Goran Pecic, Ilija Šcupulovic i Bojana Tufonic (PSS), kao i Albina Miletic (DS), a pod okriljem stranke Jedinstvena Srbija, u Žagubici formirane pre oko pola godine.

Homoljska “metla”

Uz obrazloženje da je rec o uskladivanju sa Odlukom o radnim telima koja predvida da gradani ne mogu biti clanovi Mandatno - imunitetske komisije, vec iskljucivo odbornici SO, clanstva u pomenutoj komisiji razrešeni su: Duško Stojadinovic i Dragiša Šopulovic, dok je Dragiša Prvulovic razrešen zbog rekonstrukcije skupštinske koalicije.

Za novog predsednika ove Komisije imenovan je Nebojša Ilic (DS), a za clanove LJubiša Jovkic (DSS) i Aca Mitic (SPS).

Razrešen je i dr Dragoljub Lazarevic, predsednik Opštinske izborne komisije za izbor odbornika SO Žagubica, zbog, kako se navodi, “nezakonitog i neprincipijelnog tumacenja odredbi Zakona o izborima i drugih izbornih propisa i pravila, narocito prilikom ostavki odbornika i izboru novih odbornika sa lista politickih partija”.

Za novog predsedenika ove Komisije odbornicka vecina je imenovala Životija Ilica, advokata iz Žagubice.

Ciljevi ili interesi?

Na ovoj sednici uskracena je saglasnost na imenovanje zamenika predsednika Opštine Žagubica. U obrazloženju je stajalo: “zbog neobavljanja svoje funkcije u skladu sa Zakonom, enormnog trošenja budžetskih sredstava na nepotrebna putovanja iskljucivo u stranackom interesu G 17 Plus a ne u interesu gradana, zbog obmane odbornika SO prilikom donošenja Odluke o pocetku izgradnje sportske balon - hale u pogledu rokova, cene i dr”. Mile Novacikic, zamenik predsednika Opštine nije prisustvovao sednici.

- Ovo je ostvarenje ciljeva nekih “usijanih glava”, rukovodilaca opštinskih odbora Demokratske stranke i Radikala, koji žele da ostvare samo svoje licne interese, a interesi gradana se zapostavljaju. Naravno da je ovo samo posledica parlamentarnih izbora na kojima su doživeli pravi krah i, jednostavno, pošto ne mogu da nadu sebe niucemu drugom, mogu da remete tokove u ovoj Opštini i na konto toga ostvare neke svoje ciljeve. Iskreno, ovo nisam ocekivao i skrecem pažnju predsedniku SO i vama odbornicima da ovde predstavljate narod, da ste birani od naroda i da odluke treba da donesete kako treba. Uvek sam bio za dogovor i kompromis i red je bio da se šefovi odbornickih grupa konsultuju i sa mnom. Svaka odluka i rešenje su moguci i svaka koalicija može da se napravi i da traje. Poznato je da svoje saradnike bira predsednik Opštine i molio bih da ne kršite Zakon i važece odluke. Ovakvo ponašanje govori da su na delu licni interesi, da bi se pojedinci dokopali direktorskih mesta i da bi se što više podrivao i onemogucio rad predsednika Opštine, samim tim i funkcionisanje ove Opštine, - porucio je sa skupštinske govornice dr Dragi Damnja-novic, predsednik Opštine Žagubica.

Oštro je reagovao i odbornik Dragi Bogdanovic:

- Ovo je usledilo nakon parlamentarnih izbora, kada je predsednik Opštine postao poslanik u Skupštini Srbije. Da li ce ovo što se radi Opštini Žagubica doneti boljitak, kad se ovim sece mogucnost daljeg privrednog razvoja, raskidaju veze sa Vladom i prekida dotok novca iz Republike koji smo imali ranijih godina. Primetili ste, i budžet smo usvojili znatno uvecan upravo na osnovu tih ocekivanja. Nece li sve ovo da dovede do toga da se ova Opština ponovo vrati u jedan totalni mrak i nemogucnost da završi svoje zapocete razvojne planove? Normalno je da se razlicite politicke stranke ili grupe objedinjuju, ali me apsolutno zbunjuje približavanje Demokratske i Srpske radikalne stranke. To je presedan na politickoj sceni Srbije, - rekao je Bogdanovic.

- Tamo gde ova Opština ne funkcioniše dobro i po Zakonu, upravo su kadrovi G 17 Plus. Ova skupštinska vecina jeste baš u interesu gradana i oni ce to vrlo brzo da prepoznaju. Na Konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije zajedno su za Deklaraciju glasali i DS i SRS. Nije novina da te dve stranke zajedno glasaju. Nije dobro da neki kadrovi DS-a budu glasovima SRS izabrani ili imenovani u organe lokalne samouprave. Toga ovde nece biti: nijedan kadar DS nece biti imenovan, izabran ili postavljen glasovima SRS. Tu ne racunam radna tela i komisije SO, gde po Poslovniku mogu da ucestvuju svi odbornici SO Žagubica. Dakle, mislim da je u interesu gradana Opštine Žagubica da promenimo neke ljude koji su nosioci nekih funkcija, a koji su proteklih godina pokazali jako loše rezultate za gradane, a jako dobre za sebe. Demokratska stranka ne ulazi u vlast, necemo nijednu funkciju: ni clanstvo u Vecu, Nadzornim i Upravnim odborima, nijedno direktorsko mesto... Nas ne interesuje vlast, vec boljitak gradana. Ubeden sam da cemo ovim smenama upravo doci do boljitka gradana. Od ponašanja predsednika Opštine zavisi da li cemo vec na sledecoj sednici podneti zahtev za opoziv predsednika Opštine Žagubica. Predsednika pozivamo da ubuduce saraduje i da se sa novom odbornickom vecinom dogovara oko kadrova koje je po Zakonu o lokalnoj samoupravi on dužan da predlaže, a ova skupština to prihvata - porucio je Nebojša Ilic (DS).

Nakon otvorenog “bacanja rukavice u lice”, kao i žustrih kritika i teških reci upucenih od strane pojedinih odbornika na racun predsednika Opštine, dr Dragi Damnjanovic je izrazio spremnost da “izade na crtu”. Zanimljivo, posle toga je u svim diskusijama odbornika novosazdane skupštinske vecine isticano da “niko nema ništa protiv predsednika Opštine”.

Bez komentara

Zanimljiv momenat ove sednice bilo je i razmatranje izveštaja o radu Opštinske uprave Opštine Žagubica: niko od odbornika ni lepu ni ružnu rec nije rekao, a protiv usvajanja izveštaja glasalo je 16 odbornika!

Nije bilo komentara ni o Planu i programu poslovanja JP Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Žagubica, ali je Plan i program usvojen sa 19 glasova.

Niko nije odgovorio ni na otvorena pitanja Smederevke Buckic, nacelnika Opštinske uprave u cemu se ogrešila o Zakon i propise, ali je za uskracenje saglasnosti na njeno imenovanje na ovu funkciju složno glasalo 18 odbornika SO Žagubica.

U obrazloženju predloga Rešenja za uskracenje saglasnosti stoji: “kršenje Zakona o radnim odnosima u državnim organima prilikom zapošljavanja radnika, kršenje Zakona o Budžetskom sistemu - nedostavljanje Pravilnika o sistematizaciji na saglasnost Skupštini, kršenje Zakona o javnim nabavkama kod sprovodenja postupka i izbora ponudaca, neefikasnost u radu Opštinske uprave prilikom odlucivanja o zahtevima gradana, neizvršavanje pravosnažnih i izvršnih rešenja, kršenje Zakona o lokalnoj samoupravi koji u radu Opštinske uprave zabranjuje sprovodenje i isticanje stranackih interesa i stranacke pripadnosti...”

Razrešenje direktora JP Direkcija za izgradnju i razvoj Opštine Žagubica Jovce Milovanovica potkrepljeno je obrazloženjem: “nesprovodenje usvojenih planova i programa rada JP Direkcije od strane SO Žagubica, vec postupanje i menjanje ovih planova i programa u skladu sa nalozima predsednika Opštine koji su suprotni usvojenoj politici SO, a na štetu vecine naselja, osim sela politicki lojalnih politici G 17 Plus.”

Za vršioca dužnosti direktora JP Direkcija za izgradnju imenovan je Ilija Mustecic, dipl. ing. poljoprivrede iz Žagubice.

Zbog sadejstva novih politickih snaga u skupštinskoj vecini, clanstva u Opštinskom vecu razrešeni su Miodrag Buckic i Saša Mijalkovic.

Odbili kamenolom

Nakon teških reci i optužbi, izrecenih tokom preraspodele funkcija, odbornici SO Žagubica su bez vecih polemika usvojili Odluke o utvrdivanju (korekciji) stope poreza na imovinu, izmene Odluke o postavljanju privremenih objekata (podova letnjih bašti), proglašenju javnog zemljišta, izmene i dopune Odluke o pristupanju izradi Prostorog plana Opštine, izmene Odluke o izradi Plana detaljne regulacije, kao i Rešenje o davanju saglasnosti na usaglašavanje Statuta JP Direkcija za izgradnju.

Razmotren je i izveštaj o funkcionisanju sistema protivgradne zaštite, a bezmalo jednoglasno je odbijen zahtev PP “Mat produkt” Vinca za dodelu ili kupovinu parcele na lokaciji “Jelenac” za izgradnju fabrike za preradu kamena. Procenjeno je da bi na toj lokaciji industrija takve vrste nanela nenadoknadive štete po ekologiju Žagubice i zdravlje lokalnog stanovništva.

Odbornici su usvojili analizu Brdske trke “Žagubica 2006”, prihvatajuci da budu organizatori Brdske trke “Žagubica 2007” i suorganizatori Relija za Šampionat Srbije, Balkana i Otvoreni šampionat eks - Republika bivše Jugoslavije.

Raste nezadovoljstvo u “Gornjaku”

Na predlog odbornika Albine Miletic, zbog obimnog reda ove sednice, tek na iducoj sednici SO ce se raspravljati o inicijativi gradana MZ “Gornjak” Krepoljin, koji traže da se raspusti Skupština te MZ i raspišu izbori za novu. Na celu MZ “Gornjak” Krepoljin je Dejan Miletic, suprug pomenute odbornice SO Žagubica.

Nezadovoljstvo radom organa ove MZ prvi su prošle godine izrazili žitelji zaseoka Breznica. Nezvanicno se pominje mogucnost provere verodostojnosti nekoliko stotina potpisa peticije za smenu rukovodstva MZ “Gornjak” Krepoljin.

Prve reakcije

Jedinstvena Srbija je prva oštro reagovala na skupštinske "pretumbacije". Safet Pavlovic, predsednik Opštinskog odbora te stranke posebno je ogorcen na promenu koalicije u trenutku kad Žagubica po prvi put ima Narodnog poslanika - dr Dragi Damnjanovic, (G 17 Plus), aktuelni predsednik Opštine Žagubica. Istovremeno, kolaboriranje DS i SRS, po oceni ove stranke, neviden je i neprirodan ideološki spoj, po mišljenju Pavlovica, nastao kao rezultat pritiska ili podmicivanja od strane LJubiše Jovkica (predsednik OO DSS Žagubica), dojucerašnjeg koalicionog partnera stranke JS na parlamentarnim izborima. Ova stranka ce se, najverovatnije, odreci novoprispele Albine Miletic koja je na poslednjoj sednici svojim glasom potpomogla da pojedine odluke budu usvojene, uprkos stranackom stavu da odbornici JS budu uzdržani.

D. Milenkovic

ZIMSKA ŠKOLA ZA ZEMLJORADNIKE BRANICEVSKOG OKRUGA

SA NAUKOM BOLJI PRINOSI

Vec deset godina Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac organizuje Tradicionalnu zimsku školu za poljoprivredne proizvodace. Sve ono što strucnjaci Zavoda smatraju da proizvodaci ne znaju i ono što su novine stavljaju se kao teme na dnevni red. Prema recima Jovana Grozdica, direktora Zavoda pre održavanja škole anketiraju se poljoprivredni proizvodaci putem licnog kontakta i telefonom kako bi se ustanovilo šta je za njih važno da se stavi u program. Ove godine Zimska škola traje od 19 -23. februara, a predavaci su eminentni strucnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta, Instituta i prakticari sa PKB-a koji brinu o 10.000 krava.

“Škola je postala jako važna kako za proizvodace koji dolaze u velikom broju, tako i za one koji predstavljaju svoje programe iz hemijskih i semenskih kuca. Imamo povratnu informaciju od proizvodaca da su veoma zadovoljni školom, da stecena znanja primenjuju, a i od naših kolega iz drugih Centara i promotera koji isticu da su naši poljoprivredni proizvodaci veoma edukovani”, istice Jovan Grozdic.

Inace, predavanja obuhvataju upoznavanje sa sredstvima za zaštitu bilja, hibridima kukuruza, ishranom domacih životinja, nacinima dubrenja, proizvodnji povrca...

D.Dinic

U KAMENOVU ODRŽANA 14. PO REDU REPUBLICKA MANIFESTACIJA "LOV NA BAKARNU LISICU"

VELIKI ODZIV LOVACA

Svakog prvog vikenda u februaru, u Kamenovu selu nadomak Petrovca održava se lovacka manifestacija „Lov na bakarnu lisicu”. Radi se o republickoj manifestaciji, koju je ove godine otvorio predsednik Lovackog saveza Srbije Zoran Živojinovic. Lovacka sekcija Lovackog udruženja „Trest” iz Kamenova je organizator ove manifestacije, a Mirko LJubomirovic, predsednik sekcije istice: „ Ovo je 14. po redu manifestacija, koju mi lovci iz Kamenova organizujemo, pokazalo se i ovog puta, vrlo uspešno. Lovilo se hajkom i jamarenjem, na preko 8 hiljada hektara lovne površine, u više naselja, ucešce je uzelo oko 250 lovaca iz cele Srbije, kao i naši pobratimi iz Republike Srpske. Podeljena su i priznanja za najbolji odstrel, najboljeg psa jamara, najlepši šešir, najpromašaj, najstariju pušku, priznanja su urucena i lovackom podmlatku”.

Suorganizator manifestacije je Lovacko udruženje „Trest”, a predsednik ovog udruženja Aca Životic kaže: „ Mi želimo da ovakvim akcijama, a i slicnim, podstaknemo razvoj lovnog turizma na teritoriji petrovacke opštine. Ozbiljno smo se i ovoga puta pripremili, a osim lovackog dana, organizovali smo i takmicenje u lovnom streljaštvu, tacnije takmicenje u gadanju glinenih golubova, popularni memorijal „Vladimira Lale Perovica”. Ambicije su nam velike i pokrenuta je inicijativa da ubuduce ova manifestacija traje i više dana, da se obogati program, obezbede smeštajni kapaciteti i ponude proizvodi iz ovog kraja buducim gostima manifestacije”.

Da se u ovoj oblasti radi odgovorno, govori i cinjenica da su organizatori obezbedili i prisutvo strucnjaka iz Novog Sada za lovni turizam, kao i novinare casopisa „Lorist”, a što se tice lovacke srece, ona je promenljiva. Ove godine posrecilo se samo iskusnom lovcu Bori Živojinovicu iz Kamenova koji je jedini ustrelio lisicu.

D.Ilic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (4)

SEKTOR U KOME CENU ODREÐUJE KUPAC

Nezamislivo je da prodavac prodaje robu kojoj ce kupac odrediti cenu. I dete iz predškolske ustanove ce u prodavnici pitati koliko košta cokolada, platiti je i tek onda dobiti.

Ali, seljaci su cudna fela. Više vole da o njihovom novcaniku brine drugi, najbolje država. Da ona pravicno odredi cenu njihovih poljoprivrednih proizvoda, a po mogucnosti i otkupi ih. U dugom periodu naše euforije socijalizma (koji je imao i dobre strane, koje smo izvitoperili), država je negovala takvu naviku kod seljaka: odredivala cenu njihovih roba (daleko od pravicne, ali se tako štitio standard radnicke klase), vršila otkup (prvo obavezan uz pretnju robijom, potom slobodan)...

Danas bi trebalo da se i seljaci prilagode tržištu, ciji osnovni zakon diktiraju odnosi ponude i potražnje. Taj prirodni zakon na tržištu ima svoje brojne korektive. Jedan od mocnih korektora je organizovanje i udruživanje. Organizovani i udruženi pripadnici jedne grane privrede nastoje da ostalima nametnu svoje interese. I kod nas po pravilu uspevaju. Seljaci beže od udruživanja, bilo kroz svoje strukovno udruženje bilo kroz zadrugu. Mnogi od njih veruju da ce „solo" profitirati, nadmudriti druge. I ostanu „kratkih rukava", prodajuci svoje robe po cenama koje odredi kupac i kupujuci repro materijale po cenama koje odredi prodavac. Evo dva ilustrativna primera.

Prvi, svež primer, protest svinjara. Oni danas traže da država i klanice dogovore i plate im vecu cenu, bar na nivou proizvodne, i traže da im se otkupe tržni viškovi... Iako je bar u svinjarstvu kao dan jasno da se svake trece-cetvrte godine smenjuju ciklusi niskih i visokih cena tovnih svinja na tržištu, iako znaju kapacitete klanica i obim domace potrošnje, iako znaju da se i vreme zaraznih bolesti ne može izvoziti svinjsko meso, oni se ne organizuju i udruže da sve to sami sagledaju i dogovore se o zajednickom nastupu i prema kupcima i prema državi. Ne, oni misle da ce sami najbolje profitirati, krijuci svoje planove od komšija, kolega. Kako naivno rezonuju tako i produ, pokušavajuci sada po kiši i hladnoci da iznude rešenja za svoje probleme.

Drugi primer, otkup pšenice pre šest meseci. Kupci pšenice su se dogovorili da kilogram pšenice ne placaju više od 7 dinara. Seljaci su se bunili - i isporucivali im pšenicu po 6-7 dinara, iako je proizvodna cena 9, a uvozna pšenica vec je dostizala cenu od 13 dinara! Umesto da se organizuju, udruže i kažu svoje uslove, ne samo u pogledu cene vec i inace, ratari su pustili da trgovci i mlinari njima kažu koliko ih je koštala proizvodnja pšenice i koliko oni treba da zarade (u ovom slucaju da izgube), umesto toga oni su povili glave i odvozili pšenicu u otkupne magacine.

Primera je mnogo. Svaki od njih pojedinacno ne mora da izazove akciju, ali kada postane praksa, loša iskustva treba da motivišu da se koristi iskustvo svih drugih sektora rada. A to znaci da se seljaci udruže u svoja poljoprivredna udruženja koja ce sami osnovati (opšta ili strukovna, kao što su žitarska, stocarska, povrtarska, pecurkarska, pcelarska...), i organizuju u svoje poljoprivredne zadruge, kooperative. U „drugom koraku" sva udruženja i sve zadruge mogu da naprave front koji bi bio kadar da ceni uslove proizvodnje, savremenu nauku, obim proizvodnje prema tržištu, da identiifikuje kupce svojih roba, kao i dobavljace repromaterijala i da za svoje robe ima cenu koja je konkurentna, koja pokriva troškove i donosi izvesnu dobit. Takav savez bi u pregovorima sa „esnafima" drugih grupacija uvek nalazio sredinu, odnosno zajednicki poslovni jezik, po kome ni jedna strana ne može da se obogati ali i ni da izgubi.

Zadružni savez Požarevac ima takvu inicijativu prema Zadružnom savezu Srbije Privrednoj komori, Ministarstvu poljoprivrede i drugima koji su pozvani da rešavaju ovo pitanje. Ovom prilikom Zadružni savez Požarevac poziva poljoprivrednike da razmišljaju o svom udruživanju i organizovanju, o formiranju svojih udruženja i svojih zadruga. Sem savetodavne pomoci i logisticke podrške, Zadružni savez ce tako organizovanim poljoprivrednicima u Domu zadruga ustupiti na besplatno korišcenje kancelarijski prostor. Pomoci ce im i postojece zadruge u njihovom mestu. I tom pomoci ce se pokazati da seljaci imaju razloga da promene mišljenje o zadrugama.

Bogdan Živanovic

HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

U organizaciji Skupštine opštine Petrovac i Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede, sutra ce se u velikoj sali Skupštine opštine održati strucno savetovanje za poljoprivredne proizvocace sa podrucja petrovacke opštine. Posle pozdravne reci predsednika opštine Radiše Dragojevica, o Nacionalnom programu poljoprivrede 2007 - 2010. govorice Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu Privredne komore Srbije. Potom ce se održati predavanja i o programu zaštite i novim preparatima iz programa „Galenike", a obavice se i prezentacija hibrida iz Zemun Polja i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Brojnim prigodnim manifestacijama prošle srede 14. februara, tradicionalno je proslavljen Sveti Trifun, slava vinogradara. Posle secenja slavskog kolaca u vinogradu kolacara Slavoljuba Svetozarevica i svecanog orezivanja loze, strucnjaci Zavoda za poljoprivredu „Stig" iz Požarevca održali su predavanje iz oblasti vinogradarstva, a priredena je i izložba vina i rakije. Svetog Trifuna tradicionalno je proslavilo i Udruženje vinogradara iz Petrovca.

PORTRETI POLJOPRIVREDNIKA: MIROLJUB STANOJEVIC, DRAGOVAC

REPUBLICKI REKORDER ZA PRICU

Danas se retko ko odluci za bavljenje stocarstvom, a kada se i odluci, narocito za proizvodnju mleka, retko ko u štali ima više od 30 krava. Miroljub Stanojevic iz Dragovca ipak je shvatio da samo proizvodnja na veliko može samu sebe da isplati i donese i kakav takav profit.

Stanojevic u štali ima 40 krava, 20 junica i 20 teladi. Sa ovim brojem krava, Miroljub mlekari u Velikoj Plani dnevno isporuci 500 litara mleka. Ova litraža 13 godina mu je obezbedivala titulu rekordera Branicevskog okruga u proizvodnji mleka. Da je to mnogo i za republicki prosek, govori i proglašenje za republickog rekordera. Ali planovi su i veci. Objekat napravljen 2000. godine, u svom sklopu ima i štalu, ciji je kapacitet 100 krava muzara, a što Stanojevic planira i da ostvari. Popunjavanje štale povecalo bi i proizvodnju i to na 2000 litara mleka dnevno. Za sada to su samo planovi, ali ne neostvarivi.

U održavanje ovakvog domacinstva treba uložiti mnogo rada i truda, narocito ako se zna da rade samo njih cetvoro, Miroljub, supruga i dva sina, cija je dnevna obaveza i odlazak u školu. Budenje u šest, odlazak na spavanje u dvanaest stati. U štali se dnevno provede tri sata, ali se ostatak dana koristi za održavanje 130 hektara zemlje, koliko Stanojevici trenutno obraduju, kako bi prehranili svu stoku, jer pored krava, u njihovom dvorištu ima i 15 ovaca i dvadesetak svinja. Hranu sami prave, pa se seje pšenica, kukuruz, suncokret, ovas i jecam. Pored obrade svoje zemlje, uvek se nade vremena da se njiva poore i nekom drugom, jer kako Miroljub kaže, to je ono što isplacuje mehanizaciju.

Iako je to težak rad, Miroljub kaže: “Pre svega treba voleti poljoprivredu, zemlju i stoku, a kada se voli, sve uspeva. Deca su nasledila ljubav prema zemlji, pa ce se i oni baviti time”. Na taj nacin nije sve uzaludno. Još jedan dokaz da Stanojevic zaista i veruje u ono što radi jeste i proširenje imanja sa novih 6 hektara zemlje, što sada cini ukupno 70 hektara.

D. Demic

VLADIKA U KLICEVCU

PROSLAVLJEN SV. TRIFUN

Povodom crkvene slave, Sv. mucenika Trifuna, u Klicecu je NJegovo preosveštenstvo Episkop branicevski gospodin Ignjatije služio Svetu arhijerejsku liturgiju sa sveštenicima, Arhijerejskim namesnikom požarevackim protojerejom Dejanom Ivkovicem, i klicevackim sveštenikom Bratislavom Pavlovicem.

U prisustvu brojnih žitelja Klicevca, Vladika Ignatije prerezao je slavski kolac sa domacinima slave, Dragišom Ilicem i njegovim ocem Tomislavom. Porodica Ilic predala je crkvenu slavu Olgici Zaric, rodenoj u Klicevcu a nastanjenoj u Beogradu.

U toku Svete arhijerejske liturgije pricešceno je nekoliko desetina klicevackih mališana. Domacin slave je podelio deci 60-ak prigodnih poklon-paketica, a za okupljene vernike organizovao je slavski rucak.

Crkva Sv. Trifuna u Klicevcu, renovirana tokom protekle dve godine, sa novom ogradom porte i kapijom od kovanog gvožda, sagradenom prilozima parohijana, ove godine dobija i novi živopis. Ocekuje se da taj posao bude gotov do juna ove godine, a da se sredinom jula obavi i osveštanje živopisa i crkvenog objekta, sagradenog kraj ulaznih vrata crkve, u kome je kancelarija sveštenika, kao i prostor za paljenje sveca.

U planu je da se u narednom periodu okoncaju i poslovi na uredenju parohijskog doma, do kog je vec dovedena voda i zamenjena stolarija.

D. M.

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

POST I POSLUŠNOST

Casni post je banja duše,

Banja duše, uzda tela,

NJim se covek zauzdava,

Od grehovnih mracnih dela-

Post je sila, post je slava,

Post od greha olakšava.

Bog je našim praroditeljima Adamu i Evi dao zapovest o postu još o Raju. Ta zapovest im je data radi duhovnog usavršavanja - uzrastanja, kroz poslušanje. Oni su prekršili zapovest.

Gospod Bog ih je izgnao iz Raja i oni su grešni u takvom stanju nepokajanja i samoopravdavanja rodili sina Kaina. Posle toga uvideli su i osetili svu teškocu života izvan Raja i poceli su da se kaju. U pokajanju rodio im se sin Avelj. Deca su rasla i u svoje vreme prineli su žrtve Bogu. Kain je na žrtvenik - Bogu prineo najlošije što je imao i za sebe ostavio bolje. Avelj je Gospodu prineo na žrtvenik najbolje što je imao i Gospod je njemu primio žrtvu. Videci to, Kain uzima kamen i ubija iz zavisti brata svoga Avelja. To je prvo ubistvo na zemlji.

Nije teško zakljuciti da je uzrok ubistva greh neposlušnosti i nepokajanja kroz kršenje zapovesti o postu, jer im je bilo naredeno da ne jedu plodove sa drveta poznanja dobra i zla.

Kain je ubio brata svoga Avelja i tako je postao ubica i duhovni mrtvac.

O, koliko je danas duhovnih mrtvaca? Koliko li puta u toku dana ubijamo dobre misli i saglašavamo se sa zlim mislima, planirajuci tako zlo delo, i duhovnu smrt za svoje duše.

Znajuci za naše strašne slabosti, zle namere i nemarnost za dobro, Sveti Oci naši uce nas blagim recima: "Ako si pao ustani, ako si zalutao vrati se" !

Casni post je prilika da smognemo snage i da pocnemo da postimo i da izvršimo na delu ove Bogom blagoslovene reci.

Blagodati posta su bezbrojne. Postom covek olakšava i telo i duh od mraka debelosti. Telo postaje lako i cilo, a duh svetao i jasan.

Post coveka cini snažnim, odlucnim i hrabrim i pred ljudima i pred demonima.

Post cini još coveka širokogrudim, krotkim, milostivim i poslušnim.

Postom se Mojsije udostojio da primi zakon iz ruke Božije.

Postom je Ilija zatvorio nebo te ne bi kiše tri godine dana; postom on spusti oganj s' neba na idolopoklonike, i postom ucini sebe tako cistim, da je mogao na Horivu s' Bogom razgovarati.

Postom se spase Danilo od lavova u pecini.

Postom se spasoše tri otroka(decaka) od ognja baceni u pec plamenu.

Postom se spase grad Niniva od propasti, koju mu predskaza prorok Jona.

Bezbrojne vojske Hrišcanskih svetitelja i svetiteljki ocistiše se postom, ojacaše se postom, postaše najveci junaci u istoriji ljudskoj, jer pobediše omo što je najteže pobediti. Sebe. A pobedivši sebe pobediše svet (što u zlu leži) i Satanu.

Da nam Bog blagoslovi pocetak posta. Da postimo telesno i duhovno, da se kroz veru, pokajanje, ispovest, opraštanje, poslušnost i ljubav prema Bogu i bližnjima udostojimo Svetog Pricešca. Amin.

Priredio M. Simon

NOVA KNJIGA “REC NARODA”

“PROSVETLI ME, GOSPODE”

Pola tiraža od hiljadu primeraka vec

razgrabljeno - Knjiga se prodaje po

školama,manastirima,crkavama

Nastavljajuci svoju izdavacku delatnost naš list “Rec naroda” objavio je novu knjigu “Prosvetli me, Gospode” koja ima dva dela.U prvom su sabrane duhovne poruke monaha Simona,a u drugoj donosimo dva razgovora sa ocem Simeonom,starešinom manastira Rukumija nedaleko od Požarevca.

Kako je izjavio direktor i glavni i odgovorni urednik “Reci naroda” Ilija Dimitrijevic prvo izdanje knjige je objavljeno u tiražu od 1.ooo primeraka , a polovina tiraža za petanestak dana vec je razgrabljena. Ova duhovna knjiga uveliko se prodaje po manastirima,crkvama,školama . Vrlo skoro bice objavljeno i drugo izdanje,najverovatnije u tiražu od dve hiljade primeraka.

POKLADE

Poklade predstavljaju praznik koji oznacava kraj zime i pocetak proleca. Prelazno vreme u ovom ciklusu traje od Mesnih do Belih poklada, kada obredna praksa kulminira. Bele poklade su sedam nedelja pre Uskrsa i nakon njih pocinje post.

Centralni dogadaj u nekim oblastima Branicvskog regiona (Homolje, Zvižd, Mlava) na Bele poklade je paljenje privega, obredne vatre namenjene pokojnicima . Postoje dve vrste privega. Prvi je porodicni priveg koji pali svaka porodica u svom dvorištu ili imanju. Druga vrsta je kolektivni priveg, koji zahteva organizaciju citave seoske zajednice. Pre podne, na Poklade, posecivali su se grobovi pokojnika, namenjivala se hrana (beli mrs) i pokojnik pozivao da dode na priveg. Oko podne su pocinjale pripreme za organizovanje privega. Jedan od organizatora, starešina privega, išao je sa grupom ljudi kroz selo i sakupljao drva za priveg. Svako domacinstvo je davalo po jedno, što je moguce duže, drvo. Kada se drva sakupe, dovozila su se na kolima u centar sela. Tu se od njih slagala kupa, visine preko 3 m. Priveg se palio kada se spusti mrak. Tada su se okupljali svi meštani. Žene su prilazile velikoj vatri, bacale u nju tamjan i namenjivale je svojim pokojnicima. Ko je želeo, namenjivao je kolo pokojniku. Obicno se kolo namenjivalo mladim pokojnicima. Kada vatra oslabi, oko privega se igrala marga , obredna igra koja predstavlja borbu zime i proleca, odnosno sila mraka i svetlosti. Margu su izvodili muškarci, poredani jedan iza drugog, držeci se jednom rukom za kaiš prethodnika. Voda je obavezno imao štap u ruci, kojim je nastojao da udari poslednjeg igraca, keca, i izbaci ga iz igre ili natera u vatru. Polovina igraca je vukla napred, a polovina unazad. Voda je prilikom igre uzvikivao: “Op, marga!”. Kada vatra zgasne i ostane samo žar, momci su ga preskakali. Ostali su prilazili i carali vatru za opšti napredak, zdravlje, plodnost i rodnost. Kraj zgarišta se ostajalo citavu noc, pekli su se krompiri, igralo i pevalo.

U Stigu, Pomoravlju, Podunavlju i delu Mlave na Poklade su se palile obredne vatre, uglavnom, od kukuruzovine (šaše) Više domacinstva se udruživalo i u svom delu naselja palilo vatru oko koje su se okupljali. Organizovalo se i obredno maskiranje pojedinih grupa. Muškarci su bili maskireni u žene, a žene u muškarce, ali tako da ih nike ne prepozna. Išli su od vatre do vatre i zbijali šale.

Danica Ðokic, etnolog

U KLENJU KOD GOLUPCA NICE PAROHIJSKI DOM

MAJSTOR MIRKO ZIDA BESPLATNO

Miholjsko leto usred zime u dolini Peka ide na ruku i zidaru Mirku Radulovicu-50- iz sela Žitkovica kod Golupca koji vec mesec dana zahvaljujuci lepom, suvom i suncanom vremenu, sam i bez icije pomoci zida Parohijski dom u selu Klenje, u porti crkve Uspenje Presvete Bogorodice. Vernici su kupili i dovezli ciglu, crep, cement a sve zidarske poslove, do temelja do krova Mirko ce obaviti besplatno,po svojoj želji a uz blagoslov mesnog paroha, oca Dušana.

-Prva ploca je vec izlivena, radim svaki dan po devet deset sati-kaže majstor Mirko.Parohijski dom je zdanje sa oko 48o kvadrata,sa spratom. Osvecenje temelja je obavljeno prošle jeseni a u finansiranju doma ucestvuju vernici iz sela, Miljevici, Klenje, Mrckovac, Dušmanic i oko pedeset gastarbajtera u inostranstvu a koštace oko 16 hiljada evra.

-Ako me lepo vreme posluži, dom ce biti pod krovom vec u martu, veli majstor Mirko, uz napomenu da je za radošcu prihvatio ponudu oca Dušana da besplatno izgradi parohijski dom.

U crkvi u Klenju nalaze se od pre godinu i po dana delici moštiju svetog Save Osvecenog ,donete iz Jerusalima. Kraj svecevog kivota su se dogadaju se cuda i izlecenja a pravoslavni vernici iz svih krajeva Srbije dolaze u sve vecem broju na poklonjenje moštima ovog pravoslavnog sveca. Parohijski dom koji gradi majstor Mirko imace na spratu desetak soba u kojima ce vernici koji dolaze iz daleka moci da prenoce , prespavaju i odmore se od napornog puta,što do sada nije bio slucaj.

LJ.Nastasijevic

KAKO PREŽIVETI KAO TEHNOLOŠKI VIŠAK?

PREDLOŽENE NOVE OLAKŠICE

Krajem prošle godine na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Požarevcu, od ukupnog broja nezaposlenih sa 50 i više od 50 godina starosti bilo je 2676 lica. Polovina njih su sa statusom takozvanih tehnoloških viškova proglašenih u svojim preduzecima.

- Mi smo u prošloj godini imali saradnju sa 17 poslodavaca koji su izrazili potrebe za utvrdivanje programa tehnoloških viškova u svojim kolektivima i po tom pitanju sa nama saradivali. Po zakonu, inace, poslodavac koji zapošljava preko 20 radnika na neodredeno vreme i hoce tehnološkim viškom da proglasi više od deset radnika, obavezan je da radi program. Za manji broj radnika, program nije obavezan. Programi su naprimer, radeni u ŠIK-u Kucevo gde je tehnološkim viškom proglašeno 150 radnika, u Litas-u u kome je utvrden višak od 218 radnika, u SR Dekor gde je 15 radnika bilo višak, zatim u zdravstvu gde smo imali program racionalizacije... Uglavnom su tim programima obuhvaceni radnici kojima nedostaje nekoliko godina do penzije i koji taj status viškova dobijaju po principu dobrovoljnosti. Što se kvalifikacione strukture tice do sada su to uglavnom bila lica sa srednjom strucnom spremom i nižom kvalifikacijom. Visokostrucnih kadrova je samo u slucajevima rešavanje tih pitanja u zdravstvu, konkretno u stomatološkim službama, objašnjava Suzana Cokic, strucni saradnik za pravnu pomoc u Poslovnom centru Nacionalne službe zapošljavanja u Požarevcu.

U skladu sa zakonom proglašavanje radnika tehnološkim viškovima je ustvari jedna od formi otkaza ugovora o radu koja podrazumeva da radnik ima odredena prava po tom osnovu. O kojim sve pravima je rec:

- Pošto radnika proglasi tehnološkim viškom poslodavac je obavezan da mu isplati otpremninu, regulisanje otpremnine uz rešenje o otkazu je ustvari neminovnost. Zakon o radu propisuje minimalni iznos otpremnine i to je jedna trecina prosecne bruto zarade za prvih deset godina radnog staža plus jedna cetvrtina prosecne bruto zarade za ostale godine radnog staža. Inace, prosecna bruto zarada je ona zarada ostvarena u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je radniku prestao radni odnos. Nakon dobijanja rešenja o otkazu iz koga se vidi da je proglašen tehnološkim viškom i da mu je regulisana otpremnina, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa radnik mora da se prijavi našoj službi. Po podnošenju zahteva za novcanu naknadu priznaje mu se to pravo i u zavisnosti od godina života i godina radnog staža odreduje se dužina njegovog ostvarivanja. Za priznanje prava na naknadu bitan je efektivan radni staž, ne beneficiran, ne radni staž po osnovu bavljenja poljoprivredom ili onaj koji žene imaju kao produženo osiguranja po osnovu treceg deteta. Bitan uslov za ostvarenje novcane naknade je i taj da su od datuma prestanka radnog odnosa, godinu dana unazad, radniku redovno uplacivani doprinosi, izmecu ostalih i doprinos za slucaj nezaposlenosti, kaže Suzana Cokic.

Da to što je neko pod stare dane došao u situaciju da ga tretiraju kao tehnološki višak i nije neka velika nevolja potvrduju visine naknade koju ta lica primaju. NJihov iznos, naime, zavisi od prosecne bruto zarade ostvarene u poslednjih šest meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos. U prva tri meseca isplacuje se 6o posto od te osnovice, posle toga je to 50 posto s tim što ta naknada ne može biti ispod minimalne zarade niti iznad prosecne bruto zarade na nivou Republike. Novcana naknada najkrace se prima tri meseca a najduže dve godine. Za sve vreme primanja novcane naknade, radniku se uplacuju i doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje.

Iz nadležnog Ministarstva Vlade Srbije nedavno je saopšteno da su predložene izmene i dopune Zakona o osiguranju za slucaj nezaposlenosti starijih radnika proglašenih viškom. Po tim izmenama produžava se vreme primanja naknade sa dve na tri godine. Takode, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje isplacivali bi se još dve godine po isteku prava na naknadu. Predlog je još uvek samo predlog koji ceka na usvajanje. Ukoliko bude prihvacen, oko 180.000 radnika u Srbiji kojima do penzije nedostaje još pet godina, odahnuce.

S.E.

OPŠTINSKO VECE POŽAREVAC

DOMINIRALI: NOVAC I EKOLOGIJA

Prošle nedelje održana je 53. sednica Opštinskog veca opštine Požarevac, a cini se da su dve tacke privukle najviše pažnje. Jedna od njih je razmatranje zahteva Nevladine organizacije "Lokalna agenda 21 za Kostolac - OPŠTINA", za odobrenje 800.000. dinara za organizovanje nacionalne skupštine ekoloških nevladinih organizacija mreže EFE 07 u Kostolcu. Zahtev je, bar za sada, odbijen uz obrazloženje da ova organizacije nije dostavila plan i program navedene konferencije, kao ni program svog rada. Na istoj sednici doneta je i odluka o raspisivanju Konkursa za finansiranje programa NVO. Budžetom za 2007. godinu, predvidena suma iznosi 3.500.000. dinara. Od toga 350.000. dinara bice dato NVO koje to svoje pravo budu ostvarile konkursom.

Druga tacka je razmatranje informacije Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti u vezi prenosa sredstava JP Direkcija za izgradnju opštine Požarevac na ime izvodenja radova na izgradnji puta Požarevac-Kostolac, odnosno obilaznice. Izgradnju obilaznice sa 60% finansira JP "Putevi Srbije", dok ce ostatak, po dogovoru, finansirati Opština Požarevac i Privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac". Kako Privredno društvo odbija da uplati 20% ukupne sume, što iznosi 52.500.000. dinara, postavlja se pitanje kako ce se isplatiti izvodac radova. Obilaznica bi iznosila 7,5 kilometara i koristila bi se za "izbegavanje" prevoza uglja kroz naseljena mesta, što bi znatno uticalo na smanjenje stepena zagadenja. Na ovoj sednici odluceno je da se za pomoc obrati generalnom direktoru Elektrodistribucije, kako bi "nesporazum" bio rešen.

Na 53. sednici odobrena su i sredstva u iznosu od 380.000. dinara za organizovanje Šakalijade, konjickih trka, izdavanje jedne monografije, organizovanje koncerata muzicke omladine školskog uzrasta opštine Požarevac, bal Roma i Sabor rekordera u poljoprivrednoj proizvodnji.

D. Demic

POCELI TRECI SUSRETI VAROŠKIH AMATERSKIH POZORIŠTA “MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR” U POŽAREVCU

POD CACALICOM NAJBOLJE IZ SRBIJE

Trece susrete varoških amaterskih pozorišta u slavu i cast glumackog poziva “Milivojev štap i šešir” u gradu pod Cacalicom, u organizaciji Centra za kulturu Požarevac, “otvorili” su u ponedeljak Kragujevcani, dvostruki pobednici Svecanosti, koji ce narednih dana, sve do 25. februara, nastojati da odbrane titulu najboljeg amaterskog pozorišta.

Svake veceri, troclani žiri, kojim predsedava Momcilo Cira Životic, koji je nekada igrao sa bardom Milivojem Živanovicem i u licnoj kolekciji cuva originalni štap i šešir ove glumacke legende, odlucivace o dobitnicima Milivojevog štapa i, u završnici, prve nagrade Svecanosti, Milivojevog šešira.

U konkurenciji su amaterska pozorišta iz Kragujevca, Šida, Uba, Leskovca, Rume i Valjeva, dok ce glumci grada domacina, Centar za kulturu- Pozorište “Milivoje Živanovic” igrati van konkurencije. Svih tih dana, u holu Centra, bice izložene karikature Živana Markovica, objedinjene naslovom “Sto posto, bre!”. Kao gost Svecanosti najavljena je Dramska sekcija “Geto” iz Gracanice, koja ce izvesti dve predstave za najmlade i provesti dan u upoznavanju najveceg Branicevskog centra, grada Požarevca.

Ostvarenje esnafske želje

Organizator varoških amaterskih svecanosti je Centar za kulturu Požarevac, predvoden direktorom, Gordanom Bojkovicem, a rodonacelnik ovog velikog okupljanja je upravnik Doma kulture Požarevackog Centra, Dragi Ivic. Pripreme za Trce susrete u slavu i cast glumackog poziva tekle su skoro tri meseca i okupljeno je najbolje iz Srbije,

-Spremni smo i hocemo Srbiji da pokažemo da je nama taj festival dragocen i da slavu Milivoja Živanovica drugi nece cuvati i negovati ako to mi ne budemo radili, istice upravnik Doma kulture, Dragi Ivic.

- Amaterske glumacke svecanosti za cilj imaju da podignu ono što je osnova za razvoj pozorišnog života, glumackog poziva, popularizuju pozorište.., sveukupno amatersko stvaralaštvo. Cilj nam je da ga negujemo i stalno unapredujemo, u cemu mnogo pomažu upravo ove Svecanosti. Pri tom, pazimo da uvek budemo u dobrom društvu, da kada se pojavi spisak ucesnika Požarevljani budu ponosni što su domacini takvog susreta glumaca amatera, koji okupljaju ono što smatramo prestižnim u Srbiji, kaže direktor Centra, Gordan Bojkovic, na što Dragi Ivic dodaje:

- Amaterske varoške svecanosti su naša esnafska želja, naš strukovni napor da gradu i Republici ponudimo ovaj Festival, koji ce uoci Glumackih svecanosti “Dani Milivoja Živanovica” napraviti još jednu estetsku senzaciju.

Uvek u dobrom društvu

U nadigravanju na pozorišnoj sceni Centra za kulturu Požarevac, sve do 25. februara, ucestvovace šest pozorišta, sa dve predstave gostovace glumci iz Gracanice, a van konkurencije igrace domacini, Pozorište “Milivoje Živanovic” Požarevac.

Svecanosti je juce, 19. februara, otvorio Dramski studio Doma omladine Kragujevac, sa predstavom “Beti i Bu”. Veceras igra Kulturno prosvetno društvo “Ðura Kiš“ iz Šida, predstavu “Frankenštajn”, i to, na rusinskom jeziku. Pozorište “Raša Plaovic” sa Uba, koje svaku svoju predstavu ponavlja na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u Požarevcu ce igrati predstavu “Caruga”.

U cetvrtak ce Teatar Leskovackog kulturnog centra prvi put gostovati u Požarevcu i izvesti predstavu “Iza kulisa”. Gradsko amatersko pozorište Ruma, inace, izuzetno znacajan i veliki dramski centar, koji ima cetiri profesionalna organizatora, kao i desetak diplomiranih glumaca, u petak igra “Virus”, a u subotu nastupa Pozorišni omnibus Valjevske gimnazije, sa predstavom “Cetiri godišnja doba”.

U subotu ce igrati i Dramska sekcija “Geto” iz Gracanica, koja ce izvesti dve predstave za decu: “Lepotica i zver” i “Kamena srca”. U finalu Amaterskih varoških svecanosti, u nedelju, 25. februara, publici ce se predstaviti pozorište domacin, Centar za kulturu Požarevac- Pozorište “Milivoje Živanovic”, za koju ce igrati predstavu “Kidaj od svoje žene”. Zatim sledi i proglašenje pobednika Svecanosti, koji ce Milivojev štap kompletirati Milivojevim šeširom.

Inace, svaka predstava, dakle, pozorište, imace svoje domacine, cime se Srbiji želi pokazati da, kada je kultura u pitanju, ovaj grad nije sam, isticu u Centru za kulturu. Tako da ce domacini biti predsednik opštine Dušan Vujicic, Savez boraca, Galerija “Milena P. Barili”, INON, Autotransport Kostolac, Vodoprivreda, Toplifikacija, Apotekarska ustanova, Sindikat kopova Kostolac, Komunalna radna organizacija, Privatna kuca “Moping” i Privatno preduzece “Bonima”.

A. Maksimovic

POCELA IZLOŽBENA SEZONA

MILENINE SLIKE U NOVOM SADU

U Galeriji stranih umetnosti u Novom Sadu 8.februara otvorena je izložba slika Milene Pavlovic Barili. Izložbu je otvorila gradonacelnica Novog Sada Maja Gojkovic a sem mnogobrojnih gostiju iz sveta likovne umetnosti otvaranju izložbe prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave iz Požarevca. Izložba ce biti otvorena do 30. marta .

T.R.S.

PROMOCIJA KNJIGE

BOLNI JAUK KANTE HONDA

U Centru za kulturu Požarevac, predstavljeno je najnovije izdanje Edicije Branicevo, “Poema o Kante Hondu”, Federika Garsije Lorke, a u prevodu Romana Balvanovica. Na ovoj književnoj veceri ucestvovali su Silvija Monros Stojakovic, prevodilac i književni kriticar, Aca Lukic, urednik Edicije Branicevo, kao i sam prevodilac.

“U ovoj knjizi, Balvanovic je dao neophodna, podsticajna i pouzdana objašnjenja, koja su i najbolji uvid u privlacnu lakocu Lorkinog izražavanja i stvaralackih poriva”, kaže Silvija Monros.

Kante hondo je zapravo nacin pevanja, kojim su se pevale pesme o ljubavi i smrti. O neizbežnoj, smrtonosnoj, fatalnoj ljubavi, ljubavi bez utehe, kraju bez nade. “Ove pesme pevaju andaluski Cigani. Na marginama društva, prezreni, odbaceni, pevaju strastveno, dušom i srcem. Pevanjem oni izbacuju patnju, bol i muku u vetar koji ih ne sluša. Reci su jednostavne i pomalo grube. Ali ove reci ne haju za stilom i manirom, vec iznose istinu, prevaljuju je preko usana kao neku neobradenu i tešku kamenu gromadu, istinu nepokolebljivu, neizbežnu, bolnu. Ove reci manje se pevaju a više jaucu, kao da se otkidaju od tela uz nepodnošljiv bol. Nekad uz gitaru, ponekad samo uz nepravilan ritam dlanova. Kada padne noc, u zabacenom predgradu, u vatrom obasjanoj pecini, pod cvetnom verandom na izgubljenom trgu, bolni jauk Kante Honda place dušu cigansku”, napisao je Balvanovic u predgovoru ovoj knjizi.

Upravo to je ona autenticna suština iz koje Lorka crpi inspiraciju kada slika slobodu, patnju, ljubav i život. Medutim, život nikad ne ide sam, njegov par je smrt. Ali bez obzira što je se on toliko plašio, cak ni smrt za njega nije kraj, vec samo etapa u vecnom trajanju života.

D. Demic

PETROVAC

IZLOŽBA I PROMOCIJA

Prošlog petka u organizaciji petrovackog Zavicajnog muzeja i Spomen parka „Kragujevacki oktobar” u galeriji muzeja otvorena je izložba pod nazivom „Kragujevacka tragedija 1941. godine”.

U Domu kulture u Petrovcu prošlog petka održana je promocija knjige „Srbija na raskršcu” prof. dr Radoša Smiljkovica iz Beograda. O knjizi su govorili prof.dr Petar Škundric i Uroš šuvakovic.

D.I.

U BIBLIOTECI U KUCEVU

KNJIGE NE CAME U RAFOVIMA

KUCEVO.- Narodna biblioteka ,,Nikola Sikimic-Maksim’’ ima važnu ulogu u kuluri opštine Kucevo. Ova ustanova formirana je daleke 1873. godine, a njen Ustav koji je tom prilikom donet,smatrao se u ono vreme jednom od najboljih u Srbiji.

Žitelji Opštine najrevnosniji su citaoci u Branicevskom okrugu kada se broj citalaca uporedi sa ukupnim brojem stanovnika. Od 30 hiljada knjiga iz biblioteckog fonda,godišnje se procita oko 20.000 knjiga. Od 500 clanova,oko 50 odsto su stari citaoci i daci. Svaki deveti žitelj je clan biblioteke,odnosno iz svakog domacinstva najmanje jedan ima clansku kartu ove ustanove.

- Cinimo sve da se knjiga cita,da ne cami u rafovima,da ima svoga citaoca. Godišnje je naša biblioteka bogatija za 800 novih naslova. Radujemo se svakoj novoj knjizi,to je blagodet za sve nas i citaoce.Da bi podstakli šire inetresovanje za knjigu,organizjemo susrete sa književnicima, takmicenja u citanju lepe reci,kao i druge aktivnosti. Istovremeno,ovde u biblioteci se organizuju i promopcije novih knjiga,zavicajnih i drugih autora, kaže direktor Violeta Ilic.

Biblioteku su do sada posetili mnogi afirmisani pisci kao što su Jovan Radulovic,Mira Bobic-Mojsilovic,Gradimir Stojkovic,Antonije Isakovic i Vida Ognjenovic.Pobednik konkursa Studenskog kulturnog centra u Kragujevcu, Kucevljanin Davor Radulj priredio je književno vece koje je pobudilo veliko intresovanje Kucevljana.

S posebnim pijetetom ovde se govori o Zavicajnom odeljenju koje poseduje vredne kataloge, retke knjige,bogatu istorijsku gradu, kao i impresivnu fonoteku i fototeku.

LJ.Nastasijevic

RUŽE NISU IZMERZLE

GOLUBAC - Ni najstariji stanovnici Barica kod Golupca ne pamte da se ikad dogodilo da ruže u ovo doba godine ne budu orezane a nisu ni izmrzle zbog tople zime. Domacin Živoslav Radovanovic, na slici, je u bašti kod svog komšije Radiše Paunovica otkrio ružin cvet, koji izgleda kao s rane jeseni i kome ni nedavni januarski nežni pokrivac a ni mraz nisu nimalo naškodili, iako se selo nalazi na nadmorskoj visini do oko 290 metara.

LJ.Nastasijevic

SA KONFERENCIJE OO NOVA SRBIJA

FORMIRAN MESNI ODBOR U KOSTOLCU

Opštinski odbo “Nove Srbije’u Požarevcu formirao je u Kostolcu 17. decembra Mesni odbor na cijem se celu kao predsednik nalazi Jovica Stanic a dva potpredsednika su Dejan Ilkic i Slobodan Gajic. Na konferenciji koja je tim povodom održana predsednik MO “Nova Srbija” Jovica Stanic je rekao da ce u narednom periodu osnovni zadatak biti rešavanje brojnih problema koji opterecuju život gradana ovog grada. Radice se na rešavanju problema oko prevoza ucenika do škole, besplatnog prevoza penzionera, obezbedivanju besplatnih lekova za socijalno ugrožene porodice, kao i zahtevu da se prevoznicima omoguci da voze na relaciji Požarevac- Kostolac i obrnuto.Istaknuto je da ce se Mesni odbor truditi da rešava probleme na koje se gradani budu žalili i koji ih tište. Svaki predlog koji potekne od gradana Kostolca bice razmatran i na njega ce se reagovati. Zato ce kancelarija MO “Nove Srbije” koja treba da se otvori do kraja meseca , biti otvorena za sve koji budu želeli da daju svoj doprinos rešavanju gorucih problema kojih nažalost ima mnogo.

OKRUŽNI SUD U POŽAREVAC

POKRENUTA ISTRAGA

Povodom pokretanja istrage protiv Nenada Cimbaljevica, za koga postoji osnovana sumnja da je 9. februara, ispred kuce u Šumadijskoj ulici u Požarevcu, umišljajno lišio života Dragana i Miru Ðuric, u Okružnom sudu u Požarevcu održana je konferencija za novinare, na kojoj je receno da je Cimbaljevic pucao iz pištolja marke CZ, kalibra 9 mm, ali pri tom, a u cilju istrage, nije otkriven motiv ubistva.

Cimbaljevic se od 9. februara, kada se predao policiji, nalazi u pritvoru, a Okružni javni tužilac naložio je veštacenje uracunljivosti okrivljenog.

D. Demic

OBROK ZA PENZIONERE

Crveni krst Požarevac u saradnji sa opštinom Požarevac za penzionere sa primanjima do 8.000 dinara obezbedice jedan obrok u toku zimskih meseci. Inace Opština sa 50% finansira 450 obroka koji se svakodnevno pripremaju u narodnoj kuhinji Crvenog krsta.

MEMORIJALNI TURNIR U PREFERANSU

U motelu Lav na Gradištanskom putu 23.24. i 25. februara održace se tradicionalni Memorijalni turnir u preferansu “Miodrag Nikolic – Miki Kolacar”. Kotizacija iznosi 3.500 dinara i sve nagrade idu u nagradni fond.

HALO 92

Dana 16. 02. 2007. godine, u Vatrogasnom domu u Požarevcu, u vremenu od 09 do 13 casova, organizovana je dobrovoljna akcija davanja krvi. Akciju su organizovali “Institut za transfuziju krvi” iz Beograda i “Crveni krst” iz Požarevca u saradnji sa Policijskom Upravom Požarevac. U akciji su svoj doprinos dali kako gradani Požarevca, tako i policijski službenici PU Požarevac.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

DRAGAN MILOSAVLJEVIC, DIREKTOR SREDNJE ŠKOLE "MLADOST", PETROVAC NA MLAVI

-SECANJE NA PITAGORU - TRAJNO NADAHNUCE

Svojevremeno je petrovacku Srednju školu posetio gospodin Manconi koji je ispred evropske Agencije za rekonstrukciju i razvoj zadužen da prati upotrebu duvana, droge i alkohola u sredinama gde ova Agencija putem donacija investira. Ne malo bio je iznenaden prezentacijom kako se Škola bori protiv ovih poriva, a posebno je bio oduševljen umetnickim eksponatima u prostranom holu koji po mnogo cemu podseca na umetnicku galeriju.

- Pitao je, ko je autor, i šta znace kocke koje uglavnom dominiraju na eksponatima ciji sam ja autor. Odgovorio sam mu da kompletna postavka nosi naslov “Secanje na Pitagoru”, mislim da je to jedinstven slucaj da jedno malo mesto kao što je Petrovac na Mlavi ima spomenik velikom Grckom matematicaru i filozofu. Konverzaciju je na tecnom Engleskom prevodio naš ucenik Igor Zlatoje koji se trenutno nalazi u Americi, u državi Ohajo gde pohada treci razred gimnazije, a nakon toga se vraca da ovde završi i cetvrti razred. On je jedan od devedesetoro testiranih srednjoškolaca iz Srbije koji je stekao pravo da godinu dana provede u jednoj americkoj porodici, da tamo upozna ne samo njihov obrazovni program, vec i nacin života prosecne americke porodice, kaže na pocetku razgovora direktor Dragan Milosa-vljevic, poznati akademski slikar.

Srednja škola Mladost" je pocela sa radom daleke 1920. godine kao Niža, a prvog novembra 1937. godine kao Viša gimnazija. To je datum koji se u ovoj vaspitno- obrazovnoj ustanovi obeležava kao Dan škole.

- Sada to više nije Gimnazija vec Srednja škola Mladost zato što u okviru same škole imamo više obrazovnih profila. Po tri odeljenja gimnazije za svaki razred, ukupno dvanaest odeljenja, po jedno odeljenje ekonomije- ekonomskih tehnicara sa cetiri odeljenja, i tri odeljenja trgovine, obrazovanje trgovac. To je ukupno devetnaest odeljenja sa 594 ucenika. Zgrada je useljena 1965. godine, ona je arhitektonski lepo rešena, funkcionalna je i koliko cujem jedna je od lepših u Srbiji. Mi se ovde narocito trudimo da Škola lepo izgleda kada je rec i o enterijeru, da bude cista, u funkciji mladih kao što i sam njen naziv govori. U okviru škole postoji fiskulturna sala velicine oko 300 kvadrata i ono što je najvažnije, ona se maksimalno koristi u dve smene, ne retko i do ponoci. Karakteristika ove škole su sportski život ucenika i sportski rezultati po kojima smo u samom vrhu Srbije na nivou srednjih škola. Ne treba posebno da naglaašavam koliko je to važno za zdravlje ucenika, naime, mi tradicionalno organizujemo sve moguce turnire gde ucešce uzimaju ucenici. Završen je turnir u odbojci na kome je ucestvovalo devetnaest odeljenja, a završen je i turnir u malom fudbalu sa istim brojem ucesnika. Trenutno u toku je turnir u ženskom fudbalu za koji verujem da takav nije organizovala ni jedna srednja škola, u toku je izvlacenje parova za turnir u stonom tenisu, potom u košarci, tako da zahvaljujuci profesorima Esadu Jakupovicu i Draganu Ðurdevicu sportski život u školi je na zavidnom nivou. Oni i pored obavezne nastave svo svoje slobodno vreme koriste u organizaciji i pripremi turnira za koje uvek vlada veliko interesovanje, pohvalio je svoje profesore direktor Milosavljevic.

Pored toga, Škola ima zapažen rad i drugih sekcija iz vannastavne aktivnosti. U saradnji sa Kulturno- prosvetnim centrom Škola priprema pozorišne predstave, iz Beograda dolaze glumci i režiseri koji rade sa ucenicima, kao i profesorka književnosti Jadranka Cvetkovic. U pripremi je bila prigodna tematska predstava povodom Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih, ucestvovale su i muzicke grupe a potom je organizovano i disko vece.

- Inace, mi cesto koristimo znacajnije datume za organizovanje odredenih programa i disko veceri. Škola uspešno organizuje i ekskurzije, posebno za maturante, što je pored organizovanog sportskog života, druga stvar po kojoj se dosta razlikujemo od ostalih srednjih škola u Srbiji. Te ekskurzije imaju pre svega edukativni karakter, a relacija je Bec- Minhen- Pariz- Venecija. Maturanti koji su prošle godine bili na ovoj ekskurziji prepuni su utisaka što je nama svakako važno, jer ne treba zaboraviti da je organizovati jednu ovakvu maršrutu zaista teško i naporno. Vozaci autobusa su uvek prepuni hvale na racun ponašanja naše dece tokom putovanja, govore nam da su naši ucenici najdisciplinovaniji od svih koje su vozili. Ponašanje ucenika kako u školi, tako i van nje je izuzetno, to su dobra deca. Primetili ste da na školskoj zgradi nema grafita, nema tuca, alkoholisanja, mojih proteklih šest godina direktorovanja proteklo je bez vecih problema i incidenata.

Pre nekoliko godina sproveli smo akciju krecenja gde su ucenici sami krecili svoje ucionice, prosto su se utrkivali ko ce pre i bolje da sredi svoj prostor, istice Dragan Milosavljevic.

Kako kaže, saradnja škole sa lokalnom samoupravom je izvanredna, može da bude i bolja u smislu vece finansiske podrške.

- Poznato je da svi mi muku mucimo sa sredstvima. Ja sam izuzetno zadovoljan saradnjom koja traje godinama unazad, kao i sa saradnjom sa Ministarstvom prosvete i sporta kada je rec o investiranju u sam objekat i opremu. Ministarstvo je ucestvovalo u nekoliko vecih projekata, pocev od povezivanja škole na gradski toplovod, na izmeni kompletne vodovodne i kanalizacione mreže, a krajem prošle i pocetkom ove godine Ministarstvo je finansiralo rekonstrukciju dela krova površine oko 200 kvadrata, krov je popustio i prokišnjavao, i ispod toga adaptaciju dve velike prostorije po 90 kvadrata gde cemo smestiti racunare i dva video bima. Devetnaest racunara dobili smo iz Nacionalnog investicionog plana za jednu prostoriju, a od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj dobili smo dvadeset racunara i dva lap topa, video- bim sa projekcionim platnom, štampac u boji i jedan crno- beli, foto kopir aparat, USD memoriju, mašinu za koricenje, televizor i jedan server. Sve to bice nam isporuceno u periodu od marta do jula ove godine kada je rec o donaciji iz Evropske unije, a nadamo se da ce nam uskoro stici i oprema iz NIP- a. Na taj nacin opremicemo dva kabineta za informatiku cime cemo poboljšati kvalitet nastave. Škola ima i svoju biblioteku sa fundusom od 7.000 naslova, i ako je uporedimo sa Gradskom bibliotekom, naša je na zavidnom nivou kada je rec o korišcenju knjiga, kaže na kraju razgovora Dragan Milosavljevic, direktor Srednje škole Mladost" iz Petrovca na Mlavi.

Vedar i sportski duh

-U školi je zaposleno 40 profesora po spisku, inace po broju casova, po školskom programu to je 33, 74 posto. Ja sam veoma zadovoljan njihovim radom, program se ostvaruje normalno, bez vecih problema. Tehnicko osoblje se trudi da školu drži uredno i cisto, Nastava nam je strucno pokrivena, jedino nam nedostaje jedan diplomirani profesor engleskog jezika, ockujem da uskoro rešimo i taj problem. Inace, vecina zaposlenih živi u Petrovcu i stambeno su uglavnom zbrinuti. U kolektivu vlada zdrav duh, družimo se a sve probleme rešavamo zajednicki, kaže direktor Milosavljevic.

U prostranom holu škole koja kako rekosmo podseca više na umetnicku galeriju, u nižem nivou postavljen je sto za stoni tenis. Da nisam zatekao direktora u igri, kako rece, iz terapijskih razloga zbog povredene noge, pomislio bih da je i taj sto eksponat, deo umetnicke postavke…

M. Kuzmanovic

CENTAR ZA KULTURU OPŠTINE MALO CRNICE

FEDRAS I STIG - MALOCRNICKI IDENTITET

Branicevska opština Malo Crnice, godinama uznazad, cak, decenijama, jedna je od retkih sredina u Srbiji koja je istrajala u negovanju autenticnog narodnog stvaralaštva i po tome postala prepoznatljiva širom zemlje. Dovoljno je samo reci FEDRAS ili casopis “Stig” i jedina asocojacija uvek je Malo Crnice.

Proteklu 2006. godinu pamtimo po dogadajima koji se u istoriji opštine Malo Crnice nikada ranije nisu zabeleženi. Bila je to godina po mnogo cemu drugacija. Zadovoljstvo gradana, ucesnika u kulturno- umetnickim programima i organizatora nikada vece, a veliku ulogu u ostvarivanju tako sjajnih rezultata, kojima bi se i mnogo vece sredine od malocrnicke dicile, ima Centar za kulturu Malo Crnice, predvoden direktorom Novicom Stojimirovicem.

Umetnost izbrisala granice

Festival dramskih amatera sela Srbije- FEDRAS, pozorišni festival koji jedini u svetu tretira umetnost pozorišnih amatera seoskih sredina, podržan i od Ministarstva kulture RS, vec više od tri decenije opstaje i narasta...

-Mislim da to što se dogodilo u 2006. godini, koliko sežu moja saznanja, nije se dogodilo u istoriji opštine Malo Crnice. Prireden je ogroman broj manifestacija, nastupa KUD- ova, pozorišnih družina.., kaže direktor Centra za kulturu Nebojša Stojimirovic, isticuci:

-Recimo, FEDRAS je produžen na 9 dana. U prošloj godini imali smo 10 pozorišta u konkurenciji i ono što je najveci uspeh za nas, u smislu dokaza da kultura briše sve razlike i stvara pomirenja, jeste gostovanje triju pozorišnih družina iz tri susedne države: iz Pacetina, Republike Hrvatske, iz Belobreške, Republike Rumunije, i Obudovca, opštine Bosanski Šamac. I našim smo primerom dokazali da umetnost ne zna za granice...

Više od igre i pesme

Velika akcija Centra za kulturu je manifestacija Takmicenje sela Srbije. Veceg okupljanja u Srbiji nema, a medu najistaknutijima ponovo je opština Malo Crnice, koja je dva puta uzastopno dalo prvaka Srbije- KUD “Izvor” iz Crljenca.

- Takmicenje sela traje od 1974. godine. Naša je opština redovni ucesnik i u poslednjih nekoliko godina sa brojem ucesnika je dominantna u Republici, istice direktor Centra za kulturu, Nebojša Stojimirovic, podecajuci:

- Tako smo recimo u 1996. godini imali 62 posto sela na Takmicenju. Velika je stvar to što smo od 19 naselja u 2006. godini imali 10 ucesnika, a 2007. godine 13 do 15. Sve to govori o znacaju igre, pesme i lepe reci, što i nastojimo da gajimo i cuvamo, a Takmicenje sela je i mnogo više od igre i pesme, vec obuhvata celokupan rad i izgled jednog sela, mesne zajednice, u toku jedne kalendarske godine.

Festival od svih najlepši

Centar za kulturu Malo Crnice oživeo je staru manifestaciju, Decji festival “Kreni kolo da krenemo”, festival od svih najlepših, kako istice direktor Centra, Novica Stojimirovic:

- To je jedan od najlepših festivala takve vrste u Srbiji. Naše selo Boževac, u organizaciji Centra za kulturu, KUD- a Boževac, Saveza amatera Srbije, a pod pokroviteljstvom opštine Malo Crnice, domacin je Festivala, meduokružne smotre koja tretira izvorne narodne igre, pesme i svirku kod dece školskog uzrasta. To je najlepša investicija, usmerena ka deci, kojima se time poverava nacionalna vrednost i oni je najduže cuvaju i najkasnije predaju svojoj deci. Tih ce se dana u Boževcu naci oko 400 izvodaca, i to, onih najmladih.

U danima pred nama

Aktivnosti Centra nikada ne prestaju i, nakon uspešne protekle godine, za 2007. najavljuje se program još raznovrsniji. Vec narednih dana sledi premijera pozorišne predstave Opštinskog amaterskog pozorišta “Branislav Nušic” Malo Crnice za predstojeci FEDRAS, predstava “Vlast”, po tekstu Branislava Nušica, u režiji Spasoja Ž. Milovanovica iz Kruševca. A, ista ta glumacka trupa pocetkom juna gostovace u Hrvatskoj, u Pacetinu.

Vec nakon te premijere, najvljene za 1. mart, u aprilu slede Opštinska smotra decjih folklornih ansambala i vokalnih i instrumentalnih solista, zatim, Literalni i likovni konkurs “Div- Stigu” i akcija “Dani secanja na Srboljuba Mitica”, a u aprilu je i išcekivano slavlje povodom Dana biblioteke “Srboljub Mitic” Malo Crnice.

U drugoj polovini aprila sledi ucešce na Meduokružnom takmicenju recitatora “Pesnice naroda mog” u Žagubici, zatim, Meduokružni festival decijeg narodnog stvaralaštva “Kreni kolo da krenemo” u Boževcu, a mesec ce zatvoriti Opštinska smotra folklornih ansambala za ucešce na Meduokružnom takmicenju.

Opštinsko takmicenje sela Srbije zakazano je za pocetak maja, kada ce uslediti i Meduokružno takmicenje folklornih ansambala u koreografiji u Simicevu, a za sredinu meseca zakazane su Republicka smotra decjeg narodnog stvaralaštva- Ratina 2007. i Republicko takmicenje u recitovanju “Pesnice naroda mog”.

Polovinom juna sledi ucešce na Meduokružnom festivalu decjih folklornih ansambala u koreografiji u Velikom Gradištu, a na kraju meseca i na Republickom festivalu folklornih ansambala Srbije. Završna svecanost Opštinskog takmicenja sela Srbije zakazana je za pocetak jula meseca, koji ce se završiti obeležavanjem godišnjice od smrti Srboljuba Mitica.

U drugoj polovini godine sledi Duhovna poezija u manastiru Bradaca, zatim, Opštinska smotra KUD- ova “Igra kolo i u kolu pesma”, a u jesen pocinju pripreme za Festival dramskih amatera sela Srbije- FEDRAS, koji ce trajati devet dana meseca oktobra.

Novembra meseca opština Malo Crnice proslavice slavu Svetog Dimitrija, a u drugoj polovini meseca sledi predstavljanje pesnika našeg kraja “Pesnik sela”, kada tece i “Mesec knjige”.

Novi “Stig”

Novi broj casopisa za književnost, kulturu i umetnost “Stig”, Centra za kulturu Malo Crnice, devedeset i šesti u nizu, pojavice se pred publikom aprila meseca, u vreme velike svecanosti ove opštine- proslave Dana malocrnicke biblioteke “Srboljub Mitic”.

O konacnom sadržaju casopisa narednih dana odlucice redakcija predvodena glavnim i odgovornim urednikom Anom Dudaš.

No, zasigurno ce se medu 96. koricama “Stiga” naci sijaset sjajnih radova u rubrikama: Baština, Poezija, Izdanci.., a više stranica bice posveceno i našem najvecem prosvetitelju Svetom Savi.

A. Maksimovic

OSNOVNA ŠKOLA “MOŠA PIJADE” MALO CRNICE

FEDRAS IZNEDRIO I ŠKOLSKO POZORIŠTE

Osnovna škola Moša Pijade" Malo Crnice kao maticna Škola u svom radu pokriva i podrucne škole u Kalištu, Batuši, Salakovcu i Velikom Crnicu. Škola ima 44 radnika i oko 275 ucenika ciji je broj iz godine u godinu u opadanju. Ne samo zbog nataliteta, vec i zbog jake emigracione tendencije ka zapadu, prvenstveno iz ekonomskih razloga što je ovde u Stigu karakteristicno.

- Pošto je to sad aktuelno, pored Ministarstva prosvete i sporta, i Narodna kancelarija predsednika Republike izvršila je anketu i ponudila pomoc centralnoj školi i svim našim podrucnim školama na rešavanju problema mokrih cvorova. Imamo izvanrednu saradnju sa svim mesnim zajednicama, u Kalištu se trenutno u školskom dvorištu gradi igralište za tenis, a opštinskim i školskim sredstvima vec je uradeno igralište za mali fudbal tako da ce to biti jedan mali sportski centar u tom mestu. U centralnoj školi upravo je završena akcija utopljavanja" škole koja je obuhvatila PVC stolariju, fasadu i tavan. Posao vredan nešto preko cetiri miliona dinara je odraden uz pomoc nemacke donatorske agencije GTZ i opštine Malo Crnice sa kojom imamo veoma dobru saradnju cime smo veoma zadovoljni. Sve ono što je realno da se uradi, to se i ostvari uz njenu pomoc, naglašava Slaviša Radovanovic, direktor škole.

Ono na cemu se trenutno radi u školi, to je da se u svim selima otvore informaticki kabineti kao što je to ucinjeno u Salakovcu, Malom i Velikom Crnicu.

- Kada je rec o finansiranju kabineta za informatiku, postoje odredeni problemi nevezano za školu i lokalnu samoupravu, vec za Ministarstvo prosvete i sporta jer je dva puta poništen tender za dodelu racunara iz NIP- a. Za našu opštinu je predvideno da svaka škola dobije najmanje petnaest racunara za kabinetsku nastavu tako da ocekujemo realizaciju te akcije. Dodao bih da Škola ima jako bogatu biblioteku sa preko deset hiljada naslova, i upravo smo sada dobili znacajan broj knjiga iz edicije Novosti" kao donatorski cin. U sastavu škole radi i Muzicka škola Stevan Mokranjac" iz Požarevca tako da mi prakticno u ovom dvorištu imamo dve škole, jednu Osnovnu i jednu Nižu muzicku školu. Saradnja je dobra na obostrano zadovoljstvo, i ono što posebno daje draž ovoj školi, to su zvuci klavira, flaute, harmonike i drugih instrumenata koji ispunjavaju školsko dvorište i bližu okolinu, sa zadovoljstvom objašnjava direktor Radovanovic.

Malo Crnice je na neki nacin kulturno stecište koje je prevazišlo naziv seoske opštine, što ona to i jeste s obzirom da obuhvata devetnaest sela.

- Ne treba zaboraviti da ovde redovno izlazi casopis Stig" , da se ovde održava Fedras", i da se uporno radi na novim predstavama. Pored toga, u svim selima neguje se kulturno- zabavni život što je svakako retkost u Srbiji, tako da je naša Škola rešila da osnuje svoje školsko pozorište. Mi smo pre dvadesetak dana poceli sa probama, radimo Snežanu i sedam patuljaka" u jednoj veoma zanimljivoj verziji Aleksandra Popovica, angažovali smo cak i reditelja sa strane. Imamo dobre glumce, prave entuzijaste medu uciteljima i nastavnicima tako da se nadam da ce ta predstava imati uspeha. Vec imamo neko nacelno ugovoreno gostovanje u Dobrobeški, u Rumuniji gde se održava Festival srpskih školskih pozorišta iz ove susedne zemlje, kaže na kraju direktor OŠ Moša Pijade" Malo Crnice.

OCekuju i salu za fiziCko vaspitanje

- Ministarstvo prosvete i sporta pokrenulo je donatorsku akciju- svakom okrugu dve sale za fizicko vaspitanje. Bili smo obavešteni da iz Branicevskog okruga sale treba da dobiju škole Sveti Sava" u Požarevcu i Moša Pijade" u Malom Crnicu. U meduvremenu akcijom Nacionalnog investicionog plana i njihovim ulaganjima, tu se nešto promenilo, nešto je zapelo mada je pitanje da li ce cela akcija uopšte biti ostvarena. Nadamo se da hoce, tako da bi bilo jako dobro da Malo Crnice kao opštinski centar, kulturni, sportski pa i školski dobije tu salu za fizicko vaspitanje. U ovom trenutku mi za nastavu fizickog vaspitanja u zimskom periodu koristimo jednu ovecu ucionicu, a kada je lepo vreme i sportske terene, istice direktor Radovanovic.

M. Kuzmanovic

PREDŠKOLSKA USTANOVA PETROVAC

“GALEB” ODGAJA PAMETNU DECU

Predškolska ustanova “Galeb” u Petrovcu postoji vec 29 godina. Izgradnja je pocela 22. juna 1976, a pocela je sa radom 1. oktobra 1978-e. Godine postojanja broje se od oktobra 78-e, ali je za Dan vrtica uzet 22. jun.

Pocelo se sa tri vaspitne grupe, 113-oro dece i 13 zaposlenih. Vremenom se vrtic širio, tokom 1996. godine je dograden, a u meduvremenu su “nicali” i vrtici po selima, svi pod okriljem “Galeba”. Najpre, 1982. godine u u Velikom Laolu sa dve vaspitne grupe, zatim 1983. godine u Kamenovu, gde je kasnije useljen još jedan namenski objekat pri Osnovnoj školi.

Selima petrovacke opštine 1981. godine poceo je da kruži autobus - vrtic “Poletarac” koji je desetak godina, svakog dana u drugom selu, bio mesto okupljanja i edukacije mališana predškolskog uzrasta.

Pripremni program za svu decu

Danas, “Galeb” okuplja više od 500 dece uzrasta od do 7 godina. Zaposleno je 67 radnika. Maticni objekat u Petrovcu, po normativima treba da ima 220 dece. Ima ih, mecutim, 290, a i pored toga postoje “liste cekanja”.

Od jesenas, po stupanju na snagu zakonskih odredbi o obaveznom pripremnom predškolskom programu, “Galeb” je od 33 sela u Opštini Petrovac, ovaj program uspeo da organizuje u 25 naselja, ukljucujuci i Petrovac. Funkcioniše 28 predškolskih grupa, 11 grupa na celodnevnom boravku, 293 dece. Formirano je 16 pripremnih predškolskih grupa koje rade po cetvorocasovnom programu, a 11 grupa je pri osnovnim školama. Prostore su uredili roditelji i mesne zajednice, a centralni vrtic je obezbedio didakticka sredstva i “Pertini” igracke.

Kako zakonske odredbe preciziraju da je za realizaciju pripremnog predškolskog programa neophodno da grupu cini najmanje petoro dece, u selima gde je bilo nedovoljno polaznika problem je rešen tako što se u jednom selu okupljaju deca iz nekoliko okolnih. Tako, 11 naselja ima predškolce - putnike.

Kreativnost na delu

- Pored obaveznog vaspitno - obrazovnog programa, vrtic organizuje brojne aktivnosti i manifestacije, kao što je obeležavanje Decje nedelje, Dana proleca, Mesec zdrave hrane, Nedelja oralnog zdravlja, festivali kao što su “Dedar”, Festival decjih igara, spremamo se da odemo i na “Lutkef”. Brojne su i priredbe: za Novu godinu, 8. mart, Dan proleca… Posecujemo druge vrtice, oni dolaze nama u goste. Prisustvujemo svakom seminaru i neprestano uvodimo inovacije u radu sa decom. Jedan smo od retkih vrtica u Okrugu koji se opredelio za model “A”, koji se temelji na kreativnosti i inovativnosti, na idejama deteta, vaspitaca i roditelja. I, prakticno, svi u tome ucestvuju. Rezultati su nam sve bolji i bolji. Vecinu vaspitackog kadra cine mlade koleginice koje svu svoju kreativnost svakodnevno ispoljavaju realizacijom raznovrsnih sadržina, radionica i projekata. Deca su oduševljena, i sama predlažu sadržinu aktivnosti, svi aktivno ucestvuju u istraživackim projektima. Izuzetno su zanimljive i sadržajne radionice u kojima veoma aktivno ucestvuju roditelji, - kaže Sladana Ilic, direktor Decjeg vrtica “Galeb” Petrovac.

Od ove godine “Galeb” ima i medicinsku sestru na poslovima preventivne zaštite što ce doprineti da higijena u vrticima bude na još višem nivou. Istovremeno, poslednjih godina je izuzetno unapreden kvalitet ishrane, zaokretom ka zdravoj, pravilnoj ishrani najmlade populacije. Svakog dana je zastupljeno voce za užinu, koristi se junece i pilece meso, mleko i mlecni proizvodi sa malim procentom masnoce, riba obavezno… Projekat se realizuje u saradnji sa Zdravstvenim centrom i vrticima u okruženju, a strucni saradnik na tom projektu je i dr Saša Dražilovic, nutricionista požarevackog Zavoda za javno zdravlje, a edukaciju su, pored vaspitaca, osoblja kuhinje i dece koja o pravilnoj ishrani veoma mnogo znaju, prošli i roditelji.

Iz vrtica spremniji u školu

Mecu roditeljima mališana petrovackog kraja i danas se prepricavaju dva posebno interesantna dogadaja od jesenas. Najpre, Decja nedelja obeležena je druženjem svih 500 decaka i devojcica koji idu u vrtice ili pripremne predškolske grupe u Petrovcu i svim selima petrovacke opštine. Vrtic “Galeb” bio je pretesan, zemunska pozorišna trupa tog dana tri puta je izvodila predstavu “Nevaljali patuljak”, kako bi, u nedovoljno prostranom holu “Galeba”, sva deca mogla da je vide. Druženje mališana svih sela i gradske dece “pod jednim krovom” bilo je izuzetno zanimljiv i sadržajan dogadaj.

U oktobru, tokom manifestacije “Mesec pravilne ishrane” jesenas je po prvi put, pored ostalih sadržaja, organizovan maskenbal, ali “namenski” - deca su se maskirala u voce: banane, grozdove, jagode, kruške, jabuke, lubenice… Zahvaljujuci velikom trudu roditelja i asistenciji vaspitaca i dece, nastale su veoma originalne maske koje su zadale dosta muka žiriju, za tu priliku posebno formiranom.

Vrtic “Galeb” jedno je od najomiljenijih mesta za proslavu decjih rodendana, jer se i slavljenik i gosti, u pravom slislu reci, tokom žurke osecaju kao kod svoje druge kuce.

Ovde se, bezmalo odmah “po izlasku iz pelena”, pocinje da uci i engleski jezik. Kad se krene u školu, predznanje je toliko da petice “padaju ko kiša”. Uostalom, kao i u drugim vrticima, i u “Galebu” vele da “imaju crno na belo” da deca koja su pre škole išla u vrtic kudikamo bolje napreduju u školi, ne libe se da potraže dodatna objašnjenja kad se uci novo gradivo, ali ni kad treba da se iskažu u znanju, kreativnosti, drugarstvu…

Uskoro - proširenje

- Gajimo tradiciju odlicne saradnje sa lokalnom zajednicom, od toga da kod Osnivaca imamo puno razumevanje, do izvrsne saradnje sa školama. Posebno bliske kontakte sa uciteljima i osnovcima imaju deca u mestima gde su predškolske grupe smeštene u školske zgrade. Ucitelji i vaspitaci pripremaju zajednicke programe, posecuju se casovi, tako da je polazak u prvi razred toj deci samo logican nastavak druženja i savladavanja znanja i veština, - kaže Sladana Ilic i dodaje:

- Što se saradnje sa Osnivacem tice, najpre želim da istaknem da je cena boravka dece u vrticu, iako inicijativa potice od nas, predlog formira naš Upravni odbor, konacnu rec ima Osnivac. Po tradiciji, korekcije se vrše pocetkom kalendarske godine. Ove godine korekcija je bila minimalna - sa 2.500 u prošloj, na 2.800 dinara u ovoj godini. Za decu pripremnog predškolskog programa na celodnevnom boravku cena je ostala nepromenjena. Za decu iz socijalno ugroženih porodica i trece dete u porodici boravak u vrticu je besplatan. Naknadu placa lokalna samouprava, od ove godine ta stavka je ušla i u opštinski budžet, kao trajna.

- Ove godine ocekujemo izuzetno veliku pomoc lokalne samouprave u rešavanju našeg velikog višegodi-šnjeg problema - proširenja prostora. U planu je, i projekat postoji, da se uradi nadogradnja nad bivšom fiskulturnom salom, cime ce se dobiti dodatnih 114 kvadrata upotrebnog prostora. Time bi smo ostvarili mogucnost za prijem dece mlade od 18 meseci. Taj problem se veoma mnogo oseca, narocito otkad je zakonom skraceno porodiljsko odsustvo i zaposlene majke imaju gotovo nerešiv problem zbrinjavanja svoje bebe. U nadgradenom delu oformili bismo dva boravka za decu od godinu dana, a zaposlili bismo i još nekoliko radnika. Pocetna sredstva u budžetu su obezbedena i to daje nadu da ce posao biti zapocet ove godine, - istice direktor Decjeg vrtica “Galeb” Petrovac.

Pomoc za “drugu kucu”

U “Galebu” isticu i interesantnu inicijativu, poteklu od strane Upravnog odbora prošlog proleca: tradicionalno obeležavanje Dana proleca pretvoreno je u Donatorsku priredbu. Posetioci su kupovali izuzetno lepo dizajnirane ulaznice i sva prikupljena sredstva upotrebljena su za nabavku sprava za dvorište vrtica. Odazvali su se ne samo roditelji mališana, vec i brojni drugi žitelji Petrovca i okoline, uz kupovinu ulaznice prilagali su i dodatne sume i - nije prošlo ni dve nedelje dana, a 10 novih sprava je “niklo” u prelepom i veoma prostranom dvorištu “Galeba”. Pored klasicnih ljuljaški, klackalica i tobogana, posebno su interesantne i deci omiljene “Rakete”. Zajedno sa radnicima “Galeba”, montažu su obavljali roditelji a pomogli su i vlasnici privatnih firmi. Vrtic je, vele, njihovoj deci “druga kuca”.

Ovog proleca u planu je da vaspitaci i roditelji zajedno urede staze, srede travnjak, zasade ukrasno drvece i cvece u dvorištu vrtica…

Vredan javne pohvale je i majstor Slavko koji vec godinama “Galrbu” besplatno popravlja televizore i ostale elektronske uredaje, iako su njegova deca poodavno vrtic prerasla. Tek od nedavno, majstor Slavko je poceo da redovno navraca u vrtic, dovodi unuka.

D. Milenkovic

STO GODINA PETROVACKOG ZDRAVSTVA

OPREMA I STRUKA-PRIORITETI

- Medicinski centar u Petrovcu prošle godine dobio centralni razvod gasova u šta je uloženo 10 miliona dinara

- Specijalisticke službe popunjene kadrovima neophpodne specijalnosti

- Iz NIP-a, za uredenje Doma zdravlja izdvojeno 409 hiljada evra

Bolnica u Petrovcu ove godine obeležice lep jubilej, 100 godina od osnivanja pošto su pronadeni dokumenti koji svedoce da je ova zdravstvena ustanova osnovana 1907. godine kao Opšta bolnica za unutrašnje bolesti Moravske banovine. Od tada do danas promenilo se mnogo toga u organizaciji zdravstva ovoga kraja.

- U istoriji ovdašnjeg Medicinskog centra u Petrovcu važno mesto pripada vremenu u kome su ovoj bolnickoj ustanovi pripojene sve seoske ambulante pa je tako formiran veliki Dom zdravlja sa stacionarom. Dom je kao takav funkcionisao duži niz godina. Stacionar je imao Interno odeljenje i 15 do 30 postelja rezervisanih za grudne bolesnike, odnosno za pacijente obelele od tuberkuloze i drugih grudnih bolesti. Posle toga pripojili smo se Zdravstvenom centru Požarevac da bi ponovo 1999. godine profunkcionisali kao samostalan Zdravstveni centar. Danas je u sastavu ove ustanove stacionar sa 158 postelja i Dom zdravlja sa podrucnim ambulantama. Ukupno je u Zdravstvenom centru zaposleno 390 radnika od kojih je 370 medicinskih i nemedicinskih, a 20 je radnika Stomatološke službe. U okviru Centra su Interno odeljenje, Hiruško odeljenje, Ginekologija sa Porodilištem, zatim veliko Grudno odeljenje koje funkcioniše kao regionalno obzirom da se u njemu lece plucni bolesnici sa citavog Okruga i Odeljenje pedijatrije sa decjim dispanzerom. Napomenula bih i to da se u okviru Grudnog odeljenja nalazi ATD dispanzer. Naš stacionar pokriva potrebe 43.000 stanovnika petrovacke opštine i oko 38 hiljada stanovnika iz žagubickog kraja. Ta pokrivenost obe opštine posebno dolazi do izražaja u Porodilištu, na Grudnom i Internom odeljenju i na Hirurgiju jedan, opisuje status sadašnje ustanove direktorka Zdravstvenog centra dr Zorica Stojiljkovic Stolica.

Vratili se lekari sa specijalizacije

Kada je Dom zdravlja u pitanju, pod njegovim krovom su Opšta praksa, dobro organizovana Služba hitne pomoci koja radi neprekidno i specijalisticko-konsultativne ambulante: Oftalmološka, ORL, internisticka sa savetovalištem za dijabeticare i hiruška ambulanta. U Centru radi 68 lekara od kojih su dva sa subspecijalizacijom, jedan je pulmolog, drugi kardiolog. Pocetkom ove godine kadrovska struktura zaposlenih poboljšana je i na taj nacin što su se vratili lekari sa specijalizacije pa je u Centru sada i cetvrti specijalista hirurgije. I Služba ginekologije je ponovo formirana, ima tri lekara, specijaliste ginekologa-akušera.

- Posle ovoga može se reci da su specijalisticke službe u Centru sasvim pokrivene i rade onako kako i nalažu standardi u zdravstvu. Mi smo se, inace, poslednjih godina, a posebno prošle dosta trudili da udovoljimo zahtevima Ministarstva zdra-vlja i unapredimo kvalitet usluga tako što smo investirali u strucnost ali i u sredivanje i poboljšanje uslova rada. Tako smo lane završili jednu veliku investiciju, uveli smo centralni razvod gasova što je koštalo preko 10 miliona dinara. Trecinu sredstava dobili smo od Ministarstva zdravlja, ostalo su bila naša sredstva tako da je velika stvar što sada imamo centralni razvod gasova koji znatno doprinosi kvalitetu zdravstvenih usluga koje pružamo u našoj ustanovi. Uradena je i termo izolaciju na zgradi Bolnice i tako smo smanjili energetsku potrošnju. Doterana je i fasada Bolnice, postavili smo potpuno novu ogradu oko nje, asfaltirali smo bolnicko dvorište, iz kruga Zdravstvenog centra “isterali” sve privatne automobile, sopstvenim parama uredili parking za kola naših radnika, istice direktorka i istovremeno potencira velika ulaganja u samo opremanje ustanova.

- Nabavili smo nove aparate za anesteziju, Hirušku salu sasvim opremili, kupljeni su nov hiruški sto, operaciona plafonska lampa, novi hiruški instrumenti... Renovirana je i Služba ginekologije i akušerstva. Sredinom prošle godine konkurisali smo za sredstva Nacionalnog investicionog programa tako da smo dobili zeleno svetlo za rekostrukciju Doma zdravlja koja je u toku, okrecene su sve ambulante, menjaju se podovi, na zgradi Medicine rada zamenjena je stolarija...

Iz NIP-a je pristiglo 409 hiljada evra za Dom zdravlja. Prvobitno je bilo dogovoreno da radovi traju ukupno tri meseca, do sredine februara, medutim, izvesno je da ce poslovi malo kasniti, radice se svakako do sredine marta. Za sve vreme trajanja gradevinskih radova, službe su tako organizovane da pacijenti ne trpe, radovi se izvode fazno, iz ambulante u ambulantu, neke službe premeštaju su privremeno ali se pacijenti o tome obaveštavaju.

Nova sredstva NIP-a za opremanje Bolnice

Posle uredenja domova zdravlja po Srbiji, iz Ministarstva zdravlja stigla su uveravanja da ce iz NIP-a ove godine materijalno podržati, odnosno finansirati opremanja bolnickih kapaciteta. I Petrovcani su zainteresovani za tu investiciju pa ce svakako konkurisati za sredstva iz tog dela programa, jer im je želja da obezbede više standarde lecenja u svom stacionaru. Prioritet kod rešavanja njihovog zahteva trebalo bi da odreduje i cinjenica da petrovacki Centar ima nešto u svom sastavu što drugi nemaju, a to je regionalno Grudno odeljenje sa 38 postelja. U njemu se smeštaju oboleli od tuberkuloze kojih je sve više i bolesnici koji boluju od karcinoma pluca, astmaticari. Stacionar je modernog tipa, raspolaže dvokrvetnim i trokrevetnim sobama sa kupatilima i veceima, sa parnim grejanjem, centralnim razvodom gasova. Na Odeljenju postoji mogucnost da se rade gasne analize i inhalacije tokom celog dana i noci tako da su uslovi odgovarajuci za jednu regionalnu ustanovu. Kapaciteti ovog Odeljenja su uvek popunjeni, dešava se da nema dovoljno postelja pa se onda deo bolesnika obolelih od upale pluca, astme ili karcinoma prebacuje na Interno odeljenje. Na Grudnom odeljenju rade tri lekara- specijaliste pneumoftiziologa, ali to nije optimalan broj, nedostaju bar još dva lekara. Poslednja dva konkursa raspisana za ove kadrove nisu bila uspešna, niko se, naime na njih nije prijavio jer je problem u nedostatku kadrovskih stanova.

- Do strucnjaka uopšte teško dolazimo, jer im ne nudimo stanove, pošto ih nemamo. Zato se oslanjamo na kadrove iz naše sredine, istice direktorka koja ne krije zadovoljstvo što se u prošloj godini dobro poslovalo pa je ostvaren i višak prihoda. Ukupni prihodi realizovani su u iznosu od 258.477.000 dinara, od toga 14.642.693 dinara su sopstveni a od Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje pristigao je najveci deo sredstava, 235.818.000 dinara. Ostatak je materijalna podrška Ministarstva finansija i Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Višak je zabeležen u iznosu od 227.666 dinara.

Na 22. mestu u Srbiji

Kvalitet pružanja zdravstvenih usluga na prvom je mestu zahteva rukovodstva petrovackog Zdravstvenog centra. Da su ti zahtevi urodili plodom potvduju rang liste zdravstvenih ustanova u 2005. i u prošloj godini. Tako su 2oo5. Petrovcani bili na 1o. mestu rang liste stacionara u Srbiji kada je u pitanju kvalitet usluga u njima. Iste te godine Dom zdravlja zauzeo je 25. mesto da bi se u ovoj godini stacionar našao na visokom 6 mestu, a Dom zdravlja na 22. u konkurenciji 157 domova zdravlja u Republici.

Od 300 do 400 porodaja

Poslednjih godina u petrovackom Zdravstvenom centru dosta se ulagalo u uredenje i opremanje Porodilišta. Vec pet godina zaredom ovde se svake godine obavi izmedu 300 i 400 porodaja.

- Ja pamtim godine kada nam je Porodilište bilo pretesno za sve nove bebe, ali su ti dani prošlost i dobro ce biti ako ovaj nivo od 300 do 400 porodaja godišnje zadržimo, da ne dozvolimo da broj novorodenih opada dalje, kaže direktorka Centra uz podsecanje da se sa ovog podrucja, trenutno, na privremenom radu u inostranstvu nalazi preko 11 hiljada radnika i da jedan veliki broj mladih žena rada svoju decu van otadžbine.

S.E.

KULTURNO- PROSVETNI CENTAR PETROVAC NA MLAVI

PROMOTER SVEKOLIKOG NARODNOG STVARALAŠTVA

Opština Petrovac na Mlavi, svojim prirodnim bogatstvima i starim manastirima sve znacajnija turisticka destinacija Srbije, prepoznatljiva je i po specificnoj kulturnoj ponudi, manifestacijama od Republickog znacaja, kojima se neguje i itovremeno podstice razvoj narodnog svekolikog stvaralašta, i to, prevashodno kroz delatnosti Kulturno- prosvetnog centra Petrovac, predvodenog direktorom Miodragom Lukicem.

Lepeza je široka, ali podseticemo vas samo na neke od dogadaja koje ne želite da propustite: “Takmicenje sela”, “Put u Gornjak”, Smotru decjeg likovnog stvaralaštva, Smotru recitatora, bogat pozorišni repertoar postavke AP “Bata Bulic” Petrovac, izdavacku delatnost... Upravo zbog svih tih zbivanja, tokom protekle godine u Kulturno- prosvetni centar Petrovac na Mlavi, “prošlo” je više od pet hiljada ljudi.

Ponosni na svoja sela

Takmicenje sela je Republicka manifestacija na pragu poluvekovnog jubileja, koja cuva neprocenjivo blago narodnog stvaralaštva, originalan folklor, izvornu muziku i etnološku baštinu. U Kulturno- prosvetnom centru Petrovac prikuplja se materijal za izradu Monografije o ovom velikom okupljanju . Protekle godine na Takmicenju je ucestvovalo 18 naselja, a ove, kako istice direktor Centra, Miodrag Lukic, ocekuje se 20 ucesnika:

-Ta je manifestacija prošle godine bila veoma uspešna, cemu je znacajno doprineo i Seminar folklora na kojem je predavala Desa Ðordevic, poznati etno koreolog. Kroz ceste sastanke sa predsednicima KUD- ova takode se podstice negovanje narodnog stvaralaštva, što je naš identitet, koji moramo da sacuvamo od zaborava.

Opština Petrovac je nakon ovog dogadaja imala i svoje predstavnike na Republickom takmicenju sela, na koje su žitelji Petrovca veoma ponosni.

- Interesovanje za Takmicenje sela je zaista veliko, kako potencijalnih ucesnika, tako i publike. Manifestacija ce poceti 22. marta i trajati do 20. maja, u selu Kamenovu, koje je na neki nacin i zacetnik tog velikog okupljanja KUD- ova, najavljuje Lukic, ukazujuci i na znacajan pomak u smislu da su KUD- ovi postali aktivni tokom cele godine, a ne samo u vreme ove takmicarske manifestacije, kao i na spregu ovog vida kulturnog života sa postojanjem i radom Muzicke škole u Petrovcu, smatrajuci je dragocenom za okupljanje omladine, ali i razvoj narodne muzike, shodno ideji da se osnuje etno- odsek.

Lepeza manifestacija

I ove godine žitelji opštine Petrovac ali i celog okruga, regiona i šire, išcekuju manifestaciju “Put u Gornjak”, u okviru koje ce iznenadenje biti koncert grupe “Balkanika”, najavljen za 1. jun.

-Jedna od najznacajnijih manifestacija opštine Petrovac je “Put u Gornjak”, u okviru koje je i Sabor frulaša istocne Srbije, na kojem se predstavljaju naši najznacajniji frulaši, profesionalni i amaterski. Prošle godine, gosti programa su bili eminenta imena narodne muzike: Danka Stojiljkovic, Svetlana Arsic i Radiša Markovic, a sve izvodace je pratio Orkestar RTS- a sa LJubišom Pavkovicem. U okviru te manifestacije održava se i Kulturno- duhovno pesnicko vece u samom Gornjaku, posveceno stvaralaštvu Ðure Jakšica, koji je deo života proveo u našim krajevima i pohodio manastir Gornjak, istice direktor KPC Petrovac, Miodrag Lukic.

Opština Petrovac poznata je i po manifestaciji “Ranovacki letnji susreti”, koja u julu mesecu okuplja razna kulturno- umetnicka društva iz Regiona, verna tradicionalnom narodnom stvaralaštvu. Brojne posetioce u opštinu Petrovac na Mlavi svake godine dovodi i manifestacija “Mandalina u Trnovcu”, najavljenu za 4. avgust.

Znacajno je i podsticanje talenata, najmladih žitelja opštine Petrovac, u kojoj se prireduju Decja smotra likovnog stvaralaštva Srbije, kao i Opštinsko takmicenje recitatora, na kojem je prošle godine ucestvovalo 48 daka. Od njih je “potekla” i pobednica Okružnog takmicenja, ucenica OŠ “Bata Bulic” iz Petrovca, Jelisaveta Karadžic, koja je predstavljala Branicevski okrug na Republickom nadmetanju.

Na pozorišnoj sceni

Bogat pozorišni život takode je odlika opštine Petrovac na Mlavi, ciji su gradani tokom protekle godine uživali kako u “igri” domaceg, Amaterskog pozorišta “Bata Bulic”, ali i gostujucih glumaca. Podjednako raznolik repertoar, direktor KPC Petrovac, Miodrag Lukic, najavljuje za tekucu godinu:

-AP okuplja decju, omladinsku i scenu odraslih. Decja scena broji 25 polaznika, a omladinska 20. Decju scenu predvodi glumica iz Beograda, Dragana Mrkic, i to vrlo uspešno vec nekoliko godina, što potvrduje broj polaznika. Vredno rade i za maj pripremaju 2 predstave. Na omladinskoj scene privodi se kraju “Školski kabare”, koji radi Milenko Zablacanski sa dacima SŠ “Mladost”, a druga predstava koju pripremaju je “Medved”, Antona Cehova, koju radi Dragana Mrkic i cija se premijera ocekuje do kraja meseca, istice Lukic, najavljujuci repertoar scene odraslih: “Na sceni odraslih na repertoaru su 3 predstave: “Zar i ti sine Dragce”, “Kako smo voleli druga Tita” i “Pukovnik ptica”, a ovih se dana dogovaramo i o novoj predstavi.

Inace, u realizaciji KPC Petrovac na Mlavi uradena je i predstava na tekst književnika Jovana D. Petrovica, “Lina, tvrda od kamena”, monodrama sa kojom je Vesna Stankovic, glumica iz našeg kraja, pobedila na Smotri monodrame u Zemunu.

Amatersko pozorište iz Petrovca u protekloj je godini ostvarilo i niz gostovanja sa predstavom “Pukovnik ptica”, a ovih se dana priprema da igra pred publikom u Jagodini, dok teku pregovori za gostovanje u Kragujevcu. Izmedu ostalog, cesta je saradnja i sa Leskovcem, Prijepoljem, Studentskim gradom u Beogradu... Sa druge strane, KPC, tokom protekle godine, ugostio je pozorišta iz Smederevske Palanke, Velike Plane, Svilajnca, Malog Crnice, a od profesionalnih, Kult teatar iz Beograda, sa predstavom “Americki bizon”, zatim, Marka Stojanovica, koji je izveo “Po kile smeha”, i Milenka Zablacanskog, koji je gostovao sa svojom kabareom “Moj Milenko je lego da spava”, kao i pozorište “Milivoje Živanovic” iz Požarevca, sa predstavom “Metar ipo do Cezara”.

Osim zalaganja na sceni, prošle godine uložena su i znacajna novcana sredstva od 400 000 dinara, kojima je obezbedena tonska i svetlosna oprema, istice direktor Lukic:

-To bitno utice na kvalitet našeg rada i doživljaj publike. Inace, zaposleni u KPC, kojih je 9, iako im to nije struka niti zaduženje, sami se angažuju na izradi dekora, ali i kada je u pitanju instaliranje opreme, uredivanje pozornice, koju smo recimo svojerucno presvlacili. Izuzetno su požrtvovani. Ostaju da rade sve dok ima posla. Ne pitaju za vreme. A, osim te naše takve saradnje u Centru, mi odlicno saradujemo i sa osnovnom školom, srednjom, sa decjim vrticem, sa crkvenom opštinom i lokalnom samoupravom. KPC svim gradanima nudi podjednake mogucnosti da prisustvuju našim dogadajima, jer vec nekoliko godina ne naplacujemo ulaznice.

Pesmom ispunjena godina

Petrovacka publika imala je priliku da prošle godine vidi i cuje Operski studio “AIZ” iz Beograda, kao i da uživa u festivalu narodne muzike “Zlatni glasovi”.

Operski duet- Milka Stojanovic i Živan Saramandic takode se predstavio u Petrovcu. Više koncerata je priredilo i odeljenje Muzicke škole u Petrovcu, a nastupao je i Hor Društva srpsko- rusko- beloruskog prijateljstva, koji je priredi humanitarni koncert sa decom Kosova, pod nazivom “Majci Srbiji”, u režiji Jelene Žigon.

U slavu Mocarta, povodom 250 godina od njegovog rodenja, svirao je duvacki kvartet iz Panceva, a za ucenike OŠ prireden je koncert grupe “Tarpoš“ iz Beograda, za koje je nastupala i grupa “Vrum”, koju je KPC doveo u saradnji sa Udruženjem za razvoj opštine Petrovac.

- Ove godine ocekujemo još više koncerata. Pregovori su u toku. Bice to iznenadenja za naše gradane, najavljuje direktor KPC Petrovac, Miodrag Lukic.

Ovekovecena rec

Radi afirmacije pesnika i književnika Kulturno- prosvetni centar Petrovac na Mlavi neguje izdavacku delatnost, u okviru koje su tokom protekle godine pred publikom “zaživela” 4 naslova: “Cesnica i zdravica”, priredivaca Raše Perica, “Moj dramski studio”, Verice Miloševic, “Nebeske tapije” Siniše Ristica, i podržano je drugo izdanje knjige “Lina tvrda od kamena”, Jelene D. Petrovic. A, ta ce godina ostati upamcena i po objavljivanju CD- a i DVD- a sa seminara folklora etno koreologa Dese Ðordevic.

U KPC Petrovac veliki trud ulažu i u odabir i osmišljavanje bioskopskog repertoara, koji se kao i svuda u Srbiji suocava sa teškocama u radu, ali, kako istice direktor Centra Lukic, to nije razlog da se napori za oživljavanjem bioskopskih sala ne nastave: “Trudimo se da održimo korak ali cinjenica je da je za bioskope vreme vrlo teško. Tako je vec nekoliko godina, pre svega, zbog piraterije. Ipak, mi ne napuštamo ideju o podsticanju naše publike da poseti bioskom i uživa u kvalitetnim i originalnim izdanjima, neuporedivo boljim od onoga što im se nudi na piratskim diskovima”.

Publika vredna truda

Kulturno- prosvetni centar Petrovac na Mlavi broji devet radnika. U pitanju je malobrojna ekipa, ali mnogo “izdr-žljivija” i upornija od mnogih drugih, bitno brojnijih.

-Svi rade sve, i to, mnogo više nego što je predvideno ugovorima o radu, opisom radnog mesta i slicni, jer zaista žele da doprinesu kulturi, u cemu i upevaju. KPC jeste i mora da bude promoter kulturnih sadržaja, uvek na usluzi gradanima, zbog kojih i postojimo, istice direktor Centra, Miodrag Lukic, ukazujuci i na veliki znacaj saradnje koja postoji sa lokalnom samoupravom.

Medutim, mimo svega pomenutog, KPC Petrovac upravo je suocen sa velikim problemom. Prostor u kojem radi dat je na prodaju.

-Jedan od problema KPC je prostor za rad. Smešteni smo u Domu vojske, koji se prodaje, što dovodi u pitanje smeštaj i funkcionisanje KPC i, svakako, kulturni život našeg grada i opštine, istice direktor Lukic, ukazujuci na osnovni motiv za istrajavanjem, uprkos teškocama:

- Svakako bi trebalo da pohvalim publiku Petrovca, koja redovno prati naše sadržaje. A, koliko je naša publika dobra potvrduju i mišljenja mnogih umetnika koji su u našem gradu i opštini gostovali. Uvek su imali samo najbolje reci, jer to je publika koja odlicno zna šta je dobra predstava, koncert, knjiga... Za takvu je publiku više nego zadovoljstvo raditi.

A. Maksimovic

HUMORESKA

RIMSKIM PUTEM U EVROPU

Naš hod (po mukama) i put u Evropu je veoma dug i težak. Još u trecem veku nove ere pocelo se razmišljati u tom pravcu i, eto, sve do danas ne možemo da dobijemo vize da idemo gde ko hoce.

Na ovim prostorima, gde se danas nalazi Požarevac sa okolinom, živeli su nekad davno Rimljani (da li stari ili mladi, to sad nije bitno, ali uglavnom su bili stari jer je to bilo odavno!) Tacnije, naseljavali su se uz obalu Dunava ,a glavni grad te pokrajine bio je Kostolac, pardon !Viminacijum. Dakle. još tad su (stari) Kostolcani videli šansu da formiraju opštinu ,ali im to do dana današnjeg ne uspeva.

Takvi jedni Rimljani (koji su uzgred budi receno, nestali sa ovih prostora), uglavnom stari, bavili su se lovom i ribolovom i najcešce su se hranili ribom, pa se, s pravom, postavlja pitanje šta su jeli mladi Rimljani ? Ko zna, možda su baš zbog te, jednolicne, ishrane i otišli odavde ?A možda i zbog toga što im je ponestalo ogreva jer su se grejali samo na drva, a tek su kasnije Kostolcani pronašli ugalj i struju! Dobro, pronašli su se tu i razni kosturi,što i nije neka novina, jer se kod nas danas mogu videti i kosturi koji hodaju! U prilog istorijskim cinjenicama ide i to što pored rimskog lokaliteta danas živi veliki broj Roma, a Rim (glavni grad Italije, prim. autora) se na italijanskom kaže Roma, pa vi sad vidite koliko tu ima slicnosti sa Evropom i ostalim svetom a i šire.

Eto, dakle, ta Evropa i to mocno rimsko carstvo došli su u Srbiju, na naše noge, što znaci da mi necemo od sutra biti u Evropi, nego smo bili i pre dva milenijuma. A pomislite samo gde je tad bila Amerika? Nije je bilo ni u zacetku, tj. u Kolumbovom jajetu! Zato ne bi trebalo više da kuburimo sa istorijom (kuburiti: baratati kuburom, prim. autora), vec se trebamo okrenuti geografiji i turizmu. Uostalom, hteli mi to ili ne, oni ce kod nas! Naravno, kao turisti, jer ce Evropljani da pohrle da vide naše grobnice i kosture.

Može se slobodno reci da je naša buducnost u prošlosti, odnosno da Srbi u Evropu mogu najbrže da stignu rimskim putem, VIA Viminacijum!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srbi i dalje najviše troše na hranu.Zar nisu culi i za druga zadovoljstva.

- Ostvario je cilj.Sad je postao meta.

- Taj pas ima opasno kuce !

- Sada cuti kao zaliven jer je mnogo pišao uz vetar!

- Da bi bio veliki potrebno ti je malo.a to malo uglavnom je veliko!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 8. do 16. februara, u porodilištu Požarevacke bolnice rodeno je 25 beba, 8 devojcica i 17 decaka.

Cerke su dobili: Marina i Goran Vasic iz Ðurakova, Zaneta Ademi i Ferdi Gudinci iz Kostolca, Tanja Trailovic i Ivica Maksimovic iz Kostolca, Jelena i Slaviša Ðurovic iz Starog Kostolca, Aleksandra i Dalibor Lazarevic iz Požarevca, Lucijana Lukijanovic i Dragan Mladenovic iz Velike Bresnice i Suzana Todorovic i Milan Stevic iz Velikog Crnica.

Sinove su dobili: Sanja Drikic i Dragiša Strainovic iz Krivaje, Sanja Petrovic i Veroljub Rajkovic iz Rabrova, Sanja Milovanovic i Nenad Nedeljkovic iz Makca, Elizabeta Petrovic i Sladan Uroševic iz Požarevca, Marijana Živkovic i Dejan Bugarin iz Ostrova, Žaklina i Mirko Ilic iz Kusica, Danijela i Srecko Prokic iz Krupaje, Marija Bogdanovic i Goran Jovanovic iz Salakovca, Merima i Goran Životic iz Boževca, Vesna i Milan Stankovic iz Požarevca, Ana Jovic i Andrija Milovanovic iz Velikog Gradišta, Vineta Jaljini i Perica Stankovic iz Kostolca, Jelena Rašuo i Aleksandar Ranisavljevic iz Kamenova, Suzana Milic i Mirza Sokovic iz Velikog Gradišta i Ivana i Ðorde Pupazic iz Neresnice.

SRPSKO - RUSKO PRIJATELJSTVO

PROSLAVLJENA MASLENICA

Društvo Srpsko-Ruskog prijateljstva "Breza" iz Požarevca, prošle nedelje je proslavilo Maslenicu, odnosno poklade. Ovo je praznik i stari slovenski ritual kojim se ispraca zima i docekuje prolece. Ovo je i prilika da se zaborave sve uvrede, da se traži i da oprost, prilika za potpuno izmirenje. Kao što je Uskrs nezamisliv bez uskršnjih jaja, a Božic bez badnjaka, tako je i maslenica nezamisliva bez tradicionalnih palacinki sa kvascem koje Rusi pripremaju na ovaj dan, a koje su, naravno poslužene i na ovoj proslavi.

D. Demic