Header

PRIVODI SE KRAJU REVITALIZACIJA BLOKA OD 100 MEGAVATA U TE-KO A

PRODUŽEN VEK NAJSTARIJEM BLOKU

Radovi na revitalizaciji bloka od 100 megavata u Termoelektrani Kostolac A privode se kraju, iz Goše je stigao remontovani rotor turbine niskog pritiska, kao i deo nedostajuce opreme iz Rusije. Iako sa manjim zakašnjenjem uslovljenim nedostatkom pomenute opreme, sada je sasvim izvesno da ce najmanja i najstarija proizvodna jedinica u kostolackim Termoelektranama startovati za nekoliko nedelja, tokom marta meseca.

- Iz Goše je stigao remontovani rotor turbine niskog pritiska i u toku je njegova ugradnja, a pre nekoliko dana obavljeno je i hemijsko cišcenje kotla i prva faza produvavanja sa ubrizgavanjem kiseonika. Još uvek se ceka na deo opreme iz Rusije, rec je o komorama za ubrizgavanje prvog i drugog stepena, manji delovi opreme za kotao otporni na visoke temperature, kao i predvideni delovi za rekonstrukciju sistema za pobudu. Iz pomenutog kontigenta nedostajuce opreme iz Rusije, od pre nekoliko dana u krug TE- KO A stigla je oprema armature, mehanicki mehanizmi za klapne na regulaciji kotla i oprema za modernizacju pomocnog sistema za turbinu- prirubnice. Važno je napomenuti da je nadeno rešenje za oštecene poluspojnice na turbine niskog pritiska, koje su oštecene u Goši prilikom obavljanja remonta pomenutog rotora. Da bi se ovaj problem trajno rešio, kod ruskih isporucilaca su narucene nove poluspojnice i one u Termoelektranu treba da stignu do kraja aprila ove godine, kaže LJubiša Stevic, direktor Direkcije za proizvodnju elektricne energije u Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac.

U revitalizaciju bloka od 100 megavata TE- KO A ciji ce radni vek biti produžen za narednih petnaest godina, bez ranije opreme iz Ruskog kredita, bice uloženo više od dvadeset miliona evra. Ova obnovljena proizvodna jedinica ce pored proizvodnje elektricne energije (oko 500 miliona kilovat casova godišnje) biti i rezervni izvor za izdvajanje toplotne energije za potrebe toplifikacionih sistema daljinskog grejanja u Kostolcu i Požarevcu. Kretanjem ovog bloka kostolacke Termoelektrane ponovo ce imati na raspolaganju sva cetiri proizvodna bloka ukupne snage 1000 megavata i mogucnost godišnje proizvodnje vece od 4, 5 milijardi kilovat casova elektricne energije.

M. K.

MALO CRNICE: PROMENA ODNOSA SNAGA U LOKALNOJ SAMOUPRAVI

NOVA VECINA - NOVI LJUDI

Na sednici SO Malo Crnice, održanoj prošlog ponedeljka na inicijativu 10 odbornika zbog, kako je navedeno, kršenja Poslovnika o radu SO i Zakona o lokalnoj samoupravi od strane predsednika SO Malo Crnice Goranke Stevic, došlo je do promene grupacije koja cini odbornicku vecinu i niza kadrovskih promena.

Umesto dotadašnje vladajuce koalicije: SPS, SRS i PSS, novu skupštinsku vecinu obezbedile su: DS, DSS i Nova Srbija.

Skupština Opštine Malo Crnice broji 29 odbornika. Minimalnu vecinu od 15 odbornika novoformiranoj koaliciji obezbedio je Pokret za Branicevski okrug “Miloš Obrenovic”, kome su prišla dva odbornika - jedan iz PSS-a i jedan iz SPS-a.

Prošlog ponedeljka je na sednici SO novoobrazovana skupštinska vecina razrešila predsednika SO Malo Crnice Goranku Stevic (PSS) i zamenika predsednika SO Dragan Stojimirovic (SPS).

Za novog predsednika SO izabran je Bojan Uroševic (DSS), šumarski tehnicar, radnik JP “Srbija Šume” iz Velikog Crnica, a za zamenika predsednika SO izabran je Miroljub Stokic (DS).

Na ovoj sednici razrešen je nacelnik Opštinske uprave Dragan Mitic iz Toponice, direktor Direkcije za izgradnju Opštine Srba Mitrovic iz Crljenca, direktor JP “Cistoca” Dragan Ilic iz Salakovca, direktor Centra za kulturu Novica Stojimirovic iz Petrovca, direktor Centra za socijalni rad Dijana Mirkovic iz Malog Crnica i direktor Biblioteke “Srboljub Mitic” Zorka Stojanovic.

- Prvi put, posle 62 godine, u SO Malo Crnice skupštinsku vecinu cini demokratski blok. Ujedno, to je prva demokratska vlast na teritoriji Branicevskog okruga sacinjena iskljucivo od stranka demokratske provijencije. Glavni razlog za promenu nosioca funkcija u SO i pomenutim preduzecima i ustanovama je, generalno, loš rezultat rada. Osim što je dosadašnji predsednik SO precesto kršio Poslovnik, odluke u Skupštini su donošene snagom argumenata sile - postojanja odbornicke vecine. Takode, bilo je funkcionera ili direktora koji su zakoracili u 7-u ili 8-u deceniju. Racunamo da takvi ljudi nisu u stanju da mnogo pomognu Opštini Malo Crnice. Naša Opština treba da uhvati korak sa ostatkom Srbije koja od 5. oktobra ide u demokratskom pravcu, dok smo mi stajali u mestu i živeli u istoriji. To je moralo da se prevazide, mora se postici bolja komunikacija sa Republikom i ministarstvima, ubrzati razvoj Opštine. Naš buDŽet se oslanja na realne prihode u obimu od 70 80%, ostatak treba obezbedivati sa strane. Racunamo da cemo doci do tih sredstava konkurisanjem sa dobrim projektima kod odredenih ministarstava. Racunamo na dobru i korektnu saradnju sa predsednikom Opštine Malo Crnice, koji je na sednici u ponedeljak i cestitao novoj odbornickoj vecini. Ukupno funkcionisanje lokalne samouprave moguce je jedino ako ta saradnja bude dobra i mi cemo se truditi da bude na najvišem nivou, - kaže Bojan Uroševic, novoizabrani predsednik SO Malo Crnice.

U petak, na sednici SO koju je sazvao novi predsednik, za vršioca dužnosti direktora Direkcije za izgradnju Opštine Malo Crnice imenovan je Momcilo Šipka iz Malog Crnica, za VD direktora Centra za kulturu Bebica Milovanovic iz Kališta, VD direktora Biblioteke "Srboljub Mitic" Marijana Veljkovic iz Velikog Crnica, VD direktora JKP "Cistoca" Dragiša Marjanovic iz Boževca, a VD direktora Turisticke organizacije Goran Stokic iz Crljenca.

O razrešenju direktora Centra za socijalni rad izvešteno je resorno Ministarstvo i ocekuje se skoro raspisivanje konkursa za novog rukovodioca Centra.

Odbornici SO su dali saglasnost na predlog predsednika Opštine Malo Crnice Miodraga - Draganceta Markovica, da novi nacelnik Opštinske urpave Opštine Malo Crnice bude Dušan Ivkovic.

Saglasnost je dobilo i 7 novih clanova Opštinskog veca, koje je, takode, predložio predsednik Opštine.

U petak je Skupština opštine Malo Crnice usvojila godišnji izveštaj o radu Predškolske ustanove, dok izveštaji o radu Biblioteke i Centra za kulturu nisu dobili odbornicku podršku.

D. Milenkovic

USKRŠNJA AKCIJA ZA DECU KOSOVA I METOHIJE

DAROVI OD SRCA

- U akciji prikupljanja školskog pribora, lektire, igracaka... ucestvuje 16.700 osnovaca iz Branicevskog okruga odnosno blizu 7.000 daka iz osnovnih škola požarevacke Opštine

U organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Srbije, Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju i Crvenog krsta Srbije, u svim osnovnim školama Republike u toku je akcija pod nazivom “Dar od srca” u kojoj se za decu Kosova i Metohije prikupljaju školski pribor, lektira, sveske i igracke a moguce je i novac.

Na prošlonedeljnom sastanku Komisije za rad sa podmlatkom i omladinom koji je održan u Crvenom krstu u Požarevcu, dogovoreno je da se akcija koja vec traje, intenzivira u svim osnovnim školama Opštine. To što je precizirano ucešce osnovaca nikako ne znaci da se u akciju ne mogu ukljuciti i srednjoškolci ukoliko to žele.

- Kako su Ministarstvo prosvete i sporta RS, Koordinacioni centar Srbije za Kosovo i Metohiju i Crveni krst Srbije kao partneri u ovoj akciji potpisali Memorandum o saradnji i istim regulisali medusobna prava i obaveze, stvoreni su uslovi da ova akcija planirana još prošle godine, bude realizovana ovih dana. Sva dešavanja u školama odvijace se do 28. februara. Prikupljene donacije bice skladištene na jednom mestu, u našem Crvenom krstu i posle dogovora sa Kordinacionim centrom, distribuirane u odredene škole na Kosovu. Za ulazak donacije na teritoriju KiM-a morace da se obezbedi sva potrebna dokumentacija od UNMIK-a. Prikupljena pomoc bice ustvari uskršnji dar dece Srbije mališanima Kosova, kaže Branislav Živulovic, sekretar OO Crvenog krsta Požarevca.

Dogovoru u Požarevcu prisustvovao je i Siniša Ognjanovic, nacelnik Školske uprave za Branicevski i Podunavski okrug.

- U akciji “Dar od srca” iz osnovnih škola Branicevskog okruga ucestvuje 16.700 ucenika od kojih su 6.963 iz požarevacke Opštine. Primace se samo novi i ocuvani predmeti-školski pribor i lektira, sveske, olovke, igracke...O akciji su obavešteni svi direktori škola, donirani artikli moraju se prebrojati i predati uz specifikaciju. U ovom poslu cvrsto cemo saradivati sa Crvenim krstom, istice Ognjanovic.

S.E.

DUŠAN VUJICIC, PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC

POŽAREVCU STATUS GRADA

“Rukovodstvo opštine Požarevac je saznalo da su na internetu istaknuti uslovi za dobijanje statusa grada. Po prvim uslovima, odnosno kriterijumima opština Požarevac nije svrstana tu, jer nema 100.000 stanovnika. Medutim, naknadno smo saznali da i opštine koje imaju manji broj stanovnika mogu da podnesu zahtev za dobijanje statusa grada, kao što je to slucaj sa Vranjem, Sremskom Mitrovicom i Užicem. Prema tim kriterijumima i opština Požarevac ispunjava uslove, jer prema popisu iz 1991. godine naša opština ima 84.676 stanovnika, a druge kriterijume ispunjava u potpunosti. Inace, odmah smo obrazovali jednu strucnu komisiju koja ce pripremiti predlog za dobijanje statusa grada, a nju cine: mr Tihomir Jovanovic, Radoslav Stanojevic, profesor srpskog jezika i književnosti, Jasmina Nikolic, etnolog i Milorad Ðordevic, profesor istorije. Komisija je valjano i vrlo kvalitetno prikupila sve podatke koji su potrebni za dobijanje statusa grada. Na osnovu tako prikupljenih podataka i na osnovu obradenih predloga, ja kao predsednik opštine podneo sam zahtev Zoranu Loncaru, ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vladi Republike Srbije. U meduvremenu dobili smo pismeno obaveštenje da je vladika branicevski Ignjatije takode podneo predlog Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vladi Republike Srbije da opština Požarevac dobije status grada. Inace, opština Požarevac ima izvanrednu saradnju sa crkvom, vojskom, sudstvom, policijom, školstvom i narodom, tako da ocekujemo da cemo dobiti pozitivan odgovor jer opština Požarevac zaslužuje da dobije status grada”, istakao je Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac.

D.D.

PISMO VLADI

U PISMU UPUCENOM VLADI REPUBLIKE SRBIJE, IZMEÐU OSTALOG SE KAŽE:

Požarevac ima znacaj za severoistocnu Srbiju, kao Vranje za jugoistocnu, Užice za jugozapadnu Srbiju i Sremska Mitrovica za Srem. Požarevac je znacajan faktor povezivanja Srbije sa susednim državama Rumunijom i Bugarskom, jer preko njega prelazi cuvena derdapska magistrala koja povezuje centralnu Srbiju sa Rumunijom i severnom Bugarskom.

Požarevac bi bio jedini grad istocno od Velike Morave, a severno od teritorije grada Niša. Zahvaljujuci dobrim saobracajnicama ka njemu gravitiraju sve opštine Branicevskog okruga, ali i citava Istocna Srbija sa gradovima Kladovo, Negotin, Majdanpek, Donji Milanovac, Bor i Zajecar.

Požarevac kao grad bogate istorije i tradicije pominje se u prvim pisanim zapisima još 1467. godine. Požarevac je u prošlosti uvek bio upravni i administrativni centar šire teritorije, kao i sedište najstarije eparhije u Srbiji .

U antickom periodu grad Viminacijum je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije u cijem sastavu se nalazio i grad Singidunum, današnji Beograd. U srednjem veku bio je sedište šire oblasti, kao grad Branicevo. U turskom periodu Lucica je najvece naselje Požarevacke nahije. Za vreme austrijske okupacije Požarevac je sedište dišrihta u kome je 1718. održan i sklopljen Požarevacki mir, a nakon obnove turske vlasti bio je sedište srpskog obor-kneza, turskog muselima i kadije.

U vreme Prvog srpskog ustanka oko Požarevca se okupila velika ustanicka vojska koju su predvodile najvece vojskovode onog vremena, vojvode Milenko Stojkovic i Petar Dobrnjac.

U Drugom srpskom ustanku knjaz Miloš Obrenovic je, nakon pobede nad velikom turskom vojskom, u Požarevcu otpoceo pregovore o miru sa Turcima. Uvidajuci veliki znacaj ovog grada, knjaz Miloš Obrenovic je u njemu neko vreme držao svoju porodicu o cemu svedoci LJubicin konak. Na imanju kneginje LJubice nastace kasnije najpoznatija srpska ergela LJubicevo, osnovana 1858. godine.

Krajem 19. veka, u duhu poleta mladog srpskog gradanstva, nastala je zgrada Nacelstva u kojoj je danas smeštena lokalna samouprava kao i mnoge druge institucije, a može da primi i administraciju centra vece državne celine.

Nekada je Požarevac bio središte Moravskog sreza u cijem sastavu su bile opštine Požarevac, Malo Crnice i Žabari.

U Požarevcu je 1821. godine formiran prvi nahijski sud u Srbiji, 1825. godine formirane su prve jedinice stajace vojske, 1826. godine prva kasarna u okviru dvora u Srbiji, 1830. prva gvardijska škola, 1831. prva vojna muzika u Srbiji, 1834. izgradena je reprezentativna kasarna, 1836. formirana je prva vojna bolnica u obnovljenoj Srbiji, 1837. osnovana je prva Vojna akademija, 1862. Požarevacka gimnazija, 1863. prvi urbanisticki plan grada u Srbiji; 1858. Ergela; 1885. prva ustanova modernog bankarstva u Požarevcu - Požarevacka štedionica, 1915. u Požarevcu je formirana prva vojna škola za pilote i vazduhoplovne izvidace, kao i prvi vazduhoplovni opitni centar. Brojni Požarevljani su znacajno doprineli stvaranju moderne srpske države.

Požarevac je sedište Branicevskog upravnog okruga. Pored upravnih poslova, administrativne, upravne i strucne poslove obavljaju i odeljenja i strucne službe svih ministarstava Republike Srbije, Nacionalna služba zapošljavanja, za Branicevski i Podunavski okrug, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje za Branicevski okrug, Fond za zdravstvenu zaštitu zaposlenih za Branicevski okrug, Regionalna privredna komora za Branicevski i Podunavski okrug, Veterinarski institut i Komanda garnizona za Branicevski i Podunavski okrug kao centar kopnene vojske i Pešadijski školski centar.

Strucni nadzor uspešno obavljaju za teritoriju Branicevskog okruga: Istorijski arhiv Požarevac, Narodna biblioteka kao maticna biblioteka i Narodni muzej za pokretna kulturna dobra, Okružni sud i Trgovinski sud za Branicevski i Podunavski okrug.

Strucni kadrovi su obezbedeni za sve oblasti za obavljanje strucnih, administrativnih i upravnih poslova.

Firme i kadrovi

Požarevac ima 84.676 stanovnika, prema popisu iz 1991. godine, i 27 naselja. Dva gradska naselja Požarevac i Kostolac nalaze se u jednoj opštini, što je jedinstven slucaj u Srbiji, kao i 25 seoskih naselja.

Što se privrede tice, Kostolacki basen je bogat ugljem koji se eksploatiše za široku potrošnju, ali najviše se koristi za proizvodnju elektricne energije u Termoelektranama u Kostolcu (300 megavata) i Drmnu (700 megavata). Ispod plodne zemlje Stiga nalaze se znatne kolicine nafte, koja se eksploatiše iz nekoliko bušotina. Reke su bogate veoma kvalitetnim šljunkom i peskom.

U Požarevcu je veoma razvijena prehrambena, metalna i tekstilna industrija, kao i proizvodnja obuce, nameštaja, stolarije i dr. Zatim, razvijeno je zanatstvo, ugostiteljstvo, turizam, trgovina, saobracaj i druge uslužne delatnosti, a u oblasti poljoprivrede ratarstvo, stocarstvo, vocarstvo i vinogradarstvo. Koncern zdrave hrane „Bambi” proizvodi 17,5 hiljada tona slatkih i slanih proizvoda, cetvrtinu proizvodnje plasira na inostrano tržište, kao i vece kolicine mineralne vode. U oblasti prehrambene industrije uspešno radi i Mlinsko-pekarska industrija „žitostig”. Požarevacka mlekara posluje u okviru beogradskog „Imleka”.

Fabrika mašina „Morava” proizvodi, vec 80 godina, mašine i aparate za zaštitu bilja i drugih proizvoda, a osnovu cini proizvodnja poljoprivrednih mašina. Saobracajno preduzece „LITAS” spada u najsolidnije i najbezbednije autobuske prevoznike u Srbiji. Sa preko 200 svojih autobusa održava najveci deo ovdašnjih, lokalnih, medugradskih i desetak medunarodnih linija.

Preduzece za recni saobracaj „Brodarstvo” poseduje znacajne kapacitete za eksploataciju šljunka i peska iz korita Velike Morave i Dunava. „Hidrogradnja i erozija” i „Vodoprivreda” uspešno vrše zaštitu vodotoka i priobalja Dunava, Morave i Mlave, zatim izgradnju puteva i putne infrastrukture i kanalizacione mreže. Po obilju vode Požarevac se smatra najbogatijim u Srbiji, zahvaljujuci Dunavu, Moravi i Mlavi. Izgradnju novih ulica, asfaltiranje i održavanje putne mreže od regionalnog i republickog znacaja veoma uspešno obavljaju „Preduzece za puteve” i „Putogradnja” iz Požarevca. Gradevinsko preduzece „Stig” bavi se gradnjom stambenih, poslovnih objekata i mostova.

Po uspehu se posebno izdvajaju javna preduzeca: JP „Toplifikacija”, JKP „Komunalne službe, JKP „Vodovod i kanalizacija”, JKP „Parking servis”, JP „Direkcija za izgradnju opštine Požarevac” i JP „LJubicevo”.

Pored navedenih najznacajnijih preduzeca, uspešno rade mala i srednja preduzeca kao što su : „Draloni”, „Dekor”, „Enel”, „Sigma-proces”, „Sandra-korpiko”, „Luna”, „Elegant”, „Panefino”, „Union” MZ, „IGM-a”, „Standard”, „Autotransport”, „Minel”, „Georad”, „Prim” itd.

Razvoj privrede i štednju gradana prati preko 20 bankarskih institucija u Požarevcu.

Kultura i tradicija

Požarevac je predstavljao i predstavlja kulturni centar regiona. U njemu je sedište nekoliko ustanova kulture cija se nadležnost proteže na citavoj teritoriji Branicevskog okruga. Narodni muzej osnovan je 1896. godine i spada u red najstarijih ustanova ove vrste u Srbiji. Krajem šezdesetih godina 20. veka formiran je Etno-park, najstariji u Srbiji. Sistematskim arheološkim istraživanjima ovaj lokalitet je spreman da upotpuni turisticku ponudu Požarevca, ali i Srbije.

U Požarevcu se nalazi i Istorijski arhiv cija je nadležnost na citavoj teritoriji Branicevskog okruga.

Ove godine je Požarevacka biblioteka „Ilija M. Petrovic” proslavila 160 godina postojanja. Pored svoje starine, ova biblioteka može da se ponosi i bogatstvom zbirke retke i zavicajne knjige.

Milena Pavlovic Barili, svetski poznato ime u slikarstvu, simbolizuje Požarevac u kome postoji Fondacija sa spomen kucom koja je posvecena ovoj umetnici iz prve polovine 20. veka.

Požarevac je centar glumackih svecanosti koje se održavaju u cast slavnog glumca Milivoja Živanovica. Ova manifestacija, kao i mnoge druge, održavaju se u savremenom i prostranom Domu kulture. U Požarevcu se svake godine održava festival amaterskih pozorišta. Postoji veci broj folklornih ansambala ciji se nastupi mogu meriti sa mnogim slicnim profesionalnim ansamblima u Srbiji.

U našem gradu postoji i Fondacija „Požarevacki mir 1718”. godine koja je osnovana sa ciljem da se istakne znacaj same cinjenice da se ovako važan dogadaj desio u Požarevcu, te da se sa opštom idejom evropskog mira okupe predstavnici država ucesnica na kongresu - Italija, Austrija, Holandija, Velika Britanija i Turska.

Požarevac je sacuvao na mnogim gradskim lokacijama autentincne ambijentalne celine i stare gradevine koje svedoce o razvijenom gradskom jezgru koje datira još s kraja 19. veka.

Svojevrstan srpski brend, poznat širom Evrope, predstavljaju LJubicevske konjicke igre, koje se održavaju svakog septembra na hipodromu i cine od Požarevca grad koji ima razvijen konjicki sport što je simbol gradanskog prestiža.

U Požarevcu postoji predškolska ustanova, osam osnovnih, šest srednjih škola, jedna Muzicka škola za osnovno i srednje obrazovanje za Branicevski i Podunavski okrug, kao i Vojna škola, Viša tehnicka škola i Megatrend fakultet.

Kao jedan poseban vid obrazovno-vaspitnih ustanova, u Požarevcu postoji i radi Regionalni centar za talente koji takode pokriva dva okruga - Branicevski i Podunavski.

Sve vaspitno obrazovne ustanove grada Požarevca veoma su duge tradicije (od 150 do 200 godina postojanja), vrlo ugledne, sa izvanrednim rezultatima u redovnoj nastavi i vannastavnim aktivnostima, što potvrduje i visok procenat prohodnosti, kako u srednjim školama tako i na fakultetima. Na taj nacin sveukupno školstvo Opštine Požarevac daje znacajan doprinos vaspitanju i obrazovanju školske populacije Republike Srbije.

LOVAC IZ BARICA KOD GOLUPCA GAJI DIVLJE VEPROVE U SVOM OBORU SVE DOK DOSTIGNU TEŽINU OD 500 KILOGRAMA

GRDOSIJA VOLI PILETINU

Pasionirani lovac ,odgajivac lovackih pasa sa petnaest medalja i pehara, ljubitelj divljih životinja, Dragoslav Ivic iz sela Baric kod Golupca u svom, vec dvadeset godina u svojim oborima gaji divlje veprove, neobicne grdosije, teške blizu pola tone!

- Pogledajte ga, lep je kao slika i veliki kao hrast. Miško je star sedam godina, poklonio mi ga je kao mladunce prijatelj iz Manastirice, imao je tada sedam kilograma sad skoro 35o-veli Dragoslav pokazujuci nam vepra koji jede iz njegove ruke pilece kosti.

-Pilece kosti su mu prava poslastica - dodaje Dragoslav. Jede sve što i domaca svinja ali kosti posebno obožava. Jede iz moje ruke, toliko se lepo pripitomio.

Dragoslav je do sada odgajio dvanest divljih veprova pojedinacne težine preko tri stotine kilograma. Svog najnovijeg ljubimca Miška izvodi iz obora nekoliko puta godišnje u polje.

- Poslednji put je sa mnom išao u korak punih pet kilometara, sve do atara Jezer, kod sela Branicevo, i zajedno sa mnom se vratio u obor. Društvo su mu pravila još dva manja vepra.Lovci se cude, pomalo su i ljubomorni na moj hobi. Niti mog vepra kerovi napadaju, niti on nalece na njih.Pitom je da pitomiji ne može biti. Jednog vepra sam pre nekoliko godina izlagao na izložbi u Novom Sadu i okitio se medaljom.

Dragoslav navodi da je njegov Miško uštrojen i kastriran ,a pre njega je krmacu divljeg vepra pario sa domacim veprom i dobio šest mladunaca.

- Unuk David je imao šest godina kad je prvi put zajahao pošto je vepar stvarno miran, veli Dragoslav i dodaje.Pametan je, ima bistar um, tovicu ga još dve godine najmanje, mislim da može da dostigne težinu do oko 650 kilograma!

Lovci se krste od cuda

Kad ja udem u lovacku kolibu van sela, i moji veprovi zamnom ulaze,kao po naredbi i izlaze kada ja izadem. Moji drugovi lovci se krste sa obe ruke. Meni to nije cudno, ja sam im pokazao ljubav i oni mi je vracaju. U tome je tajna, mislim.

Album kao amajlija

Dragoslav ima podebeli album slika svih divljih veprova koje je othranio u svom tovilištu. Sve ih zvao istim imenom -Miško-Miki. Trojica njegovih unuka, Nikola, Marko i David jahali su istog vepra. I danas, iako su porasli secaju se tog retkot doživljaja i neobicne koride u kojoj su ucestvovali..

Dragoslav ima i povecu kolekciju kljova divljih veprova. Sece ih obavezno kad narastu i cuva u vitrini kao posebnu amajliju.

LJ.Nastasijevic

ZAVRŠENA DESETA JUBILARNA ZIMSKA ŠKOLA

SA SUŠARAMA BOLJITAK ZA POLJOPRIVREDNIKE

U organizaciji Zavoda za poljoprivredu “Stig” u Požarevcu protekle nedelje održana je deseta jubilarna zimska škola za poljoprivrednike sa podrucja Branicevskog okruga. Takode, predavanja su organizovana u Žabarima i Žagubici, zbog udaljenosti ovih opština.

“Pored stalnih edukacija pre desetak godina javila se potreba da pozovemo eminentne strucnjake kako bi poljoprivredni proizvodaci dobili potpune informacije o novinama koje se primenjuju. Svakog dana školu posecuje 50 – 60 poljoprivrednika i treba naglasiti da ovakav vid predavanja u trajanju od pet dana jedino požarevacki Zavod organizuje na teritoriji Srbije. Nacin rada je takav da najpre naša strucna služba pripremi novine u kontaktu sa svojim kolegama i anketiranjem proizvodaca utvrdujemo šta oni žele da cuju. Izmedu ostalog, bilo je potrebe da govorimo o sušarama za žitarice, jer kukuruz ima veoma nisku cenu neposredno posle berbe, tako da su strucnjaci iz “Agropanonke” dali iscrpne informacije o njihovom instaliranju. Što se tice zaštite bilja i semena mi smo neutralna kuca i pozivamo sve hemijske i semenske kuce da iznesu svoj proizvodni program. Ove godine poljoprivrednici su upoznati sa sredstvima za zaštitu bilja iz proizvodnog programa: Galenike -Fitofarmacije, Agrosave, Dipkom -a, Bayer -a, Magan YU, BASF. Predsta-vljeni su hibridi kukuruza Instituta Zemun Polje, Novog Sada, PKB-a, KNJS -a. Iz oblasti stocarske proizvodnje predavanja su držali eminentni strucnjaci i prakticari medu kojima je bio prisutan dr Pera Stojic koji je uspeo da u PKB -u poveca mlecnost krava tako da štalski prosek iznosi 7.900 kilograma”, istakao je Jovan Grozdic, direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig”.

U toku trajanja škole predstavljeno je sanitarno -ekološko društvo iz Beograda koje je upoznalo proizvodace sa standardima kvaliteta, Superior Velika Plana je dao informacije o proizvodnji povrca na otvorenom prostoru, a novosadska firma Organika je pružila osnovne informacije o organskoj proizvodnji. O nacinu kreditiranja govorili su predstavnici Pro kredit banke i Dunav -osiguranja.

D.Dinic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (5)

ZADRUGA STOŽER U SELU

U prošlosti, zadruga je seljacima bila druga kuca. Razvoj sela zavisio je od ekonomske snage zadruge. Danas, zadruga posluje po privrednom racunu i gleda svoje interese. Ali, na dugi rok, interes zadruge je dobrobit sela i seljaka, u prvom redu njenih zadrugara. Pored ostalog, zadruge su gradile zadružne domove: godine 1923. u Srbiji je bilo 360 domova! Gradile su mlinove, vinarske podrume, mlekare itd.

Mesna zajednica je institucija sa kojom zadruga treba da saraduje, a ne da se s njom srece na sudu. Ima smisla da mesna zajednica razmatra poslovanje zadruge i predlaže mere za unapredenje poslovanja, ukljucujuci i motivaciju meštana da posluju preko zadruge, da pomaže organizovanje u zadrugu i udruživanje u strukovono poljoprivredno udruženje proizvodaca, jer ce iz dobiti zadruga ulagati u razvoj sela. I zadruga treba da se bavi radom organa mesne zajednice, kako bi u njoj našla svoje mesto. Predstavnici zadruge treba da budu u organima mesne zajednice; predstavici sela - zadrugari treba da stvarno upravljaju zadrugom. Tako povraceno poverenje eliminisace nemile sukobe o kojima smo vec pisali, ili poput primera koji sledi.

U Mišljenovcu, zadruga ''Zlatan Pek'' je izgradila seoski vodovod. Zadruga placa održavanje vodovoda, ali je platila i njegovu izgradnju. Neki meštani ne žele da plate svoje ucešce u izgradnji vodovoda iako su dobili prikljucak, smatrajuci da je zadruga kasa bez dna od koje treba uzeti šta se može! Cak i kada se dogodila havarija na pogonu potiskivanja vode, seljaci su tražili da to zadruga plati, a da oni i dalje imaju besplatnu vodu, pošto vec imaju besplatni prikljucak. Sve bi bilo u redu kada bi bilo saradnje. Ali, istovremeno, mesna zajednica zauzima zadružne prostorije i vodi spor, tvrdeci da su njene... Da ima dobre volje, sve bi se rešilo u obostranom interesu.

Zadruge su jedno vreme sa skepsom gledale na osnivanje udruženja poljoprivrednika, bilo da je rec o opštim udruženjima ili o udruženjima po granama poljoprivrede (pcelari, vinogradari, stocari i sl). Zadruga treba da pomaže osnivanje takvih udruženja, jer kroz njih ce poljoprivrednici steci nova znanja o proizvodnji. Udruženje ne može biti konkurencija zadruzi, jer ono nije dohodovna organizacija, ne može se baviti trgovinom, pa to u dobroj saradnji ostaje posao za zadrugu.

Strucne službe zadruge mogu da pomognu i druge seoske organizacije, poput sportskog ili lovackog društva, kulturno-umetnickog društva, škole... Zadruzi ce se to vratiti, jacanjem medusobnog poverenja, jer ce clanovi tih organizacija biti ohrabreni da obnove saradnju sa zadrugom.

Seljaci ne vole zadrugu koja se od njih otudila. Bar u vecini slucajeva.

Za vracanje poverenja potrebno je da se promeni odnos prema vlasništvu imovine u zadruzi. Naime, zadružna imovina je pod kontrolom njenih vlasnika - zadrugara, tj. treba da bude. Seljaci ce verovati zadruzi ako je ona njihova, ako oni u njoj suštinski odlucuju. Ali to moraju sami da ostvare. Da udu u skupštinu, upravni i nadzorni odbor zadruge, da misle svojom glavom, da odlucuju cime ce se zadruga baviti, koliko je službenika neophodno u zadruzi, ko i kakav da bude direktor...

Bogdan Živanovic

GODINA STABILIZACIJE

- Otplata kredita , planirana

- Februarski racuni za paušalce 5-6% manji

- Naplata 80%

Toma Janicic , direktor Javnog preduzeca “Toplifikacija” smatra da ce 2007. godina u ovom preduzecu biti godina stabilizacije.

- Toplifikacija u 2007. godini nastavlja svoj put bez pravljenja ikakvih ustupaka. Plan i program koji je zatvoren prošle godine nastavlja se pod istim uslovima bez obzira na promene u firmi.To je osnovna direktiva za sve ozbiljne ljude. Politiku ostavljamo za Skupštinu opštine a situacija u preduzecu je stabilna, svi zaposleni rade svoje poslove.Poslovi koje je “Toplifikacija” zapocela u prošloj nastavljeni su i u ovoj godini.

Kada govorimo o 2007. u obzir uzimamo dva dela programa: tehnicki i finansijski .Ove godine imacemo manji broj prikljucaka a u okviru njihove realizacije rešicemo i drugo pitanje, finansijsko, jer 2007. u naš plan dolazi i planirana otplata kredita za proširenje toplifikacione mreže u Požarevcu, kaže Janicic.

Nove lokacije

Godišnji plan i program za 2007. godinu uraden je na osnovu unapred definisanih planskih premisa:plana javnih nabavki za 2007.,realnih troškova, projektovanih na osnovu kretanja u 2006., prihoda utvrdenih na osnovu cene grejanja za sezonu 2006/2007., neophodnih sredstava za investiciono i tekuce održavanje, realnih mogucnosti za nove investicije ali i instrukcija Vlade Republike Srbije o izradi i pracenju realizacije godišnjih programa poslovanja lokalnih javnih preduzeca za 2007. Prema Planu za 2007. godinu planirana godišnja isporuka potrošacima iznosi 125.000,00 MVh.

- Što se širenja gradske mreže i spiska potencijalnih lokacija tice na osnovu sprovedenih anketa gradana o zainteresovanosti za prikljucenje na toplifikacioni sistem i stvorenim tehnickim mogucnostima u prethodnom periodu nastavice se radovi u Ratarskoj ulici gde je uradena podstanica, u delu Proleterske, kao i u Busiju gde cemo pokušati da u ulici Vlastimira Pavlovica Carevca produžimo do Crkve kako bi zatvorili ceo prsten. Kada govorimo o novim lokacijama pokušacemo da iskoristimo sredstva iz fondova kako bi odradili deo primara kroz Nevesinjsku ulicu, dodemo do Zviške ulice “zatvorivši” i Karadordevu. Na lokacijama “Brdo 1” i “Brdo 2” ici cemo na zajednicka ulaganja kako bi došli do nivoa srednje visine brda uz pokušaj gradenja primara za dve podstanice da bi u godinama koje dolaze uradili i sekundarnu mrežu. Što se lokalnih toplopredajnih stanica tice “Toplifikacija “ je uradila dosta anketa koje pokazuju da interesovanje postoji ali da zbog cene mnogi gradani nisu u mogucnosti da se prijave. Samim tim lokacije gde ne postoji dovoljan broj interesenata ne mogu biti izgradene. Gradani moraju pre svega da imaju dobru saradnju sa mesnim zajednicama u kojima žive a mi cemo u saradnji sa njima u skoro svim Mesnim zajednicama uraditi po jednu lokaciju. Kao primer navešcu MZ Radna mala u kojoj je uradeno dosta, radicemo i u MZ Burjan, deo Vidinske ulice, Acima Medovica i Miodraga Markovica a bice posla i u MZ Sopot, Varoškom Brdu i drugim mestima, kaže Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija”.

Bolji uslovi prikljucivanja

Sem što je cena grejanja u Opštini Požarevac najniža u Srbiji kvalitet i kvantitet požarevackog grejanja takode je neuporedivo bolji u odnosu na ostale gradove u Republici.

- Gradani su se vec uverili da je naše grejanje jako kvalitetno. Postoje uslovi da ce u toku sledece grejne sezone biti puštena revitalizovana centrala od 100mv koja je predvidena za grejanje . Rok za njen završetak je april ove godine . Kupcima “naše robe” ipak dugujemo izvinjenje i objašnjenje zašto smo u toku februara imali problem sa isporukom toplotne energije. Naime, imali smo par nepredvidenih situacija jer je dolazilo da zacepljavanja novih filtera u Tremoelektrani te je u nekoliko navrata centala bila u zastoju pa su i naši gradani osetili slabije grejanje. Sa Privrednim društvom Kostolac dobro saradujemo i trudimo se da se energija dovede do korisnika. Kako smo u februaru oko 80 sati bili bez grejanja odlucili smo da “paušalcima” februarsku ratu za grejanje umanjimo za 5-6% jer se ne sme naplatiti usluga koja nije izvršena. Nadam se da se ovakvi problemi nece dogadati ubuduce ali , ako ih i bude , cenu cemo korigovati radi korektnog odnosa “prodavac-kupac”, kaže Janicic.

Toplifikacija vrši analizu iskorišcenosti prikljucaka izgradenih u poslednjih deset godina. Ta analiza treba da pokaže tacan odnos izvedenih i prikljucenih korisnika.

- Sem što je prikljucivanje na toplovod najprakticnije, tako dobijeno grejanje je i najzdravije i mnogi gradani želeli bi da se prikljuce ali to ne mogu pod trenutnim uslovima. Zato “Toplifikacija” razmišlja da ponudi drugacije uslove i produžen rok otplate kako bi se i ljudima koji nemaju velike prihode omogucilo prikljucivanje. narocito u zajednickim stambenim objektima. Razmišljamo o tome da ih, na primer, nakon otplate polovine cene prikljucimo. Dužu otplatu kredita,na oko 5 godina, omogucicemo i penzionerima, preko njihovog saveza. Gradani ce od toga videti višestruku korist, grejace se kvalitetno a država ce za svaki ugašen oDŽak na ime ekologije davati odredene pogodnosti. Trudicemo se da se participacija smanji i za sve one koji se nalaze malo dalje od toplopredajne stanice. Naše ankete pokazale su da ima mnogo interesovanja, samo je potrebno ponuditi bolje uslove.

Javno preduzece “Toplifikacija” Požarevac može se pohvaliti naplatom od 80%.

- Kao dobri domacini mi u okviru naplate sa gradanstvom nemamo problema jer gradani koji se lepo greju redovno placaju. Procenat od 80% je zadovoljavajuci. Kada govorimo o naplati u preduzecima i vecim organizacija imamo dugove ali zaostatak od mesec ili dva nije strašan. To su korisnici koje uvažavamo i zajednickim snagama uspevamo da funkcionišemo. Sav dug od prošle godine uskoro cemo rešiti, najavljuje Janicic.

Podmladivanje ekipe

U februaru i martu “Toplifikacija” radi na dobijanju dozvola za izvodace radova i dobavljace opreme.

- Imali smo period od tri godine u kome smo imali sigurne dobavljace ali je Zakon “rekao” da se sada to stavlja na reviziju tako da cemo u toku ova dva meseca imati ponovo postupak za dobijanje dozvola za sve izvodace radova i nabavljace opreme a vec od prvog aprila otvarace se tenderi a sa radovima na nekim lokacijama krecemo vec u maju. To je ozbiljan posao koji se radi po restriktivnom metodu jer u prvom delu svi dobavljaci prolaze provere a tek tada konkurišu za tendere. Kada dobijemo kvalitetne saradnike trudimo se da poštujemo sve finansijske obaveze i rokove prema njima.

Da bi “Toplifikacija” održala nivo i kvalitet poslova koje obavlja u okviru realizacije programa zapošljavanja mladih radnika pocetkom marta raspisace konkurs za prijem šestoro mladih ljudi sa završenim trecim stepenom strucne spreme.

- Obucavacemo ih u dva semestra po tri meseca. U septembru cemo primiti još nekoliko kandidata kako bi nakon njihove obuke iz obe grupe uzeli najkvalitetnije mlade ljude za rad na poslovima montera grejanja. Verujemo da ce to doprineti još bržem i kvalitetnijem obavljanju poslova .U okviru svih ostalih struka ici cemo na edukaciju , doškolovavanja i razlicite seminare što ovakva struka zahteva jer se svakog dana vrše promene u tehnici i tehnologiji materijala, koje mi moramo da pratimo , na kraju razgovora kaže Toma Janicic, direktor Javnog preduzeca “Toplifikacija” Požarevac.

T.R.S.

U PETROVCU ODRŽANO STRUCNO PREDAVANJE ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVOÐACE

NOVA ZNANJA O POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

U organizaciji Skupštine opštine i Opštinskog agrarnog fonda, u Petrovcu je prošle srede održano strucno predavanje za poljoprivredne proizvodace. Za ovim savetovanjem vladalo je znacajno interesovanje, pa su se poljoprivrednici okupili u velikom broju, a o aktuelnim temama vezanim za sektor poljoprivrede govorili su gosti: dr Senad Kopic, predstavnik firme AB „Groling” iz švedske, dr. Zorica Jestrovic iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, zatim LJubiša Pavlovic, predstavnik „Galenike - fitofarmacije”, dr Zoran Rajic profesor na Poljoprivre-dnom fakultetu Zemun, kao i predstravnici firme „Svislajn Takovo” - Aleksandar Lukic i Petar Ružicic. Zbog objektivnih razloga, izostao je najavljeni dolazak Milana Prostrana, sekretara za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

Prisutnima se najpre obratio predsednik opštine Radiša Dragojevic: - Potencijali opštine u poljoprivrednoj proizvodnji su veliki i predstavljaju znacajnu šansu za razvoj, ali su nedovoljno iskorišceni. Kao lokalna samouprava, cinicemo sve da budemo u funkciji razvoja poljoprivrede. Nastojacemo da po selima stvaramo bolje uslove za život, ulaganjima u infrastrukturu, puteve, domove kultura, vodovode. Pomoci cemo i razvoj same poljoprivredne proizvodnje, u onom delu koji zavisi od opštine i Republike, a u toj funkciji je i formiranje Agrarnog fonda, izrada Strategije dugorocnog razvoja poljoptrivrede i strucna savetovanja, kao što je ovo danas. Edukativni centar pri Zemljoradnickoj zadruzi „Petrovac” okuplja mlade poljoprivrednike, a opština i tu pomaže. U našoj sredini radi veliki broj dobrih proizvodaca, koji su i rekorderi u svojoj proizvodnji, klimatski uslovi su povoljni, kao i zemljište, pa je perspektiva razvoja proizvodnje evidentna-.

Narodni poslanik Miletic Mihajlovic je ocenio da je dobro što se okupljamo na ovakav nacin, jer je to prilika da se sazna nešto novo i od velikog je znacaja za život i perspektivu ovog kraja, a zatim nastavio: - Poljoprivreda je oblast kojoj treba dati veci znacaj. Kao narodni poslanik u republickom parlamentu, zalagacu se u tom pravcu. Pred nama je usvajanje velikog broja zakona iz ove oblasti a smatram da država treba da vodi racuna o svim proizvodacima, bez obzira na velicinu njihovu imovinu i obim proizvodnje kojom se bavi - .

Radovan Lala Davidov, direktor Agrarnog fonda je istakao: - Opština Petrovac je poljoprivredna opština, pa ova delatnost ima dominantno mesto. Problemi poljoprivrede karakteristicni za Republiku nisu zaobišli ni našu opštinu. Prehrambena industrija slabo radi, proces privatizacije je još u toku i to je usporilo razvoj, pa bi imali znatno vece teškoce, da nemamo znacajne prihode naših radnika iz inostranstva, koji ulažu ta sredstva u proizvodnju. Smanjuje se robna proizvodnja, i sve se više proizvodi za sopstvene potrebe, što nije dobro. Potencijali u opštini postoje, mi imamo 32.000 hektara obradivih površina, pšenica se proizvodi na oko 5.000 hektara, a prosecni prinosi se krecu oko 3 tone, a kukuruz godinama sejemo na oko 15.000 hektara, sa prosecnim prinosima od 3,5 tone po hektaru. Oko 60 odsto stanovništva u opštini bavi se poljoprivredom, pa je pravi potez organizovati ovakva predavanja gde se mogu cuti informacije o savremenim tokovima poljoprivredne proizvodnje, kako u strucnom tako i u proizvodnom smislu.

Nakon pozdravnih govora domacina, prvo predavanje o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji održao je dr Senad Kopic, a potom su eminentni strucnjaci za poljoprivredu govorili o programu zaštite i preparatima iz programa „Galenike”, a prezentovani su i novi hibridi Zemun polja i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

D. Ilic

KAKO ŽIVE STOCARI U MLAVSKOM KRAJU

NEOPHODNA STRATEGIJA RAZVOJA STOCARSKE PROIZVODNJE

Svojim protestima protiv niskih otkupnih cena svinja, stocari u Macvi, skrenuli su pažnju javnosti na težak materijalni položaj, a kako je kod nas, razgovaramo sa Dejanom Gvozdicem, predsednikom Udruženja odgajivaca svinja petrovacke opštine i koordinatora za Branicevski okrug. On se vec dvadeset godina, na svojoj farmi u Krviju, bavi odgojem priplodnog zapata, ima 60 krmaca i cetiri nerasta, a mesecno isporuci 100 prasadi i 100 tovljenika, odnosno godišnje othrani 1200 tovljenika rase Landras i Jokšir.

„To je jedan izuzetno zdrav zapat, koji kontroliše Institut iz Požarevca, žena i ja radimo trenutno sami, jer je prisutna velika nestašica radne snage. Za ovaj posao neophodni su strucno obuceni i motivisani ljudi, a njih je na našem tržištu malo”,

Kako se snalazite za stocnu hranu i koji kvalitet mesnatosti svinja postižete u proizvodnji?

„Što se tice hrane, malo mogu sam da proizvedem na svojim parcelama, pa sam prinuden da kupujem osnovna i dodatna hraniva, koja su kvalitetna, bez toksina, a kukuruz i pšenica su nosaci u tim smešama. Radi se o velikim dobavljacima i za sada sam zadovoljan kvalitetom. Imam kvalitetan zapat, koji poreklo vodi iz Padinske skele, te pri isporuci postižemo visok procenat mesnatosti koji se krece oko 85 posto u polutci. Meso koje daju moje svinje je zdravo, strogo se vodi racuna na karencu lekova i vakcina”.

Da li imate problema sa plasmanom svojih proizvoda?

Ne, imam ugovorenu proizvodnju, ali se javljaju zastoji u isporuci, tako da trenutno turnus koji tovim je premašio idealnu kilažu i svinje su teške oko 140 kilograma. što samo ide na moju štetu. Moj stalni kupac je klanica „Balkan ekspres” iz Markovca i za sada saradnja je korektna i placanja robe su blagovremena”.

Kakva je perpektiva vas farmera u privatnom sektoru?

Svaki farmer treba da ima neku svoju racunicu. Prisutna je velika neizvesnost na tržištu, zbog okolnosti koje nas prate. Moramo se izboriti za status u društvu, da naidemo na vece razumevanje vlade, koja mora da prihvati i naše predloge. A da li je posao isplativ, kao što vidite zavisi od uslova u kojima radimo. Zato animiramo ljude da se udružuju, pre svega zbog informisanja, efikasnije proizvodnje, zaštite interesa, edukacije i slicno. Podržavamo sve vredne i ambiciozne ljude”.

Pitanje ispaltivosti rada u stocarstvu je uvek aktuelno?

„Trenutno beležimo velike gubitke u proizvodnji zbog dispariteta cena. Mi organizovani i udruženi, treba da se borimo za bolje uslove, za rad bez rizika. U nezgodnoj smo situaciji jer smo prepuštetni stihiji na tržištu. U svinjarstvu u zadnjih 4 - 5 godina samo je jedna godina bila dobra i donela je profit. Rodne godine, nekontrolisan uvoz mesa, stvaraju rizik u proizvodnji, a tu smo mi nemocni”.

Vi ste predsednik Udruženja odgajivaca svinja za opštinu Petrovac?

„Udruženje smo formirali da bi zaštitili sopstvene interese, informisali se i obucili farmere za rentabilnu proizvodnju. Poceli smo sa radom 2.000 godine sa oko 100 clanova. Za ovih nešto više od šest godina, prošli smo kroz razne nedace, ali je trenutno najteže. Bilo je i dobrih godina, kada su otkupne cene bile preko 130 dinara po kilogramu, i tada smo mogli da obnovimo farme i obezbedimo obrtna sredstva. Sada je ekomomska isplativovost u svinjarskoj proizvodnji na najnižim granama, i tu ni udruženje ne može da pomogne. Nadležna ministarstva moraju da nam pruže pomoc i razumeju, nas koji hranimo ovu državu.

Da li su protesti vaših kolega iz Macve opravdani?

Svakako da jesu, ali ja ne odobravam nacin na koji se to radi, pre svega blokade saobracajnica, jer time ugrožavamo prava drugih gradana, a nama to nije cilj. Na našim organima mi smo razmotrili predloge mera za rešavanje niskih otkupnih cena. Kao prvo, neophodno je formirati Agenciju za stocarstvo u Srbiji, koja mora da prati proizvodnju svinja i odnose sa klanicarima, kao i probleme sa plasmanom mesa. Neophodna je i kontrola kvaliteta mesa, kako bi bili prepoznatljivi na tržištu. U organizaciji Agencije treba da se formira radno telo od odgajivaca, klanicara i predstavnika vlade, koje ce neutralisati tradicionalnu nezavisnost i inat kod nas”

Kako doci do „pravih” cena, koje svima odgovaraju?

„Cene moraju da se formiraju na osnovu kvaliteta. Treba primenjivati i principe prosecnih troškova proizvo-dnje svinja u Srbiji. Jedan ciklus traje 4 meseca, a vrednovanje treba da bude na liniji klanja, uz bonifikaciju mesnatosti, kako bi se stimulisali proizvodaci. Uz princip ponude i tražnje, sa maksimalnim odstupanjima od 10 do 15 odsto. To su cene koje treba da potisnu nakupce, a da organizacije udruženja budu pravi parteri klanicarima, koji treba da vode racuna ne samo o otkupu, vec da budu partneri i u proizvodnji”.

Kako bi olakšali farmerima, formirali ste i zadrugu?

„Morali smo to da uradimo jer postojece zadruge ne rade dobro, one koje su opstale uglavnom se bave trgovinom, ne prate proizvodnju. Vlasnici zadruge su iz redova udruženja i napravili smo Centar za savremeno stocarstvo. Tu može da se po pristupacnim cenama kupi stocna hrana i neophodna oprema. Mi smo uslužni servis za farmere i oni treba da jacaju, a ne zadruga. Trenutno su u toku pripreme za prolecnu setvu, dopremamo repromaterijal i obezbedujemo kreditne linije kod poslovnih banaka”.

Kako doci i do nižih cena mesa u maloprodaji?

„Klanicari bi trebalo na osnovu niskih cena žive stoke da snize cene i u maloprodaji, kako bi se kroz veci promet otkupio sav višak svinja koji je trenutno na tržištu. Takode je neophodno sniziti i poreske stope na stocnu hranu sa 18 odsto na 8 odsto. Ovako, sva kriza je na našim plecima i mi sada po kilogramu žive vage gubimo 30 dinara, a po svinji 3.000 dinara. Ako se ništa ne preduzme doci ce do gašenja proizvodnje, pokolja stoke i višegodišnjih deficita, a to nikome nije cilj.

D.Ilic

PRICA IZ RAMA, OPŠTINA VELIKO GRADIŠTE

ŽIKA - SKELEDŽIJA SA DUNAVA

- Porodica Žike Sekulica iz Rama punih osam i po decenija prevozi putnike i robu svojim skelama - Ponovo ce oživeti Ramska tvrdava kroz posete turista i druženje sa pesnicima

Selo Ram na desnoj obali Dunava pominje se u starim zapisima odavno kao ribarsko naselje i pristanište mnogih plovila: lada,skela i brodova. Na tom pojasu Dunav je najširi,oko 3.700 metara. Dubina reke je izmedu 12 i 15 metara.

Istovremeno, kažu da je okolina Rama sa tvrdavom i jedan od najlepših delova Dunava,ukljucivši i Ðerdapsku klisuru. U sva cetiri godišnja doba u Ramu vrvi od putnika i vozila. LJudi,putnici i namernici, bi da se prevezu do Banatske Palanke,a to je skelom nekoliko kilometara,odnosno nešto više od pola sata vožnje.

Žika i skeledžijska svita

Selo Ram se uglavnom proculo po Ramskoj tvrdavi, kao i skelama i brodicima koji su u vlasništvu pedeset petogodišnjeg Žike Živorada Sekulica. Prvo što ce vam Žika u susretu reci je da se njegova porodica punih osam i po decenija bavi skelarenjem na Dunavu i da takvu tradiciju loza Sekulic nece nikada prekinuti.

“Deda se bavio ovim zanatom do 1960, otac do 1984, a trenutno ja uz malo ortakluka sa LJubisavom Stokicem iz Zatonja, rec je o poslovno tehnickoj saradnji. Cinimi se da ce me možda naslediti moj najmladi sin Strahinja”veli Žika .

Trenutno Sekulic ima tri skele,dve su od po 100 i 200 tona i tri remorkera - brodica za skelu. Treci je brod za krstarenje Dunavom,za turiste iz zemlje i inostranstva. Taj brod može da primi tridesetak ljudi. Cena prevoza je 100 dinara po coveku i 700 dinara po vozilu.

“Dunav je ovde u Ramu,lep,plav,širok,krcat svakovrsnom ribom: som,smud,šaran,keciga,deverika. Ovde ima oko 300 vikendica,a što mrežama, što priborom za pecanje lovi ribu dosta ribolovaca”, dodaje Sekulic.

Specijaliteti, Ramska tvrdava…

I Žika Sekulic i LJubisav Stokic vele da polovna skela vredi oko 50.000 evra,vece više od stotinu. Vek plovidbe skela je relativno dug,remont je na svakih desetak petanestak godina. U vreme sankcija skele su vozile bez prestanka,svih 24 sata.

Posle vožnje ili prilikom cekanja za prevoz tik uz desnu obalu Dunava nalazi se restoran krcat ribljim specijalitetima,domacom hranom i kuhinjom. Obavezno uz domacu prepecenicu,kacamak,sir i druge dakonije sa trpeze ide prica o skeleDŽijama.Zanimljiva je i ona o Ramskoj tvrdavi, lokalitetu iz 15 veka, kao i o Lederati lokalitetu iz prvog veka nove ere.

Posle izvesne pauze Ramska tvrdava bice opet stecište pesnika iz Branicevskog okruga i šire i to još ovog leta. Pesnici i turisti vozice se brodovima,krstariti Dunavom i smišljati stihove. A Žika Sekulic želi da pomogne tu manifestaciju poznatu pod imenom “Ramska svitanja”. Samo još skele i brodici da udu u pesme…

S.Ristic

MANASTIRI BRANICEVA

MOŠTI SV. ZOSIMA ISCELJUJU, VODA PODMLAÐUJE!

MANASTIR TUMAN - NAJPOSECENIJA SVETINJA U BRANICEVSKOM OKRUGU

- U Manastiru se vencavaju novopeceni bracni parovi i svi do jednog su dobili potomke! Manastir Tuman se procuo i po lekovitoj vodi i isceljujucim moštima svetog Zosima.

GOLUBAC U Manastiru Tuman kraj Golupca koji je pre Kosovskog boja podigao po predanju Miloš Obilic u znak secanja na svog druga koga je nehotice smrtno ranio u lovu, nalazi se kivot sa moštima svetog Zosima Sinaita za koje narod smatra da su isceljujuce. Zosimova isposnica se nalazi u udubljenju jedne stene , pola kilometra daleko od manastirskog zdanja koje svakodnevno posecuju brojni nevoljnici i bolesni od ociju koji se uz molitvu i celivanje moštiju nadaju ozdravljenju. Sestri-nstvo manastira Tuman tvrdi da su se na ovom mestu dogadala mnoga cuda, u Manastiru se vencavaju novopeceni bracni parovi i svi do jednog su dobili potomke! Manastir Tuman se procuo i po lekovitoj vodi koja se nalazi u blizini a koja "stare okrepljuje i podmladuje a mlade snaži".

Žene iz sela Krivace i Dvorište tvrde da i neženjeni muškarci i neudate devojke, ako dodu u manastir na molitvu i celivanje moštiju sv.Zosima mogu da se nadaju skoroj udaji ili ženidbi. Manastir Tuman se nalazi u prelepoj prirodi, zaklonjen je u misticnoj šumi a udaljen od Golupca svega 14 km.

LJ.Nastasijevic

TODOROVA NEDELJA

Prva nedelja uskršnjeg posta je veoma znacajna u obrednoj praksi stanovnika branicevskokog kraja. Ona se razlikuje od oblasti do oblasti. Naziv Todorova nedelja dobila je po verovanju da se u tom periodu pojavljuju mitološka bica todorci. Predstave o ovim mitološkim bicima narocito su razvijene u Zviždu.

O znacaju Todorove nedelje govori cinjenica da vlaško stanovništvo za svaki dan u ovoj nedelji ima poseban naziv. To su: Marca vasulor (Utorak sudova), Mjerkuri (Sreda), Žoj japilor (Kobilin cetvrtak), Vinjera bujedzilor (Petak bilja), Sentoder al Mare (Veliki Todor - Todorova subota), Dominjika bujedzilor (Nedelja bilja), Lunja postulirol (Posni ponedeljak) i Marca kunjata (Zatvoreni utorak). Za svaki od ovih dana vezana je posebna obredna praksa. Na Marca vasulor kuvala se ced, prali i cistili od masnoce svi sudovi, jer je pocinjao post. U dane posvecene prirodi, kao što su Vinjera bujedzilor, Dominika bujedzilor i Marca kunjata kopalo se korenje lekovitog bilja, narocito kukureka, koji je korišcen u etno-veterini za lecenje stoke. Tada su se organizovale i zavetine tzv. bujec, okupljanje meštana više sela na jednom mestu u prirodi, gde se organizovala gozba i igranka.

Mitološka bica, todorci, zamišljaju se kao nevidljivi jahaci na konjima. Predstave o njima razvijene su i kod Srba i kod Vlaha. Srbi ih nazivaju todorci, a Vlasi sentoderi. Medu njima se izdvaja Veliki Todor ili Sentoderi al Mare, kao predvodnik i starešina ove grupe. NJemu je posvecena subota, koja se po njemu naziva Todorova subota. Veruje se da se todorci pojavljuju nocu, jure kroz selo i udaraju kopitama o kuce na kojima se ujutru vide tragovi. Da bi se odbranile od todoraca, žene su udarale tuckom u stupu, a nocu se nije izlazilo iz kuce.

Vlaško stanovništvo je mesilo posebne obredne hlebove sa znakom kopita, kao žrtvu ovim mitološkim bicima. Ako se neko razboli u toku Todorove nedelje, govorilo se da su ga “uzeli todorci” i tada su se obredni hlebovi, premazani medom, namenjivali preko bolesnika.

Predstave o todorcima u tesnoj su vezi sa kultom konja, kao znacajnom komponentom u obrednoj praksi. U Todorovu subotu konjima su se ritualno podrezivale grive, repovi i dlake sa nogu, a posebna pažnja je posvecivana timarenju. Iz verovanja da konji tog dana treba da se pojašu , nastalo je organizovanje konjskih trka karakteristicno za Pek, Stig, Pomoravlje i delove Mlave.

U Zviždu su se u toku Todorove ne-delje organizovale i maskirane obredne povorke - cice, todorci ili sentoderi.

Danica Ðokic, etnolog

DECA NA ZIMOVANJU

Ustanova “LJubica Vrebalov” Požarevac organizovala je zimovanje dece na Divcibarama, u periodu od 4. do 11. februara. Oko 150 mališana iz svih požarevackih vrtica, vrtica u Kostolcu, kao i predškolaca iz Klicevca i Starog Kostolca, uzrasta od 4 do 6 godina, izuzetno lepo se provelo na obroncima prekrivenim snegom, ali i u ambijentu hotela.

Agencija “Balkanik” iz Valjeva i hotel “Maljen” potrudili su se da deci iz požarevackog kraja, koja su prakticno popunila hotelski kapacitet, apsolutno nište ne nedostaje. Cak je i jelovnik prilagodavan zahtevima gostiju. Domacica, rekreator i decji lekar bili su na raspolaganju svih 24 sata i profesionalnim odnosom i ljubaznošcu pobrali simpatije i dece i vaspitaca.

Deca puna utisaka

- Deca su se sjajno provela, imali smo srece da smo zatekli Divcibare pod “debelim” snegom i imali sneg do poslednjeg dana boravka. Organizovali smo šetnje, obišli Divcibare uzduž i popreko, obišli smo Vidikovac, Golubovce sa koji se vide Zlatibor i Kopaonik. Bilo je sankanja do mile volje, grudvanja, “ludiranja”... Ove godine, zbog veoma blage zime, to su bile radosti kakve u svom mestu deca nisu imala, jer, evo, zima u našem kraju prode bez snega.Svake veceri, rekreator hotela je, u saradnji sa vaspitacima organizovao veoma zanimljive sadržaje: maskembal, izbor naj-frizure, “Igrice bez granica” gde su deca davala sve od sebe da se dokažu... Devojcice su posebno uživale u diskoteci, sa njima smo “duskali” i mi “malo stariji”... Deci su, poslednje veceri, domacini urucili “diplomice” za secanje na predivno druženje.

- Hrana je bila izvrsna, deca su imala tri obroka, jednu užinu u popodnevnim satima. Svi smo izuzetno zadovoljni i, kao iskusan vaspitac koji vec 10 - 15 godina ide sa decom na zimovanja, u prilici sam da porucim roditeljima i svoj deci da bez ikakvog dvoumljenja dete treba sa drugarima da krene na put i da na cistom planinskom vazduhu, na snegu, sa vršnjacima provede nezaboravnih sedam dana. Verujte, nijedno dete tokom boravka na Divcibarama nije tugovalo niti zaplakalo zbog razdvajanja od roditelja. Naprotiv, dan je bivao prekratak za sve decje radosti i provod. Na polasku kuci, radost zbog povratka u rodni kraj i sreca zbog susreta sa porodicom, bila je pomešana sa uocljivom tugom što provod nije trajao duže. Deca su dugo mahala osoblju hotela koje je izašlo da nas isprati i, evo, danima se u vrticu, a verujem i kod kuce, prepricavaju dogodovštine i evocira secanje na prelepe trenutke doživljene na Divcibarama, - kaže voda puta Svetlana Jankovic, glavni vaspitac požarevackog vrtica “Buba Mara”.

Briga bila svakodnevna

Sa decom je na Divcibare otputovalo 25 vaspitaca i preventivna sestra Dragana Antic. Ona i svi vaspitaci uglas, posebno isticu izuzetnu angažovanost dr Vere Babic, hotelskog lekara. Kolebljivi vremenski uslovi u januaru i s pocetka februara ucinili su da je nekoliko desetina mališana u vreme zimovanja imalo povišenu temperturu, prehladu, naznake gripa... Iz Požarevca je poneta obilna kolicina medikamenata, ali je uspeh u ozdravljenju postignut nesebicnom brigom, 24-satim dežurstvom i izuzetnom profesionalnošcu i pa-žnjom valjevskog decjeg lekara i požarevacke preventivne sestre, podrazumeva se, i svih vaspitaca.

O kolikom obimu posla je rec, ilustruju podaci iz izveštaja pedijatra sa zimovanja: obavljeno je 460 lekarskih pregleda, dnevno izmedu 50 i 60. Pod terapijom je bilo 79 - oro dece i 9 vaspitaca. Lekar je svu decu obilazio dva puta dnevno, bolesna su pregledana pri svakom obilasku.

Osim na medikamentsko lecenje, medicinska sestra i lekar su svakodnevno pratili i psihološko - emocionalni status svakog deteta i maksimalno saradivali sa vaspitacima u prevazilaženju svakog njihovog problema, reakcije i slicno, da bi im nedostatak roditeljske nežnosti nadoknadili i boravak ucinili što lepšim, stoji u izveštaju.

Pismo puno pohvala

Požarevljani imaju puna usta hvale za dr Veru Babic, a ona je ovih dana požarevackoj Ustanovi poslala veoma zanimljivo pismo u kome istice:

“Cast mi je bila da budem lekar Vaše predškolske ustanove, koju cu s pravom nazvati elitnom. Zadovoljstvo mi je bilo da radim sa Vašom medicinskom sestrom Draganom Antic, izuzetno edukovanom sestrom u preventivi, maksimalno odgovornom i neumornom 24 sata svaki dan, uvek sa osmehom na licu i toplom reci za svako dete i svakog vaspitaca.

Divim se vaspitnom radu, strpljenju brizi i nesebicnom emocionalnom davanju sebe svakom detetu podjednako od strane svih vaših vaspitaca.

Pozdravljam posetu Vašeg direktora, kao cin odgovornog rukovodioca koji brine podjednako i o vama vaspitacima i o svoj deci, a takode i kao veliki lju-dski gest, koji je odlazeci rekao: “Sada mogu mirno da idem, jer znam gde i sa kim sam ih ostavio”, znajuci da cemo svi mi ovde u hotelu “Maljen” na Divcibarima brinuti o vama.

Posebno isticem da je Vaš direktor prvi covek koga sam upoznala i ciji je jedini i osnovni zadatak odgovoriti dužnostima, obavezama i zahtevima vaše dece i vas. Volela bih da svakom rukovodiocu, svakom saradniku, svakom coveku posluži kao primer kako da poštuje rad, ispunjava obaveze, poštuje sve ljude u procesu rada i traži odgovornost svih.

Posebno cenim stepen organizovanosti Vaše preventivne službe u predškolskoj ustanovi “LJubica Vrebalov” Požarevac. To je prvi korak od koga treba poceti u opštoj zdravstvenoj kulturi cele populacije, koja kod nas nije na zavidnom nivou. Vi ste, zaista, primer kako treba raditi, edukovati osoblje, decu, roditelje, pratiti novine i kontrolisati svoj rad,

Ponavljam, cast i zadovoljstvo mi je bilo biti Vaš lekar”, - porucila je u svom pismu dr Vera Babic.

U požarevackoj Ustanovi “LJubica Vrebalov” vec sada planiraju da i dogodine, ovavezno, organizuju zimovanje. Moguce je da to bude ista ili neka nova destinacija. U svakom slucaju, ovakav rekreativni sadržaj obrazovno - vaspitnog rada smatraju veoma znacajnim u procesu decjeg razvoja i odrastanja. Ovo i iskustva iz ranijih godina daju im za pravo da veruju da ce zimovanje dogodine biti još lepše i sadržajnije.

PISMA UREDNIŠTVU

VASPITACICE - DIVAN PRIMER

Poštovana redakcijo,

Ovim dopisom želim da se zahvalim i pohvalim vaspitacice G-”icu Mariju i G-du Sladanu iz vrtica “Leptiric”, Požarevac, na zalaganju i brizi za decu koja su bila na zimovanju na Divcibarama pocetkom februara ove godine, a posebno što su vodile izuzetnu brigu o mom unuku Jovanu Jankovicu.

Vaspitacice, Marija i Sladana, treba da budu primer za sve koji se bave ovim humanim poslom i dokaz su, da još uvek postoje ljudi kojima je profesija, kojom se bave, iznad svega najvažnija, i pored brojnih problema sa kojima se svakodnevno susrecu.

LJiljana Markovic, Požarevac

D. Milenkovic

USPEŠNA SARADNJA SLUŽBE ZA TRANSFUZIJU POŽAREVACKE BOLNICE I CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

NEMA NESTAŠICE KRVI

- Nova akcija prikupljanja krvi planirana za 3. mart na kopovima “Cirikovac”

Nestašica krvi u Srbiji, kako objavljuju mediji, poslednjih dana i nedelja, u mnogim ustanovama uzrok je odlaganja medicinskih usluga i hiruških intervencija. Da je stanje u ovoj oblasti alarmantno potvrdio je i predsednik Srbije Boris Tadic koji je, dajuci krv za postradale rudare u Boru apelovao na gradane da pomognu u obezbedivanju dovoljnih kolicina krvi za one kojima je ona neophodna.

Takve probleme sa rezervama najdragocenije tecnosti, na svu srecu, Bolnica u Požarevcu-nema. Ova zdravstvena ustanova jedna je od retkih u Srbiji koja se može pohvaliti odlicnim odzivom dobrovoljnih davalaca krvi. Šta više u januaru, mesecni prosek prikupljene krvi prebacen je za 70 jedinica, krv je, naime, dalo 270 gradana.

- Godina nam je odlicno pocela. U akciji Crvenog krsta sakupljeno je 40 jedinica krvi, a ovde kod nas u Službi, krv je dalo 230 tako da je to ukupno 270. Naš prosek je negde oko 200 davalaca mesecno što znaci da smo u prvom ovogodišnjem mesecu imali odlican odziv i po obezbedenim kolicinama smo iznad proseka. To je naravno omogudavalo nesemetan rad svim službama u našoj Bolnici, obavestila nas je dr Jasmina Aleksic Filipovic, nacelnica Službe za transfuziju. Ona takode podseca da su u ovoj Službi zaposlena tri transfuziologa i da odnedavno, tacnije od marta prošle godine, radi u dve smene.

- Svi koji požele da daju krv mogu to uciniti u Službi transfuzije svakoga dana od sedam ujutru do sedam uvece, rad smo organizovali u dve smene i verovatno da je i to doprinelo da imamo dovoljno krvi, kaže nacelnica.

U Crvenom krstu Požarevca saznajemo da je poslednja akcija dobrovoljnog davanja krvi, za potrebe Bolnice, organizovana u Vatrogasnom domu 16. februara gde je prikupljeno 35 jedinica krvi. Davaoci su uglavnom bili radnici SUP-a. Naredna akcija planirana je za 3. mart na kopovima “Cirikovca” gde se ocekuje oko cetrdesetak davalaca. U pitanju je vanredna akcija i sva prikupljena krv bice predata Službi transfuzije požarevacke Bolnice za potrebe lecenja pacijenata u toj ustanovi.

S.E.

U SUSRET “DANIMA MILIVOJA ŽIVANOVICA”

BARDU U POCAST - POŽAREVCU NA CAST

Prošle nedelje konstituisan je Organizacioni odbor 12-tih Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic”, manifestacije koja ce se ove godine održati u Požarevcu u periodu od 31. marta do 5. aprila.

Na celu Organizacionog odbora je predsednik Opšine Požarevac Dušan Vujicic, a predloženi 17 - clani sastav odbora, na predlog potekao na konstitutivnoj sednici, proširen je i cetvoricom Narodnih poslanika iz Požarevca: Veroljub Arsic, Saša Valjarevic, Žarko Pivac i Slavoljub Matic.

Po recima direktora Centra za kulturu Požarevac Gordana Bojkovica, selektor Glumackih svecanosti Petar Marjanovic, teatrolog iz Beograda, privodi posao kraju i vec 5. marta ce se ozvaniciti repertoar manifestacije. Uporedo sa održavanjem ove manifestacije, pod pokroviteljstvom PD “Kopovi i elektrane Kostolac”, žitelji Kostolca imace priliku da u svom pozorištu vide tri kvalitetne predstave.

- “Milivojevi dani” pocece tradicionalnom Besedom o glumcu, koju ce govoriti prošlogodišnji pobednik Ružica Sokic. Poseticemo grob Milivoja Živanovica 4. aprila, tamo ce govoriti Momcilo - Cira Životic, glumac iz Kule, savremenik Milivojev, a nastojacemo da tom cinu prisustvuju i svi glumci koji su igrali predstave sa Milivojem, ima ih 4 - 5. Biblioteka ce promovisati knjigu Bora Draškovica, jednog od najboljih naših režisera. Bice i promocija knjige “Eseji o glumcu” Muharema Pervica. Namera je da promovišemo i knjigu “Talijina deca požarevacka” Dragana Feldica. U dnevnom terminu, u saradnji sa pozorištem “Pinokio” dogovoreno je nekoliko predstava za decu, - najavio je pratece manifestacije Gordan Bojkovic.

Istorijski arhiv ce organizovati izložbu i promociju knjige “Požarevacko pozorište izmedu dva Svetska rata”, a ocekuje se da i druge ustanove prigodnim sadržajima doprinesu ovoj manifestaciji.

Žiri 12-tih Glumackih svecnosti sacinjavace: predsednik Boro Draškovic, pozorišni reditelj, i clanovi Dejan Pencic - Poljanski, pozorišni kriticar i Rada Saratlic, novinar kulturne rubrike lista “Politika”.

O dodeli “Zlatnog pera” odlucivace žiri u sastavu: Zorica Zec iz Beograda, predsednik, LJubiša Ðokic i Veliša Joksimovic, clanovi.

D. Milenkovic

U SLAVU I CAST GLUMACKOG POZIVA

NAGRADA POŽAREVLJANINU

Juce su završeni Treci susreti varoških amaterskih pozorišta “Milivojev štap i šešir”, a u slavu i cast glumackog poziva.

U konkurenciji za glavnu nagradu, Milivojev šešir, bilo je šest glumaca, dobitnika Milivojevog štapa, iz Kragujevca, Uba, Šida, Valjeva, Rume, Leskovca i Požarevca, a nagrada je ove godine pripala domacinu. Žiri, koji je radio u sastavu: Momcilo Cira Životic, glumac, Rajo Mircic, glumac i Mile Veljkovic, novinar, Milivojev šešir dodelio je Miletu Marinkovicu, glumcu pozorišta “Milivoje Živanovic” iz Požarevca, za ulogu u predstavi “Kidaj od svoje žene”.

Ono što je okarakterisalo ove susrete, jeste to što je samo jedna odluka žirija doneta jednoglasno i to ne glavna. “Ovo je bilo mnogo teško, jer izmedu šestoro najboljih, trebalo je izabrati najboljeg. Trebalo je oceniti glumacku vrednost u svim segmentima. I nacin hodanja, govora, iskrenosti, doživljavanja, emocija i svega onoga što cini glumu, i ono glavno, a to je da transformacija bude upravo gluma”, rekao je Životic.

A na pitanje, šta glumcu znaci jedno ovakvo priznanje, Marinkovic je rekao: “Preko 30 godina sam u pozorištu, pa je možda došlo vreme da i ja dobijem tu nagradu. Tu nema spremanja, covek radi, stvara uloge, reditilji dolaze i odlaze, sve to traje neko vreme i onda dode momenat kada se dobije priznanje. Tu nema pravila, nagrada stigne, lepa je i mnogo znaci”.

Susreti amatera, uvod su u Svecanosti Milivoja Živanovica, koje ce pocinju 2. februara 2007. godine.

D. Demic

POŽAREVACKA GIMNAZIJA

PREDSTAVLJEN "RAZVITAK"

U Požarevackoj gimnaziji, prošle nedelje predstavljen je najnoviji broj casopisa “Razvitak”, koji više od pola veka sakuplja i pohranjuje najdragocenije reci mladih ljudi i povezuje mnoge generacije požarevackih daka.

O ovom broju, ali i samom casopisu govorili su prof. dr Mihajlo Pantic, književni kriticar i pripovedac, Mirjana Mitrovic, pisac i Buca Mirkovic, pesnik, pozorišni kriticar, kao i urednici casopisa.

“Razvitak” je pre dve godine poneo i titulu najboljeg casopisa Republike Srbije u konkurenciji za srednje škole. Predsednik komisije koja je dala nagradu ovom casopisu bio je prof. dr Mihajlo Pantic.

“Ovaj casopis uspostavio je kriterijum koji treba da obavezuje buduce generacije. Iako ljudi u ovom gradu verovatno cesto imaju osecaj skucenosti i nedovoljne ostvarenosti, Požarevac je ipak znacajna tacka na kulturnoj mapi Srbije. Mnogi ljudi koji u Srpskoj književnosti i književnoj kritici Srbije imaju nekog znacaja, bar jednim delom svog života bili su vezani upravo za ovaj grad, a sada je to dokazala i nagrada Društva za srpski jezik”, rekao je Pantic.

D. Demic

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

Muzicka omladina Požarevac i srednja škola „Mladost" u saradnji sa Kulturno prosvetnim centrom, organizovali su prošlog petka koncert klavir cembala, poznatog profesora Svetlane Stojanovic iz Beograda, a koncert je održan u Holu srednje škole „Mladost".

Omladinska scena amaterskog pozorišta „Bata Bulic" u subotu je u Domu kulture, izvela uspešno premijeru predstave „Medved" od Cehova, a u režiji Dragane Mrkic iz Beograda.

Veceras u Petrovcu gostuje Atelje 212 iz Beograda sa svojom predstavom „DŽepovi puni kamenja" u kojoj nastupaju glumci Nebojša Ilic i Nanad Jezdic. Pocetak je u Domu kulture predviden za 20 casova.

D.I.

SEMINAR ZA UCITELJE

U osnovnoj školi “Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu, održana su dva seminara sa temama: Rad u kombinovanim odeljenjima i Medukomunikacije i ticu se direktno vaspitnog rada sa ucenicima. Ovi seminari održavaju se kao deo projekta Saveza ucitelja Srbije, koji je potpisao ugovor sa Ministarstvom prosvete i sporta i pod programskom i finansijskom podrškom ovog ministarstva, seminari se održavaju širom Srbije. Zainteresovanost za edukaciju je veoma velika, a prednost je i to što ucitelji imaju mogucnost da od 11 semira iz 7 oblasti sami izaberu onaj koji ce pohadati.

D. Demic

KONCERT CEMBALA

EDUKACIJA MLADIH

Protekle nedelje, u osnovnoj školi “Kralj Aleksandar” u Požarevcu, za ucenike viših razreda osnovnih škola iz Požarevca i Kostolca, održan je koncert cembala, a u organizaciji Muzicke omladine Požarevca. Pijanista, Svetlana Stojanovic, ujedno je predstavila instrument i njegove mogucnosti, ali i održala predavanje o muzici koja je izvedena, odnosno muzici baroka i renesanse.

Ukoliko bude bilo mogucnosti, ovo ce biti samo jedan u nizu edukativnih programa za mlade, organizovan od strane Muzicke omladine.

D. Demic

VENCI NA GROBU MILOŠEVICA

U okviru svoje posete Srbiji na grob Slobodana Miloševica vence su položili: ruski general Leonid Ivašov, Bim Sing, jedan od branilaca Slobodana Miloševica pred Haškim tribunalom i Balvant Sing, najmladi clan parlamenta Kašmira. Grob Miloševica posetili su i general Božidar Delic, poslanik SRS -a i Uroš Šuvakovic. Delegaciju su docekali Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac, Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika Opštine, Miomir Ilic, predsednik OO SPS, Milic Jovanovic, sekretar OO SPS, Saša Valjarevic i Veroljub Arsic, narodni poslanici SRS -a.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU OO “NOVA SRBIJA”

URGENTNO REŠAVATI PROBLEM VODOSNABDEVANJA

Na konfereciji za štampu Opštinskog obora “Nove Srbije “ u Požrevcu centralna tema bila je urgentno iznalaženje mogucnosti u cilju što boljeg vodosnabdevanja Požarevca zdravom pijacom vodom. Govorili su Miloš Veljkovic odbornik Nove Srbije u Skupštini opštine Požarevac, predsednik Opštinskog odbora Dejan Krstic i Radojica Milanovic dipl. ing. hidrologije i zamenik direktora preduzeca “Georad”. Istaknuto je da se moraju tražiti dugorocna rešenja kako bi se našle mogucnosti da Požarevac i u narednom periodu dobije nove kolicine zdrave pijace vode.Potrebno je da se što pre pronadu rešenja i da se pristupi izradi projekta u iznalaženju novih rešenja kako bi problem vodosnabdevanja mogao da se realizuje.Uz strucnu pomoc mogao bi da se uradi projekat koji bi rešio problem vodosnabdevanja za duži vremenski period,. Predsednik OO “Nove Srbije“ Dejan Krstic, je istakao da ce se ova strnka aktivno ukljuciti u realizaciju ovog projekta i da ce kako bi on mogao da se što pre realizuje.

M.N.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE SPS -A

ZA KOSOVO - MILION POTPISA

Imajuci u vidu da specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari ne uvažava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u odnosu na Kosovo i Metohiju, 14. februara Narodna skupština je donela Rezoluciju kojom svako nametnuto rešenje proglašava nelegitimnim, protivpravnim i nevažecim. Suština Rezolucije je rešavanje statusa Kosova i Metohije kao suštinske autonomije unutar suverene i medunarodno priznate države Srbije.

“SPS svojom politickom akcijom prikupljanja milion potpisa za Kosovo želi da da doprinos budenju Srbije i svih njenih gradana koji žele jednu izvesniju buducnost naše države i života u njoj. Mi želimo da ovo u jednakoj meri bude pitanje od znacaja i za druge politicke subjekte i partije. Akcija ce biti realizovana na teritorijama svih opština i trajace od 24. februara do 10. marta. Što se tice godišnjice smrti Slobodana Miloševica ona ce biti obeležena nizom manifestacija i dogadaja u opštinskim organizacijama, svecanom akademijom u Sava centru, a 11. marta docekacemo brojne gradane i delegacije koji ce položiti cvece na njegov grob”, istakao je izmedu ostalog Miletic Mihajlovic, predsednik Okružnog odbora SPS -a i republicki poslanik.

D.D.

DRUŠTVO “RENESANSA” IZ KOSTOLCA PROSLAVILO PRVI MALI JUBILEJ:

POLA DECENIJE DRUŽENJA

Društvo “Renesansa” iz Kostoca, pocetkom februara, proslavilo je svoj prvi jubilej, pola decenije postojanja, kada je uprilicena i izborna skupština. Za predesnika Društva izabrana je Ružica Živkovic, potpredsednik je LJubiša Klinc, sekretar Voja Zoric, a blagajnik Dragan Ilic. Nakon što je nacinjen plan rada, usledio je svecani rucak, uz muziku i igru.

Inace, u “Renesansi”, vec pet godina, okupljaju se svi oni koji su usamljeni, bez obzira na starosno doba, i jedni su drugima radost, uteha i pomoc. A, druženje su proširili i van okvira svoga grada organizujuci susrete sa slicnim društvima širom Srbije. Društvo “Renesansa” uvek je otvoreno za nova lica, dovoljno je da se zainteresovani obrate nekome iz rukovodstva.

TANASIJE BATA DIMITRIJEVIC

1933 - 2007.

U utorak 13. februara ove godine preminuo je Bata Dimitrijevic. Pripadao je redu poznatijih Požarevljana, mnogo više onima iz oblasti požarevacke kulture, nego drugima. LJudi sa kojima je dolazio u kontakte cenili su njegov topao i nenametljiv i srdacan odnos. Više je cutao nego što je govorio, ali kada kaže tome se nije moglo ništa dodati niti oduzeti. Završio je tehnicku školu u Beogradu daleke 1952. godine. Tada, u to vreme postojao je veoma mali ili je bolje reci neznatan broj ljudi te struke. Voleo je to zanimanje i u njemu, po pricanju mnogih, imao potpun uspeh.

Kao i znatan broj ljudi koji radi u raznim oblastima i zanimanjima pokazuju više ili isto toliko interesovanja i za druge oblasti, isto tako i Bata Dimitrijevic od najranijih dana svoja interesovanja vezuje za skupljanje i prikupljanje materijala koji se odnose na prošlost Požarevca i požarevackog kraja: fotografije starog Požarevca, zanimanja ljudi, slike gradevina. Ustvari, prikupljao je sve ono što je bilo pokriveno patinom vremena. Filatelija je, medutim, bila njegova najveca ljubav. U ovoj oblasti, kao i u svemu ostalom Bata nije bio samo pasionirani skupljac starina, vec su ova njegova interesovanja na najbolji nacin korišcena. Svojevremeno je za izložbu o starom Požarevcu, Istorijskom arhivu dao zbirku fotografija, a potom istu poklonio ovoj ustanovi. U vreme kada je Muzicka škola pripremala obeležavanje 50 godina postojanja i dva veka muzike u Požarevcu i knjigu povodom ovih godišnjica, ova knjiga je ilustrovana fotografijama Bate Dimitrijevica.

Dužnost nam je da još kažemo da je Bata bio dobar domacin, dobar suprug, brat, otac i posebno nežan i topao deda.

HALO 92

U Požarevcu 21. 02. 2007. godine oko 12,15 casova na Trgu Radomira Vujovica došlo je do požara na putnickom automobilu marke “Fiat punto” registarskog broja BG 676-980, vlasništvo preduzeca “Galenika”. Vozilom je upravljao Miroslav Trunic iz Beograda. Do požara je došlo u toku vožnje zbog neispravne instalacije vozila kako je utvrdila uvidajna ekipa Policijske uprave Požarevac. Požar je lokalizovan a materijalna šteta se procenjuje na oko 500.000,00 dinara.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Petra B. (1962) iz Požarevca, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo prevara. On je osumljicen da je na prevaru od meštanina Velikog Gradišta uzeo najpre 2.500 EUR-a tokom 2005. godine, na ime kupovine auta u preduzecu "Mirkos" na odloženo placanje. U 2006. godini on je od oštecenog dobio još 1.500 EUR-a. Kako auto ošteceni nije dobio ni do danas, slucaj je prijavio policiji.

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Siniše M. (1984) iz Smedereva, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada. Ovaj Smederevac je osumnjicen da je u požarevackim prodavnicama krao tehnicke uredaje i vršio njihovu preprodaju. Tokom januara meseca ove godine u prodavnici "PS šop" u Požarevcu pokradena su dva mobilna telefona, prodavnici "Briljantin" dva CD plejera i bežicni telefoni, dok je prodavnica tehnicke robe "Pro centar" ostala oštecena za fotoaparat "Keno A 530". Osim mobilnih telefona policija je ostale pokradene predmete pronašla i vratila ih vlasnicima oštecenih prodavnica.

Zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo krada, požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Saše K. (1981) iz Požarevca. Saša je osumnjicen da je 13. februara ove godine iskoristio nepažnju radnice a apoteci "Tina-M" u ulici Stari Korzo u Požarevcu i iz kase otudio jedan deo novca. Policija je pronašla osumnjicenog koji je prema njegovoj izjavi pokradeni novac potrošio na kupovinu proizvoda u prodavnici mešovite robe.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

SVETKOVINA ZA SRCE I DUŠU

U petak je, u restoranu na požarevackom Hipodromu, održan tradicionalni “Bal Roma”, manifestacija koju je ove godine po 27. put organizovalo požarevacko Udruženje Roma. Okupilo se više od 300 gostiju i zvanica iz Požarevca, Beograda i “belog sveta”. O toku i sadržini veceri brinuli su predsednik Udruženja Roma Vesna Jovanovic, clan Upravnog odbora, Miroslav Ivkovic i sekretar Udruženja Vladimir Petrovic.

Ovogodišnji “Bal Roma” imao je i visoke zvanice: Veljko Jankovic, pocasni konzul Republike Gvineje u Beogradu, prof Mamadi Dijala, sekretar Konzulata Republike Gvineje u Beogradu, Todor Pilev, predstavnik ambasade Bugarske i Novica Mitic, clan kabineta Internacionalne romske unije.

Udruženje Roma urucilo je zahvalnice licnostima koje su u prethodnom periodu pomagale romsku populaciju. Dobitnici su: Vlada Petrovic, dr Rajko Ðuric, narodni poslanik, predsednik Unije Roma Srbije, Juan Koka iz Odbora za romsku strategiju, Milomir Ilic, predstavnik lokalne samouprave, LJubiša Jovanovic, predsednik Balkanske mreže, Saša Valjarevic, narodni poslanik, Vladimir Ilic, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Jovica Mitrovic, clan kabineta Internacionalne romske unije i Dragan Nikolic, direktor Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov”.

Za list “Rec naroda”, narodni poslanik dr Rajko Ðuric, predsednik Unije Roma Srbije, kaže:

- Niceg lepšeg nema nego kad se narod druži, veseli i raduje. To je znak da su ti ljudi zadržali iskonski smisao života. To je prava filozofija življenja. Vidim, ovde su i Romi i Srbi kao braca. Upravo tu vrednost trebalo bi ova zemlja da zadrži. I u Parlamentu i na svakom koraku moramo da se borimo za bolji život, a za bolji život moraju da se bore bolji ljudi. Rec je, pre svega o našoj deci, zapostavljenoj u poslednjih 25 godina, nažalost. Ono za šta cu se maksimalno zalagati je: što pre Srbija u Evropu, i Evropa u Srbiju, takode!

Zvanican pocetak fešte oznacila je romska himna “Ðelem, delem”. Goste je, inace uveseljavalo nekoliko orkestara, predvodenih nezaobilaznim violinama, a svoj nastup imao je i Borko Radivojevic, nosilac titule “Prva harmonika Srbije”. Nastupale su plesne grupe, a plesalo je i na desetine gostiju. U kolo se hvatalo i po stotinak.

Bilo je to veselje “za pricu”. Promenada vecernjih toaleta, zlatnih ogrlica, narukvica i prstenja, a viden je i po koji zlatan zub. Okupljeni za stolovima, uglavnom porodicno, u jelu, picu i muzici uživali su podjednako i pradeda i praunuk.

Igralo se do zore. Muzika je jedne bacila na kolena, druge popela na sto. Tugovanke su skršile na desetine caša, vino je toceno nemilice, pivo nestajalo pre nego što se slegne pena. Kad je bal, nek je - maskembal.

Romski bal, po tradiciji, i ove godine je bio prilika da se izabere Lepotica veceri. Prijavile su se tri kandidatkinje, a težak zadatak da odabere najlepšu rešavao je - sedmoclani žiri.

Titulu Lepotice veceri ponela je Katarina Pohol, prva pratilja bila je Sanja Petrovic a druga Alisa Nikolic.

Jedan od osnivaca Udruženja Roma u Požarevcu, nosilac titule doživotnog Romskog cara, Boško Nikolic i njegova supruga Mila Nikolic, na ovogodišnjem Romskom balu još jednom su pobrali simpatije prisutnih.

Dragan Nikolic, direktor Predškolske ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac, proglašen je za Ambasadora veceri. U obrazloženju Udruženja Roma stoji: “Dragan Nikolic je osoba koja je u 2006. godini svakodnevno pomagala romskoj deci i time zaslužila ovakvo priznanje”.

- U ime Republike Gvineja, u ime prijateljstva Republike Gvineje i Republike Srbije, u ime srpsko-gvinejskog Udruženja i u ime Romske asocijacije, zahvaljujemo dr Rajku Ðuricu, velikom borcu za romsku organizaciju i svima koji ste ovo vece i ovo druženje ucinili ovako lepim. Budite uvek složni, družite se i jedinstveni idite uvek napred, - porucio je okupljenima Mamadi Dijala, sekretar Konzulata Republike Gvineje u Beogradu.

Birana je i najlepša princeza. Kandidatkinje: Andrijana Stojanovic, Tamara Tasic, Kristina Jovanovic i Lidija. Titulu je ponela Kristina Jovanovic.

Poruka Romskog bala, iskazana je perom Emilije Nikolic iz Petrovca:

Samo jednom covek oseti srecu i radost

Jer, jednom se živi i oseti mladost.

Starost na vrata brzo dode,

a dani lete...

I onda, kao u snu, setiš se

da si nekada bio dete.

Samo jednom covek živi,

voli i mre.

A godine brzo prolaze,

menja se sve...

TURISTICKA ORGANIZACIJA OPŠTINE MALO CRNICE PREDSTAVLJA:

PRIRODNA I DUHOVNA OAZA U MALOM CRNICU

Srednjevekovni manastir Zaova, okružen gustom šumom, lekovitim izvorima i mnogim tajnama.., postao je turistico- rekreativni centar od republickog znacaja, ponos Podunavsko- Branicevske Srbije, i adut razvoja turizma opštine Malo Crnice, koja svojim gostima nudi i specificnu seosku idilu etno- sela, takozvana “turisticka zanimanja”, srpsko dvorište...

Ove oaze osmišljene su u Turistickoj organizaciji Malo Crnice, uz podršku opštine, predvodene predsednikom Miodragom Dragancetom Markovicem, ali i u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Požarevac, Agencijom “Gatos” Beograd, kao i sa nadležnim ministarstvima Republike Srbije.

SVAKO NASELJE TURISTICKA ATRAKCIJA

Tekuca godina izuzetno je važna za stvaranje ambijenta da se na podrucju opštine Malo Crnice realizuju pocetni efekti turisticke valorizacije, istice predstavnik Turisticke organizacije Malo Crnice, Bora Filipovic, napominjuci da ce Turisticka organizacija sa svojim saradnicima i menaDŽmentom opštine aktivirati instrumente kvalitetnog planiranja u svim naseljima ove opštine, povezujuci turizam sa drugim granama privrede i usluga, a narocito ekološkog održivog razvoja svih prirodnih i stvorenih resursa.

Vec krajem iduceg meseca sledi predstavljanje “Sporazuma o udruživanju svih aktera u razvoju turizma opštine Malo Crnice”, ciji je inicijator TOMC, a u aprilu mesecu bice predtsavljen Pilot program Etno- obrazovni centar “Zabrega”.

Nastavice se sredivanje Kompleksa “Zaova”, kao turisticko- rekreativnog centra, Etno- naselja “Zabrega”, “Srpskog dvorišta” Toponica, razvoj seoskog turizma i svih atraktivnih sadržaja širom Malocrnicke opštine. “Specijalitet” bice i zajednicki projekat sa opštinom Požarevac, naslovljen “Viminacijum- mit o sestri Jelici”, uz afirmaciju svetinja u Zaovi, Sestroljinu, Poljani, Bradaci i Rukumiji. U Turistickoj organizaciji najavljuju i nastavak uspešno zapocetog redovnog ucestvovanje na sajmovima i festivalima, kao i aktivnije ucešce opštine Malo Crnice u domacim i medunarodnim turistikim posetama.

SRPSKO DVORIŠTE I EDUKACIONI EVROPSKI CENTAR

Ovako ambiciozni planovi od dalekosežnog znacaja, u Turistickoj organizaciji Malo Crnice, pocivaju na uspešno okoncanim aktivnostima u protekloj godini.

Tako je ova opština na Medunarodnom sajmu turizma u Beogradu imala jedan od posecenijih štandova. Zapaženo je ostalo i ucešce na smotri u Vršcu “Zlatne ruke”, sa koje je TOMC donela i priznanje za uspešno predstavljanje, a uspeh nije izostao ni na smotri folklora “Igra kolo i u kolu pesma” u Zaovi, kao ni na smotri u Golupcu, sajmu u Kragujevcu...

Bilo je i znacajnih angažovanja “na terenu”, od kojih isticemo projekte “Srpsko dvorište” i “Zabrega”:

-Angažovali smo se na kandidovanju naselja Toponica za projekat “Srpsko dvorište- turisticno rekreativni centar”. Opština za taj projekat obezbeduje zemljište od 20 ari, na kojem je u duhu tradicionalnog arhitektonskog rešenja iz 19. veka predvidena izgradnja smeštajnih objekata za 60 gostiju, restorana, prodavnica, amfiteatra... Vrednost projekta je 150- 170 000 evra, u cemu bi ucestvovali opština, investitori i delom sredstava iz povoljnih kreditnih linija, a time bi se i uposlilo oko 20- 30 radnika, istice Bora Filipovic, ispred TOMC, nastavljajuci:

-Zabrega je deo starog naselja i tu je planiran projekat “Edukacioni evropski centar za obuku ljudi iz oblasti poljoprivrede, ekologije i tradicionalne privrede”. U pitanju je višenamenski projekat, za koji su zainteresovane i druge zemlje, pre svega Grcka, a omogucio bi i medunarodnu razmenu uz zapošlja-vanje veceg broja meštana. Dakle, u potanju je višestruk znacaj i korist.

TAJNE ZAOVACKE ŠUME

Na raskršcu puteva prema Dunavu, Homolju, Zviždu, Beljanici, koridoru 10, od Beograda, Smedereva i Kragujevca na udaljenosti od 1 do 1, 5 sati, priprema se Kompleks "Zaovacka šuma", buduci malocrnicki turisticko- rekreativni centar.

U srcu raskošnog šumskog kompleksa od 127 hektara smešten je srednjevekovni manastir Zaova, okružen izvorima lekovite vode, posvecene svetim andelima Mihailu i Gavrilu.

Ovo je i izuetan lovacki rezervat živopisnih predela, u kojem je planiran i hotel, "Zaova", sa uslovima za održavanje simpozijuma, festivala, priredbi... Na raspolaganju posetiocima bice i Lovacki dom, restoran sa nekoliko soba, smešten na samoj obali jezera, koje "cuva" i sjajne terene za ribolovce i kupace.

Sve to u Turistickoj organizaciji Malo Crnice planiraju da sasvim uskoro u celini realizuju i ponude Srbiji i svetu, sa uverenjem u siguran uspeh.

A. Maksimovic

DVE I PO DECENIJE USTANOVE ZA DECU PREDŠKOLSKOG UZRASTA "14. OKTOBAR" U MALOM CRNICU

POMAŽU OPŠTINA I RODITELJI

Ustanova za zbrinjavanje dece predškolskog uzrasta “14. oktobar” u Malom Crnicu, obeležice ove godine dve i po decenije postojanja. Kada je pocela sa radom obuhvatala je samo decu iz pet sela sa poludnevnim boravkom i isto toliko sa minimalnim programom u trajanju od dva sata. Tokom dve i po decenije trajanja, Ustanova se širila i razvijala u svom vaspitno-obrazovnom radu.

- Prvobitna zamisao osnivaca, Opštine Malo Crnice bila je da Ustanova priprema decu iz seoskih sredina za polazak u školu. Pre šest godina, medutim, ukazala se potreba za otvaranjem vrtica za boravak dece uz organizovanje vaspitno-obrazovnog rada, preventivne zdravstvene zaštite i stvaralackih aktivnosti dece uzrasta 3 do 6,5 godina starosti. Tada je i dozidan deo objekta za decu mladeg uzrasta i naravno prigodno opremljen. Naša ustanova je jedina u Srbiji koja funkcioniše u jednoj seoskoj opštini pa je njen put razvoja iz tog razloga bio veoma težak. Malo je roditelja koji su ovde zaposleni pa je stoga i manjak potreba za celodnevnim zbrinjavanjem njihove dece. Trebalo je razvijati svest kod ljudi da je korisno da dete boravi u kolektivu, da se druži sa vršnjacima, da se socijalizuje, da od malena uci da savladava odredene veštine... Bilo je teško ubediti roditelje da im se deca u vrticu nece muciti vec da je ovo Ustanova u koju se dolazi s radošcu, a odlazi sa zadovoljstvom, istice direktorka Ustanove Mirjana Miloševic.

U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, od septembra prošle godine, vaspitno obrazovnim radom obuhvacena su sva deca na teritoriji Opštine Malo Crnice uzrasta od 1. marta 2000. do 1. marta 2001. godine. U 12 vaspitnih grupa iz 16 naselja opštine nalazi se ukupno 15o mališana, samo deca iz cetiri naselja-Kobilja, Zabrege, Aljudova i Šljivovca su ostala u školama da pohadaju pripremni program kod ucitelja u nepodeljenim školama. Vecina vaspitnih grupa smeštena je u namenski izgradenim objektima koji se nalaze u školskim dvorištima ili u adaptiranim školskim prostorijama. To je za predškolce dobro jer su stalno u kontaktu sa uciteljima i školskom decom i tako se lakše adaptiraju za polazak u prvi razred.

- Cetvorocasovni program u Ustanovi je potpuno besplatan za roditelje, a to isto važi i za poludnevni koji finansiraju Ministarstvo prosvete i lokalna samouprava. Cena boravka u vrticu koju placaju roditelji je 1.900 dinara i to je daleko ispod ekonomske cene koštanja koju za svako dete dotira Opština.

- Naša lokalna samouprava na celu sa predsednikom Opštine Miodragom Dragancetom Markovicem ulaže dosta truda i sredstava u opremanje i stvaranje najoptimalnijih uslova za rad u vrticu i vaspitnim grupama. Tako je kompletno obnovljen nameštaj, uradena je izolacija, promenjena stolarija, kupljen nov didakticki materijal, deci koja putuju do najbliže vaspitne grupe placa se prevoz... Pored podrške Opštine dosta nam znaci i pomoc koju imamo od roditelja. Ovih dana pripremamo se za obeležavanje jubileja, dve i po decenije postojanja i u tome nam pomažu i roditelji. Pripremamo program za tu priliku, ugosticemo prijatelje i saradnike iz nadležnih ministarstava, lokalne samouprave, iz vrtica susednih opština... Na toj svecanosti bice i nagrada, dodelicemo ih vaspitacicama koje ovde rade duže od dvadeset godina a takvih je pet. Napominjen da je Ustanovi za decu preškolskog uzrasta “14. oktobar” u Malom Crnicu ukupno zaposleno 14 radnika od kojih je 12 diplomiranih vaspitaca. Veliku pažnju posvedujemo daljoj edukaciji naših kadrova, pratimo sve novine u oblasti vaspitno-obrazovnog rada sa mališanima, posecujemo seminare... , napominje direktorka uz podsecanje da je jedan od aktuelnih ciljeva ove Ustanove otvaranje jaslene grupe za koju postoji veliko interesovanje roditelja.

Takmicari od malih nogu

Mališani vrtica iz Malog Crnica redovno ucestvuju na manifestacijama i kulturnim priredbama koje se organizuju ne samo u Opštini vec i u Branicevskom i Podunavskom okrugu. Redovni su takmicari na Muzickom festivalu u Smederevu kao i na DEDER-u takode u Smederevu, zapaženi su i njihovi nastupi na Festivalu modernog i tradicionalnog plesa u Požarevcu... Ucesnici su likovne kolonije u Žagubici, Takmicenja sela u Malom Crnicu, Smotre recitatora, takmicenja u modernom plasu...

S.E.

DRAGAN ILIC, DIREKTOR JKP CISTOCA MALO CRNICE

VELIKI PLANOVI MALOG PREDUZECA

Prema planu i programu za 2007. godinu,novoformirano Javno komunalno preduzece Cistoca iz Malog Crnica trebalo bi da ima ukupno osam radnika u stalnom radnom odnosu. Od osnovnih sredstava poseduju nekoliko motornih testera i kosilica, a kako kaže direktor Dragan Ilic, u planu je kupovina nekoliko kamiona i radnih mašina za održavanje lokalnih puteva. Iako Javno, preduzece nije korisnik opštinskog buyeta, vec subvencija. U cilju racionalizacije, u planu je i dogovor sa Direkcijom za izgradnju opštine Malo Crnice o formiranju Zajednicke službe.

- Osnovna delatnost JKP Cistoca je održavanje vodovoda, proizvodnja i distribucija vode, cišcenje i održavanje seoskih lokalnih puteva. Trenutno smo pokrenuli akciju cišcenja divljih deponija koje su problem svih opština koliko je meni poznato. Odradili smo i cišcenje nekoliko seoskih groblja koja i po trideset godina nisu održavana. Ocistili smo i sredili groblje u Kuli, trenutno to radimo i u Crljencu, iako je to obaveza mesnih zajednica. Opština Malo Crnice je u saradnji sa Zavodom za zapošljavanje iz Požarevca putem konkursa od Republickog zavoda za zapošljavanje dobila 5, 4 miliona dinara za ljude koji su radili pod ugovorom na dva meseca. Rec je o 64 radnika koji rade na cišcenju divljih deponija i koji su zbog loših vremenskih uslova prekinuli rad na kopanju i cišcenju kanala u mesnim zajednicama koje nam inace dostavljaju prioritet željenih poslova. Nadam se da ce te poslove nastaviti i u aprilu. Inace, kada je rec o tim ljudima, Ministarstvo je priznalo jedan deo troškova tako da smo mi iz buyeta do sada izdvojili preko sto hiljada dinara za poreze i doprinose, kaže direktor Ilic.

Cišcenje i iznošenje smeca povereno je privatnoj firmi Fišer koja na tim poslovima radi vec dve i po decenije. Direktor JKP Cistoca Malo Crnice smatra da to nije u redu, vec da bi to u sadašnjim uslovima trebalo da radi novoformirano opštinsko preduzece. Tim pre što se ocekuje formiranje Regionalne deponije smeca ciji je potpisnik i opština Malo Crnice, i kada ce se situacija u tom pogledu znacajno izmeniti.

- Kada je rec o izvorištu, ono se nalazi u Malom Crnicu i pored sedišta opštine, vodom za pice napaja i Veliko Crnice. Uraden je projekat za glavni vod za Salakovac, u toku je izrada projekta za sekundarnu mrežu i mi ocekujemo da u martu otpocnu radovi u ovom selu. Izvorište postoji i u Boževcu gde su odradene primarna i sekundarna mreža, ceka se tehnicki prijem i puštanje u rad. Pricu o vodosnabdevanju završio bih istraživanjem kapaciteta bušotine u Smoljincu koja je radena ranije, kao i izgranjom izvorišta koje bi pijacom vodom snabdevalo Kobilje, Kulu i još neke delove opštine, napominje direktor JKP Cistoca .

Pre dvadesetak godina jedan poznati kulturni radnik iz Malog Crnica u izjavi za RTS je naglasio da Crnice nema vodovod i kanalizaciju, ali zato ima FEDRAS. U meduvremenu vodovod je uveden, ali ne i kanalizaciona mreža.

-Imali smo nekoliko strucnih konsultacija na tu temu, medutim, naši ljudi s nepoverenjem prihvataju cinjenicu da se taj posao može odraditi za male pare. Prema projektu koji imamo rec je o cifri od 500 evra, što svakako nije mnogo kada je u pitanju tako važna investicija. Sredstva od gradana bilo bi naše ucešce u ovom projektu, jer rec je o tri naselja, Malo Crnice, Veliko Crnice i Salakovac koja bi bila na jednoj mreži, kao što bi po slivovima na istoj bili Kalište i Batuša. Vrednost ovih radova za ove tri mesne zajednice iznosi oko 3, 7 miliona evra, što svakako domacinstva teško da bi sama mogla to da finansiraju. Drugo, problem je i taj što žitelji Malog i Velikog Crnica vec otplacuju desetomesecne rate za vodovod, tako da bi dodatna sredstva za kanalizacionu mrežu svakako opteretila njihov kucni buyet. Lokacija preko puta hotela Lug u salakovackom ataru proglašena je Industrijskom zonom koja svakako nece moci da profunkcioniše bez vodovoda i kanalizacije. Ja licno u tome vidim šansu da putem donacija i pomoci Ministarstava za poljoprivredu i Vodoprivredu obezbedimo neophodna sredstva za izgranju ovih, po mnogo cemu kapitalnih objekata. Projekat za kanalizaciju još uvek nemamo, radi ga Opština preko Direkcije za izgradnju, naglasio je na kraju razgovora Dragan Ilic, direktor JKP Cistoca .

M. Kuzmanovic

U MESNOJ ZAJEDNICI MALO CRNICE

SAMODOPRINOS - JEDINI IZVOR PRIHODA

Mesna zajednica Malo Crnice kao centar opštinske uprave jedna je od retkih koja svoju aktivnost zasniva iskljucivo na sredstvima mesnog samodoprinosa. Kako je ovaj oblik samofinansiranja sve nepopularniji i ukoliko se nešto u meduvremenu ne promeni, logicno je i pitanje kako ce ova Mesna zajednica funkcionisati u slucaju da njeni žitelji ne overe naredni samodoprinos? Naši sagovornici, Duško Ivic, predsednik Saveta i LJubiša Slavkovic, sekretar Mesne zajednice tvrde da nisu u pitanju medustranacka prepucavanja što danas nije retko u mnogim sredinama. Jednostavno, tako to funkcioniše godinama. I pored svega, sa pedeset hiljada dinara mesecno, u ovoj stiškoj sredini dosta toga je uradeno u poslednjih godinu dana.

- Od prioritetnijih poslova, uraden je trotoar u dužini od sedamsto metara, od milicije do Mlina gde smo potrošili oko 450.000 dinara, a u održavanju putne, lokalne mreže uložili smo oko 350.000 dinara. Tokom prošle godine u saradnji sa Crkvenim odborom otpoceli smo gradnju crkvene sale širokih namena, dimenzije tridest sa osam metara u koju smo uložili oko 250.000 dinara. To su uglavnom poslovi na kojima smo utrošili najveci deo sredstava. Kada je rec o saradnji sa lokalnom samoupravom, mogu da kažem da je ona odlicna, ali samo sa predsednikom opštine, kao covekom, ne kao funkcionerom. On je prisustvovao gotovo svim sednicama Saveta Mesne zajednice, vidi se da ga naši problemi interesuju. Ono što je svakako bitno, a to je da smo mi prošle godine uveli samodoprinos koji nam na godišnjem nivou obezbeduje oko 600.000 dinara. Sredstva su strogo namenska, šezdeset posto za puteve, dvadeset pet posto za sport, kulturu i školstvo, deset posto za ulicnu rasvetu i pet posto za rad Mesne zajednice. Iz tih pet posto ne retko pomažemo i socijalnim slucajevima, ljudima koji su na rubu egzistencije. U planu je asfaltiranje oko pet kilometara lokalne putne mreže, zavisno od sredstava koja cemo pokušati da obezbedimo putem kredita ili od NIP- a, ali veliki problem u ovom poslu predstavlja nam kanalizaciona mreža cija bi izgradnja uskoro trebala da otpocne. Asfaltirati pa zbog nje posle razbijati asfalt, ili sacekati njeno postavljanje pa posle asfaltirati, velika je dilema našeg Saveta, napominje Duško Ivic, predsednik Saveta MZ Malo Crnice.

- Prošle godine smo napravili najveci pomak time što smo formirali Kulturno umetnicko društvo, tacnije obnovili rad nekadašnjeg Društva Živojin Stojicevic- Crni koje je prestalo sa radom sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Okupili smo pedesetak mladih ljudi koji u svakom trenutku mogu da naprave odredeni kulturno- umetnicki program. Rec je o folklornom ansamblu koji radi u dve kategorije, mladem i starijem ansamblu. Briga Saveta naše Mesne zajednice je i fudbalki klub Stig oko koga je okupljeno cetrdesetak mladih ljudi. Za njihove potrebe izdvajamo izmedu 150 i 170 hiljada dinara što i nije neka velika cifra s obzirom koliki su troškovi u ovom sportu, ali za nas jeste, kaže Ivic.

Sredstva iz samodoprinosa su jedina sredstva sa kojima raspolaže Mesna zajednica u svom radu, tvrdi LJubiša Slavkovic, sekretar Mesne zajednice

- Mi sa strane nemamo drugih prihoda, imamo jedino velikih problema zbog toga. Putna mreža nam je u lošem stanju, da bismo nešto uradili sa ovako oskudnim sredstvima, neophodan nam je projekat cija vrednost iznosi oko 150.000 dinara. Ako izdvojimo ta sredstva, šta drugo možemo da radimo? U periodu od dve i po godine koliko radimo u sadašnjem sastavu, mi ni dinar niti bilo kakvu pomoc nismo dobili od opštine i Direkcije za izgradnju. Jedino je JKP Cistoca radila na cišcenju divljih deponija, i to je sve. Pišemo zahteve i molimo da se mladima omoguci korišcenje sale FEDRAS- a za njihove aktivnosti, ali ništa od toga. Izgradnju te sale zapoceo je moj deda, ja sam je dovršio, i sada molim za nešto što je moje. Neko je od politicara ranije tu salu predao na korišcenje FEDRAS- u, tako da nam je omladina bukvalno ostala na ulici. Da ne kažem u kafanama i kaficima, kaže sa gorcinom u glasu LJubiša Slavkovic.

M. Kuzmanovic

SOCIJALNA ZAŠTITA I SIGURNOST GRAÐANA OPŠTINE MALO CRNICE

KAD JE TEŠKO TU JE CENTAR

- Malocrnicki Centar za socijalni rad obeležava ove godine dve decenije postojanja

- Iz godine u godinu broj onih kojima zatreba pomoc socijalnih radnika - sve je veci

Centar za socijalni rad u Malom Crnicu osnovan je 1987. godine, a od 1992. godine dobija status ustanove ciji je osnivac Opština. Proslava jubileja i cinjenica da je Centar nezaobilazni faktor u sprovodenju socijalne zaštite na ovom podrucju, razlozi su zbog kojih smo ovih dana posetili ovu ustanovu i razgovarali sa njenim direktorom Dijanom Mirkovic:

- Kao ustanova socijalne zaštite Centar se u svom radu oslanja na Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbedivanju socijalne sigurnosti gradana i na Porodicni zakon. Iz oblasti socijalne zaštite Centar u prvom stepenu rešava ostvarivanje prava utvrdenih zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbedivanju socijalne sigurnosti gradana, pruža usluge socijalnog rada u postupku rešavanja u tim pravima, otkriva i prati socijalne potrebe gradana i probleme u oblasti socijalne zaštite, predlaže i preduzima mere u rešavanju problema gradana u stanju socijalne potrebe, razvija i unapreduje preventivne aktivnosti koje doprinose rešavanju i suzbijanju socijalnih problema. Pružamo dijagnosticke usluge, sprovodimo odgovarajuci tretman, savetodavnu i strucnu pomoc korisnicima. Iz domena socijalne zaštite u Centru se ostvaruju sledeca prava: pravo na materijalno obezbedenje porodice, na tudu negu i pomoc, na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili drugu porodicu, pravo na jednokratne pomoci, novcane ili pomoci u naturi. U okviru porodicno-pravne zaštite, strucni radnici Centra rade na starateljstvu nad decom, odraslim i ostarelim licima, predlažu poveravanje dece iz bracnih i vanbracnih zajednica, daju saglasnost po zahtevu suda za sklapanje braka pre navršenog punoletstva, radimo sa decom i omladinom sa poremecenim oblicima ponašanja..., istice direktorka Dijana Mirkovic.

U ostvarivanju svih ovih poslova i zadataka, Centar za socijalni rad saraduje sa vecim brojem subjekata na podrucju Opštine, sa Mesnom zajednicom, Osnovnom organizacijom Crvenog krsta, Stanicom milicije, osnovnim školama, predškolskom ustanovom, zdravstvenom službom, Bolnicom, Domom zdravlja, sa Sudom, Tužilaštvom, Upravom prihoda, Nacionalnom službom zapošljavanja...

U poredenju sa kretanjima iz prethodnih godina zapaža se da se ukupan broj korisnika Centra povedava u odnosu na broj stanovnika tako da je sada ucešce korisnika socijalno-porodicne pravne zaštite u ukupnom broju stanovnika opštine oko 5 posto.

- Istovremeno, teritorijalna rasporedenost korisnika neravnomerna je, U siromašnijim mesnim zajednicama zapaža se veci broj korisnika socijalne zaštite i veci je broj zahteva za ostvarivanje prava iz ove oblasti, veci su zahtevi za novcanim davanjima dok je u mesnim zajednicama odakle je veci broj stanovnika na privremenom radu u inostranstvu više mladih sa poremecajima u ponašanju, sa asocijalnim ponašanjem, narocito je iz ovih sredina više pocinilaca saobracajnih prekršaja. Takode se u tim delovima naše opštine zapažaju problemi sa zaštitom starih korisnika obzirom da su njihovi mladi clanovi na radu u inostranstvu. Broj odraslih i ostarelih lica kojima je potreban smeštaj u ustanove socijalne zaštite konstantno se iz godine u godinu povecava zbog nemogucnosti da obezbedimo smeštaj u lokalnoj sredini i zbog nerazvijenosti alternativnih oblika zaštite pre svega zaštite ostarelih lica koja su bez porodicnog staranja a ciji se srodnici nalaze na privremenom radu u inostranstvu. Iz tih razloga Centar predlaže razvijanja oblika hraniteljstva za odrasle i ostarele. Time bi se istovremeno izbegla institucionalna zaštita, korisnici bi ostali u lokalnoj sredini i njima poznatom okruženju što bi imalo pozitivne efekte na njihov psihicki status. Takode, u cilju prevazilaženja ovog stanja predlažemo i alternativne oblike zaštite, odnosno razvijanje takvih oblika zaštite starih lica koja podrazumevaju pomoc u kuci zašta je potrebna materijalna podrška i Opštine i Republike. Tokom 2006. godine Centar je konkurisao kod Fonda za socijalne inovacije sa projektom pomoci starima u kuci, nažalost, nije dobio pozitivno svetlo ali se nadamo da ce biti prihvacen nekom drugom prilikom, istice direktorka Mirkovic.

Broj korisnika raste i kada su u pitanju stalne novcene pomoci, odnosno pravo na materijalno obezbedenje pa je takvih porodica u prošloj godini bilo 18. Bilo bi ih i više da nema ogranicavajuceg faktora a on je taj što je malocrnicka opština poljoprivredno podrucje pa oni gradani koji imaju više od 50 ari zemlje nerado se odlucuju na hipoteku radi ostvarivanja prava na materijalno obezbedenje.

Centar za socijalni rad je ustanova ciji je osnivac Opština. U kom smislu se ostvaruju ta njena osnivacka prava i dužnosti?

- Saradnja Centra za socijalni rad sa lokalnom samoupravom u 2006. godini ocenjujemo da je bila zadovoljavajuca, opština je iz svoje nadležnosti izdvojila sredstva kako za ostvarivanje prava korisnika tako i za finansiranje rada zaposlenih u Centru. Za prava korisnika je to bilo nešto preko 200 hiljada dinara, Iz buDŽeta Opštine su bila i sredstva za kupovinu božicnih i uskršnjih poklona za korisnike na smeštaju u domovima i na hraniteljstvu, za školarine ucenicima koji su materijalno ugroženi a pohadaju srednju školu, zatim za užinu siromašnim ucenicima, za mesecni prevoz daka do srednjih škola, za potrebe zdravstvene zaštite, kao i za uvecane jednokratnih pomoci materijalno ugroženih porodica.

Bilo je i pomoci u naturi koja je ostvarivana u saradnji sa Opštinskom organizacijom Crvnog krsta i sa školama i predškolskom ustanovom. Pomoc stranih donatora i humanitarnih organizacija izostala ali smo zato imali pomoc od domacih donatora koja je bila usmerena pre svega na decu smeštenu u hraniteljskim porodicama. Mislim da naša opština može da se pohvali da nema dece po domovima, jer hraniteljstvu dajemo primat. U hraniteljskim porodicama smo tokom prošle godine imali 18 mališana na smeštaju, deset hraniteljskih porodica dobili smo u kampanji obuke za hraniteljstvo i takode 4 porodice uputili na edukaciju tako da cemo zadovoljiti sve potrebe za smeštajem dece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice u našoj sredini. Decu imamo i u srodnickim hraniteljskim porodicama, takvih je cetiri, sve su dobile podobnost za hraniteljstvo i ocena našeg strucnog tima je da su deca odgovarajuci zašticena u ovim porodicama, a to znaci da su te porodice dobro obucene da prepoznaju potrebe ove dece i da adekvatno odgovore na njih, istice Dijana Mirkovic.

Prostor kao uslov za bolji rad

Funkcionisanje Centra za socijalni rad u malocrnickoj opštini vec godinama se odvija u 40 kvadrata, u skucenom prostoru koji nema hodnik u kome bi korisnici cekali, nema kancelarije za cuvanje dokumentacije, nema tekuce vode... Postoje obecanja da ce u godini u kojoj ova ustanova obeležava jubilej, taj problem biti rešen. U toku su, naime, razgovori sa predstavnicima lokalne samouprave, odnosno osnivaca da se Centru obezbede povoljnije prostorne mogucnosti jer je to jedan od osnovnih uslova za njegov kvalitetniji rad.

S.E.

DOM ZDRAVLJA U MALOM CRNICU

UZ VELIKU POMOC DONATORA

Zdravstvena služba u malocrnickoj opštini funkcioniše u sastavu požarevackog Zdravstvenog centra i pored objekta u Malom Crnicu u njenom sastavu su još i dve zdravstvene stanice u Smoljincu i Boževcu i cetiri ambulante u Toponici, Velikom Selu, Kobilju i Crljencu. Podrucje sa oko 17.000 stanovnika, trenutno “pokriva” ekipa od 66 zdravstvenih radnika od kojih je osam lekara. U sastavu Službe su patronaža, laboratorija, ginekologija i pedijatrija, a jednom nedeljno iz Požarevca dolazi rendgenolog zbog funkcionisanja ultra zvuka, Postojala je inicijativa da se jedna zdravstvena stanica otvori i u Šapinu, ali u mesnoj zajednici sela nisu imali sluha za ovu investiciju za koju nije trebalo mnogo para i truda sem da se jedna prostorija adaptira za te potrebe. Od ideje se, obzirom na potrebe stanovnika, nije odustalo, moguce je da se realizuje u neka druga, bolja vremena. Pod krovom objekta u Malom Crnicu, od dana njegovog otvaranja je i apoteka koja je sastavni deo Apotekarske ustanove Požarevac. U Zdravstvenoj službi su zadovoljni njenim radom i s razlogom se može reci da ona ispunjava svoju funkciju, da je dobrodošla stanovnicima opštine Malo Crnice koji po lekove i druga apotekarska sredstva, nakon pregleda i dobijanja recepta od lekara, ne moraju u Požarevac, te potrebe vec godinama uspešno zadovoljavaju ovde.

Kao i u vecini zdravstvenih ambulanti i u malocrnickim je tokom prošle godine dosta uradeno na poboljšanju uslova rada u njima. Okrecene su sve prostorije, stari prozori na objektima zamenjeni novom PVC stolarijom, uredene su fasade i prilazi do stanica.., Sredstva za te namene stigla su iz Ministarstva zdravlja, negde oko milion dinara, ali su u rekonstrukciji mnogo znacile i donacije izvodaca raznih gradevinskih radova, privatnih preduzetnika...

U Službi posebno isticu da je sredena fasada površine 12oo kvadratnih metara u Malom Crnicu i Boževcu, uradeni su stepenište koje je bilo nefunkcionalno i staza za invalide ... Pored sredstava Ministarstva zdravlja i velike pomoci donatora, prošle godine pomogla je i lokalna samouprava sa 75 hiljada dinara, poklonila je zdravstvenoj stanici u Boževcu jedan kompjuter, a službi u Malom Crnicu centralu...

Nakon uredenja prostorija i fasada krenuce se na sredivanje voznog parka u cijem su sastavu trenutno dva sanitetska ležeca vozila i tri uslovno, putnicka, od kojih je jedan kombi koji iskljucivo vozi pacijente na dijalizu, 9o posto služi za to. Sa ovog podrucja je, inace, 11 bolesnika vezanih za dijalizu u Požarevackoj bolnici u koju se dovoze, po rasporedu, tri puta nedeljno.

Na naše pitanje šta im nedostaje od opreme i da li se nadaju modernizaciji u tom smislu, u ovoj godini, u Službi odgovaraju da oni stalno ispostavljaju zahteve prema Zdravstvenom centru i Ministarstvu. Pored obnove voznog parka u ovoj godini dobro bi bilo kada bi dobili i nešto novo od aparatutre, sterilizatora, instrumenata...

S.E.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC

DRUGA FAZA OBUKE PREDEUZECA

- Prijekat sertifikacije 15 malih i srednjih preduzeca sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga ušao je u drugu fazu obuke, koja ce trajati dva meseca, koliko je trajala i obuka tokom prve faze.

- Projekat koji finansira EU, a kojim upravlja Evropska agencija za rekonstrrukciju.

Prva faza obuke za predstavnike 15 preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga trajala je od 7. decembra prethodne godine pa do 7. februara 2007. Od tog datuma zapocela je druga dvomesecna faza obuke, koja ce se sprovoditi putem neposrednih konsultacija u samim preduzecima, kao i putem seminara za grupe.

Konsultanti firme BONEKS INŽENJERING iz Beograda i za ovaj drugi dvomesecni ciklus formirali su dokumentaciju neophodnu za uvodenje sistema upravlja-nja kvalitetom i utvrdili termin plan realizacije ove faze obuke predstavnika preduzeca. Kompletan materijal dostavljen je i svim preduzecima koja ucestvuju u projektu sertifikacije i to na CD-u tako da mogu na najbolji nacin da produ kroz novu fazu obuke.

Od ovih 15 malih i srednjih preduzeca koja ucestvuju u projektu u ovoj fazi formirane su tri grupe od po pet firmi. Za svaku od tih grupa zadužen je po jedan konsultant firme BONEKS INŽENJERING. Tatjana Nešic vodi grupu u kojoj su sledeca preduzeca:”Poimkes” Požarevac, “Luna” Požarevac, “Filip” Požarevac, “Superior” Velika Plana i “Ras produkt” Požarevac. Radomir Boškovic je konsultant za firme: “Uca” Vranovo, “Markop” Požarevac, “Nig invest” Požarevac, “Autocentar NR” Požarevac i “Celik” Veliko Gradište. Vesna Uzelac je konsultant za preduzeca: “Rekultivacija i ozelenjavanje zemlji-šta” Kostolac, “Dumako” Smederevo, Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac, “Trgoprevoz” Požarevac i “Hemiks” Velika Plana.

Planirano je da konsultanti obidu preduzeca svako iz svoje grupe i to u vremenu od 13. do 22. februra. Posle toga, posle tih pojedinacnih obilazaka, na redu je ponovo zajednicki rad sa grupama, koji je zakazan za 5, 6. i 7. mart ove godine. Sa svakom od ove tri grupe održace se i jednodnevni seminar. Završetak ove druge dvomesecne faze obuke planiran je za 7. april.

- Primena standarda donosi stabilnost u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga, a time i povecanu konkurentnost naših preduzeca, kao i njihovu implementaciju u evropski sistem rada - kaže Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požaerevac.-Program obuke za naša preduzeca je besplatan, dok troškove samog postupka sertifikacije svaka firma snosi za sebe. Sve firme ukljucene u projekat uveravaju da ce posao odraditi do kraja, da nece odustati i da ce na kraju dobiti sertifikat ISO standarda.

U Regioinalnoj privrednoj komori u Požarevcu kažu da i dalje nameravaju da konkurišu sa slicnim projektima jer ima dosta preduzeca bez sertifikata. Dosadanja saradnja sa EU, odnosno Evropskom agencijom za rekonstrukciju se pokazala kao dobra i korisna, što je i najbolja preporuka za dalji rad.

R.D.

ZA PENZIONERE POŽAREVCA, KOSTOLCA I OKOLNIH NASELJA

OVE GODINE BOLJI UGALJ

- Odgovorni u PD “Termoelektrane i kopovi Kostolac” obecali Opštinskoj organizaciji penzionera da ce im ove godine ugalj isporucivati sa drobilane gde je kvalitetniji, a ne sa separacije kako je bilo lane

Požarevacka Opštinska organizacija penzionera vec godinama omogucava svojim clanovima da se na što lakši nacin obezbede ogrevom odnosno ugljem za grejnu sezonu. Ta praksa nastavlja se i ove godine, pre nekoliko dana Opštinski odbor penzionerske organizacije postigao je sporazum sa kostolackim Autotransportom o nabavci i isporuci uglja. Racunice govore da od ukupnog broja penzionera u Opštini, oko 22 posto koristi mogucnost da preko svoje organizacije obezbedi ugalj za grejanje. Ovogodi-šnje kolicine po svemu sudeci bice na nivou prošlogodišnjih, ukupno 25.000 tona od cega su 14.000 potrebe Požarevca i okoline, a 11.000 tona - kostolacke Mesne zajednice. Upisivanje se vrši ovih dana i trajace do kraja maja.

- Ugalj se daje na šest mesecnih rata, akontaciona cena za ovu godinu je 2.500 dinara i u to je uracunat i porez na dodatnu vrednost. Jedan od naših zahteva bio je da nam se za ovu sezonu obezbedi kvalitetniji ugalj od prošlogodišnjeg kada smo isporuciocu, upravo zbog nekvalitetnosti, vratili 162 tone. Doduše, te vracene kolicine su nam priznate. Snabdevanje i prevoz smo ove godine poverili Autotransportu koji se ugovorom obavezao da ugalj vuce sa drobilane gde je daleko kvalitetniji, a ne sa separacije kako je bilo prošle godine. Dužan sam da objasnim da je prošle godine prvobitna cena jedne tone povecana za 64, 54 posto. Prilikom upisivanja mi smo objasnili našim clanovima da je ponudena cena u tom trenutku akontaciona i da ce ona svakako biti korigovana što se i desislo velikim poskupljenjem. Na kraju je izvršen obracun i utvrdeno je da se svakom penzioneru vrati po 116 dinara po jednoj toni. Tu razliku penzioneri mogu odmah da podignu u našim prostorijama, a takode mogu za taj iznos da umanje predstojeci dug. Mogu dakle i jedno i drugo, odluka je njihova, istice predsednik Organizacije penzionera Momir Pejanovic.

Cena jedne tone uglja u prošloj godini, u proseku je iznosila 1.900 dinara. Ove godine upisuje se po ceni od 2.500 dinara.

- Racunamo da ova cena nece biti prekoracena, nastojacamo da uplatimo što vece kolicine uglja, jer to što je vec uplaceno ne podleže povecanju cak i ako do njega kasnije dode. “Autotransport” u svom posedu ima preko 20 kamiona od pet i 10 tona i bice u prilici da svakoga dana do kupaca preveze po 100 tona. Na to se, uostalom, ovaj prevoznik i ugovorom obavezao, kaže Pejanovic.

S.E.

KOZERIJA

ODE FIRMA U PROVATIZACIJU

I dode taj dan. A cekali smo ga godinama. Naša velika firma ode u privatizaciju. Jedni su govorili da cemo propasti ko crkveni miševi,drugi da ce biti kolaj belaj, a treci da cemo procvetati. Ovo poslednje je stalno tvrdio Željko “Južnjak” kaže da su mu rekli u Sorošu, tu preko puta u Madarskoj.

Ma ljudi moji,ma da ne verujete. Prvo je krenulo polako i kako treba,posle ubrzano i kako nije dobro a na kraju smo svi odleteli u vražju mater. Nismo imali pameti ni kao svraka. A zašto. Samo je profitirao Željko “Južnjak” . Postao je sa srednjom školom sve: direktor,poslodavac,vlasnik,predsednik upravnog odbora,bez da je iko “a” rekao.

Cim se docepao fotelje,odmah je najurio sve koji mu nisu politicki istomišljenici. Potom i one iz njegove stranke koji su tražili pare jer su vikali “Ura” i “Bravo”. I od stotinu i više radnika,osta samo Željko, njegova žena, njegov sin, snaja, švalerka Daca i dve pripravnice. Kažu uskoro ce i one da dobiju šut kartu. I one su davale sve za samo jedno:za dobru lovu. Pri tom su,naravno, zaboravile, da su htele coveku sa juga da uzmu pare. Nije išlo, pa nije. Ali, šta ceš!

Mi smo potegli sud, kad tamo ni makac. To mesecima ne može da krene niti da se ubaci u prvu brzinu. O namirivanju duga, isterivanju pravde,dodeljivanju otpremnine ni govora. A Željko se samo baškari,videli ga ljudi na tri mora (Egejsko, Jadransko i Crno) i može mu se.

Ko traži više i treba da dobije više. Ko nema, i treba da nema. Takva ti je sudbina privatizacije.

T.P.

LAZARIZMI

- Kolo srece stalno se okrece - na našu nesrecu.

- Nikad mi necemo zalutati jer pravog puta i nemamo!

- Nema ništa. To je sve što ima.

- Smenili su ga sa visokog položaja i postavili ga na vecu funkciju.

- Nije on tikva bez korena. To svaki dulek može da potvrdi.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 16. do 23. februara, u porodilištu Požarevacke opšte bolnice rodeno je 11 beba, 9 devojcica i 2 decaka.

Cerke su dobili: Suzana i Damir Cvetkovic iz Požarevca, Irena i Aleksandar Dobric iz Požarevca, Danijela Markovic i Dejan Dinic, Maribana Krujeri i Seljamin Murina iz Kostolca, Ana i Sladan Trifunovic iz Cirikovca, Beti Tošev i Damir Antic iz Bliznaka i Natalija i Miroslav Lukovac iz Velikog Gradišta.

Sinove su dobili: Svetlana i Nenad Nikolic iz Viteževa i Slavica Lecic i Slaviša Ninic iz Požarevca.