Header

PREDRAG SLAVKOVIC, PREDSEDNIK SAVETA GMZ KOSTOLAC

OPŠTINA - NASUŠNA POTREBA

Od vecih investicionih zahvata, Kostolac je tokom prošle godine dobio 300 novih prikljucaka na toplifikacioni sistem a u toku je i druga faza izgradnje kanalizacione mreže u naselju Kanal. Posle kraceg zastoja zbog novogodišnjih i božicnih praznika, kao i nedavno održanih parlamentarnih izbora, u Mesnoj zajednici se užurbano radi na planiranju ovogodišnjih aktivnosti. O tome Predrag Slavkovic, predsednik Saveta kaže.

- Ovih dana ocekujemo predloge Izvršnog odbora, tacnije komisija za urbanizam, komunalno, toplifikaciju, sport, kulturu i drugih na osnovu kojih ce Savet odrediti prioritete i dinamiku radova.

Nedavno je opština Požarevac raspisala konkurs za dodelu sredstava ostvarenih od nadoknade za korišcenje dobara od opšteg interesa, drugim recima, od rente. U pitanju je oko trideset miliona koliko bi nama trebalo da pripadne, za šta je potrebno da izademo sa odredenim projektima. Dogovoricemo se šta nam je prioritet, tim pre što se ne traži da ta sredstva moramo da utrošimo u toku ove godine. Mi smo od Direkcije za izgradnju dobili 18, 5 miliona dinara za ovu godinu, predlozi su usvojeni, poznato je kako cemo ta sredstva utrošiti, preostaje nam dakle da to isto ucinimo i za ova, duplo veca sredstva koja nam se putem konkursa nude. Mi do marta kada konkurs istice moramo da se dogovorimo o prioritetima, kojih svakako nema malo, to nam u ovom trenutku zadaje dosta glavobolja, napominje Slavkovic.

Za razliku od ovih, po svemu sudeci lako rešivih problema, predsedniku Saveta i vecini Kostolcana najveci problem je status Mesne zajednice Kostolac.

- Pokušacemo da se uklopimo u ovu novu politicku situaciju u okviru Republike Srbije, da vidimo šta tu možemo da uradimo po pitanju statusa Mesne zajednice Kostolac. Po meni, to je naš najvažniji zadatak orocen na duže vreme. Ovo se samo zove Mesna zajednica, jer po kolicini, obimu i težini problema, daleko je to od mesne zajednice. Kostolac je daleko prerastao mesnu zajednicu kao organizacionu celinu svaki dalji rad u njoj je nedelotvoran, neproduktivan i neefikasan. Mora da se nade neki novi modus, a ja licno mislim da je naša prava, ako ne i jedina šansa teritorijalna organizacija u okviru novog Ustava koja bi trebalo uskoro i da se definiše. Bice i tada velikih problema i otpora jer smatram da ce u tom slucaju Požarevac biti ugrožen. Mi od države na ime rente godišnje dobijamo šezdeset posto od 60 miliona dinara koliko ona uplacuje opštini Požarevac, a odavde se kroz ugalj i struju odliva na desetine milijardi dinara. Najidealnija varijanta svakako je bila da Požarevac dobije status grada u kom slucaju bi Kostolac po automatizmu postao opština, ali nažalost ta varijanta je uprkos brojnim predizbornim obeca-njima otpala, tvrdi Predrag Slavkovic, predsednik Saveta GMZ Kostolac.

Prema njegovim recima, opština Požarevac je oduvek vodila lošu politiku prema Kostolcu zbog cega su i opravdani zahtevi gradana za sopstvenom opštinom.

Narod da se pita

Država Srbija nedavno je najavila formiranje Javnog preduzeca u cijem sastavu bi se našlo pet antickih gradova, medu kojima i Viminacium. Naš sagovornik ne spori mogucnost da se trajno reši finansiranje i briga o ovom svetski znacajnom arheološkom nalazištu, naprotiv. Medutim, ono što iritira ne samo njega vec i vecinu Kostolcana je nacin na koji se to radi u njihovom dvorištu. Drugim recima, Mesnu zajednicu niko nije upoznao sa ovim projektom, bez obzira što se zahvaljujuci tome izgradnjom infrastrukture konacno otvaraju velike mogucnosti za razvoj turizma, za nova radna mesta…

M. Kuzmanovic

CESTITKA UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE LISTU “REC NARODA”

STEKLI STE POVERENJE PRESUDNO ZA USPEH

Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajovic povodom Dana kuce “Rec naroda” poslao nam je cestitku sledece sadržine.

“Cestitamo vam 62 godine postojanja i rada. Vaše trajanje i generacije citalacke publike Branicevskog okruga potvrduju da ste stekli poverenje presudno za uspeh i nakon dolazece privatizacije.

U nadi da okasnelim cestitkama iskrenost ne bledi, srdacno vas pozdravljamo i radujemo se nastavku naše uspešne saradnje.

IZVOD IZ IZLAGANJA AKLEKSE SAVICA PREDSEDNIKA OO DSS POŽAREVAC

PECAT I TEKSTOVI

Ucestvujuci u svojstvu gosta u repriziranoj emisiji na lokalnoj TV „Duga” u Požarevcu predsednik Opštinskog odbora DSS Požarevac Aleksa Savic izneo je neistine o uredivackoj politici lista „Rec naroda” u delu razgovora sa novinarom Elenom Marjanovic. Taj deo razgovora prenosimo u celini.

Aleksa Savic: - Nije tacno da smo tvrdili da je pecat SO Požarevac nestao. Mi smo tvrdili da je pecat u posedu. On je nestao na taj nacin što je u posedu neovlašcenog lica. Obratili smo se isto i Ministarstvu za lokalnu samoupravu za davanje saglasnosti za izradu novog pecata i ovo je dokument kojim to potvrdujemo. To je istina, tako da nisu potrebni da ovakvi clanci izlaze u „Reci naroda”. Imam jednu primedbu na uredivacku politiku. Na drugoj strani “Rec naroda” od 23. januara izašla su dva teksta: „Prica o nestanku pecata - lažna” i „Pecat nije nastao” potpuno identicnog sadržaja. Treba li još jednom da tu izade tekst vezan za pecate e ne bi li narod tri puta procitao jednu istu stvar,da bi mu se uvukla u uvo ta stvar i da ispadne kao istina.

Elene Marjanovic, voditelj: „Dobro necemo o kolegama”.

ODGOVOR

ZNA NAROD SVE

Aleksa Savic predsednik OO DSS u Požarevcu ne radi ono što treba a cini ono što nije u njegovom domenu. Naime, umesto da se bavi potrebama stranke,unapredenjem demokratije pa,dabome, i legalizma, daje netacne ocene o uredivackoj politici “Rec naroda” bez ikakvog osnova i povoda.

“Rec naroda” nikada nije iznosio svoj niti stav svojih novinara,nego je objavljivao saopštenja i stavove dveju ili više strana.Tako je ucinio i u pomenutom slucaju oko pecata. Preneo je dva saopštenja. Dakle, naša novina svedoci da su drugi rekli to što su rekli na njihovo traženje,kao što smo to cinili i kada je rec o DSS. To je istina o našoj uredivackoj politici. Dakle, bez navijanja za bilo koga i bilo šta. Druga je stvar što se to Aleksi Savicu ne svida.Ni nama se ne svida da nas bilo ko i na bilo kom mestu preže u bilo kakve partijske zaprege. “Rec naroda” ostavlja trag i za neka buduca vremena,a u njemu, ovako ili onako,pozitivno ili negativno, I svi funkcioneri.U tome,svavako, ni Aleksa Savic nije i ne treba da bude izuzetak.A narod ko narod zna sve!

Inace, stranice naših novena i dalje ce biti otvorene za DSS i Aleksu Savica,ali na primeran,korektan i zakonit nacin.

Što se TV Duge tice,ova medijska kuca nije se ogradila od izjava Savica niti se izvinula,što nije prvi put,pa cemo biti primorani da angažujemo advokata.

Odgovorni urednik Siniša Ristic

U BRANICEVSKOM OKRUGU OD GRIPA

SVE VIŠE OBOLELIH

- Broj onih koji su zatražili pomoc lekara zbog bolesti ciju su simptomi slicni gripu, povecan sa 148 na 213

Grip ove godine kasni u citavoj Evropi pa i u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “ Batut”, pretposlednje nedelje januara u Srbiji je registrovano 8.060 slucajeva oboljenja slicnih gripu. U Branicevskom okrugu broj evidentiranih je sa 148 povecan na 213 dok je u opštinama Podunavskog okruga i pored pocetka novog polugoda u školama, došlo do smanjenja broja obolelih sa 35 na 19. Prema recima dr Vere Jokovic Kostic, nacelnice Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu još uvek su u pitanju samo pojedinacni slucajevi oboljevanja i obzirom na takvu epidemiološku situaciju, nije kasno za vakcinaciju protiv gripa. Inace, najviše obolelih je u uzrasnoj grupi od 15 do 64 godine starosti. Pored vakcine ostale preventivne mere su redovno provetravanje prostorija, obavezno pra-nje ruku posle kijanja ili kašljanja i unošenje što više tecnosti i vitamina u organizam.

Da podsetimo, u prvoj nedelji januara 2007. godine na teritoriji Branicevskog okruga odnosno u Velikom Gradištu, u cetiri uzorka koji su dostavljeni Odseku za respiratorne viruse Instituta Torlak, potvrcene su sumnje na grip i to su prvi izolati ovogodišnjeg virusa gripa u Srbiji. Posle toga virus gripa izolovan je još i u Moravickom, Beogradskom, Nišavskom i Toplickom okrugu.

S.E.

OPŠTINSKO VECE

USVOJENI GODIŠNJI PLANOVI

Clanovi opštinskog Veca poselednjeg januarskog dana usvojili su godišnje planove poslovanja opštinskih javnih preduzeca , sa izuzetkom JP” Direkcija za izgradnju”. Skupština je ove planove trebalo da usvoji do kraja godine ali kako to nije uradeno na nivou Republike Ministarstvo finansija produžilo je dati rok do kraja januara. Po prvi put usvojeni su planovi preduzeca u smislu organizovanog pracenja od strane lokalne samouprave i Ministarstva finansija. Porast u sferi zarada ogranicen je na 9% a u oblasti cena na 7,5% .

- Planovi požarevackih javnih preduzeca krecu se u ovim, propisanim okvirima, tj. na nivou ekonomske politike zemlje. Ukoliko bi ovi procenti bili premašeni došlo bi do obustave transfernih prihoda iz republickog ka lokalnom budžetu, objasnio je nacelnik Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti Petar Rajic.

U 2006. godini javna preduzeca su od Opštine dobila 52 miliona dinara.

Direktor JKP “Komunalne službe” Saša Valjarevic Požarevac najavio je investiranje u 2007. Planira se uredenje dela pijace “Krug” na kojoj se prodaju mlecni proizvodi a nastavljena je saradnja sa Veterinarskim institutom koji analizira namirnice. Radice se i na uredenju ostalih radnih jedinica. Ove godine komunalno ce obavljati još jednu delatnost, hvatanje i cuvanje pasa lutalica a bice nastavljeno uredenje novog groblja. Budžetom za ovu godinu predvideno je 5,5 miliona dinara subvencija za kupovinu specijalnog vozila fekalne cisterne potrebne za projekat sanacije septickih jama u MZ Gornja Mala, naselju Meminac. Komunalne službe ce zajedno sa “Vodovodom i kanalizacijom” raditi na tom projektu. Ovo preduzece ce povecati cene usluga u ovoj godinu za procenat predviden planom ministarstva što, kako je rekao direktor ovog preduzeca, nece mnogo opteretiti kucni budžet gradana.

Moguce povecanje cene vode na nivou inflacije u tekucoj godini najavilo je i JP “Vodovod i kanalizacija” koje planira rast fizickog obima isporucene vode za 0,5%. Ove godine “VIK” ce obeležiti jubilej-45. godina od osnivanja preduzeca. U 2007. ocekuje se i nastavak radova na potisnom cevovodu Požarevac-Dragovac, etapna revitalizacija i sanacija uzroka zagadenja vode nitratima na izvorištu “Meminac”, kao i povecanje rezervoarskih kapaciteta i revitalizacije postojecih u skladu sa “Generalnim planom vodo-snabdevanja opštine Požarevac”.

JP “Toplifikacija” planira da nastavi pregovore sa Kostolcem, Starim Kostolcem i Drmnom o pripajanju ovog dela mreže. Iako je cena grejanja u Požarevcu medu najnižima u Srbiji u toku ove sezone nece biti menjana a Toplifikacija je spremna da vrati kredit koji je preduzece uzelo prilikom realizacije programa “1.000 prikljucaka”.

Direktor “Parking servisa” najavio je novi sistem naplate, putem SMS-a, koji vec duže vreme funkcioniše u nekim gradovima u Srbiji.

Sem pomenutih, usvojeni su i planovi JNP “Rec naroda”, JRDP”Radio Požarevac” i JP “LJubicevo”.

T.R.S.

AD “TERMOELEKTRO”

OBUSTAVA ILI ŠTRAJK

Prošle nedelje, deo radnika beogradske firme “Termoelektro”, Radne jedinice Kostolac angažovan na poslovima montaže kotla 2, bloka 1 u Kostolcu, obustavio je rad tražeci da se isplate zakasnele plate, kao i terenski dodatak.

Po recima Sretena Filipovica, upravnika ove radne jedinice, radnicima je, u ponedeljak, isplacena plata za oktobar, ali kasni terenski dodatak, za koji je obecano da ce biti isplacen do kraja nedelje. Do petka protekle nedelje, kako kažu radnici, taj dodatak nije isplacen. Iako radnici ovaj protest nazivaju štrajkom, Filipovic to ne priznaje, jer ova obustava nije najavljena, a “radnici nemaju ni predstavnika koji bi istupio u njihovo ime, niti definisane zahteve”.

“Tražili su autobus da idu za Beograd. Moja ponuda je bila da izaberu desetoro ljudi koje cemo, vozilima firme, prevesti do Beograda da predaju svoje zahteve. Niko od njih nije istupio”, kaže Filipovic.

Ako je verovati upravi Termoelektra, rad je obustavilo 50-60 radnika. Radnici pak tvrde da su rad obustavili svi koji trenutno rade na Elektrani u Kostolcu, odnosno njih 120, a mi smo se uverili da u elektrani zaista nema nikoga od radnika Termoelektra. Još jedan dokaz da je više od 50 radnika stupilo u štrajk jeste i to što je njih 70 istupilo iz Nezavisnog sindikata, koji ništa nije ucinio da im pomogne u ostvarivanju prava na osnovno, a to je zarada.

Uprava tvrdi da plate kasne 5 meseci, ali da je to propušteno pre nekoliko godina, ali da se sada plata prima redovno. Medutim, radnici tvrde da nisu u pitanju pet, vec šest meseci. Prema recima Jove Stojkovica, u poslednjoj isplati radnici su dobili po 12.000., 13.000. dinara. Ni ono što je zaradeno radom u inostranstvu nije isplaceno. On se iz Nemacke vratio u oktobru, a do sada je dobio samo 500 evra. Treba uzeti u obzir da od ovog novca živi šestoclana porodica. Pojavljuje se još jedan problem. Ova firma je u procesu privatizacije, a s obzirom na dosadašnja iskustva postavlja se pitanje kada do sada nisu ostvarili svoja prava, kako ce tek biti kada na celo dode privatnik. Da li ce ono što su pošteno zaradili i što im pripada morati da traže sudskim putem.

Nekolicina radnika ipak je uspela da stigne do centrale u Beogradu i generalnog direktora Milomira Kuzmanovica, medutim do zakljucenja ovog broja, dogovor nije postignut.

D. Demic

MILE NOVACIKIC, ZAMENIK PREDSEDNIKA OPŠTINE ŽAGUBICA

KORAK PO KORAK

Na 167-om kilometru od Beograda, 80 kilometara udaljena od Požarevca nalazi se Opština Žagubica sa svojih sedamnaest naselja i isto toliko hiljada stanovnika. Žagubica spada u red nerazvijenih opština, tako pocinje skoro svaka prica o ovom homoljskom mestu. Ali Žagubica je više od toga. LJudskom rukom neiskvarena priroda je ono što primecuje svako koga put dovede u ovaj kraj. Homoljske planine i Beljanica, Mlava jedna od retkih reka koje u Srbiji još uvek imaju “morski” plavu, cistu vodu samo su deo “spomenika” ovog kraja. Sem ovih, prirodnih, ova opština ima cast da se na njenoj teritoriji nalaze i cuveni kulturno-istorijski spomenici kao što je manastir Gornjak, zadužbina kneza Lazara iz 1378. Jedinstven po mestu na kome se nalazi, manastir u steni, neprocenjiva je vrednost ovog kraja. Tu je i Trška crkva iz 12. veka, kao i crkva Šupljaja u Ribaru iz 1874. godine.

Nerazvijeni a povlašceni

LJudi koji u poslednje dve i po godine rukovode žagubickom opštinom shvatili su, kako kažu, da mogucnosti Opštine daleko nadmašuju njeno trenutno stanje, te su odlucili da se fokusiraju na ono što u svetu vec godinama donosi “najzdraviji” novac i ubrzan razvoj- turizam.

- Pre dve i po godine kada smo došli na vlast u Opštini smo zatekli mnogo problema. Iako na prvi pogled izgleda paradoksalno, morali smo da se izborimo da Žagubica, iako je to bilo njeno realno stanje, dobije status nerazvijene opštine. Dobijanjem takvog statusa ustvari smo, kao nerazvijena opština, dobili povlašceni status i mogucnost da dobijemo kreditna sredstva iz Fonda za razvoj i ostalih fondova po nižim kamatnim stopama uz liberalniji sistem obezbedivanja hipoteke. Zatim smo mogli da pristupimo rešavanju problema koji smo definisali kao primaran - nezaposlenost. Ali , kao što je svima poznato, to je jedan od najvecih problema u Srbiji i moguce ga je rešiti samo u sklopu celovitog rešavanja mnogih problema. Iako naizgled nepovezani rešili smo da, s obzirom na mesto na kome se naša opština nalazi , najpre moramo poboljšati putnu infrastrukturu. U prethodnom periodu radili smo na rekonstrukciji putne mreže što se može videti po putevima Gornjak-Krepoljin, Krepoljin-Krupaja, Žagubica-Majdanpek i Žagubica-Bor. Ove godine završicemo rekonstrukciju celokupne putne mreže.

Skoncentrisali smo se i na efikasniji i savremeniji rad lokalne samouprave. Osnovali smo uslužni centar cime su birokratski poslovi ubrzani a do sada nismo imali nijednu pritužbu gradana na novi sistem dobijanja potrebne dokumentacije.

Sve to stvara povoljan ambijent za investiranje, vec imamo ozbiljne najave, ali o tom potom. Nadamo se da cemo sa investiranjem i racionalnom politikom uspeti da povecamo broj zaposlenih i tako rešimo problem nezaposlenosti. Gradani su to prepoznali i zato nam dali svoje poverenje, kaže zamenik predsednika Opštine Žagubica Mile Novacikic.

“Ozbiljno” i kreativno

Rešavanje ozbiljnog problema zahteva i ozbiljan, kompleksan pristup. Zato je Opština uradila strateški plan razvoja koji je kao glavne pravce razvoja definisao turizam i poljoprivredu.

- Najpre smo osnovali Centar za poljoprivredu gde poljprivrednici mogu dobiti sve potrebne informacije o razvoju svog posla. Osnovan je Agrarni fond a održana je i Škola edukacije poljoprivrednih proizvodaca. Naši poljoprivrednici “podigli” su 32 dugorocna i više od pedeset kratkorocnih kredita. Racunajuci na to da se 80% naših žitelja bavi poljoprivredom obezbedili smo razne subvencije i mere unapredenja poljoprivredne proizvodnje i razvoja sela. Putem Centra za poljoprivredu uvezli smo rasnu stoku. Mnogi naši sugradani su od ovih mera vec imali koristi a veoma je bitno to što oni sada služe kao primer i podsticaj da i drugi krenu njihovim putem. U planu je formiranje Centra za razvoj malih i srednjih preduzeca gde ce gradani moci da dobiju informacije o tome kako da izrade biznis plan, gde da konkurišu i ostvare kredite i kako da razviju posao. Na taj nacin mnogi mladi ljudi mogu da, uz asistenciju Centra, obezbede sebi i drugima profitabilan posao. Bitno je aktivirati taj preduzetnicki duh. Možda kod nekih još uvek postoji neverica, tako je bilo i sa poljoprivredom ali oni koji su kredite uzeli nisu se pokajali. Podržacemo sve održive projekte a što se tice profila preduzeca afirmisacemo stocarstvo, poljoprivredu, pcelarstvo, ribarstvo itd.Tu je i drvna grade, rudnici, mogucnosti ne manjkaju, kaže Novacikic.

Turizam je posebna i vrlo aktuela prica. Narocito seoski, kome se trenutno u Žagubici poklanja posebna pažnja. Održavanje razlicitih kulturno-turistickih manifestacija kao što su “Vrela Homolja”, “Hajka na homoljskog vuka”, “Spasovdanski susreti” a od prošle godine i brdska trka za šampionat Srbije ima za cilj da predstavi i afirmiše prirodni potencijal Žagubice.

- Mi smo , grubo receno, eksperimentisali sa razlicitim manifestacijama uzimajuci u obzir predeo u kome se nalazimo, obicaje i tradiciju ovog kraja. Nova manifestacija , brdska trka, imala je izuzetan efekat i bila neverovatno medijski propracena. Trudicemo se da je u ovoj godini nadmašimo, mada je prošlogodišnja proglašena za najbolje organizovanu trku u Šampionatu Srbije i Crne Gore. Ove godine ocekuje nas Reli Svilajnca, Petrovca, Žagubice, Bora i Zajecara. Ova i sve druge manifestacije doprinose da sve veci broj ljudi obilazi naš kraj, i nakon prijatno i sadržajno provedenog vremena odlucuju da nas ponovo posete. Za goste cemo obezbediti adekvatan smeštaj jer smo trenutno u procesu standardizovanja domacinstva za seoski turizam i edukaciji ljudi koji ce se ovim vidom turizma baviti.

Pre pocetka realizacije projekta skijaškog centra na Beljanici kapaciteta 22 hiljade skijaša moramo obezbediti dobre puteve, struju, telekomunikaciju i drugo.Rec je o zaista velikom projektu koji ce biti prava blagodet za naš kraj. Za sada smo iz NIP-a dobili 5 miliona dinara za projekte a kasnije sukcesivno ocekujemo ostatak.O ovome ce se tek cuti, najavljuje zamenik predsednika žagubicke opštine.

U 2006. u Žagubici se pre svega radilo na izgradnji infrastrukturnih projekata koji su poslužili za stvaranje povoljnog ambijenta za tekucu godinu.

Uraden je projekat izgradnje objekata na zelenoj pijaci. sportskog centra, prostorni plan, rekonstruisan je Dom kulture u Žagubici i pojedinim selima,sredivane su osnovne škole, uvedena kablovska televizija u skoro svim naseljima…

Celnici lokalne samouprave pravac razvoja vide u potenciranju potencijala koji su bila zapostavljani u nekoliko poslednjih decenija.

- Mi kao lokalna samouprava moramo da vodimo glavnu rec, da znamo u kom pravcu treba da se razvijamo, napravimo konsenzus sa gradanima i Vladom, da se ne razilazimo u strateškim planovima. Do sada smo to uspevali. Imamo puno prirodnih potencijala a veštom i mudrom politikom dovešcemo investitore. Tada ce svi gradani imati šansu da podigni svoj standard, kaže Novacikic.

T.R.S.

IDEJE ZA BOLJE ZADRUGE

Zadružni savez u Požarevcu uspešno je u prošli cetvrtak promovisao nesvakidašnji dokument: Katalog investicionih ideja zadružnog sektora Branicevskog i Podunavskog okruga. Katalog je obradio veliki broj idejnih projektora koji se odnose na traženje donatora, suinvestitora ili kreditora za aktiviranje zapuštenih tovilišta i radionica, proširenje silosa, nove zasade, ribnjake, fabrike za preradu poljoprivrednih proizvoda.

Promociji su pored direktora zadruga prisustvovali i nacelnici upravnih okruga: Branicevskog dr Živadin Jotic i Podunavskog, gda Marina Markovic, zatim predstavici Agrobanke i Zadružnog saveza Srbije.

Danas, 6. februara, u kongresnoj sali hotela “Dunav” u Požarevcu promovisani Katalog investicionih ideja bice polazište za rad seminara ciji je cilj osposobljavanje zadruga da traže i nadu investiciona sredstva za svoj novi investicioni ciklus.

OPŠTINA PETROVAC

HOMOLJSKI TURIZAM

Prošle nedelje, u prostorijama Udruženja za razvoj opštine Petrovac, u Petrovcu, predstavljen je projekat za stvaranje uslova za razvoj turizma u Homoljskoj regiji, koji finansira Evropska Unija i javnost upoznata sa ciljevima, zadacima, kao i aktivnostima preduzetim za ostvarenje ovog projekta. Projekat se realizuje u opštinama Petrovac, Malo Crnice i Žagubica sa opštinom Sokol iz rumunske oblasti Karaš Severin.

VRELO MLAVE

TURISTICKA SENZACIJA

Vrelo Mlave leži u jugoistocnom delu naselja Žagubica, u podnožju severnih planina Beljanice na nadmorskoj visini 314 metara. Ujezerena površina vrela ima precnik 25 metara i najvecu ispitanu dubinu 74 metara. Lepotu i atraktivnost Žagubickog vrela upotpunjuju pošumljena okolina i lepo uredena cetinarska šuma koja se spušta do samog vrela dajuci mu tamno zelenu boju. Vrelo kao spomenik prirode je od znacaja kao hidrološki objekat, jer je to pecina potopljena vodom koja ima oblik pešcanog sata. Postoji verovanje da na dnu vrela leže nemacki tenkovi, ali istina je da dole nema nicega osim po nekog bakraca koji je ispušten prilikom zahvatanja vode. Dakle, Žagubicko vrelo je senzacija jer ima dubinu koju nemaju ostala vrela i radi ocuvanja citav kompleks je stavljen pod zaštitu kao vredan hidrološki spomenik prve kategorije.

D.D.

KULTURNO - PROSVETNA ZAJEDNICA OPŠTINE POŽAREVAC

KONKURS ZA "ESEJ O GLUMCU"

Kulturno-prosvetna zajednica opštine Požarevac, a povodom održavanja pozorišne manifestacije “Glumacke svecanosti Milivoje Živanovic”, raspisala je konkurs za “Esej o glumcu”.

Pravo ucešca na konkursu imaju samo radovi koji do sada nisu objavljivani. Pored tri nagrade, od 10.000., 8.000. i 5.000. dinara, bice odabrano i pet eseja koji ce biti objavljeni u književnom casopisu Branicevo.

Radove, potpisane punim imenom i prezimenom, mogu biti dostavljeni do 20.03.2007. godine, na adresu: Kulturno - prosvetna zajednica opštine Požarevac, ulica Jovana Šerbanovica br.1, 12000 Požarevac, sa naznakom - za konkurs.

Rezultati konkursa bice objavljeni 1.04.2007. godine.

15. SVETOSAVSKI BAL U ORGANIZACIJI KOLA SRPSKIH SESTARA U POŽAREVCU

SAV PRIHOD U HUMANITARNE SVRHE

Kolo srpskih sestara-Podružnica u Požarevcu proslavice ove godine mali jubilej-deceniju i po postojanja. Obeležavanje godišnjice zapoceto je tradicionalnim Svetosavskim balom održanim u cast svetitelja Svetog Save petnaesti put zaredom, dakle onoliko puta koliko godina Kolo i postoji. Tradicija je ovog 27. januara izneverana samo u jednom, bal nije održan u požarevackom hotelu “Dunav” kako je to bilo svih prethodnih godina jer u Požarevcu, iz tranzicionih razloga više nema hotela “Dunav” koji je na manifestacijama slicnim Svetosavskom balu mogao da ugosti više stotina posetilaca. Kako nas je obavestila Jasmina Živkovic, Bal je u prisustvu 150 zvanica održan u restoranu IN koji se u ovu humanitarnu aktivnost clanica Kola ukljucio tako što je obezbedio muziku o svom trošku, svirao je orkestar “Šarm” iz Smederevske Palanke.

Svetosavski bal je zapoceo Svetosavskom himnom a samu svecanost blagoslovio je protodakon Predrag Radakovic, izaslanik episkopa Branicevskog dr Ignjatija. Od prodatih ulaznica i lutrije, sakupljeno je 40 hiljada dinara. Prihod ce kao i sa svih dosadašnjih svetosavskih balova biti upotrebljen za humanitarne akcije i manifestacije Kola srpskih sestara u Požarevcu.

S.E.

ŠKOLSKA UPRAVA U POŽAREVCU

VEC TREBA RAZMIŠLJATI O UPISU

Krajem prošlog meseca, tacnije 21. januara, pocelo je drugo polugodište školske godine. Za ucitelje i nastavnike, tronedeljni zimski raspust bio radnog karaktera, jer su u toku te tri nedelje organizovani razliciti seminari. Tako je u Požarevcu organizovan seminar za ucitelje cija je tema bila nastava predmeta, Svet oko nas i Priroda i društvo, a kome je prisustvovala 600 nastavnika nižih razreda.

Ovo nije bio pravi odmor ni za sve dake, jer ucenici osmog razreda vec uveliko razmi-šljaju o svojoj buducnosti i predstojecem upisu u srednje škole.

Broj ucenika u Branicevskom okrugu koji ove godine završava osmi razred i koji ce konkurisati za trogodišnja i cetvorogodišnja zanimanja je 2046. U 11 srednjih škola Branicevskog okruga postoji 1978 slobodnih mesta za upis ucenika. Na teritoriji opštine Požarevac, osmi razred završava 819 ucenika, a broj slobodnih mesta u sedam srednjih škola iznosi 1.438. Pri tom treba imati u vidu da ce ovaj broj osnovaca biti povecan brojem dece koja dolaze iz susednih opština koje nemaju srednje škole, a to su opština Žabari i opština Malo Crnice.

Planom upisa, za ovu godinu predvideno je upisivanje ucenika i u neke nove obrazovne profile. Tako ce se u Ekonomsko - trgovinskoj školi ove godine otvoriti dva ogledna odeljenja sa po 24 ucenika i to službenik u osiguranju i službenik u spoljnoj i veletrgovini. Nakon mnogo godina, Medicinska škola ponovo ce upisati zubne tehnicare. Pored oglednog odeljenja poljoprivrednih tehnicara koje ce upisati 20 ucenika, iako kao smer treceg stepena, smer hortikulture vec postoji, Poljo-privredna škola ce ove godine poceti da se upisuju i tehnicare hortikulture. Politehnicka škola ce dobiti ogledno odeljenje tehnicara za bezbenost saobracaja, a Tehnicka škola “Nikola Teska” u Kostolcu, elektrotehnicara procesnog upravljanja.

I druge opštine poveca ce broj zanimanja, pa ce tako srednja škola u Kucevu ove godine upisati turisticke tehnicare, a srednja škola u Žagubici, instalatere.

Po recima Siniše Ognja-novica, nacelnika školske uprave u Požarevcu, na osnovu sprovedene ankete u osnovnim školama, najvece je interesovanje ucenika završnih razreda za upis u obrazovne profile medicinske i ekonomsko - trgovinske škole. Bez obzira što se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje vodi veliki broj lica, najvece je interesovanje za cetvorogodišnja zanimanja ove škole. Pored ovih, ucenicima osmog razreda veoma je privlacno i zanimanje saobracajnog tehnicara, ali i vozaca motornih vozila. Najmanje interesovanje ucenika je za neka zanimanja metalske struke, što je karakteristicno za sve zemlje u tranziciji. Tako je u Poljskoj bilo 70% strucnih škola, uglavnom mašinskih, a danas ih je svega 30%, ali to je logicno, s obzirom na promene koje doživljava privreda jednog društva u tranziciji.

Analizirajuci plan upisa koji su ponudile srednje škole, i u Branicevskom i u Podunavskom okrugu nedostaju, odnosno ne postoje ni u jednoj školi, zanimanja iz veoma perspektivnih podrucja rada, kao što su gradevinarstvo i geodezija, geologija, tekstilstvo i kožarstvo, kao i obrada drveta. “Treba još reci da je buducnost sveta u razvoju informatike, koja kod nas nije kvalitetno zastupljena. To kažemo imajuci u vidu da treba škole još bolje opremiti, savremenijim kompjuterima, a to ocekujemo posle raspodele 30.000. kompjutera koje je obecalo Ministarstvo prosvete i sporta svim školama u Republici Srbiji”, kaže Ognjanovic.

Ono što je novina na našem podrucju jeste i to da ce, najverovatnije u maju, a u cilju što boljeg upoznavanja ucenika sa zanimanjima koja postoje u našim srednjim školama, biti organizovana izložba profesionalne orijentacije srednjih škola opštine Požarevac.

D. Demic

NA KOSTOLACKOM DUNAVCU

UPECAO ŠTUKU OD 8 KILOGRAMA

Danijel Radosavljevic iz Kostolca upecao je na kostolackom Dunavcu štuku ukupne težine 8 kilograma. Merenju ovako dobrog ulova prisustvovali su Siniša Dražic, upravnik gazdinstva Morava 2 i Radisav Trickovic, kontrolor. Prema recima Radosavljevica štuka je uzela mamac oko 16 sati i borba je trajala oko 5 minuta. Upecana je na štap Ponjer – spin akc: 80-120 sa mašinicom Cormorano 39-35, upredenim najlonom Berkly – Fireline 025 i mamcem Orkin Beloplavi Šed dužine 8 santimetara.

JP “DIREKCIJA ZA IZGRADNJU” ŽAGUBICA

USKORO PROSTORNI PLAN ŽAGUBICE

- Mnogo posla - mala ekipa

- U prethodnoj godini Direkciji 34 miliona dinara

- “Ozbiljni” planovi za 2007.

JP “Direkcija za izgradnju i razvoj” Opštine Žagubica osnovana je u maju 1997. godine i pravni je sledbenik Fonda za gradevinsko zemljište i puteve. Osnovna delatnost preduzeca je izgradnja i održavanje lokalnih nekategorisanih puteva, komunalna izgradnja i higijena, prostorno i urbanisticko planiranje, projektovanje gradevinskih i drugih objekata i uredenje gradevinskog zemljišta. Direkcija se bavi i zaštitom životne sredine, zakupom poslovnog prostora a saraduje sa mesnim zajednicama kada se radi o programima od opšteg interesa kao što su vodovodna, kanalizaciona i putna mreža.

Direkcija u Žagubici zapošlja-va samo cetiri radnika što je nedovoljno sagledavajuci obim posla i mogucnost da pruža usluge drugim licima, za šta je preduzece takode registrovano.

Završetak “Balon” hale

Za JP “Direkcija za izgradnju” pocetkom 2006. godine planirana su sredstva u iznosu od oko 23 miliona dinara a rebalansom budžeta na kraju kalendarske godine ostvareni prihodi iznosili su jedanaest miliona više.

Rec je o poslovima poverenim od strane Opštine kao što je izgradnja Balon hale, povecanje energetske efikasnosti za Osnovnu školu u Laznici, kao i izrada projekta za stambenu zgradu i druge “sitnije” investicije. Na komunalne usluge koje je Direkcija finansirala tokom 2006. godine, a koje se odnose na održavanje higijene u gradu, ulica, zelenila i drvoreda, potrošeno je 2,5 miliona dok je za održavanje ulica u zimskom periodu planirano 1,8 miliona.

- Ove sezone uštedeli smo na poziciji zimskog održavanja zbog dobrih vremenskih uslova, što je verovatno slucaj i sa ostalim preduzecima u Srbiji koja obavljaju istu delatnost. Oko 3 miliona dinara potrošeno je za održavanje lokalnih puteva i ulica u prethodnoj godini. Za uredenje sportskih “objekata” , presvlacenje fudbalskog i igrališta za odbojku u Laznici, igrališta za mali fudbal u Selištu i Milatovcu, izdvojeno je 2 miliona dinara, koje je obezbedilo Ministarstvo prosvete i sporta. Tokom prošle godine nastavljeni su radovi na “Balon” hali, cija je izgradnja zapoceta u pretprošloj godini, a u koju je u 2006. uloženo 10,5 miliona dinara. U ovoj godini ocekuje se završetak grejanja i tehnicki prijem hale. Celokupna investicija do sada košta 16,5 miliona dinara a umnogome je doprinela sadržajnijem životu u Žagubici.

U Osnovnoj školi u Laznici finansiran je projekat povecanja energetske efikasnosti, zapocet krajem 2005., a u prošloj godini u taj projekat uloženo je 6,5 miliona dinara. Agencija za energetsku efikasnost ucestvovala je u ovom projektu sa 60% sredstava dok je ostatak “pokriven” opštinskim budžetom, kaže Jovca Milovanovic, direktor JP “Direkcija za izgradnju” Opštine Žagubica.

Veoma bitan deo posla Direkcije je prostorno i urbanisticko planiranje. Kada se govori o konkretnim poslovima u ovoj oblasti govori se o Planu generalne regulacije, projektovanju jedne stambene zgrade, urbanistickom projektu za sportski kompleks “Izvor”, kao i nizu projekata u mesnim zajednicama. Mesnim zajednicama Direkcija Žagubica pruža svu potrebnu pomoc kada je rec o izradi projekata i dokumentacije bez obzira na to što su od prošle godine one indirektni korisnici budžeta. Za projektno planiranje u 2006. utrošeno je 5 miliona dinara.

Ono što je u prošloj godini bilo “aktuelno” je i sanacija klizišta, koja su se pojavila na nekoliko mesta u Srbiji. Na lokalnom putu za Jošanicu sanirano je klizište u dužini od osamdeset metara. Direktor Milovanovic najavljuje da ce se uskoro raditi generalni projekat sanacije svih potencijalnih klizišta na nivou opštine. Najkriticniji je, kako kaže, središnji region Opštine u delu Vukovca, Milatovca, Seli šta i Laznice, kao i deo na regionalnom putu Krepoljin - Despotovac,

Putevi “zreli” za presvlacenje

Budžetom opštine sredstva planirana za Direkciju u 2007. godini iznose 39,3 miliona dinara iz budžeta a tu je i milion dinara sopstvenih prihoda (sakupljenih od zakupa poslovnih prostorija, naknade za uredenje gradevinskog zemljišta i naknade za drumska vozila). Sem redovnog održavanja koje se radi u saradnji sa Komunalnim preduzecem Direkcija ce i ove godine finansirati sve ekološke akcije kao što su cišcenje korita reka, uredenje centra sela i drugo. U 2007. na toj poziciji planirano je 400 hiljada dinara.

- I u toku tekuce godine medu prvim poslovima koje nas ocekuju jeste raspisivanje tendera za održavanje lokalnih puteva, kao i tender za izradu prostornog plana Opštine . Putevi propadaju te smo došli u situaciju kada ih vec teško “krpimo” vec moramo da presvlacimo pojedine deonice gde su propale podloge. U ovoj godini za popravku puteva planirano je 4,4 miliona. To je ipak samo popravka,ni ove godine nije planirana njihova dugotrajnija sanacija ali sigurno je da nas i to ceka. kaže Milovanovic.

Direkcija je prošle godine planirala da gradi dva lokalna puta u vrednosti od 29 miliona dinara ali zbog nedostatka sredstvaa taj plan nije sproveden u delo. U meduvremenu utvrden je Nacionalni investicioni plan te ce put Suvi Do - Izvarica u dužini od 2 kilometra i put Laznica-Selište-Milatovac u dužini 3,5 kilometara biti finansirani iz ovog Vladinog programa. Tacnije sredstva iz NIP-a iznosice 19 miliona dinara dok ce 10 miliona finansirati Opština Žagubica putem opštinske Direkcije. Iz Nacionalnog programa Opština Žagubica dobila je 4,6 miliona za izgradnju decjih igrališta i otvorenih sportskih terena.

- Taj novac bice utrošen na izgradnju fudbalskog, rukometnog i odbojkaškog igrališta u kompleksu “Izvor” koji se nalazi pored Balon hale, ciji se završetak planira u ovoj godini, za šta ce biti izdvojena 2 miliona dinara.

Za projektno planiranje u 2007. predvideno je 6,7 miliona dinara . Sem zakonske obaveze raspisivanja tendera za izradu prostornog plana Opštine tu je i izrada projekta za uredenje glavne ulice koja bi trebalo da “dobije na izgledu” sadenjem drvoreda i poplocava-njem. Medu važnijim poslovima planiranih za tekucu godinu je Generalni projekat rekonstrukcije održavanja lokalnih puteva na celoj teritoriji Opštine.

- Radi se o popisu svih lokalnih puteva i ulica u dužini od 100 kilometara. Taj projekat se radi da bi kasnije mogli da konkurišemo za eventualnu rekonstrukciju kod resornog ministarstva ili za sredstva iz donacija.

Milion dinara planirano je za kupovinu zemljišta za izgradnju sistema za precišcavanje otpadnih voda.,najavljuje direktor žagubicke Direkcije.

Sem nedostatka kadrova Direkcija ima problem i sa nedostatkom izvodaca radova u Opštini. Naime, u Žagubici ne postoji preduzece koje poseduje modernu kvalitetnu mehanizaciju za izgradnju puteva te se za izvodace radova angažuju preduzeca sa sedištem u drugim opštinama. Cenu gradevinskih radova povecava i nedostatak materijala jer se sa teritorije Žagubice nabavlja samo kamen dok se za sve ostale materijale kao što je šljunak ili asfaltna masa ide van Opštine što dodatno opterecuje cenu. Bez obzira na te realne poteškoce zaposleni u Direkciji za izgradnju ambiciozno krecu u 2007. svesni da samo sa izgradnjom dobre infrastrukture Opština može napredovati i na ostalim poljima.

T.R.S.

POVODOM IZRADE NOVOG GUP-a PETROVAC RAZGOVARALI SMO SA GLAVNIM ARHITEKTOM OPŠTINE PETROVAC, SNEŽANOM STANKOVIC MIJATOVIC

UBRZAN RAZVOJ UZ PLANSKA DOKUMENTA

Nedavno je u Skupštinu opštine Petrovac stigao predlog Generalnog urbanistickog plana za grad Petrovac, koji je izradio „Info plan” iz Arandelovca i u kome su sadržani pravci razvoja ovog grada na Mlavi. To je treci po redu GUP, jer se u kontinuitetu od 1964, pa 1975. usvajaju ovi kljucni urbanisticki planovi. Ako Skupština opštine usvoji ponudeni predlog, on ce važiti do 2025. godine. To je bio jedan od razloga da posetimo Skupštinu opštine Petrovac i razgovaramo sa Glavnim arhitektom opštine Petrovac Snežanom Stankovic Mijatovic.

„Dobili smo osnovni planski dokument po kome ce se Petrovac razvijati narednih dvadesetak godina i on sadrži bolje infrastrukturno opremanje naselja, rasterecenje centra grada od tranzitnog saobracaja, rešavanje problema parkiranja automobila u gradu, kompaktnije i kvalitetnije korišcenje gradevinskog ze-mljišta, nepotrebno zauzimanje poljoprivrednog zemlji-šta, kao i ocuvanje životne sredine. Podrucje koje obuhvata GUP zauzima 1.376 hektara, od toga je gradevinsko zemljište 835 hektara, vodno 53 hektara, a poljoprivredno zemljište zahvata 389 hektara”.

Kakav je dalji postupak oko usvajanja GUP-a?

„Kao što sam rekla, kod nas u službu je stigao predlog plana i sada prvo zaseda Komisija za planove Skupštine opštine, a nakon toga GUP se upucuje Ministarstvu za kapitalne investicije, koje vrši kontrolu plana. Nakon toga ide javni uvid trideset dana i tada ce plan biti izložen u prostorijama SO -e Petrovac i bice dostupan svim zainteresovanim gradanima. Nakon toga, Komisija još jednom razmatra i obraduje primedbe i sugestije i zatim se zakazuje sednica Skupštine opštine na kojoj se usvaja finalna verzija GUP-a”.

Ovaj kljucni urbanisticki dokument predvida razvoj grada u narednih dvadesetak godina, bilo bi dobro da saznamao šta je to što ce se raditi vec od ove godine?

„Mogu da kažem da bi sa prvim prolecnim danima trebalo da krenemo u rekonstrukciju gradskog parka. Projekat je uraden i on predvida uredenje pešackih staza, postavljanje fontane, odnosno manjih vodotokova i novih klupa, a uradice se i staza pored Mlave. Tamo gde nema, postavice se novo osvetljenje.

Predstoje i radovi na daljem uredenju Doma kulture u Petrovcu. Pokrenuta je inicijativa da se uredi spoljna fasada i zameni stolarija, postavice se ograda i privešce se nameni i park iza Doma kulture”.

Na sednicama Skupštine usvojeno je i nekoliko urbanistickih projekata koji omogucavaju dalji razvoj grada?

„Radi se o Detaljnom planu „Stara pruga” koji omogucava individualnu stambenu izgra-dnju i drugi deo prostora koji je obezbeden za izgradnju tržnih centara. Polovina placeva je vec zakupljena, a preduzece „Kendi” zakupilo je zemljište za izgradnju tržnog centra i radovi mogu da pocnu na prolece. Takode je u planu i izgradnja stambeno poslovne zgrade u samom centru Petrovca, a investitor ce biti takode petrovacka firma „Evropa Komerc”. Predstoji i nadgradnja zgrada sa ravnim krovovima , u centru grada i vec se vrše ozbiljne pripreme da i tu pocnu radovi. Atraktivna ce biti i lokacija bivše autobuske stanice, to je za nas nov zadatak, u toku je izrada urbanistickog projekta, a predvida se izgradnja stambeno poslovne zgrade i u zadnjem delu prostor za parkiranje vozila”.

Šta je sa lokacijom „Kljucevi” iza Doma penzionera koja je takode relativno blizu centra grada?

„Na toj lokaciji, nažalost prisutna je divlja gradnja i izgradeno je pedesetak individualno stambenih objekata, pa je dat predlog da se uradi nov detaljni plan koji ce omoguciti legalizaciju ovih objekata, a prostor pored Mlave da se uredi kao turisticko - rekreativna zona i na neki nacin bude nastavak gradskog parka. U dubini te lokacije nastavice se individualna stambena izgradnja, a tu je i zapoceta izgradnja stambene zgrade za smeštaj izbeglica iz kasarne”.

U zadnjih nekoliko godina u gradu je asfaltirano tridesetak ulica, šta ce se raditi u toj oblasti infrastrukturne izgradnje?

„To je tacno i koliko postoji razumevanje meštana, nastavice se i sa tim radovima. Ovde bih napomenula aktivnosti na uredenju trotoara, a radi se o rekonstrukciji trotoara u ulici Srpskih vladara, od centra do crkve i od bioskopa do solitera. Veliki posao je i izgradnja trotoara u našoj najvecoj tranzitnoj ulici Petra Dobrnjca, i to ce se raditi etapno od benzinske pumpe „Jugopetrola” do motela „Lepeza”. Treci pravac izgradnje trotoara predvida se u ulici 8. oktobra, sa rešavanjem problema raskrsnice kod Bolnice, a predstoji i poplocavanje ulice Veljka Dugoševica od bioskopa do pešackog mosta na Mlavi”.

Da li je predviden prostor za formiranje nove industrijske zone opremljene neophodnom infrastrukturom?

„Imali smo i to u vidu. GUP-om je predvidena izgradnja zaobilaznice oko Petrovca, koja ce ici pored vašarišta i izaci ce kod Zabrda. Tu je planirana izgradnja novog mosta preko Mlave, a prostor pored puta bice predviden za izgradnju malih i srednjih preduzeca. Bice to novo gradevinsko podrucje grada gde nije predvidena stambena izgradnja”.

Predstoji nam i gasifikacija cele opštine pa i samog Petrovca?

Mi smo novim planom predvideli gasifikaciju i tu smo u prednosti u odnosu na druge opštine, jer možemo odmah da radimao na projektnoj dokumentaciji što se tice gasifikacije. Mi cemo kao urbanisticka služba, dati znacajan doprinos, da se taj kapitalni posao obavi što pre, a vec je rukovodstvo opštine pokrenulo konkretne korake na realizaciji gasifikacije”.

Kako vi vidite dalji razvoj opštine, kakve su perspektive?

„Petrovac se svakim danom razvija, a cinimo napore da to bude turisticko mesto. Mi nemamo neku razvijenu privredu i akcenat treba staviti na turizam i razvoj malih preduzeca. Kao preduslov je srediti putnu mrežu u opštini , jer je to osnovni preduslov. Dobro se krenulo na tom polju i treba nastaviti sa radovima na povezivanju sa drugim opštinama”.

D.Ilic

KULTURNO – PROSVETNI CENTAR “JOVAN ŠERBANOVIC” ŽAGUBICA

PROCVAT AMATERSKOG STVARALAŠTVA

Kulturno – prosvetni centar “Jovan Šerbanovic” na prostoru opštine Žagubica ostvaruje svoju ulogu definisanu statutom kroz realizaciju nekoliko vidova, a to su: oživljavanje, negovanje i jacanje amaterskog stvaralaštva, bibliotekarska delatnost, organizacija manifestacija i smotri, filmsko- prikazivacka delatnost i informativna delatnost koja se odnosi na to da u sklopu Centra od 2002. godine funkcioniše Radio “Homo-lje”.

Osnovne aktivnosti

“Što se tice amaterskog stvaralaštva na teritoriji opštine Žagubica imamo šest kulturno- umetnickih društava, u Krepoljinu, Osanici, Vukovcu, Suvom Dolu, Laznici i Žagubici. Za njih je vezana jedna duga tradicija da postoji interesovanje mladih u naseljima u kojima žive ta kulturno – umetnicka društva. Tu bih posebno istakao cinjenicu da je Kulturno- umetnicko društvo “Homolje” iz Žagubice prošle godine proslavilo 60 godina uspešnog rada i postojanja. Tom prilikom je organizovana svecana sednica i koncert na kome su ucešce uzeli svi oni koji su prodefilovali kroz to kulturno- umetnicko društvo. Imajuci u vidu da Žagubica ima oko 4.000 stanovnika, a da je prema procenama kroz ovo kulturno- umetnicko društvo prošlo 1.000 clanova iz toga proistice da nema porodice koja nije na neki nacin imala svog clana u sastavu ovog društva”, istakao je Ilija Tošic, direktor Centra za kulturu u Žagubici.

Kada se govori o bibliotekarskoj delatnosti biblioteka u Žagubici još uvek nije formirana kao samostalna ustanova, iako to nalaže Zakon, a razlog za to je nedostatak adekvatnog prostora. Što se fonda knjiga tice nije na zadovoljavajucem nivou i u nabavkama Centar se uglavnom oslanja na isporuke Ministarstva kulture.

Prema recima Ilije Tošica, kada se govori o organizaciji manifestacija i smotri treba istaci veoma uspešnu organizaciju Sabora Vrela Homolja koji je prošle godine po peti put organizovan. Prva dva pokušaja su bila na lokalnom nivou, dok su treci, cetvrti i peti Sabor znatno izašli iz okvira lokalnih potreba. Sabor 2006. godine izazvao je pažnju citave javnosti u Srbiji, a i šire o cemu svedoci prisustvo predstavnika ambasada Kanade, Poljske, Nemacke, Rumunije i Bugarske. Za tu priliku organizovana je i jedna medunarodna likovna kolonija koja je takode bila veoma zapažena. Filmsko – prikazivacka delatnost je jedan vid koji je za sada u stagniranju. Taj trend koji je karakteristican za Srbiju nije mimoišao ni Žagubicu i verovatno nece brzo doci do ozdravljenja ove delatnosti koja zadnjih desetak godina posrce. Što se informativne delatnosti tice Radio “Homo-lje” se nalazi u sastavu kulturno – prosvetnog centra i njegova šema je pre svega orijentisana na pracenje dogadaja u lokalnoj samoupravi i tip programa je informativno- zabavnog karaktera.

Investicije

“Što se tice nekih investicija prošle godine je uraden krov na velikoj sali Doma kulture, a vrednost radova je iznosio 1,6 miliona dinara. Godinu dana pre toga plato ispred Doma kulture takode je oplemenjen i pretvoren u jedan deciji zabavni park gde mališani provode svoje slobodno vreme. To je jedan od nacina i vidova kako Centar za kulturu može da bude blizak najmladima. Za ovu godinu planiramo da kompletno rekonstruišemo enterijer u velikoj sali Doma kulture, tako da ce biti zadovoljstvo uci i biti prisutan na koncertima, obeležavanjima jubileja, manifestacija... Za sve dosadašnje radove upotrebljena su sredstva iz budžeta opštine Žagubica. Kulturno – prosvetni centar saraduje i sa drugim centrima za kulturu i tu bih istakao saradnju sa našom komšijskom opštinom Petrovcem na Mlavi. Iz te saradnje proistekla je organizacija duhovno- knjiže-vne manifestacije “Noc u Gornjaku”, rekao je na kraju Ilija Tošic.

D.Dinic

NOVA KNJIGA U IZDANJU JNP "REC NARODA" POŽAREVAC - "PROSVETLI ME, GOSPODE!"

DUHOVNE PORUKE MINAHA SIMONA

- U pripremi zbirka narodnog pojca Milije Radivojevica.

U izdavackoj delatnosti Javnog- novinskog preduzeca “Rec naroda” Požarevac, uoci Svetog Save, objavljena je knjiga duhovnih poruka oca Simona, naslovljena “Prosvetli me, Gospode”.

Direktor izdanja ove zbirke tekstova objavljivanih na stranicama našeg lista je direktor JNP “Rec naroda”, Ilija Dimitrijevic, a urednik i recenzent Siniša Ristic, koji najavljuju i cetvrti naslov ove izdavacke i medijske kuce, knjigu poezije narodnog pojca Milije Radivojevica.

- Knjiga je sadržajna, sažeta i daje jasna saznanja o duhovnosti, o našoj veri. Bez vere nema ni zdravog razvitka coveka, jer se on mora temeljiti na duhovnosti vere naših predaka, nas i buducih generacija. Ovo je prvo izdanje, štampano u 1.000 primeraka i smatramo da ce doživeti još 2- 3 izdanja i da ce naci svoje mesto medu mladim ljudima, koji žele da dodu do duhovnih saznanja koja su neophodna, otvaraju vidike pravoslavlja i duhovnosti našeg naroda, istice direktor Ilija Dimitrijevic, ukazujuci na dalekosežni znacaj ove zbirke duhovnih poruka za mlade generacije:

- Kroz ovo delo sadržaji duhovne prirode imace uticaj na mlade generacije, koje iz tih tekstova mogu mnogo toga saznati i nauciti o svojoj religiji, o pravoslavlju, hrišcanstvu, ali i mnogo toga prakticnog saznati iz oblasti duhovnosti. Ovom se knjigom otvara sasvim novi svet. Novim ce generacijama omoguciti da dodu do neophodnih duhovnih saznanja kako bi usmerili sebe i svoju licnost i na taj nacin došli do saznanja koja ce im otvarati i posvetliti njihov mladi duh, da bi postali zdravi ljudi.

Urednik i recenzent, Siniša Ristic, izmedu ostalog, ukazuje na znacaj održanja i doslednosti izdavaštva “Reci naroda”, istice:

- Istovremeno nastavljamo obracanje svojim citaocima na nešto drugaciji nacin. Naime, knjiga “Prosvetli me, Gospode!”, u kojoj objavljujemo duhovne poruke monaha Simona i intervjue sa ocem Simeonom, predstavlja duhovne izvore za sve uzraste kojima je hrišcanstvo na srcu. Ovo je prekretnicka knjiga u smislu boljeg snalaženja u sve metežnijem svetu gde udeo satane i zla nije zanemarujuci i cije posledice jesu vidljive. Ovo je takode duhovna srž onog što je najneophodnije za spoznanje vlastitih potreba radi upravljanja misli ka Bogu, niska saveta i pouka kako cistiti dušu od svakovrsnog mutnog taloga i kako covek da dospe do vecnog života.

A. M.

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

PRED CASNI POST - NE GREŠI DETE

Ne greši dete, ti si mlad i rosan,

Ne greši, dete, greh je smrtonosan.

Jedan greh cigli - mnogo uzdisaja!

Zbog jednog greha - izgnanje iz raja.

Množina greha - množina nedaca.

Množina greha - nada sve kraca.

Ne greši, dete, budi duša cista,

Rad' srece tvoje, rad' ljubavi Hrista.

Sv. Vladika Nikolaj

Ovo su reci iz Duhovne lire Sv. Vladike Nikolaja, kroz koje nam porucuje da ne grešimo, jer je greh zaista smrtonosan.

Greh je zloupotreba slobodne volje, po ucenju Sv. Maksima Ispovednika. Gospopd Bog nas je uveo u bice i dao nam slobodnu volju na upotrebu ili zloupotrebu.

Pod upotrebom slobodne volje podrazumeva se da naša volja ide za voljom Božjom, koja nam je predata kroz Sveto Pismo i sveto Predanje.

Sveto Pismo i Sveto Predanje jesu nauka Božija, nauka Duha Svetoga predata nama Pravoslavnim Hrišcanima kroz Svete Apostole i Svete Oce.

Ko hoce da se krsti Vodom i Duhom, on se za to priprema pokajanjem i verom u Jevandelje- Radosnu Vest.

Kaje se onaj covek koji reši da više ne greši, vec da cini dobro. Vera u Radosnu Vest - je Vera Svetih izložena kroz Pravoslavno Veroucenje.

Nema neoprostivog greha, osim greha nepokajanog. Kada se jedan grešnik kaje Otac naš nebeski se raduje, Andeli se raduju, Duše svetih se raduju, samo zli duhovi tuguju. Pokajanje je radovanje za sve koji slave Gospoda i za grešnika koji se kaje, vreme Casnog Posta, koje je pred nama je vreme pokajanja, ispovedanja grehova, ocišcenje od grhovnog smrada, opraštanja tj. pomirenja sa Bogom i ljudima kroz Svete Vrline i Svete Tajne. Kruna svega je Sveto Pricešce.

Cuvajmo se od greha, jer tako se cuva Dar- Blagodat Sv. Duha, koja se dobija kroz Svete Vrline i Svete Tajne.

M. Simon

TRI JERARHA

Pravoslavna hrišcanska crkva proslavlja praznik Tri jerarha 30. januara/12. februara. Tri jerarha su Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti. Svaki od ovih svetaca uživa posebno poštovanje u našem narodu. Sva trojica su živela i delovala u cetvrtom veku nove ere.

Vasilije Veliki roden je 330 godine u Neokesariji u Maloj Aziji. Školovao se u Kesariji Kapadokijskoj i Atini. Kasnije je postao arhiepiskop u Kesariji. Po mudrosti i mirotvorstvu uporedivan je sa apostolom Pavlom. Umro je 1. / 14. januara 379 godine. Taj dan se u hrišcanskom kalendaru obeležava kao dan sv. Vasilija. Slave ga mnogi srpski rodovi kao svoju slavu, a u narodu je bio obicaj da se tada mese posebni obredni kolaci “vasuljice” ili “vasilice”.

Grigorije Bogoslov roden je, takode, 330. godine u Kapadokiji. Obrazovao se u Kesariji, Aleksandriji i Atini u kojoj je upoznao Vasilija Velikog. Narocito se istice njegova briga o sirotištima i bolnicama. Godine 379. odlazi u Carigrad, gde je proglašen za patrijarha. Umro je 25. januara/ 7. februara389. godine. Deo njegovih mošti nalazi se u Moskvi, a deo u Rimu. U hrišcanskom kalendaru ovaj dan je posvecen njemu. Takode, je slava nekih srpskih rodova.

Jovan, po svojim cuvenim besedama prozvan Zlatousti, roden je 345. godine, a umro 14./27. sptembra 408. godine u jermenskom gradu Komanu. Bio je episkop Carigradski, veoma uvažen i poštovan. Trideset godina nakon njegove smrti , car Teodosije II Mladi, na molbu mnogih Carigradana, preneo je njegove kosti u Carigrad. Dan prenošenja mošti sv. Jovana Zlatoustog, 27. januar / 9. februar, crkva slavi kao dan posvecen ovom velikom hrišcanskom ucitelju.

Sva trojica su za sobom ostavila znacajne spise i brojne ucenike i sledbenike. Kada je u 11. veku nastao spor oko toga ko je od ove trojice jerarha važniji, rešenje je pronadeno u tome što je od 1084. godine ustanovljen zajednicki praznik sve trojice, odnosno Tri jerarha.

Tri jerarha su svetkovani kao esnafska slava bojadžija i trgovaca. U Homolju se ovaj dan praznuje radi zaštite od jakih, razornih vetrova.

Danica Ðokic, etnolog

U NOVOKOSTOLACKOJ CRKVI SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA

PROSLAVLJEN VELIKI OTAC I UCITELJ CRKVE

Slava novokostolacke crkve- Sveti Maksim Ispovednik, cije ime ova Božja kuca nosi, obeležena je 3. februara. Liturgiju je služio NJegovo preosveštenstvo episkop Branicevski gospodin doktor Ignjatije Midic, sa sveštenstvom Branicevske eparhije i parohom novokostolackim Aleksandrom Mihailovicem.

Domacin slave bila je Gordana Pavlovic, koja je u prisustvu brojnih Kostolcana, narocito onih najmladih, ali i predsednika opštine Požarevac, Dušana Vujicica, njegovog zamenika, mr Zvonimira Blagojevica, komandanta Garnizona vojske Srbije u Požarevcu, pukovnika Vinka Markovskog, predstavnika GMZ Kostolac i mnogih drugih.., dužnost kolacara za iducu godinu predala Miloradu Stevicu - Mikosu.

NJegovo preosveštenstvo episkop Branicevski gospodin doktor Ignjatije Midic tom je prilikom ukazao na znacaj velikog svetog oca i ucitelja crkve- Svetog Maksima Ispovednika, istakavši:

- Važno je da znamo da je problem naš, kao stvorenih bica, smrt i da je u crkvi spasenje. Nažalost, danas, ni nauka, ni citava naša književnost, pa ni crkveni ljudi ne govore o problemu smrti. Medutim, ako bismo to izuzeli iz vere naše, tada, crkva ne bi imala razloga da postoji. Dobro da zapamtimo da je vera naša zasnovana na vaskrsenjeu Hristovom. Sveti Maksim je govorio da problem smrti se rešava u zajednici sa Hristom i da je sve stvoreno u odnosu na taj dogadaj sjedinjenja Boga i stvorene prirode u licnosti sina Božjega. I samo ovaplocenje Hristovo je kako kaže Sveti Maksim, jedna ikona poslednjega dogadaja kada ce Gospod doci ponovo i tada sjediniti sve sa sobom. I zato naše življenje sad i ovde je ikonisko, u smislu vere. A, pricešce je vidljivo sjedinjenje sa Gospodom, pre drugoga i slavnog njegovog dolaska.

Nakon svete liturgije i pricesta usledio je i program koji su sa svojim uciteljem veronauke, Konstantinom, priredili najmladi clanovi ove liturgijske zajednice, a zatim su domacini priredili slavski rucak.

A. M.

DECJI VRTIC “MAJSKI CVET” VELIKO GRADIŠTE

KRAJ DUNAVA KUCA MALA ...

Tradicija predškolskog obrazovanja i vaspitanja u Velikom Gradištu datira sa polovine prošlog veka. Pri tadašnjoj Osnovnoj školi, u zgradi današnje Gimnazije, okupljena je prva grupa mališana sa kojima je radila vaspitacica Branka Nastic, rodom Beogradanka, koja je citav radni vek provela u Velikom Gradištu i tek se po odlasku u penziju vratila u Beograd.

Iako u skromnim uslovima, prvi vrtic okupio je veliki broj mališana, od prvog dana prihvacen od roditelja i cele lokalne sredine.

Vrtic i deca zajedno “rasli”

Nedugo zatim, vrtic dobija svoju zgradu, ali još uvek funkcioniše u okviru Osnovne škole. Dosta godina kasnije, 24. novembra 1980. godine, tadašnji SIZ zvanicno otvara novosagradeni Decji vrtic “Majski cvet” u zgradi sazidanoj zajedno sa objektom OŠ “Ivo Lola Ribar”.

Prvi direktor vrtica, Slobodanka Milovanovic, profesor srpskog jezika. zahvaljujuci uticaju sa pozicije predsednika Opštinskog veca Saveza sindikata, uspela je u nastojanju da Veliko Gradište dobije sredstva Republike za gradnju sadašnjeg objekta Decjeg vrtica.

Vrtic u Velikom Gradištu, kao samostalna Ustanova, zapoceo je rad sa 6 vaspitnih grupa. U meduvremenu je pregraden ulazni hol i dobijena i sedma vaspitna grupa. U grupama su, prema uzrastu, mališani od dve do sedam godina. Ukupno, oko 200 decaka i devojcica.

Interesantno, svaka grupa ima svoj naziv: najmlada “Leptirici”, druga po uzrastru, deca od 3 do 4 godine “Bambi”, deca uzrasta 4 - 5 godina su u grupi “Pcelica Maja”, “Neven” za decu od 5 do 6 godina. Mešovita grupa zove se “Buba Mara”, a dve predškolske grupe su “Hajdi” i “Petar Pan”.

Ustanova zapošljava 37 radnika - vaspitno osoblje, administrativno - pravna služba, pomocno osoblje i kuhinja.

Sa svim grupama, od najmlade do najstarije, rade vaspitaci sa adekvatnim kvalifikacijama.

Sve više seoskih vrtica

Naporedo sa pocetkom rada novog vrtica u Velikom Gradištru, pocinje i formiranje grupa u selima ove opštine.Danas, velikogradištanskom vrticu pripadaju vaspitne grupe u 11 naselja: Majilovac, Sirakovo, Kurjace, Požeženo, Zatonje, Ram, Topolovnik, Kisiljevo, Makce, Desina i Carevac. Od 1. februara, toj grupi naselja pridružena je i grupa Ðurakovo - Popovac. Meštani i Savet Mesne zajednice uredili su prostor, opštinski budžet finansirao je sa 60.000 dinara opremanje i nabavku didaktickih sredstava. Na svecanosti organizovanoj za dan Sv. Save, svecano je predat na upotrebu prostor za rad u kome se od 1. februara okuplja 13 mališana.

- U svim seoskim sredinama su naši radnici - vaspitaci Ustanove, jedino nisu svuda naše prostorije. Uglavnom su ti prostori pri školama, pa sa školama delimo troškove održavanja higijene. U selima su mešovite grupe, deca od 5 i 6 godina. Stupanjem novog Zakona, postao je obavezan cetvorogodišnji pripremni predškolski program. Uvodenje obaveznosti nije znacajno povecalo broj dece ni u gradu ni u selima, nije dakle dovelo do problema sa prostorom za organizovanje rada i boravak dece. Nažalost, nas pritiska drugi problem: ima sredina gde je broj dece mali. Propisi su izriciti: rad se može organizovati za najmanje 5 polaznika. Takav problem zasad je nerešen u pojedinim sredinama, - kaže Živorad Vasic, direktor Decjeg vrtica “Majski cvet” u Velikom Gradištu.

Kvalitet kao prioritet

Opremljenost Vrtica “Majski cvet” u Velikom Gradištu, uslovi za rad, raspoloživa didaktika i drugi elementi, kažu ovde, veoma su blizu ispunjenja normativa. Drugim recima, za uspešno realizovanje programa rada, za bezbedan, prijatan i sadržajan boravak dece, sve je obezbedeno. Isticu da u tome ima veliku ulogu Osnivac, SO Veliko Gradište, a dodaju da u velikoj meri tome doprinose i roditelji mališana sa svoje strane, pa i citava lokalna sredina u celini. Veoma kvalitetna saradnja ostvaruje se sa školama, institucijama koje svake jeseni prihvataju najstarije mališane iz vrtica pod svoj krov.

- Svake godine dopunjavamo i osavremenjujemo sredstva. Tradicionalna kampanja “Pertinijevi dani” nikada ne prode a da mi nismo otišli i raspoloživim sredstvima nabavili najsavremeniju didaktiku, naravno, onoliko koliko imamo para. Sem toga, nabavljamo strucnu literaturu, za potrebe usavršavanja vaspitaca, redovno smo prisutni na svim seminarima gde se, usvajanjem novih znanja, razmenom iskustava i ideja, postiže kontinuirano usavr-šavanje, na osnovu toga i sve kvalitetniji rad u grupi. Neka istraživanja pokazuju da deca koja su pre polaska u školu išla u vrtic, po stepenu predznanja, ali i stepenu socijalizacije i spremnosti da se iskažu, prednjace i to ne samo u prvom razredu. Ne retko, ta pocetna prednost cini da su korak ispred vršnjaka tokom citavog školovanja. Ima logike što je od ove radne godine ponovo uvedeno obavezno pohadanje pripremnog predškolskog programa za svu decu. U stvari, to je možda malo poznato, pohadanje predškolskog programa bilo je obavezno i šezdesetih, kada je kod nas u Gradištu i pocinjao rad sa decom predškolskog uzrasta, - kaže Živorad Vasic.

Saradnja sa roditeljima

Deca Vrtica “Majski cvet”, pored svakodnevnih aktivnosti u vaspitnoj grupi, izuzetno su motivisana za sadržaje koji nisu svakodnevica. Za Dan proleca, Decju nedelju, Dan ustanove, Novu godinu i brojne slicne prilike, pripremaju se sa posebnom pažnjom. I to, uz veliku pomoc ne samo vaspitaca, vec i roditelja.

- Roditelji u takvim prilikama najpre obezbede garderobu za potrebe predstave koju deca daju, za maskembal se tek ispolji sva kreativnost, dok se sve manifestacije u samom vrticu realizuju uz obilje slatkiša, “grickalica” i sokova koje roditelji donesu za svu decu. Nema nijedne priredbe oko koje se od pocetnih dogovora i odabira tacaka, do same realizacije, nisu ukljucili roditelji sa svojim idejama i pomaganjem svake vrste. Evo, u Ðurakovu, recimo, roditelji su kupili televizor i DVD za novoformiranu grupu u tom selu, - kaže Miša Stanojevic, ekonom Vrtica.

Ovde isticu i primer MZ Makce koja je o svom trošku opremila radnu prostoriju, sanitarni cvor i znacajna sredstva uložila u didakticka sredstva vrtica u svom selu. Uoci Nove godine, zahvaljujuci razumevanju Živislava Životica, direktora OŠ “Miša Živanovic”, zbornica škole pretvorena je u još jedan prostor za rad vrtica, dok je Vrtic “Majski cvet” o svom trošku opremio drugu prostoriju za nastavnicku zbornicu. Mesna zajednica je nabavila i poklonila vrticu podne obloge, televizor, DVD...

Ponosni na svoje uspehe

U Velikom Gradištu su posebno ponosni na uspehe koje postižu iz godine u godinu na Festivalu decjih pesama i igara u Požarevcu. U konkurenciji nekoliko desetina gradova, “Majski cvet” iz Gradišta uporno osvaja jedno od prva tri mesta. To objašnjavaju ozbiljnošcu u pristupu i pripremi svog programa, ali, naglašavaju, veliki doprinos daju i roditelji, u svakom pogledu - od toga da šiju scensku garderobu koju posle nastupa na Festivalu poklanjaju Vrticu za potrebe buducih generacija, do asistencije u realizaciji programa, prevoza ucesnika i vaspitaca, bodrenja u publici i zajednicke pobednicke radosti.

- Za pohvalu je odnos roditelja i u delu izmirenja obaveza. Prošle godine je cena usluga korigovana za nekih 30%. Konsultovali smo pre toga roditelje, racunica je pokazala da je, nakon tri godine, neminovno cenu korigovati i za to je postojala saglasnost i roditelja i odbornika Skupštine opštine. Trudimo se da za 2.800 dinara deca svakodnevno imaju tri obilna, kvalitetna i ukusna obroka, što uz brigu o njihovom zdravlju i pravilnom razvoju i odrastanju, predstavlja logicno zaokruženje obrazovno - vaspitnog rada, - kaže Dušanka Paunovic, šef racunovodstva.

Velikogradištanski vrtic razvio je i saradnju sa kolegama iz Rešice, gradica u susednoj Rumuniji. Nakon razmene poseta delegacija, za ovo prolece je dogovoren i dolazak vaspitaca sa grupom dece iz Rumunije u posetu “Majskom cvetu” koji, vec sada, polako uoblicava sadržinu svoje kasnije uzvratne posete Rešici. Tako ce, vele pomalo u šali, predškolci prvi zakoraciti u Evropsku uniju, s obzirom da je Rumunija vec clanica evropske porodice zemalja.

Vrtic u autobusu

U periodu izmedu 1981. i 1991. godine, selima velikogradištanske Opštine kružio je neobicno išaran autobus. Stariji meštani su sa cudenjem posmatrali kako mališani pred školom docekuju to "cudo", ulaze i odvoze se do susednog sela, a posle nekoliko sati, kad se autobus vrati u njihovo selo, puni utisaka mašu šoferu, cika LJubiši i, dok se prašina za odlazecim šarenim autobusom lagano sleže, podugo cavrljaju ispod obližnjeg duda...

Bio je to "putujuci" vrtic". Pomalo neobican, ali veoma praktican i uspešan projekat pripremanja seoske dece predškolskog uzrasta za polazak u školu.

Posebno konstruisan autobus obezbedila je Republika i, osim Velikog Gradišta, imali su ga još u Petrovcu i Smederevskoj Palanci. U autobusu su, umesto klasicnih sedišta, bili montirani stocici i oko njih stolice, fiksirane za pod. Ukupno, pet stolova i 15 stolica. U pregradenom zadnjem delu bio je prostor za garderobu, igracke i didakticki materijal.

Autobus, spolja sav išaran, kretao se širom Opštine. Pokupi mališane iz nekoliko sela i, parkiran u hladovini, obicno pored seoske škole,

- Pokupimo decu iz jednog sela, pokupimo iz drugog, pa u trecem parkiramo i krenemo sa radom. Kao u pravoj maloj sobi, ucimo pocetne pojmove matematike, srpskog jezika koji je bio problematican deci iz vlaških sela, izademo na poljance ili u školsko dvorište i poigramo se. Sve to za 3 - 4 sata, pa onda nazad, svako u svoje selo. Obidemo tako, tokom godine sva sela, prva znanja u tom autobusu sticalo je po 150 predškolaca svake godine. Bilo je veoma interesantno. Roditelji su dovodili i decu od 3 - 4 godine, makr samo da udu i pogledaju unutrašnjost, ne retko mladi brat ili sestra budu sa starijim i tokom celog programa rada, pa zajedno broje, pišu, nauce recitaciju..., - priseca se vaspitacica Svetlana Stokic, koja je tih godina "krstarila" seoskim džadama i uvodila mališane u novi, magicni svet nauke.

- Bila su to dobra deca... Gledaju te svojim krupnim okicama, vidiš da svaku rec, svaki tvoj gest "upijaju kao sunder", pa se bukvalno preznojavaju u želji da su im slova najlepša, presrecni kad im pohvališ crtež, pažljivi kad pojašnjavaš matematicke pojmove. Deca su maksimalno saradivala, roditelji isto tako, a i sve škole. Jedno veoma lepo iskustvo, - dodaje Svetlana.

D. Milenkovic

PROMOCIJA KNJIGE

LJUDSKI ŽIVOT - HODOCAŠCE

Protekle nedelje, u Požarevackoj gimnaziji predstavljena je zbirka pesama “Hodocašce”, Marije Lazic, pobednika 33. Limskih veceri poezije.

O knjizi je govorio Petar V. Arbutina, književni kriticar i glavni i odgovorni urednik izdavacke kuce “Dereta”, koji je pre svega naglasio da je nagrada koju je Marija dobila, veoma važna jer je kroz taj festival prošlo sve što je vredelo u srpskoj književnosti. Po Arbutini ti festivali su bitni jer, nasuprot disciplinarnosti pesnickih škola, upravo preko njih heterogeni svet novog vremena pokušava da ispoštuje svaku individualnost stvaraoca.

“Ovo je deveta knjiga pobednika Limskih veceri, koju ja kao recezent potpisujem. I vrlo mi je drago zbog toga, zato što je u velikoj masi mladih ljudi koji se bave književnošcu uspela da se izbori, ne za svoje pesnicko ili književno delo, to je u ovom slucaju manje važno. Uspela je da se izbori za svoju autenticnu, umetnicku, kreativnu individualnost”, kaže Petar Arbutina.

Po Arbutini, taj osnovni pesnicki imperativ, fragmentarni i atomizirani identitet novog vremena, Marija Lazic je ispunila na zanimljiv, neocekivan i autentican nacin.

Smisao se može zamisliti kao kristalna kugla, ciji ce se delovi, ako se razbije, razneti po granicama koje mi poznajemo, a koje su granice našeg postojanja. “Pesnicki zadatak na pocetku 21. veka, jeste da pokupi koliko mu je dato, ili koliko ima snage ili mogucnosti, i te fragmente u neku novu sliku izvede. E, Marija Lazic je to uspela. Uspela je da prošeta, verovatno dobrim delom iskustveno, sledeci izvesne alegorijske i metaforicke reference vlastitog života, dobrim delom verovatno i empirijski, i sklopi tu sliku u jednu novu pojavnost, a to je “Hodocašce”, rekao je Petar Arbutina.

D. Demic

U BEOGRADU OTVORENA DOBROTVORNA izloŽba SLIKA

LJUBICEVO - NACIONALNI BREND

U galeriji “Helena” u organizaciji požarevackog Centra za kulturu, Ergele “LJubicevo” i slikara naive iz Kovacice otvorena je dobrotvorna izložba slika koja ce trajati od 29. januara do 9. februara, a sredstva prikupljena od ove aukcije u potpunosti su namenjena potrebama Ergele “LJubicevo”.

U pozdravnoj besedi Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac istakao je sledece: “ Posle temeljnih profesionalnih priprema docekali smo da prisustvujemo dobrotvornoj aukciji ciji ce prihod biti opredeljen za pocetak obnove naše najstarije ergele. U srpskoj istoriji i tradiciji znalo se da bez dobrog konja nema ni junaka. Poznati konji po junaštvu, znani skoro jednako, kao i junaci koji su ih jahali jesu: Damnjanov Zelenko, Hajduk Veljkov Kušnja, krilati Jabucilo Vojvode Momcila, Šarac Kraljevica Marka za koga je Gete rekao da su svi svetski legendarni konji u odnosu na Šarca obicna ždrebad. Uvek je srpski narod u tradiciji prednjacio i gajio poštovanje i ljubav prema konjima. Tu ljubav je pokazao i Mihajlo Obrenovic koji je izmedu ostalog kao svoj legat srpskom narodu zaveštao ergelu u LJubicevu. Nekada velicanstvena sa svojim grlima Ergela “LJubicevo” imala je poslednjih godina zlehudu sudbinu. Danas se njeni konji zajedno sa vitezovima koji brinu o njima bore za opstanak. Dirnuti njihovim entuzijazmom, ali i postideni nemarom društva prema tim plemenitim životinjama pokrenuli smo zajednicku akciju, “LJubav za LJubicevo” koje ima za cilj da pomogne ergeli, ne samo da prehrani konje, vec i bljesne punim sjajem i postane srpski brend. Ergela “LJubicevo” poznata je po konjima, ali i po višeboju, vitezovima i Igrama koje su jedinstvene u Evropi. Ovu akciju pokrenula je Ana Knjazovic sa svojom cerkom Natašom, obe slikarke iz Kovacice. Ana i Nataša su uputile poziv kolegama, umetnicima širom Srbije da poklone po jednu sliku koja bi na dobrotvornoj aukciji bila prodata, a prihod bi se namenio za pomoc Ergeli “LJubicevo”. Ova ergela je prva zvanicna ustanova ove vrste u Srbiji. Namerni smo da tu velicanstvenu zaostavštinu obnovimo na dobrobit konjickog sporta, turizma, etnologije i istorije. U to ime želim da izložba ovih dana bude što posecenija, da aukcija postigne pun efekat i da se akcija uspešno nastavi”.

Izložbu slika je otvorio Nikola Kusovac, istoricar umetnosti sledecim recima: “Požarevac je u srcu naše domovine koja je sve manja, ali je zato naša ljubav prema Požarevcu sve veca. Požarevac je znacajno kulturno i privredno središte. U njemu su se nataložile od praistorije preko Rima mnoge civilizacijske tekovine i dotakle ovo naše vreme, vek za nama koji nam je dao Milenu Pavlovic – Barili. Pa da je i to bilo bi više nego dovoljno. A u veku pre Milene nastala je Ergela “LJubicevo”. Raduje me što je ljubav prema LJubicevu osetila slikarka koja ima dva srca - Ana Knjazovic. Pa da ne bi samo ostala njena dva srca ona je uvela i ono trece, cerkino srce. Bilo bi dobro da ova inacijativa bude zacetak jednog velikog, mocnog pokreta u koji bi se ukljucili ne samo slikari i vajari, vec i Vlada Srbije”.

U ime porodice Knjazovic, obratila se Nataša Mijailovic predstavnik trece generacije slikara koja se zahvalila svim slikarima koji su ucestvovali i podržali ovu ideju , a to su: Jan Nemcek, Janko Širka, Ana Knjazovic, Dragana Glavonic, Jan Hlpka, Dragan Ðordevic, Mirjana Šimunovacki, Milutin Rankovic, Radiša Milovanovic – Kale, Slavica Miloševic, Jasmina Meljnikov “Jas”, Siniša Krunic, Dragoljub Miloševic – Caki, Anamarija Janiš - Jankovic i Božidar Kovacevic.

D.Dinic

DRUGONAGRAÐENA PRICA SA KONKURSA “MILIVOJE ILIC”

TOTALNI HAOS

Nešto me, oštro, poput brijaca, prepolovilo. Jedan sam svoj deo video u dnevnoj, drugi, u spavacoj sobi. Crvenilo zore se naziralo u ovlaš zatvorenom prozoru. Komšijski pas ude kroz zakljucana vrata, i odvratno poce da njuška.

Ne žuri mi se, mada me mami to tvoje srce - on ce.

Nisu me iznenadile reci gospodina psa, umeju i psi da sastave po koju recenicu. Iznenadio me njegov izbor. Srce. Jedino je pseto primetilo da i ja imam srce! Volim duhovite ljude, nekako podnosim duhovita pseta. Ne volim kad mi je duša u nosu, volim kad neko ima duha. Hegel kaže: što se tice sporosti svetskog duha, treba imati u vidu da on nije gonjen, da ne mora da žuri i da ima dovoljno vremena - hiljadu godina ispred tebe jesu kao jedan dan - on ima dovoljno vremena upravo zato jer se sam nalazi izvan vremena, jer je vecan.

Nisam rad da s nepozvanim psetom vodim polemiku o duhu, Hegelu, ili Kjerkegoru koji kaže: Za koga svetski duh ima toliko vremena, ako je covek vec poodavno tu?

Pas me i dalje posmatra s nekom nedokucivom znatiželjom. Juce sam, u to sam siguran, tog istog psa video ispred našeg solitera. Juce- kako mi je to juce, od juce, bilo daleko.

Pas je to osetio. Prešao je na šapat, k’o psic koji je dobio cušku. Moja desna polovina se setila da ga ponudi picem. Moja leva, koskom. Moja ga je duša videla kao skotnu stonogu. Cinjenica, da sam obican covek, a ipak velikomucenik, dade mi cudnu snagu sastavih se.

U sobi bljesnu svetlost. Osetio sam toplotu u sastavljenim grudima. Pas, po prvi put saže glavu. Ponosno htedoh da stavim ruke u džepove. Tada shvatih da sam go. Nisam se postideo svoje golotinje. I zašto bih, koji se to pobednik u istoriji covecanstva postideo svoje pobede.

Stigao sam na vreme. I u celosti. Mada sam unapred znao za presudu, ponašao sam se kao da sam pao s Marsa.

Svedok je bio u odvratnom mantilu sa još odvratnijom kapuljacom na glavi. Sve mi se cini, on mi je cesto rovario po snovima. Da bih spasio sebe i njega, vracam se javi. Slušam:

Zahvaljujuci svojoj marljivosti i upornosti, dvoumeci se samo onda kad je to bilo neophodno, razotkrio sam ovog coveka. On svoj godišnji odmor, po zakonu mu dodeljen, koristi da diše i piše. Pouzdano znam u njegovoj glavi vlada pravi haos, da budem precizniji, totalni haos. što se disanja tice u takvom stanju, nekako mu se može i oprostiti, ali pisanja... prosudite i sami!

Dok on prica ja ceprkam po vremenu i nevremenu. I, uvek na isto nailazim; oduvek je najviše pospanih, posle dolaze dremljivi, a po nepisanom pravilu, najmanje je budnih.

Drugi svedok je bio bez maske. Slep. Treci je dobro video ali nije mogao da govori. Na kraju je sudija pretresnog veca istresao hrapavi nos u svilenu maramicu, pa dreknuo.

- Sad neka istupi porota! Molim porotu, ne mora da žuri

Ustala je neka koštunjava žena i,kao da je decembarskih dvanaest dana i noci uvežbavala recenicu, izvali:

- Sloboda istom brzinom ide nizbrdo i uzbrdo. Kriv je!

- Optuženi, ustanite! Imate pravo samo na dve recenice- sudija ce.

- Da, još jedanput mora Zaratustra u svoju samocu: ali nerado se medved ovog puta vraca u svoju pecinu - poslužih se citatom.

- Prigovor!- zarežao je neko iz publike.

Kršeci protokol, sudija mu dade rec:

- Poštovani sudijo, poštovani porotnici, optuženi je upotrebio citat. On nije Zaratustra.

- Hvala na primedbi. Usvaja se!- prekide ga sudija. - Okrivljeni, otkriveni ste.

- Ne razumem vas- nacerih se.

- Kako ne razumete. Upravo nam je predoceno da vi niste Zaratsutra.

- Naravno, poštavani sudijo i uvaženi porotnici. Ne da nisam za rat sutra, vec sam protiv svih buducih ratova.

- U redu, u redu! Vratimo se predmetu optužbe, to jest, disanju i pisanju kad za to vreme nije. Molim vas, želimo da cujemo vašu zakljucnu rec, pardon, recenicu - sudija se povratni od prvobitnog šoka.

- Poštovani sude, neka me prvi svedok, a ja dobro znam ko je on, vrati u stanje od trinaestog drugog, zna on, bio je petak, pa mi još jednom sudite.

Kad se moje telo prepolovilo, u sudnici je zavladao strah. Ne secam se boje glasa, ali se secam, jedino je koštunjava porotnica imala hrabosti da se izjavi:

- Kazna je, kazna! Ipak, umanjuje se za polovinu.

Nikad nisam saznao zašto je njena bila poslednja. Sudiji su naglo porasle uši, i oci, sav se beše izbecio - ali njenu poslednju nije preinacio.

Za mene su pripremali duple obroke. Pred svakom mojom celijom, cucao je po jedan pas. Onaj pred levom, stalno je drhtao. Onaj pred desnom, stalno je dremao isplaženog jezika. Kako sam bio raspolovljen, danima nisam mogao da spavam. Ponekad sam uspevao da podmitim stražare i za trenutak budem ceo. Ponekad bi se oni sažalili. To mi nije bilo dovoljno za normalan život.

Najgore mi je bivalo dok sam citao knjige. Levo oko je citalo u desnoj celiji, gledano od ulaza, a desno, u levoj. Otprilike, to je ovako izgledalo.

LEVO OKO: Lice mu je imalo tamnosmedu boju stolice na kojoj je, izgleda, sasvim udobno sedeo. Bilo je mirno, zadovoljno, skoro srecno. A patiti je morao. Na sebi nije imao haljina. Jamacno ih je u bolovima s tela strgao.A položaj u kome je seceo ništa o mukama govorio nije. (Borislav Pekic: “ Megalos Mastoras i njegovo delo, 1347 .)

DESNO OKO: Pevao je, ali zacuden što ne može da prepozna sopstverii glas. Onda s užasom shvati da to, u stvari kroz njegova usta - ustima punim zemlje - lelece iz svoje tmine pradeda Joksim, zloslutno oglašavajuci da ga konacna smrt tek sada stiže, s poslednjim potomkom kome, eto, nema spasa. (Branimir Šcepanovic: “Usta puna zemlje”).

Posebno su mi ruke bile nesrecne. Krene leva, u desnoj celiji, a za njom i desna u levoj. Bivalo mi je sve teže i teže. Sve sam više drhtao, sve sam se brže hladio, a srce, srce mi se sve više smanjivalo. I levo i desno oko, pretvoriše se u bele klikere staklence. To me najviše pogodilo, više nisam mogao ni da citam, ni da pišem. Zbog toga sam odlucio da prestanem da dišem. Nažalost, oni tako nisu mislili. Oni, cija je, ipak, poslednja.

Dušan Mijajlovic Adski

SAVETOVANJE O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU RADNIKA NA RADNOM MESTU

INSPEKCIJA I SINDIKAT NA ISTOM POSLU

- Krajem 2005. godine stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji pretpostavlja zajednicko delovanje inspektora rada i sindikata na otklanjanju rizika na radnom mestu

U organizaciji Veca Saveza samostalnih sindikata za više opština Požarevac i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, odnosno Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, u Požarevcu je prošle srede održano savetovanje o bezbednosti i zdravlju na radu. Pored predstavnika organizatora, skupu su prisustvovali i inspektori Odeljenja zaštite na radu za Branicevski okrug i predstavnici sindikalnih organizacija. Milosav Mihajlovic, predsednik Veca SSS za više opština Požarevac na pocetku savetovanja obavestio je da ce o znacaju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o novom Zakonu koji reguliše tu problematiku govoriti magistar Simo Kosic, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Srbijanka Rafailovic, potpredsednik Veca Saveza samostalnih sindikata Srbije i Dragan Sretenovic, inspektor, ispred Odeljenja inspekcije rada za Branicevski okrug.

Objašnjavajuci da je cilj inspektora zaštite na radu zajedno sa sindikatom da broj povredivanja tokom rada svedu na minimum, Dragan Sretenovic izneo je sledece podatke: prošle godine u Branicevskom okrugu zabeležena je jedna kolektivna nesreca (u Elektromoravi) sa dva povredena radnika, 26 težih povreda i dve povrede sa smrtnim ishodom, jedna u Ramskom ritu, druga u Petrovcu na jednoj gradevini. Oblast gradevinarstva je, inace, po njegovim recima najrizicnija i 5o posto svih aktivnosti inpektora zaštite na radu uglavnom se odnosi na kontrolu rada u ovoj oblasti. Najcešce se povreduju radnici izmedu 36 i 40 i 50 i 51 godine starosti treceg i cetvrtog stepena strucnosti. Inspektori su u ovom periodu evidentirali 136 nedostataka na gradevinskim objektima od kojih je 109 otklonjeno, a najviše manjkavosti bilo je u normativnim aktima preduzeca, ukupno 637, otklonjeno je 490.

Simo Kosic iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu rekao je da je u fazi pripreme novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je stupio na snagu krajem 2005. godine, aktivno ucestvovao i Sindikat.Sve primedbe sindikalnih organizacija prihvacene su i ugradene u konacni tekst ovog dokumenta tako da se s pravom može reci da je on u velikoj meri sindikalni.

- Ja bih ovom prilikom podsetio da smo u obavezi da celokupno naše zakonodavstvo prilagodavamo direktivi Evropske unije obzirom da nam je intencija - prikljucivanje toj asocijaciji. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu jedan je od rezultata tog prilagodavanja. Kada govorimo o odnosu inspektora i sindikata prema smanjenju rizika na radnom mestu i uopšte prema zaštiti radnika, ocigledno da je u pitanju podudaran posao i uvek kada smo i inspektore i sindikat imali u zajednickim akcijama, broj povredivanja na radu bio je manji nego onda kada je ta saradnja izostajala. Mi danas u Srbiji imamo 120 inspektora koji se bave bezbednošcu i zaštitom radnika i oni nece moci besprekorno da sprovode sve mere iz novog Zakona ukoliko u tome ne budu imali podršku sindikata, istakao je Kosic koji je takode apelovao na sindikat da iskoristi svoje pravo iz Zakona i u svim preduzecima, radi bezbednosti i zdravlja radnika na poslu, izabere predstavnike zaposlenih.

Na pravu izbora predstavnika sindikata insistirala je i Srbijanka Rafailovic, potpredsednica Veca Saveza samostalnih sindikata Srbije. Ona je takode apelovala i na osnivanje sindikalnih organizacija tamo gde njih nema jer uzalud novi zakoni koji štite radnike ako nema organizovane sindikalne snage koja bi te zakone sprovodila u praksi.

U nastavku savetovanja predstavnici sindikalnih organizacija postavljali su pitanja gostima koja su se odnosila na bezbednost, zaštitu i zdravlje radnika na radnom mestu.

S.E.

ZAHVALJUJUCI CLANICAMA KOLA SRPSKIH SESTARA - PODRUŽNICE U POŽAREVCU

LOKVAREVICI NISU SAMI

Jedna neobicno topla, ljudska prica stigla nam je ovih dana iz Dubravice. U tom selu nadomak Požarevca živi porodica Dragana Lokvarevica, izbeglice iz Bosne. Cine je sve same muške glave, pored oca Dragana u iznajmljenoj kuci žive i njegovih šest sinova. Najmladem je cetiri, a najstarijem 14 godina. Svi su ucenici i dobri daci uprkos tome što su prošle godine izgubili majku koja je danonocno brinula o njima. Sada im je otac Dragan sve, ali on, nažalost, nije u prilici da im pruži sve ono što je njima potrebno i što bi želeo. Kao izbeglice, u prvom redu nemaju sopstveni krov nad glavom, a zatim, i Dragan nema stalno zaposlenje, zaraduje za decu i sebe kao sezonski radnik “Srbijašume”. Iako slabog materijalnog stanja do sada nisu koristili novcanu pomoc Centra za socijalnu rad niti su oslobodeni placanja užine u školi. Clanice Kola srpskih sestara-Podružnice u Požarevcu ne bi bile to što jesu da se sa ovom porodicom nisu upoznale i pomogle im. U razgovoru sa mališanima saznale su da im je velika želja da pripreme i proslave svoju slavu Svetog Jovana. Želja im je ispunjena, žene Kola priredile su im rucak i sve što uz slavu ide pa je tako Sveti Jovan i u ovom domacinstvu obeležen sa gostima i kako dolikuje. Zahvalnosti Lokvarevica nije bilo kraja.

Skromna porodica dobila je obecanje clanica Kola da se na ovoj pomoci nece završiti. U toku su razgovori sa predstavnicima Centra za socijalni rad u Požarevcu i sa rukovodstvom požarevacke lokalne samouprave, a upucen je i zahtev školama koje pohadaju Lokvarevici da se oslobode placanja dacke užine. Ucinice sve što mogu da život ovih mališana i njihovog oca postane lakši i lepši. Ukoliko ima još onih koji bi tako nešto mogli, neka se obrate Kolu srpskih sestara ili direktno porodici. Dobrote i solidarnosti nikad dosta...

S.E.

SA KONFERENCIJE OO NOVA SRBIJA

UBUDUCE SAMOSTALNO

Na konferenciji za štampu održanoj u prostorijama OO Nova Srbije u Požarevcu ocenjeni zu rezultati poslednjih izbora na ovom podrucju a data je i ocena delovanja ove stranke u Skupštini opštine i samoj opštini. Najpre je Miloš Veljkovic clan Opštinskog odbora Nove Srbije i odbornik je istakao da rezultatima ostvarenim na proteklim izborima u ovoj strani nisu zadovoljni , da su ocekivali veci uspeh. Medutim, Miloš Veljkovic je rekao da vec na nrednim izborima rezultati moraju biti bolji jer je Nova Srbija pocela sa formiranjem mesnih odbora .Prava snaga stranke ce tek tada doci do izražaja. Ovih dana ce biti prezentiran i program stranke za koji se smatra da je u interesu gradana opštine.

Predsenik Opštinskog odbora Nove Srbije Dejan Krstic je saopštio da Nova Srbija deluje u Skupštini opštine samostalno a ne u sklupu koalicije “Zbog Požarevca “, a da to više nije tako jer Nova Srbija ne želi da bude i koalicijm sa strankama koje nisu znacajne i da ce u narednom periodu nastupti samostlno.

M.N.

PARTIJA UJEDINJENIH PENZIONERA SRBIJE I SOCIJALDEMOKRATSKA PARTIJA U POŽAREVCU

PRIPREMAJU SE ZA LOKALNE IZBORE

Partija ujedinjenih penzionera Srbije u Požarevcu nema razloga da ne bude zadovoljna brojem biraca koji su joj na nedavnim partlamentarnim izborima na kojima je nastupila u koaliciji sa SDP-om, poklonili poverenje.

- Dobili smo 1209 glasova što je 3 odsto u odnosu na ukupan broj biraca. Imajuci u vidu cinjenice da postojima odnedavno, registrovani smo 10. maja 2005. godine, da prvi put ucestvujemo na izborima i nemamo dovoljno iskustva u tome, ovi rezultati nisu za podcenjivanje. U svakom slucaju, zahvaljujemo se svima koji su glasali za listu Koalicije PUPS-SDP i obecavamo da cemo opravdati njihovo poverenje i na politickoj sceni se još više dokazati kako bi broj naših glasaca povecali. Mi smo vec zapoceli pripreme za ucešce na lokalnim izborima kojih ce svakako biti ove godine. Imamo vremena da se do tada dobro pripremimo, da biracima predstavimo naša programska opredeljenja i ciljeve, istakao je na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare Milorad Jovanovic, predsednik OO PUPS u Požarevcu komentarišuci januarske izborne rezultate.

Za Ratibora Milosavljevica, predsednika OO SDP u Požarevcu, nastanak Koalicije ove dve partije nije slucajan i nece biti kratkog daha.

- Mi cemo ovako zajedno nastaviti i dalje jer nismo se udružili samo zbog jedne bitke. Naša zajednicka aktivnost trajace i dalje tim pre što su pred nama lokalni izbori za koje se treba dobro pripremiti. Naš je cilj da se u svojstvu odbornika naši clanovi i simpatizeri nadu u skupštinama svih opština Branicevskog okruga i da tako doprinesemo rešavanju problema ne samo clanova penzionera vec i svih ostalih gradana koji se nalaze u slicnoj ili istoj poziciji. Do lokalnih izbora ojacacemo našu Koaliciju, donecemo zajednicki Akcioni plan i zahtevacemo da nas mediji adekvatno prate, a ne kao u minuloj predizbornoj aktivnosti. U nekim sredinama naša Koalicija, po osvojenim rezultatima, bila je bolja od nekih partija, kao naprimer od G 17 plus, ali je malo ko to objavio. istakao je na Konferenciji Milosavljevic.

S.E.

HALO 92

Na regionalnom putu Petrovac - Žabari u mestu Pankovo, 31.01.2007. godine oko 12,00 h dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je vozac putnickog vozila “Folcvagen Polo” Aleksandar T. (1987) iz Petrovca, usled neprilagodene brzine, stanju puta i uslovima saobracaja udario pešaka Dragicu Jovic (1944) iz Pankova. Dragica je zadobila teške telesne povrede od kojih je preminula u petrovackoj Bolnici.

Na lice mesta izašli su istražni sudija Opštinskog suda u Petrovcu, zamenik javnog tužioca u Petrovcu i uvidajna ekipa Policijske uprave Požarevac.

Protiv Aleksandra, policijskog službenika koji je izazvao saobracajnu nezgodu, bice podneta krivicna prijava zbog osnovane sumnje da je izvršio teško krivicno delo protiv bezbednosti javnog saobracaja i bice udaljen s radnog mesta do okoncanja disciplinskog postupka.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

ZELENIK U OPŠTINI KUCEVO

SELO BEZ SVATOVA

KUCEVO - U selu Zelenik kod Kuceva u dolini Peka poslednje svadbeno veselje održano je pre sedam godina. Zavoleli su se i uzeli Ivica Jeremic i Biljana iz Batovca, i danas žive u tom selu kraj Dunava.

- Mi smo selo bez svatova i to je pojava koja zabrinjava - kaže prodavacica u seoskoj prodavnici Zvižd, Sladana Veljkovic. U poslednje tri godine rodilo se samo jedno dete, to je beba rumunskih nadnicara koji su se odmah potom vratili u svoju zemlju. Imamo u selu i deset neženja. Više se dece rada u inostranstvu nego u domovini.U Becu se rodio 2005. godine Danijel Milenkovic, od oca Sladana iz Zelenika i majke Danijele Vujic iz Mrkonjic grada, a u januaru prošle godine u Cirihu svet je ugledao Damjan Jeremic, od majke Jasmine i oca Slobodana. Jeremici vec imaju blizance Teodoru i Stefana, koji su takode rodeni u Švajcarskoj. Aleksandar Markovic iz Zelenika se pre nekoliko godina vratio sa rada u Švajcarskoj, oženio se devojkom Vileminom rodakom iz Rumunije i dobili su sina Aleksandra.

U mesnoj kancelariji u Zeleniku, brižljivo se vodi evidencija o deci rodenoj u zemlji i inostranstvu.

- Nedavno je došao i u knjigu rodenih otac, upisao svoju decu rodenu u Južnoj Africi, u Kejptaunu - kaže šef MK Živorad Jovic.

Kaže i to, da bela kuga uzima danak i u ovom selu a nekadašnje svatovske povorke, svatovska vriska i cika, kolo ispred seoske crkve, vožnja fijakerima i mercedesima kroz selo, sve to postaje prošlost, navodi Jovic, uz konstataciju, da se i njegov sin,vrstan mašinbravar, nalazi na radu u Italiji.

Zamandaljene kuce

U Zeleniku je 17 kuca ostalo bez domacina. Niko u njih ne ulazi godinama, vrata su zamandaljena, a naslednici se skoro i ne pojavljuju. Za njihovu kupovinu ne postoji nikakvo interesovanje u selu. U inostranstvu rade 63 porodice! Od sto domova, pre petnaest godina, sad je ostalo svega 83. Starine Miodrag Živkovic i Desimir Nikolic kažu da bez decje graje nijedno mesto nema buducnost. Oni pamte vreme kada je u crkvenoj porti igralo kolo u koje se hvatalo preko pedeset momaka i devojaka.

LJ.Nastasijevic

OPŠTINA PETROVAC

HOMOLJSKI TURIZAM

Prošle nedelje, u prostorijama Udruženja za razvoj opštine Petrovac, u Petrovcu, predstavljen je projekat za stvaranje uslova za razvoj turizma u Homoljskoj regiji, koji finansira Evropska Unija i javnost upoznata sa ciljevima, zadacima, kao i aktivnostima preduzetim za ostvarenje ovog projekta. Projekat se realizuje u opštinama Petrovac, Malo Crnice i Žagubica sa opštinom Sokol iz rumunske oblasti Karaš Severin.

VELIKO GRADIŠTE - MODERNE SRPSKE PRELJE

PRELJE ZA 21 VEK

VELIKO GRADIŠTE - Na sceni Doma kulture u Miljevicu kod Velikog Gradišta, tri srednjoškolke, prikazale su posetiocima drevni nacin predenja ovcje vune sa kudeljom i vretenom, onako kako su to radile u svoje vreme njihove bake.U ulozi modernih srpskih prelja 21 veka pojavile su se Danijela Jolovic, Zlatica Andelkovic i Marija Milenkovic iz Miljevica.

LJ.Nastasijevic

ŽUTE KOKE NOSE ZELENA JAJA

KUCEVO.-Preko noci i iznenada, u domacinstvu LJubine Vojnovic, u selu Velika Bresnica kod Kuceva, kokoške žutog perja i domace rase pocele su da nose jaja zelene boje.To je iznenadilo 65.godišnju domacicu koja kaže da nikada u svom životu nije kao sada doživela da žute koke nose zelena jaja.

Od pre nedelju dana, LJubina svakodevno u kokošjim gnezdima pronalazi zelena jaja a nekoliko je za uspomenu poklonila svojim rodacima i komšijama.

LJ.Nastasijevic

FELJTON

ZAŠTO SELJACI NE VOLE ZADRUGU (2)

ZADRUGE BEZ PARA, PARA IMA

Seljaci ne vole zadruge jer su se mnoge otudile od njih, ali i zato što su zadruge ostale bez novca. Prošlo je vreme "primarne emisije novca", "zelenih planova" i drugih para koje su upucivane poljoprivrednim proizvodacima preko zadruga. Kod mnogih seljaka ukorenilo se pogrešno verovanje da je zadruga "Alajbegova slama" koju samo treba uzeti. Nije mali broj slucajeva da se tako i dogadalo, pa su se pojedinci baš ovajdili, bez pravicne nadoknade za uzeti kredit ili robu. Danas toga nema i neki seljaci upravo zbog toga ne vole zadruge.

Danas zadruga može podici kredit i organizovati kooperaciju, ali su komercijalni krediti skupi. Razlika u ceni ostvarena prometom poljoprivrednih proizvoda i repro materijala umanjena za troškove poslovanja i rizik teško može da pokrije kamatu na kredit.

Rizik u poslovanju je veci nego ranije, jer su se pojavile mnogobrojne firme koje otkupljuju stoku ili druge proizvode od seljaka a kad dode vreme isplate - nema ni para ni firme kupca. Jasno je da danas trgovina ne može biti rizik samo zadruge vec i njenih kooperanata u cije ime i za ciji racun vrše otkup i prodaju proizvoda.

Pojedine zadruge ipak koriste komercijalne kredite i uspevaju da obave promet u interesu kooperanata, ali i u interesu zaposlenih u zadruzi.

Druga mogucnost: da sami zadrugari i drugi zainteresovani poljoprivrednici ulože svoj novac radi organizovanja kooperacije. Na primer, za nabavku mineralnog dubriva, jedna je cena ako seljak ide u prodavnicu ili stovarište a druga ako se 100 njih udruži i uplati 50 - 100 vagona dubriva.

Treca mogucnost je da Zadruga pribavi novac kao pozajmicu, ne pod komercijalnim uslovima vec kao meru potsticaja zadrugarstva.

Cetvrti izvor sredstava su agrarni fondovi Republike i opština. Zadružni savez Požarevac zatražio je od Ministarstva poljoprivrede da u mere agrarne politike uvrsti i potsticajna sredstva onim zadrugama koje na svom podrucju zaista organizuju kooperaciju. Godine 2005. agrarni budžet Srbije uvecan je za dva i po puta a u prošloj je dalje povecan obim potsticajnih finansija namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji. Iz izveštaja o korišcenju sredstava agrarnog fonda vidi se da naš okrug spada u one u koji je došlo najmanje tog jevtinog novca. Ne treba potsecati da je kamata na dugorocne kredite svega 3,5% godišnje, a u vecini slucajeva prve dve -tri godine se kredit ne otplacuje. Kada je Ministarstvu poljoprivrede postavljeno pitanje zašto agrarni find zaobilazi Branicevski okrug, usledio je odgovor da je odavde otišlo najmanje zahteva (setimo se maksime "ko kuca - otvorice mu se, ko traži - dace mu se").

Ima se utisak da poljoprivrednici i ne znaju da mogu dobiti novac pod tako povoljnim uslovima. Ministarstvo poljoprivrede preko svojih inspekcija i savetodavaca informiše o tome, ali nedovoljno. Zato je Zadružni savez Požarevac zatražio od zadruga svojih clanica da i njihove poljoprivredne strucne službe pružaju pomoc seljacima da lakše osmisle svoje proizvodne programe i konkurišu za agrarne kredite.

U godini koja je istekla agrarni budžet Srbije plasiran je kroz 17 mera. Verovatno je da ce u ovoj i narednim godinama agrarni budžet za potsticaj poljoprivrede biti uvecavan.

Seljaci bi vratili poverenje u zadruge ako bi im one pomogle da se obaveste o tim bespovratnim ili povoljnim kreditima i potsticajima. Samo mali broj zadruga to sada cini, a Zadružni savez u Požarevcu insistira da zadrugarima u tome pomažu sve zadruge. U obostranom interesu.

Ovde vredi pomenuti i neke mere koje su manje poznate, sem premija, regresa i stimulacija. Primerice, na marginalnim podrucjima seljaci mogu dobiti novac ako uredno pokose svoje livade (!), zatim, zakupci poljoprivrednog zemljišta mogu dobiti novac ako uzimaju u zakup susednu parcelu od drugog vlasnika, a još toliko novca ako su zakupci u punoj fizickoj snazi a zakupodavci starije osobe. Država je stimuliše samo komercijalna domacinstva, vec i staracka. Za njih je, pod odredenim uslovima, predvidena jednokratna novcana pomoc od 40.000 dinara.. Ministarstvo poljoprivrede potstice i razvoj sela. Zadruge mogu biti nosioci projekta i dobiti bespovratna sredstva za komunalno uredenje, poljoprivredne pogone, smeštajne kapacitete i sl. U narednom periodu zadruge ce, kao nekad, stati i iza takvih projekata za ruralni razvoj. Time cine i selu i sebi. I vracaju poverenje u svoje dobre namere.

Bogdan ŽIVANOVIC

DOM ZDRAVLJA ŽAGUBICA

I PLANINA SVOG LEKARA IMA

Dom zdravlja Žagubica organizovan je da pruži primarnu zdravstvenu zaštitu žiteljima ove opštine, njih oko 15.000.

Poslednjih godina uoclji-va je migracija homoljskog stanovništva, što ka urbanijim, gradskim sredinama, a možda i u vecem procentu - ka zemljama Zapadne Evrope. Koliko se može, ipak, popravi se i dogradi po koji seoski put, uvodi zdrava pijaca voda i u najzabacenija sela, održavaju seoske ambulante...

I travari i lekari

Ono što svakako ostaje kao specifikum Opštine Žagubica je - razudenost naselja. Opština Žagubica prostire se na oko 770 kvadratnih kilometara. To je otežavajuca okolnost za ra-zvoj infrastrukture (dobre struje i puta do svakog zaseoka i salaša), ali i funkci-onisanje brojnih uslužnih delatnosti, ukljuciv i pružanje zdravstvenih usluga.

Raštrkana sela i salaši po vrletima Homoljskih planina, do kojih vode puteljci i staze za oštrih zima totalno neprohodni, cine da je izuzetno teško organizovati adekvatnu zdravstvenu zaštitu podjednako za sve pacijente.

U Domu zdravlja Žagubica kao primer isticu selo Bliznak sa oko 150 pacijenata, najudaljenije od sedišta ove zdravstvene ustanove, do koga vodi loš put, zimi cesto zavejan i teško prohodan, ne retko i sasvim neprohodan. Dešava se da su zdravlje i život ponekad više “u Božjim rukama”, nego u mogucnosti lekara da pomogne u izlecenju.

Pa ipak, isticu ovde, za razliku od starih vremena, sve je manje bajanja protiv uroka, a sve više zdravstveno prosvecenog stanovništva koje zna da pripremi caj od “cuvarkuce” i oblog od komove rakije ili mekinja, ali i da poseti lekara, poroveri holesterol, krvni pritisak, nivo šecera, kontroliše želudac i žuc, ode na “Papanikolau” test, razume znacaj fluora i dojenja beba...

Specijalisti “na tockovima”

Sem Maticne službe u Domu zdravlja, pacijenti Opštine Žagubica koriste i u tri zdravstvene stanice: Laznica i Krepoljin, u kojima lekar radi svakodnevno, i Osanica u kojoj je lekar dva puta nedeljno. U zdravstvenim ambulantama u Suvom Dolu i Milanovcu rade medicinske sestre.

- Ukupno, Dom zdravlja Žagubica zapošljava 108 ljudi. U poslednje dve godine, kao i u drugim zdravstvenim ustanovama, i ovde je sprovedena racionalizacija kadra, tokom koje je 10-oro ljudi uzelo otpremnine. Što se tice primarne zdravstvene zaštite, imamo dovoljan broj lekara u odnosu na broj stanovnika, prema normativima Ministarstva. Mada, ti normativi imaju svoju logiku u urbanim sredinama gde su podrucja gusto naseljena, u našim uslovima nisu baš do kraja primenljivi. Ali, oni važe za sve i mi ih poštujemo. Što se tice lekara odredenih specijalnosti, mi, po ugovoru sa Medicinskim centrima Požarevca i Petrovca, imamo obezbeden dolazak specijalista jednom ili dvaput mesecno. Iz Medicinskog centra Petrovac dolaze nam internista i hirurg jednom nedeljno, iz Medicinskog centra Požarevac dolaze nam: neuropsihijatar, dermatovenerolog, oftalmolog, ortoped i logoped. Na taj nacin, veci deo pregleda koji mogu da se obave u ambulantnim uslovima, završavaju se ovde. Za ono što ne može, pacijenti se upucuju u najbližu ustanovu, Bolnicu u Petrovcu ili pak u Požarevac. Što se tice zdravstvene zaštite dece i ucenika, ona se obavlja ovde. Poslednjih par godina imamo samo jednog lekara, pošto drugi kolega, dr Dragi Damnjanovic obavlja funkciju predsednika Opštine Žagubica. Drugi vidovi zdravstvene zaštite, recimo stomatologija, odvijaju se u školi. Sistematski pregledi dece odvijaju se po dogovoru: ekipa sa pedijatrom odlazi u udaljenija naselja i tamo vrši pregled i vakcinaciju, dok deca iz naselja bližih Žagubici dolaze ovde, - kaže dr Puniša Ilic, direktor Doma zdravlja u Žagubici.

Cekaju novi Rentgen-aparat

Iako u dosta složenijim uslovima nego što je to u velikim gradskim sredinama, u Opštini Žagubica funkcioniše i Patronažna služba. Organizovano je i kucno lecenje. U hitnijim slucajevima, do kuce pacijenta odlazi i ekipa. Medutim, tu ekipu cine lekari koji rade u Službi opšte medicine, ispred cijih ordinacija sede i cekaju na pregled pacijenti. U Domu zdravlja Žagubica kažu da bi i oni i pacijenti bili kudikamo zadovoljniji kad bi mogla da se formira posebna Hitna služba koja bi na poziv reagovala istog trenutka. Medutim, pomenuti normativi Ministarstva zdravlja to ne omogucavaju, zbog statistickih podataka - malog broja stanovnika Opštine Žagubica.

- Što se tice laboratorijske i ultrazvucne dijagnostike, možemo reci da smo solidno opremljeni. Medutim, nikako ne možemo biti zadovoljni Rentgen-dijagnostikom. Rentgen aparat koji imamo star je preko 20 godina, i to je vojni uredaj, namenjen za rad na terenu, pod šatorom. Duže vremena je neispravan. Prošle godine nam je dostavljena ponuda za opravku i ispostavilo se da bi popravka koštala tri puta više od vrednosti samog aparata. On funkcioniše sa polovinom svojih mogucnosti, jer se pokazalo da dubinska snimanja ne može da izdrži, odmah se pokvari. U više navrata smo intervenisali kod Ministarstva, uvek su obecavali da ce nam izaci u susret i pomoci, ali do danas nismo dobili ni neki pisan odgovor ni Rentgen - aparat, makar polovan, - konstatuje dr Puniša Ilic.

Žagubicki Dom zdravlja kuburi i sa vozilima za prevoz pacijenata, kako hitnih slucajeva, onih koje valja prevesti do bolnice u Petrovcu ili Požarevcu, tako i kombi - vozilom koje treba tri puta nedeljno da preveze bubrežne bolesnike na dijalizu u Požarevacku bolnicu i pri tom nedeljno prede više od 600 kilometara. Uz to, kombi Doma zdravlja ima 8 sedišta, a na prevoz ceka 15 pacijenata. Sa rukovodstvom Opštine u toku su razgovori o nabavci veceg vozila, novog ili polovnog.

“Savremene bolesti” stigle i u Homolje

Uprkos cinjenici da je Homolje izuzetno ekološki cista i zdrava sredina, da okruženje cine nepregledne šume, livade i “kao suza” ciste reke, recice i potoci, da “cist vazduh popravlja krvnu sliku”, stanovništvo Opštine Žagubica nisu zaobišle “bolesti savremenog coveka”. Posebno su poslednjih godina došla do izražaja kardiovaskularna - srcana oboljenja koja se komplikuju infarktom i šlogom. U porastu su maligna oboljenja koja zahvataju sve sisteme, u porastu je i malignitet genitalnog trakta (rak grlica materice po kome je citava Srbija na neslavnom mestu u Evropi). I u žagubickoj Opštini je, tokom dve minule godine raden “skrining” kod žena starosne dobi izmedu 30 i 55 godina.

- Mogu da se pohvalim da je Dom zdravlja Žagubica imao najbolji procenat odziva žena u odnosu na druge sredine u Okrugu. Žene sa ovog podrucja su se redovno kontrolisale i pre te kampanje i mi smo jedina opština koja ima apsolutno tacan broj obolelih od karcinoma grlica materice. Medutim, po broju obolelih u odnosu na broj stanovnika se, nažalost, ne razlikujemo mnogo od ostalih sredina u priobalnom pojasu Dunava. Do sada nije dokazana uzrocna povezanost, ali je simptomaticno da je oboljevanje od karcinoma grlica materice izraženo u regionima priobalja Dunava, kako sa naše, tako i sa rumunske strane, - kaže dr Puniša Ilic.

Po recima dr Ilica, zbog broja pacijenata sa problemima i oboljenjem kardiovaskularnog sistema, postala je izražena potreba za jednim specijalistom iz interne medicine. Ucinjena su vec cetiri pokušaja kod Ministarstva zdravlja da se jednom žagubickom doktoru odobri specijalizacija, kako bi preuzeo tu oblast. Ovo tim pre što bi ovdašnji pacijenti sa problemima krvnog pritiska i srcanim tegobama, gde minuti mogu da odlucuju o životu i smrti, umesto da putuju u Petrovac ili Požarevac, mogli da pomoc i spas potraže i dobiju u Žagubici.

Obostrana edukacija

U skladu sa propisima, strucnjaci Doma zdravlja Žagubica dužnu pažnju posvecuju svojoj edukaciji. Propis nalaže da najmanje 30% zaposlenih svake godine prati strucne skupove. Dom zdravlja Žagubica uspeva poslednjih godina da na strucne skupove pošalje i 70% svojih ljudi.

Na drugoj strani, ulažu se napori i na edukaciji stanovništva. Sve svetske manifestacije i kampanje usmerene ka zdravom nacinu života, zdravstvenom prosve-cenju i borbi protiv loših navika i poroka koji ugrožavaju zdravlje, zdušno su podržane i na tlu žagubicke Opštine.

- U neposrednoj saradnji sa Institutom za zdravstvenu zaštitu “Batut” iz Beograda i Zavoda za javno zdravlje iz Požarevca, naša Služba patronaže i Centar za unapredenje rada ukljucuju se u sve aktivnosti. Kako na terenu putem agitki, merenjem krvnog pritiska na odredenim punktovima, edukativnim sadržajima preko lokalnog radija ili televizije, ovom prilikom izražavam zahvalnost i pohvale našim elektronskim medijima, dakle, na brojne nacine nastojimo da stanovništvo ukljucimo u sve kampanje i unapredimo zdravlje, prevashodno u oblasti preventive. U saradnji sa Crvenim krstom, u našim prostorima se najmanje dva puta godišnje sprovode akcije dobrovoljnog davanja krvi i, cujem, Institut za transfuziju krvi je veoma zadovoljan rezultatima akcija sprovedenih u Žagubici, - dodaje dr Puniša Ilic.

Pocela rekonstrukcija

Tokom posete Domu zdravlja u Žagubici, zatekli smo obimne radove na rekonstrukciji krova jedne od zgrada ove ustanove. Rec je o realizaciji programa Nacionalnog investicionog plana.

- I naš Dom zdravlja je obuhvacen ovim programom, dobili smo oko 30 miliona dinara. Ta sredstva iskoristicemo za rekonstrukciju krova na zgradi Opšte medicine i na zgradi laboratorije i Antituberkuloznog dispanzera. Zatim, zgrada Opšte medicine dobice novu fasadu, izgradice se parking - prostor površine 1.020 metara sa prilaznom stazom do Službe opšte medicine i rampom za prilaz sanitetskih vozila. Na dve zgrade ce biti ugradeno ukupno 88 novih prozora i 6 novih ulaznih vrata. U programu je i uvodenje racunarske opreme, vec smo dobili 60 prikljucaka. Mislim, da je sve ovo od izuzetnog znacaja za stvaranje još boljih uslova za rad. Mi, inace, imamo veoma plodnu saradnju i snažnu podršku od strane privatnih preduzetnika sa prostora naše opštine, u svakoj akciji su nam pomogli koliko god su mogli. Takode, maksimalno razumevanje i podršku imamo od strane lokalne samouprave. Naš kolega je predsednik Opštine, a pošto je od Nove Godine Primarna zdravstvena zaštita delom prešla na lokalnu samoupravu, racunamo da se ta saradnja tek razvije u punom obimu, - zakljucuje dr Puniša Ilic, direktor Doma zdravlja Žagubica.

D. Milenkovic

NEŠA PECIC, DIREKTOR OSNOVNE ŠKOLE “MOŠA PIJADE” ŽAGUBICA

VELIKA POMOC LOKALNE SAMOUPRAVE

Osnovna škola “Moša Pijade” u Žagubici je najstarija škola u ovoj opštini. Prema zvanicnim podacima iz publikacije “Školstvo Srbije 1804- 1918” koje je izdao Prosvetni savet Srbije 1980. godine, na teritoriji današnje opštine Žagubica Škola je osnovana i pocela sa radom daleke 1836. godine kod Trške crkve, u starom naselju Trg koji je u to vreme bio centar Homolja. Razvojem naselja Žagubica u ekonomskom i politickom pogledu, kao i na osnovu saglasnosti svih sela sreza, Omoljskog i predloga nacelnika sreza Mijaila Raicevica, popeciteljstvo Srbije dana 12. februara 1845. godine daje saglasnost da se postojeca škola kod Trške crkve premesti u naselje Žagubica. Iz izveštaja Petra Radovanovica od 20. novembra 1836. godine, Corce Popovic rodom iz sremskog Stejanovca bio je prvi ucitelj koji je radio sa 12 ucenika za nagradu od 20 groša za godinu dana. Škola je bila jedina u srezu Homoljskom sve do 1852. godine i u to vreme primala je ucenike sa cele teritorije sreza pa je s pravom nazivana “Homoljska škola”.

Razvojem naselja i poveca-njem broja ucenika Škola je imala za potrebu izgradnju nove školske zgrade koja je podignuta 1906. godine. Školske 1946/47. godine formirana je prva državna progimnazija koja ce 1950. godine prerasti u osmogodišnju školu.

Sadašnja postojeca školska zgrada je gradena u tri faze, 1967, 1971. i dogradnja sprata 1985. godine.

- Mi smo škola sa najvecim brojem daka na teritoriji opštine Žagubica, a nastava se odvija u dve smene, kaže direktor Neša Pecic. - Takode smo škola sa najvecim brojem izdvojenih odeljenja, sedam seoskih škola, sa višegodi-šnjom uspešnom tradicijom u obrazovanju, kao i sa nastavnim kadrom spremnim da se usavršava, napreduje i razmenjuje iskustva. Školu pohada 661 ucenik, od toga u maticnoj školi 463, a u sedam podrucnih odeljenja 198. Veliki je broj ucenika putnika, a medu tih 213 ima i daka pešaka. Strucni kadar škole cine 21 radnik u razrednoj nastavi, pet profesora, 12 nastavnika razredne nastave i 4 ucitelja, kao i 23 radnika u predmetnoj nastavi, devet profesora i cetrnaest nastavnika. Naša škola je deo ekološki zdrave sredine, sa višegodišnjom uspešnom tradicijom u obrazovanju i nastavnim kadrom spremnim za usavršavanje. Želimo da naša škola postane institucija u kojoj je nastava savremena, efikasna, funkcionalna i prilagodena potrebama i interesovanjima ucenika i nastavnika, kao i potrebama šire društvene zajednice, naglašava direktor Pecic.

Škole u novom ruhu

Prema njegovim recima, dolaskom na vlast nove opštinske garniture Škola je sve bliža zacrtanim planovima.

- Zahvaljujuci novoj garnituri lokalne samouprave u našoj školi je u poslednje vreme mnogo toga uradeno. Prvo smo u maticnoj školi adaptirali nastavnicku kancelariju, od podova, zidova, do nabavke novog nameštaja, a potom je kompletno renovirana i fiskulturna sala. U zavisnosti od sredstava opremili smo i odredeni broj kabineta, kao što su za tehnicko i hemiju, a u toku je i opremanje kabineta za informatiku. Ucionica je renovirana od poda do plafona, ubacen je nov nameštaj, imamo i jedanaest kompjutera a od Ministarstva prosvete i sporta iz takozvanog Nacionalnog investicionog plana ocekujemo još cetrnaest. Pored maticne škole, planiramo da i podrucnim odeljenjima damo po jedan kompjuter. Pored toga što placa prevoz ucenika, Opština nam takode pomaže i kod dacke ishrane time što finansira socijalne slucajeve i trece dete. Mi imamo oko 300 ucenika koji su korisnici naše kuhinje, i to u dve smene.

Kako kaže direktor škole Neša Pecic, puna pažnja posvecena je i problemima sa kojima se suocavaju podrucna odeljenja u sedam susednih sela.

- U svim podrucnim školama kada su u pitanju školski objekti, uradeno je dosta, i to opet, moram to da kažem ma kako to nekome zvucalo, zahvaljujuci razumevanju i pomoci nove lokalne samouprave. Najkriticnija situacija bila je u Suvom Dolu, zgrada je bila trošna i dotrajala, krov je prokišnjavao na sve strane. Za njegovu kompletnu adaptaciju dobili smo 300. 000 dinara, fasada je okrecena, unutar zgrade kompletno je renovirana nastavnicka kancelarija. Ono što je možda od svega najvažnije, a to je ugradnja sanitarnog cvora tako da se više ne koristi poljski VC. Ovo je svakako kritika na racun prethodnih vlastodržaca cija je obaveza bila da deci omoguce minimum uslova za normalno školovanje. Otuda i razumljiva naša zahvalnost novim ljudima koji su poklonili punu pažnju mladom naraštaju. Zahvaljujuci donacijama Evropske agencije za razvoj, u selu Izvarica je pre nekoliko godina odradena rekonstrukcija školske zgrade, od temelja do krova, a unutar objekta uraden je i sanitarni cvor koji je kasnije doživeo opstrukciju zbog nemarnosti izvodaca radova.

Donacijama iste agencije kompletno je adaptirana i školska zgrada u Ribarima, od temelja do krova. Opet uz pomoc opštinskih struktura mi smo tu kompletno zamenili dotrajalu elektro instalaciju. Ista prica odnosi se na Osanicu i Jošanicu, sredene su fasade, oluci, elektricne instalacije, a u toku je akcija na uredenju sanitarnog cvora. Materijal je kupljen, ceka se ugradnja cime ce konacno sva podrucna odeljenja imati sanitarne cvorove. I Milatovac je zahvaljujuci donacijama Evropske agencije adaptirao školsku zgradu, a mi smo sa naše strane promenili patos u ucionicama, renovirali smo nastavnicku kancelariju, ostalo je da se sredi hodnik i instalacija.

Stanovi za sve ucitelje

U Osnovnoj Školi “Moša Pijade” puna pažnja poklanja se i kadrovskoj politici. O tome direktor Pecic kaže: - Naša je praksa da svako selo mora da ima i stan za ucitelja, tim pre što nemamo dovoljno kadrova koje je teško zadržati u zabitim mestima kao što je naše ukoliko im ne obezbedite i adekvatan smeštaj. U svim podrucnim odeljenjima izuzev Milatovca naši ucitelji imaju stanove. I taj problem je rešen zahvaljujuci, kome drugom nego novoj lokalnoj samoupravi. Kada je rec o kadrovima, imamo problem sa engleskim jezikom gde nam nedostaje jedan profesor, dva profesora matematike su pred penzijom a treceg nemamo, a slicnih problema imamo i kada je rec o srpskom jeziku.

Kada govorimo o problemima, jedan od vecih je i natalitet. Sa ovim problemom suocava se susedna Laznica cijoj školi preti gašenje jer svake godine sve je manje daka. I ne samo Laznica, to je problem na nivou cele opštine Žagubica, a u slicnoj situaciji je i Krepoljin. Prema nekim sagledavanjima, ukoliko se takav trend nastavi, za pet godina Škola ce biti prepolovljena, tvrdi Neša Pecic, direktor OŠ “Moša Pijade” Žagubica.

Proslavili ime Škole

U vannastavnim aktivnostima, kao što su takmicenja i smotre, ucenici OŠ “Moša Pijade” su postigli vrhunske rezultate, od opštinskog do saveznog ranga. Matematika: Sanja Roksandic, drugo mesto na republickom takmice-nju 1994/95. godine, trece mesto iste godine na saveznom nivou. Miloš Jorgovanovic, drugi na republickom, prvi na saveznom takmicenju 1995/96. Sanja Roksandic iste godine na republickom osvaja trece mesto. Sledece školske godine najuspešniji matematicar ove škole Miloš Jorgovanovic ponavlja uspeh, drugi je na republickom a prvi na saveznom takmicenju. Te godine Miloš Popovic osvaja trece mesto na republickom, kao i na saveznom takmicenju, a naredne, 1997- 98. godine Miloš Jorgovanovic svojoj bogatoj riznici trofeja dodaje još jedno prvo na republickom i trece mesto na saveznom takmicenju.

Fizika: Miloš Popovic 1996- 97. godine osvaja prvo mesto na republickom takmicenju, godinu dana kasnije titula najboljeg u Srbiji pripala je Zoranu Pericu koji je na saveznom rangu morao da se zadovolji trecim mestom. Te iste školske godine najbolji matematicar Miloš Jorgovanovic osvaja trece mesto.

Dejan Markovic na republickom takmicenju iz hemije školske 1995- 96. godine osvaja drugo mesto, Marina Milanovic je druga u Srbiji 2001/02. godine na takmicenju iz biologije, dok je Marija Pecic, Centar za talente, iz iste oblasti osvojila prvo mesto 2005/06. godine. Na republickom takmicenju iz geografije Marina Milanovic je školske 2000/01. godine bila druga.

Likovna kultura: Na republickom takmicenju školske 1994/95 godine talentovani ucenici žagubicke škole osvajaju tri prva mesta! Daliborka Lilic prvo, Sladana Stojkovic drugo i Milijana Avramovic trece mesto. Na istom nivou godinu dana kasnije Danijela Milovanovic je druga, Karolina Pujkilovic je najbolja u Srbiji školske 2000/01. godine, a Zorica Dinic druga. Na republickom takmicenju iz fizickog vaspitanja školske 2004/05. godine Vladimir Pauljevic je osvojio drugo mesto.

Pored ovih, ucenici ove škole ostvaruju zapažene rezultate i na folklornim smotrama, fudbalskim i karate turnirima, a neki pohadaju i muzicku školu.

M. Kuzmanovic

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC I EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EAR)

OBUKA DRUGE GRUPE ZA SERTIFIKACIJU

Prethodne sedmice održan je trodnevni seminar i za drugu grupu od osam preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga u okviru priprema za uvodenje ISO standarda. Ovaj projekat obuke finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, a sprovodi ga Regionalna privredna komora Požarevac, koja je za partnera u tom poslu uzela beogradsku firmu BONEKS inženjering.

Kroz trodnevni seminar - obuku za “ Uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom prema seriji standarda ISO 9000 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz obuku i pripremu za sertifikaciju po standardu ISO 9001 - grupni pristup” protekle sedmice prošli su sledeca preduzeca i njihovi predstavnici: SUPERIOR, Velika Plana - Ivo Ðinovic, Nebojša Ðinovic i Goran Ðinovic, POIMEKS, Požarevac -LJubomir Mašic i Daniel Mašic, FILIP, Požarevac- Milutin Filipovic, Saša Filipovic, Sanja Ivkov, Veselin Nikolic i Jasmina Filipovic, REKULTIVACIJA I OZELENJAVANJE , Kostolac -Gordana Ðulakovic i Vesna Miletic, TRGOPREVOZ Požarevac - Aleksandra Stojadinovic, Duško Stojadinovic i Saša Stojadinovic, LUNA Požarevac - Biljana Jovanovic, Jelena Miloševic i Sladana Stojanovic, RAS PRODUKT Požarevac- Goran Stepanovic, Svetlana Stepanovic i Dušica Spasic, kao i DUMAKO, Smederevo- Dragan Ðulic, Snežana Milatovic i Snežana Cirkovic.

LJubomir Mašic iz firme POIMEKS Požarevac, kaže da su oni odavno želeli i nameravali da krenu ka sertifikaciji, ali da su se tek sada za to stekli uslovi.

-Želim najpre da se zahvalim Regionalnoj privrednoj komori Požarevac i Evropskoj agenciji za rekonstrukciju što su nam omogucili da obuku prodemo besplatno i po jednom posebnom, a ipak lakšem i bržem - grupnom postupku - kaže Mašic.- Planovi naše firme predvidaju izvoz kao realnu i izglednu opciju, pa nam je u tom smislu sertifikat serije ISO 9001 standarda svakako potreban. Takode smo razmišljali i preduzeli odredene korake ka pronalaženju stranog strateškog partnera sa kojim bismo uvecali posao i izvoz, gde nam je isto tako sertifikat ISO standarda dobro došao.

Tatjana Nešic, predavac BONEKS inženjeringa, kaže da je cilj da što više preduzeca u Srbiji uskladi svoj rad sa zahtevima ISO standarda i da je u tom smislu ovaj grupni pristup jedan od nacina da se taj cilj i ostvari.

-Za samo preduzece je sticanje sertifikata ISO 9001 standarda kruna uloženog truda- kaže Tatjana Nešic. - Ovaj sertifikat ga, ustvari, na odreceni nacin uci kako dalje da napreduje.

Biljana Jovanovic iz firme LUNA Požarevac kao posebno važno smatra da standardi znace uvodenje reda u dokumentaciju.

-Naravno, sertifikat znaci i bolji nastup na tržištu, da se brže reaguje na probleme na tržištu i uspešno dalje posluje - kaže Biljana Jovanovic.

Poznati selekcionar prof Ivo Ðinovic, firme SUPERIOR Velika Plana, kaže da bez sertifikata o ispunjenju zahteva ISO standarda uskoro nece moci da se posluje ni na domacem, a kamo li na stranom tržištu.

-Smatramo da je ovo znacajan dogadaj za našu firmu i zahvaln i smo svima onima koji su nam u tome pomogli - kaže Ðinovic.

U Regionalnoj privrednoj komori u Požarevcu kažu da do septembra, do kraja obuke predstoje i novi zajednicki skupovi, ali i rad sa svakim preduzecem posebno.

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC

ŠTA DONOSI CEFTA SPORAZUM

Regionalna privredna komora Požarevac organizovala je ponovo jedan dobro posecen i profilisan skup, od izuzetne važnosti za privrednike Branicevskog i Podunavskog okruga.

Rec je o informativnom sastanku u Požarevcu, na temu : CEFTA sporazum.

CEFTA je, da podsetimo, sporazum koji je naša zemlja potpisala krajem prethodne godine, a odnosi se pre svega na regulisanje trgovinskih odnosa sa zemljama u regionu: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom i Moldavijom. U pitanju je dakle prostor od oko 30 miliona stanovnika.

Rumunija i Bugarska, kao nove clanice Evropske Unije, nisu više u CEFTI, ali ce kako je danas na skupu u Komori receno, preduzecima iz Srbije to cak doneti odredene prednosti, pošto naša zemlja ima potpisan Sporazum sa EU o preferencijalnim uslovima plasmana naše robe na tržište cele Unije.

O CEFTA sporazumu na skupu u Regionalnoj privrednoj komori, kome je presedavala Milica Mitkovic, predsednica Komore, govorili su još i Vlatko Sekulovic, Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose u Vladi Srbije, kao i Tihomir Bogicevic, nacelnik odeljenja Uprave carina Srbije.

-Svi uslovi trgovine, o poreklu proizvoda, carini i drugim pitanjima medusobne saradnje zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, sve to važi i za kasnije poslovanje sa zemljama EU - kaže Milica Mitkovic.-Kada je to tako, a tako jeste, onda to znaci da ce naši privrednici pre ili kasnije morati da dobro prouce uslove CEFTE i da ce u buducnosti morati da ih primenjuju. Za nas iz Regionalne privredne komore Požarevac je to podsticaj i obaveza da koliko možemo i koliko je do nas, kroz ovakve i druge informativne i edukativne skupove, pomognemo privrednicima da se što bolje snadu i uspešno posluju.

Vlatko Sekulovic je izmedu ostalog rekao da CEFTA pored konkretrne koristi u spoljnotrgovinskom poslovanju znaci i povecanje konkurentnosti i šansu novog razvoja privrede, ali i da je to i odredena politicka poruka.

-Potpisivanje, ratifikovanje i primena CEFTA sporazuma je i znacajna politicka poruka u smislu stabilnosti zemlje koja je posvecena saradnji u regionu i van njega - kaže Sekulovic-To je i signal stranim investitorima da dodu i da mogu da posluju po pravilima na koja su oni navikli. U prošloj 2006. godini mi smo imali oko 4 milijarde evra stranih investicija, ali je sve to bilo uglavniom kroz privatizaciju naših firmi. Narednih godina mi moramo da privucemo nove investitore koji ce ovde graditi nove fabrike i firme, a CEFTA je upravo jedan od instrumenata za tako nešto.

Tihomir Bogicevic je posebno i detaljno govorio o jednom novom pojmu koji donosi CEFTA, a to je dijagonalna kumulacija porekla proizvoda. Ako naše preduzece recimo uveze repromaterijal iz bilo koje zemlje u okviru CEFTA , doradi ga i izveze ga kao finalni proizvod - i taj izvoz ce se tretirati po preferencijalnim uslovima.

CEFTA sporazum, kako je predvideno, trebalo bi da pocne da se primenjuje nakon ratifikacije od strane zemalja clanica, a to znaci vec od polovine ove godine.

Svi uslovi CEFTE odnose se i na regulisanje trgovine sa EU, pa je time potrebnije da ih naši izvoznici i iz tog razloga usvoje što pre.

R.D.

ZA SMEŠTAJ STARIH LICA I ZA ŽRTVE NASILJA U PORODICI, U VELIKOM GRADIŠTU I GOLUPCU

POTREBNI DOM I SIGURNA KUCA

Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu svojim uslugama pokriva teritoriju dve opštine: velikogradištanske i golubacke. Ustanova je, inace, kao takva osnovana 1961. godine odlukama obe skupštine. Obzirom da se radi o teritoriji sa skoro 40.000 stanovnika, godišnje se za ostvarenje nekog prava iz domena socijalne zaštite, radnicima Centra obrati oko 1.800 korisnika.

- Centar svoju delatnost zasniva na grupi zakona i propisa iz oblasti socijalne zaštite. Pored tih osnovnih poslova radimo i na donošenju rešenja o materijalnom obezbedenju porodica koje nemaju drugih sredstava za izdržavanje. Takvih je u opštini Veliko Gradište na kraju 2006. godini bilo oko 50 . Takode je u našoj nadležnosti i donošenje rešenja o tucoj negi i pomoci neosiguranim licima kojih je u decembru prošle godine ovde bilo oko 60. Na osnovu odluka o proširenim pravima, Centar za socijalni rad redovno vrši strucne anamneze korisnika takozvanih jednokratnih pomoci koje se kod nas namiruju u novcu, lekovima, u namirnicama, kroz placanje knjiga socijalno ugroženim ucenicima, kroz ucešce u troškovima prevoza, placanja užine deci lošeg imovnog stanja... Evo, pred Novu godinu Centar je iz sredstava koje nam je prenela lokalna samouprava kupio 120 paketica za decu ciji su roditelji u stanju socijalne potrebe, istice direktor Centra Dušan Damnjanovic.

U ovoj ustanovi socijalne zaštite ukupno je zaposleno 11 radnika i od 15. avgusta prošle godine Centar je kadrovski kompletiran. Po rešenju Ministarstva u Centru rade 4 socijalna radnika, psiholog, pedagog, pravnik, tri administrativno-tehnicka radnika i direktor. Posle dužeg vremena od 15. avgusta prošle godine ovde je zaposlen i psiholog tako da Centar može, po Zakonu o porodicnim odnosima da pomaže i daje mišljenje sudu kod poveravanja dece što je izuzetno odgovoran i težak posao. Takode, kao organ starateljstva Centar ima posebnu ulogu kada su u pitanju deca bez roditeljskog staranja, da umesto roditelja koji ne mogu da vrše roditeljsku dužnost postavlja staratelje i kontroliše rad tih staratelja, smešta decu u odgovarajuce ustanove i hraniteljske porodice.

Ono što treba posebno istaci jeste da je Strategijom razvoja socijalne zaštite u ovoj godini predvideno da se celokupna socijalna zaštita, izuzev visoko specijalizovanih usluga koje i dalje ostaju na nivou Republike, prenese na lokalne samouprave. To, ustvari, znaci da cemo imati centre za socijalni rad sa kompletnim finansiranjem svih socijalnih potreba: sa isplatom naknade za tudu negu i pomoc, isplatom troškova materijalnog obezbedenja, smeštajem u ustanove, nadoknadom plata i materijalnih troškova zaposlenih...

- Narednih godina Centar ce biti u prilici da sprovodi i neke nove aktivnosti. Pre svega rec je o dva projekta vezana za Opštinu Veliko Gradište i takode dva projekta koja ce se sprovoditi u Opštini Golubac. Jedan projekat je zajednicki i to je takozvana pomoc u kuci. Centar za socijalni rad kao ustanova podržace program opština Veliko Gradiše i Golubac koji se odnosi na formiranje jednog mobilnog tima koji ce obilaziti stara lica u stanju socijalne potrebe, jer, kao što je poznato, ove dve opštine su sve starije i starije što se starosne populacije tice. Sve je veci broj starih ljudi napuštenih i bez odgovarajuce brige od strane mladih ukucana koji su dužni da se staraju o njima. Za sve njih, pri Centru ce biti osnovana služba koja ce raditi na terenu u Golupcu i Velikom Gradištu, obilazice ta domacinstva, pomagace u pripre-manju hrane, održavanju higijene, pružati medicinsku pomoc... Taj program bi za tri godine trebalo da postane i finansijski održiv, da se iz pružanja tih usluga finansiraju svi troškovi koji prate jedan takav projekat i naravno da se pokriju plate ljudi koji ce to da rade, istice direktor.

Rezultati prošlogodišnjeg rada Centra o kojima ce se ovih dana raspravljati na nadležnim mestima u Opštini i Republici govore, pored ostalog, da je sve veci broj korisnika koji se javlja za razne vidove pomoci pre svega za takozvane jednokratne pomoci tako da je opština Veliko Gradište za ove namene u 2007. godini predvidela 500 hiljada dinara više nego prošle godine, ukupno milion i 6oo hiljada dinara. Što se budžetskih sredstava tice ovde isticu da je velikogradištanska Opština odlucila da sa 300 hiljada dinara ucestvuje u materijalnim troškovima obzirom da sredstva koja Centar dobija od Republike nisu dovoljna za to. U ovoj godini takode iz opštinskog budžeta odobreno je 100 hiljada dinara za nabavku opreme odnosno za kupovinu još dva racunara cime ce svi zaposleni u Centru putem kompjutera biti povezani sa resornim Ministarstvom.

Najnovija Strategija socijalne zaštite predvida da svi korisnici ostanu na svojoj teritoriji i da im se u maticnim sredinama pruža adekvatna pomoc. To naravno podrazumeva da doticne maticne sredine imaju uslova za to, a neki od tih uslova su i postojanje odgovarajucih ustanova. Cinjenica je da na podrucju Branicevskog okruga ne postoji ni jedan dom za smeštaj starih lica. Takode, ovom podrucju manjka i jedna ustanova tipa Sigurne kuce koja bi brinula o velikom broju žrtava nasilja u porodici. Strategijom socijalne zaštite predvidena je mogucnost udruživanja nekoliko lokalnih samouprava radi izgradnje Doma za stare i Sigurne kuce. Pored lokalnih samouprava sredstva za te investicije obezbedila bi i Republika iz Nacionalnog investicionog plana.

- U Kucevu je nedavno renoviran jedan objekat koji funkcioniše pri Centru za socijalni rad i u kome utocište nalaze stara lica. Kapacitet te ustanove je, medutim nedovoljan, sve je više i više ljudi sa tom potrebom. To je i osnovni razlog što se o izgradnji Doma za stare za podrucje Branicevskog i Podunavskog okruga sve više razmišlja, kaže direktor Damnjanovic.

S.E.

HUMORESKA

KANDIDAT

Uvek se pojavljuje na izborima i uvek je na nekoj listi. Bez obzira u kojoj je partiji ili stranci, uvek je na listi kandidata. I što je najgore, uvek bude izabran na neku funkciju, od MZ do odbornicke ili poslanicke klupe.

Šta cete, zna covek znanje i kako se to radi, sposoban covek, jednom recju. A narod ko narod, ima svoje tumacenje: ima covek opasan program! Najbolji predizborni program, drugim recima.

More, taj kandidat (gore pomenut više puta) dogura i do poslanicke klupe. Rekli smo vec gore (više puta) sposoban je covek. Ali, da izvinete na izrazu, on može biti i žena! Da, da, nemojte se ništa cuditi (Alisa!), jer pošto vec kuckamo na vrata Evrope moramo se pridržavati i njihovih pravila. A ona kažu da u politici mora postojati (iako je to uglavnom muški posao) i odreden procenat nežnijeg pola iliti ženskadije (o clanovima gej partije necemo ovom prilikom).

E, sad, taj vrli kandidat (rekli smo, bilo da je muški ili ženski, što ne znaci da je dvopolan!), opet je na važnoj funkciji (rekli smo, takode, bilo na opštinskom ili republickom nivou) i mnogi se (opet) pitaju: kako? On, pa on(a)! Stalno isti!

Vidi se, dakle, da naši sugradani nisu gledali, da su propustili, vrlo edukativne filmove, takoreci, remek-dela svetske kinematografije, kao što su:

Kum 1, Kum 11, Kum 111, Bilo jednom na divljem zapadu itd. Kum(a), bratelo (sestra), don(a)... Pa, cuveni don Vito je srednjoškolac za ove naše “donove”!

A, opet, kad malo bolje razmisliš i pogledaš oko sebe, pa ko ce koga ako nece svoj svoga! Pa, ko je taj koji nece prvo zaposliti ili postaviti na vecu funkciju brata, kuma, svastiku, sestricinu...

Nece, valjda, komšiju ili nekog sposobnijeg od sebe!?

Ipak, njegov najveci doprinos društvu je taj što ništa ne uradi!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Vekovna srpska muzika je sviranje... malo moga!

- Za Srbe je Kosovo Sitnica.

- Da bi preživeo, prodao je i grobno mesto.

- Može u vašem braku nešto da škripi, ali je najgore kad krevet ne škripi.

- Jedan restoran ima reklamu za zimu: Vruca pica i topli napici!

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 26. januara do 2. februara, u porodilištu Požarevacke bolnice rodene su 24 bebe, 11 devojcica i 13 decaka.

Cerke su dobili: Danijela Ilic i Spasa Rajic iz Požarevca, Marija Milojkovic iz Požarevca, Marina i Milan Radojkovic iz Požarevca, Nevena Vojvodic Nikolic i Luka Nikolic iz Beograda, Marinela i Radomir Jovic iz LJubinja, Ivana Jankovic i Dejan Kovacevic iz Požarevca, Milena i Dejan Cakic iz Požarevca, Sandra Miloševic i Dejan Milovanovic iz Rabrova, Snežana Petrovic i Davor Ðurdevic iz Požarevca i Sladana Antonijevic i Dejan Janoševic.

Sinove su dobili: Radica Bojkovic i Goran Miloševic iz Veziceva, Biljana i Aleksandar Avramovic iz Požarevca, Biljana Todorovic i Darko Jovanovic iz Velikog Gradišta, Jelena Jankovic i Dragan Todorovic iz Popovca, Mirsana Jašaraj i Medmedin Canaj iz Kostolca, Marinela Ilic i Dejan Savic iz Desina, Silvana i Jugoslav Stokic iz Sirakova, Melita Migic i Dragiša Nikolov iz Požarevca, Mirjana i Srecko Vicanovic iz Kuceva, Milena i Dalibor Mladenovic iz Bara, Gordana i Saša Kandolas iz Požarevca, Jelena i Zoran Pavlovic iz Požarevca, Lidija Tadic i Mile Ivanovic iz Velikog Gradišta i Anda Ruva i Miodrag Cirkov iz Starog Kostolca.

ADVOKAT ZA VAS

EVROPSKI SISTEM ZAŠTITE LJUDSKIH PRAVA - SPORA PRAVDA PRAVICNO ZADOVOLJENJE

Presude donete u postupcima pokrenutim pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu od strane državljana bivših republika Jugoslavije: Slovenije, Hrvatske, BJRM i BiH, od velikog su znacaja za saznanje o sudskoj praksi tog suda za slucajeve koji su slicni sa postupcima koji se vode pred pravosudnim organima u Republici Srbiji. Protiv svih bivših republika Jugoslavije najcešce su donete presude zbog kršenja prava na sudenje u razumnom vremenskom roku.

Clan 6. konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je Pravo na pravicno sudenje i sud u Strazburu smatra da je cilj ove garancije zaštita "svih strana u postupku pred sudom... protiv preteranih odlaganja postupka". Ova garancija daje "naglašava važnost donošenja sudskih odluka bez odlaganja kako se ne bi ugrozila njihova delotvornost i kredibilitet".

Kada ispitujete da li je dužina postupka trajala u razumnom roku, sud uzima u obzir sledece cinioce: a) složenost slucaja, b) ponašanje podnosioca predstavke, v) ponašanje sudskih i pravnih organa države i g) šta je u pitanju za podnosioca predstavke. Vreme tj. rok koje se uzima u razmatranje pri proceni da li je doneta presuda u razumnom roku racuna se od podnesanja tužbe u parnicnim slucajevima, a u krivicnim postupcima podizanjem optužnice. Vreme trajanja postupka prestaje da tece kada se postupak zakljuci na najvišoj sudskoj instanci, tj. kada je odluka konacna.

Sud u Strazburu više puta je osudio Sloveniju zbog predugackih sudskih postupaka, cime je prekršila 6. clan Evropske konvencije, koji definiše pravo na pošteno sudenje u razumnom roku, kao i 13. clan, koji odreduje pravo na efikasnu pravnu zaštitu u domacem sudstvu, zbog cega je ova država morala da isplati svojim gradanima odštetu preko pola miliona evra.

Što se tice Prava Srbije, u clanu 16 ZKP i clanu 10 ZPP postoji opšte pravilo po kome sud ima obavezu da bez odugovlacenja nastoji da sprovede postupak i da spreci svaku zloupotrebu prava ucesnika u postupku. Takode, predvideno je da postupak prema maloletnicima zahteva narocitu hitnost.

Zakon o sudijama RS uvodi obavezu sudiji da predsednika suda izveštava o vremenskom razovju postupka. U prvostepenom postupku, ako postupak nije okoncan u roku od šest meseci od prijema predmeta, sudija mora predsedniku suda da saopšti razloge za to, a o preduzetim radnjama mora pre toga da ga izveštava svakih mesec dana. U drugostepenom postupku, sudija mora da objasni zašto postupak nije okoncan u roku od mesec dana od prijema predmeta, kao i da ga obaveštava pre toga i o svim preduzetim radnjama na svakih petnaest dana.

Prema clanu 46. Evropske konvencije države ugovornice imaju obavezu da se povinuju odlukama Evropskog suda i do sada su države kojima je bilo naloženo da izvrše isplate u skladu za clanom 41. konvencije to dosledno izvršavale. Sud u Strazburu od oktobra 1991. godine u izvršnim odredbama presude propisuje period od tri meseca do datuma donošenja odluke u okviru kojeg podnosiocu predstavke mora biti isplacena nadoknada, a od januara 1996. godine se predvida i kamata u slucaju da država ne ispuni obavezu pridržavanja ovog vremenskog ogranicenja.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH STVARALACA

LJILJAN KAO CISTOTA DUŠE

- Slavica Jovanovic: "Košulja od ljiljana", Centar za kulturu Požarevac 2006.

U izdanju Centra za kulturu Požarevac pojavila se prva knjiga stihova Slavice Jovanovic, mlade požarevacke pesnikinje pod vrlo originalnim naslovom “Košulja od ljiljana” koja ima pet ciklusa. Autorka je do sada imala razasute stihove po listovima i casopisima, a objedinjujuci ih u celinu ostvarila zavidnu kohezionu snagu i sažete poruke pesnicke reci.

Recenzent ove knjige poznati srpski pesnik Veliša Joksimovic, dobro je uocio da je “središni motiv ove pesnikinje ljiljan koji simboliše cistotu duše ali i iskazuje eticki stav”. Ispravno je primetio da Slavica Jovanovic spaja mitološke, folklorne i intimisticke slojeve kao i da se pesnikinja okrenuta antickim, novozavetnim,vizantijskim i slovenskim motivima. Konacno, nesumnjivo je tacna opaska Joksimovica da je mlada autorka vec u prvoj knjizi izgradila svoju prepoznatljivu pesnicku poetiku.

Ima prvih knjiga (nažalost, takva je vecina koje se brzo zaborave),ima onih drugih koje su bitne i presecne i trecih koje uspevaju da nadtraju sve ostale iza nje. “Košulja od ljiljana” Slavice Jovanovic pripada knjigama iznenadenja. Naime, nije se ocekivala ovolika zrelost,produhovljenost, zaokruženost motiva, a pogotovu ne ovako jezgrovita metafora. To sve govori da pesnikinja ima raskošnog talenta,stvaralacki nerv, nešto od onog sjajnog poetskog podteksta koji vrvi od raznih znacenja i zracenja. Naprosto, ume sa recima što je temeljna pretpostavka da je biti još pesnickih knjiga koje bi mogle imati trajnije vrednosti.

S.RISTIC

U FONDACIJI MILENIN DOM- GALERIJI “M. P. BARILI” PRVI PUT POSLE RATA PROSLAVLJEN SVETI ATANASIJE VELIKI:

PONOVO ZAPLAMTILA SLAVSKA SVECA

Prvi put u posleratnom periodu, u porodicnoj kuci Pavlovica, danas Fondaciji Milenin dom- Galeriji “Milena Pavlovic Barili”, ponovo je zaplamtila slavska sveca na dan Svetog Atanasija Velikog, kojeg su sve do polovine prošlog veka prosla-vljali Milenin deda Stojance i njena baka Bosa.

Ovim je kolektiv Fondacije, predvoden upravnikom Radoslavom Stanojevicem, iznova potvrdio da Milena, celokupnim svojim stvaralaštvom, iznad svega, slikarskim, ali i pesnickim, živi u svom domu u srcu Požarevca okružena poštovanjem i divljenjem.

Po starom srpskom obicaju

Cast da u domu Pavlovicevih, prvi put posle rata, bude domacin slave i kolacar pripala je upravniku Fondacije, Radoslavu Stanojevicu, sa sveštenstvom SPC, protojerejem stavroforom Zoranom Jankovicem, protojerejem Dejanom Ivkovicem i protodakonom Predragom Radakovicem, a u prisustvu clanova Upravnog odbora Fondacije, kolektiva Galerije “Milena P. Barili”, komšija...

- Molimo se Gospodu da sve nas blagoslovi i da se osveti ovaj Dom umetnosti, na dan istaknutog bogoslova- Svetog Atanasija Velikog, u spomen porodice Pavlovic, cija je najistaknutija predstavnica bila Milena, koja je prepoznala dar božiji u sebi. Upravo to je svima nama poruka, draga braco i sestre, da je Gospod svima nama dao odredeni dar, talenat, koji treba da prepoznamo i imamo dovoljno ljubavi i žrtve da radimo na njegovom umnožavanju.., kazivao je protojerej stavrofor poželevši slavljenicima da dar koji su primili od predaka sa ljubavlju neguju i da ga umnožavajuci predaju buducim pokolenjima na dobrobit našega naroda.

- Fondacija Milenin dom- Galerija M. P. Barili - naš slikarski muzej, nalazi se u porodicnoj kuci Pavlovica, Stojanceta Pavlovica i njegove žene Bose dakle, Mileninog dede i babe. Po našim izvorima, od rata do današnjih dana u ovoj kuci nije slavljena slava, a buduci da smo mi naslednici, smatrali smo da po starom dobrom srpskom obicaju onaj ko nasleduje necije imanje ili kucu trebalo bi da nastavi da obeležava i slavu tog doma, što po prvi put posle rata i cinimo, sa namerom da to ponovo postane tradicija, istakao je upravnik Radoslav Stanojevic, koji je zatim brojne goste, medu kojima predstavnike osnivaca- opštine Požarevac, direktore ustanova kulture opštine Požarevac, predstavnike javnih preduzeca i ustanova, kao i Ministarstva kulture RS i Ministarstva spoljnih poslova RS, ugostio na slavskom rucku.

Ocekivanja u tekucoj godini

Obeležavanjem Svetog Atanasija Velikog možemo reci da je “otvorena” sezona 2007. godine, u kojoj kolektiv Fondacije Milenin dom najavljuje ambiciozne planove.

Krajem protekle godine Fondacija je sklopila znacajne ugovore o gostovanju Mileninih slika. Srpskim kulturnim prostorom, od Novog Sada, preko Cacka, Vrnjacke Banje, Zrenjanina... bice izložena dela slavne Milene Pavlovic Barili.

- Uputili smo program rada Ministarstvu kulture RS, kojim, izmedu ostalog, predlažemo da naše slike gostuju i u Rimu, u kojem su i sahranjeni Milena, njen otac i majka. Sve napore ulažemo da taj projekat ostvarimo. Predložili smo i izlaganje u Banjaluci i Banskim dvorima. Ali, tek nakon saglasnosti Ministartva o tome možemo ozbiljnije da razgovaramo, a u pregovorima smo i za Herceg Novi, istice upravnik Fondacije, Radoslav Stanojevic najavljujuci i dve umetnicke “svetkovine”- vec tradicionalno slikarsko bijenale, ali i tek ustoliceno pesnicko:

- U novembru nas ceka 11. bijenale Milene Pavlovic Barili, naslovljeno “U svetlosti Milene”, za koje verujemo da ce, vec po tradiciji, biti veoma uspešno i izuzetno poseceno. Inace, od ove godine, odlukom Upravnog odbora Fondacije, utvrdili smo i Pesnicko bijenale, koje ce se smenjivati sa slikarskim, i na taj nacin cemo se odužiti Mileni i kao pesniku.

A. Maksimovic

PROGRAM U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC:

NOVO, BOGATO I RAZNOVRSNO

U Centra za kulturu Požarevac, u danima pred nama, slede koncert grupe "Legende", klarinetiste mr Vlade Uroševica, predstava "Kurs", dva festivala posvecena slavnom Milivoju, jedan amaterski, "Štap i šešir", i drugi profesionalni, "Dani Milivoja Živanovica".., a sve to samo je deo repertoara požarevackog Centra, u kojem se osim pozorišta i filma neguje i tradicionalna narodna igra i bogata izdavacka delatnost Edicije "Branicevo".

Sledece na repertoaru

Februar mesec u Centru za kulturu Požarevac, vec po navici, svojim sugradanima nudi šarolike mogucnosti izbora.

Vec prve nedelje pocelo sa prikazivanjem filma "Covek od pruca", veceras pevaju "Legende", a u cetvrtak ce za požarevacku publiku nastupati klarinetista mr Vlada Uroševic.

Naredne nedelje, 13. februara, bice predstavljeno novo izdanje Edicije "Branicevo", "Pesnicki modernizam", najkapitalniji i najbitniji tekstovi Stanislava Vinavera.

Ponovo krece i ciklus predstava za decu, u okviru programa "Deco, povedite roditelje u pozorište". Prve dve subote slede lutkarske predstave, 17. februara film za najmlade, a 25. predstava.

Svakako, adut Centra je predstojeci Festival amaterskih pozorišta "Milivojev štap i šešir", od 19. do 25. februara, kada ce se u Požarevcu susresti varoška pozorišta iz Kragujevca, Valjeva, Leskovca, Rume, Uba, Šida, a za najmlade igrace pozorište iz Gracanice, najavljuje upravnik Doma kulture Požarevac, Dragi Ivic i istice:

-Ugosticemo umetnike, glumce sa teritorije citave Srbije. "Milivojev štap i šešir" prireduje trecu godinu za redom, a još se te prve godine pokazao izuzetno prihvacenim. To je naš esnafski festival. To je naša želja da cuvamo secanje na cika Milivoja, jer drugi ga nece cuvati ukoliko to mi ne cinimo. Verovatno smo i jedini grad u svetu koji ima dva festivala, amaterski i profesionalni, posvecena jednom umetniku. Ali, cika Milivoje je to zasslužio, kao i naša publika.

U danima za nama

Centar za kulturu Požarevac u tekucoj 2007. godini vec je više puta obradovao publiku svoga grada, ali šire.

Poslednje nedelje januara predstava Centra, "Kidaj od svoje žene", gostovala je u Aleksincu. Crkvena opština je 26. januara u Centru za kulturu priredila Svetosavsku akademiju, a na dan Svetog Save, ugostio je zvanice proslave jubileja Narodne biblioteke "Ilija M. Petrovic" Požarevac. Te veceri Baletski studio "Fleks" priredio je svoj redovni godišnji koncert, a 29. januara Centar za kulturu Požarevac ucestvovao je u organizaciji i realizaciji manifestacije "LJubav za LJubicevo", Galeriji "Helena" na Banovom brdu, koja ima za cilj pokretanje inicijalne akcija za obnavljanje Ergele "LJubicevo".

Podjednako je raznovrstan repertoar bio prireden i u protekloj 2006. godini, koji je propratilo više od 10.000 posetilaca, a reperi su svakako glumacki festivali.

- Ono što mene stvarno ispunjava zadovoljstvom u vezi sa 2006. godinom jesu pre svega pozorišni programi, koji su se dokazali konceptima, što je u našem poslu i najbitnije. To potvrduje ne samo interesovanje publike, vec je dokazan i programski, istice Dragi Ivic.

Proteklom godinom zadovoljni su i u Ediciji "Branicevo", koja je tokom 2006. godine objavila pet sjajnih naslova: Mesojede, Poema o Kante Hondu, Devet zaboravljenih pripove-daca, Lutke i Nezasicenje, na što urednik Edicije, Aleksandar Lukic istice:

- Edicija "Branicevo" objavljuje kvalitetne naslove. I ove godine cemo nastojati da održimo tu uzlaznu liniju. Edicija "Branicevo" nastoji da se izdvoji iz mnoštva srpskih izdavaca, time što profiliše svoje naslove cvrsto ostajuci pri utvrdenim kriterijumima. U ovom trenutku cilj nam je da izvršimo i uspostavimo kulturološku misiju necega za što se zalažemo svojom kulturnom politikom.

A. Maksimovic