Header

UPIS BESPLATNIH AKCIJA U POŠTAMA BRANICEVSKOG OKRUGA

PRIJAVILO SE 28 HILJADA GRAÐANA

Na šalterima 47 pošta u osam opština Branicevskog okruga, od pocetka akcije pa zakljucno sa 6. februarom, za upis besplatnih akcija šest velikih javnih preduzeca, prijavilo se 28.000 gradana. Samo u požarevackoj opštini upisano je oko 11.000 lica. Prema recima Milana Cukavca, direktora RJ Poštanski saobracaj Požarevac, ovaj posao se odvija bez gužvi i problema, za potrebe evidentiranja potencijalnih akcionara, pošta je otvorila 11 specijalizovanih šaltera. Zahvaljujuci dobroj organizaciji pošte i poštanskih radnika, sva je verovatnoca da ce se se upis gradana za besplatne akcije, na podrucju Branicevskog okruga završiti pre roka.

S.E.

U SUSRET 15. FEBRUARU- DANU VOJSKE SRBIJE

POZIV GRAÐANIMA NA TRODNEVNO DRUŽENJE

Povodom 15. februara- Dana državnosti Republike i Vojske Srbije, komandant požarevackog Garnizona, pukovnik Vinko Markovski održao je konferenciju na kojoj je obavestio medije o aktivnostima Centra za obuku kopnene vojske na obeležavanju ovog znacajnog datuma.

- U nekoliko garnizona Vojske Srbije, a medu njima i u Garnizonu Požarevac 13. februara bice organizovan « Otvoren dan» u vremenu od osam do cetrnaest sati, dan kada ce svi gradani Požarevca i Branicevskog okruga moci slobodno da udu u kasarnu Centra za obuku kopnene vojske gde ce biti prireden prigodan program. Tada ce biti izložena sva borbena sredstva kojima raspolaže Centar, a istog dana bice postavljena i izložba « Deca Srbije o vojsci Srbije». Pored toga, posetioci ce moci da se upoznaju sa smeštajem i uslovima rada pripadnika Centra, pre svega vojnika i kursista koji se nalaze na kursiranju u CO KoV. Sledeceg dana, 14. februara u deset sati delegacija Vojske Srbije i Garnizona Požarevac položice vence na spomen obeležju na Cacalici, kao i na spomeniku vojniku u Kosovskoj ulici. Posle polaganja venaca, tacno u podne obavice se svecano otkrivanje ploce sa novim nazivom kasarne u Požarevcu. Odlukom Generalštaba, kasarna « Narodni heroj Veljko Dugoševic» promenila je ime u kasarna «General Pavle Jurišic-Šturm». Nakon toga, u Centru za kulturu Požarevac u trinaest sati bice održana svecana akademija povodom obeležavanja Dana Vojske Srbije. Sve ove aktivnosti završavaju se 15. februara u 11 sati tradicionalnim svecanim postrojavanjem jedinica u kasarni «General Pavle Jurišic- Šturm», bice dodeljene nagrade, pohvale i odlikovanja najzaslužnijim pripadnicima Centra, naglasio je pukovnik Markovski.

- Centar za obuku kopnene vojske je u protekloj godini ostvario vrlo znacajne rezultate, a oni se ogledaju u tome što je kroz Centar prošlo oko 4.000 vojnika, da je u njemu kroz obuku na raznim kursevima prošlo preko 200 profesionalnih pripadnika vojske, pretežno podoficira, da su mnogobrojne delegacije stranih zemalja posetile u ovo vreme Centar za obuku kopnene vojske koji je stvorio odredeni imidž, kako u vojsci, tako i široj društvenoj zajednici. Prilika je da kažem da mi iz Garnizona, posebno iz Centra za obuku kopnene vojske imamo izvanrednu saradnju sa lokalnom samoupravom, Srpskom pravoslavnom crkvom, sa policijom, prakticno, rado smo videni i prihvaceni u svim sredinama. Imamo priliku da sutra na « Otvorenom danu» pokažemo to zajedništvo i ja ovom prilikom pozivam sve gradane, škole, da dodu u kasarnu i pogledaju sva ta borbena sredstva i prikaz taktickih radnji i postupaka, onog što mi radimo i kako obucavamo vojnike i podoficire, istakao je komandant požarevackog Garnizona.

M. K.

U POŽAREVACKOM CRVENOM KRSTU

PODELJENO PREKO 900 PAKETICA

Obeležavajuci 6. februar, dan kada je 1876. godine, na inicijativu dr Vladana Ðordevica, osnovano Društvo Crvenog krsta Srbije, požarevacki humanitarci podelili su preko 900 paketica romskoj deci koja žive na teritoriji opštine Požarevac. Akcija je organizovana u saradnji sa Crvenim krstom Srbije.

-Društvo Crvenog krsta Srbije, danas Crveni krst Srbije deluje kao samostalno nacionalno društvo, ciji je kontinuitet medunarodno potvrden septembra 2006. odlukom Medunarodnog komiteta crvenog krsta. Nastao je kao humanitarna, nezavisna i dobrovoljna organizacija sa misijom da olakša ljudsku patnju i pruži pomoc ugroženima u slucaju ratnih sukoba, prirodnih, ekoloških ili drugih nesreca, spašavajuci ugrožene ljudske živote, kao i zdravlje ljudi kroz preventivno delovanje. Danas Crveni krst Srbije cine dve pokrajinske organizacije, pet gradskih i 177 lokalnih, u kojima je zaposleno oko 600 profesionalaca i 60 hiljada volontera, koji u ovom momentu sprovode oko 60 projekata-istakao je Branislav Živulovic, sekretar požarevackog Crvenog krsta.

I zabeleška za istoriju: Crveni krst u Požarevcu je osnovan vec 1886. godine, a prvi predsednik je bio Cedomir Popovic.

R.R.D.

U OSAM OPŠTINA BRANICEVSKOG OKRUGA

PROSECNA ZARADA 33.168 DINARA

Prema podacima Republickog zavoda za statistiku, prosecna decembarska zarada u osam opština Branicevskog okruga iznosi 33. 168 dinara. Sa 35. 981dinara opština Požarevac je na prvom mestu ( 3. 106 dinara više od prethodnog, novembarskog proseka), dok su najniža primanja u decembru imali žitelji opštine Veliko Gradište- 23. 250 dinara. Odmah iza Požarevca, prema visini primanja sa 29. 734 dinara nalazi se opština Golubac, potom slede Petrovac sa 28. 817, Žagubica sa 26. 820, Malo Crnice- 26. 118, Žabari sa 25. 907 i opština Kucevo sa decembarskim prosekom od 25. 231 dinara.

M. K.

U JANUARU OVE GODINE U BRANICEVSKOM OKRUGU

RAST NEZAPOSLENOSTI

Prema najnovijim podacima Nacionalne službe zapošljavanja, Filijale u Požarevcu, u opštinama Branicevskog okruga, u prvom ovogodišnjem mesecu došlo je do rasta nezaposlenosti s jedne i smanjenja zapošljavanja, s druge strane. Nezaposlenost je u januaru u odnosu na stanje krajem prošle godine uvecana za 1,3 odsto, a zapošljavanje je prema mesecnom prošlogodišnjem proseku smanjeno za citavih pet odsto.

U najvecoj opštini Branicevskog okruga, požarevackoj, nezaposlenost je uvecana za 1,4, a zapošljavanje smanjeno cak za 8,5 odsto.

Prema evidenciji Službe, krajem prošle godine u Branicevskom okrugu posao je cekalo 9.807 lica od kojih u požarevackoj opštini 5.317. U prvom ovogodišnjem mesecu registrovano je 9.939 nezaposlenih ili 132 više nego krajem prošle godine.

S.E.

UPIS AKCIJA NA ŠALTERIMA SLUŽBE ZAPOŠLJAVANJA U POŽAREVCU

GUŽVE TEK OD 30. MAJA

Sa pocetkom upisa gradana za besplatne akcije u Srbiji je krenulo i evidentiranje sadašnjih i bivših radnika šest javnih preduzeca za upis akcija po godinama staža. Oni se evidentiraju u filijalama Nacionalne službe zapošljavanja. O tome kako su se za taj posao organizovali u Službi zapošljavanja u Požarevcu i šta je sve potrebno od dokumentacije staviti na uvid prilikom upisa:

—Prema rasporedu sacinjenom na nivou Nacionalne službe, u prva dva meseca upisivace se zaposleni i bivši zaposleni u NIS-u i JAT-u. U aprilu i maju evidentirace se radnici Galenike i Telekoma, a od 30. maja do kraja upisa zaposleni u EPS-u i Aerodromu “Nikola Tesla”. Zbog strukture zaposlenih na požarevackom podrucju, veci priliv na našim šalterima ocekujemo u poslednja dva meseca kada se budu upisivali radnici EPS-a kojih ovde ima u poprilicnom broju, neke grube procene govore da je to brojka od oko 10.000 lica. Bez obzira kada se evidentraju i kojim kompanijama pripadaju, svi su u obavezi da prilikom upisa dostave sledeca dokumenta: Licnu kartu na uvid, fotokopiju licne karte, original uverenje o državljanstvu RS koje nije starije od šest meseci, fotokopiju radne knjižice overene u preduzecu, a za penzinere overene u Fondu PIO i potvrdu o ostvarenim godinama staža koju izdaje preduzece na obrascu propisanom od Nacionalne službe za zapošljavanje. Šalteri za upis radice od 14 do 19 casova, U udarnim mesecima, najverovatnije, povecacemo broj šaltera za realizaciju ovog posla, saznajemo u Službi zapošljavanja u Požarevcu.

S.E.

U POŽAREVCU PROŠLOG UTORKA

OTVOREN CENTAR GAS INVESTA

- Prostorije Predstavništva su u Sindelicevoj 35, a sve informacije o korišcenju prirodnog gasa za grejanje, pored posete ovoj Kancelariji, Požarevljani mogu dobiti i putem telefona 543-705, 543-706

- Pocetak gasifikacije obeležice pocetak izgradnje jedne od tri merno regulacione stanice po izdavanju rešenja o odobrenju prijava radova

Posle veoma konkretnog posla- anketiranja gradana o zainteresovanosti za uvodenje gasifikacije, opština Požarevac i Gas Invest preduzeli su još jedan korak ka realizaciji ove velike investicije. U pitanju je otvaranje Kancelarije Gas Investa i opštine u kojoj svi zainteresovani mogu da dobiju precizne informacije o tome kako se najbrže može doci do prirodnog gasa za grejanje. Sem dolaskom u Kancelariju koja se nalazi u Sincelicevoj ulici broj 35 gde ih ocekuje strucno lice, gradani se mogu obavestiti i putem telefona 012/ 543 705.

Kancelariju su u prisustvu i ostalih funkcionera opštine i predstavnika Gas Investa prošlog utorka otvorili Dušan Vujicic, predsednik opštine i magistar Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika, inace kordinator ovog posla za Branicevski okrug.

- Iz dana u dan lokalna samouprava cini napore da dovede gasovod u grad, da time obezbedi bolji i lakši život naših gradana. Tamo gde ne može toplovod moci ce gasovod za šta nam je trebalo dosta vremena da pripremimo dokumentaciju, da otvorimo ovaj lokal... Cilj nam je da posao otpocne što pre kako bi se što više ljudi prikljucilo na gasovod jer time u celini svi dobijamo kvalitetnije grejanja. Pored toga realizacijom ove velike investicije znacajne ne samo za opštinu Požarevac vec za citav Branicevski okrug, uposlicemo brojnu radnu snagu, posla ce biti za mnoge mlade nezaposlene ali i za one koji su zbog privatizacije i tranzicije ostali bez posla. Zato i mi u opštini i ljudi u Gas Investu s nestrpljenjem ocekujemo pocetak gradevinske sezone, rekao je na otvaranju Dušan Vujicic.

Iako ce do prvih prikljucaka na sistem gasovoda u Požarevcu proteci još vremena, veliki je uspeh zajednickog tima opštine i Gas Investa koji radi na ovim poslovima što se došlo do sadašnjeg stepena pripremljenosti za prakticnu realizaciju investicije.

- Ovakav lokal nam je bio neophodan, nedostajalo nam je mesto za prikupljanje i obradu podataka koje nam dostavljaju naši anketari. Oni su ovih dana na terenu, prikupljaju podatke o zainteresovanosti gradana za gasifikaciju. Sa otvara-njem ove Kancelarije moguc je i licni kontakt Požarevljana sa predstavnikom Gas Investa. U ovom Predstavništvu naime ocekuje ih Danijela Ivkovic, korespodent i saradnik. Kancelarija ce, dakle gradanima biti na raspolaganju kako bi se oni i direktno informisali o stvarima koje ih u vezi gasifikacije zanimaju. Planiramo da u delu ovog prostora priredimo i jedan mali izložbeni salon tako da gradani budu u prilici da se i na ovaj nacin obaveste o cenama, kvalitetu, gasnoj opremi o širokoj primeni prirodnog gasa u domacinstvima...

Za sve one koji smatraju da se citav ovaj posao odvija sporo, pomenucu još jednom da u Sporazumu koji smo potpisali sa Gas Investom lepo piše da termini teku od momenta pripreme svih neophodnih dokumenata, a taj postupak je dosta trajan zato što je i mreža dosta razudena, nije jednostavno ovakav energent raširiti bez prethodne priprema odgovarajuce dokumentacije. Da samo podsetim da za stambenu zgradu koja se gradi na jednoj lokaciji treba skoro godinu dana da se pripremi sva potrebna dokumentacija, a šta tek onda reci za investiciju kakva je gasovod koji se prostire na citavom podrucju opštine, a ne samo na jednoj lokaciji. Ja licno mislim da za ovakav jedan ozbiljan posao idemo prilicno brzo i zahvaljujuci velikom trudu svih u opštini i Gas Investu koji je i opremio ovaj lokal. Gas Invest je inace, do sada podneo sve troškove vezane za uvodenje gasifikacije u opštinu Požarevac. Sa nama su danas i Predrag Nikic, predsednik Upravnog odbora Gas Investa i LJubomir Sikora, direktor za gasifikaciju. Sve važne dogadaje prate sa nama redovno i u ime lokalne samouoprave s pravom mogu reci da imamo dobru saradnju sa njima, da oni rade maksimalno brzo i da su njihovi strucnjaci u stalnom kontatu sa našim službama. Proglašavam otvorenim ovaj Centar i pozivam sve zainteresovane gradane da nas posete, dobice ovde sve informacije koje ih u vezi sa uvodenjem i prikljucenjem na gasovod interesuju. U svakom trenutku imace na raspolaganju strucnjake iz Gas Investa i nas iz opštine koji vodimo ovaj posao, rekao je Zvonimir Blagojevic.

DR PREDRAG NIKIC, PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA GAS INVESTA

NAJVIŠA CENA PRIKLJUCKA - 1.100 EVRA

- Sa današnjim danom, možemo da kažemo da su se stekli svi preduslovi za pocetak radova. Ocekujemo uskoro odobrenje od opštine za postavljanje merno regulacione stanice, u toku je izrada dokumentacije za distribrutivnu mrežu tako da smatram da je sa današnjim danom proces otpoceo. Anketari su vec na terenu, ocekujemo ukupno pozitivnu ocenu ljudi zainteresovanih za gasovod što ce potvrditi da je ovo opravdan potez, da je gasifikacija bila potrebna ovom regionu. Što se cene prikljucka tice ona je u nadležnosti Agencije za energetiku, sigurno nece biti viša od one predložene u iznosu od 1.100 evra, može samo da bude manja, Agencija za enertetiku dobice sve elemente koji su joj neophodni za definisanje krajnje cene. To sada više nije u nadležnosti niti izvodaca niti investitora. Šta je to što mi u ovom trenutku možemo garantovati? Pa to je da ce poceti postavljanje merne regulacione stanice. Što se glavnih vodova tice oni nisu u našoj nadležnosti, za njih su odgovorni država i Srbija gas. Povezivanje odredenih reona na gasovod odvijace se deo po deo, ne mogu svi odjednom da se prikljuce. ali ako sve ide ovim tempom ocekujemo da gasifikacija pocne da funkcioniše naredne grejne sezone, obavestio nas je, dr Predrag Nikic, predsednik Upravnog odbora Gas Investa.

LJUBOMIR SIKORA, DIREKTOR ZA GASIFIKACIJU GAS INVESTA:

POŽAREVCU DOVOLJNE TRI MERNE STANICE

- Projekat koji smo zapoceli u Požarevcu podrazumeva dve faze. Jedna je realizacija projekta zajedno sa Ministarstvom za kapitalne investicije, odnosno Srbija Gasom, i to je dovodenje takozvanog priklju-cnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca u dužini od 14 i po kilometara. To je neophodna faza da bi Požarevljani dobili gas, nezavisno od toga, u susret tom projektu pocinjemo radove na realizaciji onoga što se tice teritorije opštine Požarevac, izgradnja tri merne regulacione stanice sa distributivnom mrežom koja ce obezbediti da onog momenta kada gas stigne do Požarevca sa transferzale, svi Požarevljani koji su do tog momenta prikljuceni na gas, mogu isti da koriste. Od realizacije samog projekta prikljucnog gasovoda Osipaonica- Požarevac koji se finansira iz NIP-a, zavisice rokovi vezani za teritoriju Požarevca. Naša je procena da u toku jedne godine možemo da izgradimo do 40 kilometara distributivne mreže, a sam pocetak radova ce biti obeležen izgradnjom jedne od tri merne regulacione stanice u zavisnosti od toga za koju nam opština Požarevac odnosno Odeljenje za urbanizam opštine Požarevac izda urbanisticke uslove odnosno uslove za izgradnju.

Formalno, sa te tri merne stanice bice pokriven ceo Požarevac. Što se nas u Gas Investu tice njihova izgradnja, od momenta pocetka radova, može biti završena za 90 dana, napominje direktor za gasifikaciju LJubomir Sikora.

S.E.

PZP “POŽAREVAC” AD

DUGOVI KOCE PUTARE

Radovi na rekonstrukciji regionalnog puta R-107 B Požarevac - Zabela, koje smo najavili u prošlom broju lista “Rec naroda”, pocece uskoro, ako JP “Putevi Srbije” i PZP “Požarevac” ovih dana uspešno okoncaju pregovore o mecusobnim finansijskim odnosima. Naime, JP “Putevi Srbije” požarevackim putarima duguje novac za veci broj poslova odradenih još pretprošle godine.

- Mi smo još 23. decembra 2006. godine od JP “Putevi Srbije” dobili poseban nalog za poboljšanje kolovozne konstrukcije, ojacanje i pojacano održavanje na rehabilitaciji kolovoza na regionalnom putu R-107B od Partizanske ulice do Zabelske petlje, u dužini od 2,6 kilometara. Pored tog posebnog naloba, dobili smo i poseban nalog sa istim zadacima za put M-24, od pruge do petlje “Šumarice”, tri deonice, kao i treci nalog za R-103 Kostolac - Požarevac. Nalozi su stigli na samom kraju gradevinske sezone, pa smo nameravali da te radove realizujemo u prolece 2007-e. Mecutim, vremenski uslovi nisu bili jedina prepreka. Mi još uvek nismo uspeli da naplatimo poslove odradene rokom 2006. godine po nalozima i za racun JP “Putevi Srbije”. Ta dugovanja ucinila su da tokom prošle godine nismo mogli da realizujemo nijedan posao po posebnim nalozima “Puteva Srbije”, vec se radilo samo na redovnom održavanju, krp-ljenju udarnih rupa, cišcenju putnog pojasa, recju, samo oni radovi koji direktno uticu na bezbednost saobracaja. Na celu JP “Putevi Srbije” sada je Zoran Drobnjak, i ocekujemo da razmotrimo sve posebne naloge koje smo dobili, kao i sva dugovanja tog preduzeca prema nama. Uveren sam da ce biti razumevanja i sredstava, kako bi se realizovali poslovi znacajni kako za gradane u zoni gde je popravka puteva neophodna, tako i za sve ucesnike u saobracaju, pa i same puteve cije bi dalje propadanje trebalo što pre spreciti, - kaže Nebojša Kostic, direktor PZP “Požarevac” AD.

Direktor PZP “Požarevac” posebno naglašava da je prošle godine, u situaciji kada, zbog neizmirivanja obaveza od strane JP “Putevi Srbije”, PZP nije moglo da se sanira i presvuce novim asfaltnim slojem deo puta M-24 na izlazu iz Požarevca prema petlji “Šumarice”, Opština Požarevac priskocila u pomoc i budžetskim sredstvima finansirala potpunu rehabilitaciju znacajnog dela tog puta.

- Imamo izvrsnu saradnju i razumevanje od strane predsednika opštine Požarevac Dušana Vujicica i njegovih saradnika, taj posao je samo jedan od primera, i koristim ovu priliku da se u ime PZP-a “Požarevac” i gradana zahvalim na tome. Istovremeno, verujem da ce ovakav gest dobre volje lokalne samouprave dodatno uticati na odgovorne u JP “Putevi Srbije” u cilju bržeg i potpunog rešavanja naših potra-živanja. Poznato je da su “Putevi Srbije” od prvog dana, kad su prestali da funkcionišu kao Direkcija za puteve, optereceni nasledenim dugovanjima, ali se nekakvo rešenje mora naci, jer i mi, kao i ostali putari u Srbiji, zbog zastoja u naplati, poslujemo na ivici likvidnosti, - porucio je Kostic.

D. M.

ADVOKAT ZA VAS

VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA I SUÐENJE U RAZUMNOM ROKU

Pravnosnažnom presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od 13.03.2007.godine ovaj Sud je ocenio da u pogledu dužine trajanja postupka koji ukljucuje razvod braka, vršenje roditeljskog prava nad detetom i izdržavanje deteta, i koji je kao takav bio relativno složen po svojoj prirodi, a koji je zapoceo još 11. februara 1999. godine i još je u toku ,nije ispunjen zahtev u pogledu razumnog roka zbog cega je prekršen clan 6. stav 1. Konvencije o sudenju u razumnom roku, a nije postojao ni delotvorni pravni lek u unutrašnjem zakonodavstvu za pritužbe u vezi sa dužinom trajanja te gradanske parnice.

Ovaj Sud je takode utvrdio da uzajamno uživanje roditelja i deteta u medusobnom kontaktu predstavlja suštinski element „porodicnog života” u smislu clana 8. Konvencije i da je obaveza države da preduzme neophodne mere da obezbedi spajanje roditelja i dece. Imajuci u vidu protek vremena u kome je podnosilac predstavke bila lišena kontakta sa detetom. Sud je ocenio da, bez obzira na unutrašnje polje slobodnog odlucivanja države, vlasti Srbije nisu preduzele primerene i delotvorne napore za izvršenje privremene mere o pristupu deteta, zbog cega je prekršeno pravo podnositeljke predstavke na poštovanje njenog porodicnog života.

Na osnovu ovako dugog trajanja gradensko pravnog postupka Republika Srbija je obavezna da plati na ime nematerijalne štete podnositeljki predstavke majci iznos od 15.000 EVRA u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude i 4.350 EVRA na ime troškova sa kamatom koja je jednaka najnižoj kreditnoj stopi Evropske centralne banke tokom perioda neplacanja pocev od proteka navedenog roka od 3 meseca do namirenja.

A.Z.V.

I TO SE DOGAÐA

BOJKOT IZBORA ZBOG KOMASACIJE?

Komasacija, ili ukrupnjavanje zemljišnih poseda, po mnogo cemu politicka a ne agrarna kampanja ni posle dve i po decenije nije okoncana u Prugovu.

- LJudi su na osnovu izjave nasledili odredene parcele, ali njihovi potomci na osnovu istih ne mogu da podignu kredite. Misle da su vlasnici, ali nisu. Poslao sam dopis u opštinu Požarevac da cemo bojkovati lokalne izbore, a ako treba i da blokiramo put ukoliko se ovaj problem pod hitno ne reši. U katastru su nam obecali da ce u februaru okoncati ovaj proces, u suprotnom, postupicemo kao što sam rekao, tvrdi Miroslav Ðordevic, predsednik Saveta MZ Prugovo.

M. K.

SELU U POHODE: MESNA ZAJEDNICA DRMNO

GLAVOBOLJE ZBOG EKOLOGIJE

Selo Drmno koje je pored Starog Kostolca platilo najveci danak razvoju energetskog kompleksa na ovim prostorima, danas ima 270 domacinstava i 1260 stanovnika od kojih 980 sa pravom glasa, zaposlenih oko 400, penzionera nešto više od 300 i oko 200 na privremenom radu u inostranstvu. Vecina meštana vezana je za obližnje Privredno društvo TE- KO Kostolac, a mali broj se bavi poljoprivredom jer atar sela Drmno pretvoren je u površinski kop. Ostale su male parcele- bašte na kojima se gaji povrce, tek da se ne ide na pijac. Vecina mladih je zaposlena i ostaje na ognjištima svojih predaka. Recju, selo koje ima bogatu istoriju i svog hronicara- Slavoljuba Stojadinovica Regruta koji trenutno radi na rodoslovu sela.

- Kulturni život u selu je donekle zamro, baš kao i «Stiški akordi», manifestacija koja je decenijama snabdevala muzicku estradu talentovanim mladim pevacima izvornih pesama. Uveli smo kablovsku televiziju, Dom kulture uglavnom koriste ucenici Osnovne škole za svoje programe i manifestacije, a što se tice sporta, naš fudbalski klub dosta dobro se kotira u svom rangu. U zimskom periodu mladi, a i dosta rekovalenscenata rekreativno igraju stoni tenis, a tu je i Lovacko društvo, kaže Dejan Stojadinovic, sekretar Mesne zajednice Drmno.

- Trenutno najaktuelniji su nam ekološki problemi, kaže Smiljan Grujic, predsednik Saveta MZ Drmno. - Mi smo poslednjih godina zajedno sa Privrednim društvom TE- KO Kostolac na njihovom rešavanju, ostalo nam je da rešimo pitanje ozelenjavanja, zelenog pojasa. Ono što je najbrže moglo da se reši na ovom planu to je uvodenje parnog grejanja cime smo u startu ugasili preko 250 dimnjaka u zimskom periodu. Drugi eko problem su nam divlje deponije na ulazu u selo. Cistili smo ih nekoliko puta, pokušavali smo da taj problem rešimo i dovodenjem firme « Eko fiš», ali nismo dobili saglasnost od opštine. Mi posle sanacije deponija vidimo ko i dalje baca smece i razni otpadni materijal, prijavljujemo nadležnoj opštinskoj inspekci, ali niko ne dolazi, ne reaguje. Ništa manji problem nije ni obližnja deponija uglja za termoelektranu « Drmno» koji cesto gori, kada duva vetar, pogotovo košava, pesak i prašina od jalovine nas bukvalno zasipaju. Verujem kada se uskoro ugrade filteri, reši problem odsumporavanja i odlaganja pepela, život u selu Drmno, kao i u celom okruženju bice mnogo bolji, zdraviji. Stvari idu na bolje, ali za sada još uvek ostaju mnoga žarišta, tvrdi Smiljan Grujic.

- Prošle godine dobili smo oko 650 000 dinara iz budžeta opštine Požarevac, deo tih sredtava utrošili smo za svlacionice fudbalskog kluba, izbetonirali smo trotoare iza Doma kulture i sanirali divlju deponiju koja je bila takoreci u centru sela. Za ovu godinu dobili smo približno isto sredstava kao i lane, sa delom tih sredstava nastavicemo sa sredivanjem užeg centra sela. Inace kada je rec o infrastrukturi, mi i dalje imamo problema sa putnom mrežom, sa kamionima koji su godinama puni uglja i raznog tereta uništavali asfalt, obilaznica koja je napravljena brzo je propala a njenom sanacijom stanje ce se ponovo normalizovati. Ostaje nam « Georad» koji je lociran u centru sela i koji teškom mehanizacijom iz Stiga u zimskom periodu dovlaci blato i pesak. I sa njima smo u nekoj prici jer ima mogucnosti da se obide selo, sa druge strane tog preduzeca prema Stigu, odnosno prema kopu da se otvori put. Što se tice struje, tu smo rešili sve probleme, u selu više nemamo drvenih i dotrajalih bandera, jedinu smetnju predstavlja nam visoki napon do našeg sela, cesti su kvarovi izmedu Kostolca i Drmna, u Starom Kostolcu, zbog cega ponekad nestaje struja. Ako vec govorimo o problemima, napomenuo bih i vodu za pice koje nema u dovoljnim kolicinama u letnjim mesecima, zavisno od dužine leta i visokih temperatura. Imali smo nekoliko pokušaja u pronalaženju novog izvorišta u delu od kostolackog mosta prema Dunavu, niz damu, bušeni su bunari medutim voda nije bila ispravna. Jedino rešenje je fabrika za precišcavanje tih štetnih elemenata u vodi. Tokom drugih meseci snabdevanje pijacom vodom je dobro, naglašava Grujic.

Drmno nije jedino selo bez kanlizacije, ali njena izgradnja se ne pominje u razvojnim planovima.

-Kanalizaciju nije moguce izgraditi iz prostog razloga što su nam ulice pune kablova, vodovodnih i toplifikacionih cevi. Jedino od toga mreža grejanja uradena je po propisu, a nije zanemarljivo ni prisustvo podzemnih voda zbog obližnjeg kopa. Zbog nerešivog problema koristicemo i dalje septicke jame, kaže predsednik Saveta MZ Drmno.

Meštani Drmna uskoro nece odlaziti u starokostolacku crkvu, sredstvima Privrednog društva za deo zemlje koja je u vlasništvu Mesne zajednice i sopstvenim prilozima odlucili su da izgrade crkvu Hristovog vaskrsenja. -Podsetio bih da gradimo crkvu, pri kraju su zidarski radovi, ostalo je kupole da se sazidaju, i ako nas posluži vreme, od marta ce poceti malterisanje i unutrašnji radovi. Do kraja ove godine ocekujemo da ce se završiti glavni zidarski radovi i malterisanje, ostace samo unutrašnja dekoracija.

Saradnja sa Privrednim društvom od dolaska Dragoljuba Lakovica na mesto direktora na uzlaznoj je liniji. -I novo rukovodstvo na celu sa direktorom Živkovicem ima razumevanja za naše probleme, ove godine dali su nam oko 2, 5 miliona dinara za betoniranje trotoara oko škole koja je na kraju sela, i gde zbog kontejnerskog naselja saobracaj izmedu sedam i pola osam ugrožava bezbednost naše dece. Kada je rec o natalitetu, smanjen je, ali ne tako drasticno. Pokušavamo da rešimo i problem zdravstvene zaštite u smislu da u našu ambulantu doktor ne dolazi jednom nedeljno. Blizina elektrana, kopova i « Georada» su dovoljan razlog za pokretanje inicijative da se za potrebe radnika i meštana obezbedi dežurstvo jednog doktora tokom cele nedelje, istice Grujic.

Povratak ognjištu

- Ja sam odbornik DS u SO Požarevac, a moja lista na izborima za Savet Mesne zajednice Drmno pobedila je sa osam kandidata. Mene licno ne zanima neka velika politika, ona se odnosi uglavnom na interes sela i opštine u kojoj živim, a to se najbolje videlo i na sednici SO Požarevac prilikom izglasavanja budžeta za ovu godinu kojoj sam prisustvovao, bez obzira na bojkot moje stranke. Tim prisustvovanjem dobili smo oko 700 000 dinara iz budžeta, i nadamo se da iz Fonda za zaštitu životne sredine dobijemo oko 20 miliona dinara za presvlacenje asfaltom svih sporednih ulica u selu koje su izgradnjom toplifikacije dosta uništene. Mislim da smo jedina mesna zajednica u Opštini koja na vreme priprema projekte sa kojima konkurišemo kod svih fondova. Jedan projekat uputili smo i NIP- u pošto nas opština Požarevac nije ni pozvala, niti ukljucila u svoje projekte. Rec je o projektu za izgradnju tribina na stadionu, to nam je prošlo i dobili smo 3, 6 miliona dinara, a ovih dana bio sam u vezi sa Draganom dilasom i tražicu pomoc za završetak crkve i uredenje parka oko crkve sa platoom. Uvodenjem parnog grejanja naši ljudi su poceli da se vracaju u selo, kupuju placeve i zidaju kuce svojoj deci, a tvrdim da nam je standard bolji nego u Požarevcu, tvrdi Goran Grujic.

M. Kuzmanovic

PREPOROD NA STIŠKI NACIN

Opštini Malo Crnice NIP je odobrio tri projekta ukupne vrednosti oko 53 miliona dinara. Sredstvima NIP-a finansirace se radovi na poboljšanju vodosnabdevanja, izgradnji industrijske zone i rekonstrukciji, popravki i održavanju lokalnih puteva na podrucju opštine.

Uz finansijsku podršku NIP-a, osavremenice se komunalna oprema i obezbediti specijalizovane mašine i mehanizacija za izvodenje gradevinskih radova. Bice novca i za revitalizaciju sportskih terena u naseljima ove opštine.

Znacajne investicije

Nesporno, zahvaljujuci NIP-u, ova lokalna zajednica moci ce da zapocne krupne investicione radove i rešavanje važnih pitanja. Mecutim, po recima predsednika opštine Malo Crnice, moglo je i drugacije:

- Nezadovoljni smo što nisu “prošli” zajednicki projekti naše i susednih opština, kao: putna infrastruktura - povezivanje opština sa kojima se granici opština Malo Crnice. Tu spada veza sa opštinom Veliko Gradište, put Malo Gradište - Garevo, veza sa opštinom Žabari, dovršetak puta Vrbnica - Ticevac i prema opštinama Petrovac i Kucevo, izgradnja, modernizacija, presvlacenje lokalnih puteva. Bilo je mesta i za te projekte, kao što su, na zajednicko zadovoljstvo, odobrena sredstva za izradu projektne i ostale dokumentacije i pocetak gradnje regionalne deponije u opšini Petrovac, a zajednicke za opštine Žabare, Kucevo, Malo Crnice, Petrovac i Žagubica. Takode, smatramo veoma znacajnim i zajednicki projekat gasifikacije Branicevskog okruga, dobijenim sredstvima ce se izgraditi magistralni gasovod do Požarevca. Magistralni vod proci ce i kroz opštinu Malo Crnice i ide do Petrovca, a krakovi ce se izdvajati za ostale opštine, - kaže Miodrag Dragance Markovic, predsednik opštine Malo Crnice.

Poseban znacaj pridajete izgradnji industrijske zone. Šta, u stvari, ocekujete od tog projekta?

- Izgradnja industrijske zone, stvaranje uslova za intenzivniji razvoj privatnog preduzetništva, razvoj malih i srednjih preduzeca i pri-vlacenje stranih investitora, predstavlja znacajan iskorak koji, osim za ukupan razvoj citave zajednice, poseban znacaj ima i za zapošljavanje novih radnika. Smatramo da je lokacija buduce industrijske zone u Salakovcu pravilno odabrana, nalazi se pored veoma prometnog magistralnog puta, na nekih stotinak kilometara od Beograda. Kad je rec o izgradnji industrijske zone, pored sredstava NIP-a, ocekujemo dodatna sredstva i iz drugih izvora. Radi se o projektu koji ce se realizovati u narednom više-godišnjem periodu, kao i projekti gasifikacije i izgradnje regionalne deponije. Ono što je svakako važno, jeste da su naišli na odobravanje ne samo stanovništva, vec i Republike koja to potvrduje inicijalnim sredstvima. A, kad je rec o kapitalnim investicijama, pocetak realizacije i podrška najšire zajednice, pored finansijske podrške, znacaj imaju i kao pozitivan signal potencijalnim investitorima, - kaže predsednik opštine Malo Crnice.

Zdrava voda u svakom domacinstvu

- Sredstvima NIP-a i sredstvima nadležnih republickih fondova, u ovoj i narednim godinama realizovace se veoma krupan i znacajan projekat vodosnabdevanja cele opštine Malo Crnice. Ovih dana cemo sa projektantima i ostalim partnerima u poslu, kao i sa predsednicima svih mesnih zajednica, sagledati zainteresovanost i potrebe gradana sa jedne, i mogucnosti realizacije ovog zajednickog poduhvata. U planu je da se koriste postojece bušotine u Velikom Crnicu, Malom Crnicu, Batuši, Kalištu i drugim naseljima. Sredstvima NIP-a, odobrenim za ovu godinu, radice se magistralni cevovodi na podrucju opštine, a nabavkom specijalizovanih mašina koje cemo koristiti u tim poslovima, angažovacemo sopstvenu tehnologiju i ujedno radno angažovati gradane naše opštine. Vodosnabdevanje, obezbedenje zdrave pijace vode, je problem koji valja rešavati u svih 19 naselja opštine i na zajednickom sastanku bi trebalo utvrditi prioritete, dinamiku i ostale polazne osnove citavog projekta. Odmah treba dodati: uporedo sa vodosnabdevanjem, treba razmišljati i o neophodnosti izgradnje kanalizacione mreže, odvodenje i pre-cišcavanje otpadnih voda. Taj poduhvat, po obimu neophodnih sredstava, prevazilazi ne samo mogucnosti budžeta opštine, vec i realno moguce okvire finansijske podrške Republike. Mislimo da bi najoptimalnije rešenje bilo - koncesija. Imamo vec i ponude takve vrste i, kao što i Republika Srbija kapitalne projekte radi putem koncesija, za gradane naše opštine bilo bi to najpovoljnije rešenje, kad je rec o ovoj kapitalnoj investiciji. U realizaciji tog obimnog posla, koncesionar bi zaposlio lokalno stanovništvo, a i buduce funkcionisanje tog sistema iziskivace upošljavanje radnika sa ovog podrucja. Takav je slucaj i sa gasifikacijom opštine: sigurno je da ce gradani biti uposleni pri izgradnji, ali i kasnije, tokom eksploatacije citavog sistema, - istice Markovic.

Tacka na Vitovnicu

Ove godine se ocekuje i dovršetak projekta regulacije reke Vitovnica. Racuna se na sredstva JP “Srbija vode”, a predstoje i pregovori sa tim preduzecem oko dovršetka poslova regulacije reke Vitovnica kroz naselje Kula, kako bi se trajno rešio problem plavljenja naselja i poljoprivrednih površina. Taj problem bice konacno rešen regulacijom Vitovnice do ušca u Mlavu, kao i dodatnim povišavanjem nasipa sa obe strane reke Mlave.

Malocrnickoj opštini su od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odobrena i dva projekta iz oblasti javnih radova. Sredstvima od oko 6 miliona dinara uredice se sva seoska groblja i sve zelene površine na podrucju opštine. Ocekuje se da na tim posloviima u narednih nekoliko meseci bude upošljeno nekoliko desetina gradana. To i drugi veliki investicioni radovi, na svoj nacin bi mogli da bitno uticu na smanjenje migracije stanovništva prema urbanijim sredinama ili zapadnoevropskim zemljama.

Put i škola u svakom selu

Postoje izgledi da se i ove godine dosta uradi na popravci i asfaltiranju lokalnih puteva. Prakticno, nastavljaju se mnogi poslovi zapoceti prošle i ranijih godina?

- Nakon velikih investicija koje su bile prošle godine na rekonstrukciji, popravci, pre-svlacenju i modernicaziji lokalnih puteva, i u narednom periodu cemo, sredstvima budžeta opštine i kreditima, taj posao svakako da nastavimo. U ovoj i narednoj godini svi lokalni putevi u opštini Malo Crnice bice uredeni i modernizovani. Najpre, cim dozvole vremenski uslovi, dovršavace se put Veliko Selo, regionalni put Požarevac - Petrovac. Sa opštinama Veliko Gradište, Žabare i Petrovac, radicemo zajedno na povezivanju naših sela. Takode, uz podršku Ministarstva za omladinu i sport, izgradicemo igralište u Velikom Selu, tender je vec raspisan, a u Batuši i Malom Gradištu se planira pre-svlacenje igrališta, a NIP nam je odobrio i sredstva za izgradnju sportskih terena u Šljivovcu. Ocekujemo da do maja ove godine svako selo ima izgraden sportski teren. U prethodne tri godine, narocito tokom 2007-e, ucinjen je znacajan pomak i u školstvu. Nastojacemo da ove godine i taj posao dovršimo, tako da ce sve seoske škole imati savremene sanitarne cvorove. Pored znacajnog ucešca opštine, sredstva su dobijena i od NIP-a, škole su same konkurisale. Ovih dana konkretizujemo pregovore o izgradnji nove škole u Batuši. Od NIP-a nam taj projekat nije odobren, ali ce Opština izdvojiti budžetska sredstva i, kako ima velikog interesovanja meštana Batuše, narocito dackih roditelja koji su nam uvek bili od velike pomoci, pristupicemo izgradnji škole. Uz otvaranje škole i u Zabregi, imacemo školu u svakom naselju. Prilika je da se zahvalim meštanima svih naselja i nastavnom osoblju svih škola, jer su dali ogroman doprinos da nam sve škole budu lepše, uredenije i modernije. Pohvalio bih i Predškolsku ustanovu “14. oktobar”, koja je uspešno uvela pripremni predškolski program i ostvarila izvrsnu saradnju sa svim školama u opštini, - kaže Miodrag Dragance Markovic, dodajuci:

- Udruženim sredstvima budžeta i gradana, prošle i pretprošle godine veliki broj domova kulture na podrucju opštine je ureden i rekonstruisan, kako bi se stvorili uslovi za aktiviranje seoske omladine u oblasti kulture. Pomenuo bih, renoviran je krov Doma kulture u Salakovcu, uredena sala i krov na Domu kulture u Velikom Crnicu, u Batuši, Kuli, Kobilju, potpuno rekonstruisan Dom kulture u Smoljincu, ocekujemo pomoc oko rekonstrukcije Doma kulture u Velikom Selu, a uz podršku nadležnih fondova da dovršimo taj posao i u drugim mesnim zajednicama.

Šansa u turizmu

Opština Malo Crnice ušla je u Master plan razvoja turizma Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Šta se može ocekivati od tog projekta?

- Pored odredenih sadržaja i edukacija u oblasti razvoja seoskog turizma, svoje pravo mesto i znacaj dobice prelep kompleks Zaova, manastir Bradaca, a u punu funkciju ce se staviti i svi bazeni i moteli, vec sagradeni na našem podrucju. Seoski turizam stavice u funkciju i brojne velelepne kuce, sagradene u selima naše opštine. Naravno, otvara se perspektiva i za novo, snažnije investiranje i obogacivanje sadržaja i turisticke ponude, što opet predstavlja realnu šansu za ostanak mladih u svom kraju, investiranje kapitala, nove ideje i promenu ukupne slike ovog podrucja. Ono što cemo svakako ocuvati je ekološki cista sredina, prirodne blagodeti i atraktivne lokacije za lovni turizam. U prilici smo da iskoristimo podsticajna sredstva za izradu Generalnog projekta uredenja Zaove, neophodnog u realizaciji Master plana.

Skida se katanac sa mlina?

Opština Malo Crnice, Stig u celini, oduvek je smatran žitnicom ovog dela Srbije. Kakve su perspektive?

- Sudeci po prošloj godini, situacija nije najbolja. Suša je uzela svoj danak, mi smo daleko od sistema za navodnjavanje i to je što je. Medutim, veca elementarna nepogoda za poljoprivrednike i stocare je - nepovoljna ekonomska racunica. Ulaganja prevazilaze dobit, mehanizacija se ne obnavlja, nemaju ljudi odakle, samo onaj tradicionalni ponos stiških domacina cini da još veci broj njiva nije u parlogu. Ali, štale su sve praznije, motiv opada. Verujemo da ce nova zakonska rešenja o zadrugama uciniti da oživi i na zdravijim osnovama profunkcioniše zadrugarstvo, koje u ovom kraju ima viševekovnu tradiciju, a sigurno ce biti i drugih oblika interesnog udruživanja proizvodaca radi zajednickih ulaganja u opremu i tehnologiju i snažnijeg nastupa prema ministarstvima, partnerima u poslu, tržištu... Inace, naše podrucje godinama je poznato kao ogledno podrucje u proizvodnji kukuruza, suncokreta i uljanih kultura za proizvodnju bio-dizela. To nam daje jedinstvenu priliku da budemo u najneposrednijem kontaktu sa vrhunskim strucnjacima i pratimo najnovija naucna dostignuca u semenskoj proizvodnji, ali i ukupnoj tehnologiji ratarstva. Svakako, snažan doprinos i upotpunjenje citave price, a uz to i uticaj na ekonomski razvoj opštine imace i oživljavanje cuvenog Bajlonijevog mlina, koji je više od 160 godina bio stožer ratarstva ovog kraja, iz koga je na domace i strano tržište kretalo cuveno stiško brašno i testenine. Vec pet godina je zabravljen. Ovih dana smo od Višeg trgovinskog suda dobili odgovor da je žalba likvidacionih i stecajnih upravnika “Centroeksporta” rešena i vec se nazire rešenje tog problema. Kad se spor okonca, ucinicemo maksimum napora da Mlin što pre ponovo bude u funkciji, možda i uz prestrukturiranje i nove tehnološke sadržaje.

Ono što, u ovom trenutku, komplikuje planiranje i realizaciju razvojnih programa i investicija u opštini Malo Crnice je - budžet koji odbornici nisu hteli da usvoje na poslednjoj sednici, decembra prošle godine. Iako nije bilo ozbiljnijih primedbi odbornika na predlog budžetskog dokumenta, prethodno usaglašen na sednici Opštinskog veca, nije bilo dovoljno glasova za usvajanje, pa je ova opština u statusu privremenog finansiranja. Ocekuje se da do isteka prvog kvartala ove godine odbornicke grupe pronadu nacin da opšti i interes gradana stave iznad uskostranackog i donesu odluku o budžetu za tekucu godinu.

D. Milenkovic

ODRŽANA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA

DODELJENA LOKACIJA ZA IZGRADNJU NOVE STAMBENO POSLOVNE ZGRADE U CENTRU PETROVCA

Posle sprovedenog konkursa Opštinsko vece opštine Petrovac je na svojoj 68 sednici koja je održana prošlog utorka, dodelilo preduzecu DOO „Kastrum” Petrovac neizgradeno gradevinsko zemljište koje se nalazi na lokaciji „Plato stare autobuske stanice” u Petrovcu, velicine 12,60 ari za izgradnju Poslovno stambenog objekta Po + P+ 2 površine osnove objekta od 818 metara kvadratnih. DOO „Kastrum” je dužan da plati iznos od 11.000 evra u dinarskoj protivrednosti po jednom aru odnosno 138.600. evra. Ova sredstva ce se po recima Radiše Dragojevica predsednika opštine, u najvecoj meri upotrebiti za završetak radova na sportskoj hali u Petrovcu. Zakupac se obavezuje da ce objekat završiti u roku od 30 meseci od dana zakljucenja ugovora sa opštinom Petrovac.

Razmotren je i predlog Plana javnih nabavki Opštinske uprave opštine Petrovac na Mlavi za 2008. Najveca stavka predvidena je za rekonstrukciju zgrade Skupštine opštine a radi se o zameni krova i podova u pojedinim prostorijama. Opštinsko vece je donelo i rešenje o obrazovanju Saveta za socijalnu zaštitu opštine Petrovac koji ce se baviti definisanju prioriteta i planova u oblasti socijalne politike a u cilju unapredenja zaštite gradana.

Usvojena je informacija o izdavanju potvrda o mestu stanovanja koje je do sada izdavala Direkcija za izgradnju i razvoj na osnovu uvida na licu mesta, izlazeci u susret gradanima jer im je potvrda bila neophodna za dobijanje ili promenu licnih isprava. Direkcija nece više raditi te poslove jer je važecim propisima predvideno da to radi Služba za katastar nepokretnosti u opštini.

Usvojen je predlog za obrazovanje Partnerskog saveta i imenovani su clanovi za izradu nacrta Opštinske strategije socio - ekonomskog razvoja.

Prihvacen je i zahtev Opštinske organizacije Crvenog krsta za finasiranje rada narodne kuhinje za period od 1. februara do 30. aprila u iznosu od 342.450 dinara, za 50 najugroženijih stanovnika opštine Petrovac.

D.Ilic

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA CRVENOG KRSTA NAGRADILA NAJBOLJE

URUCENI ZLATNI I SREBRNI ZNAKOVI CRVENOG KRSTA

Opštinska organizacija Crvenog krsta Petrovac prošle srede je svecanom sednicom Upravnog odbora obeležila 132. godišnjicu postojanja i rada Crvenog krsta Srbije. Tim povodom predsednik organizacije Miodrag Stankovic evocirao je istoriografiju nastanka Crvenog krsta i podsetio na osnovne principe njegovog delovanja recima: „ Zna se da je mnogo postignuto kad je u pitanju zdravstveno prosvecenje, higijena, uslovi života i posebno po pitanju solidarnosti. Kao država mnogo smo radili na organizovanju mnogih humanih akcija. Mnogo se radilo i na akcijama krvi, ranije u saradnji sa društveno politickim organizacijama, a sada uz pomoc naših volontera. Mislim da je prošla godina pokazala da Crveni krst ima ljudstvo ima i snage i pre svega ima svoje davaoce koji su tu u svakom periodu, da se odazovu i da su postignuti zapaženi rezultati, a to najbolje pokazuje ljudsku solidarnost ako se da kap krvi za one koji su ugroženi.

Mnogo cinimo i oko bezbednosti u saobracaju, oko pomoci ugroženim i starim osobama. Imali smo i preko hiljadu izbeglica koje smo sve zbrinuli i prihvatili bez obzira na njihovu veru i nacionalnost. Mi imamo veliko bogatstvo što imamo u našim redovima veliki broj mladih volontera, kojima treba da budemo zahvalni i ovom prilikom im odajemo poštovanje. Crveni krst ce uvek opstati pre svega zbog svojih principa a to su humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost”.

Posle pozdravne reci Miodraga Stankovica, zaslužnim institucijama i pojedincima urucena su najviša priznanja Crvenog krsta Srbije : zlatne znakove poneli su Specijalni zavod Veliki Popovac, LJiljana Golic, dr Zoran Pavicevic i Dimitrije Vujcic. Srebrne znakove Crvenog krsta dobili su : Radiša Dragojevic, Miletic Mihajlovic, Danica Gardijan, Aca životic, Mirko Tošic, Milutin Filipovic, Ivica Stevic, Dragan Jevremovic, Miroslav Boškovic i Miodrag Stankovic. Ovo visoko priznanje pripalo je i Osnovnoj školi „Bata Bulic”, srednjoj školi „Mladost”, Zdravstvenom centru Petrovac, Specijalnom zavodu u Stamnici, Centru za socijalni rad i Lovackom udruženju „Trest”.

D.Ilic

PORTRET MLAVSKOG PESNIKA MICE AKSENTIJEVICA

SIMBIOZA POEZIJE I SELA

Selo Dobrnje je pored znamenitih licnosti srpske istorije kao što su Petar i Stevan Dobrnjac iznedrilo i pesnika seljaka Micu Aksentijevica.

„ Poezijom sam poceo da se bavim relativno kasno, posle svoje tridesete godine. I kad me pitaju šta me je navelo na to da pišem ja kažem - pojma nemam. Kada bi me pitali šta je to umetnost, rekao bih da je to pojava koja izmice objašnjenju. Ja poticem sa sela i mnogi se pitaju kako to može seljak da bude pesnik? To je pojava koju su mnogi pokušali da objasne, cak su nas svrstavali u razne žanrove. Medutim to nije nikakva tajna, vec je razlika u tome odakle poticeš. Sredina gde je nastala pesma ili pesnicka zbirka a zapravo radi se o kulturi prestonice i kulturi provincije.”

- Objavili ste knjigu poezije „Kolevka od peska” u izdanju „Apostrofa” iz Beograda, koji su motivi te poezije?

„ Knjiga se pojavila nešto pre desetak godina i ja je nazivam mladalackom knjigom. Teme su raznovrsne. Tu su ljubavne pesme, život na selu, seoska problematika, patriotizam. Prva knjiga je kao što se kaže probni balon i istice pisca zato što je izašao iz anonimnosti. Uspeh je kada covek sve to uradi i za njega je to kao neka nagrada. Tek drugom knjigom pesnik dokazuje da li je pogodio ili je promašio. Ova knjiga je pisana pet godina”.

- Posle prve knjige nastavili ste da pišete pesme?

„ Da, poezija je veciti krug i tu nema kraja, stim što covek drugacije piše sa godinama. Ni jedna umetnost kao poezije ne trpi osrednjost. Tu ili si prvi ili ne postostojiš. Najteže je probiti opnu osrednjosti i otici prema vrhu, jer zvanicna književnost živi od vrhova”.

-Kao ste prihvaceni kao pesnik ?

„ Ja sam objektivan i skroman. Mislim da sam i previše uvažavan i prihvacen u odnosu na ono što sam ja dao . A problem kod naših pesnika je u tome što još mi u Petrovcu nemamo stvaraoca, jer jedini pravi pesnik, po mom mišljenju, u našoj bližoj okolini je Srboljub Mitic, koji je ostavio celovito pesnicko delo. Mi se nalazimo u nekom predsoblju i glavna soba je ispred nas. Ja sam zadovoljan kako su me prihvatili i druga knjiga koju pripremam mislim da je zrelija i ostvarice kakav takav pomak i uspeh, jer je cilj svakog pesnika visok, a da li ce da stigne - videcemo”.

- Trenutno radite i manografiju o vašem selu Dobrnju?

„ Monografija o selu je stvarno jedan težak ali i lep posao. Nema ništa lepše nego napisati knjigu o svom selu. Izvucicu iz mraka, iz zaborava istoriju sela, a Dobrnje ima burnu prošlost. Knjigu radi grupa autora a ja sam na tom celu. Više godina to radimo i planiramo da je završimo na jesen, imace oko 600 stranica. Tu su rodeni vojvoda Petar Dobrnjac, njegov brat Stevan a osnovna škola je osnovan daleke 1832. godine i bila je 19 škola u Srbiji. U radu imamo puno problema. LJudi saraduju ili ne, a za boravak i rad u arhivi treba puno vremena. Smatram da nema vece nagrade nego da napišeš knjigu o svom selu”.

- Kako uskladujete život pesnika i život seljaka?

„ Kako to seljak može biti pesnik? To je intersantna pojava koja ne može da se objasni. Bez teorijskog predznanja, lati se pera i napiše knjigu. širi kulturu na selu. Dolazi do simbioze poljoprivrde i književnosti. To je lepo i nosi pozitivnu energiju”.

D.Ilic

NICE HOMOLJSKI DRAGULJ U RANOVCU KOD PETROVCA NA MLAVI

GRADI HOTEL U ZAVICAJU

Polovinom ove godine, Branislav Obretkovic iz Ženeve, roden u selu Ranovac kod Petrovac na Mlavi, na obroncima Homolja, otvorice svoj luksuzni hotel na sopstvenom imanju u ataru Lazarev potok.

- Ulažem svoj kapital i uštedevinu. Obuhvata i sportske terene,teretane i ento park veli Branislav Obretkovic. Moderan hotel je površine 2.000 kvadratnih sa starom arhitekturom i dermom. U planu su i fudbalski i košarkaški teren, golf teren, šetalište dugacko nekoliko kilometara,staza za vožnju fijakerom,a u planu je i otvaranje prve ergele konja u ovom kraju.

Buduci hotel ”Brana” u Ranovcu kod Petrovca na Mlavi projektovan je za smeštaj stotinu gostiju u 27 soba,sa dva velika apartmana, i salom za 400 gostiju.

-Nadmorska visina je oko 400 metara,i to je izuzetno zdrava ekološka sredina.Nameravam da zaposlim u pocetku najmanje 20 radnika ugostiteljske struke. Na jelovniku ce biti iskljucivo zdrava i prirodna hrana iz Homolja ,bez primesa hemije. Namera mi je da na ovom turistickom prostoru spojim arhaicnu Srbiju sa modernom Evropom, da gosti dožive autentican spoj sa nenarušenom prirodom mog misticnog Homolja.

Problemi sa administracijom

U toku je gradnja novog transformatora za hotel ,iako mi Elektromorava za prikljucak struje traži da uplatim 200.000 dinara.Potrebno je i da se proširi i asfaltira stari seoski put do hotela-dodaje Brana Obretkovic.

Planiram polovinom 2008.godine,u junu ili julu da otvorim hotel, ali mi je potebna pomoc opštine.

To su prvi koraci seoskog turizma u mom kraju. Možemo da pokažemo svetu da je naša Srbija lepa i bogata prirodnim lepotama koje moramo da negujemo i cuvamo.

LJ.Nastasijevic

SAVET GMZ KOSTOLAC

RACUNAJU NA SREDSTVA IZ FONDOVA

Na prošlonedeljnoj sednici Saveta Gradske mesne zajednice razmatrani su i usvojeni okvirni predlozi kojima ce se konkurisati za sredstva Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine. Fondovi su raspisali konkurse a planirana sredstva prvog iznose 35 miliona, dok je za Fond za zaštitu životne sredine planirano 193 miliona dinara. Predloženo je da GMZ Kostolac konkuriše kod Fonda za razvoj za vodovod, kanalizaciju i postrojenje za prepumpavanje otpadnih voda na “Plaži” u iznosu od 21 milion, a da se iz drugog fonda obezbedi novac za toplifikaciju i ozelenjavanje u iznosu od 120 miliona dinara. Ovo su samo grubi predlozi koji ce se detaljnije razraditi a zatim ponovo ponuditi clanovima Saveta na usvajanje.

Clanovi Saveta usvojili su i finansijski plan za 2008. godinu koji iznosi 8,8 miliona dinara. U odnosu na prošlu godinu plan je uvecan za oko pet miliona ( u 2007. iznosio je 3,4 miliona ). Pomenutih pet miliona iz budžeta predvideno je na pozici “izgradnja zgrada i objekata” a odnosi se na toplifikaciju.

Razmatranje Akcionog programa GMZ Kostolac na realizaciji osnivanja sopstvene opštine je odloženo, dok se još jednom ne obave konsultacije svih stranaka. Nakon sednice Saveta clanovi Inicijativnog odbora za formiranje opštine sastali su se sa kostolackim i odbornicima okolnih sela sa kojima su razgovarali na pomenutu temu.

- Sastanku je prisustvovao i predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic. Dogovoreno je da i on kontaktira sa predstavnicima svih politickih opcija u Skupštini i koalicijom na vlasti, kako bi se pre lokalnih izbora Kostolac opipljivije približio statusu opštine. Istovremeno teku konsultacije sa našim predstavnicima u Republici, kaže Radiša Ilic, ispred Odbora za formiranje opštine Kostolac.

T.R.S.

IZBORI

KOSTOLCANI ODLUCILI - TADIC PREDSEDNIK

U drugom krugu predsednickih izbora kandidat DS Boris Tadic odneo je pobedu u Kostolcu . Na nivou grada, gde se glasa na sedam birackih mesta, za Tadica je glasalo 54% od ukupno izašlih glasaca dok je za kandidata SRS Tomislava Nikolica glasalo 44% Kostolcana izašlih na izbore.

- Što se pet birackih mesta u selima, koje ovaj odbor pokriva, tice, i tamo je Tadicu potvrden mandat za predsednika, jer je pobedio sa 52,63%. Za Nikolica je u ovim selima glasalo 45,76% biraca. Ukupno, u Kostolcu i pet okolnih sela, Tadic je dobio 589 glasova više u drugom krugu izbora za predsednika Srbije. Ove podatke izneo je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare OO DS Miroslav Bundalo, šef kontrole izbora OODS Kostolac.

Da podsetimo, u prvom izbornom krugu Nikolic je u gradu odneo pobedu sa tri glasa više, dok je u selima kandidat SRS dobio 75 glasova više.

U drugom izbornom krugu situacija se promenila u korist demokratskog kandidata koji je u gradu dobio 581 glas više od svog protivkandidata, dok je u selima pobedio sa osam glasova prednosti.

- Poznato je da je u Požarevackoj opštini više glasova na predsednickim izborima dobio Tomislav Nikolic , te nam je stoga izuzetno važno da Kostolcani, ali i ostali stanovnici Opštine znaju da je u Kostolcu 589 glasova više dobio predsednik Boris Tadic. Time mi u Kostolcu možemo da se pohvalimo jednim od najboljih rezulatata u Srbiji. Kostolac je demokratski grad, izabrao je put ka Evropi i buduca opština imace demokratskog predsednika, rekao je Dragoljub Ivanovic, predsednik.

O ostalim temama na kojima se govorilo na prošlonedeljnoj konferenciji procitajte na 10. strani.

T.R.S.

GOST - AKADEMIK DRAGAN NEDELJKOVIC

SRBI - DUŠEVNI ALI NEDOVOLJNO DUHOVNI

Dr Dragoljub Dragan Nedeljkovic, akademik, naš istaknuti slavista i komparatista govorio je protekle nedelje u Kostolcu na temu “Vreme iskušenja” . Ovaj dogadaj u kostolackoj biblioteci izazvao je veliko interesovanje što nije cudno ako se zna da je prof. Nedeljkovic poznat u Evropi i svetu. Redovni je clan Evropske Akademije nauka, književnosti i umetnosti, cije je sedište u Parizu, savetnik u izvršnom telu Evropskog društva kulture u Veneciji i predsednik Srpskog centra Evropskog društva kulture. I pored bogatog znanja, mnoštva napisanih knjiga i izuzetnog obrazovanja prof. Nedeljkovic kaže da je najviše zvanje, ali i ono koje je najteže ispuniti, zvanje coveka. Evo šta je, izmedu ostalog, rekao gostujuci prvi put u Kostolcu.

- Živimo u vreme velikih iskušenja, okruženi nesrecama, nevoljama u nama i oko nas. Po Volteru, sve nevolje dolaze na krilima a odlaze šepajuci. S nevoljom se covek bori pamecu, a ne kukanjem. Hrabar covek mora da prihvati izazov iskušenja. Ima nacina i da se iskušenje izbegne, a najsigurniji je kukavicluk. Beznadežnih stanja nema, izlaz je u nama. Ništa nije izgubljeno dok mi nismo izgubljeni. S nesrecom nema pomirenja, a štetna je navika opijati se njome. Nama Srbima, stolecima ophrvanim nesrecom treba ponavljati : Ne sme nesreca da postane maltene zanimanje. Nije dostojanstveno zloupotrebljavati nesrecu. Ima trenutaka kada politika koja tvori istoriju da bi uspela treba da bude nauka ali i umetnost jer se u istoriji , kao i u umetnosti, uspesi postižu samo imaginacijom, tom kraljicom svih sposobnosti. Gde su nam takvi politicari od mašte nadahnuca, znanja, veštine i mudrosti? A gde je elita? Kriza elite izazvala je krizu naše nacije. Elita nisu oni materijalno, vec duhovno bogati. Citajuci o životnim stazama Milana Rakica, Nadežde Petrovic, Milutina Bojica, Disa, Isidore Sekulic, kao da sam se suocavao sa suštinskom razlikom izmedu tog pokolenja, istinski elitnog, koji je dužnosti stavljalo iznad prava i bilo spremno da se za svoja uverenja žrtvuje, i naše današnje inteligencije koja je izgubila ta bitna svojstva elite. O politicarima da ne govorimo, ali gde su pisci, naucnici, svekolika naša inteligencija, da otkrije ideal za ovo doba, ideal koji bi nas ujedinio... I najvece nevolje mogu se prebroditi kroz uporno stvaralacko delo. Nevolja našeg doba je pometnja. Mnoštvo putokaza, a jasnog cilja nema. Ideali su potamneli, potrošeni, iscezli...

T.R.S.

U NEPREKIDNOJ SLUŽBI PROFESIJE

U Kostolcu je 01.02.2008. održana je tradicionalna proslava Dana racunovoda, revizora i finansijskih radnika Privrednih društava TE-KO ”Kostolac”, “Prim”, “Standard”, i “Autotransport” Kostolac.

Svecanosti je prisustvovalo preko 280 clanova i poštovaoca racunovodstvene profesije, Zoran Kilibarda, predstavnik Saveza racunovoda i revizora Srbije, kao i Dragan Nikolic, predsednik DRR Požarevac.

Na svecanosti je predsednik Nikolic dodelio priznanja i nagrade za dugogodišnji rad, izuzetne rezultate na racunovodstvenim poslovima i saradnju na ostvarivanju ciljeva i zadataka Društva racunovoda i revizora Požarevac. Iz PD TE-KO “Kostolac” DOO Kostolav iz sektora racunovodstva nagradeni su Milanka Tasic i Štefica Stankovic, a iz finansijskog sektora Jasna Radovic i Mara Kostic. Iz PD”PRIM” DOO Kostolac nagrade su dobili Dubravka Korent, Gorica Petrušic, Cveta Trajkovic, Snežana Beara i Živorad Marjanovic. Iz PD “Standard” DOO Kostolac nagradena je jedino Veselinka Šcekic.

“PRIM” D.O.O. KOSTOLAC

SVAKA GODINA USPEŠNIJA OD PRETHODNE

Preduzece za proizvodnju, remont i montažu iz Kostolca u maju ove godine ulazi u cetvrtu godinu samostalnog poslovanja, od izdvajanja iz EPS- a 2005. godine. Tada je zapocet proces privatizacije cije je vreme ishoda još uvek nepoznanica.

U tom periodu samostalnog poslovanja zabeležen je kontinuirani porast od oko 20 posto svake iduce godine. Svaka sledeca poslovna godina uspešnija je od prethodne, cime je kolektiv “PRIM” d.o.o, predvoden generalnim direktorom, mr Dragoslavom Mirkovicem, dokazao da je prevazišao pocetne “boljke” privatizacije “na cekanju” i obezbedio sebi dugorocno uspešno poslovanje.

POSLOVANJE

Kolektiv “PRIM” d.o.o. Kostolac u protekloj godini planirani fizicki obim proizvodnje izvršio je sa 103 posto. Krajnji finasijski ishod znace se narednih dana, kada ce biti sveden završni racuni.

-Efekti izvršenja od 103 posto direktno uticu na finansijski deo poslovanja. U fazi smo pravljenja završnog racuna. Tada cemo znati o stepenu pokrivenosti naših troškova. U tom konktekstu, još prošle godine smo pricali da norma sata naših radnika u Privrednom društvu ne iznosi dovoljno visoko. Za iste poslove Kolubara ima znatno višu cenu, što naravno utice na naše celokupno finansijsko poslovanje. Mi smo uradili popise, sve što Zakon nalaže. U utorak smo na Skupštini usvojili te popise i sada na osnovu njih radimo bilans, kaže generalni direktor, mr Dragoslav Mirkovic, i dodaje:

-Nama je važno da ostvarujemo pozitivno poslovanje, pa makar i sa jednim dinarom. Inace, prošle godine smo imali dosta posla i, za razliku od prethodnih godina, u 2007.- oj smo i u delu godine kada nema remonata takode dosta radili. Time smo anulirali “prazan hod”. Naravno, najveci procenat naših radnih kapaciteta uposlen je prema Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. NJihovi remonti, kao i svake godine, traju izmedu aprila i oktobra meseca. Ali, maksimalno smo ispunili i period od oktobra do aprila, poslovima iz investicija sa kopa. Takvim trendom i tempom nastavljamo i u 2008. godini, za koju nam poslovni plan pre svega zavisi od plana remonata kopova i elektrana.

UGOVORI

Najveci procenat proizvodnih kapaciteta “PRIM”- a uposlen je ugovorima poptisanim sa Privrednim društvom “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, kojima, za sada, “PRIM” vec može da racuna na izvesnih 300 miliona dinara u 2008.- oj godini. Ali, time se ugovorene obaveze ovog preduzeca ne završavaju.

-Ako sracunamo ono što je sada vec izvesno, to su Ugovor vredan 187 miliona dinara, zatim, Ugovor od 135 miliona i još jedan manji od oko 12 miliona dinara. To je cifra veca od 300 miliona dinara. Dakle, vec znamo da ce biti toliko u 2008.- oj godini. Cilj nam je da napravimo veci ukupan prihod nego u 2007. godini, dok je, recimo, u 2007.- oj bio je veci nego u 2006.- oj godini, i tim tempom nameravamo da nastavimo. Sve to direktan je pokazatelj da se naša firma polako konsoliduje, kaže mr Mirkovic i dodaje:

-Prvi Ugovor koji sam pomenuo, vredan 187 miliona dinara, potpisali smo krajem prošle godine. U 2008.- oj godini nastavljamo poslove po tom Ugovoru s namerom da ih okoncamo do septembra. Sledi potpisivanje drugog velikog Ugovora, za jednu transportnu traku dužu od 2 kilometra, a vrednosti od oko 135 miliona dinara. Završili smo sa procedurom i pred njegovim smo potpisivanjem.

-Pored pomenutih ugovora sa Privrednim društvom ocekujemo još neke koji tretiraju tekuce svakodnevne poslove, kao i za rezervne delove i remonte, za koje se prave posebni ugovori. Za 2008. godinu dali smo svoj predlog, takode cenu, koju smo od prošle godine povecali samo za inflaciju. Ocekujemo potpisivanje ovih dana, cime cemo moci da ozvanicimo naše konkretne planove za ovu godinu.

RESURSI

Medu preduslovima neometanog i pozitivnog poslovanja su resursi firme, pre svega, govoreci o raspoloživoj opremi i radnicima.

-Nabavili smo znacajan deo opreme, naravno, nedostaje još dosta toga, ali ne može se sve rešiti u dve i po godine. Mnoge potrebe nastojimo da rešavamo sukcesivno, zavisno od finansijskih mogucnosti. Ostaje nam još pojedine mašine da kupimo kako bismo neke planove finalizovali. U svakom slucaju, do sada smo jako mnogo postigli, narocito s obzirom na to da smo od osamostaljivanja sve novo formirali, recimo, administraciju i slicno. Sve radimo sami. Kada sve to saberemo moram reci da smo zadovoljni postignutim rezultatima na svim poljima, kaže mr Mirkovic i dodaje:

-Od 520 radnika, koliko je stalno zaposlenih, imamo i promenjljiv broj zaposlenih na odredeno vreme, kojih je od 200 do 250. To znaci da se ukupan broj naših radnika krece od 700 do 750. Znaci, u pitanju je veliki i ozbiljan kolektiv, jer takve su i potrebe obima naših poslova. Inace, radnici na odredeno su mladi ljudi, koji ovim imaju priliku da uce od naših iskusnih majstora i jednog ih dana odmene. Mnogi od tih decaka su pronašli sebe u ovom poslu i verujem da su osamdeset posto njih dobri majstori. Recimo, za varioce smo obucavali decu iz drugih struka i mnogi od njih su postali zaista odlicni u tome, što je vrlo važno za “PRIM”, kojem su takvi majstori neophodni.

REPROMATERIJAL

Osnov za obavljanje ugovorenih poslova i kontinuitet u proizvodnji je pravovremeno obezbedivanje repromaterijala, o cemu brine Komercijalni sektor, sa rukovodiocem Rajkom Stanojevicem.

-Možemo se pohvaliti kontinuitetom u proizvodnji. To je vrlo bitno za kvalitetnu i efikasnu iskorišcenost vremena, što je još jedan pozitivan trend u našem radu, koji nam je omogucio pozitivan rezultat, istice mr Dragoslav Mirkovic i dodaje:

-Naša Komercijalna služba je svakodnevno u kontaktu sa proizvodnjom. Naš je magacin veliki, imamo mnogo naloga, što je razlog više za svakodnevnom komunikacijom izmedu komercijale i proizvodnje, jer omogucuje dnevno intervenisanje. Sa našim dobavljacima imamo zaista dobre odnose, zasnovane na poštovanju uzajamnih obaveza i potreba. Prošle godine smo bili revnosni u placanjima, tako da smo nabavke mogli da izvodimo kvalitetno i na vreme, što je kod nas osnovni preduslov za neometani proces proizvodnje. Mi nismo jednostavan pogon. Kod nas je vrlo veliki broj stavki i nije lako sve to zadovoljiti. Nemamo dovoljno para da bismo odjednom kupili sve što je potrebno, nego to cinimo sukcesivno i po uplacivanju avansa po ugovorima.

Rukovodilac Komercijalnog sektora “PRIM”- a, Rajko Stanojevic, ukazuje na važnost potpisivanja ugovora sa Privrednim društvom kako bi se nacinio plan nabavke repromaterijala:

-Potpisivanjem ugovora za celu godinu namece se da Komercijala to proprati pravovremenim snabdevanjem odgovarajucih materijala. To uvek cinimo sukcesivno. Broj artikala koji nabavljamo uvek je izuzetno veliki. Vrlo nam je važno da proizvodnja ne trpi i da se ispoštuju rokovi koji su nam postavljeni, neizostavno, uz visok kvalitet proizvoda, za što su zaduženi naši radnici.

-Kako bismo ostvarili planirane nabavke izuzetno je bitan odnos i sa našim dobavljacima, uzajamno poverenje i poštovanje. Jedni druge uvek nastojimo da ispoštujemo, u smislu njihovih obaveza koje oni redovno ispunjavaju da nas na vreme obezbede repromaterijalom, dok se mi trudimo da placanjem ne ugrozimo njihovo funkcionisanje. To za sada dobro funkcioniše i namera nam je da se tako i nastavi. Znaci, ne postavljamo se kao kupac i prodavac vec, u pravom smislu, kao partneri, jer zavisimo jedni od drugih.

TRECA LICA

“PRIM” nastoji da obavlja i poslove za treca lica, ali uvek na prvo mesto postavljajuci obaveze prema Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

-Naši su kapaciteti zauzeti obavezama prema osnovnom korisniku naših usluga, Privrednom društvu, tako da ne ulazimo u neke velike poslove sa trecim licima. I kopovi i termoelektrane se na nas oslanjaju što se tice remonata i popravki tako da nam je to u prvom planu, uvek prioritetno, istice mr Mirkovic, na što dodaje Stanojevic:

-Pružamo usluge trecim licima za neke kapitalne mašine, za koje ne mogu da pruže usluge ostali ponudaci iz okoline. Inace, u našem regionu “PRIM” nema ozbiljnu konkurenciju u mašinskoj obradi. Nema drugih koji bi mogli da ponude tako kompleksnu obradu i usluge u obradi metala.

PRIVATIZACIJA

“Kada bismo se vratili na pocetak kada smo izdvojeni iz EPS- a i to uporedili sa sadašnjim stanjem vidimo ogromne razlike, koje se iskazuju u svim domenima našeg rada, sveukupnim poslovima, odnosom radnika, njihovom motivacijom. LJudi su shvatili da mora da se radi, jer je to jedini put do zarade. Okrenuli smo se poslu. Gledamo kako da zaradimo, uvecamo cenu rada, povecamo plate i slicno, istice generalni direktor, mr Dragoslav Mirkovic, i zakljucuje:

-Od izdvajanja 2005. godine postali smo firma Vlade RS i sve od stava Vlade i zavisi. Imovinsko- pravni odnosi i dalje nisu rašcišceni. Ne znamo šta dalje Vlada smera. Radimo nezavisno od toga. Preboleli smo boljke s pocetka procesa privatizacije. Važno je da firma dobro posluje, da su plate redovne, a privatizacija ne zavisi od nas.

BEZ PRAVA NA BESPLATNE AKCIJE?

Trenutno najaktuelnija tema jesu akcije, na koje, po Zakonu, radnici “PRIM”- a nemaju pravo?

-U Zakonu o besplatnim akcijama ostala je nedoumica za firme izdvojene iz EPS- a. Tražili smo tumacenje i receno nam je da mi nemamo pravo, jer se naša firma nalazi na Agenciji za privatizaciju. Podsecam da su naši radnici do 2005. bili radnici EPS- a. Neki od tih ljudi su više od 20 i 30 godina radili u EPS- u i nemaju pravo kao bivši radnici, dok, sa druge strane, neko ko je stekao punoletstvo ima pravo. Ocekujemo da se to razjasni i izmeni. I Sindikat je pokrenuo akciju s tim ciljem, napominje mr Dragoslav Mirkovic i istice:

-Naš status je vrlo nejasan. Mi smo firma formirana izdvajanjem iz EPS- a. Postali smo državna firma, a na tržištu smo kao svako društveno preduzece, što zapravo nismo. Državna smo firma, ali nama država ne pokriva poslovanje, vec se sami borimo na tržištu, dok država preko Skupštine upravlja...

Andrijana Maksimovic

POŽAREVACKI ISTORIJSKI ARHIV ORGANIZUJE PREDSTAVLJANJE JEDINSTVENE KNJIGE

PROMOCIJA ZA PAMCENJE

“Branicevo kroz vojnu i kulturnu istoriju Srbije”

Cetvrtak 14. februar je veliki dan i datum za radnike Istorijskog arhiva u Požarevcu. Naime, upravo tada sa pocetkom u 19 sati u Svecanoj sali SO Požarevac održace se promocija knjige “Branicevo kroz vojnu i kulturnu istoriju Srbije”, a povodom šest decenija života i rada ove znacajne ustanove, i Dana državnosti Srbije i Dana Vojske Srbije.

O knjizi govore: Miroslav Lazanski, vojno-politicki analiticar Politike, dr Slavenko Terzic, iz Istorijskog instituta , dr Dragan Petrovic iz Instituta za politicke studije, kao i direktor Arhiva Jasmina Nikolic.

ZBORNICI SA NAŠIM ZAVICAJNIM PISCIMA

ZAVEŠTANJA ZA BUDUCNOST

- Udruženje srpskih pisaca Švajcarske, “Zaveštanja”, Cirih, 2007.

Na izmaku prošle godine iz štampe je u izdanju Udruženja srpskih pisaca , u Cirihu, izašla knjiga “Zaveštanja” , koji je ustvari zbornik pesama naših ljudi koji su pesnicki nadareni a rade u Švajcarskoj. U zbornik su uvršteni i pisci iz dijaspore koji rade i van granica Švajcarske.

Iz našeg kraja u zborniku se nalazi jedanaest pesama Snežane Milanovic a sve skupa, jesu toplo obracanje zavicaju. Takvi su stihovi o Mlavi, Vitonickoj vodenici, Srbiji. Osim tih uvrštene su i pesme o ljubavi koje karakteriše jednostavnost, neposrednost i nad kojima se nadvijaju senke bola prolaznosti.

Snežana Milanovic rodena je u Crljenicu,stiškoj pesnickoj imperiji u kome ima još vrsnih stvaralaca, kojima je poetika nacin života i ljubavi. Otuda su njeni stihovi puni svežine, snage, koloritni, citaju se u dahu.

S.R.

ISPRAVKA

U prošlom broju našeg lista na devetoj strani Duhovnost, živa tradicija u tekstu o Osnovnoj školi “Vuk Karadžic” potkrale se dve greške.

Umesto “Centralnu školu u Mesnoj zajednici “Burjan” i šest izdvojenih odeljenja nekada je pohadalo 1.430 daka u 52 odeljenja” treba da stoji: U Mesnoj zajednici Burjan i šest izdvojenih odeljenja nekada je bilo 1430 ucenika u 61 odeljenju. Sada je 1.160 ucenika u 52 odeljenja.

Takode, Umesto “Jedino je škola u Zabeli osmorazredna i pohada je 12 ucenika, trabalo bi da stoji” Jedino je škola u Zabeli osmorazredna i pohada je 112 ucenika”. Ocito, izmedu 12 i 112 je osetnija razlika.

Izvinjavamo se i Osnovnoj školi “Vuk Karadžic” i citaocima.

FELJTON

SLOVO O SVETOM SAVI

Savindan je još u DŽIDŽ veku bio praznik koji je makar u tom jednom danu svecarski povezivao sve Srbe porobljene i rasejane po citavom svetu, od Beograda, Beca, San Franciska i Carigrada do Zagreba, Petrograda, Skadra, Prištine Prizrena i još mnogih sela i zaselaka za koje ni culi nismo.

Bilo je to vreme kada se godišnje 40.000 Srba više radalo nego što je umiralo, a danas svake godine 30.000 više umre nego što se rodi.

Kakva se velika ljubav i milost Božja bila izlila na Srbe - da citav jedan narod ima svog duhovnog oca koji ga pred Gospodom zastupa i od sila zla podnebeskih cupa naše duše.

Nicim ga nismo zaslužili, a mnogo puta smo ga izneverili. Sigurno je vec odavno iscrpljen i razocaran, ali ne napušta svoja ceda kao što su ona njega napustila. Ceka da mu se svim srcem i dušom vratimo i opet krenemo stazom spasenja.

Nije slucajno što svecano obeležavamo Savino upokojenje, a ne rodenje jer slavimo dan kada se rodio za život vecni. Sada sedi s desne strane Boga, a šta nam porucuje govore njegove ikone koje s vremena na vreme suzotoce u pojedinim hramovima srpskim.

Valjalo bi da ga molitveno upitamo koji ga naši gresi narodni toliko bole. Zašto danas place Sveti Sava?

“Zato što je mnoštvo Srba zaboravilo evandelski ideal i zavet spasavanja ljudskih duša. Neki služe Bogu podvojena srca, bojeci se vlastodržaca ovog sveta, a ne njega - Sveca Izrailjovog - drugi su ogrezli u tamu izdaje pravoslavne vere pod maskom hrišcanske ljubavi (...) Srbi koji sebe smatraju pravoslavnima su raslabljeni i retko gore duhom (...), a vera im je krhka i nemocna....” kaže naš hristoljubivi brat Vladimir Dimitrijevic u knjizi koja se upravo zove “Zašto place Sveti Sava”.

Godine 1990. na zavesi oltarskih dveri u manastiru Studenica pojavila se suza u oku Svetog Save (...) Otac ovog naroda zaboravljen i odbacen od svoje dece plakao je nad njihovom krvavom sudbinom u skoroj buducnosti.

Na, bdeniju u ruskom hramu u Rimu gde su služila dva ruska i jedan srpski sveštenik proplakala je ikona Svetog Save baš uoci Savindana 2002.

Zar je slucajno Hristos zaplakao u hramu Svetog Save u Kragujevcu septembra 2003.

Bezbožnici kažu da je on deo mita o Nebeskoj Srbiji. Mnogo je mitova u svetskoj istoriji bilo. Svi su oni sada samo mrtvo slovo na papiru. Ako je i Sveti Sava manje više samo mit, kako je moguce da njegove mrtve spaljene kosti vec više o cetiri veka pokrecu srpski narod.

Zašto je baš ovom pokoljenju potomaka Svetog Save palo u delo da gledaju požar u Hilandaru?!

Možda zato što nas vreme tranzicije i evrotalanskih integracija stavlja pred najveca iskušenja. Otac Justin Popovic je upozorio da ce DŽDŽ vek znaciti savez sa davolom. Izgleda da cemo u DŽDŽI veku doneti konacnu odluku da li ce nam Svetosavlje biti “kamen od ugla ili kamen koji odbaciše zidari”.

Ali, imajmo na umu sledece: Kadgod smo se ponosno podizali sa Svetim Savom smo se podizali, kadgod smo posramljeni padali bilo je zato što smo mu leda okrenuli.

Vremešnim roditeljima uz zavetne molitve od Boga darivan, a po licnoj želji sam NJemu zavetovan, kako kaže Sveti Nikolaj Ohridski i Žicki, “Sveti Sava bio je veran sluga u Svetoj Gori, veran sluga Gospodnji Srbiji, pa i veran domacin srbskome rodu, najbolji sluga i domacin što ga je zabeležila srbska istorija”.

Krunišuci pravoslavnom krunom svog brata Stefana na Žickom saboru 1221, Srbiju je ucinio nezavisnom i slobodnom kraljevinom. Za to je od Gospoda dobio vecnu krunu od cijeg sjaja nedostojni mogu obnevideti.

Ima onih koji se danas bune što se crkva meša u državne poslove, a zaboravljaju da su Srbi možda jedini narod u svetu kome je crkva dala državu, ili kako kaže opet sveti Nikola Srbski: ”Crkva je jedina srpska država koja nikada nije prestajala da postoji.”

Na celu te države vecno ce biti car bez dvora ciji duhovni dvorovi vec vekovima postoje i nicu svugde gde Srbi žive. Cak i u pustinji daleke Arizone gde Srba nema, njegovoj majci podignut je hram.

Bio je vitez bez maca i štita, pa ipak njegove pobede niko nadvladati i poništiti ne može, sem samog srpskog naroda ako bez njegovih zakonopravila bude živeo i suprotne njima svoje zakone donosio, ako zaboravi njegove reci:

Pravoslavno predanje primamo, a jereticke novotarije proklinjemo, i: Cemu zvati se hrišcaninom, a Hristove zapovesti odbacivati!

Savindan se ponovo slavi u citavom Srbstvu. Gospod nam ga je ponovo poslao kad nam je najpotrebniji.

U sadašnjem vremenu narocito je našoj deci potrebno da shvate organsku i neraskidivu vezu narodne prosvete i narodne crkve koju je Rastko Nemanjic vaspostavio. “Jer je Crkva najbogatija riznica znanja o vrlinama i metodama vežbanja u vrlinama. Škola nije za to da da mnoga znanja, nego da oduci omladinu od zloupotrebe znanja.”

Telo srpskog naroda nebrojeno puta u istoriji bivalo je muceno i ubijano, ali ne bojte se onoga koji može telo uništiti a posle ništa više ne može uciniti.

Srbima niko nije uspeo da sasvim uzme dušu i porobi um, niko do današnjih dana. Ali sad, kad legioni necastivih jurišaju na nas, zdravo rasudivanje potrebnije nam je nego ikad - da spoznamo u cijoj smo vojsci i na koga smo uperili strele i zategnuli luk. Jer, samo se pod jednim znakom možemo pobediti zlo u nama samima i izvan nas.

Znao je to Sveti Sava i ostavio nam zavetno ucenje kako da uskom stazom idemo i kroz uska vrata prodemo. Lucezarnom svetlošcu Nemanjica, Srpstvu je osvetljen taj put.

Srbima je crkva dala državu a ravnoapostoli pismenost. Mnogo nam je dato, mnogo ce se od nas tražiti, a ogromnu blagodat Božju teško raspoznaju razduhovljene srpske oci.

Snagu nam može vratiti samo svetosavski istocnik cija se voda po zlatnoj meri Božjoj nikada ne preliva niti presahnjuje. Samo tom vodom napojeni shvaticemo da smo “Bogom jaki i da on gazi neprijatelje naše”.

O najsvetijem cedu nemanjickom mnogo je govoreno i napisano a kad o delima svetih citamo, oni se mole za nas.

Ali pomolimo se svakoga dana i mi za našeg oca Svetog Savu. “... i naci cemo ga kad ga potražimo svim srcem svojim.”

Otkricu vam da mu se molim svake veceri u tišini svoga doma, a sada cu javno: Sveti Savo, molim ti se da umudriš mene i ceo srpski rod, Sveti Nemanjici pomozite palom srpskom rodu i meni, paloj ponajviše!

Ne zaboravimo da je Sveti Sava lestvica kojom se Srbi najlakše mogu uspinjati po meri rasta visine Hristove.

U poslušanju zapovesti Božjih, uznoseci molitve, castan život i dobra dela, nadimo se pred prestolom Tvorca u sabornoj nebeskoj liturgiji sa svesrpskim duhovnim ocem Savom gde nas sveti preci cekaju.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA MALO CRNICE

NISU ZABORAVLJENI

Opštinska organizacija penzionera Malo Crnice broji oko 500 clanova i to nisu konacni podaci, jer trenutno na terenu predsednici mesnih organizacija inoviraju spisak i uclanjuju nove penzionere iz radnog odnosa, iz poljoprivrede, invalide rada i inostrane penzionere.

Pocetkom novembra na izbornoj skupštini za predsednika Opštinske organizacije izabrana je Dragica Mitrovic i trenutno se radi na unapredenju i pobo-ljšanju celokupne situacije u mesnim organizacijama opštine Malo Crnice, a u izvršnim i nadzornim odborima zastupljena su lica iz svih mesnih organizacija.

“Radimo na novom Statutu i drugim aktima koja su potrebna za rad udruženja, a mesne organizacije su zastupljene u Boževcu, Malom Crnicu koja je najbrojnija, zatim u Kobilju, Crljencu, Velikom Selu, Kalištu, Batuši, Salakovcu, Velikom Crnicu i Vrbnici. Pokušacemo da i u drugim naseljima, ako ne možemo da stvorimo mesnu organizaciju sa svim pratecim telima, da makar organizujemo predstavnike koji ce da radi na prikupljanju clanarine i organizovanju ekskurzija.

Na januarskoj sednici doneli smo odluku da se raspiše oglas za prikupljanje ponuda, što se tice angažovanja prevoznika za prevoz uglja za potrebe penzionera. Za organizaciju smo trebovali 3.000 tona uglja iz Kostolca po ceni od 2.700 dinara po toni na šest rata preko fonda PIO. Imamo 50 tona uglja placenih od naših sredstava i ocekujemo da uskoro prodamo i tu kolicinu. Za prevoz uglja izabrali smo Autotransport, jer su vrlo korektni i imaju jako dobru poslovnu politiku.Što se tice clanarine ona iznosi 150 dinara za sve clanove udruženja. Formirana je komisija za distribuciju uglja koja ce kontrolisati kolicinu i kvalitet uglja kako bi penzioneri bili zadovoljni. Doneta je odluka da se legalizuju prostorije u kojima penzioneri borave, a kasnije bi se osposobile za dnevno druženje. Formirana je i komisija za donošenje samoupravnih akta, statuta, pravilnika i poslovnika, uradice se i pravila za rad mesne organizacije, a formirace se i fond solidarnosti”, istice Dragica Mitrovic.

Opština iz budžeta svakog meseca uplacuje 8.000 dinara i ta sredstva su veoma bitna za funkcionisanje penzionerske organizacije. Opštinska uprava uputila je zahtev za saradnju sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku u okviru Evropske agencije za rekonstrukciju. Formiran je opštinski odbor za socijalnu politiku ciji je predsednik Radmila Stevic iz Malog Crnica, a zamenik je Živadin Veljkovic iz Šapina. Na tom planu radice se projekti u zavisnosti od sredstava.

U 2008.godini Opštinska organizacija penzionera Malo Crnice kao primarne i prvenstvene zadatke uvrstila je u svoj plan i program rada sledece: saradnju sa mesnim organizacijama radi unapredenja meduljudskih odnosa, uzajamnosti i humanosti, a bolesnim i nemocnim clanovima ukazace se posebna pažnja; zalagace se za unapredenje socijalne i zdravstvene zaštite penzionera u saradnji sa Domom zdravlja; organizovace se snabdevanje penzionera osnovnim životnim namirnicama po pristupacnim cenama; zastupace penzionere i štitice njihove interese pred organima lokalne samouprave, javnim preduzecima i ustanovama, službama Fonda za invalidsko i penziono osiguranje, zavodima za zdravstvenu zaštitu i drugim organizacijama; saradivace se sa sindikalnim organizacijama i boriti se za prava penzionisanih radnika; radice na omasovlja-vanju organizacije uclanjivanjem što veceg broja penzionisanih radnika po svim osnovama; permanentno ce raditi na iznalaženju mogucnosti za poboljšanje kulturnog i drugih vidova života kao što su klubovi, sekcije, sportske i druge aktivnosti; razvijace solidarne odnose medu penzionerima organizovanjem fondova solidarnosti, kase uzajamne pomoci, kreditiranjem i drugim oblicima samopomoci; u skladu sa interesima i opredeljenjima vecine, radice na organizovanju atraktivnih ekskurzija u cilju posete znacajnim kulturno - istorijskim obje-ktima i institucijama; razvijace saradnju sa drugim organizacijama penzionera na nivou Srbije i van njenih granica; zalagace se za ostvarenje prava clanova na banjsko lecenje i rekreativne odmore.

“Radicemo na formiranju sekcije žena penzionera kako bi se one u vecoj meri aktivirale, a sada trenutno organizujemo odlazak penzionera na Slaninijadu koja ce biti održana 17.februara u Kacarevu, a takode povodom 8. marta organizovacemo još jednu ekskurziju”, rekla je na kraju Dragica Mitrovic predsednica Opštinske organizacije penzionera Malo Crnice.

D.Dinic

EKOLOGIJA

MINUT POSLE DVANAEST?!

Od prirode se vekovima uzimalo, ali joj je ostavljeno i dovoljno da bi se obnavljala. Medutim, uz napredak nauke i tehnologije koji su nam obezbedili udobniji život, kao “usputna šteta” nastali su brojni ekološki problemi. Iako od Požarevca ima mnogo zagadenijih sredina, istoimeno Ekološko društvo je pre dve decenije rešilo da podizanjem svesti gradana, takoreci od decijeg uzrasta, o važnosti cuvanja prirode, odnosno da utice na rešavanje problema u nastanku. Za realizaciju ovakvih planova im je bio potreban odgovarajuci prostor. Zbog toga je zapoceta gradnja Ekološkog doma, uz finasijsku pomoc Republike i Opštine, kao i brojnih donatora...Radovi na uredenju Doma su privedeni kraju. Ostalo je da se obavi još oko 10% planiranih poslova, vezanih za postavljanje podova, gelendera i slicno, kao i prikljucivanje na struju i sistem grejanja. Prošle godine je Fond za zaštitu životne sredine kupio stolove i stolice za opremanje ucinice, a da bi se i ove godine konkurisalo za sredstva za opremanje ekološke radionice, potrebno je da Opština reši status Doma.

- Rok je bio kraj 2007. ali zvanicne odluke od strane nadležnih još nema. Sa druge strane, za funkcionisanje Ekološkog doma potrebno je obezbediti odredena materijalna sredstva, koja bi obezbedili konkurisanjem kod republikih i opštinskih fondova koji su u toku. Moglo bi desiti da odluka stigne u “minut posle dvanaest” što bi ozbiljno dovelo u pitanje naš program rada za ovu godinu-istakla je Zorica Mitic, predsednica Ekološkog društva Požarevac.

Može se desiti da i ove godine brojni roditelji ucenika nižih razreda osnovnih škola, sa zebnjom pošalju svoje mališane u takozvanu školu u prirodi. Pored toga što deca putuju u odredene turisticke centre, raditelje izlaže znatnim finansijski izdacima. Pored organizovanja škole u prirodi za decu, planirani su edukatvni programi i za starije, a od posebnog znacaja je saradnja sa Odsekom za ekologiju požarevacke VTŠ. Otvaranjem Doma dobio bi se i reprezentativan prostor za razne izložbe (fotografija,ctreža, slika...), kao i organizaciju skupova: “okruglih stolova”, predavanja i seminara. U Ekološkom domu bi bilo mesta i za druge srodne organizacije kakve su planinarska društva, izvidace, Crveni krst... zajednicka bi nam bila oglasna tabla na kojoj bi bila obaveštenja o odredenim akcijama svakog od njih ponaosob, što bi omogucilo vecem broju gradana da se ukljuce u druženje sa prirodom.

- Jedan od znacajnih problema je i izbor firme koja ce ove godine uredivati spomen park Cacalica. Naprimer, prošlogodišnji izvodac radova nije se pojavio u parku od kraja decembra. Izvukao je debla od sanitarne sece, a ostavio grane razbacane svuda naokolo, koje bi pod hitno trebalo ukloniti. NJegova dužnost je bila i cuvanje cetinara od sece uoci Nove godine, ali kako se nije pojavljivao, nas nekoliko aktivista organizovali smo danonocna dežurstva kako bi sacuvali ova “pluca grada” od vandala. Uskoro ce i vegetacija krenuti, tako da vec ima dosta posla za onog ko ce brinuti o ovom izletištu Požarevljana - rekao nam je Ubavko.

Kuzmanovic, koji potpredsednicku funkciju požarevackih ekologa deli sa Miodragom Mladenovicem i Svetlanom Rakic.

R.R.D.

KRUPAJSKO VRELO - TURISTICKI BISER ISTOCNE SRBIJE

ZOV HOMOLJA U BISTRIKU TRADICIJE

- Vrelo zašticeno od strane Zavoda za zaštitu prirode kao prirodni fenomen - Tik uz Krupajsko vrelo mini hidrocentrala,pastrmski ribnjak, stara vodenica i kuca sa nekoliko prenocišta u okviru seoskog turizma - Vlasnik LJubiša Petrovic najavljuje pravu ofanzivu turista iz zemlje i inostranstva vec ovog leta

Krupajsko vrelo je jedinstven prirodni fenomen, drugi po lepoti u Srbiji, a od Krepoljina je udaljeno oko desetak kilometara. Nalazi se izmedu dva sela: Milanovca i Krupaje. O njemu se mora voditi racuna jer je zašticeno od Zavoda za zaštitu spomenika prirode.

Izvor ovog vrela je nestabilan, varira , zavisno od velike suše ili obilnih padavina. Varira od 300 do 7.000 litara vode u sekundi.

Voda je cista i bistra, i može da se pije. U dogledno vreme, ima takvih razmišljanja, moguce je flaširati i vodu za domace i strano tržište.

Bogatstvo kraj vode

Neposredno pre, ali i posle Drugog svetskog rata ovde je bilo valjavica za topljenje sukna kao i vunovlacara. Topila se i konoplja. Voda se i tada racionalno koristila.

Bila je tu i vodenica koja je „dogurala” do današnjih dana. Kažu da je iz nje kukuruzno brašno za kacamak i proju mnogo bolje nego od bilo kog mlina. Ovde se, uglavnom, melje brašno od žutog, a rede od belog osmaka.

„U ta, stara vremena, uvek se mislilo kako da preživimo. Godine su cesto bile nerodne, nekad velike suše nekada kišurine. Cesto se i gladovalo. Vodenica nam je omogucavala da nekako sastavimo kraj sa krajem. Nije ni danas lako,mora da se radi,” - veli Desanka Petrovic iz Milanovca.

Inace, pre ove vodenice po svedocenju meštana pronadeni su temelji turske vodenice. Sadašnja vodenica ima oko šezdeset godina. Kapacitet joj je izmedu 50 i 70 kilograma brašna za sat vremena meljave.

Naravno, na Krupajskom vrelu još od 1938. godine u funkciji je mini hidrocentrala. Proizvodi oko 15 kilovata struje na sat, za potrebe domacinstva Petrovica. Doduše, u ovom domacinstvu ima i struje iz dalekovoda Elektrodistribucije Srbije, ali je Petrovici zbog skupoce slabo koriste.

„Eksplozija” turista

Voda sa Krupajskog vrela koristi se za pastrmski ribnjak. Iako je šaran veoma omiljena jestiva riba u Homolju, u poslednje vreme polako ali sigurno pastrmka preuzima primat. U Homolju, naime, ima dva velika i dva manja ribnjaka.

„Ribarstvom smo poceli da se bavimo pre šest godina a snažan podsticaj dobili smo od cistote ove vode, a pošto je izvor u blizini postoje svi neophodni uslovi da se riba uspešno gaji. Trenutno sada u bazenima imamo oko 20.000 komada pastrmke, velicine od 50 do 250 grama. Ribu pretežno kupuju ljudi iz ovog kraja Homolja a dolaze i kupci iz Beograda, Novog Sada, Jagodine, Cuprije. Cena ribe je 300 dinara za kilogram,naravno, u maloprodaji, - veli vlasnik ribnjaka, vodenice i mini-hidrocentrale LJubiša Petrovic.

Petrovic veli da ima namere da proširi ribnjak i veruje da se u ovom delu Homolja može gajiti i do tri vagona ribe uz uslov da se dobiju relativno povoljni krediti sa nešto dužim rokom otplate. Ali, proširivanje ribnjaka moguce je samo pod uslovom da se pronadu kupci,odnosno stabilno tržište.

Ipak, LJubiša Petrovic sa svim clanovima domacinstva sav je okrenut seoskom turizmu. Svi pokazatelji i parametri govore da je u Homolju sve više turista.Doduše, turizmu su prilagodeni i mnogi opštinski programi.

„Kad kod nas dode domaci ili strani gost na jednom mestu na dvadesetak metara može videti izvor Krupajskog vrela mini-hidrocentralu, branu sa ribnjakom , vodenicu, bazen sa geotermalnom vodom sa 26, 5 stepeni koji je namenjen kupacima. Naravno, tu ga cekaju pastrmka na žaru, jagnje ispod saca,kacamak, sir, domaca prepecenica i niz drugih homoljskih specijaliteta, - podvlaci Petrovic.

Naravno, to nije sve. Celu kucu Petrovic je pripremio sa petanestak ležaja u pocast njegovog velicanstva gosta. Cena pansiona lane je bila 1.000 dinara,ove godine možda neznatno veca, ali i ponuda bogatija. Nije tajna da u Homolju ima meda odlicnog kvaliteta sa oreolom najboljeg u zemljama Zapadne Evrope , koji ce, takode, biti ponuden turistima.

BELA REKA COBANSKI IZAZOV

Nedaleko od Krupajskog vrela na mestu zvanom Bela reka gaji se i cuva stado od nekoliko stotina ovaca sa cuvarima, koje bi moglo biti predmet pažnje turista. Nekada je ovde bilo i dve hiljade ovaca i isto toliko jaganjaca. Inace, na ovom mesto kao i svugde u Homolju vazduh popravlja krvnu sliku i to je onaj magnet koji kao kakva neobjašnjiva carolija privlaci namernike i putnike.

GORNJAK, SVAKAKO!

Pre dolaska na Krupajsko vrelo turisti svakako nece zaobici Gornjacku klisuru, jednu od najlepših u Srbiji a pogotovu ne manastir Gornjak, monumentalni duhovni spomenik iz 14. veka, zadužbinu kneza Lazara. Podalje od manastira, nepun kilometar, nalazi se cuveni izvor Cvarinac, takode uvek posecen.

S.Ristic

ŽAGUBICA: U POSETI NAJMANJEM SELU SRBIJE - MEDVEÐICI

STOTINU UGAŠENIH OGNJIŠTA

- Medvedica ima samo devet aktivnih, uglavnom starackih, od nekadašnjih stotinu domacinstava - Veliki broj meštana naseljen u Petrovcu i Požarevcu - Razlog seoba: nije bilo puta, vodovoda, zapošljavanja

Na svega pet kilometara od Krepoljina, opština Žagubica, nalazi se selo Medvedica sa svega devet domova u kojima žive pretežno starci i žene,vecina ima više od šezdeset godina.

A nekada je ovo selo u srcu Homolja imalo blizu stotinu domacinstava,živelo se siromašno i u slozi, delilo se sve: krševitog kamena i divljeg voca do siromašnih planinskih prinosa poljoprivrednih kultura.

Što dalje od krša i siromaštva

I ranije, prakticno od posle rata do danas, Medvedica je uglavnom bilo poljoprivredno selo sa nešto zaposlenih u rudniku Jasenovac. Radilo se tek koliko da se preživi. Bilo je tada i dosta ovaca, svinja, koza,pa i goveda. Pasla su planinsku travu, dodavalo se nešto kukuruza,jela se proja i kacamak, a samo o blagdanima i pšenicni hleb.

- Sirotinja je i Bogu i ljudima teška. Nama u ovom krševitom kraju bio je problem i školovanje dece i na kraju njihovo zapošljavanje. Nisu svi mogli da nadu posao, pa su odlazili put Petrovca i Požarevca. U Požarevcu cak ima i delova grada, ka Dragovcu i Živici naseljenih našim bivšim meštanima ili susedima iz Bliznaka, prica Milutin Peric, jedan od starosedelaca - rudarski penzioner.

Za onima koji su otišli iz sela ostala su napuštena ognjišta i kuce, zatim imovina, pašnjaci. Niko nije bio zaintersovan tada, kao ni danas za kupovinu zemlje, a nije ni bilo poboljšanih uslova da se neko vrati u selo. Zemlja je u bescenje,nit je ko obraduje, niti se ko raspituje šta je sa njom.

Jednolicno teku dani

Ovih dvadesetak žitelja što je preostalo trenutno u Medvedici je bez prodavnice, žive skromno, uglavnom gaje stoku i obraduju nešto zemlje. Neki i imaju penziju, ali sve glavne kupovine obavljaju uglavnom u Krepoljinu i Žagubici. Gotovo da su srasli sa siromaštvom. Put alsfaltni je skoro uništen, umesto tri metra širine jedva da je ostao samo metar,sve same udarne rupe. To je, istovremeno, i put za Bliznak koji je udaljen još pet kilometara od Medvedice.

-Dešava se samo jednom u godini dana da Medvedica ima dosta ljudi, i to 21. jula na Svetog Prokopija. Posete svoje mrtve,pogledaju opustele kuce i pomocne zgrade, podsete se na detinjstvo i vrate se odakle su došli. Inace, to je kod nas i zavetina, - dodaje Peric

Sada je samo devet domacinstava. Za nekoliko godina Medvedica ce biti nacisto ugašeno selo,bez žive duše, bez igde ikoga. Tako se vracamo na onu narodnu:siromašni vazda ostaju siromašni, a bogati ono što su i uvek bili.

S.R.

ZNAK POŽAREVACKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE

POCELO MERENJE KONCENTRACIJE POLENA

Iako se nalazimo takoreci usred zime, u požarevackom Zavodu za javno zdravlje obavljene su sve pripreme i krajem januara merna stanica, koja 24 sata dnevno meri koncentraciju polena u vazduhu, pocela je sa radom. Opseg joj je 50 kilometara u precniku, tako da ce celokupna teritorija opštine Požarevac biti njime pokrivena, a dobrim delom i susedne opštine (Smederevo, Sm. Palanka, Malo Crnice, Žabari i Veliko Gradište).

-Alergije, odnosno bolesti izazvane alergijama, predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem. Zbog zagadenja životne sredine i problemima u ishrani, kao i u samom nacinu života, više od cetvrtine stanovništva razvijenog sveta boluje od alergija. Najznacajniji uzrocnik ove svojevrsne pobune organizma je polen alergenih biljaka. Statistike kazuju da svaki cetvrti stanovnik boluje od nekog vida alergije, što postaje ozbiljan zdravstveni problem, pocev od dosadnih, ali u suštini bezazlenih polenskih kijavica, pa do ozbiljnih oboljenja kakvo je astma koju u 80% slucajeva izaziva upravo polen. Zbog velikog uticaja polena kao alergena na zdravlje ljudi u Evropi se vec dve decenije meri koncentracija polena u vazduhu, a u okviru mreže od preko 600 stanica za monitoring polena u vazduhu. Do otvaranja naše, u Srbiji je koncentraciju polena u vazduhu merilo desetak stanica, uglavnom lociranih u vecim gradovima. U cilju proširenja mreže Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo je sredstva za kupovinu opreme, a Zavod za javno zdravlje doedukovalo inace visoko obrazovan kadar kako bi merenja bila validna. Tokom 2006. obavljena je obuka kadrova u Agenciji za zaštitu životne sredine, a 2007. je ova obucenost potvrdena dobijanjem medunarodnih sertifikata na Osmom kursu iz aerobiologije. U meduvremenu, Zavod je obezbedio sredstva za izradu i montažu platforme koja stanicu izdiže na visinu od 15 metara, u iznosu od preko 400 hiljada dinara, tako da smo 28. januara startovali sa radom - rekla nam je prim. dr Zorica Mitic, direktorka ove ustanove.

Podaci dobijeni iz ove stanice svakodnevno su dostupni zainteresovanima na sajtu Zavoda njnjnjjavnozdravljepo.nadlanu.com u polju “interesuje vas”, kao i na oglasnim tablama zdravstvenih ustanova. Kako Zavod nije u mogucnosti da sam finasira rad stanice, zatražena je pomoc od SO Požarevac. Ukoliko se dobije pozitivan odgovor, u Zavodu planiraju postavljanje više oglasnih tabli sa aktuelnim dnevnim podacima o koncentraciji polena u vazduhu.

-Rad na mernoj stanici je izuzetno naporan, posebno ako se ima u vidu cinjenica da je u dobijanju tacnih rezultata kljucni cinilac covek i njegova obucenost za taj posao. On zahteva nedeljno 32 sata intenzivnog rada za mikroskopom uz punu koncentraciju, što jedan covek, na duži rok, teško da može da izdrži. Posle ocitavanja nalaza tu je pisanje rezultata i izveštaja... Uobicajena cetrdesetosatna radna nedelja jednog zaposlenog visokoobrazovanog radnika nije dovoljna, posebno ako se uzme u obzir cinjenica da svi mi vec imamo druga radna zaduženja - istakao je mr spec.farmacije Zoran Pavlovic, koji u okviru službe sanitarne hemije radi na ovom poslu.

Stanica je ukljucena u srpsku mrežu ostalih mernih stanica za kontrolu polena u vazduhu, a preko nje i u evropsku alergenu mrežu. Prvi rezultati su vec prezentovani prošlog utorka, što ce se inace raditi i svakog narednog utorka do kraja tekuce godine (do kada ce Zavod iznalaziti nacine da finansira njen rad na uštrb drugih poslova). Ukljucivanje u pomenute mreže je od velikog znacaja zbog toga što polen ne poznaje granice, vec se uz pomoc vetrova krece hiljadama kilometara. Na osnovu takozvane ruže vetrova i podataka drugih stanica moci ce blagovremeno da se predvidi sadržaj polena i nad Požarevcem u petodnevnom rasponu. Preporukama o kretanju i izlaganja dejstvu polena uticace se na redukovano korišcenje lekova za sprecavanje alergijske reakcije. Ukoliko je to moguce, preporucice se boravak u zatvorenoj prostoriji i njeno provetravanje u vreme kada u vazduhu ima najmanje polena, cime ce se sprecavati alergijski napadi kod male dece, starih, pa i radno sposbnog, ali predisponiranog stanovništva. Lecenje bolesti izazvanih alergijama je skupo i najcešce dugotrajno, pa je mnogo jednostavnije da odredena osoba izgubi par radnih dana, nego da koristi sedmice bolovanja. Sa gledišta pojedinaca sklonih alergijskim reakcijama, ovakve informacije su prava blagodet, jer ce se u dobroj meri rešiti dosadnih, a cesto i opasnih simptoma koje izazivaju alergije.

U Evropi su pre dve decenije uporedivali troškove izgubljenih radnih dana i upotrebljenih lekova za suzbijanje alergija izazvanih polenom trava i korova (posebno ambrozije) i došli do zakljucka da je jeftinije instalirati merne stanice i finasirati njihov rad. U Srbiji je prva takva stanica instalirana pre pet godina u Beogradu, gde je mikro klima znacajno razlicitija od požarevacke, pa se samim tim ni dobijeni rezultati nisu mogli koristi kod nas, pa se od rada novootvorene stanice mnogo ocekuje u prevenciji bolesti izazvanih alergijom na polen.

R.R.D.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA POŽAREVAC

ZA LEPŠE PENZIONERSKE DANE

Opštinska organizacija penzionera Požarevac preduzima niz akcija ne bi li bar donekle olakšala penzionerske dane svojim clanovima. Sacinjavaju je mesni odbori na teritoriji Požarevca i Mesni odbor Kostolac. Clanarina je 200 dinara godišnje. Radi efikasnije realizacije aktivnosti u svom sastavu ima 4 komisije: za ekonomsko- finansijska pitanja, za normativnu delatnost, za socijalna pitanja i za kulturno- zabavni rad.

Kupovina lekova za najugroženije

Na podrucju opštine Požarevac ima oko 15.000 penzionera. Medu njima, oko 6.000 uclanjeno je u Opštinsku organizaciju penzionera, predvodenih predsednikom Momirom Pejanovicem, koji istice da su jedinstvo i sloga kljucni u borbi za bolji standard života penzionera, pozivajuci sve penzionere da se uclane u Organizaciju kako bi se formirala adekvatnija socijalna karta i, time, pomogli jedni drugima.

Jedan od vrlo bitnih vidova pomoci je kupovina lekova, za koje je ove godine opština Požarevac iz budžeta izdvojila 2.4 miliona dinara.

-Ta su sredstva minimalna, ali nadamo se da je to pocetak. Pri kraju smo izrade kriterijuma ko bi trebalo da dobije lekove iz tih sredstava. Prioritet imaju oni sa penzijama od 5 do 8.000 dinara, koji su sami i slicno. Pored tog imamo i 600.000 dinara na ime naknade za troškove prevoza lica starijih od 70 godina i to cemo dodeliti onima iz okoline grada. Sva ta sredstva su mala i nece svi biti zadovoljni, ali sada je tako. Recimo, u susednoj opštini Kucevo iz budžeta se izdvaja oko 8 miliona dinara za lekove, dok kod nas samo 2.4, iako je budžet naše opštine oko pet puta veci od budžeta opštine Kucevo, kaže Momir Pejanovic, i dodaje:

-U opštini Požarevac penzije su spale na 43 procenta u odnosu na prosecnu platu, a Zakon kaže da prosecna penzija u odnosu na prosecnu platu ne može da bude niža od 60 posto. Inace, morao bi da se promeni Zakon o penzijsko- invalidskom osiguranju i poveli smo tu akciju.

Sa penzionerima Kostolca

Mesna organizacija penzionera iz Kostolca funkcioniše u sastavu Opštinske organizacije kao zasebna jedinica, sa svojim tekucim racunom i identitetom. Broji oko 2.200 do 2.300 clanova, koje predvodi predsednik Dušan Despotovic.

Pre par godina kostolacki penzioneri dobili su novi Dom penzionera, a u planu je izgradnja poslovne zgrade sa prodavnicom, u kojoj ce cene biti i do 30 posto jeftinije nego na pijaci. To su samo neke od akcija koje su Kostolcani sa Dušanom Despotovicem namerili da ostvare, ali se njihov angažman time ne iscrpljuje.

-Skromni Dom u Kostolcu izgradili smo o trošku naše Organizacije, a uz pomoc kopova i termoelektrana. Ove godine planiramo da uradimo poslovnu zgradu, koja bi trebalo da sadrži magacin i prodavnicu, na površini od oko 120 kvadrata. U magacinu bi stajala roba za potrebe penzionera. Prodavnica bi, kao što je slucaj i sa bifeom, delovala u okviru Mesne organizacije penzionera. Artikle u prodavnici nameravamo da prodajemo za 20- 30 odsto jeftinije nego što su na pijaci i drugim prodavnicama.

-Jesenas smo nabavili zimnicu, oko 130- 140 tona krompira, luka, ulja, brašna i to podelili clanovima organizacije na šest jednakih rata, sa obustavom preko PIO- a. Krompir, koji na pijaci nije koštao manje od 30 dinara, mi smo prodavali za 17, zatim, ulje za 80 dinara, kada je u prodavnicama vec bilo 110 i 120 dinara. Prošle godine smo isporucili oko 8.500 tona uglja, sa placanjem na 12 polumesecnih rata. Penzioneri su vrlo zadovoljni jer im pomažemo da lakše i jeftinije dodu do neophodne zimnice i ogreva. Za ovu godinu smo poceli upis uglja i planiramo da to opet bude kolicina izmedu 8 i 10.000 tona, dodaje Dušan Despotovic.

Mesna organizacija je svojim penzionerima omogucila i besplatan pregled kod ocnog lekara u Kostolcu, u kojem, inace, nema ocnog lekara.

-Došlo je oko 150- 200 penzionera. Pregled je bio besplatan, troškove je snosila Mesna organizacija penzionera. U suprotnom bi morali da idu u Požarevac kod lekara, zatim u PIO, pa na Komisiju. Inace, u dogovoru sa PIO- om uzeli smo da upišemo penzionere koji su radili u našim javnim preduzecima, da im obezbedimo dokumentaciju potrebnu za dobijanje akcija. Tako da ne moraju sami da idu, da cekaju u redovima i maltretiraju se, kaže Despotovic, ukazujuci i na humanitarni rad ove organizacije:

-Formirali smo Komisiju koja se bavi humanitarnim pitanjima. To je obilazak iznemoglih i nepokretnih penzionera, koji su godinama bili aktivni clanovi. Obišli smo njih cetrdesetak, odneli im prigodne poklone do 1000, 1.200, 1.500 dinara, malo sa njima posedeli i porazgovarali.

Ocenjujuci da su penzionerski dani lakši uz Organizaciju penzionera Despotovic poziva one koji to još nisu ucinili da se uclane u Požarevcu i Kostolcu.

A. Maksimovic

O KNJIGAMA ZAVICAJNIH PESNIKA

DIJALOŠKI ODNOS DVA KUL TURNA MODELA

- Siniša Ristic: „Tapije i svedoci”, Narodna knjiga Beograd, 2007.

U tematsku osnovu kracih proznih tekstova koji oblikuju ovu knjigu uvedeni su licnosti i dogadaji iz mitske, nacionalno-kulturne i takozvane životne istorije.

Knjigu otvara zapis o sudbini pesnika Branka Miljkovica, a za njim o sudbinskom usudu skoro zaboravljenog , a znacajnog pesnika iz Stiga Srboljuba Mitica. Potom slede žanrovski mešoviti tekstovi u kojima citalac može da prepozna autorovo nastojanje da se teme tradicije i prošlosti,posebno vezane za odredeni prostor (Stig - Istocna Srbija) fikcionalno aktiviraju, i tako iznova, aktuelizuju i osvetle. Takve su price o „šumskom coveku - Biboku” ili vlaškim živim paganskim verovanjima i obicajima. Dok trecu celinu knjige ispunjavaju price u kojima se vidi kako mitski obrasci funkcionišu u savremenom svetu.

Pisana realisticki,sa posebnim akcenom na folklornim;etnografskim odnosno tradicijskim varijetetima i vrednostima jedne regije u Srbiji, ova žanrovski mešovita,informativna i slikovita,fikcionalno-dokumentarna knjiga Siniše Ristica nudi mogucnost da se iznova proveri i sazna vrednost i aktuelnost mitskih obrazaca u savremenom svetu. Zapravo, da se proveri da li, kako i na koji nacin tradicionalni vidovi poimanja i vrednovanja sveta i života bitno izmenjeni, fragmentarno opstojavaju? Kao i da li, i koliko, oni tako modifikovani posredno uticu na oblikovanje života i mišljenja savremenog coveka?

Ovo je prozna knjiga u cijem su sadržaju suocena i u dijaloški odnos dovedena dva kulturna modela - tradicionalni i savremeni. U njenim pojedinacnim tekstovima diskretno se,sa merom i blagim poetskim nanosom,doznacava kako oni nisu noprecni. Vec da, podsticajno i plodotvorno, u okvirima celovitog sistema kulture, harmonicno ujedinjeni traju.

Mileta Acimovic Ivkov

NEŠICA SIMIC IZ SENT GALENA SLIKAMA SMANJUJE CEŽNJU ZA ZAVICAJEM

U EVROPI SLIKA SRBIJU I ZAVICAJ

Duboko osecanje nostalgije za zavicajem, koje život i rad u inostranstvu neizbežno izaziva, opredelili su Nešicu Simic, medicinsku radnicu iz Sent Galena, da uzme kicicu u ruke i da u svom stanu, pocne da slika zavicajna secanja.Rodom je iz sela Ranovac kod Petrovca na Mlavi, a na radu u Švajcarskoj vec je provela više do dve decenije.

-Slike su meni odavno postale najintimnija svetinja, neka vrsta razglednice iz slike zavicaja u mojoj glavi, ali i na platnu i one su neizbrisive - veli Nešica.

Svaki zaljubljenik u slikarstvo istinski se raduje prvim obrisima slike u nastajanju.Slikarska lepeza interesovanja ove umetnice nije preširoka, to su livade, pašnjaci, drevne kuce i brvnare iz Homolja, rodni sokaci, likovi devojcica u šarenim suknjicama, nezaboravni pejzaži detinjstva.

-Još tražim sopstveni put u slikarske lavirinte,teme, ideje i pravce -dodaje slikarka koja ima nameru da narednog leta priredi u rodnom kraju prvu samostalnu likovnu izložbu.

-Idem cesto u rodni kraj. Odlasci i dolasci su naše sudbine u koje se utkivamo i uplicemo. Susret sa roditeljima, sa rodacima, prirodom u kojoj sam odrasla, nadahnjuje uvek nanovo i sve više, veli Nešica Simic.

Svaka njena slika je u emotivnom preživljavanju zbivanja u njenoj duši, u posmatranju stvari i pojava iz zavicajne perspektive.Na njenim slikama dominira još vidljivi optimizam devojcice kojoj je neko ukrao detinjstvo i ona sada hodi evropskim stazama , razigrana ali istovrmeno i setna što je udaljena od svojih najmilijih.

-Mi Srbi imamo korene, istoriju, kulturu, ponos, tradiciju...pa zašto ne bih to prenela na platno, upitala sam sebe jednog dana.Priznajem, povukla me je duboka nostalgija da u svom domu u Sent Galenu imam kraj sebe zrnce zavicaja, makar i na platnu. Srecna sam što sam svoj talenat delimicno iskoristila. Dodu mi cesto gosti, zemljaci, i vec sa vrata govore: ”Joj, što je ova slika lepa”. Cutim, šta da im kažem u tom trenutku osim da im se zahvalim što osecaju isto što i ja, a to je zavicajna cežnja.

LJ.Nastasijevic

JOŠ JEDNO USPEŠNO GOSTOVANJE OVACIJE PETROVCANIMA

Amatersko pozorište „Bata Bulic” izvelo je prošlog cetvrtka u Gornjem Milanovcu svoju hit predstavu „Kako smo voleli druga Tita” u režiji Miloša Jagodica. Bila je to prilika da se glumacki ansambl na celu sa virtuoznim Dobrivojem Petrovicem predstavi i publici u ovom delu Srbije, koja je i ovog puta toplo pozdravila glumce.

D.I.

FELJTON

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (10)

MIODRAG JOVANOVIC - UREDNIK „NAŠEG LISTA”

Miodrag Jovanovic (Požarevac, 26. april 1896 - 15. maj 1943), urednik “Našeg lista”, novinar, pozorišni kriticar i pripovedac, bio je, kao sin Jovana Jovanovica Joške, poznat i pod nadimkom Joška Mladi. Osnovnu školu i gimnaziju ucio je u Požarevcu. Na pocetku Prvog svetskog rata stavio se na raspolaganje srpskoj vojsci, ali pošto nije bio punoletan, upucen je za ucitelja na Kosovu, a zatim je radio kao “dobrovoljni vojni službenik” u Kosovskoj Mitrovici. Pošto je kao borac - dak sa srpskom vojskom prešao Albaniju 1915. godine, poslat je na školovanje u Parizu. Studirao je cistu filozofiju, a najbliži drugovi na univerzitetu bili su mu Dušan Nedeljkovic i pesnik Dušan Matic. U Parizu prihvata levicarske ideje, a 1919. godine kod njega stanuje i Radomir Vujovic, njegov drug iz gimnazije. U Fancuskoj je, uz dva prekida (1922. godine nalazio se u Lajpcigu, a 1927. godine u Beogradu kod brata Vojislava) boravio do 1928. godine, kada se vraca u zemlju.

Krajem 1929. godine, sa suprugom Goricom, koja je studirala farmaciju u Parizu, dolazi u Požarevac i otvara advokatsku kancelariju. Nezadovoljan uredivackom koncepcijom “Gradanina”, pomogao je bratu Vojislavu, advokatu i novinaru, da pokrene list “Požarevacki gradanin” (1931) i postao je, prema Vojislavu Bogicu, “šef redakcije” ovog lista. NJegova advokatska kancelarija bila je središte intelektualnog i kulturnog života Požarevca. Shvativši opasnost od fašizma, pokrenuo je “Naš list” (1931), koji je, osim antifašisticke orijentacije, imao za cilj da podstakne kriticki odnos prema stvarnosti i da afirmiše stvaralaštvo mladih požarevackih autora. U listu su objavljivani i književni prilozi Miodraga Purkovica, Milenka Stojanovica, Milovana Jovanovica Gradištanca...

Kao što nije ostao ravnodušan na pojavu fašizma, tako nije mogao ni da prihvati koncepciju revolucionarne i nasilne promene odnosa u društvu. Ponikao u tradicionalnoj gradanskoj porodici, vaspitavan na primerima patriotizma i privrženosti nacionalnoj misli, Miodrag Jovanovic rano je shvatio da su revolucionarni pokreti velika pretnja nacionalnom i kulturnom prosperitetu Srbije. Iako se nikada nije odrekao vizije društva socijalne pravde, vec 1934. godine raskrstio je sa marksistickim i komunistickim idejama. Po njemu je i nastao termin “joškinizam”. Za vreme Drugog svetskog rata skrivao se kod nekih seljaka u Stigu. Partizani su ga, kao i Goricu Jovanovic, osudili na smrt i maja 1943. godine streljali “zbog panikerskih, razbojnickih i izdajnickih stavova”.

Miodrag Jovanovic Joška jedna je od najtragicnijih figura u istoriji kulture požarevackog kraja. Clanke i crtice objavljivao je u “Požarevackom gradaninu” i “Našem listu”. Bio je i predsednik dacke literarne družine “Razvitak”, sekretar citaonice u Požarevcu. Znacaj njegove pojave precutkivan je dugo i posle njegove smrti. Vojislav Živkovic navodi da je Joška odigrao “izvesnu ulogu” i da je u njegovom radu bilo i “dobrih momenata”, kao što je pokretanje “Našeg lista”, ali nije mu oprostio što je “likvidirao sa progresom oko sredine cetrdesetih godina”.

Vreme je potvrdilo ispravnost stavova zbog kojih je Joška Mladi platio glavom, ali zavicaj nije ništa ucinio da se ispravi nepravda koja je naneta ovom vrsnom intelektualcu i iskrenom rodoljubu. U njegovom slucaju kao da se obistinila misao iz jedne njegove crtice koja je objavljena u “Požarevackom gradaninu” 1932. godine: “Maska smrti je tajanstvena i ona štošta ne oprašta ili nece da kaže.”

Veliša Joksimovic

MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE, INSPEKTORAT ZA RAD - ODSEK INSPEKCIJE RADA ZA BRANICEVSKI OKRUG

Primena zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i podzakonskih propisa vezanih za procenu rizika

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisa donetih na osnovu ovog Zakona, tehnickih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravlju na radu propisanim opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu vrši Inspektorat za rad, kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike.

Inspektori rada su u obavezi da dosledno primenjuju odredbe zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i da preduzimaju sve mere u skladu sa utvrdenim cinjenicama.

Osnovni cilj Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ( “Službeni glasnik RS”, br. 101/05) je uvodenje principa prevencije u sprecavanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i to pre svega, utvrdivanjem procene rizika pre pocetka rada i upravljanjem rizicima.

Obaveza svih poslodavaca u Republici Srbiji je bila da do 6. septembra 2007. godine donesu akt o proceni rizika u skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno Pravilnikom o nacinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

u periodu od 01.01. do 21.12.2007. godine u Republici Srbiji dogodilo se 26 smrtnih povreda na radu, 17 teških sa smrtnim ishodom, 1046 teških povreda i 27 kolektivnih povreda na radu, a na podrucju Branicevskog upravnog okruga 1 smrtna povreda, 28 teških i 4 kolektivne povrede na radu.

Procena rizika na radnom mestu zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada - mogucih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju povrede na radu, oštecenje zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

U slucajevima kada Inspektorat za rad u postupku vršenja inspekcijskog nadzora utvrdi da poslodavac nije zapoceo postupak izrade akta o proceni rizika, inspektori rada ce podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a poslodavcu ce rešenjem biti naložen rok za donošenje akta o proceni rizika.

Svesni cinjenice da je dobro uraden akt o proceni rizika osnov za proces kvalitetnog sprovodenja mera bezbednosti i zdravlja na radu, Inspektorat za rad protiv poslodavaca koji su zapoceli izradu akta o proceni rizika nece prilikom prvog nadzora podnositi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, vec ce inspektori rada rešenjem nalagati da se akt donese u najkracem roku.

Smatrace se pri tom da je poslodavac zapoceo izradu akta o proceni rizika ako je:

- doneo odluku o pokretanju postupka o proceni rizika,

- odredio lica odgovorna za sprovodenje postupka procene rizika iz reda zaposlenih, odnosno zakljucio ugovor o angažovanju pravnog lica/preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,

- strucno lice sastavilo plan sprovodenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, i

- otpoceo sa procenom rizika u skladu sa planom sprovodenja postupka procene rizika

Šef Odseka inspekcije rada za Branicevski okrug Vesna Lecic - Obradovic

POŽAREVLJANKE NIŽU NOVI ÐERDAN DOBROTE

SVETLO LICE SRPKINJA

Kolo srpskih sestara ove godine obeležava 105 godina osnivanja i mereno u svetskim razmerama, predstavlja jedinstvenu organizaciju, nastalu uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve. Od nastanka Kolo je organizacija žena koje se bore za mogucnost obrazovanja širih slojeva Srpkinja i njihovu emancipaciju, ujedno promovišuci ljudsku dobrotu i nesebicnost. Tako je bilo i kroz Balkanske, Prvi i Drugi svetski rat, da bi po oslobodenju, kao i sve ostalo što u predzanku ima srpstvo - rad Kola bio zabranjen. O ovoj, svetloj osobini Srpkinja decenijama se cutalo, da bi opet izronilo iz zaborava obnavljanjem rada Kola srpskih sestara. U Požarevcu je 1992. obnovljen rad Podružnice. Danas na teritoriji Srbije ukupno 23, sa izuzetno dobrom medusobnom saradnjom. U Branicevskom okrugu uz Požarevljanke, Podružnicu su osnovale jedino Petrovcanke.

Požarevacka Podružnica Kola srpskih sestara okuplja cetrdesetak clanica koje svoje aktivnosti usmeravaju u dva pravca: humanitarni programi i kulturno - prosvetna delatnost. Rad ove organizacije dobrim delom se bazira na okupljanje donacija (“Bambi”, “Vodoprivreda”, Narodni muzej, “Žitostig”, Kompanija ”Stig”... kao i na sopstvena sredstva koja se ostvaruju organizacijom Svetosavskog bala, Uskršnje zabave i slicnih lepih dogadanja.

- Ovogodišnji, 16. Svetosavski bal, po prvi put smo organizovale u restoranu u Zabeli. Prodato je oko 200 ulaznica, koliko je bilo i mesta, a kada se uzmu u obzir i sredstva od lutrije, koju smo uprilicili, “zaradile” smo oko 50 hiljada dinara koje ulažemo u naš humanitarni fond - ispricala nam je Jasmina Živkovic, naglasivši da se iz ovog fonda finasira kupovina udžbenika, školskog pribora i odece za primerne, ali siromašne dake, pokloni za trecu i svaku narednu bebu, kupovina paketa za nemocne starije sugradane, koji iz nekog razloga ne dobijaju socijalnu pomoc, obilaze deca bez roditeljskog staranja smeštena u porodice u Miloševcu ili šticenici Doma za stare u Smederevu...

Kolo srpskih sestara za svoju krsnu slavu ima Malu Gospojinu. Sa posebnom pažnjom clanice neguju tradiciju pravoslavlja, a posebno kada su u pitanju popomalo zaboravljeni porodicni praznici, kakve su, na primer, materice... Isticuci povezanost za crkvom Živkovicka je naglasila:

- Kada je 1905. u Požarevcu osnovana prva Podružnica, blagoslov su dali tadašnji crkveni velikodostojnici. Slicno je bilo i 1992. kada je blagoslov, kao i znatnu donaciju, dao pocivši episkop Sava. I danas se obracamo Branicevskoj eparhiji da blagoslovi svaki naš veci poduhvat, kakav je, na primer bio saradnja sa Medunarodnom humanitarnom organizacijom “Help” kada smo koordinare distribuciju pomoci za penzionere sa niskim primanjima na celoj teritoriji Branicevskog okruga. Ovo je bio poseban izazov u sredini gde osim Požarevca i Petrovca, nema naših Podružnica, vec smo angažovale grupe meštanki da nam pomognu u ovom humanom poslu - dodala je Jasmina Živkovic.

Jedino požarevacke clanice Kola u saradnji sa osnovnim školama vec pet godina organizuju letnje škole narodnih umotvorina, a medu prvima su podržale opštesrpsku kampanju protiv fizickog kažnja-vanja dece. Za svoj doprinos kulturnom miljeu grada, pre pet godina su nagradene prestižnom Poveljom kulture. Uz brojne zahvalnice i diplome, jesenas su se “okitile” peharom za osvojeno drugo mesto na kostolackom takmicenju “Stiški sto posne hrane” na kome su ucestvovale po prvi put. Objavile su više strucnih tekstova, medu kojima se izdvaja monografija Kola srpskih sestara, autorke Jasmine Živkovic.

Od obnavljanja rada Podružnice lokalne vlasti clanicama Kola obecavaju rešavanje “krova nad glavom”. Da nije požarevackog Crvenog krsta, koji im cesto izlazi u susret, ne bi imale gde da se okupljaju. Nedostatak makar jedne kancelarije velika je kocnica u njihovom radu. Do sada su dobijale obecanja da ce ovaj problem biti rešen, pa cak i javno, na prigodnim skupovima, ali je za sada ostalo sve – na obecanju.

Posle rata u Bosni i Hercegovini dvadesetak devojcica, ratnih sirocadi, smešteno je u manastir Divostin, kraj Kragujevca. Sestrinsvo im je tada pružilo utocišce, a vremenom su jedna po jedna odatle odlazile i osamostaljivale se. Poslednja medu njima, Vida Blagojevic dom je našla u Požarevcu u porodici Danke i Jože Orbana zahvaljujuci posredovanju požarevacke Podružnice Kola Srpskih sestara. Kako nam je rekla Danka, presrecni su što su u mladoj Bosanki dobili cerku, što bi na leto trebalo i da se ozvanici.

R.R.D.

KUCEVACKI KRAJ IMA SVE PREDUSLOVE ZA RAZVOJ KONTINETALNOG TURIZMA

ZDRAVA PRIRODA I ODMOR NA SELU

- Radimo na planu efikasnije promocije Kuceva i citavog ovog kraja, kao i izlazak na evropsku turisticku scenu,jer imamo šta da ponudimo i pokažemo probirljivijoj evropskoj i svetskoj turistickoj klijenteli,kaže direktor Turisticke organizacije,Goran Todorovic - Od prošle godine Turisticka organizacija Kucevo vodi brigu o pecinama Ceremošnja i Ravnišarka

U sklopu poboljšanja kvaliteta turistickih ponuda, Turisticka organizacija Kuceva neguje Homoljski šarm ocuvane prirode i živopisnih narodnih obicaja. Ovde kroz stoletne bukove šume ne teku obicne reke i potoci, vec zlatonosne, a u nedrima zviškog dela Homoljskih planina, bistri planinski potoci koji ne proticu kroz živopisne klisure,vec i kroz neke od najlepših pecina Srbije. Posetioci ce imati mogucnosti da se upoznaju i sa malo iskorišcenim turistickim potencijalima Homolja, obicajima kroz nošnju, rucne radove, zdravu hranu, pesmu i igru...

Zahvaljujuci plemenitim metalima,zlatu i srebru,prostor Kuceva i okoline,reka Pek i njegove pritoke poznati su još iz davnih vremena, a neki podaci govore da su na obalama ove zlatonosne reke - zlatno runo - tražili još Argonauti. NJegovo prvo poznato ime ‘’Guduskum’’,vezuje se za 128.godinu nove ere,za vreme vladavine imperatora Hadrijana,koji je posetio ovaj rudnik zlata 173.godine nove ere. U podgradu ove rimske utvrde,kasnije je niklo naselje pod imenom Kucevo.

- Naša opština ima sve preduslove da postane jedna od vodecih u razvoju kontinetalnog turizma u Branicevskog okrugu,pa i šire.Ono što je veoma znacajno i šta treba istaci je da su naši glavni aduti tri velelepne pecine. To su Ceremošnja,Ravništarka i Dubocka. Više od dvadeset godina pecina Ceremošnja je uredena i otvorena je za posetioce, prošle godine završena je Ravništarka, a vec se pripremamo da u narednom periodu osposobimo i Dubocku i Ševicku pecinu,kaže direktor Turisticke organizacije Kucevo, Goran Todorovic. -Turisticka organizacija opštine Kucevo je imala veci broj aktivnosti u prošloj godini. Pocelo se sa pripremom za ucešce na sajmu tirizma u Beogradu, gde je javnosti predstavljena bogata turisticka ponuda ovog kraja i Homolja. Predstavljene su pecine,spomenici iz treceg veka, manifestacije ,,Homoljski motivi’’ i ,,Žanki u cast’’,ispiranje zlata na Peku,turisticka infrastruktura sa hotelom ,,Rudnik’’ i ostalim restoranima i motelima. Ali najvece angažovanje bilo je na nastavku radova na izgradnji Info centra u Ravništu i pecini Ravnišarki.

Novi Info centar u Ravništu

-Prošle godine za Homoljske motive otvorena je pecina Ravništarka. Imali smo teške radove na unutrašnjem uredenju pecine i spajanju dva horizonta,uradili staze i otvorili izlaz sa druge strane pecine,što je bio naš veliki uspeh i mnogi nisu verovali da ce se to desiti. Na otvaranju pecine bilo je nekoliko hiljada posetilaca, što je dokaz da za ovaj kraj vlada veliko interesovanje mnogobrojnih ljubitelja prirode. Od marta prošle godine krenuli smo sa izgradnjom Info centra i ocekujemo da ce radovi biti završeni i objekat primiti prve posetioce do maja ove godine. Prilikom gradnje ovog turistickog objekta koristili smo prirodne materijale, kao što je kamen, drvo, cigla, što je i bio uslov od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije da se na ovakvom mestu može izgraditi objekat od ovakve vrste materijala.Investitor je opština Kucevo,a vrednost radova je oko 3 miliona dinara.

Info centar ce objedini kompletnu turisticku ponudu kompleksa Ravništarka, kao i ponudu vezanu za pecine Homolja zajedno sa pecinom Ceremošnja. Ovo ce predstavljati jednu turisticku destinaciju koja je dosta atraktivna i koja ce moci da primi veliki broj posetilaca.

U donjem delu Info centra bice prodaja suvenira i zaštitnih proiizvoda ovog kraja,ulaznica, za svakog ponešto.

Na spratu ce biti restoran u nacionalnom stilu koji je otvoren sa tri strane,sa kružnim terasama,kapaciteta preko stotinu gostiju. Ovde cemo negovati sve ono što je vredno,što predstavlja ovaj kraj,pocev od nacina usluge,vrste specijaliteta i ishrane po povoljnim cenama za svaciji džep.

Zajednicki nastup na sajmu turizma u Beogradu

Vec cetvrtu godinu Turisticka organizacija Kuceva ucestvovace na beogradskom sajmu turizma. Ove godine Kucevljani ce svoju turisticku ponudu predstaviti u okviru zajednickog nastupa sa hotelom ,,Rudnik’’ iz grada na Peku i sa opštinama Branicevskog okruga.

-Mi cemo se predstaviti bogatom turistickom ponudom sadržanom u propagadnom materijalu, nastupamo zajedno sa našim ucenicima srednje Turisticke škole iz Kuceva,što je dokaz da škola i Turisticka organizacija tesno saraduju u pružanju kvalitetnih ugostiteljskih usluga i turisticke ponude.

Konkurisali smo i sa sedam projekata za sredstva NIP-a za ovu godinu. Turisticka organizacija je pre tri godine pokrenula inicijativu za izgranju sportsko-rekreativnog centra i uredenje postojeceg otvorenog bazena pored gradskog stadiona Fudbalskog kluba ,,Zvižd’’. Opština Kucevo je uradila ovaj projekat i radovi bi trebali da pocnu u ovoj godini.

U prošloj godini se desilo nešto važno za Turisticku organizaciju i za opštinu Kucevo. Rec je o sprovedenoj inicijativi na zaštiti pecina Ceremošnja i Ravništarka kao prirodnih dobara. Zavod za zaštitu prirode Srbije stavio je pod zaštitu obe ove pecine i dodelio je Turistickoj organizaciji na staranje. Tako smo postali zvanicno staraoci naših pecina Ceremošnja i Ravnišarka i o kojima cemo voditi brigu,odnosno ubirati prihod, a i investirati u njihovu popravku i dogradnju.

-Turisticka organizacija i opština Kucevo su nezadovoljni kriterijumima po kojima se utvrdivali ucesnici Master plana Republike Srbije o razvoju Planinskog turizma gde su obuhvacene opštine Požarevac,Malo Crnice,Petrovac na Mlavi i Žagubica. Raspolažemo pecinama Ravništarka, Ceremošnja, Dubocka, Ševicka, sa jedinstvenim svetskim prirodnim fenomenom Potajnicom i bogatom kulturnom baštinom,imamo tri velike kulturne manifestacije od kojih Homoljski motivi traju punih 40 godina,hotel Rudnik sa bogatom ugostiteljskom ponudom, kulturnom baštinom i spomenicima drevne, a opštine Kucevo nema u ovom planu.Opštinsko rukovodstvo i Turisticka organizacija su odmah reagovali kod državnog sekretara za turizam i nadamo se da ce ova velika greška biti ispravljena, rekao je direktor Turistice organizacije Kucevo, Goran Todorovic.

LJ.Nastasijevic

BEOGRAD: NAGRADA “ŽANKA STOKIC” JELISAVETI SEKI SABLIC

GLUMACKA GROMADA - SEKA SABLIC

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta prestižna nagrada “Žanka Stokic” prošle subote urucena je Jelisaveti Seki Sablic, glumici koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralackom zrelošcu. Prizna-nje Narodnog pozorišta, Kompanije “Novosti” i Skupštine opštine Požarevac koje se dodeljuje za izuzetno glumacko stvaralaštvo prethodnih godina pripalo je Ðurdiji Cvetic, Svetlani Bojkovic, Mileni Dravic, Radmili Živkovic i Ružici Sokic.

Žiri koji je radio u sastavu: Mira Stupica predsednik, Ružica Sokic, Predrag Ejdus, Manojlo Vukotic i Egon Savin, na osnovu pravilnika o dodeli nagrada jednoglasno je doneo odluku da nagrada “Žanka Stokic” koja se dodeljuje za celokupno glumacko ostvarenje aktivnog glumca u punoj stvaralackoj zrelosti, a koje je ostavilo znacajan trag u domenu pozorišne, filmske i televizijske umetnosti pripadne Jelisaveti Seki Sablic. Kako je dobro primetio teatrolog Zoran T. Jovanovic, Seka Sablic je glumica svih beogradskih scena. Svako onaj ko poznaje prestonicki teatar shvatice u kojoj meri je ova opaska kompliment.

O dobitnici ovogodišnje nagrade govorio je upravnik Narodnog pozorišta Predrag Ejdus, istakavši sledece: “Neponovljiva u svom glumackom izrazu ona je od one sorte umetnika koju je dotakao Bog, a koji su taj dodir shvatili kao obavezu. Hronicari teatra na više mesta isticu da se Seka Sablic u svojim rolama isticala vanredno upecatljivom mimikom i sposobnošcu za transformaciju izraza zasnovanu na temeljnim psihološkim studijama. Profesionalnu karijeru je pocela angažmanom u pozorištu Boško Buha, da bi 1967. godine prešla u Atelje 212, u teatar na cijoj sceni je odigrala nekoliko godina ranije svoju diplomsku predstavu u klasi profesora Mate Miloševica. Atelje 212 je svojim snažnim pecatom koji su kreirali u godinama velikog uzleta Mira Trailovic, Jovan Cirilov, LJubomir Draškic, obeležio Seku Sablic, ali i ona ga je svojom glumackom harizmom zadužila”.

Zadužila je Sabliceva publiku i pozorište, a posebno zapažene glumacke role ostvarila je na filmu i televiziji, ali i u dramama svetskih i srpskih klasika i savremenih pisaca, što je svojevrstan kuriozitet. Glumila je u dvadesetak TV serija: Kamiondžije, Bolji život, Srecni ljudi, LJubav, navika, panika, a TV kritika je u više navrata isticala njene kreacije u brojnim TV dramama od kojih izdvajamo: Ujka Vanju, Kraj nedelje, Daleko je Australija, Cep koji ne propušta vodu, Jelisavetini ljubavni jadi, Marija Magdalena. Jelisaveta Seka Sablic je više puta nagradivana relevantnim glumackim priznanjima od cega izdvajamo: Sterijinu nagradu, Zlatnu arenu u Puli, Zlatnog curana, Nagrada “Miloš Žutic”, “LJubinka Bobic”, Nušicevu nagradu za životno delo.

U Narodnom pozorištu plaketu joj je predao Predrag Ejdus, novcanu nagradu Manojlo Vukotic, a statuetu “Žanka” predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic. Neponovljivu Kristinu iz svima poznatog filma “Maratonci trce pocasni krug” pozdravila je publika i brojne kolege. Seka Sablic je istakla da je nagrada, uz pocast, navodi i na preispitivanje predenog glumackog puta. Nije ocekivala da ce biti ovoliko uzbudena, jer je do sada sve nagrade primala mirno.

D.Dinic

VELIKI USPEH RADNIKA KONCERN BAMBI - BANAT IZ POŽAREVCA

MOMCILO MANIC DOKTOR NAUKA

- Manic je pre nekoliko dana odbranio doktorsku tezu: „Strategija licne prodaje u miksu integralne marketing komunikacije u konditorskoj industriji”

U poslednje vreme u Požarevcu je sve više magistara, ali i doktora nauka. Jedan od njih je postao doktor pre nekoliko dana. Rec je Momcilu Manicu, zaposlenom u Koncernu Bambi - Banat u Požarevcu. On je odbranio doktorsku tezu pod nazivom „Strategija licne prodaje u miksu integralne marketing komunikacije u konditorskoj industriji” i to pred trojicom profesora doktora Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Brankom Rakitom, Stipetom Lovretom i Radoslavom Senicem.

- Rad sam izložio u pet delova i cetrnaest glava, nastojeci da adekvatno i celovito pristupim istraživackoj materiji - licnoj prodaji (angažman prodavaca -na terenu prevashodno), kako sa teorijskog, tako i empirijskog stanovišta, naravno sa naglaskom na prodaju i marketing”, rekao nam je Manic.

Manic priznaje da nije bilo lako raditi u firmi i istovremeno se baviti naucnim radom. Pobedila je posvecenost cilju,pobedilo je odricanje. Naravno, veliki oslonac imao je u svojoj porodici. Inace, Manic je u slobodnom vremenu pasionirani planinar, a uskoro možda ce krenuti put Himalaja. Ta destinacija bila bi mu nagrada za osvojeni doktorat.

S.Ristic

U OSNOVNOJ ŠKOLI “DOSITEJ OBRADOVIC” OTVORENO

KLIZALIŠTE ZA MLADE I OSTALE

Pocetkom prošle nedelje u Osnovnoj školi “Dositej Obradovic” otvoreno je prvo klizalište u opštini Požarevac. Direktor Branislav Stojanovic je rekao da je ovakav objekat bio potreban Požarevcu i da je ovo još jedan znak da se sportu pridaje dužna pažnja. Ono ce doprineti ukljucivanju mladih u sportske aktivnosti, a ovaj objekat dokaz je da je povucen pravi potez. Klizalište je dimenzija 20 h 30 metara i vec prvi dan govori da ce interesovanje biti veliko.

“Ovo je prvi objekat ove vrste u Branicevskom okrugu. Na ovaj nacin sport približavamo mladima i mislim da sa novim terenima za sve vrste sportova samo stvaramo uslove da se mladi još masovnije opredeljuju za bavljenje sportom. Moramo uciniti sve da i u ovoj godini nastavimo sa izgradnjom novih objekata koji ce mlade privuci i ukljuciti ih u svet bavljenja sportom” rekao je Goran Petrovic nacelnik Branicevskog okruga.

Inace na novom klizališti moguce je iznajmiti klizaljke a pored školske dece teren mogu da koriste i gradani. Cena po satu je 150 dinara.

M.N.

ŽENE TO MOGU-SEMINAR O DOSEZANJU JEDNAKIH MOGUCNOSTI

“ŽENE U FOKUSU”

Prošle subote je u Požarevcu održan seminar za pripadnice lepšeg pola, koje uz ovaj epitet žele da dosegnu iste mogucnosti u politici i ostalim važnim sferama života.

-Seminar je organizovan uz pomoc “HORE” grupe za emancipaciju žena Valjevo i uz podršku Norveške narodne pomoci, Radne grupe za ravnopravnost polova pri Paktu za stabilnost u Jugoistocnoj Evropi, Saveta za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Sam spisak eminentnih organizatora seminara dovoljno govori koliko je za napredak zajednice važno da se žene masovnije ukljuce u politiku. Ovo je od posebnog znacaja sada, uoci lokalnih izbora-rekla nam je Mira Milenkovic, organizatorka seminara u Požarevcu.

Više godina unazad organizacija “Norveška narodna pomoc” na podrucju ovog dela Evrope finansijski i programski podržava sprovodenje programa pod nazivom “Žene to mogu” i uz geslo da “društvo u kome se ne cuje glas žena nije manje žensko. To društvo je manje ljudsko”. Program je nastao pocetkom osamdesetih godina prošlog veka u Norveškoj, a uspešno ga je sprovela u delo tamošnja laburisticka partija. Namenjen promociji radne ravnopravnosti u razlicitim sferama ljudskog života, a u cilju osnaživanja i motivisanja žena za ukljucivanje u procese demokratizacije. Brojci od više hiljada žena koje su prošle kroz ovaj program pridružile su se i 22 clanice DS, DSS, G17 plus i Nezavisnog sindikata PTT u Požarevcu.

-“Žene to mogu” je program o ženama, za žene od žena. To je program o solidarnosti medu ženama, o prelasku granica, kako fizickih tako i psiholoških, socijalnih, politickih, etickih i nacionalnih u promovisanju i zastupanju politike mira i ljudskih prava, participativne demokratije, jednakosti i pravde, rekla je, pored ostalog Snežana Živanovic, Šapcanka, zaposlena u Beogradu, koja je svoje višegodišnje iskustvo i znanje prezentovala na seminaru. Na završetku skoro cetvorosatnog druženja sve Ucesnice su potpisale Memorandum koji definiše ciljeve zajednickog rada na postizanju bar minimuma zajednickih interesa žena na nivou opštine.

R.R.D.

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

KONCERT PAVELA FENJUKA

Ukrajinski virtuoz na harmonici, Pavel Fenjuk održao je prošlog ponedeljka solisticki koncert u sali Muzicke škole “Stevan Mokranjac”. Ovaj umetnik roden je u Kijevu 1964. godine, diplomirao i završio poslediplomske studije na Kijevskom konzervatorijumu, nosilac je titule Pocasnog umetnika Ukrajine. Na prošlonedeljnom koncertu izvodio je dela Skarlatija, Hendla, Rosinija i drugih kompozitora.

L.L.

NARODNA BIBLIOTEKA ”ILIJA M. PETROVIC”

VELIKI KARUZO

Projekcijom dokumentarnog filma «Zvali su ga veliki Karuzo» autorke Anite Panic, Narodna biblioteka «Ilija M. Petrovic» je prošlog cetvrtka požarevackoj publici približila lik violiniste i pevaca Stanka Jovanovica. Kroz serijal «Nalicja velegrada» koji je emitovan u okviru dokumentarnog programa Televizije Beograd, Anita Panic bavila se razlicitim temama. Tako i film «Zvali su ga veliki Karuzo» obraduje socijalne i psihološke momente koji u datom trenutku cine srpsku stvarnost, kroz detalje iz života 84-godišnjeg bivšeg umetnika, prinudenog da u poznom životnom dobu, sa svojom suprugom, osmom po redu, zaraduje tako što pozira studentima Likovne akademije u Beogradu, iako ga poznavaoci pamte kao nesvakidašnji muzicki fenomen, sa «lirskim tenorom» koji je obeležio citavu jednu epohu boemskog života bivše Jugoslavije i šire. Pored autorke, o filmu i njegovom psihološko-socijalnom znacaju govorila je Olivera Hajrovic, klinicki psiholog.

L.L.

LJUBAV NA RAZLICITE NACINE

Za zbirku prica “Dva dana bez Marte”, požarevacka spisateljica Biljana Milovanovic dobila je priznanje na konkursu prestižne edicije “Istok-zapad” Maticne biblioteke “Svetozar Markovic” iz Zajecara. Knjiga je ušla u izdavacki plan za 2007. godinu, medu šest nagradenih iz svih oblasti književnosti, a objavljena je u novembru prošle godine. Do sada su održane dve promocije, jedna u Zajecaru, a druga u Biblioteci grada Beograda. Biljana Milovanovic je profesor književnosti u Požarevackoj gimnaziji, a književnošcu se bavi niz godina.

- Knjiga je prošla na tri konkrusa, ali sam odabrala ovu ediciju, jer mi je velika cast da objavim kod njih, s obzirom na to ko tu ediciju ureduje (Tihomir Brajovic, Gojko Božovic i Ðorde Despic). Na objavljivanje ove zbirke cekala sam skoro pet godina, time je moja sreca još veca, kaže Biljana, dodajuci da duguje zahvalnost svima koji su je podržavali na trnovitom spisateljskom putu, jer ta podrška “mnogo znaci”.

Zbirka “Dva dana bez Marte” sadrži 13 pripovedaka koje obraduju temu ljubavi na razlicite nacine.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od 1.02.2008. do 08.02.2008. godine u porodilištu Opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodeno je 26 beba - 15 decaka i 12 devojcica.

Sinove su dobili: Danijela i Bojan Damnjanovic iz Laznice, Marija Jankovic i Miodrag Mitrovic iz Požarevca, Dragana Markovic i Mile Stojanovic iz Trnjana, Zorica Mladenovic i Dejan Peric iz Aleksandrovca, Emina Stankovic i Vladan Veljkovic iz Požarevca, Elvira Diljaj i Hasan Selimi, Sladana i Sladan Jemuovic, Ana i Dragan Jovanovic iz Požarevca, Sanja i Željko Radic iz Požarevca, Kristina i Dragan Živkovic iz Cirikovca, Ivana i Novica Vuckovic iz Ostrova, Aldina Morina i Amra Krujezi iz Petke, Jelena i Srdan Nikic iz Požarevca, Biljana i Milan Miletic iz Kostolca.

Kcerke su dobili: Ivana Vicakovic i Nebojša Držilovic iz Voluje, Radica Lazic i Branko Arsic iz Dragovca, Ivana Jekic i Davor Mladenovic iz Crljenca, Danijela i Draško Milojevic iz Sibnice, Ikona Jovanovic i Zoran Hajdu iz Požarevca, Žarica Micic i Draško Gramic iz Žagubice, Olivera i Srbislav Milicevic iz Brzohoda, Marna Paunovic i Saša Ðordevic iz Požarevca, Sandra i Nebojša Bjelajac iz Crljenca, Jasmina i Dragan Vasic iz Sirakova, Senada i LJubomir Marinkovic iz Starog Kostolca.

Blizance: sina i kcerku dobili su Sanela Petrovic-Mihailovic i Dejan Mihailovic iz Batovca.

HUMORESKA

SIROVINA I SIROTINJA

Eto, ispostavilo se, kao što se i pretpostavljalo, da je pobedila proevropska i prozapadna opcija!

I sad, oni koji su glasali za to, možemo d’idemo tamo-daleko.

Ali, šta cemo u Evropu pa posle da budemo truli zapad!? Tako nešto nam nije uopšte potrebno, jer u Srbiji ima truleži i smrada koliko hoceš, na sve strane. Evo, uzmite, na primer, naše poslanike:

Svako od njih reci ce vam da treba da nas prime u Evropu, da ispunjavamo sve uslove za prijem u evropsku Uniju, u evro-atlanntsko-balkanske integracije, da smo faktor mira na Balkanu (pa moramo to da budemo kad su svi jaci od nas!) itd.

Dobro, što se tice ovog dubreta i truleži, tu ne bi trebalo da bude problema i trebalo bi, samo na osnovu toga, da nas prime i prihvate kao svoje.

Samo, plašim se, opet ce ti zapadnjaci da nas predu. Opet cemo im biti sirovinska baza jer smo mi bogata zemlja sirovinama. Evo, svaki naš funkcioner, pa i poslednji cobanin, reci ce vam da Srbija

Raspolaže velikim prirodnim potencijalima. I šta sad? Mi cemo te sirovine, ili u najboljem slucaju, polufabrikate, da prodajemo zapadu za male pare, a oni ce uraditi finalizaciju proizvoda, lepo to upakovati (imaju opasnu ambalažu, majku im imperijalisticku!) i pokupiti kajmak.

I, dabome, oni bi sve više truleli, ali zapadnjacki, kao i ostali razvijeni svet, a mi bismo i dalje bili istok na zapadu. I to truli istok.

Zato polako sa tim integracijama i ulaskom u Evropu. Jer, ona kad nas jednom uhvati, nece više da nas ispušta. Ima da igramo, brale, kako ona svira. Dacemo dinar da udemo, a dva evra da izademo (evro prodajni 83,00).

Oni iz Evrope treba da dodu kod nas na noge, da nas mole da nas prime. Da dodu da vide naše bogatstvo i potencijale što nam je priroda nesebicno darivala.

Ma, znaju oni sve to, nisu oni mutavi. Znaju oni da smo mi najbogatiji sirotinjom, bre!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- E,sad smo mirni! Pet narednih godina možemo da živimo isto.

- U Americi Bela kuca,u Srbiji bela kuga.

- Siromaštvo ima hiljadu lica,a kod nas su to milioni!

- Skoro svaki naš poslanik je zašticeni svedok!

- Nema Srbina koji nema nekog svog u Hagu!

Miodrag Lazarevic

JEZICKE NEDOUMICE

GDE, KUDA, KAMO...

Ne smatra se pravilnom upotreba reci gde, negde, igde, nigde da bi se oznacio cilj kretanja, npr. ‘’Gde ceš?’’, ‘’Gde ste krenuli?’’, ‘’Pošalji ga negde’’, ‘’Ne idem nigde’’. U ovakvim recenicama treba upotrebiti kuda, nekuda, ikuda, nikuda, odnosno kamo, nekamo, ikamo, nikamo (danas uglavnom zastarelo, osim u hrvatskoj varijanti). Oblici kud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a) u starijem jeziku nisu oznacavali cilj kretanja nego put kojim se prolazi, pa se razlikovalo Kamo ideš? (odgovor: Na more, U podrum...) od Kuda ideš? (odgovor: Kroz brda, Preko dvorišta...).

Tina Poštic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O PRAVDI...

- Ako ima pravde - neka odmah sine.

Hajm Nahmen Bijalik

- Zaista, pravda se sastoji u tome što je iz nje uklonjena svaka preteranost. Ona ide srednjim putem, a pri tome je u svemu umerena.

Vicenco Ðoberti

- Nemoj da ocajavaš, ako pravda place; zlo i kada pobedi, nikad nije jace.

LJubomir Nenadovic

- Ko je slep za istinu, mrtav je za pravdu.

Milan Vukasovic

- LJubav prema pravdi je kod vecine ljudi samo strah da ne bi pretrpeli nepravdu.

La Rošfuko

Tina Poštic

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST OSUDA VANDALSKOG CINA

Opštinski odbor Demokratske stranke u Požarevcu najoštrije osuduje vandalski cin lomljenja stakla u prostorijama Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke.

Zahtevamo od SUP-a Požarevac da preduzme sve zakonske mere i da se pocinioci ovog akta pronadu.

Savet za informisanje

U KAMENOVU ODRŽANA REPUBLICKA MANIFESTACIJA „LOV NA BAKARNU LISICU 2008”

VELIKO DRUŽENJE LOVACA

Lovacko udruženje „Trest” i sekcija lovaca Kamenovo, u subotu su organizovali petnaesti put, izuzetno uspešno republicku manifestaciju „Lov na bakarnu lisicu” ili „Kamenovsko jamarenje 2008”. Bila je to još jedna prilika za druženje lovaca iz mnogih krajeva Srbije, a tu su bili i pobratimi Kamenovaca, lovci iz Omarske, Republika Srpska. Iako je bilo nepovoljno vreme za lov jer je padala kiša, lovci pete grupe ustrelili su jednu lisicu i tri šakala što je za mnoge bilo izbnenadenje. Inace lisicu je ustrelio lovocuvar Slaviša Milic iz Kamenova.

Evo kako je ocenio manifestacviju Aca Gera Životic predsednik lovackog udruženja „Trest” Petrovac :

„Moram da kažem da su lovci sekcije Kamenovo uložili veliki napor da sve ovo organizuju. Bili smo zabrinuti da li ce doci do ulova ali i to se posrecilo i kao što vidite zadovoljni smo ulovljenim. Medutim, mi smo tu i da se družimo. U lovu je ucestvovalo 250 lovaca iz mnogih mesta Srbije, kao i naši pobratimi iz Republike Srpske. Otkrili smo i spomen plocu na Domu kulture koja ce nas podsecati na ovu manifestaciju”.

Medu brojnim zvanicama bio je i Zoran Živojinovic predsednik Lovackog saveza Srbije koji nam je izjavio : „ Ovo što smo videli sinoc i jutros i ovi rezultati u lovu , tri šakala i jedna lisica govore da je ovo jako uspešna akcija. Prvo, jer se okupio jako veliki broj lovaca, cak su tu i naši prijatelji iz Republike Srpske, a to je vec 15 put da se organizuje i uvek je bilo uspešno. Ja sam ubeden da ce se ova manifestacija još više širiti i stvarati nova prijateljstva medu ljudima a i praviti nove planove za razvoj lovstva u Srbiji”.

D.Ilic

OO DS KOSTOLAC

GRADSKA OPŠTINA - BOLJI USLOVI ŽIVOTA

Osim izbornih rezultata, koje možete procitati na strani "Kroz Kostolac" Dragoljub Ivanovic, predsednik Izvršnog odbora OO DS Kostolac podsetio je na "istorijat" formiranja opštine Kostolac pocev od 2001. godine i mogucnost dobijanja statusa gradske opštine.

- Sada se otvorila mogucnost da Kostolac, time što je Požarevac dobio status grada dobije gradsku opštinu. Mi smo podržali tu inicijativu, jer bi dobijanjem takvog statusa trebalo da živimo u boljim uslovima. Kakve ce biti ingerencije buduce opštine videce se nakon formiranja statuta grada Požarevca. Sve politicke stranke u Kostolcu, kao i GMZ Kostolac stali su iza ideje o formiranju opštine Kostolac a na toj inicijativi dodatno rade aktivisti DS u Kostolcu preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu na cijem je celu Milan Markovic iz Demokratske stranke. Ohrabrila nas je i podrška koju smo u vezi sa formiranjem gradske opštine dobili od predsednika OO DS Požarevac, poslanika Žarka Pivca, rekao je Ivanovic i dodao da bi buduca opština Kostolac trebalo da ima sve one službe koje nisu direktno vezane "za Republiku".

- Potrebna nam je, na primer, služba katastra, uprave prihoda, izdavanja licnih karti, pasoša...

Što se lokalnih izbora tice Ivanovic je kao cilj istakao "održavanje" broja glasaca koji su za Tadica glasali na predsednickim izborima, iako su, kako je rekao, svesni da su za demokratskog kandidata glasale pristalice i simpatizeri G17 Plus, LDP i deo DSS.

- Mi moramo svima da zahvalimo i potrudimo se da zadržimo one gradane koji su za Tadica glasali bez obzira na pomenute partije, one koji su se opredelili za evropsku Srbiju. Oni koji to nisu ucinili imace priliku na lokalnim izborima za koje smo mi u Kostolcu spremni.

T.R.S.

OPŠTINSKI ODBOR G17 PLUS U POŽAREVCU

JEDNI ZA DRUGE - SVI ZA NAROD

OO G17 PLUS Požarevac ocenjuje da se u drugom krugu izbora za predsednika države jasno pokazalo da gradani podržavaju ne samo politiku Predsednika Borisa Tadica ,vec posebno politiku stranke G17 PLUS koja se uporno zalaže za borbu protiv korupcije ,za socijalnu i zdravstvenu politiku ,za stabilan dinar i poresku disciplinu ,za razvoj poljoprivrede i evropsku perspektivu Srbije ,za bolji život gradana i dodelu besplatnih akcija .Najveci procenat od milion dodatnih glasova gradana za Predsednika Borisa Tadica je posledica vidljivo pozitivnih rezultata koje je ostvarila u vladi Srbije stranka G17 PLUS ,cime je i omogucen budžet za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana.Takode veliki broj glasova koje su u drugom krugu dele nacionalne manjine pokazuju da gradani imaju poverenje u stranke koje nemaju nacionalisticka obeležja ,koja se zalažu za gradansku ,a ne nacionalnu državu ,koje se zalažu za mir i demokratiju a ne nacionalnu ostrašcenost.

OO G17 PLUS u Požarevcu ocenjuje da je na ovim izborima bilo važno to što su otvorenu ili posrednu podršku kandidata SRS dali i DSS,NS i mnogi funkcioneri SPS.

Nadamo se da ce se i gradani opštine Požarevac na lokalnim izborima 11-og maja u najvecem procentu opredeliti da podrže politiku stranke G17 PLUS tako da opština Požarevac dobije demokratsku vlast koja nece biti suprotstavljena Vladi Republike Srbije,kao do sada.

Svim gradanima opštine koji su glasali zahvaljujemo i nadamo se da ce na predstojece lokalne izbore izaci još više gradana i podržati evropski put stranke G17 PLUS i zalaganja OO G17 PLUS u Požarevcu da naš grad postane konacno moderan ,uredan i bezbedan grad u Srbiji.

HALO 92

PREKORACIO GRANICE OVLAŠCENJA

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Gorana B. (1968) iz Novog Sada, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotrebe službenog položaja .On je osumnjicen da je kao stecajni upravnik Mlinsko - pekarskog preduzeca „Mlinpek",u vremenskom periodu od 2005.do 2007.godine prekoracio granice svog službenog ovlašcenja i bez odobrenja Stecajnog veca na teret stecajne mase sacinio nepotrebne troškove u iznosu od 2.214.428,18 dinara

NEOVLAŠCENO SEO ZA TUÐ VOLAN

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Korcika K. (1971) iz Panceva ,zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašceno korišcenje tudeg vozila .On je osumnjicen da je tokom noci od radnika gasne stanice u Požarevcu oduzeo vozilo marke "lada niva" parkirano na parking prostoru ove gasne stanice. Vozilo je pronadeno i vraceno vlasniku a protiv osumnjicenog podneta je krivicna prijava nadležnom tužilaštvu.

Pancevac se tereti i za krivicno delo teške krade izvršeno na teritoriji opštine Veliko Gradište.On je osumnjicen da je izvršio provalu vozila parkiranog u blizini autobuske stanice u Velikom Gradištu i oduzeo licnu dokumentaciju vlasnika vozila i garderobu koja se nalazila u vozilu.

UZGAJAO MARIHUANU

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Branislava M. (1982) iz Žagubice, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo neovlašcena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojne droge.

Izvršenim pretresom njegove porodicne kuce policija je pronašla 22 grama marihuane koju je osumnjiceni uzgajao u svom dvorištu ,sasušio i nakon toga pripremio za upotrebu.

POŽAR U AUTOMEHANICARSKOJ RADNJI

U automehanicarskoj radnji „Šanga" u Petrovcu uvece 5. februara došlo je do izbijanja požara. Do požara je došlo kada je radnik ove automehanicarske radnje Željko S. (1974) iz Petrovca, na putnickom vozilu marke „opel korsa" vario pod gde je došlo do zapaljenja creva za dovod goriva. Intervenisala je Teritorijalna vatrogasna jedinica Petrovac koja je ugasila požar. U požaru je u potpunosti izgorelo putnicko vozilo ,kao i mašine i aparati koji su se nalazili u radionici.Materijalna šteta se procenjuje na oko 500.000,00 dinara. Željko je zadobio opekotine zbog kojih je zadržan na hirurškom odeljenju petrovacke bolnice.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC