Header

SAVET BRANICEVSKOG UPRAVNOG OKRUGA

IZ NIP-A 220 MILIONA ZA MAGISTRALNI GASOVOD

Prošle srede održana je prva sednica Saveta Branicevskog upravnog okruga u 2008. godini. Teme koje su razmatrane odnosile su se na: realizaciju odobrenih projakata iz NIP-a za 2008. , sprovodenje akcije Ministarstva za zaštitu životne sredine “Milion stabala za Srbiju”, kao i sprovodenje programa Ministarstva poljoprivrede u vezi registracije poljoprivrednih domacinstava.

- Konstatovano je da su sve opštine Branicevkskog okruga zajedno dobile preko 700 miliona dinara iz NIP, što je znatno više u odnosu na raniji period. Najveci deo projekata za koje su aplicirale opštine je odobren. Najznacajniji je izgradnja magistralnog gasovoda Osipaocina-Požarevac u dužini od 14 km za koje je Ministrastvo za NIP odobrilo 220 miliona dinara. Ovim projektom se omogucava gasifikacija u svim opštinama BO, jer prakticno gas dolazi do opštine Požarevac i dalje se širi ka ostalim opštinama. Razgovarano je o mogucnosti da se svi projekti realizuju u toku 2008. godine i svi predsednici opština su izneli uveravanje da ce projekti kojima su konkurisale opštine biti realizovani, odnosno da ce sredstva biti utrošena u 2008. godini. Kada je u pitanju akcija Ministarstva za zaštitu životne sredine zakljuceno je da su do sada opštine Žabari i Požarevac vec predale projekte za pošumljavanje, sa svom potrebnom dokumentacijom i da je neophodno da i ostale opštine predaju projekte u vezi sa pošumljavanjem vetrozaštitnih pojaseva i pojaseva oko industrijskih zona, najkasnije do 20.februara. Donet je zakljucak da se aktivnije pristupi otklanjanju svih problema u vezi sa registracijom poljoprivrednih domacinstava i u tom smislu ce se održati sastanak sa direktorom Republickog geodetskog zavoda, a u vezi sa problemima koje imaju poljoprivrednici po pitanju svojine nad zemljištem, - kaže nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic.

Naredna sednica zakazana je za kraj marta i održace se u opštini Kucevo.

L.L.

VLADIMIR ILIC, DRŽAVNI SEKRETAR ZA ZAPOŠLJAVANJE:

STOPA NEZAPOSLENOSTI MANJA ZA TRI PROCENTA

- Prvi put posle sedam godina negativnog trenda rasta nezaposlenosti, imamo prvu godinu gde nezaposlenost opada, i sa 21, 6 procenata, statistika je upravo ovih dana završila anketu o radnoj snazi, imamo stopu nezaposlenosti od 18, 8 posto što je pad za tri procenta. To je daleko iznad svih ocekivanja, i verujte mi da sam ja zbog toga i ushicen i ponosan da deo aktivnih mera politike zapošljavanja vec u startu daje rezultate. Ono što možda zvuci optimisticki i neverovatno, Srbija ce u petogodišnjem periodu da prepolovi stopu nezaposlenosti, to je nešto što je potpuno izvesno, u to sam siguran, tvrdi Vladimir Ilic, državni sekretar za zapošljavanje u Vladi Republike Srbije.

M. K.

ZBOG NESTAŠICE KRVI, U BRANICEVSKOM OKRUGU DO KRAJA FEBRUARA

TRI VANREDNE AKCIJE

Zbog nestašice krvi u Srbiji koja traje skoro mesec dana, iz republickog Instituta za transfuziju krvi i Crvenog krsta Srbije upucen je apel dobrovo-ljnim davaocima krvi da u vanrednim akcijama do kraja februara obezbede neophodne kolicine ove dragocene tecnosti. Ovom apelu odazvale su se opštinske organizacije Crvenog krsta u Branicevskom okrugu, nacelnik Okruga Goran Petrovic, Kabinet za transfuziju krvi u Požarevackoj bolnici, zaposleni u Privrednom društvu Kostolac... Prva vanredna akcija organizovana je prošlog cetvrtka, 14. februara u Termoelektrani A i PRIM-u u Kostolcu. Druga vanredna akcija po planu je u sredu, 20. februara u petrovackoj Bolnici za opštine Petrovac i Žagubica, a treca u Požarevcu, u petak 22. februara. U svim ovim akcijama planirano je da se prikupi 40 jedinica krvi. Kako saznajemo od sekretara Opštinske organizacije Crvenog krsta u Požarevcu Branislava Živulovica, Požarevljani ce akciju dobrovoljnog davanja krvi organizovati i poslednjeg dana ovog meseca, 29. februara. Prema nedavno objavljenim rezultatima ostvarenim u dobrovoljnom davalaštvu krvi, Opština Požarevac nalazi se na samom vrhu, najbolja je u užoj Srbiji, jer je premašila plan od 3.000 prikupljenih jedinica krvi.

S.E.

PISMO CELNIKA OPŠTINE POŽAREVAC MINISTRU VELIMIRU ILICU

NEDOLICNO PONAŠANJE DRŽAVNOG SEKRETARA MILJEVICA

Nezadovoljni ponašanjem u radu Državnog sekretara Ministarstva za infrastrukturu Milana Miljevica, predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic, njegov zamenik mr Zvonimir Blagojevic, Ivan Grubetic, predsednik SO Požarevac, njegov zamenik Mirko Papovic, opštinski menadžer Predrag Pajic i gradski arhitekta Vojislav Pajic uputili su pismo Velimiru Ilicu, ministru za infrastrukturu sa molbom da preduzme odgovarajuce mere protiv ovog visokog funkcionera Vlade Republike Srbije.

- Kod njega postoji mnogo primera zloupotreba, šikaniranja, ucena, omalovažavanja, pretnji i svega nedolicnog svoje funkcije Državnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu, pogotovo u resornom Odeljenju za urbanizam, kao i u drugim institucijama koje su usko vezane sa radom SO Požarevac. Iz tih razloga navodimo deo primera gde se jasno vide nacini zloupotreba: U jednoj od više presuda Vrhovnog suda Srbije jasno se vidi da je Državni sekretar neovlašceno potpisivao za ministra pa se postavlja pitanje svih izveštaja, naloga, preporuka, rešenja, do 25. 12. 2006. godine, da li su i u kojoj meri zasnovani zakonski. Da li je i sam ministar imao predstavu gde se sve koristio njegov potpis i koliko je samo nepravdi ili pravdi ucinjeno kada je za ministra potpisivao Državni sekretar. U svojstvu državnog sekretara Milan Miljevic se bavi raznim mahinacijama uz pritisak na mnoge odgovorne ljude u Ministarstvu, pogotovo na Republicku inspekciju da izdejstvuje razna izjašnjenja koje samo on potpisuje pa cak izdaje i prijave radova za objekte koje Opštinska uprava sprovede rušenje prvobitno potvrdi rešenje gradevinske inspekcije o dozvoli izvršenja rušenja, a onda iz ko zna kojih razloga izdaje prijavu radova. Takvih slucajeva u Požarevcu ima puno pa cak i za privremene objekte na javnim površinama gde nadležno ministarstvo i nije nadležno.

U pismu ministru Ilicu funkcioneri opštine Požarevac isticu da je bilo mnogo pritisaka na rad Odeljenja za urbanizam, pocev od najvulgarnijih psovki.

- Državni sekretar ne bira, ni mesto, ni vreme, ni osobu na koju ce da iskali bes, a pritisaka na rad pravosudnih organa, tužilaštava, pravobranilaštva, MUP- a bilo je dosta, I stvarno se postavlja pitanje, koji je krajnji interes i koji motive su po sredi? Postavlja se i pitanje treba li se pokrenuti i pitanje njegove poslovne sposobnosti. Miljevic je svoje politicke stavove i bahatost nametao još kao pomocnik ministra za kapitalne investicije, pri cemu je jedno vreme bio i odbornik SO Požarevac. Prošle godine dozvolio je sebi takvu bezobzirnost da je, zajedno sa Republickim poslanikom Slavoljubom Maticem i radnikom Direkcije za izgradnju Sašom Isakovicem vršio pritisak na predsednika Opštine Dušana Vujicica tako što ga je na njegovom random mestu i u toku radnog vremena ispitivao u vezi nekog navodnog stana koji je tobože predsednik sebi bespravno obezbedio. Tom prilikom proveravao je i neke svoje “ izvore informacija” u Beogradu, a da bi se posle kada je uvideo da nije u pravu, izvinjavao gospodinu Vujicicu.. Da je pomešao svoje nadležnosti govore primeri gde on preuzima ulogu organa gonjenja pa cesto na javnim mestima preti hapšenjima njemu nepodobnih osoba. Tako je javno u restoranu “ Tulba” u Požarevcu pretio da ce izmedu ostalih da bude uhapšen i Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac iz samo njemu znanih razloga, navodi se izmedu ostalog u pismu ministru Velimiru Ilicu.

Državni sekretar ministarstva za infrastrukuturu Milan Miljevic izjavio je za Radio Boom 93 da ne želi da komentariše pojedinacne navode u dopisu koji je nekoliko celnika Opštinske uprave u Požarevcu uputilo ministru Velimiru Ilicu.

- Dužan sam da u svom radu reagujem na elemente koji imaju karakteristike krivicnih dela. Pismo opštinara za mene je inspiracija da nastavim da radim u cilju primene zakona, kontrole lokalne samouprave i istrajnog opredeljenja na sankcionisanju svih krivicnih dela koja se u opštini Požarevac ocito javljaju. Permanentno ce se vršiti kontrola poverenih poslova i ukoliko se naide na cinjenice da su vršene zloupotrebe, takvi predmeti bice dostavljeni nadležnim organima. To se tice urbanizma, odnosno gradnje, poreskih utaja, zloupotrebe službenog polozaja i Zakona o planiranju i izgradnji.

Miljevic je naveo primer zbog cega je došlo do sukoba državne uprave i lokalne samouprave.

- Lokalna samouprava ne može da postavljanjem table sa imenom proslavljenog pozorišnog glumca Milivoja Živanovica legalizuje objekat koji je izgraden bez potrebnih dozvola. Rezigniran sam pismom upucenim ministru Velimiru Ilicu, ali osecam satisfakciju zbog toga što je od šestoro ljudi koji su ga potpisali, prema mojim saznanjima, najmanje troje u postupcima pred pravosudnim organima.

Pravda je dostižna, Srbija ide ka cilju da suzbije kriminalne pojave i korupciju, naglasio je izmedu ostalog Miljevic.

M. K.

OPŠTINSKO VECE OPŠTINE POŽAREVAC

RASPOREÐEN SUFICIT

- 1,7 miliona u budžetskoj rezervi

- Kardiotokograf za Bolnicu

- Formiran štab za sprecavanje besnila

Clanovi Opštinskog veca opštine Požarevac na 69. sednici razmatrali su uglavnom zahteve za obezbedivanjem sredstava iz suficita opštinskog budžeta. Konacni suficit za 2007. godinu iznosi oko 131 milion od cega je 105 miliona vec potrošeno. Ostatak od 26 miliona dinara rasporeden je na nacin koji je objasnio Petar Rajic, nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti.

- Krajem protekle godine od strane republickog Ministarstva za infrastrukturu uplaceno je 6 miliona dinara na racun budžeta za nadoknadu štete od poplava stanovnicima Starog Kostolca, što mora biti isplaceno iz suficita. 2, 4 miliona uplatila je EFG banka kao deo donacije za uredenje Suncanog parka, objasnio je Rajic.

Odlukama Veca do sada su vec opredeljena sredstva za Narodnu kuhinju - 1,4 miliona, izmirenje obaveza LJKI - 1 milion, uredenje poslovnih prostorija JKP „Parking servis"- 800 hiljada.

Predlog Odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti koji je „prošao" Vece bio je da se za Direkciju odvoji 3,7 miliona dinara za neizmirene obaveze delova zapocetih radova kao i 880 hiljada dinara za javnu rasvetu. Za završetak izgradnje hidrantske mreže u Opštinskoj upravi bice izdvojeno 550 hiljada, a JKP „Vodovod i kanalizacija" dobice 6, 2 miliona dinara iz suficita za izradu projekata. Predloženo je da se u budžetskoj rezervi nade 1,7 milion dinara što je umanjeno za 300 hiljada jer je na Vecu usvojen zahtev da ovaj iznos bude potrošen na asfaltiranje terena u Srednjoj tehnickoj školi „Nikola Tesla" u Kostolcu.

Borba protiv bele kuge

Zdravstveni centar Požarevac uskoro ce dobiti kardiotokograf, aparat za pracenje srcanog rada ploda u majcinoj utrobi, u toku trudnoce i neposredno pred porodaj. Postrojeci aparat je star i neispravan a ulaganja u njegovu popravku bila bi neracionalna, tvrde u Centru. Vece je predlog odobrilo te ce aparat vredan 188 hiljada dinara uskoro stici u Požarevac. Inace budžetom za 2008. za opremanje u zdravstvu predvideno je 4 miliona dinara i to, tri miliona za nabavku specijalizovanog vozila i milion dinara za opremanje kostolackog Doma zdravlja.

Clanovi veca razmatrali su zahteve javnih komunalnih preduzeca za prenamenom odredenih sredstava i doneli odluke obrazovanju radnih grupa za izradu Strategije razvoja opštine Požarevac u periodu 2008- 2013. godina, kao i rešenje o formiranju radnih timova za realizaciju projekata iz NIP-a. Oformljena je i komisija, odnosno, štab za sprecavanje besnila, jer se pokazalo da je lisica uhvacena u centru grada bila zaražena besnilom. Operativni štab trebalo bi da pripremi plan za sprecavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje besnila na zaraženom i ugroženom podrucju opštine Požarevac.

Ekološkom društvu Požarevac odobrena su sredstva u visini od 200 hiljada dinara za cuvanje Cacalice u januaru, dok ce porodici Životic iz Maruljevca, cije je domacinstvo potpuno uništeno u poplavama 2006. godine biti rešeno stambeno pitanje, za koje ce Opština izdvojiti milion dinara.

Stefanovicima vracen sat

Interesantno je i pitanje povracaja imovine tj. sata koji se nalazi u svecanom salonu Opštine Požarevac a koji je pripadao porodici Dimitrija Stefanovica. Nacelnica Opštinske uprave, proveravajuci arhivsku dokumentaciju, utvrdila je da je zakljuckom Sreskog Narodnog suda u Požarevcu 1946. godine porodici Dragoljuba Stefanovica, sajdžije iz Požarevca, konfiskovan dubeci zidni sat koji je predat u vlasništvo Federativne Narodne Republike Jugoslavije. U novembru prošle godine rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Dragoljub Stefanovic je rehabilitovan , a kako rehabilitacija podrazumeva da je odluka doneta protiv njega ništavna, kao i njene pravne posledice, ukljucujuci kaznu konfiskacije imovine, Stefanovicima ce biti vracen porodicni sat.

T.R.S.

SVECANO OBELEŽEN 15. FEBRUAR- DAN VOJSKE I DRŽAVNOSTI SRBIJE

SRETENJE - DAN OBJEDINJENJA IDENTITETA VOJSKE I DRŽAVE

Tradicionalnim svecanim postrojavanjem jedinica, dodelom nagrada, pohvala i odlikovanja najzaslužnijim pojedincima, u kasarni « General Pavle Jurišic - Šturm» prošlog petka završene su trodnevne aktivnosti povodom 15. februara- Dana Vojske i državnosti Srbije.

U nekoliko garnizona Vojske Srbije, a medu njima i u Garnizonu Požarevac 13. februara organizovan je « Otvoren dan», dan kada su gradani Požarevca i Branicevskog okruga mogli slobodno da udu u kasarnu Centra za obuku kopnene vojske gde je bio prireden prigodan program. Brojni posetioci, a medu njima najviše bilo je ucenika osnovnih i srednjih škola imali su priliku da se upoznaju sa borbenim sredstvima kojima raspolaže Centar, a istog dana postavljena je i izložba «Deca Srbije o vojsci Srbije». Pored toga, posetioci su se upoznali sa smeštajem i uslovima rada pripadnika Centra, pre svega vojnika i kursista koji se nalaze na kursiranju u CO KoV.

Sledeceg dana, 14. februara delegacije Vojske Srbije i Garnizona Požarevac, i lokalne samouprave položili su vence na spomen obeležju na Cacalici, kao i na spomeniku vojniku u Kosovskoj ulici. Posle polaganja venaca, obavljeno je i svecano otkrivanje ploce sa novim nazivom kasarne u Požarevcu. Odlukom Generalštaba VS, kasarna « Narodni heroj Veljko Dugoševic» promenila je ime u kasarna « General Pavle Jurišic - Šturm».

- General Pavle Jurišic - Šturm roden je 22.avgusta 1848. godine u Zgorželcu (Lužica), Pruska. Pravo ime ovog istaknutog generala je Pavel Šturm (nem. Paulus Sturm) što nam govori da je roden kao Lužicki Srbin. Vojnu akademiju završio je u Vroclavu (Šleska) a potom specijalizirao u Nansiji.. Došao je u Srbiju pre balkanskih ratova da predaje na srpskoj vojnoj akademiji. Tokom Balkanskih ratova komanduje Drinskom divizijom koja se posebno istakla u Kumanovskoj bici pobivši tursku odbranu. Prvi svetski rat docekao je na celu Trece armije. Velikim zalaganjem njegove Trece armije sprecen je prodor Austrougarskih trupa u Srbiju cime je generalu Stepi Stepanovicu i njegovoj Drugoj armiji omoguceno da izvrši rasporedivanje i odnese prvu pobedu Antante nad centralnim silama u Cerskoj bici. Kao Komandant Trece Armije ucestvovao je u operacijama Srpske Vojske tokom jeseni 1914.godine, cija je posledica bila velicanstvena pobeda u Kolubarskoj bici., istakao je pukovnik Markovski koji je otkrio plocu sa novim nazivom požarevacke kasarne u ulici šeste licke divizije.

U požarevackom Centru za kulturu istog dana održana je i svecana akademija kojoj su pored vojnika, oficira i podoficira prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, Dušan Vujicic predsednik i Zvoniir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac.

- Obeležavanje Sretenja Gospodnjeg i Dana Vojske objedinjuje identitet vojske i države cime se obnavlja njihova najdublja povezanost u srpskoj državotvornoj tradiciji. Današnja Vojska Srbije broji oko 30 000 pripadnika, a cine je Vazduhoplovstvo, Protivvazduhoplovna dbrana, Kopnena vojska i Komanda za obuku sa sedam centara za osnovnu obuku i pet centara za strucnu specijalisticku obuku. U sastavu Kopnene vojske je i Recna ratna flotila. U zemlji, najveci stepen angažovanja imaju jedinice u kopnenoj zoni bezbednosti. Vojska Srbije saraduje sa više od trideset armija u svetu, a pripadnici naše vojske ucestvuju u medunarodnim mirovnim operacijama OUN. Vojska Srbije zapocela je transformaciju sredinom 2006. godine i njena Prva faza, reorganizacija, uspešno je završena simbolicno 28. juna 2007. godine formiranjem IV brigade Kopnene vojske. Donošenjem novog zakona o Vojsci i zakona o odbrani stvoreni su neophodni uslovi za nastavak transformacije. Cilj je manja a efikasna vojska u skladu sa izazovima i pretnjama, i standardima modrnih država. U svemu tome Garnizon Požarevac i Centar za obuku kopnene vojske imaju vrlo znacajnu i ulogu, i mesto, naglasio je na svecanoj akademiji pukovnik Vinko Markovski, komandant Garnizona Požarevac.

M. K.

POVODOM SRETENJA GOSPODNJEG

OD ORAŠCA DO KOSOVA

Povodom Sretenja Gospodnjeg, krsne slave Društva za negovanje tradicije oslobodilackih ratova Srbije do 1918.godine prošlog petka kod spomenika vojvode Milenka Stojkovica održan je pomen poginulim ratnicima koji je služio protojerej Zoran Jankovic. Vence su položili Srbislav Stojanovic predsednik podružnice Društva za negovanje tradicije oslobodilackih ratova Srbije do 1918.godine, predstavnici Mesne zajednice Klicevac, Ivan Grubetic predsednik Skupština opštine Požarevac, Miomir Ilic i Milic Jovanovic ispred požarevackih socijalista. Pre toga venci su položeni na spomenik Petra Dobrnjca i spomenik Srpskom vojniku.

Obracajuci se prisutnima Srbislav Stojanovic je naglasio: "1804.godine u Maricevica jaruzi u Orašcu, Karadorde i 200 Srba su se okupili i doneli odluke koje su odredile našu sudbinu posle toga. Kao da se istorija poigrava sa nama i ove 2008. godine na Sretenje predstoje nam važne odluke i važne istorijske prekretnice. Bez obzira šta se dešavalo i na dramaticnost situacije na Kosovu i svuda oko nas, moramo biti svesni da su sa nama ne samo naši preci, vec da moramo imati odgovornost prema našim potomcima. Sve što budemo ucinili ocenjivace se na onom "gornjem" sudu. Onako kako na današnji dan covek sreo Boga, tako se i mi Srbi susrecemo sa svojom sudbinom od 1804. godine do danas. Zato je Sretenje danas jedna od naših prekretnica, no bez obzira na sve to moramo se setiti reci Karadorda, Miloša Obrenovica, Nikole Pašica koji je 1914. godine kada su ga pitali šta ce biti sa nama pred albansku golgotu odgovorio: Spasa nam nema, ali propasti necemo! Moramo biti svesni da je velika odgovornost na nama i da je najvažnije da svako u svom poslu odgovori onome što se od njega ocekuje.

Svoj pismeni prvonagradeni rad procitala je ucenica cetvrtog razreda Požarevacke gimnazije Jelena Borovic, a o znacaju 1804.godine Milorad Ðordevic direktor Narodnog muzeja rekao je sledece: "Na Sretenje Gospodnje 1804.godine vojvode Milenko Stojkovic i Petar Dobrnjac podigle su požarevacku nahiju na bunu protiv dahija. Buna je prerasla u rat protiv Turaka. Za bunu saznala je cela Evropa te je veliki nemacki istoricar Leopold von Ranke opisao Prvi srpski ustanak u svojoj knjizi “Srpska revolucija”. On koji je zacetnik nemacke istorijske nauke srpsku bunu poredi sa velikom francuskom revolucijom, te je tako i naziva. Srpska revolucija sadrži sve što karakteriše i Francusku revoluciju. Ona je celoviti nacionalni, politicki i socijalni preobražaj srpskog naroda. Na taj nacin slavni nemacki istoricar svrstava Srbe medu velike evropske narode".

D.Dinic

U ZAVODU ZA POLJOPRIVREDU “STIG” POŽAREVAC

POCINJE SA RADOM ZIMSKA ŠKOLA

Društveno preduzece Zavod za poljoprivredu “Stig” registrovan je za sve najvažnije usluge u poljoprivrednoj proi-zvodnji kao što su poljopri-vredne usluge za biljnu proi-zvodnju, stocarsku proizvodnju, laboratorijske usluge. Zavod raspolaže potrebnom opremom za laboratorijsko ispitivanje semena, prognoznu službu, agrohemijska, pedološka i hemijska ispitivanja. Organizovano je u pet službi: ratarstvo, zaštita bilja, stocarstvo, laboratorijska služba i vocarsko -vinogradarska služba. Trenutno je u Zavodu zapošljeno 16 ljudi od kojih je 9 sa visokom strucnom spremom zajedno sa pratecim osobljem. Kao regionalna poljoprivredna služba, Zavod pokriva 8 opština Branicevskog okruga sa 160.000 hektara obradivih poljoprivrednih površina.

Po ovlašcenju Ministarstva poljoprivrede službe u okviru Zavoda izmedu ostalog obavljaju: organizaciju baze podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara i izdavanja strucnih publikacija i drugih oblika informisanja o tehnološkim inovacijama, savetodavno - konsultantske poslove u cilju izrade tehnologije u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, poslovi prognozno - izveštajne službe o pojavi biljnih bolesti i štetocina, izvodenje makro, mikro i demonstarcionih ogleda svih najvažnijih biljnih vrsta u razlicitim ekološkim uslovima, obavljanje svih poslova prenetih na poljoprivredne službe po osnovu zakona, pracenje naucnih saznanja, saradnja sa naucnim institutima i transfer znanja i tehnologija.

“Pocetkom oktobra 2007. godine Zavod za poljoprivredu je uveo ISO standard 9001/2001, a proces je trajao 10 meseci. Dobili smo dva certifikata YULJS i ILJNET i to je znacajno jer cemo proširiti asortiman savetodavnih usluga i otvara se mogucnost za lakšu akreditaciju naše hemijske laboratorije i samim tim povecace se obim poslova”, rekla nam je Jorgovanka Vlajkovac strucni saradnik za ratarstvo i predstavnik rukovodstva za kvalitet u sistemu menadžmenta.

Zavod svake godine tradicionalno organizuje Zimsku Školu za individualne poljoprivredne proizvodace. Ove godine ona se održava u periodu od 25 -29. februara i bice prisutni predavaci svih selekcionih i hemijskih kuca, kao i profesori sa Poljopri-vrednog fakulteta. “Unazad 11 godina Zavod za poljoprivredu “Stig” kao jedini zavod u Srbiji organizuje ovakav vid škole sa razlicitom tematikom, a sa istim polaznicima. Od poljoprivrednih proizvodaca imamo povratnu informaciju da im je škola jako koristila i da su mnogo naucili i unapredili svoju proizvodnju. Do tema se dolazi pracenjem literature i naucnih inovacija od strane naših strucnih saradnika i anketiranjem poljoprivrednih proizvodaca. Pored zimske škole mi smo svakodnevno na terenu i u saradnji sa zadrugama, agrarnim fondovima, naprednim poljoprivrednim proizvodacima, apotekama držimo predavanja u selima”, istice Jovan Grozdic direktor Zavoda za poljoprivredu “Stig”.

D.D.

PROGRAM ZIMSKE ŠKOLE Pocetak u 10.00 casova, tel.012/553-133

PONEDELJAK 25.02.2008. godine

Mere unapredenja u poljoprivredi za 2008. godinu

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Beograd

Ishrana mlecnih krava u tranzicionom periodu

Profesor dr Dragan Glamocic - Poljo privredni fakultet Novi Sad

Upoznavanje sa sredstvima za zaštitu bilja iz proizvodnog programa Bayer Crop Science dipl.ing. Saša Milosavljevic

Upoznavanje sa suvremenim hibirdima kukuruza i suncokreta Limagrain d.o.o. mr Miroslav Sidor i dipl.ing. Rastko Stojic

Milkivit izvod iz proizvodnog programa stocne hrane

UTORAK 26.02.2008. godine

Suvremene štale za smeštaj muznih krava prof. dr Dušan Radivojevic

Znacaj uvodenja standarda u cilju proizvodnje zdravstveno-bezbedne hrane dipl.ecc. Vesna Uzelac

ZP hibridi kukuruza za setvu 2008. godine Institut za kukuruz 'Zemun Polje "

Upoznavanje sa sredstvima za zaštitu bilja "Galenika" Zemun dipl.ing. Piljo Dakic

SREDA 27.02.2008.godine

Upoznavanje sa proizvodnim programom hibrida kukuruza i suncokreta "Pioneer" Primena dobre poljoprivredne prakse kod korištenja stajnjaka mr Uroš Božanic

Uslovi kreditiranja zemljoradnika - Prokredit banka

Upoznavanje sa asortimanom sredstava za zaštitu bilja "Agrosava" dipl.ing. Dušan Medic

Upoznavanje sa proizvodnim programom hibrida kukuruza, suncokreta i uljane repice - KNJS Upoznavanje sa asortimanom sredstava za zaštitu bilja "Agromarket" dipl. ing. Vladan Dragutinovic

CETVRTAK 28. II 2008. godine

Upotreba mineralnih dubriva TIMACAGRO Kompleksna mineralna dubriva Upoznavanje sa sredstvima za zaštitu bilja Dipkom-a

Upozvanje sa koncentratima iz proizvodnog programa Veterinarskog zavoda Zemun Proizvodni program NS hibrida kukuruza i prihranjivanje pšenice dr Ðorde Jockovic i dr Miroslav Maleševic Magan YU izvod iz proizvodnog programa pesticida dipl.ing. Dušica Tošic

PETAK 29. II 2008. godine

Muža krava, uvoz junica dr Pera Stojic

Postojeci asortiman mineralnih dubriva, njihov kvalitet i problemi racionalne primene prof dr Dragi Stevanovic - Poljoprivredni fakultet Beograd-Zemun Zaštita povrca - Institut za povrtarstvo Smederevska Palanka dr Mladen Ðordevic

Upoznavanje sa sredstvima za zaštitu bilja iz proizvodnog programa BASF dipl.ing. Dušan Radojevic Zajednicki rucak u restoranu "Zabela"

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - GORAN PERIC IZ VITEŽEVA

REKORDER IZ VITEŽEVA

Poljoprivredno domacinstvo Gorana Perica iz Viteževa bavi se iskljucivo ratarskom proizvodnjom na oko stotinak hektara. Prošle godine na 40 hektara zasejanih pod pšenicom dobijeno je 20 vagona, odnosno 5 tona po hektaru, a predusev je bila soja. Inace, Goran je koperant zadruge u Simicevu i pretprošle godine bio je republicki prvak u proizvodnji soje kada je na 10 hektara prinos sa sortom Balkan koja je najbolja za ovo podneblje iznosio 35 tona. Prošle godine zbog suše soja je malo podbacila i prinos po hektaru je bio 2.000 kilograma.

“Ove godine proširio sam proizvodnju na 100 hektara, od cega pšenica je posejana na 25 hektara i trenutno je u izuzetnom stanju. Standardno sejem Evropu 90 i Pobedu, a u septembru posejao sam uljanu repicu i to sortu Triangl na oko 20 hektara. Na prolece me ocekuje setva suncokreta na 25 hektara i kukuruza na 10 -15 hektara. Iskljucivo sejem NS 6010 sa kojim sam dobio 4t/ha, a ovog aprila probacu malo i pionirove hibride”, istice Goran.

Proizvodnju uljarica ovaj uspešni poljoprivrednik ugovara preko zadruge sa Dunavkom u Velikom Gradištu, a ostali proizvodi se predaju u markovackom silosu. Oko 10 vagona lanjske pšenice prodao je po ceni od 11 dinara, a mesec dana kasnije cena je narasla na 19 dinara.

“Na ime subvencija za 40 hektara koje imam prijavljeno dobio sam 4.000 evra što u prvi mah deluje mnogo, ali verujte ulaganja u proizvodni ciklus su ogromna. Pre tri godine uzimao sam kredit za jedan kombajn i to sam vec isplatio. Od mehanizacije posedujem još i veliki traktor DŽon Dir od 160 konja, vucnu tanjiracu sa radnim zahvatom od 4 metara, pneumatsku sejalicu, veliku prskalicu od 800 litara, dvoredni berac, odnosno celokupnu liniju za savremenu ratarsku proizvodnju.

Celokupno imanje obradujem sa ocem Dragišom i sinom Darjanom koji pohada Poljoprivrednu školu u Svilajncu i bio je republicki prvak u oranju na takmicenju u Jakovu. Sve obavljamo mehanizovano i nemamo potrebe za radnom snagom. Država bi pre svega trebalo da obezbedi stabilnost cena, a ne kao prošle godine da se cena pšenice posle otkupa poveca za preko 100 %, a velika je razlika i u paritetima proizvoda i repromaterjala. Za 1 hektar treba 100 evra za seme, 100 evra za NPK dubrivo, 100 evra za prihranu i ne racunajuci rad i mehanizaciju vrlo teško je doci do pozitivne racunice. Prihranu pšenice cu obaviti od 15.februara do 10. marta sa 100 kg uree i 150 kg kana. Drugi deo prihrane uradicu oko prvog aprila”, dodaje na kraju Goran Peric.

D.Dinic

DRMNO

USKORO FABRIKA ZA PRECIŠCAVANJE VODE?

Problem vodosnabdevanja sela Drmno star je koliko i obližnji površinski kop. Prikljucak na kostolacko izvorište poboljšao je situaciju, ali ne u potpunosti jer u periodu letnjih meseci i tropskih vrucina voda cesto nestaje. Iz tog razloga meštani traže sopstveno, postojece izvorište koje može da se stavi u funkciju jedino uz fabriku za precišcavanje vode.

- U sklopu obaveze Elektroprivrede Srbije u rešavanju problema vodosnabdevanja sela Drmno, a samim tim i Starog Kostolca, nedavno je direktor PD TE- KO Kostolac Dragan Živkovic razgovarao sa predstavnicima holandske firme koja se bavi precišcavanjem vode i zatražio da mu se reprezentuju troškovi opreme i radova. Ovu holandsku firmu je preporucio beogradski Institut "Jaroslav Cerni" i ona je angažovana na projektima vezanim za požarevacko izvorište. Ovih dana ocekujemo pozitivan odgovor direktora Privrednog društva TE- KO Kostolac a samim tim da se do leta reši i ovaj veliki problem. Ovo ce mnogo znaciti i za Kostolcane obzirom da smo prikljuceni na njihovo izvorište, kaže Goran Grujic, odbornik DS u Opštinskom parlamentu.

M. K.

GUVERNER NBS RADOVAN JELAŠIC U POŽAREVCU

CILJ ZA 2008. - INFLACIJA DO 6%

U organizaciji Regionalne privredne komore Požarevac protekle nedelje u radnoj poseti Požarevcu boravio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašic. Jelašic je privrednicima Branicevskog i Podunavskog podrucja okupljenim u sali SO Požarevac, nakon što ga je u kratkim crtama sa privredom Regiona upoznala Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac, govorio o ciljevima monetarne politike ali i davao prakticne savete za poslovanje, štednju, kreditiranje...

Kao osnovni cilj poslovanja Narodne banke Srbije(NBS) guverner je podvukao postizanje i održavanje stabilnosti cena.

- U poslednjih dvadesetak godina pokazalo se da nijedna mera efikasnije i brže ne utice na povecanje privrednog rasta, blagostanje, smanjenje broja nezaposlenih, izvoz ... nego što cini stabilnost cena. Na drugom mestu prioriteta Narodne banke Srbije nalazi se ocuvanje finansijske stabilnosti koja se odnosi na superviziju banaka, osiguravajucih društava, dobrovoljnih penzionih fondova itd. Na trecem mestu, ne ugrožavajuci osnovni cilj - stabilnost cena, NBS podržava sprovodenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Monetarna politika ne može da zaustavi preveliku javnu potrošnju jer o javnoj potrošnji odlucuje Vlada, ne može direktno da utice ni na izvoz, povecanje zaposlenosti na održivoj osnovi... Monetarna politika ne može da utice ni na to da ako cena nafte na svetskom tržištu dostigne 90 dolara ovaj šok zaobide Srbiju, kao što nije zaobišao ni druge zemlje. Ali mi u NBS putem naše monetarne politike možemo i moramo da postignemo stabilnost cena koju manje-više uživamo poslednjih godinu-dve dana, da kontrolišemo inflaciju na niskom i stabilnom nivou, da “peglamo” neefikasnost fiskalne politike, što znaci da ako oni malo više potroše i “ubace u sistem” mi putem naše monetarne politike izvucemo višak novca jer “od viška glava boli” tj. stvara se inflacija, rekao je Jelašic.

Nepopularni zbog restriktivnosti

Bazna inflacija tj. ona koja se formira na tržištu i na koju država nema nikakav uticaj, 2007. bila je 5,4%. Cilj Narodne banke Srbije je da ona ove godine bude izmedu 3 i 6%.

- Da bi taj cilj postigli moramo da budemo dodatno restriktivni. Nepopularnost nam je zagarantovana, ali bolje biti nepopularan i uspešan nego nepopularan i neuspešan. Inflacija je, naravno, fenomen koji nije zadesio samo Srbiju. U Bugarskoj je ona 11,6%, Rusiji 11,9%, Madarskoj 7,4% dok je u zamljama Evropske unije ona iznad 3%.

Inflacija utice i na to pod kojim uslovima se gradani mogu zaduživati, dodao je Jelašic.

- Prosecna cena kredita sada je u proseku oko 11,13%. U to ulaze i stambeni krediti po kamatnoj stopi od 6-7%, kao i nedozvoljen minus... Zaduživanje u Srbiji, kao i zemljama u okruženju, je više limitirano nego što je bilo u prethodnih šest meseci, što znaci da su krediti skuplji i daju se na kraci vremenski period. Pa ipak krediti se i dalje uzimaju. Oni za stambenu izgradnju su duplirani, dok su svi ostali povecani za 30%.

Ocigledno je da gradani troše više nego što zaraduju ali da i Srbija i dalje mnogo više troši nego što proizvodi. Za sada to nije problem, jer strane direktne investicije finansiraju tih 16,1%, ali na duži rok ovaj pokazatelj se mora menjati.

“Ne molite se za povoljan kurs”

Govoreci o svakodnevnoj temi, kursu, guverner NBS rekao je da ga odreduje iskljucivo ponuda i tražnja.

- NBS se sa tog tržišta povukla. Banke svakog dana kupuju i prodaju a NBS svakoga dana na osnovu toga ko ja sa kim koliko trgovao izracunava srednji kurs. Kada trgovine nema, NBS reaguje da bi je “oživela”. To je protekle godine radeno u dva navrata, u maju i novembru, podsetio je Jelašic preporucivši štednju u dinarima, zbog povoljnijih kamata, i po ko zna koji put apelovao da se minimizira izloženost deviznom kursu.

- Ako za dinarski deo rashoda imate dinarski deo prihoda, a za devizni deo rashoda , devizni deo prihoda, onda vas kurs ne zanima. Mi smo Narodna banka Srbije te se trudimo da investicija u valutu koju banka zastupa tj. dinar bude najprofitabilnija.

Na pitanje o odnosu NBS sa Vladom Srbije Jelašic je odgovorio citirajuci clana Upravnog odbora Evropske Centralne Banke: “Osnovni cilj Evropske centralne banke (“ ili NBS”) je stabilnost cena, dok su svi ostali ciljevi ekonomske politike kao što su rast i zapošljavanje, odgovornost politickog establišmenta”. Time nije iskljucio uticaj politicke situacije u zemlji na njen ekonomski momenat, rekavši da se na osnovu kolebanja na berzi, cak i ukoliko se ne znaju politicka dešavanja, lako može zakuljuciti da li se na polju politike nešto dešava.

Nakon obracanja privrednicima guvrenera Jelašica i predsednicu Regionalne privredne komore primio je predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic. Istovremeno, direktor Odeljenja revolving kredita NBS, Zoran Todorovic govorio je u skuštinskoj sali na temu “Kreditne linije za razvoj malih i srednjih preduzeca gde NBS ima ulogu agenta Vlade RS”.

Prezentaciju kreditne linije za razvoj malih i srednjih preduzeca održao je predstavnik italijansko-srpske kooperacije.

T.R.S.

EFIKASNIM PLANOVIMA DO POBOLJŠANJA VODOVODNIH I KANALIZACIONIH SISTEMA

MILIONI EVRA ZA PRECIŠCAVANJE OTPADNIH VODA

Regionalna privredna komora Požarevac prošle srede u hotelu Dunav organizovala je prezentaciju programa koji je obuhvatio sledece teme: Zaštitu prirodne sredine od otpadnih voda, obezbedivanje kvalitetne pijace vode za manja naselja, održavanje vodovodnih i kanalizacionih sistema, upravljanje gubicima u vodovodnim sistemima, resursi i sirovine.

Ispred RPK Požarevac LJiljana Jevremovic je iznela podatke o stanju snabdevenosti pijacom vodom u naseljima na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga, a u drugom delu je govorila o ekologiji, resursima i rešenjima. Što se tice stanja snabdevenosti pijacom vodom na teritoriji Podunavskog okruga broj potrošaca prikljucenih na vodovod iznosi 60.000. U 2006. godini proizvedeno je ukupno 15.500.000 m3 vode, zabeležen je nedostatak vode za uspešno snabdevanje i gubitak vode od 25 -30%. Postoji delimicno izgraden sistem za tretman otpadnih voda, a i prisutno je zagadenje lokalnog karaktera. Od zagadujucih materija u otpadnim vodama prisutni su amonijak, fosfati, teški metali i BPK5. Na celoj teritoriji Podunavskog okruga izgradena je kanalizacija u dužini od 300 km. Sredstvima NIP-a bice finansirana rekonstrukcija potisnodistributivnog cevovoda u Smederevskoj Palanci, izgradnja glavnog fekalnog kolektora, izrada tehnicke dokumentacije za centralno gradsko postrojenje za precišcavanje otpadnih voda u Smederevskoj Palanci, postrojenje za precišcavanje otpadnih voda u Smederevu, vodosnabdevanje i vodovodna mreža u Velikoj Plani, kao i postrojenje za otpadne vode u Smederevu.

U opštini Požarevac u 6 naselja za koje postoje podaci broj prikljucaka na vodovod iznosi 22.704, a u 2006. godini proizvedeno je 7.800.000 m3 vode. Registrovan je nedostatak vode za uspešno snabdevanje u danima maksimalne potrošnje, a gubitak vode je na nivou od 40%. Na teritoriji 6 naselja izgradena je kanalizacija u dužini od 135 km. Postoji postrojenje za precišcavanje otpadnih voda ciji kapacitet iznosi 20.000 ekvivalentnih stanovnika, ali koji nije u funkciji. Od projekata u toku je izrada Generalnog projekta postrojenja za precišcavanje otpadnih voda za grad Požarevac i uraden je Generalni razvojni plan vodosnabdevanja opštine Požarevac. U planu je da se uradi i Generalni projekat sakupljanja, odvodenja i precišcavanja otpadnih voda za celu teritoriju opštine. U opštini Veliko Gradište broj prikljucaka na vodovod u 10 mesnih zajednica je oko 2.000. U 2006. godini proizvedeno je 1.290.000 m3 vode, registrovan je nedostatak vode posebno u letnjim mesecima koji se krece od 20 -60%, a od zagadujucih materija prisutni su amonijak, nitrati, nitriti, kolimforne bakterije, masti, otpadi iz domacinstva. Ne postoji izgraden sistem za tretman otpadnih voda, a samo u gradu postoji kanalizacioni sistem u dužini od 20 km. Uraden je projekat hidrogeoloških radova, a sredstvima NIP-a bice finansirana izgradnja vodovoda i vodotornja, kao i razvoj infrastrukture i to prva i druga faza na Srebrnom jezeru.

U opštini Golubac broj potrošaca prikljucenih na vodovod u 12 mesnih zajednica iznosi 2.643. U 2006.godini proizvedeno je 1.420.000 m3 vode, a skoro u svim naseljima registrovan je nedostatak vode koji se krece od 10 -30%. Postoji izgraden sistem za tretman otpadnih voda samo u gradu Golubac, a sredstvima NIP-a bice finansirana izgradnja kanalizacije u Golupcu i dogradnja i rekonstrukcija kišne kanalizacije. U opštini Malo Crnice koja broji 19 mesnih zajednica broj prikljucaka na vodovod iznosi 450. U 2006.godini proizvedeno je 58.000 m3 vode, registrovan je nedostatak vode, dok je gubitak minimalan i iznosi 2%. Ima zagadujucih materija u otpadnim vodama i nema izgradene kanalizacije. Od projekata uraden je Generalni projekat vodosnabdevanja opštine i Generalni projekat kanalizacije za sva naselja. Sredstvima NIP-a bice finansiran vodovodni sistem za 5 naselja i razvoj infrastrukture. Opština Petrovac broji 33 mesnih zajednica i broj prikljucaka na vodovod iznosi 24.815. Nema izgraden vodovod 20 naselja, a u 2006.godini proizvedeno je 1.060.000 m3 vode. Grad ima izgraden sistem za mehanicki tretman otpadnih voda, a dužina kanalizacione mreže iznosi 25 km. Uradena je projektna dokumentacija za postrojenje za precišcavanje vode, kao i postojenja za precišcavanje otpadnih voda. Sredstvima NIP-a bice finsirana izgradnja vodovoda za jedno naselje, kao i izgradnja izvorišta sa postrojenjem za precišcavanje vode. U opštini Žagubica koja broji 15 mesnih zajednica broj prikljucaka na vodovod iznosi 4.450. U 2006.godini proizvedeno je 310.400 m3 vode. Nema kanalizacije, a sredstvima NIP-a bice finansirana izgradnja i rekonstrukcija sistema za vodosnabdevanje jednog naselja, kao i izgradnja kanalizacije. Opština Žabari broji 17 mesnih zajednica i broj prikljucaka na vodovod iznosi 3.769. Nema izgraden vodovod 10 naselja, a izgraden sistem kanalizacije ima samo deo naselja Žabari u dužini od 1,5 km. Od projekata uraden je Generalni plan vodosnabdevanja naselja Žabari.

O upravljanju otpadnim vodama na ruralnom podrucju govorio je dr Nebojša Veljkovic koji je naglasio da je potrebno oko 14 miliona evra da bi se Branicevski okrug pokrio sistemima za precišcavanje otpadnih voda, dok su za Podunavski okrug troškovi za tu svrhu procenjeni na oko 30 miliona evra. Više podataka o Udruženju za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo kao jedne neprofitabilne naucno - strucne asocijacije dao je diplomirani inženjer Tomislav Slavkovic. Na kraju prezentacije dr Dragan Povrenovic sa Tehnološko - metalurškog fakulteta govorio je o tretmanu i upravljanju otpadnim vodama, konceptu cistije proizvodnje i inovacijama u ovoj oblasti.

D.Dinic

U PETROVACKOJ OPŠTINI OBELEŽEN DAN DRŽAVNOSTI

POCAST SRPSKIM VOJVODAMA

U organizaciji Opštinskog odbora Saveza boraca, mesnih odbora Melnica i Dobrnje i opštine Petrovac na Dan državnosti delegacije su položile vence na spomenike vojvodama Prvog srpskog ustanka iz mlavskog kraja Petru Dobrnjcu i Paulju Matejicu.

Ispred opštine u Melnici venac je na spomenik Paulju Matejicu položio Radiša Dragojevic predsednik opštine, a u ime boraca Dimitrije Radosavljevic predsednik Opštinskog odbora Saveza boraca koji je tom prilikom rekao:

„Okupili smo se danas da obeležimo Sretenje dan kada pravoslavci slave susret sa Bogom Mladencem, dan kada je podignut Prvi srpski ustanak, Dan državnosti i Dan vojske Srbije. Na današnji dan 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak, kada je Karadorde sa svojim ustanicima oslobodio veliki deo Srbije od turskih dahija. Melnica i Dobrnje su sela sa naše teritorije koja su u to vreme imala vojvode kao što su Paulj Matejic i Petar Dobrnjac. Na današnji dan 1835. godine u Kragujevcu pod Milošem Obrenovicem donet je takozvani Sretenjski ustav. Od prošle godine i vojska je pocela da slavi ovaj dan kao svoj praznik, pa ga i mi danas u tu cast i slavimo. Hvala svima što ste došli da obeležimo ovaj dan”.

I u Dobrnju priredena je slicna svecanost. Delegacija opštine na celu sa Radišom Dragojevicem predsednikom opštine i Dragoljubom Milosavljevicem sekretarom Skupštine opštine položila je venac na spomenik Petru Dobrnjcu, a to su ucinile i delegacije Opštinskog odbora Saveza boraca i mesnog udruženja iz Dobrnja. Nakon ovog svecanog cina, prigodan govor održao je profesor Dobrivoje Miladinovic istakavši sledece:

„Evo posle 204. godine ponovo proslavljamo Dan državnosti naše zemlje. Dan Prvog ustanka kada su naši ustanici pod vodstvom Karadorda i naših vojvoda Paulja Matejica i Petra Dobrnjca i drugih junaka, ustali protiv otomanske imperije da ovoj zemlji vrate slobodu. Danas nam je od njih ostala jedna velika pouka. Rec sloboda, velika je to rec. Ona im je bila stalno na srcu i na umu. Ta rec ostala je i nama na jeziku, nama njihovim potomcima. Moramo dobro da je upamtimo, danas kada se ponovo nad nebom Evrope, pa i celog sveta i nad nebom naše Srbije, ponovo dižu mutni oblaci puni mraka i otrova. Moramo da zaboravimo sve naše razmirice, prvo u Dobrnju, zatim u petrovackoj opštini a i u celoj Srbiji. Moramo da budemo jedinstveni jer buducnost koja dolazi ocekuje da budemo ozbiljni, mudri i hrabri, da znamo da nademo najbolje rešenje u ovom trenutku jer buducnost ne ume da prašta. Budimo dostojni naših slavnih predaka, pamtimo njihove poruke i pouke, to nam je jedino ostalo, drugog niceg nema”.

Zatim su prisutne delegacije odale poštu minutom cutanja slavnom vojvodi, a svoje stihove kazivao je pesnik iz Dobrnja Mica Aksentijevic.

D.Ilic

U LOPUŠNIKU, SELU VINOGRADARA, NA SVETOG TRIFUNA

VINOGRADARI PROSLAVILI SLAVU

Lopušnjani Svetog Trifuna slave, može se slobodno reci, kolektivno. Posle rezanja slavskog kolaca i orezivanja loze u vinogradaru kolacara, okupljaju se u svom Domu kulture i tu zajedno sa svojim gostima, obeležavaju ovog sveca sa nadom da ce i ova godina koja je pred nama biti rodna. Tako je bilo i u cetvrtak 14. februara kada su ih posetili i cestitali slavu Radiša Dragojevic, predsednik opštine, Miletic Mihajlovic predsednik Skupštine opštine i narodni poslanik, Bojan Modrlanovic zamenik nacelnik Opštinske uprave , predstavnici Zemljoradnicke zadruge „Petrovac” i drugi gosti.

Ove godine kolacar je bio Dobrica Ðordevic u cijem je vinogradu prvi put ove godine orezana loza i prerezan kolac.

„Bavim se vinogradarstvom ali ne profesionalno, mada je dobrodošao svaki dinar od prodatog vina. Danas je u mom vinogradu bilo tridesetak ljudi i srecni smo što se tradicija obeležavanja ovog praznika nastavlja i mogu da kažem da je svake godine sve bolje i bolje. I u proizvodnji grožda napredujemo, povecava se broj cokota a u našem selu ima pedesetak dobrih proizvodaca vina. Ocekuju se povoljnije cene i ljudi se sve više iteresuju za ovu proizvodnju. Ja sam imao 700 litara kvalitetnog vina jer je godina bila povoljna za vinogradare”.

Milan Miloševic je jedan od najvecih proizvodaca vina i rakije u ovom kraju. On ima 2,5 hektara pod vinogradom i 2 hektara šljivara. Koristi podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivrede i planira da zasadi još 3 hektara pod vinovom lozom.

„Prošle godine kvalitet grožda i vina je bio odlican. Suša je pogodovala ovoj proizvodnji i proizveo sam 2.500 litara vina i 1.500 litara rakije. Putem kucne prodaje sve sam vino prodao i dobro se zaradilo. Ovog proleca zasadicu još jedan hektar Šardoneo i dva hektara crnog Burgundca. Hocu da kažem da mi je pomoc države neophodna jer podizanje jednog hektara košta oko 15. 000 evra, a dobicu 200 dinara po cokotu”.

Veliku pomoc ovim vrednim ljudima pruža i Zemljoradnicka zadruga „Petrovac” pa direktor Bojan Stojanovic istice: „Godinama unazad naša zadruga pokriva veliki broj sela u opštini., a jedno od najaktivnijih sela je Lopušnik i evo akcija koju smo pokrenuli pre desetak godina raste iz godine u godinu. Krenuli smo sa zimskom školom za poljoprivrednike, selo je to prihvatilo i zvolelo i sa ljubiteljima vina smo pokrenuli ovu manifestaciju. To je danas na mnogo višem nivou, to je prošlo i granice naše opštine. Lopušnik je jedno od najuredenijih sela u opštini, zadruga pomaže i ucestvuje koliko može a kada vidite koliko je ljudi prihvatilo ovu manifestaciju shvatite da je akcija uspela”.

Jedan od najzaslužnijih ljudi za održavanje ove manifestacije a posebno za izgradnju sela u poslednjih desetak godina je Zoran Ilic, zamenik predsednika opštine koji inace živi u Lopušniku, svom rodnom selu:

„Selo je dosta napredovalo zadnjih godina zahvaljujuci razumevanju koje smo imali kod meštana. Sagradena je nova škola od oko 200 kvadrata a skoro sve radove su izveli majstori iz Lopušnika tako da nas nije mnogo koštala. Trenutno tu je samo 12 ucenika jer su se mnogi odselili u inostranstvo. Renoviran je Dom kulture. Podignmut je nov krov, sanirane su i renovirane unutrašnje prostorije, završeno je skoro 90 odsto poslova. Utrošili smo za te namene oko milion dinara. Dobili smo i igralište za male sportove, regulisan je potok kroz selo a obale su ozidane kamenom. Asfaltiran je deo puta za Bošnjak, a osposobljen je i nasut put za Dobrnje. U selu je rekonstruisan niskonaponska mreža i sagradene su dve trafostanice zašta je izdvojeno oko 40.000 evra. Uredili smo i veliko igralište za fudbal. Planiramo ove godine da završimo komplete radove na Domu kulture, da izasvaltiramo preostale ulice u selu i da krenemo u rešavanje pitanja kanalizacije u selu, koji je trenutno najveci problem.

Uveli smo i samodoprinos, godišnje skupimo 300.000 dinara a tu su brojni dobrovoljni prilozi meštana jer su ljudi shvatili da bez sopstveog ucešca i rada ne možemo ništa postici. Opština je tu da takve akcije podrži i to je princip za celu opštinu, a ne samo za Lopušnik.

D.Ilic

PD „TE-KO KOSTOLAC”: DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRICNE ENERGIJE

DOBAR POCETAK GODINE

Sudeci po proizvodnim rezultatima u prvom mesecu tekuce, opšta karakteristika što se proizvodnje elektricne energije iz kostolackih termokapaciteta tice, je nastavak vrlo dobrog rada iz minule godine. Iako i dalje ima manjih tehnoloških problema na svim blokovima, pre svega na cevnim sistemima kotlova, najvažnije je da se proizvodni planovi ostvaruju.

Blok A1 od 100 megavata je, iako nije bio planiran da radi u januaru i februaru, ipak je na zahtev dispecera od pred kraj minule godine pa do 20-og januara bio konstantno na mreži. Toga dana, zbog kvara na trafou 11/6 KV ispala su oba bloka s tim što je blok A2 od 210 megavata do tada dva meseca neprekidno radio. Usledio je zatim, po brzom povratku na mrežu, novi zajednicki ispad krajem prve dekade februara ali su sada oba bloka ponovo na mreži. Što se proizvodnje tice, „Jedinica” je u januaru proizvela nešto više od 56,1 milion kilovat-casova elektricne energije a „Dvojka” skoro 118 miliona ili pet više od plana. Rezerve uglja i njegov kvalitet su na zado-ljavajucem nivou pa se i u narednom periodu ne ocekuju veci problemi. Istovremeno, treba naglasiti da pomenuti kratkotrajni zastoji nisu bitnije uticali na kvalitet daljinskog sistema grejanja Kostolca, Požarevca i okolnih naselja.

Istovremeno, januarski proizvodni ucinak blokova Termoelektrane „Kostolac B”, uprkos kracim zastojima zbog pucanja cevnih sistema, odgovorni ocenjuju dobrim. Podaci kažu da je blok B1 u pomenutom mesecu proizveo nešto više od 194,2 miliona kilovata struje ili 17 procenata iznad plana. Blok B2 proizveo je nešto više od 176,3 miliona ili 6,2 više od plana. Zbirno, blokovi ove Termoelektrane su proizveli 370,6 miliona kilovat-casova struje što je 11,6 procenata više od planiranih 332 miliona. Sveukupno gledano, sva cetiri kostolacka termokapaciteta u januaru su proizvela nešto više od 544,7 miliona kilovata struje što je za 22,4 više od planiranih 445 miliona.

Odgovorni isticu da se i u narednom periodu ne mogu iskljuciti pomenuti problemi ali je najvažnije da zastoji traju što krace. Sveukupno pogonsko stanje je zadovoljavajuce, intenzivno se radi na preciznom definisanju kriticnih tacaka a vec su pocele i pripreme za ovogodišnje remonte. Cilj je, a to posebno važi za blokove TEKO B, da se tada one, pogotovo na cevnim sistemima, „napadnu” kako bi se premostio period do starta velikih zahvata na njihovoj zameni. U meduvremenu, bitka za svaki kilovat nastavlja se punom parom.

D. Radojkovic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA PD „TE - KO KOSTOLAC”

MNOGO OBAVEZA U OVOJ GODINI

Pred zaposlenima u Direkciji za proizvodnju uglja Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac” u ovoj godini je mnogo obaveza. Pored ispunjenja proizvodnih planova, koji su u prvom prioritetu do kraja prvog kvartala, uporedo treba odraditi i sve druge poslove kako bi se spremno ušlo u ovogodišnju sezonu remonata, rekonstruktivnih zahvata, preseljenja preostale rudarske opreme sa kopa „Cirikovac” na kop „Drmno”.

Direktor Direkcije za proizvodnju uglja, Veselin Bulatovic, na sednici poslovno tehnickog kolegijuma, koja je održana krajem januara, rekao je da remontna sezona na kopu „Drmno” pocinje od arila. U ovom trenutku ocenio je da se kasni sa javnim nabavkama i nabavkom opreme i delova, a posebno je kriticno sa mašinskom opremom.

Remont ugljenog sistema po recima Bulatovica je fiksiran za period od 20. juna do 20. jula. U ovom vremenskom intervalu treba izvršiti i rekonstruktivne zahvate na ugljenom sistemu koji ce biti pozicioniran duž severoistocne granice ugljenog ležišta kopa „Drmno” cime se tehnološki stvaraju uslovi za mesecnu proizvodnju od 800 hiljada tona uglja. Medutim, kljucno pitanje po oceni direktora Direkcije za proizvodnju uglja je to da li ce do pomenutog roka ugljeni sistem biti i tehnicki spreman za ostvarivanje planirane proizvodnje u drugoj polovini godine, jer je evidentno došlo do kašnjenja na poslovima montaže cetiri nove pogonske stanice za izvozni ugljeni sistem sa trakama širine 1800 milimetara i otvoreno se pitao da li ce pogonske stanice biti završene u predvidenom roku. Kako trenutno stvari stoje od cetiri pogonske stanice jedna je skoro završena, druga pogonska stanica je u fazi montaže sa kriticnim rokom. Obzirom na znacaj ovog posla za ostvarivanje projektovanih proizvodnih ciljeva, zakljuceno je da se sa predstavnicima „Goše - FOM” iz Smederevske Palanke organizuje sastanak na najvišem nivou, obzirom na znacaj problema, u cilju preva-zilaženja problema i završetka zapocetih poslova do predvidenog roka.

Na kraju treba pomenuti da i u ovoj godini, po treci put, treba ocekivati da ce rudarska mehanizacija sa kopa „Cirikovac” preci reku Mlavu na putu prema kopu „Drmnu”. Planirano je da se sa kopa „Cirikovac” na kop „Drmno” pretransportuje jedan bager, odlagac, pet transportera i jedna deponijska linija. I ovaj posao bice izveden u vreme najnižeg vodostaja reke Mlave, dakle u drugoj polovini godine.

S. Sreckovic

PD „RIO”: VELIKE AKTIVNOSTI OVOG PROLECA

PRIPREME ZA NASTUP NA BEOGRADSKOM SAJMU

Zaposleni u Privrednom društvu „Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta” zapoceli su pripreme za nastup na prolecnom sajmu Hortikulture u Beogradu, nakon poziva koji je usledio od strane Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, inace organizatora ove izložbe. Na sajmu ce biti prezentovan kompletan proizvodni i uslužni program preduzeca, kao i projekti na kojima ovo preduzece radi.

- Sajam je prilika da se predstavimo u pravom svetlu i na njemu cemo prezentovati projekte rekultivacije jalovišta i pepelišta na kojima radimo, pošumlja-vanje i rasadnicku proizvodnju, ali i uslužni program održavanja parkova i zelenila, kaže Nataša Savic, direktor preduzeca. Posebno se radujemo što cemo na ovom sajmu promovisati novi program edukativno prakticni iz oblasti ekologije pod nazivom - „Decija šuma”, koji radimo sa Decijom ustanovom LJubica Vrebalov iz Požarevca. Vec smo najavili akciju za ovu godinu „Rastimo zajedno moja šumo”, a bice tu znacajnih aktivnosti iz oblasti ekološke kulture. U toku su pripreme za potpisivanje godišnjih ugovora sa Privrednim društvom „TE - KO Kostolac”, ali i još nekim javnim preduzecima iz Opštine Požarevac, rekla je Nataša Savic.

N. Antic

DOM ZDRAVLJA KOSTOLAC

NEMA GRIPA

Kako smo protekle nedelje obavešteni, u Kostolackom Domu zdravlja još uvek nisu registrovani oboleli od virusa gripa. Iako je za februar najavljena epidemija gripa Kostolcani u Dom zdravlja još uvek dolaze žaleci se na prehlade, respiratorne infekcije itd. Lekari, ipak, preporucuju konzumiranje voca i povrca, unošenje više tecnosti u organizam ,kao i redovno provetravanje prostorija u kojima se duže vreme boravi.

T.R.S.

GMZ KOSTOLAC

MILION STABALA ZA SRBIJU - KOLIKO ZA KOSTOLAC?

Gradska mesna zajednica Kostolac i preduzece “RIO” zajedno ce konkurisati za sredstva iz projekta “Milion stabala za Srbiju” koji je pokrenulo Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ovim projektom predvidena je sadnja zaštitnih pojaseva industrijskih zona, naseljenih mesta, duž puteva.... Projekat se sprovodi u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda i Novog Sada a “Milion stabala za Srbiju” vredi oko 80 miliona dinara.

U Kostolcu, zbog degradacije zemljišta ovakvih mesta ima mnogo. Navešcemo prostor oko Aerodroma, izmedu “tople vode” i ciglane, kod naselja “Bazen”, levo i desno od restorana “Carda”... Na mestu gde bi trebalo da se nade Etno-selo planirana je sadnja ukrasnog zelenila kako bi prostor dobio izgled parka.

U GMZ Kostolac smatraju da bi Kostolac zbog svoje ugroženosti trebalo da dobije izmedu 15 i 20 hiljada sadnica, kaže Dragan Grubetic, Kepa i dodaje da ce GMZ istovremeno konkurisati i u Fondu za zaštitu životne sredine za ozelenjavanje “Plaže”, uredivanje zelenih površina ispred Sportske hale i zasade u ulicama...

T.R.S.

U KOSTOLACKOM POZORIŠTU

PREDSTAVA ZA DECU

U pozorišnoj sali kostolackog Doma kulture u petak ce biti održana predstava za decu “Dejzi šalabejzi” po tekstu Duška Radovica. Glumci kragujevackog pozorišta zasmejace mališane ali i njihove roditelje. Pokazalo se da u Kostolcu postoji interesovanje za decijim predstavama. Za sat vremena zdrave zabave potrebno je izdvojiti 100 dinara.

T.R.S.

NOVI TOM ZBORNIKA NAUCNIH RADOVA U IZDANJU ISTORIJSKOG ARHIVA POŽAREVAC

IAP PREVAZIŠAO REGIONALNI KARAKTER

- Gosti promocije: Miroslav Lazanski i dr Dragan Petrovic

- Dani istorije- Lazanski o Kosmetu

Istorijski arhiv Požarevac predstavio je cetvrtu svesku Zbornika naucnih radova “Branicevo kroz vojnu i kulturnu istoriju Srbije”. Na 419 stranica, ovaj Zbornik ovekovecuje rezultate Naucnog skupa, održanog 10. oktobra 2006. godine u Požarevcu, u organizaciji požarevackog Arhiva, predvodenog direktorkom Jasminom Nikolic, a uz podršku opštine Požarevac.

Time vremešni, šezdesetogodišnji IAP nastavlja objavljivanje grade iz srpske istorije i kulture, stalno je obogacujuci novim saznanjima.

Promocija Zbornika priredena je 14. februara, u Svecanom salonu opštine Požarevac, a povodom dva znacajna državna praznika, Dana državnosti Srbije i Dana Vojske Srbije.

O ovom još jednom u nizu “podviga” požarevackog Arhiva govorila je direktorka Jasmina Nikolic, inace, izdavac i glavni i odgovorni urednik Zbornika, a uz nju i dva eminentna gosta: naucni saradnik Instituta za politicke studije u Beogradu, dr Dragan Petrovic, i vojno- politicki komentator “Politike”, Miroslav Lazanski.

Ova je promocija privukla doslovno ogromnu pažnju požarevacke publike, u kojoj su bili i predsednik opštine Požarevac, Dušan Vujicic, zamenik predsednika Opštine, mr Zvonimir Blagojevic, komandant Garnizona Vojske Srbije u Požarevcu, pukovnik Vinko Markovski, sa saradnicima, i nacelnik Vojnog arhiva Srbije, pukovnik mr Dragoslav Dinic.

Do objektivne slike prošlosti

Upravo objavljeni, cetvrti tom Zbornika “Branicevo kroz vojnu i kulturnu istoriju Srbije”, sadrži rezultate istra-živanja koja obuhvataju skoro sve oblasti života grada Požarevca i njegove okoline. Podsecamo, u prošlom, trotomnom istoimenom Zborniku, objavljen je deo rezultata koji su obuhvatili Požarevac i Branicevo u antici, srednjem veku i u vreme osmanske vladavine, Branicevo kroz vojnu istoriju Srbije, Licnosti koje su obeležile 19. vek, Prvi svetski rat i Srpsku vojsku, formacije i naoružavanje.

Time je Srbija, Branicevo, Požarevac dobio knjigu koja formira jasnu slika o prošlosti Požarevca kroz razlicita vremenska razdoblja.

Na promociji se brojnoj publici prva obratila direktorka IAP, Jasmina Nikolic, koja je izmedu ostalog istakla:

-Sama cinjenica da uloga i znacaj Požarevca, druge prestonice, nije dovoljno izucena i da nije data naucna ocena njegove istorije, opredelila nas je da organizujemo ove naucne skupove. Zato možemo slobodno reci da su ovi naši poduhvati prvi ozbiljni pokušaj da se ova tematska celina jedinstveno naucno obradi. Na ovaj nacin oslobadamo se kvazi istorijskih zabluda, koje su zasnovane na narativnim izvorima koje neguju nestrucni pojedinci. Osnovni cilj organizovanja ovih naucnih skupova je težnja da se prošlost Požarevca izuci, naucno obradi i kriticki valorizuje, kako bismo znanje iz lokalne istorije podigli na viši nivo, u skladu sa zahtevima savremene istorijske nauke.

-Svesni cinjenice da radovi koji obraduju teme iz lokalne istorije, cak iako možda nemaju veliku istorijsku vrednost, vrlo brzo posle objavljivanja postaju prvorazredni istorijski izvori. Iskustvo moderne istorijske nauke upucivalo nas da je pozovemo na saradnju naucne radnike koji se bave mikrotemama. U toku rada istraživaci su pri-menjivali metod analize neobjavljene i objavljene arhivske grade, ali su korišceni i izvori iz literature, statistike, fotografije i sl. S obzirom na razlicite specijalnosti, sklonosti i sposobnosti istraživaca razumljivo je što metodologija izlaganja nije ujednacena, bez obzira što se tome težilo. Ucesnici ovog naucnog skupa svojim radovima osvetlili su mnoge dogadaje i licnosti iz bogate prošlosti grada i pokrenuli mnoga pitanja iz perioda kada je Požarevac igrao važnu ulogu politickog, privrednog, kulturnog centra Srbije. Ovim su pružili vredan prilog nacionalnoj istoriji, ostavivši u naslede mladim istraživacima da na temelju tih saznanja stvore objektivnu sliku prošlosti Požarevca, dodala je Jasmina Nikolic i zakljucila:

-Ovaj Zbornik je samo jedna karika u lancu daljeg spoznavanja istorije Požarevca koju može obogatiti svaka nova cinjenica, nova izvorna vest i svaki novi naucni prilog.

Prilog nacionalnoj istoriji

Predstavljanje Zbornika uvelicao je naucni saradnik Instituta za politicke studije u Beogradu, dr Dragan Petrovic, u pravom smislu te reci, covek od nauke i za nauku, koji je vrlo pozitivno ocenio poslednji poduhvat Istorijskog arhiva Požarevac:

-Ovo je izuzetno znacajan rad. Dosadašnja dostignuca, pre svega, u oblasti istorijske nauke upravo dalje razraduje na nivou regije, u ovom slucaju, Branicevskog okruga. Mislim da su upravo na taj nacin postignuti mnogi rezultati koji nisu bili poznati. Radovi sadržani u Zborniku su proširili znanja neposredno o ovom prostoru. Cinjenica da je izašlo 4 toma Zbornika govori o velikom radu, rezultatima ali i entuzijazmu požarevackog Arhiva i direktorke Jasmine Nikolic da se to ostvari. To treba pozdraviti.

-Organizovanje naucnih skupova od velikog je znacaja. Recimo, 30. novembra održan je veliki Medunarodni naucni skup, kojem sam imao cast da prisustvujem, a na kojem su ucestvovali i eminentni naucni radnici iz inostranstva. Otuda, moram pohvaliti Istorijski arhiv Požarevac, koji je zaista mnogo uradio u okupljanju, cuvanju i kori-šcenju arhivske grade. Požarevacki Arhiv je prevazišao regionalni karakter. Daleko od toga da je Branicevo neka provincija. Branicevo je vrlo kvalitetna regija u Srbiji sa nizom istorijskih, saobracajnih, kulturnih, ekonomskih prednosti, na kraju, citavo Podunavlje se integriše i briše se razlika izmedu Vojvodine i severnog dela Šumadije... Suštinski, Istorijski arhiv Požarevac je zakoracio mnogo više od jedne regionalne naucno- strucne institucije. Mislim da je to veliki uspeh , a ovaj Zbornik samo je jedan od indikatora tog ukupnog uspeha, zakljucio je dr Dragan Petrovic.

Istorijski trenutak za Srbiju

Vojno- politici komentator “Politike”, Miroslav Lazanski, ukazao je na znacaj zalaganja Istorijskog arhiva Požarevac da doprinese obo-gacivanju istorije. Potom, potaknut aktuelnom politickom situacijom, istorijskim trenutkom u kojem se Srbija nalazi, Lazanski je izložio svoje videnje nekih od uzroka postojece situacije na Kosmetu.

-Zadivljen sam da jedan Istorijski arhiv, kao što je Arhiv grada Požarevca, ima tu vrstu mogucnosti da izdaje ovako kvalitetne knjige, istorijske zbornike koji se osvrcu na sve ono što se zbivalo na prostorima Srbije, narocito u Branicevu, sa posebnim naglaskom na vojnu komponentu. U Zborniku je sve sistematski obradeno i ima dosta vojnih elemenata, posebno kada je u pitanju vazduhoplovstvo i ta tradicija, kojoj se sada Srbija prirodno vraca. Svako ko bude imao priliku da ovaj Zbornik pogleda malo detaljnije nesumnjivo ce od toga imati mnogo koristi. Dakle, govorimo o Zborniku koji se bavi istorijom, a Srbija upravo živi u jednom istorijskom trenutku. Ovi dani su dani istorije, rekao je Lazanski, otvorivši time temu Kosmeta:

-U ovom Zborniku sam video da se spominje Arcibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda, a njegovo poznata misao je: “Kada se Srbi slože niko im ništa ne može”. Medutim, ocito da sloge nema. Upravo na to su odredeni faktori u inistranstvu i racunali...

-Kosmetski problem nije od juce, niti je problem jednog režima, niti jedne Vlade, niti jednog politicara, vec pitanje koje egzistira još od 1389. godine. Srbiji se jedan deo njene teritorije oduzima prostom otimacinom, protivno Medunarodnom pravu, protiv Povelje Ujedinjenih nacija, što potvrduje da živimo u vremenu kada ne odlucuje ni Medunarodno pravo, ni pravda, ni istina, vec zakon gole sile, nastavio je Lazanski:

-Cinjenica je da šta god da se Albancima na Kosovu u prošlosti davalo nije bilo dovoljno da amortizuje njihovu staru težnju ka nezavisnosti. I u staroj Jugoslaviji imali su sva gradanska i politicka prava, mesta u ministarstvima, ambasadorska mesta, jedan Albanac je bio predsednik države, drugi predsednik Parlamenta, treci Socijalistickog saveza.., imali su i generale u JNA. Bilo je i pokušaja oružane pobune. Srbija je zakazala devedesetih. Nije reagovala u pravo vreme. Na jugu je problem tinjao, ali smo se pravili da ga ne vidimo.

-Do pocetka 2005. godine niko na Zapadu nije javno smeo da kaže da ce Kosmet biti nezavistan. Šta se od tada promenilo? Šta je uticalo da danas javno cujemo takve izjave? Da li su to pretnje Albanaca nasiljem, da li je u pitanju sporost naše diplomatije ili je sve to kumulativno doprinelo da se Zapad prelomi i odluci da prizna nezavisnost Kosmeta? Možda je tome doprinelo i naše veliko oklevanje u pocetnom iniciranju o rešavanju statusa Kosmeta. Verovatno i javne izjave da ništa necemo rešavati vojnim putem. Dok Albanci prete nasiljem, Beograd kaže da ce nastupati samo mirno i diplomatski. Spoljna politika jedne države mora biti kombinacija ekonomske, politicke, diplomatske, pa i vojne moci, zakljucio je Lazanski.

A. Maksimovic

DIREKTORKA POŽAREVACKOG ARHIVA, JASMINA NIKOLIC

“Arhivska grada kao multidisciplinarni izvor saznanja sadrži dragocene informacije i podatke o institucionalnim i pojedinacnim ljudskim delatnostima i aktivnostima. Znacaj sadržaja arhivske grade i društvena potreba njenog proucavanja i korišcenja u naucne i druge svrhe osnovni su razlozi postojanja arhiva. Otuda je razumljivo što je arhiv celokupnu svoju naucnu i strucnu delatnost usmerio ka ostvarivanju dva cilja: da zaštiti i sacuva arhivsku gradu i da primenom naucnih metoda rada stvori što povoljnije uslove za njeno korišcenje.

Višegodišnji naucno istraživacki projekat o istoriji Požarevca i okoline predstavlja nastavak sistematskog naucnog istraživackog rada Istorijskog arhiva Požarevac. Ta istra-živanja su pokazala da je u ovom delu Srbije rasprostranjena specificna kultura u cijem je formiranju, pored srpskog, znatnu ulogu imalo i stanovništvo koje je naseljavalo ovu oblast od daleke prošlosti do naših dana. Delovanja društveno-istorijskih faktora od kraja 15. pa do 20. veka odrazila su se na kulturni razvoj naroda u ovom kraju znacajnim sadržajima i oblicima života. Zbog toga se izrada ovih Zbornika nametala kao nužnost, jer se danas u ovom regionu tradicionalne životne i kulturne navike brzo gube, a u celini nisu još dovoljno proucene i objavljene.”

Rekonstrukcija krova Mileninog doma

Za investiciono održavanje postojecih objekata u 2008. godini Galerija Milena Pavlovic Barili dobila je iz Opštinskog budžeta milion dinara, sredstva koja su opredeljena za rekonstrukciju krova u starom delu Galerije.

- Uvidom arhitekata Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva konstatovano je da krov ugrožava Galeriju zbog cega je neophodna kompletna rekonstrukcija, od letvi, merteka, termo i hidro zaštite do kompletne zamene crepa. Pored toga, predstoji nam adaptacija podrumskih prostorija, stepeništa i sredivanje dvorišta. Galerija kao izložbeni prostor je odvojena i nesmetano ce raditi, a radovi na pomenutoj krovnoj rekonstrukciji obavljace se iz našeg i komšijskog dvorišta, kaže Radivoje Stanojevic, upravnik Galerije.

M. K.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

PESNICI HOCE BOLJI SVET

Ninoslav Radojicic: „Prekrasni mrtvac”,

Bulevar 2007. Požarevac

Sve plodniji pesnik Ninoslav Radojicic objavio je krajem prošle godine novu zbirku pesama pod intrigantnim naslovom „Prekrasni mrtvac” u kojoj su na osamdesetak strana dva ciklusa: „Secanja” i „Apatija”. Izdavac je Izdavacka kuca „Bulevar” u Požarevcu koja sve više skrece pozornost kulturne javnosti izdavanjem knjiga ili spremanjem dramskih predstava.

Lirski krugovi Radojicica ostaju nepromenjeni. On je refleksivni pesnik, zagledan u ponore i dubine svega postojeceg i njegovi stihovi imaju nesumnjivu poruku: I ovaj,kao i svi pesnici hteli bi bolji ljudski i pesnicki svet. Suština njihova je u stalnom vapaju za promenama koje, ocigledno , sporo dopiru do ovaplocenja. Gnevan i buntovan, nepotkupljiv i otporan u mržnji prema paklu u ljudima i van njih, Radojicic ispisuje poetiku bola i stradnja, posrtanja i nestajanja, nepredovanja i neuzmicanja.

U tematsko-motivskom smislu ova knjiga je nastavak predhodnih, ali u nacinu obrade i donošenja stihova doživljaj, istina tragican, potpuniji je i zreliji. Ipak, sva vrata nisu zatvorena,sve nije baš premnogo sumorno, ostaje nada u ljudsko i izvesnije bez obzira što nosi obrise efemernosti,a povremeno i suptilne nostalgicnosti.

S.R.

NARODNA BIBLIOTEKA “VUK KARADŽIC” VELIKO GRADIŠTE OTVORILA DECJE ODELJENJE

KUTAK ZA NAJMLAÐE

U Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžic” u Velikom Gradištu najmladi sugradani dobili su kutak samo za sebe, tek osnovano Decje odeljenje.

Kolektiv gradištanske Biblioteke, predvoden direktorom Željkom Ivanovicem, otvorio je Decje odeljenje na dan srpskog prosvetitelja Save, 27. januara, koje je zvanicno pocelo sa radom vec sledeceg dana.

Od tada, Decje odeljenje okupilo je skoro dve stotine najmladih Gradištanaca, predškolaca, polaznika nižih i viših osnovnoškolskih razreda, i specijalno za njih priprema niz aktivnosti: radionice, panoe, prikaze godišnjica, promocije knjiga i još svakojaka druženja.

A. M.

KULTURNO- PROSVETNA ZAJEDNICA OPŠTINE POŽAREVAC

OTVOREN KONKURS ZA “ZLATNO PERO”

Kulturno- prosvetna zajednica opštine Požarevac, po tradiciji, raspisala je takmicarski konkurs za esej o glumcu i, time, novog nosioca priznanja “Zlatno pero”, a povodom “Trinaestih glumackih svecanosti Milivoje Živanovic”, najavio je na konferenciji za novinare u Centru za kulturu Požarevac, prošlog ponedeljka, sekretar Kulturno- prosvetne zajednice opštine Požarevac, Dragiša Živadinovic.

Pravo ucešca na konkursu sticu radovi koji do sada nisu objavljivani. O najboljim esejima odlucice žiri KPZ Požarevac. Pobednicki radovi bice “obelodanjeni” 1. aprila. Za prvo mesto sledi nagrada od 10.000 dinara, drugo 8.000 i trece 5.000 dinara. Bice odabrano i još pet eseja, koji ce, uz tri nagradena, takode biti objavljeni u književnom casopisu “Branicevo”.

Konkurs je otvoren do 20. marta. Eseje potpisati punim imenom i prezimenom i poslati na adresu Kulturno- prosvetna zajednica opštine Požarevac, ul. Jovana Šerbanovica 1, sa naznakon “Za konkurs”.

Na pomenutoj konferenciji, predsednik Kulturno- prosvetne zajednice opštine Požarevac, Draško Grujic, pozvao je ljude od pera da ucestvuju na konkursu i konstatovao da je KPZ Požarevac proteklu godinu završila veoma uspešno i u 2008. stupila sa ambicioznim planovima, medu kojima je i osnivanje Omladine KPZ Požarevac:

-Zadovoljni smo rezultatima postignutim u oblasti kulture. Kulturno- prosvetna zajednica se ponovo izborila za mesto koje joj punim pravom pripada i postala nezaobilazni element kulturnih zbivanja u našem gradu.

A. M.

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH PISACA

KURJACE POSTAJE RASADNIK PESNIKA

Jasmina Radojkovic: “Cudna mala”, Srpska kuca, Požarevac, 2007.

Neposredno pred istek kalendarske godine Kulturno-izdavacki centar “Srpska kuca” objavio je prvu pesnicku zbirku mlade poetese Jasmine Radojkovic iz sela Kurjaca u Stigu. Valja napomenuti da polako ali sigurno Kurjace postaje pravi mali rasadnik pesnika. Veliša Joksimovic, Dragoslav Mišic i evo sada Jasmina Radojkovic.

Prva knjiga Jasmine Radojkovic je najava pesnika sa prilicnimm rasponima,talentovane spisateljice kod koje su mnoge teme i motivi u opticaju, i ciji su jezik i stil lako prepoznatljivi i citaocima prijemcivi.

Ipak, uocljivo je da je ljubav središna preokupacija autorke i ta opsesija je nesporedna,topla, jednostavna, a opet plasticna i do bola duboka. U tesnoj vezi sa ljubavlju je i prolaznost koja ima svoj žrvanj i sve pred sobom melje.

Inace, uz ovaj novinski prikaz i vest da je prošle subote u Domu kulture u Kurjacu održana promocija ove knjige uz nesebicnu pomoc izdavaca Srpske kuce.

S.R.

U BIOSKOPU CENTRA ZA KULTURU POŽAREVAC

CARLSTON ZA OGNJENKU

U bioskopu Centra za kulturu Požarevac ove nedelje ne propustite novi domaci film “Carlston za Ognjenku”, koji je nakon jucerašnjeg prvog emitovanja na repertoaru sve do 24. februara.

Cena ulaznice je 150 dinara, a projekcije su zakazane za 17, 19 i 21 sat.

Žanrovski, “Carlston za Ognjenku” je avantura, režiser je Uroš Stojanovic, a glumacku ekipu cine: Sonja Kolacaric, Katarina Radivojevic, Olivera Katarina, Stefan Kapicic, Nenad Jezdic...

Pocetkom iduce nedelje, od 25. februara do 2. marta, pocinje projekcija animiranog filma “Pcelac Berimedic”, a od 28. februara do 2. marta gledajte film “Americki gangster”.

A. M.

PROMOCIJA KNJIGE ARADSKA TVRÐAVA

U Maloj sali Centra za kulturu u Požarevcu u Požarevcu sa pocetkom u 17 sati sutra se održava promocija knjige “Aradska tvrdava” posvecena Austro-Ugarskom logoru za istrebljenje Srba. Ulaz slobodan.

KULTURNA HRONIKA OPŠTINE PETROVAC

OVACIJE U PRIJEPOLJU

Pozorište “Bata Bulic” iz Petrovca 15 i 16. februara gostovalo je u Prijepolju i Novoj Varoši. U ta dva grada odigrana je predstava “Pukovnik ptica” po tekstu Hrista Bojceva a u režiji Miloša Jagodica.

Na oba gostovanja Petrovcani su doživeli ovacije, a sale dupke pune. Inace, glumci su obišli Manastir Mileševo, a sa kulturnim poslenicima Prijepolja i Nove Varoši ostvaren je dogovor o bogatijoj kulturnoj saradnji u oba smera.

Tito u Kostolcu

Ovih dana petrovacko pozorište “Bata Bulic” odigrace tridesetu jubilarnu sada vec kultnu predstavu : “Kako smo voleli druga Tita”. Jubilarna predstava igrace se u Petrovcu uskoro.

U meduvremenu narednog cetvrtka ovaj ansambl sa istoimenom predstavom gostovace u Kostolcu, pa se veruje da ce imati i naklonost publike i punu salu.

Dogovor o kulturnim dogadajima

U Malom Crnicu prošlog cetvrtka održan je sastanak svih direktora Centara za kulturu iz osam opština Branicevskog okruga sa ciljem usaglašavanja kalendara kulturnih manifestacija u ovoj godini. Koordinator skupa bio je Miodrag Lukic, direktor Centra iz Petrovca.

Osim toga ostvarena je puna saglasnost u vezi sa organizacijom i sprovodenjem republicke manifestacije “Takmicenje sela Srbije”.

Pripreme u punom jeku

U opštini Petrovac pripreme za Takmicenje sela Srbije su u punom jeku. Ocekuje se dvadesetak sela da ce ucestvovati u petanestak oblasti društveno-kulturnog i javnog života. Prvi nastup zakazan je za 22. mart, a završetak takmicenja za 4. maj. Ta odluka važi ne samo za petrovacku vec i za sve opštine ovog okruga.

JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE “KOMUNALNE SLUŽBE” POŽAREVAC

BESNA LISICA U CENTRU POŽAREVCA

Dobrim svakodnevnim radom ekipa ZOO higijene Javnog komunalnog preduzeca “Komunalne službe” evidentno je manji broj pasa lutalica na ulicama Požarevca i Kostolca. Medutim, kako se sa gradskih ulica ukljanjaju psi, koji su na tom prostoru gospodarili, smatrajuci ih svojim, pristižu divlje ptice i životinje u potrazi za hranom.

-Posetioci požarevackog hipodroma ovih dana mogu da cuju kliktanje fazana, pa i da vide citava jata koja “zauzimaju” ovaj, sada ne branjeni prostor. Ovo je generalno gledano, lep prizor. Medutim, kada se pojavi predator, uz to poznat po prenošenju besnila sa divljih na domace životinje, kakva je lisica, pa još u najstrožem centru grada, to je vec “zvono na uzbunu”. Upravo se to dogodilo pretprošle subote, kada me je Policija pozvala i prenela mi informaciju da je u dvorištu iza požarevacke Centralne apoteke primecena lisica. Kako je naša ekipa službe ZOO higijene vec bila blizu te lokacije, nezvana gošca je u roku od nekoliko minuta bila uhvacena i smeštena u naše specijalno vozilo. Još prilikom hvatanja, radnici su primetili pojacano lucenje pljuvacke, što je bio još jedan pokazatelj o mogucoj zaraženosti besnilom, neizlecivoj bolesti ukoliko se prenese na coveka. Iako su clanovi ZOO ekipa vakcinisani protiv potencijalnih zoonoza, primenjene su sve mere opreza i lisica je dopremljena u veterinarsku stanicu gde je obavljena eutanazija, a uorak poslat u referentnu laboratoriju, odakle smo prošlog ponedeljka dobili potvrdu da se zaista radi o besnilu-rekao nam je Saša Valjarevic, direktor JKP-a.

Naravno, ostaju pitanja bez odgovora: odakle je stigla lisica, koliko i gde sve je boravila u naseljenoj sredini i sa koliko životinja je bila u kontaktu pre nego što je “dolijala”.

Istog dana je održana sednica Opštinskog veca na kojoj je doneto Rešenje o obrazovanju Opštinskog operativnog štaba za suzbijanje i iskorenjivanje besnila. Predsednik Štaba je Boban Ðuric, šef Odseka veterinarske inspekcije za Branicevski okrug, a clanovi su: iz Veterinarskog specijalistickog instituta LJubomir Stoiljkovic, direktor i mr Milena Živojinovic, epizootiolog, iz ZZJZ pri kome radi i ambilanta za antirabicnu zaštitu dr Vera Jokovic Kostic, nacelnica epidemiološke službe, Miodrag Petrovic, republicki veterinarski inspektor, Grujica Nikolic, komunalni inspektor, Slobodan Milenkovic, iz Odeljenja za privredu, finasije, trezor i društvene delatnosti, kao i Zoran Milojkovic, šef službe za zoohigijenu JKP ”Komunalne službe” u cijoj nadležnosti je i rad privremenog prihvatilišta za pse i macke.

-Clanovi naših ekipa za hvatanje pasa i macaka su obuceni za što bezbedniji rad sa životinjama, pa i potencijalno zaraženim besnilom, a kako se u slucaju ove uhvacene lisice pokazalo i zaraženom životinjom. Pri-menjene su sve mere higijensko sanitarne zaštite, a uhvacene životinje smeštene su u poseban prostor kako bi bile pod strucnim nadzorom koji bi iskljucio mogucnost daljeg širenja zaraze. Postavili smo sanitarne barijere na ulazu u Prihvatilište, u koje nije dozvoljen pristup neovlašcenim licima dok god je na snazi Odluka Republicke veterinarske inspekcije po kojoj je Požarevac proglašen besnilom zaraženim podrucjem, a okolina, u krugu od 20 kilometara ugroženom zonom-naglasio je Milojkovic.

U “Komunalnim službama” isticu lepu saradnju gradana i pomenutog Prihvatilišta. Od 15. oktobra prošle godine kada je ovaj dom za lutalice poceo da radi, mnoge porodice su dolazile u “usvajale” kucne ljubimce. Zahvaljujuci gledanosti požarevackih TV stanica, poceli su da dolaze i žitelji Podunavlja. Nažalost, ovaj vid zbrinjavanja pasa i macaka morace da bude privremeno obustavljen, kako bi se izbegla i najmanja mogucnost zoonoze, i kako bi buduci vlasnici bili sigurni u veterinarsko zdravstvenu bezbednost buduceg ljubimca.

U cilju što bržeg i sveobuhvatnijeg sprecavanja širenja besnila, poslovodstvo JKP-a cini napore da brojcano i tehnicki ojaca službu ZOO higijene, koja bi ubuduce radila i po dve ekipe u prvoj i trecoj smeni, što bi ujedno najmanje smetalo gradanima. Sa sadašnjom opremljenošcu moguce je hvatanje lutalica u ogranicenim ulicnim prostorima. Za zelene površine, parkove i prilaze gradu neophpodna je puška za uspavljivanje. Jednu je Komunalno kupilo pre više godina, ali od proizvodaca “Zastava-oružja”, meci sa anestetikom nikada nisu isporuceni. Zbog toga se sada istražuje mogucnost uvoza takve municije, pa makar u “kompletu” sa novom puškom, ukoliko nije moguce naci adekvatnu za staru, iz koje nikada nije ispaljen ni jedan metak. Takode, kako smo ekskluzivno dobili vest, stigla im je upravo kupljena Lada Niva sa prikolicom za smeštaj kaveza, što ce omoguciti kretanje ekipama i po neravnom terenu.

Inace, u akciju suzbijanja širenja besnila ukljucili su se i lovci hajkama na lisice i šakale.

U korak sa vremenom

Prateci evropska kretanja u oblasti sakupljanja komunalnog otpada i izdvajanja sekundarnih sirovina, poslovdstvo “Komunalnih službi” je išlo u korak sa vremenom, cesto i koji korak ispred zakonskih propisa u ovoj oblasti. Nešto slicno se dešavalo sa radom reciklažnog centra koji zasad prikuplja i balira PET ambalažu i karton, a uskoro ce poceti organizovano prikupljanje i baliranje aluminijumskih “limenki” i stare hartije koju koriste brojne ustanove, banke, odnosno službe koje se bave administrativnim poslovima, a razmišlja se i o organizovanom prikuplja-nju starih guma.

- Upravo nam je jutros stiglo 15 specijalnih posuda za odlaganje limenki i koje ce tokom dana biti raspodeljene vecim ugostiteljskim objektima u centru Požarevca i Kostolca. Kako naša služba javne higijene ovaj prostor inace obilazi svakog jutra i prazni vec postojece kontejnere, odnosice i dnevno prikupljene kolicine limenki, koje ce zatim biti balirane. Kada se uskladišti dovoljna kolicina ovako pripremljenih limenki, bice odvezene na dalju preradu, odnosno reciklažu sa krajnjim ciljem ponovne upotrebe. Takode, beli papir, koji je do sada završavao i u smecu, a zbog cije proizvodnje je iseceno nebrojeno stabala, planiramo da posebno prikupljamo, jer je njegova reciklaža i kasnija upotreba znacajno razlicita u odnosu na dosad prikupljanu kartonsku ambalažu. Ekologija nema alternativu. Tako, i pre usvajanja adekvatnog zakonskog propisa mi smo potpisali ugovor sa cementarom u Velikom Popovcu o isporuci starih guma, koje nam danas na divljim ili legalnim deponijama stvaraju mnogo glavobolje, posebno kada dode do njihovog paljenja. Sagorevanjem na otvorenom, razvijaju brojne toksicne materije i time direktno ugrožavaju zdravlje ljudi koje je svakom ko razmišlja na pravi nacin-neprocenjivo. Cuvanje životne sredine i razumno korišcenje prirodnih resursa je ono što nam je preokupacija ovih dana, kada vršimo intenzivne pripreme za pocetak gradnje regionalne deponije u Jelen dolu u smederevskoj opštini. Ja sam na celu našeg koordinacionog tima koji sacinjavaju još i Voja Pajic, gradski arhitekta, Dragoslav Janicijevic, teh. direktor našeg Preduzeca, Mirjana Lekic, ekolog i Jelena Petrovic, finasijski strucnjak-ispricao nam je Saša Valjarevic.

Iako ne spada u direktnu nadležnost JKP-a “Komunalne službe”, tokom kontakata sa Smederevcima, bice pokrenuto i pitanje eksploatacije šljunka i sa smederevske strane, zbog ozbiljnog ugrožavanja vodozahvata izvorišta “Kljuc” koje nijedan projekat nece sacuvati, a uzgred receno prošlogodišnji je opštinu koštao dosta novca. Koliko dugo ce prošlogodišnja investicija uspeti da sacuva kvalitet vode koju piju gradani požarevacke opštine, zavisice od mnogih cinilaca, medu kojima je pomenuto istanjenje pešcane filtracije možda i presudano. Uz to, nedostatak mreža kanalizacije u naseljima i gradovima, kao i postrojenja za precišcavanje voda koje se ispuštaju u Veliku Moravu duž njenog toka, briga je cele zajednice, a ne samo onih opština cija su vodoizvorišta u njenoj blizini. Zbog toga Valjarevic planira da se aktivno ukljuci u skupštinsku raspravu prilikom usvajanja zakona iz ove oblasti, koji bi trebalo da se uskoro nadu na dnevnom redu rada Pralamenta.

R.R.D.

Iz JKP-a apeluju da svi gradani obrate vecu pažnju na svoje kucne ljubimce, posebno ako nisu blagovremeno vakcinisani protiv besnila, što je inace zakonska obaveza svakog vlasnika psa ili macke.

-Trudite se da vam se ovih dana pas ili macka ne nalaze van dvorišta, da se ne bi desilo da ih naše ekipe “pokupe”. Takode, obratite pažnju na ponašanje životinje, jer pri zarazi besnilom one cesto menjaju cud. Bitan je njen izgled, kako vam ne bi promakao neki detalj koji može da ukaže na prisustvo ove izuzetno opasne bolesti. Ukoliko primetite neki od “znakova za uzbunu” nemojte joj sami prilaziti i tako izlagati sebe i svoje zdravlje neželjenoj, i što je takode znacajno, nepotrebnoj opasnosti. Pozovite 0648918217 ili 0648918218 kako bi taj posao obavile naše strucne ekipe-savetuje Valjarevic.

Veterinarsko specijalistiCki Institut "PoŽarevac" nakon proglaŠenja PoŽarevca zaraŽenim od besnila, apeluje na graÐane

OBAVEZNA VAKCINACIJA

- Od septembra prošle godine do srede, 13. februara 2008. u požarevackoj opštini ukupno vakcinisano 5.000 pasa i macaka-Uporedo sa vakcinacijom sprovodi se i obeležavanja - Besna lisica, osim u Požarevcu nedavno dijagnostikovana i u Milatovcu, u Opštini Žagubica, a 12. februara i u okolini Smedereva

Vest da je u centru Požarevca uhvacena lisica za koju se nakon pregleda ustanovilo da je bila besna, s razlogom je uznemirila Požarevljane, a u nadležnim republickim i opštinskim službama i institucijama pojacala mere opreza i prevencije. Shodno situaciji prvi su reagovali zaposleni u JKP “Komunalne službe”, republickoj veterinarskoj inspekciji i u VSI “Požarevac” u kome se i posumnjalo na besnilo pa je uzorkovan materijal poslat u laboratoriju Naucnog instituta za veterinarstvo Srbije. Sumnja se pokazala opravdanom , rezultati su potvrdili da je lisica bila besna. Na osnovu toga Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu, Uprava za veterinu donelo je odmah rešenje o proglašenju teritorije u krugu od tri kilometra od žarišta, mesta gde je pronadena lisica - zaraženom. Teritorija u krugu od deset kilometara od žarišta, proglašena je ugroženom od besnila. Rešenjem su veterinarskim i drugim službama naložene konkretne mere koje se narednih dana moraju sprovoditi i intenzivirati na terenu. O kojim merama je rec, pitali smo magistra Milenu Živojinovic, epizootiologa u VSI “Požarevac”:

- Gradanstvo bi moralo sve svoje kucne ljubimce, pse i macke, prevashodno da drži zatvorene. To je jedna od mera u rešenju. Oni psi koji još nisu vakcinisani protiv besnila morali bi odmah da prime vakcinu i da budu obeleženi. Ukoliko se u ponašanju zdravstvenog stanja ljubimaca primete neke promene, nužno je odmah to prijaviti svom veterinaru ili republickom veterinarskom inspektoru. Uporedo sa vakcinacijom i obeležavanjem pasa sprovodice se i akcija organizoavanog odstrela štetne divljaci na teritoriji lovišta Stig i svaki uzorkovan materijal bice pregledan na besnilo. Svi psi i macke koji se nadu na ulici bice uklonjeni od strane radnika JKP “Komunalne službe”. Naš Institut je obezbedio dovoljnu kolicinu vakcine protiv besnila i dovoljno mikro cipova za obeležavanje pasa. Vakcinacija nije ništa novo, mi je vec sprovodimo od kraja septembra prošle godine, sada cemo je samo intenzivirati. Veterinarska služba obilazi Požarevac i okolinu, najpre cemo pokriti uži centar, pa citav grad, a zatim okolna, naseljena mesta, sve u cilju da obuhvatimo što veci broj pasa i macaka. Vakcina je, inace besplatna, placa se samo taksa od 100 dinara. Napominjem da je od septembra do ovih dana, na podrucju naše opštine vakcinisano oko 5.000 pasa i macaka. Apelujemo na gradane da ukoliko to vec nisu ucinili, obavezno vakcinišu svoje ljubimce cime ce prvo njih, a zatim i ljude zaštititi od ove opasne bolesti. Istovremeno sa vakcinisanjem radimo i obeležavanje pasa, izdaju se potrebna uverenja cime je životinja trajno obeležena i zna se njen vlasnik. Sve ovo rade vaterinarske službe na terenu, na teritoriji grada Požarevca postoji sedam veterinarskih ambulanti i dve veterinarske stanice ovlašcene da rade vakcinaciju protiv besnila i obeležavanje pasa, napominje Milena Živojinovic.

Besna lisica uhvacena u centru Požarevca nije jedinstven slucaj u Branicevskom i Podunavskom okrugu u poslednjih nekoliko meseci. Besna lisica, naime, dijagostikovana je nedavno na podrucju Opštine Žagubica, u naselju Milatovac, a juce, 12. februara, u okolini Smedereva.

Na naše pitanje do kada ce rešenje o proglašenju Požarevca zaraženim od besnila biti na snazi, u Institutu odgovaraju - do isteka tri meseca pod uslovom da u tom vremenskom periodu ne bude novih slucajeva bolesti. Važno je reci i to da su svi psi koji su bili u društvu zaražene lisice uhvaceni i da se nalaze u prihvatilištu gde se prati i posmatra njihovo ponašanje.

S.E.

OTKUD LISICA U GRADU?

Jedan od osnovnih simptoma bolesti besnila je promena ponašanja. Kod divljih životinja se to manifestuje u potpunom gubitku straha od ljudi. Tako je i ova “naša” lisica mogla da prošeta celim gradom i stigne u sam centar. Gradani su je primetili i prijavili SUP-u a ovi su obavestili Centar za uzbunjivanje i republicku veterinarsku inspekciju . Uhvatili su je radnici ZOO službe za higijenu JKP “Komunalne službe”. Ovo je za sada jedina besna lisica koja je došetala do samog centra Požarevca, ali ne i jedinstven slucaj posete besne lisice Požarevcu. U Institutu navode da su besne lisice otkrivene na Cacalici, iza Liona, zatim u ulici Cane Babovic, na Lucickom putu, iza farme...

Besnilo-bolest sa smrtnim ishodom

Strucnjaci Instituta podsecaju da je besnilo veoma opasna zarazna, neizleciva bolest od koje se, gotovo u svim slucajevima umire u najgorim mukama.

- Osnovna zaštita je vakcinacija zbog cega i apelujemo na gradane da ovo shvate ozbiljno. Vakcinacija je bitna kako za pse tako i za macke koje se nažalost vakcinišu u znatno manjem broju, iako su one vece lutalice i pogodnije za vezu izmedu domacih i divljih životinja. Macke se za sada samo vakcinišu, ne obeležavaju se, isticu u VSI.

LJUBOMIR STOJILJKOVIC, DIREKTOR INSTITUTA:

OPŠTINA FORMIRALA ŠTAB

Na Rešenje o proglašenju Požarevca zaraženim od besnila odmah su reagovali u lokalnoj samoupravi, formiran je Opštinski štab za suzbijanje bolesti:

-Clanovi Štaba su ljudi iz raznih struktura: iz veterinarske inspekcije, iz našeg Instituta, iz Zavoda za javno zdravlje, iz JKP “Komunalne službe”, iz Opštine... Svako iz svoje nadležnosti sprovodi mere iz rešenja. Štab je sacinio Operativni plan za sprecavanje širenja bolesti. Sastajacemo se i raditi svakodnevno sve dok rešenje nadležnog Ministarstva o proglašenju besnila bude na snazi, napominje direktor LJubomir Stojiljkovic.

PROŠLE GODINE U BRANICEVSKOM OKRUGU

OZLEÐENO BLIZU TRISTA LJUDI

Besnilo spada u zoonoze, odnosno bolesti koje životinje prenose na coveka, a što bi dobrim preventivnim radom moglo biti potpuno izbegnuto. Nažalost, u svetu svake godine od besnila umre oko 55 hiljada ljudi, medu kojima je više od polovine dece, mlade od 15 godina. Znaci, svakih deset minuta negde na zemaljskoj kugli, poneko umre u strašnim mukama, zato što je oboleo od besnila. U lancu zaraze ovim virusom karike najbliže coveku su lisica i pas. Lisica najcešce prenosi besnilo na domace životinje sa kojima je covek u svakodnevnom kontaktu. Kada životinja oboli, besnilo joj menja cud, pa tako i ona najplašljivija izgubi strah od ljudi. Znaci da je neka životinja, neuobicajenog ponašanja, možda besna su nakostrešena dlaka, pojacano lucenje pljuvacke, “umiljata lija”...

- Šta uraditi ako vas ozledi životinja? Treba odmah isprati ranu cistom vodom i sapunom i to ciniti tokom 15 minuta. Zatim treba otici kod svog lekara, cak iako je rana veoma mala. Lekar ce vas uputiti u nadležnu antirabicnu stanicu, kakva je i naša u Zavodu za javno zdravlje u kojoj je tokom 2007. pregledano 286 ozledenih od strane pasa, macaka i drugih životinja. Sa teritorije opštine Požarevac obratile su nam 202 osobe, od kojih je 27 moralo da primi kompletnu postinfektivnu antirabicnu zaštitu (uz adekvatnu vakcinu i humani imunoglobulin). Od pocetka ove godine, zakljucno sa 13. februarom, obratilo nam se 24 ozledenih osoba sa teritorije Branicevskog okruga, od kojih je 13 sa teritorije opštine Požarevac-istakla je dr Vera Jokovic Kostic, nacelnica Epidemiološke službe požarevackog Zavoda za javno zdravlje.

Kompletna antirabicna zaštita je veoma skupa, a uz to nije bezazlena po opšte zdravlje onog ko je prima. Ipak, u situaciji kada se zaraza besnilom ne može u potpunosti iskljuciti, ona je jedino ispravno rešenje.

R.R.D.

Usled pojave zarazne bolesti životinja BESNILA u naseljenom mestu Požarevac, u opštini Požarevac proglašava se zaraženim u poluprecniku od najmanje tri kilometra od žarišta u Požarevcu, a podrucja i lovište "Stig", a podrucje u poluprecniku od najmanje 10 kilometara od žarišta naseljenog mesta Požarevac proglašava se ugroženim od zarazne bolesti besnila.

SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE BESNILA

OBAVEŠTAVAJU SE GRAÐANI

Da ce se na podrucju zaraženog mesta Požarevac u opštini Požarevac, radi suzbijanja i iskorenjivanja pojave besnila sprovoditi sledece mere:

1. Popis, vakcinacija i obeležavanje svih nevakcinisanih pasa i macaka starijih od 3 meseca.

2. Zatvaranje pasa i macaka.

3. Uništavanje pasa i macaka lutalica na human nacin i neškodljivo uklanjanje leševa.

4. Zabrana prometa, izložbi i smotri pasa i macaka.

5. Zabrana izdavanja uverenja o zdravstvenom stanju životinja za pse i macke.

6. Zabrana prometa divljaci.

7 Ubijanje životinja obolelih od besnila i životinja koje su ujedene ili bile u kontaktu sa bolesnim životinjama.

8. Vakcinacija životinja ce se izvršiti do 26.02.2008.godine.

9. Ubijanja lisica, drugih divljih mesoždera i vizamskih pacova.

10. Zabrana skidanja koža sa leševa pasa, macaka, lisica, vukova i ostalih krznašica i drugih životinja.

11. Zabrana iznošenja životinjskih proizvoda, sirovina i predmeta preko kojih se besnilo može preneti iz zaraženih dvorišta.

12. Dezinfekcija prostorija u kojima su se nalazile obolele životinje i pribora koji je bio u dodiru sa obolelim životinjama.

Na ugroženom podrucju, radi sprecavanja i pojave bolesti besnila sprovodice se sledece mere:

1. Popis, vakcinacija i obeležavanje svih nevakcinisanih pasa i macaka starijih od 3 meseca.

2. Zatvaranje pasa i macaka.

3. Uništavanje pasa i macaka lutalica na human nacin i neškodljivo uklanjanje leševa.

4. Ubijanje lisica, drugih divljih mesoždera i visamskih pacova na teritoriji ugroženog podrucja u lovištu "Stig".

5. Vakcinacija životinja izvršice se 26.02.2008.godine.

Popis, vakcinaciju i obeležavanje životinja izvršice nadležne veterinarske organizacije, pri cemu se obavezno mora popuniti sva propisana dokumentacija (potvrda o vakcinaciji protiv besnila pasa i macaka i Uverenje o izvršenom obeležavanju pasa, ili vakcinacija pasa i macaka protiv besnila.)

Vakcinacija životinja obavice se inaktivisanom vakcinom.

Troškovi vakcinacije životinja padaju na teret budžeta Republike Srbije.

ODELJENJA ZA PRIVREDU, FINANSIJE I DRUŠTVENE DELATNOSTI

SVE VIŠE NOVIH KORISNIKA

.Požarevacka “Toplifikacija”, nakon okoncanih radova u 2007. godini, primarne magistrale u Nevesinjskoj ulici, izgradnje podstanice i sekundarnog dela u Kosovskoj, Toplicina - Lole Ribara sekundarni deo i prikljucak na JKP, Nemanjina - prikljucak na podstanicu “Hrastovaca”, ovih dana privodi kraju lokaciju Vase Pelagica - prikljucak na podstanicu “Bosanska 6” kao i prvi deo Kosovske i Skopljanske, prikljucak na Decji vrtic “Neven”. Ocekuje se da te dve lokacije budu u fukciji za oko nedelju dana. Ukupno, za grejanje u tekucoj sezoni broj korisnika uvecava se za oko 500.

Treba napomenuti da su medu novim korisnicima i vlasnici 56 stanova i 17 lokala u velikoj stambeno-poslovnoj zgradi u Lole Ribara 36, u Nemanjinoj 7 slicno, u Bratstva i jedinstva 75, Vardarska 3 - 9 oko 80... Radilo se za poznate kupce, sve novosagradene stambene zgrade prikljucene su cim su bile spremne za useljenje.

Ceka se odgovor Fonda

Plan za 2008. godinu je vec poceo da se realizuje, usvojili su ga Upravni odbor i Skupština, i u toku je obezbedenje sredstava za pocetak radova na terenu.

- U pripremi je elaborat sa kojim cemo konkurisati kod Fonda za zaštitu životne sredine, a radimo i glavne projekte za sve lokacije za koje konkurišemo kod Fonda. U prvoj grupaciji su sve lokacije na kojima vec postoje toplopredajne stanice, gde su odradeni primarni pravci i preostaje da se proširi sekundarna mreža prema korisnicima. Jedna od njih je Ratarska ulica, gde treba od Partizanske, odnosno Vojvode Dobrnjca kako se sada zove taj stambeni blok gde je naša TPS, da odradimo deo do Ratarske. Sa te podstanice planirano je da se snabdevaju: Ratarska, Partizanska, Miodraga Markovica do PTT garaža, ulica Brace Dobrnjca, leva i desna strana. Mreža je podeljena u dve grane i mogu se raditi odvojeno. Druga zona je DUP “Užicka”, u Bojane Prvulovic” 17 je toplopredajna stanica koja ce moci da obezbedi ulice Bojane Prvulovic, Dunavsku i Užicku ulicu. U naselju Busije, nastavljamo radove od Vlastimira Carevca 6 do Strahinjica Bana 2. To su stambene zgrade i na tom pravcu ce se graditi dve TPS - u Barskoj ulici i u Alekse Dundica. Kod Fonda za zaštitu životne sredine konkurisacemo i sa zabelskim krakom, primarom u dužini od oko 300 metara. Rec je o kraku koji ce se protezati od Zgrada solidarnosti niz Dunavsku ulicu, prema Zabeli. Na tom primaru od 300 metara gravitiraju 4 toplopredajne stanice sa leve i desne strane Dunavske ulice. Plan je da, dok traje realizacija primara - prve faze, u mesnim zajednicama ce se anketirati gradani, dopisi su upravo poslati, kako bi smo definisali njihove zahteve i konzume, a na osnovu toga i mrežu koja ce do svake kuce da dovede toplotnu energiju. Ceo projekat je, dakle uslovljen odgovorom Fonda, kako bismo mogli da sagradimo primarnu mrežu, - kaže Vuka Bulatovic, direktor sektora investicija u JP “Toplifikacija”.

Neiskorišceno 500 prikljucaka

“Toplifkacija” je prošle godine od Fonda za zaštitu životne sredine dobila sredstva za racun širenja mreže u zonama “Brdo 2 i 3”, vec su nabavljene predizolacione cevi, preostaje da se u saradnji sa MZ “Park” i delom sa MZ “Bulevar” definiše citavo konzumno podrucje, da se odrede lokacije za podstanice i krenu radovi na tim lokacijama.

Sveukupno, u 2008. godini, “Toplifikacija” planira da u proširenje mreže uloži oko 50 miliona dinara, poveca konzum za oko 5 megavata a, istovremeno, proširenjem omoguci da se na ovaj sistem daljinskog grejanja prikljuci najmanje 500 novih korisnika.

Istovremeno, ovog trenutka na citavom podrucju “pokrivenom” sekundarnom mrežom, postoji oko 500 sagradenih prikljucaka spremnih da, po sklapanju ugovora, greju stambene i poslovne prostore novih korisnika. Neki datiraju od 1998. godine, veliki broj iz kampanje “1.000 prikljucaka” realizovane 2005. godine, a i na lokaciji Vlastimira Carevca se vecina gradana prikljucila prošle ili ce to uciniti tek ove godine.

Briga o kvalitetu grejanja

- Osnovni princip “Toplifikacije” je: korisnici na mreži imaju prava da u svakom trenutku dobiju odgovarajucu kolicinu toplote. Sve toplopredajne stanice koje se grade, projektuju se tako da zadovolje maksimalan broj korisnika koji se budu prikljucili odmah po izgradnji sistema sekundara, ili to ucine bilo kada posle toga. Znaci, proširenje i prikljucenje novih korisnika ne ide na štetu onih koji na toj liniji vec koriste toplotu, na nacin da novi korisnik umanji kvalitet grejanja nekom drugom. Isto tako, maksimalno se izbegava prikljucivanje novih korisnika usred grejne sezone, pošto to iziskuje pražnjenje mreže na podrucju odredene TPS. Izuzetak su porodicna domacinstva koja imaju zasebne podstanice. Dakle, stabilnost u isporuci toplotne energije je prioritet koji se maksimalno poštuje, - istice Toma Janicic, direktor JP “Toplifikacija” Požarevac.

“Paušalci” odlaze u prošlost

- Po ugledu na beogradske toplane koje planiraju da u roku od tri godine potpuno predu na merenje isporucene toplotne energije, krenuli smo i mi u takvu kampanju. Na to nas obavezuju i zakonski propisi koji nalažu uvodenje kategorije “tarifni korisnik”. Mi na svakoj podstanici, odnosno na svakoj lokaciji, imamo merace. Sada se ide korak dalje - da svoje merace imaju i stambeni objekti, kao i individualna domacinstva. Novim korisnicima se nalaže da na fasadi objekta ili unutar objekta, odrede mesto gde ce se montirati merac i regulacioni ventil, tako da taj sklop bude pristupacan radnicima “Toplifikacije”-, kaže Nenad Mišic, direktor sektora za prenos, distribuciju i održavanje sistema.

- U saradnji sa Udruženjem toplana Srbije, konkurisali smo za sredstva neophodna za nabavku kaloriometara, jer su oni jedan od uslova za primenu odredbi Zakona o energetici koji predvida merenje. Prakticno, u narednom periodu se ukidaju svi oblici paušalnog obracunavanja i naplate isporucene toplotne energije. Nešto je složenije to realizovati u stambenim objektima, gde ce svaki objekat imati merenje ukupne potrošnje, a unutar njega ce se troškovi deliti po dogovorenom kljucu. Idealno rešenje bi bilo individualnu potrošnju pratiti deliteljima koji se stavljaju na radijatore, ali bi u tom delu verovatno participirali i stanari. Ukoliko bi smo dobili dovoljan broj meraca, mogli bi smo u iducu grejnu sezonu da krenemo sa merenjem u svakom objektu. Korist od pracenja potrošnje pomocu meraca je opšta: iako je naš interes da plasiramo što više energije, opšti je interes da se ta energija racionalno troši, kako bi svaki ušteden kilovat bio na raspolaganju ostalim korisnicima. Danas, kad se obracunava paušalno, logicno je pretpostaviti da to ne odgovara podjednako svim korisnicima - neki troše više nego što plate, drugi plate nešto više nego što troše. Paušalno obracunavanje to neminovno nosi sa sobom. Merac, naprotiv, precizno prati kolicinu potrošnje, nema mesta sumnji potrošaca u iznos obracuna, ali ima mesta i nacina da racionalizuje potrošnju, time i visinu troška grejanja, - dodaje Mišic.

Remont podzemnih instalacija

Osim redovnog pracenja režima grejanja na konzumnom podrucju, strucnjaci “Toplifikacije” sve više posla imaju sa dotrajalim instalacijama u stambenim zgradama, narocito onim što su se svojevremeno zagrevale sopstvenim ili zajednickim kotlarnicama. Najproblematicnije su zgrade “Kule Stig” na uglu Šumadijske i Cede Vasovica i palata “Morava”. Održavanje unutrašnjih instalacija komplikuje to što neke zgrade nemaju Skupštinu stanara koja bi brinula o održavanju objekta i instalacija, pa stanari za svaki problem, cak i na instalacijama i radijatorima unutar stana, zovu “Toplifikaciju”.

- To ce narednih godina morati da se reši. Poznato je da je naša nadležnost da sistem održavamo do prikljucka objekta, i da, iako sada i izlazimo u susret i pojedine intervencije vršimo mimo obaveze i nadležnosti, tako nece moci u beskraj. Razlog je, najpre, to što ce, po svemu sudeci, biti potrebe za sve obimnijim intervencijama u zgradama gde su vertikale totalno dotrajale. Uz to, sve je izvesnije da cemo se ubuduce sve više baviti remontom i zamenom pojedinih sve dotrajalijih deonica podzemne mreže. Eksploatacioni vek na pojedinim sekundarima je na izmaku, na to upozoravaju i sve cešca curenja, i nas ceka aktivnost u tom pravcu. Ima cak deonica koje su radene relativno skoro, 98 - 99. godine. Nije uradeno kako treba, radilo se i mimo nas, kako se ko snašao, - nisu uskladene spojnice, nije dobra hidro-izolacija... Inace, medu prvima smo u Srbiji uveli daljinsko upravljanje, automatiku u sve podstanice, na osnovu merenja znamo kako da vodimo koju podstanicu, postoje “krive” koje se prate, dosta instalacija ima i dojavljivace curenja koje treba da povežemo u sistem, kako bi i taj elemenat pratili, eventualna curenja vrlo brzo lokalizovali, što ce biti korak bliže još pouzdanijem pracenju citavog sistema, - zakljucuje Nenad Mišic.

D. Milenkovic

U OBJEKTIMA ZDRAVSTVENE USTANOVE "APOTEKA POŽAREVAC"

DOBRA SNABDEVENOST

- Nedostaju samo oni lekovi koji više nisu u proizvodnim programima pojedinih proizvodaca pa se u tim slucajevima pacijentima nude paralela preparati

Za raliku od nekih podrucja, u opštinama Branicevskog okruga snabdevenost apoteka je dobra. Nedostaju samo oni lekovi koji više nisu u proizvodnim programima pojedinih proizvodaca pa se u tim slucajevima tržištu nude paralela prepati koji su isti po sastavu, obliku i jacini, a razlikuju se samo po zašticenom nazivu i proizvodacu.

- U toj grupi lekova su tablete Madopar HS, Dulkolaks, Bisolvon i kapsule Minsetil. Nedostaje i Fenobarbiton od 15 mg. koji proizvodi “Hemofarm” namenjen deci oboleloj od epilepsije pa naši tehnolozi razblažuju doze izradujuci takozvane triturate. Trenutno nam redovno ne stižu ni Ciprocinal kapsule od 500 mg. koje proizvodi “Zdravlje Aktavis” ali ima odgovarajuce paralele kao što su Marocen tablete “Hemofarma” i Ciprofloksacin tablete “Habitfarma”.

Nema ni dovoljnih kolicina Nifelata retarda, anti hipertenziva koji se veoma cesto propisuje, ali ima dovoljno Nifedipin retard tableta. Nestašica koja duže traje vezana je za Mukodin kapsule i sirupe, ali farmaceuti naše Apoteka mogu da ponude odgovarajuce biljne sirupe i praškove koji su efikasniji i olakšavaju iskašljavanje. Redovnom nabavkom sa vecim brojem veledrogerija, naše apoteke postižu dobru snabdevenost u pogledu asortimana i potrebnih kolicina, obavestila nas je spec. farm. informatike Snežana Zakošek.

S.E.

POŽAREVACKI VINOGRADARI PROSLAVILI SVETOG TRIFUNA

ZA DOBAR ROD I PUNE CAŠE

Pre tri decenije, prihvatajuci inicijativu dugogodišnjeg vinogradara Miroslava Najcevica, zaposlenog u tadašnjoj požarevackoj Pošti, desetak njegovih kolega pocelo je da proslavlja krsnu slavu vinogradara Svetog Trifuna. U pocetku nisu svi imali zasade vinograda, ali su bez rezerve gajili simpatije za dobro druženje uz još bolje vino. Prvi put slavilo se u vinogradarskoj kucici uda-ljenoj oko dva kilometara od Svilajnca, kasnije vikendicama, a kako se društvo uvecavalo, po kucama, U predivnom ambijentu vodenice u Kaoni...Od pre nekoliko godina ovo društvo vinogradara i boema okuplja se u Srpskoj kuci, gde u restauriranom ambijentu prve požarevacke Pošte proslavlja Svetog Trfuna. Pre ritualnog obrezivanja prvog cokota loze u vinogradu Zorana Najcevica, sina pokojnog Miroslava, zatekli smo Milenka Gostojica, novog clana ove neobicne družine usred pripreme slavskog rucka. Ispred ulaza u Srpsku kucu, na otvorenom ognjištu krckao se ogroman zemljani lonac svadbarskog kupusa, a pod sacom oko dvadesetak kilograma junetine. Jedno ovece jagnje i prase vec su bili spremljeni. Oko vatre se tiskala grupa vinogradara i povremeno potsticuci vatru u pepeo zapretala kilograme “krompira u kaputu”.

- Nije mi bilo lako da postanem clan. Prošao sam cak cetiri godine kvalifikacija. Da bih bio primljen u Društvo vinogradara, morao sam da se dokažem na više planova: da odnegujem dobar vinograd, napravim kvalitetno vino ...ostalo da ne nabrajam. Bice nas na slavskom rucku preko dvdesetak clanova i gostiju. Obezbedili smo preko šezdeset litara vina, ali ako zafali, snaci cemo se. Naša proslava Svetog Trifuna ne svodi se na pražnjenje bogate trpeze, vec je to, pre svega lepo druženje uz poeziju i muziku, za šta je zadužen naš Milija Radivojevic - ispricao je Gostojic.

Ovogodišnji kolacar, Petar Licinic, ovu cast i parce kolaca predao je Zoranu Najcevicu.

R.R.D.

SAVEZ DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNICARA OPŠTINE POŽAREVAC PROSLAVIO SVETA TRI JERARHA

U DUHU TRADICIJE

Savez društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac, u duhu negovanja tradicije, proslavio je Tri Jerarha, svoju slavu, ustolicenu na predlog NJegovog preosveštenstva episkopa Branicevskog dr Ignjatija Midica.

Ovogodišnji kolacar bio je mr Zvonimir Blagojevic, inace, zamenik predsednika opštine Požarevac, koji je pocasnu ulogu domacina slave za iducu godinu predao, Miroslavu Ivkovicu, zameniku direktora za proizvodnju uglja Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac”.

Slavski kolac, u Sabornoj crkvi, rezali su mr Blagojevic i sveštenik Dejan Ivkovic. Nakon toga prireden je svecani rucak na kojem je domacinu slave mr Zvonimiru Blagojevicu, kako to vec tradicija SDITOP- a nalaže, urucena ikona Tri Jerarha.

A. M.

SELU U POHODE: MESNA ZAJEDNICA MALJUREVAC

MALA KORIST OD VELIKE INDUSTRIJE

Selo Maljurevac ima oko 130 domacinstva, na birackom spisku 485 od približno 600 stanovnika, i shodno broju zaposlenih u obližnjem Privrednom društvu TE- KO Kostolac, sedamdeset posto je radnicko naselje. Manji deo stanovništva bavi se poljoprivredom, a još manji je na privremenom radu u inostranstvu. Natalitet se ogleda po broju ucenika u pretškolskom odeljenju u kome je ove školske godine petoro dece. Neke znacajnije pomoci od PD TE- KO Kostolac još uvek nema, izuzev pomoci koju po potrebi pruža LJubinko Jankovic, direktor kopa « Drmno».

Sa obližnjim NIS Naftagas- pogonom Podunavlje tek odnedavno je uspostavljena saradnja koja ce se ogledati u sredivanju nekategorisanih puteva u atarima sela Maruljevac i Bubušinac. I to je nešto, za pocetak. Recju, pored toliko energetskih postrojenja selo bez pomoci lokalne samouprave teško da bi stvorilo kakvu- takvu perspektivu, tvrdi Veliša Stanojevic, predsednik Saveta MZ Maljurevac.

- Savet MZ Maljurevac ciji sastav cine uglavnom mladi ljudi uradio je mnogo u odnosu na prethodni period kada gotovo ništa nije znacajnije uradeno. U nizu akcija koje smo sproveli u saradnji sa lokalnom samoupravom i Direkcijom za izgradnju, trenutno najaktuelnija je vodosnabdevanje. Zajednickim snagama sela Maljurevac i Bubušinac uspeli smo da shodno sredstvima Fonda za razvoj ( 7 miliona dinara) izgradimo 50 posto primarnog voda, radimo etapno, zavisno od priliva sredstava. Izvorište se nalazi iza crkve, ranije je služilo poljoprivrednom gazdinstvu « Letnjikovac», i iz njega sada jedan krak primarnog cevovoda vodi do centra Bubušinca gde je uradena javna cesma, i drugi krak do centra Maljurevca gde je takode izgradena javna cesma. Prema poslednjim informacijama, iz Fonda za zaštitu životne sredine koji nam je za ovu namenu prošle godine odobrio tri miliona dinara, uplaceno nam je milion dinara i sa dodatnih dva rebalansom iz prošle godine, nastavili bismo sa radom na primarnom delu do kraja sela Bubušinca i do kraja sela Maljurevca. Predstoji nam i izrada projektne dokumentacije za sekundarnu mrežu kako bi omogucili svim meštanima prikljucak na zdravu pijacu vodu. Pošto se smatramo ugroženim podrucjem, s jedne strane kopovi i termoelektrane, sa druge NIS- Naftagas koji gravitira našem ataru, pokušavamo da sredstvima od rente koja se uplacuje opštini Požarevac omogucimo besplatno uvodenje vode svim domacinstvima. Konkurisali smo i nadamo se da ce biti razumevanja za ovaj naš veliki problem, tim pre što se sredstva od rente slivaju u Fond za razvoj koji po mom mišljenju ne vrši raspodelu prema ugroženosti podrucja, kategorican je Stanojevic.

Nenaplacena šteta od poplava

Delom atara Mesne zajednice gravitira kop «Cirikovac» cije spoljno odlagalište je vrlo blizu koritu reke Mlave.

- Dosta naših livada, pašnjaka i šuma bilo je obuhvaceno u eksproprijaciji za potrebe ovog kopa, meštani su sada uskraceni i za ogrev i za pašnjake. Maljurevac je na najnižoj koti reke Mlave od njenog izvorišta do samog ušca što nam stvara dodatne poteškoce od površinskih i podzemnoh voda. U poslednjim poplavama, kao i ranijim, najveca šteta naneta nam je podzemnim vodama. Svi bunari bili su zagadeni a veliku pomoc pružila nam je lokalna samouprava, JKP «Vodovod i kanalizacija» koji su istog trenutka poslali cisternu za vodu koja je dežurala i po 24 sata. Pored toga, svi kotlovi za grejanje stambenih objekata bili su poplavljeni, ogrev, stocna hrana cime je naneta velika šteta. Od lokalne samouprave dobili smo jednokratnu pomoc u iznosu od 1, 1 milion dinara koja je rasporedena po domacinstvima, zavisno od pretrpljene štete. Ponudeno nam je da mi izvršimo raspodelu pomoci, mi smo to odbili iz razumljivih razloga. Opština Požarevac je formirala Komisiju koja nažalost nije odmah izašla na teren da snimi stanje, vec je to uradila posle više od mesec dana, kada se voda povukla. Procena koja je izneta ne odgovara realnom stanju što je izazvalo nezadovoljstvo kod naših meštana. Na osnovu poslednjeg Službenog glasnika iz decembra meseca prošle godine u kome je izmedu ostalog objavljeno da je izvršena nadoknada štete od poplava selu Stari Kostolac, pokrenuli smo inicijativu preko nacelnika Opštinske uprave da se pomoc dodeli i onima koji su pretrpeli štete od poplava, a to su Kobalova ulica u Starom Kostolcu i sela Maljurevac i Bubušinac. Ocekujemo da Opštinska uprava posreduje sa resornim ministarstvom i da se ovaj problem reši, smatra predsednik saveta MZ Maljurevac.

O Toplifikaciji

- Samodoprinos je uveden 2005. godine, i ta sredstva koja nisu velika, oko 20.000 dinara mesecno što uz druge troškove ne može da pokrije ni racun za struju ulicne rasvete. Da nije pomoci lokalne samouprave teško da smo mogli bilo šta da uradimo, jednostavno da funkcionišemo. Naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu znaju šta su njihova prava, ali ne i dužnosti. Znaju da kritikuju, a gotovo ništa ne daju za selo. Kada okoncamo radove na uvodenju vodovoda, tek tada možemo da razmišljamo o dugorocnijim investicijama kao što su izrada kanalizacione i toplifikacione mreže u naselju. Sama konfiguracija terena dozvoljava izradu kanalizacione mreže, pogotovo što u delu od asfaltnog puta prema starom koritu reke Mlave nalazi se odredeni pad, kosina, što je preduslov da se i sa manje sredstava to i odradi, ali to je stvar strucnjaka koji bi uradili i projektnu dokumentaciju. Kada je rec o toplifikaciji, predstavnici sela Maljurevac, Bradarac i Bubušinac potpisala su sporazum o ulasku u plan toplifikacije ili gasifikacije, svejedno, uglavnom to je naš perspektivni plan za buducnost. Naš Savet mnogo pomaže Osnovnoj školi koja je istureno odeljenje OŠ «Božidar Dimitrijevic Kozica» iz Bradarca, i koja ima odeljenje za decu predškolskog uzrasta. Do 2005. pri ovoj školi nije postojala pretškolska ustanova zbog cega su deca putovala u Bradarac, mi smo se angažovali svim mogucim snagama i izgradili jednu prelepu prostoriju, a pored toga asfaltirali smo i oko 600 kvadrata dvorišnog prostora škole. Poznato nam je u kakvoj je situaciji prosveta, a u tome su nam najviše pomogli lokalna samouprava i Direkcija za izgradnju sa kojima imamo odlicnu saradnju. Da nema te saradnje, mi ništa ne bismo uradili. Takode smo odradili i oko 250 kvadrata platoa ispred Mesne zajednice i Doma kulture. Maljurevac je selo na sredokraci puta Požarevac- Kostolac, gradova u koje naši mladi odlaze u potrazi za zabavnim životom. Godinama unazad Dom kulture nije njihovo stecište, u selu postoji diskoteka koja radi preko vikenda, a deo omladine angažovan je u fudbalskom klubu « Vihor». Iza Doma kulture, nasuprot fudbalskog igrališta izgradili smo deo stadiona malih sportova, medutim, žile topola obližnjeg drvoreda podigle su asfaltnu podlogu tako da je ono sada prakticno neupotrebljivo, kaže na kraju razgovora Veliša Stanojevic, predsednik Saveta MZ Maljurevac.

M. Kuzmanovic

MZ VLAŠKI DO

SELO U IZGRADNJI

Sa prvim danima proleca, u dvorištu Osnovne škole u Vlaškom Dolu pocece završna faza radova na izgradnji terena malih sportova. Jesenas su odradeni pripremni, zemljani radovi, prostor je uoblicen, nasut kamenim materijalima i pripremljen za presvlacenje asfaltom.

Vlaški Do je jedna od cetiri mesne zajednice sa podrucja opštine Žabari kojima je NIP odobrio projekte i sredstvima Ministarstva za sport i omladinu grade se novi tereni malih sportova.

Ovih dana, u susret finalizaciji poslova na izgradnji terena malih sportova, Ministarstvo za sport i omladinu obezbedilo je i stative za mali fudbal i rukomet, a za sve osnovne škole u opštini uputilo donaciju - 120 lopti, cetvororazrednim po 5, osmorazrednim po 10 lopti.

- Osnovna škola u Vlaškom Dolu dobija ono što joj je i te kako nedostajalo - teren malih sportova na kome se može u pravoj meri realizovati nastava fizickog vaspitanja, a uz to i razvijati talenat medu mladima zainteresovanim da se ozbiljnije bave rukometom ili nekim drugim sportom na ovakvom terenu. Imamo garancije NIP-a da ce sa 2 miliona dinara ucestvovati u izgradnji školskog “mokrog cvora”, što je takode od znacaja za dake, kako iz higijenskih razloga, tako i u smislu dobijanja normalnog sanitarnog ambijenta uprilicenog veku u kome živimo. Posle mnogo decenija, “poljski VC” koji, uz to, i nije bio tako blizu školske zgrade, konacno postaje prošlost, - kaže Dragiša Paunovic, predsednik Saveta MZ Vlaški Do.

U Vlaškom Dolu poodmakli su i radovi na poboljšanju vodosnabdevanja. Oko 4,5 miliona dinara, deo toga su i sredstva Mesne zajednice, ulaže se u izmeštanje trafo-stanice u Kosmajskoj ulici, a investicijom od 2,5 miliona sanirace se stari rezervoar. Deo novca, 1,25 miliona ulaže Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Nedavni pregovori okoncani su cvrstim garancijama izvodaca radova da ce za 30 radnih dana posao biti gotov. Takode, tokom ove godine uradide se i kompletna rekonstrukcija i sanacija samog izvorišta. Time se stvaraju osnovni preduslovi da žitelji Vlaškog Dola imaju redovnu isporuku dovoljnih kolicina zdrave pijace vode, a u dogledno vreme sa istog izvorišta vodu ce dobiti i žitelji susednog naselja Tocka.

-Savet Mesne zajednice Vlaški Do uspostavio je odlicnu saradnju sa rukovodstvom MZ Tocka, imamo razumevanje i podršku opštinskog menadžera i organa opštine Žabari, narocito prilikom konkurisanju sa projektima kod brojnih ministarstava. Savet MZ Vlaški Do nastoji da neprekidno prati i uocava prilike i mogucnosti da sa konkretnim projektima konkuriše i uz pomoc šire društvene zajednice rešava najkrupnije probleme koje sopstvenim sredstvima gradani svakako ne bi uspeli da reše. Jednom recju, ne sedimo “skrštenih ruku”, ne cekamo da nam nešto “padne s neba”... Smatramo da aktivan odnos prema problemu i nastojanje da se nametnemo kod odredenih fondova i institucija, ima daleko korektniji i plodotvorniji efekat, što se po dinamici i obimu investicione gradnje i ukupnog uredenja sela može i videti, - zakljucuje Dragiša Paunovic, predsednik Saveta MZ Vlaški Do.

MZ TOCKA

PROJEKTI VREDNI 50 MILIONA

Nakon dosta godina provedenih u “zapecku”, kada se veoma malo ili nimalo ulagalo u selu Tocka, do skora zaseoku Vlaškog Dola, nastupio je period intenziviranja gradnje, rešavanja osnovnih infrastrukturnih problema - kvalitetnog puta, zdrave pijace vode...

Prošle godine, Tocka je konkurisala kod NIP-a i projekat izgradnje asfaltnog puta kroz citavo naselje je odobren. Investicija vredna blizu 18 miliona dinara realizovace se ovog proleca, odmah na pocetku gradevinske sezone.

- Za nas je gradnja asfaltnog puta izuzetan uspeh. Prvo, po tome što je to, sama cifra govori, veoma skupa investicija. Drugo, što posle dugog niza godina neko ulaže u naše selo. I, konacno, možda i najvažnije, kvalitetan put je za svako naselje, bio to grad ili selo, od nesporno velikog znacaja u svakom pogledu. Prilika je da se zahvalim na pomoci i podršci u procesu izrade projektne dokumentacije, urbanistickih saglasnosti, dozvola i svih drugih neophodnih dokumenata, najpre predsedniku opštine Žabari Živoradu Nasticu, kao i citavoj Opštinskoj upravi. Projekat je odobren i zahvaljujuci Ministarstvu ekonomije i prilika je da se javno zahvalim gospodi Verici Kalanovic koja se licno založila da projekat “prode”. Takode su svoj veliki doprinos dali i veliku zahvalnost zaslužuju i Stevica Spajic i Vladimir Ilic, - kaže Dragiša Todorovic, predsednik Saveta MZ Tocka.

Drugi projekat, od životnog znacaja za 104 domacinstva Tocke je - zdrava pijaca voda. Sve je izvesnije, ove godine se i to pitanje rešava. Sekundarna mreža, vec s prvih dana proleca, kako bi se nakon toga put kroz selo asfaltirao. Celokupan projekat, rezervoar, glavni vod i prikljucak na vodosistem Vlaškog Dola, do jeseni. Ukupna vrednost investicije - oko 30 miliona dinara.

- Konkurisali smo kod Ministarstva vodoprivrede, priložili smo kompletnu dokumentaciju, dozvole, projekte i saglasnosti i imamo cvrsta obecanja da ce nam odobriti dovoljno sredstava da vodu dovedemo do svake kuce u selu. Osnovni preduslov citave akcije je više nego dobra saradnja sa “komšijama”, Savetom MZ Vlaški Do, narocito sa predsednikom tog Saveta Dragišom Paunovicem. Zajednicki smo radili na osmišljavanju celokupnog projekta, njihovom novom rezervoaru koji otvara mogucnost da se mi prikljucimo, da vodu dovedemo do našeg rezervoara i zatim sprovedemo ka Tocki. Bazen smo vec poceli da gradimo, nedavno je dogovoreno da preduzece “Morava” ubrzano položi sistem sekundarne mreže duž puta koji ce se zatim asfaltirati, kako bi smo sihnronizovali ta dva posla i da ne oštecujemo novi asfalt. Moram reci, meštani Tocka su ova dva projekta, ove dve veoma znacajne i finansijski krupne investicije, docekali sa ogromnom nevericom. Posle toliko godina u kojima ni dinar država nije ulagala u naše selo, u jednom potezu se rešavaju dva najkrupnija pitanja od životnog znacaja, neko nas uvažava i ulaže, eto, skoro 50 miliona dinara! Suvišno je i naglašavati, povratilo se medu gradanima poverenje u vlast i u državu, u one reci da ne postoje gradani prvog i drugog reda, da ce se država truditi da ostvari ravnomeran razvoj, da se nešto zaista promenilo i nije kao što je nekada bilo - jedno se prica a drugo radi, - naglašava Dragiša Todorovic, predsednik Saveta MZ Tocka i clan Opštinskog veca opštine Žabari.

Todorovic je aktivan clan i nosilac nekoliko funkcija u G 17 Plus: zamenik predsednika Opštinskog odbora, clan Izvršnog odbora G 17 Plus za Branicevski okrug.

- Porucio bih ovom prilikom nešto svim gradanima opštine Žabari, pa i šire: bliže se lokalni izbori, ali to nije prilika da se bavimo “visokom politikom”, odnosima u Vladi, u Republici... Mi u selima moramo da se okrenemo svojim problemima, da se narocito predsednici mesnih zajednica usresrede na dobrobit svog sela, da prepozna onu opciju koja realno može da potpomogne razvoj njihovog sela. Jer, svedoci smo da sela polako ostaju pusta i, ako se još nikakav pomak ne ucini na poboljšanju uslova i kvaliteta života, tek nas ceka odliv mlade populacije. Stranka G17 Plus ucinila je i nastavlja da cini napore da se stvore što kvalitetniji uslovi za mlade. U oblasti sporta, cetiri sela naše opštine: Vlaški Do, Polatna, Simicevo i Kocetin, dobijaju sportske terene. Stiglo je 120 lopti, stative i mreže za stadion u Vlaškom Dolu, košarkaška tabla i koš sa mrežom za Oreovicu, dresovi i strunjace, akcija se nastavlja i u narednom periodu... Cilj je da omladinu i decu što više okrenemo ka sportu, ka zdravijem životu, da ih i to druženje i sportsko nadmetanje zadrži u sredini u kojoj su potekli. Ministarstvo za soprt i omladinu je spremno da u opštini Žabari dodatno investira još oko 4 miliona dinara, precizniji dogovor sa predsednikom opštine odredice u koje svrhe i u koje sredine ce taj novac biti usmeren, - dodaje Todorovic.

Todorovic podseca na znacaj i mogucnosti koje su stvorene otvaranjem Kancelarije Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj u Požarevcu, usmerenoj na pomoc i kreditiranje, ali i osnivanje malih i srednjih preduzeca, ujedno upucuje poziv i mladima da iskoriste pogodnosti “StartUp” kredita, o cemu valja da se upravo raspitaju u Kancelariji otvorenoj u Požarevcu.

CRKVA SV TROJICE

U PRIPREMI “TROJICKI SABOR”

Crkva Svete Trojice u Vlaškom Dolu, u saradnji sa mesnim zajednicama Vlaški Do i Tocka, planira i priprema da ove godine, o Sv Trojici, organizuje cetvorodnevnu manifestaciju duhovnog, ali i kulturnog, umetnickog i, pre svega - sabornog karaktera. Naziv manifestacije “Trojicki sabor” upravo i oznacava osnovu takve ideje.

- Sabornost je od vajkada znacajan segment života u Srba. I Crkva sabornost smatra veoma znacajnim sadržajem, kroz citavu srpsku istoriju okupljao se narod oko svoje svetinje, koja je bila nosilac ocuvanja vere, pogotovu u periodima velikog stradanja i ugnjetavanja naroda, u vreme Turaka, a i u kasnijim periodima, - pojašnjava protojerej Radisav Spasojevic, paroh vlaškodolski.

Svetkovina “Trojicki sabor” zapocela bi dan uoci ovog velikog pravoslavnog praznika i trajala sva tri praznicna dana. Pored duhovnih sadržaja posvecenih upravo velikom prazniku, niz svetovnih sadržina ucinice da u crkvenoj porti u Vlaškom Dolu tih dana bude mesta i interesovanja svih uzrasta, racuna se na posetu ne samo vernih ži-telja ovog i susednog sela Tocka, koje je u sastavu parohije, vec i gostiju iz okolnih, pa i udaljenijih mesta.

- Veliki praznik, Sv Trojica je naša crkvena slava, ujedno je i tradicionalna seoska zavetina. Naša je zamisao da u porti organizujemo književne i pesnicke veceri, okupimo zaljubljenike u lepu rec, kao i one koji vole da slušaju lepo izgovorenu lepu rec. Takode, okupicemo i slikare, organizovacemo likovnu koloniju. Organizovacemo nastup folklora, pevaca, pokušacemo da uprilicimo i takmicenje u sviranju harmonike, amatersko, naravno. Bice to prilika da u odredenom terminu stecena znanja i veštine demonstriraju i clanovi vlaškodolskog džiu-džicu kluba, možda i sportski turnir na novosagradenom igralištu pored crkve. Ideje tek pristižu i množe se, bilo bi nam od velike radosti i znacaja da svaku dobronamernu ideju, predlog i sugestiju dobijemo od svakog dobronamernog coveka. Na usluzi je telefon 012/ 276 - 361.

U susret crkvenoj slavi i “Trojickom saboru” uveliko se priprema uredenje crkvene porte. Prema originalnom nacrtu, pružena je prilika dobrotvorima da ucestvuju prilozima u oplemenjivanju citavog prostora brojnim sadržajima - od poplocavanja staza, formiranja zelenih ostrva, do postavljanja kandelabra i osvetljenja porte i crkve...

Vlaškodolski dobrotvori ucinili su da od nedavno seosko groblje bude uredeno i prošireno, sagradena je kapela, a ove godine je prilika da se ucini i korak više:

- Kao što je ranijih godina prilozima vernika, nakon uredenja i upotpunjavanja sadržaja Saborne crkve Sv Trojice u Vlaškom Dolu, u samoj crkvenoj porti podignuta sala za okupljanje vernih, planira se da se i pokraj kapele na groblju podigne sala koja bi služila da žitelji ovoga mesta u tom prostoru daju svoje dace. Zamislili smo da u toj sali budu i stolovi, klupe, posude i sve što je potrebno za takvu namenu, a da objekat ima i odvojenu prostoriju za prodaju sveca, grobara ili druge crkvene namene. Radi se o objektu zajednickih potreba, za kakvim postoji realna potreba, imamo i prostor i dobrom voljom gradana, uz Božju pomoc, verujemo u uspeh i tog poduhvata, - porucuje protojerej Rade.

D. Milenkovic

SVATOVI PROŠLI KROZ MALU BRESNICU KOD KUCEVA PRVI PUT POSLE 13 GODINA

TRINAEST JE SRECAN BROJ ZA MLADENCE

- Dragi mladenci, neka vam je srecan i od Boga blagosloven vaš brak i neka da Bog da izrodite puno dece, da se množite i vi i naš srpski rod.

Ovim recima sveštenik Stojan u crkvi u Rabrovu kod Kuceva, obratio se pred oltarom novopecenim mladencima, Evici i Milanu Pericu iz Male Bresnice.

Posle punih 13 godina, svatovi su kao nekad, opet prošetali ovim selom. Prva svadba u 21 veku održana je u porodici Jovic u Maloj Bresnici.

Najmanje selo u opštini Kucevo znalo je da se raduje svadbi jer je u njemu, posle masovne migracije, ostalo da živi svega 25 domacinstva, a pre dvadeset godina bilo ih je 45.

Mladenci su sklopili i gradanski brak u Mesnoj kancelariji u Rabrovu a veselje za 3oo zvanica organizovano je u Lovackoj kuci .Nevesta Evica Jovic sa svojim roditeljima, Radosavom i Ružicom, živi u rodnom selu, bavi se frizerskim zanatom i nema nameru da napusti sa novopecenim suprugom svoj zavicaj. Milan je rodom iz Golupca i vec se zaposlio u seoskom mlinu.

-Vesela svatovska pesma nije se u našem selu cula još od 1994. godine. Tada su se uzeli i svadbu pravili Boris Jovic iz Male Bresnice i Slavica iz Velikog Popovca kod Petrovca na Mlavi.Oni sada žive u Becu sa sinom Bojanom i cerkom Jovanom i više puta godišnje dolaze u zavicaj.

- Ma, napišite slobodno, nece naša Bresnica izumreti-veli rodaka ovih mladenaca Verica Jovic. I ja sam prošlog mesec oženila sina Zavišu-21-, dobila sam snajku Jovanu iz Desina kod Velikog Gradišta. Napravili smo deci i veridbu. I moj drugi sin Mališa ima devojku Bilju s kojom ce uskoro da sklopi brak. Svi cemo živeti u istoj kuci, a ja cu imati dve snaje i biti najsrecnija svekrva a moj muž Dragoslav najsrecniji svekar u celom kraju. Šta od toga ima lepše.

LJ.Nastasijevic

POVRATAK STARIM ZANATIMA U GOLUPCU

NA RAZBOJU STAROM JEDAN VEK

Na bakinom razboju starom jedan vek, a restauriranom pre pet godina, Golupcanka Gordana Jeftic ove zime izatkala je prvih dvanaest metara belog platna.Nekad je ovo platno služilo za izradu ženske odece a danas je ukras u etno sobama.Od platna se izraduju prekrivaci i stolnjaci u rusticnom stilu.

- Pocetnik sam u ovom starom zanatu,ali sam rešila da ga usavršim-kaže Gordana.Moja baka je prilikom udaje u miraz dedi donela dvadeset platnenih haljina ukrašenih cipkom.

Gordana najradije tka i belo platno koje se koristi za vez kao i prosto platno u dva nita za šivenje.

Milanka Ilic iz kluba žena u Golupcu kaže da se planira obuka za devojke željne sticanja znanja iz tkalackog zanata. Namera je da se tkaju etno predmeti za tržište sa srpskim narodnim motivima.

Žene i devojke ce se usavršati za ovaj drevni zanat i mogla bi da se stvori mini seoska tkalacka industrija sa oko stotinu razboja u dvadesetak sela ove podunavske opštine.

LJ.Nastasijevic

U CENTRU POŽAREVCA OTVORENA PRVA PORODICNA VINARIJA

ELITNA VINA IZ KLICEVCA

U Lenjinovoj ulici broj 9 preko puta spomenika Vojvode Milenka Stojkovica prošlog cetvrtka na dan Svetog Trifuna zaštitnika vinogradara, otvorena je prva familijarna vinarija gde ce se prodavati vino iz vinograda, odnosno podruma porodice Živkovic iz Klicevca. Prema podacima iz austrijskog arhiva ova familija vec osam kolena unazad proizvodi vino, tacnije još od 1829.godine, a danas se ona služe u najelitnijim beogradskim restoranima zajedno sa vrhunskim vinima iz Francuske i ostalih evropskih zemalja. Interesantno je reci, da kada je Vlade Divac odlazio u košarkašku penziju, na humanitarnoj veceri u Belom dvoru i u “plavom vozu” kada su gostovali košarkaši Lejkersa, služila su se vina vinarije “Živkovic”.

Klicevacka vinarija “Živkovic” je opremljena najsavremenijom opremom i klima uredajima koji obezbeduju u svakom trenutku sanitarnu ispravnost i ujednacen kvalitet, a od sorata su prisutne: Kabernet, Sovinjon, Merlot, Šardone, Rajnski rizling.

“Pre tri godine sam podigao nove zasade sa savremenim sortama, a u prolece se spremamo da proizvodnju proširimo na još par hektara. Nastavljena je dugogodišnja tradicija i uz pomoc oca Dušana i supruge Elizabete koja je inženjer tehnologije nastojimo da ocuvamo tehnologiju kvalitetnog dobijanja vina koju sam nasledio od dede. Vina su od grožda sa minimalnom kolicinom hemikalija pravljena po najsavremenijim svetskim receptima, a veliku pomoc sam dobio od dr Vlade Kovaca koji je po tom pitanju u samom svetskom vrhu.

Pored materijalne koristi cilj nam je da vratimo naviku da se u Srbiji redovno piju kvalitetna vina, jer su industrijska sve manje popularna. Potrebno je usmeriti se ka zdravim, prirodnim stvarima, a vino je na važnom mestu i kao hrana i kao lek. Poznato je da Francuzi imaju najmanju stopu oboljevanja od srcanih bolesti, jer redovno piju vino. Inace, kod crnih sorti godišnja proizvodnja se krece od 6 -8 tona po hektaru, a kod belih oko 10 tona”, istice vlasnik vinarije Miroslav Živkovic.

U novootvorenoj vinariji “Živkovic” u Požarevcu vino se može kupiti na tocenje i u buteljkama. Cena vina na tocenje po litri iznosi 180 dinara, a buteljka Rajnskog rizlinga staje 380 dinara, Kabernet Sovinjon 430 dinara. U prodaji je i desertno vino tkz. “Bermet” koje se služilo na Titaniku.

D.Dinic

MAJSTOR KULINARSTVA - MICA ANTONIJEVIC

Veliki zaljubenik u kuvanje kvalitetne hrane Mica Antonijevic iz Kamenova neretko sa svojim saradnicima sprema hranu kada su velike svetkovine. Tako je bilo i za vreme lovacke manifestacije „Lova na bakarnu lisicu” kada su se njegovim specijalitetima najviše obradovali svi prisutni. Ovog puta radilo se o lovackom gulašu, a mi smo iskoristili predusretljivost ovog majstora i saznali tajnu kuvanja omiljenog specijaliteta svih zaljubljenika dobrog zalogaja.

„Pa tu i nema neke velike tajne, treba imati samo kvalitetne namirnice. Evo ovaj kazan od 300 litara nahranice oko 500 gostiju. Pravim srneci gulaš tako što povrce i meso dinstam posebno, a fond od kostiju dodajem tek sat vremena pre nego što jelo zacinim. Sve ostalo je u kvalitetu srne, znaci da li je meso mlado, srednje mlado ili staro i koliko je odležalo na ledu - duže ili krace, jer se gubi tecnost.

Zatim dodajem vecinu dostupnog povrca, koje je trenutno sveže ili iz turšije. Ako se uzima sveže prvo se dinsta povrce pa se ubacuje meso. Zavisno od kolicine srneceg mesa dodaje se i sveža junetina, može i svinjska plecka sa dimljenom slaninom. Sve se to kuva od 6 do 8 sati zavisno od starosti mesa. Neko stavlja malo i šecer, ja ne”.

Da je ovaj Micin recep pravi, potvrdili su i lovci u Kamenovu koji su sa posebnim zadovoljstvom Micin kazan ispraznili.

D.Ilic

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”

SERIJA KONCERATA OD MAJA DO JUNA

Pored redovne nastave u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu ne prestaje ni koncertna aktivnost, a tokom školske 2007/2008.godine došlo je i do poboljšanja uslova rada. Renoviran je glavni ulaz i napravljen prolaz do prostorija koje se nalaze na donjem nivou, u kome su smeštene ucionice i školski klub. Takode je kompletno uredena stolarija i ugradeni novi radijatori. U ovom prostoru postavljena je i trajna izložba posvecena požarevackoj slikarki Mileni Pavlovic Barili. Rekonstruisana je i zbornica, kao i krov na ovom delu zgrade, te uradena nova gromobranska instalacija. Škola je ukupne površine oko 2000 kvadratnih metara i spada u red najuredenijih škola, ne samo u požarevackoj opštini, nego i u Srbiji.

- U najvecem broju slucajeva direktori su privrženi svojim školama i bore se sa besparicom, zahtevima, nerazumevanjem. Postoje planovi da se škola proširi na prostorije koje trenutno pripadaju Mesnoj zajednici “Ceba”, ali nikako ne dolazi do dogovora oko pronalaženja novog prostora za mesnu zajednicu, a da mi udemo u svoju svojinu. Nadamo se da cemo ovo pitanje tokom ove godine rešiti, dobili smo i neka inicijalna sredstva iz budžeta opštine. Ta zgrada bi se spojila sa Muzickom školom, da to bude celina i taj kutak bi gradu doneo lepši izgled, a nama bi omogucio da imamo prostorije koje su apsolutno neophodne, narocito za vece ansamble, jer u ovom trenutku nemamo ni jednu prostoriju u koju može da se smesti hor, kaže direktor Zoran Maric.

Od marta do sredine juna u ovoj školi ce, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a na inicijativu profesora Aleksandra Serdara, pijaniste, biti održavani koncerti svakog cetvrtka. U toku su pripreme za republicko takmicenja mladih solfedista, koje se održava sredinom marta, a u aprilu sledi medunarodno takmicenje drvenih duvaca

Muzicku školu “Stevan Mokranjac” pohada oko 700 ucenika, ukljucujuci i ona odeljenja koja se nalaze u Kostolcu, Kucevu Velikom Gradištu i Malom Crnicu. Centralna škola u Požarevcu broji oko 500 ucenika.

L.L.

KONCERT NEVENE POPOVIC I VLADIMIRA MILOŠEVICA

Prošlog ponedeljka u Muzickoj školi održan je klavirski koncert na kome su nastupili Nevena Popovic i Vladimir Miloševic. Po recima direktora, Zorana Marica radi se o veoma kvalitetnom koncertu, na kome su izvodena muzicka dela koja se ne mogu cesto cuti, poput Mocartovog klavirskog koncerta, kao i solisticki deo na kome je Vladimir Miloševic pokazao da je izuzetan pijanista i da su sve nagrade koje je osvajao širom sveta otišle u prave ruke. - Miloševic je sigurno jedan od vodecih pijanista u ovom delu Evrope i to je jedna dragocenost koju Srbija ima, kaže Maric.

Guslarsko vece

Na inicijativu Muzicke i Poljoprivredne škole bice održano Guslarsko vece. Ucesnici su guslari Društva guslara “Radovan Becirovic-Trebješki” iz Beograda: Boško Vujacic, Slavko Aleksic, Jovan Lakicevic, Vlado Runjo,dr Slobodan Tomic, Nemanja Nešic, Danilo Krstajic. U okviru veceri autor knjige: “Duhovne oci Vladike NJegoša”, Stojan Mandic, predstavice svoju knjigu.

Direktor Poljoprivredne škole “Sonja Marinkovic”, Vidoje Vukašinovic kaže:

- Ideja nam je bila da se našoj publici predstavi epska poezija Vuka Karadžica i NJegoševe pesme, u cilju negovanja epske tradicije.

O datumu održavanja ovog nesvakidašnjeg koncerta javnost ce biti blagovremeno obaveštena.

PREDAVANJA IZ TEATROLOGIJE

KAKO NASTAJE I OPSTAJE POZORIŠTE

U dva dana prethodne nedelje, u Pres centru Centra za kulturu Požarevac predavanja iz oblasti istorije pozorišta držao je profesor doktor Petar Marjanovic, jedan od najznacajnijih teatrologa u Srbiji, dugogodišnji profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Novom Sadu, pozorišni kriticar, autor brojnih studija, udžbenika i strucne literature iz ove oblasti.

Tema prvog predavanja bila je: pozorište i publika, potom: šta je gluma i kako nastaje.

Požarevac, kao grad koji vec sada ima tri pozorišna festivala, od kojih su dva pred nama (“Milivojev štap i šešir” u martu i Glumacke svecanosti “Milivoje Živanovic” u aprilu) ovim predavanjima dobio je pregled nastanka pozorišta kroz istoriju, uz strucne komentare i analize o tome kako funkcioniše teatarski fenomen u savremenom okruženju, a oni koji su im prisustvovali pretežno su ljudi koji su na ovaj ili onaj nacin vezani za svet teatra. Podsetimo, dr Petar Marjanovic je dve godine za redom (2006. i 2007.) bilo selektor Glumackih svecanosti “Milivoje Živanovic” ciji repertoar sadrži najaktuelnije predstave profesionalnih srpskih pozorišta.

L.L.

DAN ZALJUBLJENIH, SVETI TRIFUN I BILBORDI LICNE PRIRODE

Dan Svetog Trifuna,14. februar pravoslavni vernici obeležavaju kao vinogradarsku slavu. Ipak, odomacio se i kao Dan zaljubljenih, odnosno Dan Svetog Valentina. Možda je i ovaj bilbord (a o bilbordima smo vec pisali u nekim od naših prethodnih brojeva, kao i sadržajima koji se mogu naci na njima), postavljen pred ovaj dan, bio posvecen upravo suštini praznika. Ko je kako toga dana iskazivao svoju ljubav, poklonom, ili pažnjom stvar je licne prirode. Ovo na bilbordu svaki prolaznik može da vidi, a kako je osobi S koja treba da “odigra cool”, samo ona zna. Stvar ukusa.

L.L.

PROSLAVE

SRETENJE-SLAVA PCELARA

Tradicija organizovanog delovanja pcelara u požarevackoj opštini duga je više decenija. Od pre cetiri godine postoji Udruženje pcelara sa 188 clanova. Od osnivanja Udruženja, pcelari slave Sretenje kao svoju krsnu slavu. I ovog 15. februara rezali su slavski kolac u Sabornoj crkvi i prisustvovali svecanoj liturgiji. Kolacar je bio Radomir Peric koji je domacinstvo za narednu godinu predao LJubiši Veljkovicu.

S.E.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U protekloj sedmici, u periodu od do 08.02.2008. godine do 15. 02. 2008. godine u porodilištu opšte bolnice ''Dr Voja Dulic'' u Požarevcu rodeno je 27 beba - 14 decaka i 13 devojcica.

Sinove su dobili: Minela Peric i Marjan Jeremic iz Žagubice, Jasmina M. Vasic i Puniša Stanojevic iz Milatovca, Dušica i Dragan Ilic iz Žagubice, Jelena i Žarko Kocic iz Požarevca, Borislava i LJubiša Kožic iz Bukovske reke, Zorana Andelkovic i Milorad Kovacevic iz Požarevca, Danijela i Nenad Pajic iz Žabara, Jelena i Saša Dragic iz Požarevca, Sladana i Dragan Arsic iz Dragovca, Gordana Mihajlovic i Branislav Milenkovic iz Dobrnja, Silvana Peric i Safet Cojkic iz Požarevca, Naza i Zumber Memeti iz Požarevca, Marina Milenkovic i Darko Savic iz Smoljinca, Suzana Paunovic Tomic i Dejan iz Požarevca,

Kcerke su dobili: Danijela i željko Tošic iz Žagubice, Mirjana Peric i Novica Ðuricic iz Bubušinca, Jelena i Ivica Josimovic iz Klicevca, Jelena i Nenad Jovanovic iz Požarevca, Nataša i Aleksandar Ðordevic iz Žagubice, Sanija i Nusret Krasnici iz Starog Kostolca, Maja Miloševic i Bojan Zoric iz Žagubice, Radica Mirkovic i Mikica Jevtic iz Carevca, Tanja Markovic Cirin i Nenad iz Klenovnika, Biljana Prerad i Novak Vujsic iz Smedereva, Hasima Šapranci i Emin Morina iz Kostolca, Senada i Imer Mecanovci iz Kostolca, Vesna Milovanovic i Perica Živanovic iz Srednjeva.

HUMORESKA

LISICA NA KORZOU

Samo nam je još to trebalo na svu ovu našu muku! Sve imamo, samo nam je besnilo falilo! Kao da nismo besni i bez tog besnila. Trebalo je još samo lisice da nam prenesu svoje, lukavo besnilo.

Zvuci neverovatno, ali je istinito: u centru Požarevca pojavila se besna lisica! I to gde, molim vas lepo - ispred centralne apoteke u centru grada! Pa, naravno, gde ce vece simbolike i gle! ironije. Zašto nije primecena ispred neke kafane, prodavnice, mesare sa prženim pilicima, nego baš ispred apoteke! Kao da je htela da ljudima da do znanja da je njeno besnilo opasno i da taj, koga ona ujede, treba odmah da potraži lekarsku pomoc.

A da to nije neka bezazlena lija, svedoci i upozorenje zdravstvenih radnika da Požarevljani vakcinišu svoje kucne ljubimce protiv besnila, da posle ne bude kasno. Sad, kako ce moj papagaj da dode u kontakt sa tom lisicom, ne znam, ali naredba je naredba. Za svaki slucaj, onako uz put, tražicu da vakcinišu i moju ženu, jer ona i sad, kad dodem ujutru iz kafane, pobesni i pocne da razbija sve živo po kuci. Šta bi tek radila kad bi je ujela lisica, ne smem ni da pomislim!

Takode, Požarevljani se upozoravaju da izbegavaju kontakte sa psima i mackama lutalicama, kao i sa divljim životinjama. Pa, gradani ce izbegavati ove kontakte (nisu toliko perverzni!), ali psi lutalice su ih i do sada napadali, šta li ce tek sad da bude, ako imamo u vidu da psi, najverovatnije, nisu citali ovaj proglas.

Ne znam koliko dugo ce trajati ova naredba i kako cu izdržati bez moje komšike Mace!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ko zna-zna, i on pobedi!

- Naš proslavljeni fudbaler dobice levo krilo paviljona u Zabeli.

- Nije lako ni Vladi. Ima višak naroda.

- Imedu Srbije i Evrope kao da je kineski zid.

- I na tarabi je pisalo: EVROPA!

Miodrag Lazarevic

CUDO U PECANICI KOD VELIKOG GRADIŠTA

BREST RONI SUZE

U Selu Pecanica kod Velikog Gradišta, u Branicevu, usred plodnog i misticnog Stiga, još jednom je ,kao i mnogo puta ranije, stogodišnji brest u centru sela „ronio suze” na ocigled zaprepašcenog naroda. Po kazivanju ucitelja Živoslava Miloševica, brest se nalazi tik uz školsko dvorište i po seoskim predanjima zasaden je povodom seoske slave Cistog ponedeljka. I dan danas, samo tada, iz njegovog stabla poteku kapi vode koje se zadrže samo tri dana, taman toliko koliko traje i seoska slava.

Drvo place, pricaju najstariji meštani Pecanice, jer su Turci u vreme Otomanske imperije, baš na tom mestu, posekli tri lepe devojke. U znak secanja na taj dogadaj, na Cisti ponedeljak selom se krece litija koju predvode tri devojcice obucene u narodnu nošnju.

LJ.N.

DONACIJE ROTARI KLUB POMAŽE ROME

U Udruženju Roma Branicevskog okruga u Požarevcu prošlog cetvrtka predstavnici Rotari kluba urucili su humanitarnu pomoc socijalno ugroženim romskim porodicama. Pomoc se sastajala od higijenskih paketa, cebadi i igracaka za decu. Miroslav Veljkovic, predsednik Udruženja napomenuo je da je ovo prva donacija Rotari kluba sa kojim Udruženje planira i od koga ocekuje i druge oblike pomoci i podrške pre svega u sferi poslovne saradnje.

Ispred Rotari kluba Požarevac donaciju je predao LJubiša Stokic:

—Rotari klub Požarevac je deo jedne velike humanitarne organizacije, jedine nevladine organizacije u svetu koja ima stolicu u UN. Ovom donacijom namenjenom našim sugradanima Romima, želimo da pokažemo spremnost da pomažemo ljudima u nevolji. U obezbedivanju ove donacije pomogle su i medunarodne organizacije. Ovo je samo pocetak našeg humanitarnog rada sa Udruženjem Roma Branicevskog okruga, rekao je Savic.

Ispred Rotari kluba okupljenim Romima obratila se i Jasmina Turudic:

—Naravno da ova pomoc nije dovoljna i da je vama potrebno mnogo više. Imajuci to u vidu ja pre svega apelujem na iznalaženje trajnijih rešenja za prevazilaženje teškoca. S tim u vezi posebno me raduje to što se u ovom Udruženju planiraju brojni razvojni programi za decu, žene i druge ciljne grupe, rekla je Jasmina Turudic.

S.E.

POŽAREVACKI RADIKALI PROSLAVILI KRSNU SLAVU

Krsna slava požarevackog Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke, sveta Tri Jerarha, proslaveljna je rezanjem slavskog kolaca u bubušinackoj crkvi, dok je slavski rucak uprilicen u hotelu “Kostolac” u ovom rudarskom gradu.

- Ove godine nam je kolacar bio Ðorde Ðalovic iz Mesnog odbora Maruljevac, a naredne godine kolacar ce biti Svetomir Marinkovic, predsednik Mesnog odbora požarevacke MZ”Sopot”. Svecani cin rezanja kolaca obavili smo u Bubušincu, gde su istovremeno to isto uradili i naši mesni odbori iz Maruljevca, Bubušinca i Bradarca, koji takode slave istu slavu. Inace, ove godine smo slavu proslavili uz znatno manji broj zvanica i skromnije nego ranijih godina, što je u duhu izvornog tumacenja pravoslavnog obicaja ovog svecanog Dana-naglasio je Saša Valjarevic, predsednik OO SRS u Požarevcu.

R.R.D.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

POSTOJI LI MOGUCNOST ŠIRENJA BESNILA

Dana 09.02.2008. godine u Požarevcu u dvorišnom prostoru iznad Centralne apoteke pojavila se lisica koja se borila sa psima lutalicama, tom prilikom došlo je do kontakta - ujedanja.

Na poziv gradana reagovala je policija, komunalno preduzece i republicka veterinarska inspekcija. Lisica je uhvacena, ubijena i poslata na analizu u Beograd. U ponedeljak je stigao rezultat sa Instituta da je lisica besna.

Sve ovo je izuzetno uznemirilo gradane i širu javnost te iz tog razloga postavljamo sledeca pitanja:

- Zašto su psi lutalice na ulici a ne u azilu kako tvrdi direktor komunalnog preduzeca i opštinska vlast?

- Ne postoji informacija da li su svi psi koji su se ujedali sa lisicom uhvaceni?

- Da li je lisica na svom putu do centra grada bila u kontaktu sa još nekim psima, i gde su oni?

- Postoji li realna mogucnost od širenja besnila u gradu?

- Da li stvarno opštinsko rukovodstvo misli da ce putem opštinske komisije koju su formirali da udu u trag besne lisice kada su dozvolili da toliko pasa ima na ulici?

RESORNI ODBOR ZA POLJOPRIVREDU I VETERINU OO DS POŽAREVAC

ADVOKAT ZA VAS

NEIZVRŠAVANJE SUDSKE ODLUKE O DODELJIVANJU DETETA NA NEGU, CUVANJE I VASPITANJE NJENOM RODITELJU

Pravnosnažnom presudom Medunarodnog suda pravde u Strazburu od 26. juna 2007. godine utvrdeno je da neizvršavanje pravnosnažne presude o dodeljivanju deteta na negu, cuvanje i vaspitanje u periodu od dve godine, odnosno nepreduzimanje od strane organa države Srbije delotvornih mera u cilju obezbedivanja izvršenja ove presude predstavlja povredu clana 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda.

Istovremeno to predstavlja i povredu prava na poštovanje porodicnog života podnosioca predstavke, jer joj je onemoguceno da u dužem vremenskom periodu kao jedan od roditelja uspostavi kontakt sa svojini detetom i ostvari svoje pravo na negu, cuvanje i vaspitanje, utvrdeno pravnosnažnom sudskom presudom, buduci da nacionalne vlasti Srbije nisu preduzele potrebne mere da se obezbedi i olakša izvršenje ove presude u cilju spajanja podnositeljke predstavke i njenog deteta, a što predstavlja suštinski element "porodicnog života" u smislu clana 8. Konvencije.

Medunardni sud u Strazburu je jednaglasno doneo Presudu da tužena država Srbija treba da isplati podnositeljki predstavke, u roku od tri meseca od danima kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa clanom 44. stav 2. Konvencije, iznos od 10.000 evra (deset hiljada evra) na ime pretrpljene nematerijalne štete i 950 evra (devet stotina pedest evra) na ime troškova koje je imala pred domacim organima, koji ce biti pretvoreni u nacionalnu valutu tužene države po kursu koji ce važiti na dan isplate, plus sve takse koje se mogu naplatiti,a da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti obicnu kamatu na gore navedene iznose po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke uz dodatak od tri procentna poena.

A.Z.V.

CRVENI KRST SRBIJE I OPŠTINSKA ORGANIZACIJA CK POŽAREVCA

PODRŠKA ROMSKIM PORODICAMA

- Predstoji raspodela 950 higijenskih paketa romskim porodicama sa predškolskom i školskom decom

U okviru realizacije projekta “Podrška romskim porodicama sa predškolskom i školskom decom”, iz Crvenog krsta Srbije u Požarevac ce biti dopremljeno i narednih nedelja distribuirano 950 higijenskih paketa. Formiran je i Opštinski odbor na celu sa predsednikom Opštine Dušanom Vujicicem ciji je zadatak da obezbedi blagovremenu i ravnopravnu raspodelu. Kako saznajemo u Crvenom krstu Požarevca, pravo na paket ostvaruju samo porodice cija deca trenutno pohadaju osnovnu školu ili preškolsku ustanovu. Porodice do dva daka dobijaju jedan paket, od dva do pet ucenika-dve paketa, a sa preko šest daka- tri paketa. Iz Crvenog krsta Srbije sugerišu da se prilikom distribucije organizuje zdravstvena edukacija u saradnji sa zdravstvenim institucijama kako bi Projekat dobio i dodatnu, edukativnu dimenziju.

S.E.

SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE OO G17 PLUS

PREDSTOJI DEFINICIJA BEZVREDNIH AKCIJA

Kako do besplatnih akcija bila je tema konferencije za medije OO G 17 plus održane prošlog utorka u sedištu stranke.

- Pošto su predsednicki izbori prošli, stranka G 17 plus se vraca ekonomskim temama, radu na opštem interesu i poboljšanju kvaliteta života svih gradana, pre svega opštine Požarevac. Upis za besplatne akcije je i dalje aktuelna tema, pošto je procedura vrlo pojednostavljena upis ide iznad svih ocekivanja, medutim, postoji još jedna mala dilema- ko ima, a ko nema pravo na besplatne akcije. Iz tog razloga OO G 17 plus u Požarevcu otvorio je liniju i broj telefona ( 543- 836) na koji zainteresovani gradani mogu dobiti potrebne informacije, ili za iste mogu licno da dodu u prostorije stranke. Mi smo otišli i korak dalje, a to je, jedanput nedeljno ovlašceni broker ce imati dežurstvo u kancelariji i davace sve informacije vezane za upis besplatnih akcija i za trgovinu akcijama na berzi, naglasio je Stevica Spajic, clan Izvršnog odbora G 17 plus.

- Ne bih se zadržavao na opšte poznatim stvarima vezanim za upis besplatnih akcija, vec samo na nekim specificnostima koje se pri tom pojavljuju. Mnoga pitanja odnose se na ko ima a ko nema pravo na besplatne akcije. Svi oni koji su akcije stekli poklonom ili nasledivanjem, jasno je da oni imaju pravo na te akcije jer ih nisu inicijalno stekli u procesu privatizacije. Tu spadaju i lica koja su kupovala preko brokera akcije na berzi, lica koja su ucestvovala u procesu privatizacije, kupili preduzeca i stekli sedamdeset posto akcija tih preduzeca. cak i oni imaju pravo da se kao gradani prijave za upis besplatnih akcija.

Kada je rec o bezvrednim akcijama koje je nedavno pomenuo ministar Dinkic, napomenuo bih da još nije tacno definisano šta su to bezvredne akcije, do kog su iznosa, limita. Vlasnici takvih akcija koje su bezvredne i kao takve nisu se pojavile na berzi registrovani su kod Agencije za privatizaciju. Ocekujemo da se za nekoliko dana na sajtu Agencije za privatizaciju pojavi neki obrazac u smislu odricanja bezvrednih akcija u korist države nakon cega ce ti gradani slobodno moci da se prijave za besplatne akcije. Ovih dana radnici kostolackih preduzeca koja su se u procesu restrukturiranja izdvojili iz EPS- a tvrde da su iz Ministarstva dobili mišljenje da nemaju pravo upisa besplatnih akcija Elektroprivrede Srbije. Ako u radnoj knjižici imaju pecat EPS- a, slobodno mogu da se prijavite za njihove akcije, ali u tom slucaju gube pravo na iste u svom sadašnjem preduzecu, napomenuo je Dragan Miljkovic, ovlašceni broker.

M. K.

DUG I TEŽAK PUT JEDNOG POŽAREVLJANINA DO OSTVARENJA PRAVA NA TUÐU NEGU I POMOC ILI...

HOD PO MUKAMA STANOJLA NEDELJKOVICA

Umesto da sa suprugom Dušicom živi mirne penzionerske dane, Požarevljanin Stanojlo Nedeljkovic (76) vec dve godine na pravim je mukama. To što medu živima više nema njegove životne saputnice, nikoga ne krivi. Jedini krivac za to je Dušicina neizleciva bolest koja se i pored operacije, završila smrcu. Ali za neke neprijatnosti koje doživljava i posle 15 meseci od ženine smrti, Stanojlo odgovornim smatra neke ljude u Službi zdravstvnenog osiguranja.

- Sa suprugom nisam imao dece pa sam joj u teškim danima bolesti bio jedina pomoc i podrška. I iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije gde smo odlazili na redovne kontrole, odmah posle operacije napisali su da je "obzirom na opšte stanje, prirodu bolesti i sprovedeno lecenje, pacijentkinji potrebna stalna nega i pomoc". Imajuci to u vidu podneo sam nadležnim službama Zavoda za zdravstveno osiguranje zahtev za ostvarenje prava na naknadu za tudu negu i pomoc. Konkretan odgovor, medutim nikako da stigne iako je od tada prošlo mnogo meseci, u meduvremenu je i Dušica preminula u novembru 2006. godine, prica nam Stanojlo koji redovno "obilazi" Službu zdravstvenog osiguranja u Požarevcu, cak je izracunao da je takvih poseta u poslednje vreme bilo 17.

- Uvek imaju neki razlog kojim objašnjavaju odugovlacenje. Cak sam i povratak službenice sa godišnjeg odmora morao da sacekam. Poslednje što sam saznao je da je odgovor iz republickog Fonda zdravstvenog osiguranja u Požarevac stigao 15. decembra prošle godine, ali mene niko o tome ne obaveštava niti se nešto tim povodom preduzima. O svom slucaju obavestio sam i direktora Filijale u Požarevcu. On me je mirno saslušao,ali nikakvo obecanje nije dao. A ja sam mu rekao, covece, prihvatam i da je greška napravljena, cak i da su pare potrošene na nešto drugo, mogu mi se vrtatiti za dva meseca... Samo, rešite vec jednom moj problem, nemam više ni snage ni vremena da prolazim kroz sve ovo.

Da je stvar postala neizdržljiva, svedoci i rešenost Stanojla Nedeljkovica da se obrati za pomoc našoj Redakciji. Bilo bi dobro da tacka na kraju ovog novinarskog priloga bude istovremeno i tacka na rešenje Stanojlovog slucaja.

S.E.