Header

POŽAREVLJANI O UNILATERALNOM PROGLAŠENJU DRŽAVE KOSOVO

- Goran Petrovic, nacelnik Branicevskog upravnog okruga

U pitanju je grubo kršenje medunarodnog prava, medutim institucije, odnosno državni organi, kao i gradani nikada nece prestati da se bore za Kosovo svim pravnim sredstvima, kao što država Srbija nikada nece prihvatiti samozvanu i pravno neutemeljenu takozvanu državu Kosovo.

- Dušan Vujicic, predsednik opštine Požarevac

Naš narod je stvarno zabrinut i sekira se zbog situacije na Kosovu, jer je ono srce srpske kolevke. Ocekivali smo da cemo uspostaviti kompletnu vlast na Kosovu, jer je to sastavni deo Srbije, medutim desilo se da je albanska vlast na Kosovu proglasila nezavisnost. Time je, po njima, Kosovo odvojeno od Srbije. Smatram i nadam se da cemo uciniti sve da povratimo Kosovo i da ono trajno ostane u sastavu Republike Srbije

- Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika opštine Požarevac

Nažalost, dogodilo se ono što nismo želeli. Mislim da aktuelna vlast nije ucinila dovoljno da se bar nešto ublaži i pregovara na efikasniji nacin. Takode mislim da narod nije dovoljno pokrenut, ovo što se dešava ovih dana mi se ne svida, to je trebalo mnogo ranije i masovnije, a to je odgovornost vlasti i najjacih parlamentarnih stranaka. Trenutno se svet podelio na casne ljude koji priznaju prava i one koji poštuju zakon sile i udvorištva prema najvecim silama SAD-u u vodecim clanicama Evropske unije.

- Tihomir Jovanovic, šef kabineta predsednika opštine

Koreni kosovske krize su jako duboki. Ovo je nepravda, zapadne sile su primenile silu, a zapostavile pravo,ovo je velika lakrdija koja može da dovede do velikih potresa, ne samo u Evropi, gde vec ima dosta problema, vec i u svetu. Radi se o presedanu svetskih razmera.

- Branislav Dmitrovic, sportista

Ja sam izraziti patriota, srpski nacionalista, ne mislim da sam šovinista, ali volim svoj narod, poštujem svoju tradiciju i kao sportista sam se dugo godina borio za Srbiju. Iskreno se osecam potišteno, razocarano, tužno, ali sam svestan nemogucnosti da se bilo šta, sem diplomatijom promeni. Uzdam se u zdrav razum naših politicara da ce imati dovoljno snage da se mudrom, ozbiljnom diplomatijom, izbore da Kosovo i dalje ostane srpsko. Ne smemo odustati, moramo pokazati da smo svim srcem uz Kosovo, ali nikako vandalizmom.

- Radojko Lukovic, sportski radnik

Nažalost, ovo je protivpravna odluka Evropske unije da nam oduzme teritoriju koja je vekovima bila naša i, nadam se, ostace naša. Nadam se da ce shvatiti da teritorija ne sme da se otima, jer ce to dovesti do traženja i drugih država da se otcepe. Svi smo mi vezani za Kosovo koje je vekovima naše i treba da ostane naše.

- Aleksandar Matic, lekar

Istorija Srbije je bila puna ovakvih dogadaja koji izgledaju katastroficno, ali nijedno jaje se ne jede onako vruce kao što se skuva. Cim se ova situacija, sa svih svojih globalnih i lokalnih akpekata bude bolje proucila, Srbija ce naci nacina da vrati svoju teritoriju u ustavno stanje koje sadrži najnoviji Ustav Srbije. Ono što mi, kao gradani i državljani Srbije treba da ucinimo je da pružimo punu podršku rukovodstvu naše države koje je do sada povuklo sve prave poteze. Do sada nije bilo greške u rukovodenju krizom. Mislim da su i Vlada i predsednik uradili sve što je bilo potrebno da se ovaj veliki i drasticni atak na Srbiju maksimalno amortizuje i da narod i država imaju što manje štete.

- Andelka Stevic, glumica

Mislim da nisam dovoljno kompetentna, ali ne svida mi se ovo što se dogada i naravno, nisam za nezavisnost Kosova, mislim da Srbija treba da ostane celovita.

- Slobodan Stepic, konobar

Nije mi jasno zašto Srbi uvek gube sa 5:0, hitno moramo da menjamo trenera, teren i opremu. Stvarno mi je žao što je Srbija ostala bez dela teritorije, ali i velika carstva su se raspadala, sada se evo raspalo i ovo, napokon i zvanicno.

L.L.

U CRVENOM KRSTU POŽAREVCA PROŠLOG PETKA

AKCIJOM PROTIV NESTAŠICE KRVI

Na inicijativu nacelnika Branicevskog okruga Gorana Petrovica, u Domu Crvenog krsta u Požarevcu prošlog petka organizovana je akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojoj su ucestvovali davaoci iz opština Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Kucevo, Malo Crnice i Požarevac. Akcija u kojoj je sakupljeno 28 jedinica krvi organizovana je za potrebe Požarevacke bolnice koja se kao i ostale zdravstvene ustanove u Srbiji, suocava sa nestašicom ove dragocene tecnosti. Kako smo obavešteni u Crvenom krstu Požarevca, akcija dobrovoljnog davanja krvi na istom mestu bice organizovana i poslednjeg dana ovog meseca, u petak, 29. februara kada ce se krv obezbedivati za potrebe Instituta za transfuziju krvi Beograd.

S.E.

MITING ZA KOSOVO U POŽAREVCU

DIPLOMATIJOM NA SILU

Opština Požarevac organizovala je u cetvrtak miting pružanja podrške Srbima na Kosovu na kome se okupilo par stotina gradana. Okupljenima se obratio predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic rekavši da su i gradani Požarevca podigli svoj glas protiv nepravde koja je ucinjena Srbiji i njenom narodu.

- 17. februara proglašena je nezavisnost Kosova mimo volje Republike Srbije i time uzeto petnaest procenata naše teritorije, na šta Srbija nikada nece pristati. Srbija želi da ude u Evropu ali sa Kosovom. Zašto se nepravda cini prema staroj državi, Srbiji? Srbija nikada nije bila osvajac niti kome zlo ucinila. Srbiji su bile uvedene sankcije, Srbija je bila pod blokadom i opsadom, Srbija je bombardovana, a sada je pogažena i Povelja Ujedinjenih nacija 1244 i medunarodno pravo. Vidi se da je politika prevladala pravo, a to nije dobro za sve zemlje sveta. Srbija stoji dostojanstveno, jer smo se svi ujedinili. Podržavamo rukovodstvo Srbije, Vladu i Skupštinu. Srbija nikada nece dici ruke od svog naroda na Kosovu. Mi želimo našu teritoriju, naše bogatstvo sa našim narodom, rekao predsednik požarevacke opštine.

Kosovo priznaju zbog bogatstva

Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Ðordevic porucio je da u ovim danima ne treba klonuti duhom, vec pokazati mudrost, uzdati se u prijatelje i ne ljutiti neprijatelje.

- Srbija je u prvom balkanskom ratu oslobodila Kosovo i Metohiju. I tada, kao i danas Evropa je bila protiv toga da Kosovo ude u sastav Srbije, jer preko Kosova vodi put ka Bliskom istoku, a velike sile žele da ga kontrolišu. Kosovo nikada nije bilo zavisnije od velikih sila nego danas. Kakva crna nezavisnost?

Ako je istorija uciteljica života ona nas danas uci da se moramo osloniti na balkanske države, Rusiju, ali i one evropske zemlje koje su ugrožene slicnim problemima. U borbi za ocuvanje Kosova ne smemo upotrebiti silu vec diplomatiju. Moramo da znamo da ce proci mnogo vremena do trenutka kada ce Kosovo i Metohija ponovo biti srpsko. Naravno to mnogo košta. Da li vredi truda?, pitace se neki. Odgovor leži u cinjenici da su velike sile koje su priznale nezavisnost Kosova, radi te nezavisnosti prekršile mnoge medunarodne standarde, temelje na kojima pocivaju same Ujedinjene nacije. Žrtvuju medunarodno pravo da bi Kosovo bilo nezavisno. Zašto? Tobože, zbog mira na Balkanu. To je jednostavan i lažan izgovor, rekao je izmedu ostalog Ðordevic dodajuci da je pravi razlog oduzimanja Srbiji Kosova to što je Kosovo bogata zemlja koja se nalazi u srcu Balkana.

Ovu cinjenicu moraju da imaju na umu svi oni koji smatraju da je ulaganje u Kosovo i Metohiju uzaludno i da mnogo košta. Svaka velika investicija mnogo košta, ali se mnogo isplati, zakljucio je Ðordevic.

Nadahnuto je o Srbiji i Kosovu na protestu govorio i Aleksandar Demic, ucenik drugog razreda Požarevacke gimnazije.

- Pre cetiri dana Srbiji nije oduzet samo deo teritorije, oduzeta joj je desetovekovna istorija. Uzeti su joj manastiri i crkve. Uzeta joj je cast, ponos... Svet ne razume zašto mi danas izlazimo u ovolikom broju. Misle da se osecamo uvredeno poput uobraženog deteta kada mu se oduzme igracka kojom se nije igralo. Svet ne shvata da ovaj cin boli Srbiju kao oduzimanje Versaja Parizu, Bakingemske palate Londonu ili Bele kuce Vašingtonu. Svi treba da doprinesemo da svet promeni sliku o nama. Poštovanje se ne stice oružjem..., porucio je ovaj srednjoškolac.

Protestna šetnja završila se u Sabornoj crkvi gde je Vladika Branicevski Ignatije Midic služio moleban za spas srpskog naroda Kosova i Metohije.

Miran protest podržali su pripadnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske i Policije.

Istog popodneva Poža-revljani su organizovanim prevozom otišli na masovni protest koji je održan u Beogradu.

U ime opštine Požarevac gradanima se protekle nedelje obratio i Branislav Popovic , PR menadžer opštine.

- Ovo je težak trenutak za Srbiju. Neki ljudi pokušavaju da Srbiji izvade srce. Kosovo i Metohija su uvek bili i ostace srce Srbije. Rukovodstvo opštine smatra da je ispravan stav Vlade Srbije da cemo se boriti svim pravnim sredstvima da Kosovo jednog dana vratimo pod naše okrilje. Najteže ce, naravno, biti ljudima koji tamo žive. NJima je tamo i kroz istoriju bilo teško. Nama su Kosovo uzimali više puta, ali smo ga mi uvek vracali. Srbi su mali ali ponosan narod, rekao je Popovic pozivajuci gradane na prošlonedeljni miting.

T.R.S.

... I U KOSTOLCU

NA ISTOM PUTU

Dan pre održavanja mitinga u Požarevcu Kostolcani su se, u organizaciji Omladine Kostolca, okupili kod Sportske hale i tim cinom simbolicno podržali srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Okupljenim gradanima, na skupu koji je imao kako je receno vanstranacki karakter, sem predstavnika Omladine, obratio se Slavoljub Matic, narodni poslanik u Skupštini Srbije.

Pobedila nepravda

- Ja cu vas podsetiti da smo nekoliko puta i mi iz Narodne skupštine porucivali Kosovu i Metohiji, kosovskim Albancima, da je moguce da živimo zajedno, da je moguce da oni imaju punu autonomiju, da je moguce da jedinstvena Srbija ude u evropske integracije, da postanemo deo sveta. Ali oni spolja, Amerika pre svega, rekla je da to nije moguce. Zašto su to rekli? Zato što žele da instaliraju veliku vojnu bazu “Bonstil”, koja ce biti prislušni aparat za citavu Rusiju. Oni nisu imali nikakvu nameru da zaštite ljudska prava na Kosovu, pre svih Srba i nealbanaca, vec imaju nameru da postave veliku vojnu bazu koja ce biti mocno sredstvo za njihov obracun sa neistomišljenicima. Nažalost, pobedilo je nepravo i nepravda. Bez obzira na to što imamo na svojoj strani Rezoluciju 12 44, Helsinške dokumente, Povelju Ujedinjenih nacija i sve medunarodne pravne norme, oni su odlucili da se rukovode svojim vojnim i politickim interesima i pogaze ljudska prava...

Ja vas molim da našom patriotskom ljubavlju prema svakom gradaninu i svakom delu Srbije pomognemo naše Kosovo i Metohiju, rekao je Matic i rekao da je u situaciji u kojoj se Srbija nalazi najbitnije je ostati jedinstven.

- Bio sam u manastiru Sokolica, koji se nalazi dvadeset kilometara od Kosovske Mitrovice. Tamo se nalazi pravoslavni kip kome se mole ne samo Srbi vec i Albanci. Manastir je okružen sa tri-cetiri albanska sela, a cuvaju ga grcki vojnici. U takvom okruženju živi šest monahinja koje su mi rekle: “Srbi okupite se, cuvajte jedinstvo. Nemojte da dopustite da nas svade prodaju”. Svada nas je uvek unazadila. Nema više svada. Sada smo svi na istom putu.

Zavadi pa vladaj

Na mitingu podrške govorio je i Mirko Papovic, zamenik predsednika Skupštine opštine Požarevac.

- Povampirila se sila. Sada nesrecni Albanci, naši gradani, ne shvataju da su Amerikanci i njihovi neprijatelji. Oni njih sada samo koriste da bi parcali našu zemlju. Rasparcali su veliku Jugoslaviju na paroli : Zavadi pa vladaj. Mi smo se zavadili pa su oni nama ovladali. Danas pokušavaju da razbiju srpski narod, da razbiju patriote. Nadam, se da im to nece uspeti. Ovog momenta Srbija je ustala na noge, Srbija se brani, rekao je Papovic.

Nakon protesta krenuo je defile a narednog dana Kostolcane je nekoliko autobusa prevezlo u Beograd na miting “Kosovo je Srbija”.

T.R.S.

CEFTA 2006 I AKTIVNOSTI PRIVREDNE KOMORE SRBIJE NA NJEGOVOJ PRIMENI

UNIVERZALNI PROPISI NA PUTU KA EVROPSKOJ UNIJI

- CEFTA kao multilateralni sporazum zamenjuje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini

- Suština Sporazuma je da se uspostavi potpuna liberalizacija trgovine

Regionalna privredna komora Požarevac u saradnji sa Privrednom komorom Srbije prošlog utorka u hotelu Dunav organizovala je seminar na temu: Primena sporazuma CEFTA 2006. Ovaj jedinstveni multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistocne Evrope od 22.novembra 2007. godine primenjuju sve zemlje potpisnice. Bescarinska trgovina, definisana ovim Sporazumom uticace na povecanje proizvodnje i zaposlenosti, širi asortiman, vecu konkurentnost, veci priliv investicija i na sveukupni ekonomski prosperitet zemalja Regiona. Seminar je bio namenjen privrednicima sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga koji izvoze ili nameravaju da svoje proizvode usmere na izvoz. U radu seminara ucestvovali su Mitar Pržulj savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS i Milica Šuša iz Odeljenja za poreklo robe Uprave carina Srbije.

CEFTA 2006 ili nova CEFTA predstavlja predvorje, odnosno pripremu, trening privreda zemalja clanica kako bi radile po pravilima EU i njena primena je stupila na snagu novembra prošle godine. Stara CEFTA datira iz 1993.godine i njeni potpisnici Slovacka, Ceška, Madarska, a kasnije Slovenija, Bugarska, Rumunija i Makedonija su uglavnom sada clanovi EU. Uslov za CEFTA -u je da su potpisnice istovremeno clanice Svetske trgovinske organizacije (STO) i da imaju potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Za Srbiju i BiH napravljen je ustupak kako bi CEFTA krenula sa primenom.

“CEFTA kao jedinstven multilateralni sporazum zamenjuje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini koji su potpisani od 2002.godine na prostoru Jugoistocne Evrope i suština sporazuma je da se uspostavi potpuna liberalizacija trgovine industrijskim proizvodima. Obim razmene Srbije sa zemljama CEFTA -e je preko 16%, a kada je u pitanju sam izvoz to je 33% i treba naglasiti da ce sporazum doprineti uclanjenju u evroatlantske integracije. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi trgovina nije u potpunosti liberalizovana odnosno trgovina je liberalizovana sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, a sa ostalim zemljama imamo jedan deo na režimu kvota”, istice Mitar Pržulj.

Pored veceg obima bescarinske robne razmene CEFTA omogucuje veci priliv stranih investicija, jer je u primeni dijagonalna akumulacija porekla robe. Najznacajniji partneri su nam BiH, Crna Gora, Makedonija i Hrvatska. Uvoz iznosi 8,1% i suficit u razmeni sa regionom iznosi 1,39 milijardi dolara. Suficit se ostvaruje sa BiH, Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom i sa ove cetiri zemlje Srbija ostvaruje 90% ukupnog suficita. Sledece tržište koje je bitno u spoljnotrgovinskoj razmeni je EU gde se ostvaruje 50% razmene. Deficit u 2007.godini je iznosio 9.156.000.000 dolara.

Sam CEFTA sporazum se sastoji od preambule, 7 poglavlja, 9 aneksa i 52 clana. Srbija vec sada ima potpuno slobodnu trgovinu industrijskim i poljoprivrednim proizvodima sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i UNMIK -om, a industrijskim proizvodima sa svim zemljama. Države, potpisnice sporazuma u obavezi su da identifikuju sve tehnicke prepreke u trgovini i idu na ukidanje postojecih, a normalno nije preporucljivo da se uvode nove tehnicke barijere.

Prema recima Mitra Pržulja na nivou CEFTA -e formiran je Komitet koji nadgleda proces ukidanja nepotrebnih tehnickih barijera. Novine u sporazumu su usluge koje su definisane Opštim sporazumom o trgovini uslugama (GATS) i tu nam sledi postepena liberalizacija. Sve aktivnosti, pogotovu uvodenje mera zaštite moraju da se obavljaju uz bilateralne konsultacije izmedu zemalja koje su pogodene akcijama koje treba da se preduzmu. Na nivou CEFTA sporazuma postoji arbitražna komisija koja rešava bilateralne probleme. PKS zajedno sa regionalnim komorama je bila jedan od inicijatora za formiranje stalnog foruma komora zemalja clanica CEFTA sporazuma i to je definisano aprila meseca u Beogradu. Posle toga održana su još dva sastanka i to 10. jula u Skoplju i 21. novembra u Budvi, a uskoro sledi i cetvrta sednica.

U svom izlaganju Milica Šuša je naglasila da Uprava carina osim što obavlja kontrolu pravilnog sprovodenja CEFTA-e njen zadatak je da vrši edukaciju i obuku privrednika kako prilikom kontrolnih pregleda, tako i na seminarima. Ona je pojasnila nedoumice u vezi dijagonalne akumulacije i novine koje donosi CEFTA u odnosu na bilateralne sporazume.

“Sama struktura CEFTA 2006 sastoji se od 9 priloga, a najznacajniji je protokol o definiciji pojma proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje i on se sastoji iz 7 glava i 4 priloga. Svi proizvodi koji dolaze iz zemalja potpisnica moraju biti praceni sertifikatom o poreklu robe ili dokazima o poreklu robe. Akumulacija porekla znaci da proizvodi koji su stekli status proizvoda sa poreklom u nekoj od zemalja ili teritoriji partnera mogu biti korišceni zajedno sa proizvodima poreklom iz druge zemlje ili teritorije partnera bez negativnog uticaja na preferencijalni status finalnog proizvoda. CEFTA akumulacija porekla otvara mogucnost dijagonalne akumulacije porekla, a potencijalni partneri nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su EU, Island, Norveška, Švajcarska, Linheštajn i Turska”, rekla je Milica Šuša.

Kada se proizvodi sa poreklom nalaze pod carinskim nadzorom u nekoj zemlji ugovornici orginalni dokaz o poreklu bice moguce zameniti sa jednim ili više uverenja o kretanju robe EUR1 u cilju slanja svih ili nekih od tih proizvoda na druga mesta u Srbiji i ta zamenska uverenja izdaje carinarnica pod cijom se kontrolom nalazi roba.

D. Dinic

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - VLADAN ÐURIC IZ PORODINA

VRTOGLAV RAST CENE PŠENICE

Mladi poljoprivrednik Vladan Ðuric iz Porodina bavi se stocarstvom i ratarskom proizvodnjom koja je zastupljena na oko 17 hektara. Prošle godine kukuruz, lucerka i pšenica zauzimali su po 6 hektara obradivog zemljišta. Lucerka i kukuruz u potpunosti se koriste za ishranu stoke, a pšenica se prodaje. Od stoke Ðurici u svojoj štali imaju visokomlecna grla simentalske rase i to deset krava i cetiri junice. Prošle godine s obzirom na to da je bila suša pšenica je dala dobar prinos od 4 tona po hektaru, dok je kukuruz dostigao 6.000 kilograma po hektaru.

“Trenutno dnevna proizvodnja mleka pošto su krave zasušene, jer su steone iznosi oko 40 litara, a predajem ga Imleku po ceni od 31,5 dinara po litri. Od mehanizacije posedujem traktor Zetor 72, tanjiracu, drljacu i sve ostale prikljucne mašine. Uzimao sam kredit od Ministarstva za poljoprivredu u iznosu od 150.000 dinara za semensku pšenicu i prihranu, a od subvencija dobio sam 100 evra po hektaru, 150 evra po junici i 60 litara regresirane nafte po ceni od 14,5 dinara. Ovih dana obavljam prihranu pšenice ureom i kanom, a uskoro ce uslediti priprema zemljišta za setvu kukuruza. Na Novosadskoj berzi cena pšenice je dostigla 23,5 dinara, a ja sam prodao pšenicu lane za 10,5 dinara po kilogramu u markovackom silosu i to ce za posledicu imati smanjenje površina pod pšenicom. Takode, cena stocnih koncentrata, dubriva, nafte je veoma visoka i seljak veoma teško može doci do pozitivnog bilansa, iako ulaže dosta rada”, istice Vladan Ðuric.

D.D.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PRIHRANJIVANJE POSLE 15.FEBRUARA

Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac svake godine u februaru mesecu organizuje Zimsku školu za individualne poljoprivredne proizvodace. Ove godine Zimska škola ce se održati u prostorijama Zavoda u trajanju od pet radnih dana, od 25 -29.februara sa pocetkom u 10 casova. Predavanja ce obuhvatiti aktuelne teme iz ratarstva, stocarstva i zaštite bilja i bice održana od strane predstavnika vodecih selekcionih i hemijskih kuca i Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna. Poljoprivredni proizvodaci ce imati priliku da se na vreme informišu o svim aktuelnostima vezanim za poljoprivrednu proizvodnju.

Zemljoradnicima predstoji prihranjivanje ozimih strnih žita. Po pravilu prihranjivanje ce uslediti posle 15.februara i trajace do petog, odnosno desetog marta u zavisnosti od vremenskih prilika. Proizvodaci koji su uzorkovali svoje zemljište i doneli ga na analizu u preporukama za dubrenje imaju i podatak vezan za kolicinu azotnih dubriva koja je potrebna za prihranjivanje, a koja je u skladu sa stanjem bogatstva i plodnosti njihovog zemljišta i potreba gajenih biljaka.

“Kolicinu azota za prihranjivanje ukoliko nije uradena sistematska kontrola zemljišta koju ce Zavod i ove godine besplatno raditi za registrovane poljoprivredne proizvodace, moguce je odrediti i procenom na terenu. Prosecno se za prihranjivanje utroši 70 -100 kilograma azota po hektaru, što zavisi od preduseva, kolicine NPK dubriva unetog pre osnovne obrade, plodnosti zemljišta, roka setve, gustine useva”, istice Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

Kod bujnijih useva treba upotrebiti manju kolicinu azotnog dubriva i obratno. Najpre treba prihraniti useve koji su u dobroj kondiciji. Ukoliko usev treba dubriti sa vecom kolicinom azotnog dubriva prihranjivanje treba izvršiti u dva navrata pri cemu dve trecine dubriva treba primeniti u prvom navratu, a preostalu trecinu dubriva nakon 3 -4 nedelje.

D.Dinic

ODRŽANA SKUPŠTINA OSNOVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA ZA BRANICEVSKI I PODUNAVSKI OKRUG

REKORDERI U KLENJU

U prostorijama Crvenog krsta u Požarevcu prošlog cetvrtka Zadružni savez Branicevskog i Podunavskog okruga održao je cetvrtu sednicu svoje Skupštine, Upravnog i Nadzornog odbora. Iako je tema bila izveštaj o radu zadružnog sektora u prošloj i plan za ovu godinu, najviše reci bilo je o sve težim uslovima poslovanja za zadruge i nezainteresovanost države da se bavi zadrugarstvom. Vec se godinama govori o tome da ce se pri Ministarstvu poljoprivrede formirati sektor za zadrugarstvo, ali njega još nema, što znaci da se za svoje specificne probleme zadrugari nemaju kome obratiti. Do usijanja su došli i imovinsko pravni odnosi, jer su se do nedavno, posle Drugog svetskog rata zadruge tretirale kao društvene organizacije pa su tako i knjižile svoju imovinu.

Nestankom društvene svojine, preti opasnost da sva zadružna imovina postane državna, te da oni izadu na ulicu. Problematicno postaje i finansiranje aktivnosti zadružnih saveza, pa je traženo da se o tom pitanju nade rešenje unutar privredne komore Srbije i Zadružnog saveza Srbije. Skupština je donela i odluku o održavanju šestog Sabora poljoprivrednih rekordera, koji je zakazan za 6.mart u Klenju, a domacin ce biti Zemljoradnicka zadruga Klenje.

D.D.

GASIFIKACIJA POŽAREVCA I OKOLINE

PRVI PRIKLJUCCI U NOVOJ GREJNOJ SEZONI

- Projekat gasifikacije Branicevskog okruga veoma ozbiljno shvacen u lokalnim samoupravama i državi, napominje mr Zvonimir Blagojevic, zamenik predsednika Opštine Požarevac

O gasifikaciji Požarevca ovih dana mnogo se govori i piše. S razlogom, jer je u pitanju veliki posao znacajan ne samo za požarevacku lokalnu zajednicu vec za citav Branicevski okrug i Srbiju. Konkretan podsticaj projektu pocetkom godine stigao je i iz najviših državnih institucija, za izgradnju centralnog voda gasovoda od Osipaonice do Požarevca, iz Nacionalonog investicionog programa opredeljeno je 220 miliona dinara. Sa kolikom se ozbiljnošcu pristupa ovoj investiciji u požarevackoj Opštini, da li se sa pocetkom ovogodišnje gradevinske sezone može racunati i na pocetak radova na gasifikaciji, kada se ocekuju prvi prikljucci na gasovod u Požarevcu... samo su neka od pitanja na koja smo odgovore potražili od mr Zvonimira Blagojevica, zamenika predsednika Opštine Požarevac i glavnog koordinatora za poslove gasifikacije u Branicevskom okrugu:

— Iz NIP-a nam je za gasifikaciju odobreno 220 miliona dinara što je najveci iznos opredeljen za tu namenu u Srbiji, iza nas su po visini sredstava Kruševac i Užice sa po 150, odnosno 140 miliona dinara. Gasifikacija je veliki posao i zahteva veliku ozbiljnost od samog pocetka. Vidite i sami da je prošlo više od godinu dana od kada smo potpisali prvi sporazum, a pribavljanje neophodne papirologije još traje. Mi moramo da imamo saglasnost svih opštinskih i republickih javnih preduzeca koja imaju infrastrukturu u gradu. To su Toplifikacija, Vodovod, Direkcija za izgradnju, Telekom, Elektromorava... To važi za svaki objekat, i za merno regulacione stanice iako su one, gradevinski gledano, mali objekti i nemaju neku komplikovanu unutrašnju opremu. Trenutno tražimo saglasnost od protiv-požarne policije i od Vojske za merno regulacione stanice. Sa ovim mišljenjima mi prakticno obezbedujemo pocetak izgradnje merno regulacionih stanica. Podsecam da smo za glavnu merno regulacionu stanicu za koju smo prošle godine poceli radove, u meduvremenu saznali da nije u nadležnosti lokalne samouprave vec Republike tako da ona ide sa magistralnim gasovodom koji je posao Srbija gasa kao republickog javnog preduzeca.

Cena niža od 1.180 evra

Lokalna samouprava je nadležna za izgradnju tri merne regulacione stanice cije su lokacije poznate. Gde ce se one nalaziti?

— Jedna je planirana kod Veterinarsko-specijalistickog instituta (MRS 1), druga (MRS 2) je prakticno u visini Etno sela i Restorana na Tulbi, a treca (MRS 3) bice na samom pocetku naselja Busije, na uglu 23. i Ive Marinkovica, preko Lucicke rampe. Naši anketari su trenutno prisustni u zoni kojoj gravitira merno regulaciona stanica 1, za sada nam je stigla povratna informacija da je zainteresovanost dosta solidna, nešto je manja u podrucjima bližim centru u kojima vec postoji toplifikacija, ali generalno, anketa je izazvala pažnju i drugih tako da nam se vec javljaju ljudi iz Busija koji traže posetu anketara i tvrde da mogu da obezbede mnogo više od potrebnih 60 posto zainteresovanih. Najverovatnije da ce naš sledeci korak biti ka Busiji, ka toj zoni. Trenutno anketari ne obilaze privredna preduzeca što ne znaci da su ona iskljucena iz ovog projekta, ukoliko bude interesovanja, gasifikacija nece mimoici ni pravna lica.

Neizbežna tema prilikom razgovara o toplifikaciji svakako je cena prikljucka?

— Naši partneri iz Gas Investa napominju da ce se ona kretati do 1100-1180 evra. Ja, medutim, mislim da ce cena biti i znatno niža i što je još važnije, ona nece zavisiti ni od Gas Investa ni od Opštine, vec od države koja propisuje merila koja ce morati da se poštuju. U suštini cena ce biti regulisana državnim aktom, niko nece moci individualno da odreduje cenu, ona ce biti onakva kakvu država dozvoli i izvesno niža od ove koja se sada pominje.

Prvo magistralni vod pa distributivna mreža

Sa odobrenih 220 miliona iz NIP-a izgradice se prvi krak glavnog voda. Šta zatim predstoji?

— Prvi krak koji gradimo ide od Osipaonice, Male Krsne do Požarevca, a u petogodišnjem planu Ministarstva energetike, što se magistralnog gasovoda tice, kao sledeca faza definisana je izgradnja kraka od Požarevca do Ostrova. Posle toga bi se, u zavisnosti od tempa izgradnje distributivne mreže kroz Požarevac, pristupilo izgradnji jednog kraka prema Kucevu i Majdanpeku i drugog ka Velikom Gradištu i Golupcu i jednim podkrakom prema Žabarima izmedu Petrovca i Malog Crnica. Sve u svemu, cela ova investicija trebalo bi da se odradi do 2013. godine, a njena ukupna vrednost procenjuje se na oko 38 miliona evra. Finansiranje je preuzela Republika s tim što joj je partner u poslu Srbija Gas. Ovom preduzecu je poverena izgradnja magistralnog voda dok Gas Invest radi distributivnu i razvodnu mrežu. Napominjen da je iluzorno graditi distributivnu, razvodnu mrežu ako nemate izgraden magistralni gasovod tako da nam je to prioritet.

Imajuci u vidu dinamiku pripremnih radova za izgradnju glavnog voda i merno regulacionih stanica, mogu li se prvi prikljucci na gasovod u Požarevcu ocekivati do pocetka sledece grejne sezone?

— Gas Invest je vec stupio u kontakt sa cetiri geodetske kuce koje bi trebalo da snime trase kojima ce prolaziti distributivna i razvodna mreža. Po dobijanju potrebnih saglasnosti i mišljenja za ove trase, pocela bi izgradnja i ja se nadam da do kraja ove gradevinske sezone, u podrucjima u kojima su trenutno anketari, imamo i prve prikljucke na gasovod, rekao nam je mr Zvonimir Blagojevic.

I ZABELA IZVESNA

Prema recima Blagojevica, postoji veliko interesovanje domacinstava lociranih na Zabelskom putu za gasifikaciju, što se uklapa u plan da mreža ide do Zabele gde bi se kao veliki potrošac pojavio Kazneno popravni Zavod. Svojevremeno je ova ustanova bila zainteresovana da svoj problem grejanja reši prikljucivanjem na toplovod ali se od toga odustalo jer su racunice pokazale da bi to bilo veoma skupo. Sa gasovodom je to mnogo izvodljivije jer magistralni vod iz Požarevca ide ka Ostrovu starom prugom do Zabele i preko Zabele tako da ce investitori tu povoljnost svakako iskorititi i gas dovesti i u ovo naselje.

S.E.

STRATEGIJA RAZVOJA OPŠTINE

RADNE GRUPE "NA POSLU"

Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj pokrenula je program podrške opštinama severoistocne Srbije sa ciljem izrade Strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Formiran je Partnerski savet na cijem je celu predsednik Opštine, kao i radne grupe iz cetiri oblasti: infrastruktura, privreda i turizam, ljudski resursi i poljoprivreda. Protekle nedelje u Opštini su se sastali clanovi svih radnih grupa i time otpoceli rad na izradi strategije. U ime lokalne samouprave pozdravio ih je predsednik opštine Dušan Vujicic rekavši da je cilj da se sve radne i umne sposobnosti ulože u razvoj opštine dok se, ispred požarevacke Kancelarije prisutnima obratio koordinator Timoti Madigan.

- Ovo je važan dan jer zapocinjemo veoma važan proces, koji ce doneti prosperitet opštini, gradanima i celoj zajednici. Ovaj proces ce biti uspešan jer vidim veliku posvecenost svih zainteresovanih strana u zajednici, ljudi u Opštini, privatnog i civilnog sektora, rekao je Madigan.

Strategija razvoja treba da sagleda period od 2008. do 2013. godine. Ona treba da pokaže realne razvojne mogucnosti, prioritete, pravce razvoja i nacine njihovog ostvarivanja. S obzirom na to da je rec o kljucnom dokumentu na osnovu koga ce opština Požarevac definisati konkretne projekte Opština je pozvala i gradane da,putem interneta ili popunjavanjem obrazaca koji se mogu dobiti u zgradi Opštine, ucestvuju u kreiranju Strategije razvoja svojim idejama, sugestijama i primedbama.

- Što se tice pripreme uslova za intenzivniji razvoja opštine prisutni smo "na dva kanala". Jedan je formiranje radnih grupa za izradu Strategije lokalnog razvoja. Agencija za rekonstrukciju pruža nam tehnicku pomoc za izradu naše strategije a u saradnji sa njima formirali smo i radne grupe. Cilj je da idejama pomognu svi koji to mogu kako bi strategija bila što kvalitetnija. Istovremeno imamo formiranje radnih timova koji ce raditi na realizaciji projekata dobijenih sredstava iz NIP-a, rekao je Petar Rajic, nacelnik odeljenja za privredu, finansije, trezor i društvene delatnosti.

T.R.S.

NA EVROPOSKOM PRVENSTVU U KARATEU

VLADIMIR MITIC VICEŠAMPION EVROPE

U svecanim salonima Skupštine opštine Požarevac prošlog utorka predsednik opštine Dušan Vujicic primio je sportiste Karate kluba «92» koji su na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za kadete i juniore ostvarili znacajan uspeh.

Vladimir Mitic je na ovom prestižnom sportskom takmicenju izborio titulu vicešampiona Evrope u konkurenciji takmicara iz 44 zemlje. Prema recima trenera, Branislava Dmitrovica, u poslednjih desetak godina ni jedan Požarevljanin nije ucestvovao na takmicenjima ovog ranga, cime je i uspeh mladih sportista vece. «Ovo je kruna našeg rada od formiranja kluba», dodao je Dmitrovic.

Prijemu su, pored predsednika opštine, koji je u ime rukovodstva Miticu urucio novcanu nagradu u iznosu od 10.000 dinara, a Milanu Pericu, koji se takode takmicio na evropskom prvenstvu 7.000, prisustvovali i zamenik predsednika opštine mr Zvonimir Blagojevic i šef kabineta Tihomir Jovanovic.

- «I ovoga puta se videlo da opština nije pogrešila kada je urucila nagradu za Dan opštine našem uvaženom treneru. Vec nekoliko godina opština pomaže klub koliko može, a ima i zašto, jer su nas i Vladimir i Milan obradovali», rekao je izmedu ostalog predsednik opštine, Vujicic.

Vecešampion Evrope, Vladimir Mitic, kao i njegov klupski kolega Milan Peric odlicni su ucenici Ekonomske škole u Požarevcu.

L.L.

SREDNJOJ ŠKOLI „MLADOST” VREDNA DONACIJA EU

STIGLA KOMPJUTERSKA OPREMA

Jedina srednja škola u petrovackoj opštini sigurno važi za jednu od najuredenijih u republici. Tome ce sigurno još više doprineti dva nova kabineta za informatiku. To je i bio povod da posetimo školu, a agilni direktor Dragan Milosavljevic istice:

„ Dobili smo izuzetno vrednu donaciju od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, to je njihova pomoc srednjim školama u Srbiji, mi smo se prijavili na vreme i ucinili mnogo toga da bi dobili ovu pomoc. Sada se nastava informatike odvija u dva nova racunarska kabineta, dva profesora rade sa jednim odeljenjem i svaki ucenik ima svoj kompjuter. Pored ova dva nova kabineta imamo i treci stari kabinet, tako da ova škola poseduje ukupno 50 racunara. Za obnovu ucionica, odnosno prostora za kabinete i njihovo uredenje dobili smo pomoc ministarstva prosvete, a nov nameštaj dobili smo od Skupštine opštine”.

Vredna donacija sadrži dvadeset novih racunara, dva lap topa, projektor i platno, skener, laserski crno - beli štampac, laserski u boji štampac, fotokopir, grafoskop, bele table, TV Panasonik, mašinu za koricenje i USB memorije. Vrednost donacije je 18.799 evra. Mali podvig je bio i izgradnja novih ucionica za potrebe kabineta. Direktor Milosavljevic je zatim nastavio:

„Bili smo prinudeni da izvršimo rekonstrukciju središnjeg dela krova na školi i tako smo dobili novih 200 metara kvadratnih prostora. To je bio dosta komplikovan gradevinski poduhvat i zahvaljujuci ministarstvu prosvete to smo realizovali. Mogu slobodno da kažem da smo dobili evropski ambijent za rad u oblasti informatike, to puno znaci za školu i siguran sam da ovakav prostor retko koja škola ima”.

Imali smo priliku da zajedno sa direktorom obidemo nove kabinete u kojima se odvijala nastava. Tom prilikom profesor informatike Katica Stankic nam je rekla:

„Imamo idealnu situaciju za nastavu jer svaki ucenik ima svoj racunar za nastavu. To nam omogucava mnogo bolji rad, atmosfera je mogu slobodno da kažem savršena, ovde su ucenici prvog razreda gimnazije, ali oni vec imaju iskustva u radu posle prvog polugoda. Ovde u novom kabinetu mnogo je bolja i savremenija oprema, a odeljenje se deli u dve grupe. Sada radimo NJord obradu teksta, i to je korisno bez obzira cime se posle ucenici bavili. Naš zadatak je da ucenici nauce komunikaciju sa racunarom a vecini ovo nije prvi susret sa racunarom”.

U ime svojih drugova ucenik Darko Milosavljevic kaže da vecina njih ima kompjuter i kuci a radilo se i u osnovnoj školi. Interesantne su vežbe iz udžbenika, a znanje koje ovde dobijaju pomaže im i u savladavanju gradiva iz drugih predmeta.

Profesor informatika Saša Bogdanovic naglašava: „U ovom novom kabinetu umnogome je olakšan rad sa ucenicima što se tice sprovodenja plana i programa informatike. Veliki broj racunara omogucuje da se nesmetano prati rad svakog ucenika. Vecina njih ima solidno predznanje i sada nam je zadatak da to znanje nadograduju. Ipak najvrednije je što svako može da radi sam”.

Profesori informatike posebnu pažnju poklanjaju i nadarenim ucenicima. Postoji klub talenata koji je poceo sa radom za vreme zimskog raspusta a profesori škole su tu da prihvate svako njihovo novo interesovanje i pomognu im u radu.

D.Ilic

AKTUELANA POLITICKA DEŠAVANJA U PETROVACKOJ OPŠTINI U VEZI PROGLAŠENJA NEZAVISNOSTI KOSOVA

KOSOVO MORA OSTATI DEO SRBIJE

Citava protekla nedelja bila je obeležena politickim aktivnostima vezanim za proteste koji su se održavali zbog nasilnog odvajanja dela srpske teritorije izazvane proglašenjem nezavisnosti Kosova. Znacajan broj Petrovcana je u organizaciji politickih stranaka a i u sopstvenoj režiji prisustvovao velikom narodnom mitingu u Beogradu, a prošle srede ucenici srednje škole „Mladost” protestvovali su zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Nekoliko stotina njih je sa srpskim zastavama samoinicijativno napustilo nastavu i u prepodnevnim satima prošetalo gradskim ulicama zadržavajuci se na gradskom trgu i ispred zgrade Skupštine opštine. Ucenici su pevali pesme o Kosovu a pošto je tog dana bio pijacni dan u Petrovcu, veliki broj gradana je sa odobravanjem pozdravio ucenike. Jedan od organizatora protesta Igor Zlatojev ucenik cetvrtog razreda Gimnazije izjavio je za naš list sledece:

„ Smatrali smo da je patriotska dužnost nas mladih da organizujemo ovaj protest bez uvreda, nasilnickog ponašanja i razbijanja izloga jer svi volimo svoju zemlju i hteli smo da ovaj protest prode na jedan civilizovan nacin. Mi smo pružili podršku Srbima na Kosovu a ovaj protest je bio nacin da se ta poruka prenese jer se mladi protive otimanju dela teritorije Srbije”.

U protestu je ucestvovao i jedan broj profesora a bili su prisutni i organi bezbednosti koji su ovom prilikom samo regulisali saobracaj, jer je protest prošao bez ikakvog incidenta.

Održavanje ovog protesta bio je povod da uzmemo i izjave od pojedinih predstavnika politickih stranaka. Miletic Mihajlovic, predsednik Opštinskog odbora SPS i narodni poslanik je izjavio: „ Odlukom o proglašenju nezavisnosti Kosova pogaženo je dostojanstvo srpske države i srpskog naroda. Vidi se da je na delu jedna bezobzirna politika koja gazi pred sobom bezkompromisno, bez osvrtanja na prave vrednosti. Ta politika gazi sve principe medunarodnog prava, krše se sve povelje UN i svi drugi dokumenti koji govore o onome što su ravnopravni odnosi i garantuje suverenitet i nezavisnost država danas u svetu, a mi smo najzad shvatili i uverili se da pitanje Kosova nije bilo demokratsko pitanje vezano za to, ko je na vlasti u Srbiji”.

Zoran Ðordevic, clan Glavnog odbora DSS-a istice: „ Naša partija osuduje ovaj nezakoniti cin koji je albanska vecina na Kosovu izglasala cime se otcepio deo teritorije Srbije. Mi se zalažemo da Kosovo ostane deo Srbije i odbacujemo ovakvu odluku. Clanovi DSS stalno su prisutni na Kosovu i cilj nam je da ohrabrimo Srbe i da pokažemo da ih nikada necemo napustiti. Boricemo se svim pravnim sredstvima da Srbija ostane celovita”.

Aca Gera Životic, predsednik Opštinskog odbora Nove Srbije kaže: „ Ovo je jedan nasilni cin podržan od velikih sila a to nije dobro. Treba se boriti svim legitimnim sredstvima i diplomatskim putem. Razumem gnev ljudi na Kosovu jer je oduvek Kosovo bilo srpsko. Sve stranke treba da se oko ovog pitanja ujedine”.

Goran Ðuric, potpredsednik Opštinskog odbora SRS naglašava: „ Svedoci smo da je ostvarena pretnja da ce institucije na Kosovu proglasiti nezavisnost. SRS je upozoravala na mogucnost takvog dešavanja. Naš stav je da nikada ne treba priznati Kosovo kao republiku a najveca je odgovornost sadašnje vlasti da to ostvari”.

Slobodan Peric je predsednik Vlaške stranke: „ Stav naše stranke je da sve mora da se reši mirnim putem. Mi smo za to da se celovitost Srbije sacuva a da i dalje treba da se dogovaramo o nacinu života i delovanja. Ovaj postupak nasilnog odvajanja osudujemo i dajemo punu podršku aktuelnom rukovodstvu Republike da se izbori da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ali ce to, moram reci, biti veoma teško, jer je veliki deo sveta priznao Kosovo ne poštujuci ni pravo ni norme. Mi smo kao manjina uvek bili za Srbiju i delili smo sudbinu sa srpskim narodom”.

D.Ilic

KULTURNA HRONIKA

- Na sceni petrovackog Doma kulture a u organizaciji Kulturno prosvetnog centra prošlog utorka gostovalo je pozorište iz Gornjeg Milanovca sa predstavom „Kontejner sa pet zvezdica” koju je napisao Dušan Kovacevic. Bila je to lepa prilika da ljubitelji pozorišta u Petrovcu uživaju u nastupu glumaca iz Milanovca.

- Pozorište „Bata Bulic” iz Petrovca nastavlja realizaciju programa gostovanja po Srbiji. Posle uspešnog nastupa u Gornjem Milanovcu veceras u Kostolcu nastupaju sa svojim hit predstavom „Kako smo voleli druga Tita”.

- Zavicajni muzej Petrovac organizuje u cetvrtak 28. februara izložbu skulptura i crteža pod nazivom „Krozid” autora Milivoja Bogosavljevica iz Beograda. Izložba ce u galeriji muzeja biti otvorena u 18 casova a bice postavljena do 14 marta.

D.I.

DANI OTVORENIH VRATA

Projekat “Unapredenje rada lokalne samouprave i poboljšanje komunikacije sa gradanima” realizovan prošle godine u Žagubici, promovisan je prošle nedelje predstavnicima 18 gradova i opština Srbije. Žagubicki projekat osvojio je trecu nagradu na konkursu “Primer najbolje prakse u lokalnoj samoupravi” i trece mesto u okviru programa “Edžchange”.

“Dani otvorenih vrata”, zvanicni naziv prošlonedeljnog skupa u Žagubici, organizovanog u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, a u okviru zajednickog programa Evropske agencije za rekonstrukciju i Saveta Evrope, bio je prilika da se predstavnici brojnih sredina upoznaju sa sadržinom i efektima nagradenog projekta, cuju prva iskustva iz prakse i, oni koji to još nisu, slican model realizuju u svojoj sredini.

Dobra praksa - dobrobit svih gradana

- Ova prica je zapoceta 23. marta 2005. godine, na Regionalnom seminaru u Kragujevcu, kada smo saznali da “Edžchange” program ima za cilj da približi najuspešniju praklsu u oblasti lokalne samouprave u zemljama Evropske unije, zahtevima i inicijativama srpskih gradova i opština, i tako doprinese naporima Srbije u procesu brže integracije u evropske tokove, jacanju kapaciteta lokalne samouprave u skladu sa standardima Evropske unije. Tada smo dobili prve informacije i smernice za pripremu projekta, - upoznao je okupljene sa tokom realizacije uspešnog projekta predsednik opštine Žagubica, dr Dragi Damnjanovic, dodajuci:

- Projekat nam je odobren u prvom krugu, iako u tom trenutku nismo imali partnera iz Evropske unije. Na veliko zadovoljstvo, kao grad partner, dodeljen nam je grad Piotrkov Tribunalski iz Poljske. Imali smo šta da naucimo od njih i mnogo toga da primenimo u praksi. Kamen temeljac Uslužnog centra položen je 10. juna 2006. godine, uz prisustvo zvanicnika ambasada Poljske i Nemacke i delegacije grada Piotrkov Tribunalski. Po prvi put, u okviru ovakvih programa, sazidana je kompletno nova zgrada i u rekordnom roku data gradanima na korišcenje. Ovim projektom dobili smo savremen prostor za ostvarenje prava gradana pred lokalnom samoupravom, poboljšan odnos prema gradanima i efikasnost lokalne samouprave. Aktivniji su gradani u mesnim zajednicama, potpisan je protokol o saradnji sa partnerskim gradom Piotrkov Tribunalski, nudi se besplatna pravna pomoc klijentima, pojacana je saradnja lokalne samouprave i NVO, opština Žagubica ukljucena je u projekat Fientokšijsko vojvodstvo za Srbiju “Transparentnost u radu lokalne samouprave”, finansiran iz sredstava Fondacije “Stefan Batori”. Menadžer nagradenog projekta, Jovica Stojanovic, bio je u jednonedeljnoj studijskoj poseti Velikoj Britaniji. Ono što nam predstoji je povezivanje i umrežavanje sa mesnim zajednicama, gradanima u udaljenim naseljima, što ce im omoguciti da u svojoj sredini podnose zahteve, informišu se o aktivnostima opštine i pokrecu inicijative. Opština Žagubica se za ovaj primer dobre prakse odlucila zbog toga što je za to postojala inicijativa od strane gradana i NVO, a trajno opredeljenje Opštinske uprave jesu - efikasna opštinska vlast i dobra saradnja i komunikacija sa gradanima. Korisnici “Primera dobre prakse” su svi gradani opštine Žagubica, nevladine organizacije, zaposleni u lokalnoj samoupravi, predstavnici privrede, preduzetnici i naši gradani na privremenom radu u inostranstvu, - naglasio je dr Dragi Damnjanovic.

Na stolu sto prijava

- Cestitajuci predsedniku opštine Žagubica i timu koji je realizovao ovako uspešan projekat na osvojenom trecem mestu na konkursu “Dodela nagrada za primer najbolje prakse u lokalnoj samoupravi”, prilika je da vas obavestim da smo ove godine dobili 100 prijava iz 60-ak opština. Opštine su imale priliku da se prijavljuju u tri oblasti: “Borba protiv socijalne iskljucenosti”, “Upravljanje na lokalnom nivou” i “Unapredenje kvaliteta životne sredine”. U pripremi je novi program i ocekujemo da ce se do kraja ove ili pocetkom 2009. godine, organizovati novi krug konkursa “Dodela nagrada za primer najbolje prakse”, najverovatnije opet uz podršku Saveta Evrope i Evropske agencije za rekonstrukciju, - obavestila je prisutne o trenutnim aktivnostima LJiljana Jovanovic, menadžer programa Stalne konferencije gradova i opština.

Trud se isplatio

Prezentujuci projekat “Unapredenje rada lokalnih vlasti i povecanje efikasnosti u komunikaciji sa gradanima”, menadžer projekta Jovica Stojanovic je celnim ljudima 18 opština i gradova sa podrucja Srbije, posebnu pažnju skrenuo na nekoliko cinjenica:

- Prilikom definisanja problema, pošlo se od sagledavanja samog podrucja opštine, aktivnosti koje se obavljaju u opštinskim službama, a i teškocama koje se javljaju u komunikaciji, informisanosti i ucešcu gradana u sagledavanju realnih potreba u njihovim sredinama, zbog prostorne udaljenosti naselja. Inicijativa za efikasniju i odgovorniju lokalnu vlast i efikasniju komunikaciju lokalne samouprave i gradana, što je bio i cilj projekta je, u stvari, rezultat saradnje opštine, Opštinske uprave, nevladinog sektora, gradana koji su u više navrata anketirani, kao i predstavnika mesnih zajednica. Upoznali smo se sa iskustvima drugih sredina tokom razrade projekta, a u cilju njegove implementacije krajem 2005. godine zapoceti su procesi koji još traju, s obzirom da postavljeni ciljevi nalažu permanentno usavršavanje i poboljšavanje efikasnosti lokalne samouprave i unapredivanje odnosa sa gradanima. Opštinska uprava, kao javni servis gradana je kadrovski, tehnicki i prostorno ojacala, osnažena je uloga gradana kao ucesnika u procesu pokretanja inicijativa prema lokalnoj samoupravi, ojacala je saradnja lokalne samouprave i nevladinih organizacija... Opština Žagubica spremna je da kroz razmenu iskustava, organizovanje poseta opštini, strucnu pomoc pri organizovanju aktivnosti i savetima pomogne drugim opštinama u realizaciji ovakvog projekta, - porucio je menadžer projekta Jovica Stojanovic.

O znacaju projekta i perspektivama daljeg unapredenja u ovoj i drugim oblastima okupljenima je, ispred Asocijacije za razvoj opštine Žagubica, govorio Radiša Miloševic.

Potpisan protokol o saradnji

Skup, organizovan u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, bio je jedinstvena prilika i za potpisivanje protokola o saradnji opština Žagubica i Banja Herkulana u Rumuniji.

Kako su oba predsednika, Jono Presku, predsednik opštine Banja Herkulana i dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica tom prilikom istakli, potpisivanje tog dokumenta je ozvanicenje vec zapocete saradnje dveju sredina sa izuzetnim turistickim potencijalima, a predstavlja pocetak veoma sadržajne saradnje u brojnim oblastima - privredi, ekonomiji, trgovini, turizmu, sportu, kulturi... Uspostavljena trajna saradnja omogucice i nastup zajednickim razvojnim projektima prema investitorima, poslovnim partnerima, medunarodnim organizacijama...Ujedno, predstoji i bolja saradnja gradana dveju opština, upoznavanje sa istorijskim, kulturnim i etnološkim nasledem i karakteristikama.

Gosti iz Rumunije i predstavnici gradova i opština Srbije posetili su zatim opštinski Uslužni centar i upoznali se sa nacinom i obimom usluga, razlikom u kvalitetu u odnosu na raniji period klasicnog rada Opštinske uprave, o cemu je veoma pohvalno govorila i Smederevka Buckic, nacelnica Opštinske uprave opštine Žagubica.

Iskorišcena je prilika i za posetu Galeriji Udruženja likovnih umetnika Homolja, u kojoj je svoje skulpture upravo izlagao akademski vajar Svetomir Arsic Basara.

Banja Herkulana

Banja Herkulana poznata je kao termalno lecilište još iz doba Rimljana, pocetkom 12 veka pocela je da se koristi u te svrhe, a njenu drugu razvojnu etapu, koja se vezuje za 1790. godinu, kada je Banat zaposelo austrougarsko carstvo, karakteriše intenzivna gradnja smeštajnih objekata i drugih sadržina. "Arhitekta" Banje bio je sam car Franjo Josif, koji je zapoceo gradnju starog centra Banje, jednu od vila u centru sagradio je za suprugu Elizabetu, koja je u Banju dolazila na lecenje. Treci period, zapocet 1965. godine, u vreme socijalizma, karakteriše grandioznost sagradenih objekata - hoteli sa 1.300 ležaja. Nakon 1989. godine, zapoceo je novi investicioni ciklus koji karakteriše gradnja malih vila sa 10 - 20 soba u kojima se nudi ekskluzivan nivo usluge i komfora.

Banja Herkulana ima 6.900 stanovnika, u špicu sezone broj turista tu cifru uvecava na 16 - 18.000. Tradicionalna usluga - banjsko lecenje, zbog koga dolazi 75 - 80% turista, novim projektima se planira proširiti sportsko - rekreativnim i drugim sadržinama.

- Mi smo povezani protokolima o saradnji sa gradom Trakskala u Meksiku, Vadulivod u Moldavi i Montegroto Terme u Italiji i gradom Veliko Gradište u Srbiji. Imajuci u vidu da Žagubica ima samo 4.800 stanovnika, da govorimo gotovo identicnim jezikom i imamo slicne ambicije u pogledu razvoja turizma, narocito naglašavajuci atraktivnost i ekološki cistu sredinu kakvu imamo, nadam se da ce povezivanje naših opština poboljšati ne samo turisticku razmenu, vec i znacajno uticati na brži razvoj ekonomske saradnje, privuci investitore i uticati na brži ukupni razvoj. Krajnji cilj ovog cina je zbližavanje do toga da se razvije prijateljstvo medu porodicama opštine Žagubica i Banja Herkulana. Imajuci u vidu globalizaciju Evrope, uslovi za su potpuno izgledni. Drago mi je što takvo gledanje na citavu stvar i takva ocekivanja od zbližavanja postoje i u Žagubici, cime se otvara šansa da citavu ovu zonu pretvorimo u veliku turisticku ponudu, sa ogromnim potencijalom, - porucio je Jono Presku, predsednik opštine Banja Herkulana.

D. Milenkovic

SA SKUPŠTINSKOG ZASEDANJA U MALOM CRNICU

OPOZICIJA UGLAVNOM UZDRŽANA

U nastavku 22.sednice Skupštine opštine Malo Crnice, prisustvovalo je svih 29 odbornika i vecinom glasova donete su odluke koje su bitne za dalji privredni i ekonomski razvoj opštine. Najpre je usvojena Odluka o izmeni i dopuni Odluke o lokalnim komunalnim taksama i tu je ucinjeno smanjenje taksi kod teretnih vozila što je veoma bitno, jer postoji veliki broj ovakvih vozila na teritoriji opštine Malo Crnice. Placanja takse oslobodena su preduzeca, gradani i gradansko pravna lica koja se bave prometom robe na malo u naseljima Aljudovo, Kravlji Do i Šljivovac.

Takode po ovoj odluci Opštinskom udruženju privatnih preduzetnika prenece se sredstva kvartalno od komunalne takse za isticanje firmi u iznosu od 5% što je bitno za razvoj te institucije i razvoj opštine kroz malu privredu. Za usvajanje Odluke o visini naknade za rad i putnih troškova odbornicima SO Malo Crnice, clanovima Opštinskog veca i clanovima ostalih i povremenih radnih tela i komisija opštine Malo Crnice glasalo je 16 odbornika. Licima navedenim u ovoj odluci pripada pravo na naknadu za rad u iznosu od 4% od prosecne neto zarade u privredi Republike po zvanicno objavljenim podacima Republickog zavoda za statistiku. Licima koja su u radnom odnosu u Opštinskoj upravi pripada 50% od naknade, bez naknade troškova prevoza, ako se sednice održavaju u radno vreme.

Usvojen Master plan

Potom je doneta veoma bitna Odluka o usvajanju Master plana turisticke destinacije “Stig -Kucajske planine -Beljanica”. Ovim planom ispitano je celokupno trenutno stanje iz oblasti turizma u ovom kraju i sagledane sve mogucnosti po pitanju njegovog razvoja. Takode, definisani su zadaci koje treba preduzeti, uradene razne analize trenutnog stanja turistickog tržišta, date vizije, razradene strategije razvoja, napravljeni planovi za buduce investicije. Ovim planom su takode sagledani svi nedostaci i problemi intezivnijeg ukljucivanja ovog podrucja u turisticki biznis i to kao što su: loša ekonomska razvijenost, nedovoljno izgradena saobracajna i turisticka infrastruktura, nedovoljno razvijena svest o potrebama i mogucnostima turistickog biznisa kod stanovništva, nedovoljna zaštita prirodnih i kulturnih atrakcija, kao i prostora kojeg bi trebalo što pre rezervisati za odredene turisticke namene kako bi se sprecio neplanski razvoj.

Cilj ovog Master plana jeste pre svega razvoj trenutne situacije u turizmu u oblasti “Stig -Kucajske planine -Beljanica”.Obzirom da ovi krajevi raspolažu velikim i raznovrsnim prirodnim bogatstvom, tradicijom, kulturom i istorijom i da vec postoji dobra podloga ove resurse treba samo pravilno i planski iskoristiti. Znacaj ovog Master plana za opštinu Malo Crnice je veliki. Kako su njime odredeni pravci razvoja turizma i predvideni organizovani pristup upravljanja turizmom i turistickim investicijama to bi doprinelo povecanju turistickog prometa i prihoda opštine.

Pored mnogobrojnih prirodnih atrakcija koje su u dobrom svom delu ocuvane i mogu se iskoristiti kao podloga za razvoj turizma opština Malo Crnice je pre svega ruralnog karaktera tako da ima specificnosti koje se mogu iskoristiti i u tom pravcu za razvoj ruralnog turizma koji bi bio podrška drugim turistickim proizvodima. Turizam treba da odigra jednu od kljucnih uloga u razvoju regiona koji je u najvecoj meri nedovoljno razvijen i koji bez turizma i uslužnog sektora privrede nema realne šanse da se podigne na viši nivo privrednog razvoja.

Posle razrešenja Komisije za planove obrazovana je nova i nju ce ciniti: Aleksandar Jankovic, predsednik i clanovi: Nataša Momirovic, Snežana Stankovic, Zoran Radovanovic i Momcilo Jovanovic. Komisija za planove pružace strucnu pomoc za obavljanje poslova u postupku izrade Prostornog plana opštine, izrade i sprovodenje urbanistickih planova, davace strucna mišljenja o idejnim projektima po zahtevu Opštinske uprave i obavljace druge poslove odredene Zakonom, podzakonskim aktima i odlukama Skupština opštine. Skupština je jednoglasno usvojila 14. tacku dnevnog reda, odnosno Odluku o uredenju i održavanju poljskih puteva. Uz predložene amandmane sa 27 glasova za, usvojena je i Odluka o korišcenju sala Opštinske uprave. Uz unete izmene doneta je Odluka o korišcenju automobila Opštinske uprave.

U diskusiji su uglavnom ucestvovali odbornici opozicije iz SPS, SRS i PSS-a koji su isticali povredu poslovnika, a bili su nezadovoljni neažurnim radom vladajuce koalicije i neredovnim održavanjem sednica. U nastavku zasedanja usvojena je Odluka o pristupanju izradi plana lokalnog ekonomskog razvoja, zatim Odluka o izmenama i dopunama Odluke o Opštinskoj upravi i rešenje o davanju saglasnosti na Odluku o vodenju maticne evidencije stoke. Prema toj odluci potrebno je obezbediti prostorne, tehnicke i kadrovske uslove za formiranje maticne evidencije stoke, a o izvršenju ove odluke starace se predsednik UO Agrarnog fonda. Vecinom glasova razrešen je dosadašnji clan UO Agrarnog fonda za razvoj poljoprivrede opštine Srecko Stokic iz Kule, a imenovan je Željko Obradovic iz Smoljinca.

Rešenjem o razrešenju i imenovanju clana UO Ustanove za decu predškolskog uzrasta “14.oktobar” Malo Crnice sa 24 glasa za, razrešena je Danijela Miljkovic iz Smoljinca, a na njeno mesto imenovana je Olga Dinic iz Kule. Potom je usvojeno rešenje o razrešenju clanova UO Centra za socijalni rad Malo Crnice, a imenovani su novi clanovi Silvana Veljkovic iz Velikog Crnica i Jovica Stanojevic iz Smoljinca. Na kraju sednice usvojena su rešenja o razrešenju i imenovanju novih školskih odbora u Osnovnim školama “Moša Pijade” Malo Crnice, “Ðura Jakšic” Toponica i “Milisav Nikolic “ Boževac.

O važnosti donesenih odluka Bojan Uroševic, predsednik Skupštine opštine Malo Crnice je rekao:” Sednicu je karakterisalo to što ni za jednu tacku dnevnog reda nije bilo glasova protiv, jer je opozicija bila uzdržana ili nije glasala tako da su sve odluke prošle. Svakako tu bih izdvojio Odluku o izmeni i dopuni odluke o komunalnim taksama, Odluku o usvajanju Master plana turisticke destinacije “Stig -Kucajske planine -Beljanica”, Odluku o obrazovanju komisije za planove i Odluku o pristupanju izradi plana lokalnog ekonomskog razvoja koji bi se radio u saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj i Kancelarije u Požarevcu.

“Zapelo” kod razrešenja direktora

Na samom pocetku 23.sednice došlo je do zatezanja situacije oko tumacenja odredbi zakona. Opozicioni odbornici tražili su da se u dnevni red nove sednice uvrste dopunske tacke kojima bi se dosadašnji v.d. direktori prvo razrešili dužnosti, a zatim imenovali novi. Predsednik SO Malo Crnice Bojan Uroševic dao je sledece obrazloženje: “Vršioci dužnosti direktora javnih preduzeca postavljeni su od strane SO 22.februara prošle godine saglasno Zakonu o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakonu o javnim službama, osnivackim aktima i statutima preduzeca i ustanova JP “Direkcija za izgradnju opštine Malo Crnice”, JKP “Cistoca”, Biblioteka “Srboljub Mitic”, Centar za kulturu i Turisticka organizacija. Mandat vršioca dužnosti, odnosno v.d. status istih i obavljanje funkcije najduže je godinu dana, što znaci da se isti završava 22.februara 2008. godine.

Na osnovu izloženog imamo obavezu da konstatujemo ovo stanje, odnosno prestanak dužnosti vršioca dužnosti direktora preduzeca i ustanova i da Skupština imenuje direktore saglasno zakonu, osnivackim i opštim aktima pravnih lica. Koalicija skupštinske vecine i UO preduzeca i ustanova na svojim sednicama predložili su kandidate za direktore preduzeca i ustanova, a predlog rešenja o imenovanju ovih pet direktora dostavljen je uz saziv ove sednice. Zasedala je i Komisija za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose i dala pozitivna mišljenja na date predloge i donela zakljucak da predloži Skupštini imenovanje direktora preduzeca i ustanova kao što je u predlozima za ove kandidate dato”.

Kada je došlo do prebrojavanja glasova rezultat je bio nerešen 14 prema 14 i pošto nije mogla da prode nijedna odluka, odredena je pauza i nakon dužih konsultacija sednica je odložena. Prema recima Bojana Uroševica za nastavak sednice potrebno je više mudrosti i da se licni interesi stave po strani.”Raspisani su izbori i postojanje SO u ovakvom sazivu moglo bi da se tumaci na razne nacine. Da bi funkcionisala opština, da bi se nastavilo sa investicijama mi moramo da usvojimo budžet, jer privremeno finansiranje traje do 31.marta”, dodao je na kraju Uroševic.

D.Dinic

U CENTRU ZA KULTURU U KUCEVU

GODINA FESTAVALA

- Doprinos cuvanju tradicije - Oni drugi,kulturni,etnološki i etnomuzikološki dogadaji podsecaju na cuvanje obicaja ovoga kraja

Kucevo - Kulturni dogadaji u Opštini Kucevo u prošloj godini bili su izuzetno bogati i raznovrsni. Godinama je kultura bila zapostavljena,gurana na marginu i nije joj se prilazilo na pravi nacin. Prošla godina bila je prekretnica u prevazilaženju ovog stanja i pojedini programi došli su do punog izražaja ne samo programski,vec i kadrovski. Ono što posebno raduje,to je cinjenica da su gradani prihvatili te manifestacije kao svoje.

Prošlog leta zaposleni u Centru za kulturu ‘’Veljko Dugoševic’’ trudili se da program aktivnosti prilagode potrebama sugradana.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija i opštine Kucevo održan je 16.Festival televizijskog etnološkog filama FESTEF na kome je prikazano 40 domacih i stranih filmova. Takode, održana je i izložba izrealske umetnice Noe Trajster, kao i izložbe ‘’Art kluba’’.

- Ova homoljska opština bila je i organizator jubilarne 40-te smotre izvornog narodnog stvaralaštva ‘’Homoljski motivi’’ uz ucešce više od 500 izvodaca iz 15 mesta i opština Srbije. Tada su prastare igre zaigrali unuci i praunuci osnivaca i prvih ucesnika Smotre. I sve dok je njih i zaljubljenika u obicaje i kulturu naših predaka,tradicija ce se prenositi s kolena na koleno i trajace vekovima,kaže direktorka Centra za kulturu, Jasmina Blagojevic.

U ovom gradu na Peku živi i traje festival decjeg folklora. Izrastao je u veliku manifestaciju koja sve više poprima srpski karakter. Naprosto,nametnula se potreba da ova manifestacija bude nosilac negovanja narodnih obicaja i kulture u kojoj su prvenstveno ukljucena deca. Prošle sedmice u gradu na Peku gostovale su “Kursadžije’’ u Grand produkciji i ova predstava je bila dobro posecena. Vec narednog petka folklorni ansambl kucevackog Centra za kulturu održace svoj koncert, a povodom 8.marta-Dana žena održace se i književno vece Slobodana Ristovica.

LJ.Nastasijevic

SUSRETI VAROŠKIH POZORIŠTA SRBIJE OD 25. FEBRUARA DO 2.APRILA

MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR

Repertoar ovogodišnjih, cetvrtih amaterskih glumackih svecanosti "Milivojev štap i šešir", kao i prateci programi, predstavljeni su prošlog petka u Pres centru Centra za kulturu Požarevac; novinarima su se obratili upravnik Centra Dragi Ivic i portparol Bojan Gacevic. Svecano otvaranje Festivala je zakazano za 25. februar, kada ce biti odigrana predstava Pozorišta "Milivoje Živanovic" "Jeste li mi rod". Narednog dana, 26. na scenu stupa Dramski studio Doma omladine Kragujevac sa komadom "Ranjeni orao" Mir Jam u režiji Slavice Uroševic, 27.februara na repertoaru je Sterijina "Zla žena" leskovackog Kulturnog centra u režiji Darka Zloporubovica. U cetvrtak 28. februara Amatersko pozorište "Madac" iz Zrenjanina na madarskom jeziku igra komad Marka Kamoletija "Odelo ne cini coveka" u režiji Zoltana Baraciuša, a za potrebe ove predstave sa obe strane pozornice bice instalirani video bimovi na kojima ce publika paralelno moci da prati prevod. U petak 29.februara Nušicevu "Gospodu ministarku" igra Gradsko amatersko pozorište "Abraševic" iz Valjeva, koju je adaptirao i režirao Miroslav Trifunovic, a u subotu je na redu "Most" Jetona Meziraja, u izvodenju Omladinskog pozorišta "Geto" iz Gracanice, u režiji Zorana C. Ristica (12 sati Velika scena) i "U plamenu strasti" Ivana M. Lalica u izvodenju Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra Niš, u režiji Biljane Redenkovic. Svecanosti zatvara pobednicka predstava susreta amaterskih pozorišta Branicevskog okruga "Kamen za pod glavu" u izvodenju Dramskog studija Boževac. Iste veceri je i proglašenje pobednika.

Strucni žiri ovogodišnjih svecanosti "Milivojev štap i šešir" cine: Pavle Mincic, Dragana Stojadinovic i Maja Tasic. Svake veceri ce najboljem glumcu biti urucena replika Milivojevog štapa i specijalno znamenje, a iz kruga dobitnika štapa, na kraju festivala bice proglašen pobednik festivala koji ce dobiti šešir i tako kompletirati nagradu.

Selektori Glumackih svecanosti "Milivoje štap i šešir" za 2008.godinu bili su direktor Centra za kulturu Požarevac Gordan Bojkovic i upravnik Centra, Dragi Ivic, a prema recima Ivica jedini kriterijum pri odabiru bio je kvalitet predstava.

Osim "šeširica", kako Požarevljani vec tepaju ovom glumackom festivalu, u martu ce biti odigrane i dve premijere: Nušiceva "Knjiga druga" u izvodenju Pozorišta "Milivoje Živanovic" iz Požarevca, u režiji Spasoja Ž. Milovanovica i "Kabare Kabare", (režija: Spasoje Ž. Milovanovic) predstava u kojoj igraju mladi glumci profesionalci iz Požarevca koji rade u drugim gradovima Srbije.

L.L.

PROMOVISANO DRUGO IZDANJE “ARADSKE TVRÐAVE”

ZA NEZABORAV NEVINO STRADALIH

U organizaciji požarevackog Opštinskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. prošle srede je predstavljeno drugo izda-nje knjige “Aradska tvrdava” sa ciljem da se nevino stradali nikada ne zaborave tako što bi se prikupila sredstva sa podizanje spomenika u pustari izmedu tvrda-ve i reke Moriš, gde je sahranjeno izmedu 11 i 15 hiljada Srba. Tu danas postoji jedino spomenik njihovim cuvarima koji su na svom surovom zadatku oboleli i umrli od trbušnog tifusa, a koji su inace veoma pedantno beležili dnevno umrle zatocene žene, decu, stare... Tako, samo 14. januara 1915. od trbušnog tifusa je umrlo tridesettroje interniranih, ciji je jedini greh bio što su Srbi. Prema pronadenoj dokumentaciji i istraživanju Slavoljuba Stojadinovica, ciji je cukundeda ostavio svoje kosti podno tvrdave, iz požarevackih i gradištanskih sela kaznena austrougarska ekspedicija samo u jednom danu odvela je 2.430 nejaci, mecu kojima je bilo cak i odojcadi. Tako, iz Drmna je odvedeno njih 112, a vratilo se da svedoci o aradskom užasu svega 47 preživelih interniraca. Kako je u svom izlaganju, pored ostalog rekao dr Jova Pejin, savetnik u Istorijskom arhivu Srbije, logori za sistematsko uništenje Srba poceli su da se formiraju na teritoriji Austrougarske i pre zvanicne objave rata Srbiji. Prvo je za licke, bosansko hercegovacke i slavonske Srbe oformljen logor u Temišvaru, a potom u Aradu i drugim gradovima. Ovi logori i sistem mucenja i ubijanja bili su im generalna proba za pogrom koji ce se nad Srbima ciniti tokom Drugog svetskog rata. Pred pocetak Prvog svetskog rata u huškackoj hajci na Srbe prednjacili su Slovenci i Hrvati, oni isti koji ce se kasnije prikloniti pobednickoj strani, trudeci seda prikriju ili minimiziraju svoja zlodela, što im je u dobroj meri i uspevalo, jer Srbi, kao da su se stideli da potenciraju svoje žrtve- istakao je dr Pejin.

Da se srpske žrtve ne zaborave potrudili su se clanovi danas malobrojne srpske zajednice u Aradu napisavši knjigu “Aradska tvrdava” austrougarski logor za istrebljivanje Srva od 1914. do 1918. i objavivši je 1994. godine. Koautori ovog vrednog istorijskog dela su Sima Žarkov, Andrej Kacora, Miloš Kristea i Božidar Panic, koji se obratio prisutnima i na promociji drugog izdanja. Na promociji je prikazan i kraci dokumentarni film o srpskoj zajednici u Aradu i tvrdavi-logoru, autora Novice Savica, a o samoj knjizi i golgoti Srba sa osvrtom na aktuelnu situaciju govorilo je još nekoliko ucesnika promocije.

R.R.D.

KUD "MILE ŠANIC" RABROVO

80 GODINA OD OSNIVANJA

Ova, 2008.godina za Kulturno umetnicko društvo "Mile Šanic" iz Rabrova predstavlja godinu velikog jubileja, naime pre tacno 80 godina, 1928.godine pocelo je sa radom i do danas, sa više ili manje problema opstaje i bori se za svoj umetnicki izraz i ocuvanje narodne baštine.

U okviru Drušva deluje pet sekcija: literarna, likovna, dramska, muzicka i folklorna, a u njemu je aktivno preko 200 registrovanih clanova.

Obeležavanje jubileja zapoceto je 15.februara, literarno-likovnom izložbom pod nazivom "Da ljubav pobedi", koju je otvorio književnik Vojislav Marjanovic, a izveden je i prigodan kulturno-umetnicki program. Nakon toga, 17.februara održan je koncert sa mešovitim programom "Sacuvajmo od zaborava". Za mart je zakazana izložba likovnih i literarnih radova sa tematikom osmog marta, kao i predstava "Sonja" po tekstu Zorana Božovica u režiji Snežane Gržobic Pavlovic. U arpilu ce biti postavljena još jedna likovna izložba, dok ce centralna proslava biti nešto kasnije.

Podsetimo, u Rabrovo je, sa samo pet godina života, iz Velikog Gradišta došla jedna od najvecih srpskih glumica, Žanka Stokic, gde je provela najbezbrižnije godine, a vredni kulturni poslenici ovog mesta, cini se, ne dozvoljavaju da duh umetnosti ovde zamre.

Kulturno umetnicko društvo "Mile Šanic" radi u prostorijama Mesne zajednice Rabrovo. Brojna su priznanja kojima se okitilo, a medu njima i prošlogodišnje prvo mesto, tacnije proglašenje za sveukupnog pobednika takmicenja dece pevaca u Kucevu, što potkrepljuje cinjenicu da i najmladi aktivno ucestvuju u radu Društva.

L.L.

U GOLUPCU ODRŽANO KNJIŽEVNO VECE

U SLAVU KNJIGE

- Organizator književne veceri je Asocijacija za razvoj opštine i Narodna biblioteka ,,Veljko Dugoševic'' iz Golupca - Pokrovitelj manifestacije je Ministartvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije - Uspela prezentacija pesama lokalnih autora pred mnogobrojnim ljubiteljima poezije

GOLUBAC - U organizaciji Asocijacije za razvoj opštine Golubac,a podpokroviteljstvom Ministartva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije i Narodne biblioteke ,,Beljko Dugoševic”, u Golupcu je održano književno vece ,,U slavu knjige’’ na kome su svoje pesme predstavili lokalni autori Milica Jovic i Grivna Trifunovic iz Golupca, Leposava Miloradovic iz Maleševa, Dragiša Jovanovic iz Klenja i Antun Hrvojic iz Barica.

- Promocijom stvaralaštva i organizovanjem kulturnih manifestacija,želimo da unapredimo lepotu naših života i obeležimo pecat jednog vremena kako u našoj zajednici tako i u Srbiji u celosti. Ovo vece posveceno knjizi je samo deo kulturnih manifestacija i drugih aktivnosti u našoj Opštini,rekao je otvarajuci ovo književno vece u gradu na Dunavu,direktor Asocijacije za razvoj opštine Golubac, dr Predrag Lazic.

Pored unapredenja kulturnog života gradana opštine je i rad na terenu. U toku je realizacija projekta javnih radova koji finansira Ministarstvo ekonomije i regionalnog reazvoja Republike Srbije,,Pomoc i nega u kuci’’. Nosilac realizacije ovog projekta je Asocijacija za razvoj opštine Golubac i deset geneto-domacice koje pružaju usluge starim,iznemoglim i socijalno ugroženim porodicama u 50 domacinstava iz 12 naselja ove podunavske opštine.

- Asocijacija za razvoj opštine Golubac planira da u narednom periodu nastavi sa svojim aktivnostima ne samo na polju unapredenja kulturnog života,vec ce u ovoj godini raditi na realizaciji drugih razvojnih projekata,zaposliti nove strucne kadrove u cilju pobiljšanja životnog standarda gradana na podrucju ove podunavske opštine i Branicevskog okruga,dodao je dr Predrag Lazic.

Mlada pesnikinja iz Golupca kojoj je prva knjiga ,,A san to je’’ istakla je da sebe gleda u ogledalu i postavlja sebi granice i želi da dosegne zvezde, svrstavajuci svoje pesme u nekoliko tema kao što su Srebrna smrt, u Krugu secanja,San, tamo gde je rec i kao odraz ogledala.

LJubav prema Miljevicu i Golupcu u kojima je živela i danas boravi i stvara, ljubav prema Dunavu,deci sa kojima se druži kao uciteljica,ljudima i prirodi koja je okružuju,autorka pesama lepote zavicaja Grivna Trifunovic nanizala je kao nežne bisere stihove u kojima govori o svojim ucenicima i prirodi.

Ako u mojim pesmama ne nadete melem što tude rane duše leci,ne zameriti,možda vama tišina zbora više od njih,ili vaša duša misli da sreca nikad ne umire,govori u svojim pesmama ,,Kad bih bila’’ Leposava Milicevic iz Maleševa.

Seljak i pesnik Dragiša Jovanovic iz Klenja kome je ovo treca zbirka pesama kako kaže voden božijom rukom svoje pesme stvarao je na njivi,u staji,u seooskoj kafani. Govori o svojim unukama,zavicaju i teškom seljackom životu. Tako su nastale pesme Tocak, srece, deda i unuk, Život seljaka. U svojoj zbirci pesma Govor duše Antun Hrvojic kojeg je kako kaže devedesetih godina prošlog veka doveo životni put u Baric kao izbeglicu iz Hrvatske napisao je nekoliko ciklusa pesama kao što su Hvalospev prirodi, Voljenom gradu, Vreme u razdoru i Gorcina istine. Kako je rekao dugoocekivana nada nikada ga nije napuštala i ona se kroz ovu zbirku pesama sada ostvaruje.

Posetioci književne veceri ,,U slavu knjige u Golupcu’’ dobili su od autora knjige a u cast objavljivanje svoje prve zbirke pesama Grivna Trifuinovic,za sve prisustne pripremila je slavljenicku tortu na kojoj je pisalo ,,knjiga je najbolji coveku drug’’.

LJ.Nastasijevic

FOND ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OPŠTINE POŽAREVAC

TRAŽE SE IZVEŠTAJI O UTROŠENIM SREDSTVIMA

Ove godine za finansiranje projekata koji se odnose na zaštitu izvorišta, sanaciju odlagališta otpada, zaštitu vode, vazduha i zemlje, kao i programe ozelenjavanja i poboljšanja režima saobracaja, Fond za zaštitu životne sredine izdvojio je ukupno 193 miliona dinara. Fond ce zahtevati izveštaje o utrošenim sredstvima dobijenim na konkursu jer u prošloj godini bilo je preduzeca koja nisu dostavljala izveštaje. Jedno od njih je i Vodovod i kanalizacija koje je preko opštine Požarevac dobilo oko 45 miliona dinara iz Fonda za izgradnju tri bunara na vodoizvorištu, cisterne za snabdevanje pijacom vodom, izgradnju vodovodne mreže i zatvaranje septickih jama u okolini Meminca. Odluceno je da se preduzecima kojima su sredstva odobrena prošle godine, rok da ih iskoriste produži do maja 2008. godine.

M. K.

HOMOLJE POD VISIBABAMA

KUCEVO.- Umesto snega, u Homolju su se zabelele visibabe. Vesnik proleca došao je mesec dana ranije i to je, kako kažu najstariji žitelji ovoga kraja, znak da ce zima vrlo brzo proci. Prvom vesniku proleca najviše su se obradovale devojcice Suzana Spasic, Andela Radovanovic i Andrijana Miljkovic koje su ubrale bukete visibaba i poklonile svojim bakama.

LJ.Nastasijevic

NOVOSADSKA TRAGEDIJA OPOMINJE

I KAD ZAKON NE NALAŽE, INSPEKCIJA RADI

Novosadska tragedija u kojoj je osam mladih ljudi nastradalo, a dvoje teško povredeno, je svojevrsna opomena svima. Da se ovaj nemili dogadaj ne ponovi, u Požarevcu se obavljaju preventivni inspekcijski pregledi i u objektima koji po važecem zakonu iz 1988. zvanicno nisu prioritet.

- Za objekte cija površina ne prelazi 150 kvadrata, investitor nije u obavezi da dobije saglasnost Odseka za zaštitu i spasavanje (što je novo ime nekadašnje Protivpožarne policije). Za one koji prelaze ovu kvadraturu, kao i za dobar broj manjih, mi obavljamo periodican pregled u delu zaštite od požara. Tako, uoci Nove godine pregledani su gotovo svi lokali i naložene eventualne mere Kontrolisana je ispravnost sredstava za gašenje požara, prohodnost puteva za mogucu evakuciju, zapaljivost materijala u enterijeru i eksterijeru odredenog lokala, kao i obucenost zaposlenih u slucaju da požar ipak izbije-rekao nam je Goran Ðordevic, šef Odseka.

Cak i po odavno prevazidenim “aršinima” starog zakona, tokom protekle godine Odsek za zaštitu i spasavanje požarevacke Policije podneo je više prekršajnih prijava. NJih ce svakako biti i više, kada bude usvojen novi zakon o zaštiti od požara koji je vec u skupštinskoj proceduri. Kada bude donet, obavezi dobijanja saglasnosti podlegace svi novoizgradeni javni objekti, bez obzira na kvadraturu.

R.R.D.

PCELARI KOSTOLCA

TRAŽE NEZAVISNOST

Nedavno su se oglasili clanovi Pcelarskog udruženja Kostolac koji nakon izborne skupštine održane 2. februara traže samostalno udruženje, nezavisno od požarevackog. U dopisu koji su nam poslali stoji:

"Nakon neuspelog pokušaja organizovanja izbora za predsednika pcelarskog udruženja Požarevac, na kojima je jedan od kandidata bio pcelar Dejan Miloševic iz Drmna, pcelari Kostolca i okolnih mesta jedinstveni su u stavu da ce Miloševica podržati i u kandidaturi na ponovljenim izborima.

Želimo da naglasimo da se vec 40 godina na celu Pcelarskog udruženja nalazi kandidat iz Požarevca. Prvi put kada se kao kandidat na izborima pojavio neko ko nije "njihov" kandidat(Dejan Miloševic) desio se problem da isti ne može biti izabran. Nakon glasanja kojim je "naš" kandidat pobedio "njihovog" sa 37 na prema 24 glasa Skupština je proglasila da nema kvoruma. Pa gospodo, zašto se pristupilo glasanju ako nije bilo kvoruma? Da li bi se problem oko kvoruma javio da je pobedio kandidat iz Požarevca? U slucaju da izbori opet budu opstruirani od strane dosadašnjeg predstavništva, pcelari Kostolca i okolnih mesta osnovace samostalno udruženje koje ce biti nezavisno od Požarevca ", piše u saopštenju Inicijativnog odbora Pcelarskog udruženja Kostolac.

T.R.S.

DECJA RADIONICA

ŽIVOTNE VREDNOSTI

Pocetkom februara u Kostolcu je sa organizovana decja radionica "Životne vrednosti". Ono što deca i mladi nauce kasnije postane suština društvenih odnosa.

Decja radionica "Životne vrednosti" je medunarodno priznat program podržan od strane Unicefa, osmišljen u saradnji sa Ogrankom za edukaciju Unicefa i deo je globalnog pokreta za kulturu mira u okviru medunarodne decenije posvecene kulturi mira i nenasilja za decu sveta. Radionica polazi od principa da ako želimo bolji svet moramo se baviti ljudskim vrednostima.

Da bi deca usvojila istinske vrednosti i razvila ponašanje zasnovano na njima neophodno je da im se pruži prilika da o vrednostima razmišljaju, razgovaraju na razlicite nacine, istražuju. Decja radionica obuhvata aktivnosti za decu uzrasta od pet do deset godina i ukljucuje raznovrsne nacine istraživanja, vrednosti, ucenje novih pojmova, razmišljanje, kreiranje, kombinovanje sa umetnickim izražavanje, pevanjem, pokretom i vežbama za mišljenje.

Decju radionicu u kostolackoj biblioteci vode Marija Kopun i Martina Kuzmanovic.

T.R.S.

POCELO UGOVARANJE POSLOVA

Krajem prošle nedelje, novoimenovani direktor Preduzeca za puteve “Požarevac”, diplomirani inženjer gradevine Željko Lukovic, potpisao je sa predsednikom opštine Malo Crnice Miodragom Dragancetom Markovicem i direktorom Direkcije za izgradnju opštine Malo Crnice Momcilom Šipkom, prvi ugovor o izgradnji lokalnog putnog pravca regionalni put R-105 - Veliko Selo i izgradnji nekoliko sportskih terena na podrucju malocrnicke komune.

Putni pravac ka Velikom Selu zapocet je 2005. godine, radovi ce se nastaviti vec pocetkom ovogodišnje sezone.

Kvalitet u prvom planu

Tesna saradnja i dalje unapredenje korektnih poslovnih odnosa sa svim lokalnim zajednicama na podrucju Branicevskog i Podunavskog okruga - podrucju na kome obavlja osnovnu delatnost PZP “Požarevac”, ostaje primarna strateška odrednica i u ovoj poslovnoj godini. PZP ce sa svojom ponudom tokom gradevinske sezone ucestvovati na svim tenderima, racunajuci pre svega na kvalitet i profesionalnost u radu, elemente koje gradi i dograduje decenijama.

- Ovo je period u kome, kao i svake godine, nastojimo da prikupimo što više ponuda, kako bismo u potpunosti realizovali ovogodišnji proizvodni i finansijski plan. Pored poslova koje realizujemo za racun lokalnih samouprava, obimne zahvate imamo i na održavanju, popravci, saniranju i rekonstrukciji regionalnih i magistralnih putnih pravaca, po nalozima JP “Putevi Srbije”. Ukupno, na podrucju oba okruga, to je oko 870 kilometara regionalne i magistralne mreže i još oko 1.000 kilometara lokalnih puteva. Uz to, održavamo i ulice u gradovima Požarevac i Smederevo, imamo odlicnu saradnju. PZP ce se pojaviti na svakom tenderu vezanom za investicione poslove ili održavanje, gde cemo forsirati kvalitet iza koga cemo uvek stajati. Naš adut nece biti jeftin posao, ciji je rezultat loš kvalitet, naprotiv: tradicija ovog preduzeca zahteva od mene da nastavim politiku kvaliteta i casnog odnosa prema poslu koji obavljamo. Do sada sam radio na poslovima održavanja, gde sam imao prilike da kontaktiram i saradujem sa svim vodecim ljudima u opštinama i opštinskim direkcijama za izgradnju na teritoriji koju pokriva PZP “Požarevac”, i uvek sam bio saradnik koji je garantovao kvalitet i casne odnose u poslu. Nadam se da smo u prošloj i godinama koje stoje iza PZP - a, pokazali gradanima Požarevca da je grad drugaciji i da su drugaciji prilazni putevi, da se nešto pozitivno dešava..., - kaže Željko Lukovic.

U požarevackom PZP-u isticu da ne zaziru od konkurencije, spremni su da prihvate i najsloženije poslove i da, pre svega, garantuju kvalitet, što u putogradnji, oblasti gde se ulažu izuzetno velika sredstva, nimalo nije beznacajno. Godine prisutnosti na putnim pravcima svih kategorija pokazuju da ovo preduzece s punim pravom u prvi plan istice kvalitet i profesionalnost u radu.

Nova tehnologija

U Preduzecu za puteve “Požarevac” usvojena je nova tehnologija i svake godine se ide korak napred u nabavci novih, savremenih sredstava za rad, mehanizacije, opreme i mašina. Na poslovima su angažovani novi veliki kamioni troosovinci, novi grejderi, utovarne lopate, a u toku je nabavka još nekoliko velikih troosovinaca i nekoliko tegljaca - šlepera, nosivosti oko 25 tona. Prevozna sredstva velike nosivosti uticace na bržu dostavu materijala, time i kontinuiran, brži rad ekipa na terenu.

- Cilj je da prevazidemo problem koji nam se ranijih godina javljao: brzina u poslu i poštovanje rokova. Imali smo nedovoljne kapacitete u delu dopreme materijala, bilo da je to kamen i šljunak, bilo da je asfaltna masa, pa su radovi imali zastoje usled cekanja na dopremu. Mocnim transportnim sredstvima se to svakako rešava i u sezoni pred nama pokazace se da, uz kvalitet možemo da ponudimo i potpuno poštovanje dogovorenih rokova. Mi smo ranije imali “probijanje” rokova, ali smo i rokove iz godine u godinu skracivali, pa je uvek “malo falilo” da i budu “probijeni”. Unapredenjem tehnologije, u prilici smo da ih još skratimo, a da “probijanja” ne bude, - kaže Lukovic.

Novi strucni kadar

Požarevacko Preduzece za puteve od skora vodi mlad, strucni kadar, željan da se dokaže kvalitetom i poboljša-njem radnih rezultata svoje firme, kako bi se standardi kvaliteta, poslovnosti i ukupnog rejtinga PZP-a bili što bliži evropskim standardima. Modernizacija sredstava za rad, profesionalnost svakog izvršioca, visok nivo odgovornosti prema radu i adekvatne zarade, preduslovi koji su vec izgradeni u PZP-u, idu takvoj intenciji na ruku i prvi rezultati napretka bice vidni vec tokom predstojece sezone radova.

- Raspolažemo vec tri godine savremenom opremom i uvedena je nova tehnologija uklanjanja dotrajalog asfaltnog sloja koji ide na reciklažu, a na njegovo mesto polaže se nova asfaltna masa. Racunica je pokazala da takva rekonstrukcija i revitalizacija kolovoza ima višestruko bolji efekat od ranije praktikovanog krpljenja oštecenih delova. Najpre, u startu je kolovoz kvalitetniji, a dugorocno posmatrano, to su potpuno nove, kvalitetne deonice ciji je upotrebni vek neuporedivo duži od svakog krpljenja kolovoza. Prošle godine smo, zahvaljujuci razume-vanju Direkcije za izgradnju opštine Požarevac, novu tehnologiju poceli da primenjujemo i u gradskim ulicama i, svima je to uocljivo, kolovoz u centru grada sada izgleda neuporedivo drugacije i istovremeno je obezbeden kvalitet koji ce ostati nepromenjen godinama. Pozitivni efekti odradenog posla u Požarevcu, uticu da se javljaju i iz drugih opština. Medutim, kako je sedište PZP-a u Požarevcu, ocekujemo da najobimniju saradnju i uzajamno razumevanje imamo baš u Požarevcu, - kaže Željko Lukovic, direktor PZP “Požarevac”.

Ovakvo gledanje potvrduje i cinjenica da je Lukovic rodeni Požarevljanin i tek posle dužeg vemenskog perioda, na celu požarevackog preduzeca je - Požarevljanin.

Proširenje delatnosti

PZP “Požarevac” racuna da ce i ove godine biti dosta posla i na regionalnim i magistralnim putnim pravcima. Stanje je poslednjih godina znacajno poboljšano, zahvaljujuci zaokretu u odnosu države prema putnoj infrastrukturi. Medutim, rec je o veoma razgranatoj putnoj mreži, gradenoj pre tridesetak godina, pa je neophodna ozbiljna rekonstrukcija. Predstoji, kako to u PZP-u nazivaju, plansko održavanje i njemu ce se pristupiti vec ovog leta.

- U susret predstojecoj sezoni, privodimo kraju remont Asfaltne baze. Baza ce biti spremna da startuje vec polovinom marta. Najpre ce isporucivati asfalt za dovršetak poslova prenetih iz prošle godine. Rec je o par ulica na teritoriji Velike Plane i Smedereva, a istovremeno i upravo ugovoren dovršetak puta ka Velikom Selu. Prošle godine smo odredenim doradama podigli tehnicke mogucnosti Asfaltne baze na preko 100 tona na sat. Sa novim transportnim sredstvima bicemo u prilici da svu proizvedenu asfaltnu masu znatno brže prevezemo do radilišta, time ubrzamo i okoncanje svih poslova u koje budemo ušli. Prošle godine smo proizveli u ugradili oko 100.000 tona asfalta, što je rekord našeg preduzeca, ali rekordi služe kao izazov da budu prvom prilikom nadmašeni. Uzdamo se da cemo, uz još bolju organizaciju rada, u tome uspeti vec ove godine, - kaže Lukovic.

PZP “Požarevac” ove godine proširuje delatnost: uskoro aktivira svoju šljunkaru nadomak Požarevca i kamenolom u blizini Kaone, kod Kuceva. Sledi proizvodnja betona i ulazak u poslove mostogradnje i visokogradnje. Kako isticu, taj posao ce voditi ekipa mladih inženjera i osnovna pretpostavka i karakteristika i u toj oblasti bice - visok nivo kvaliteta, odlicna organizacija, profesionalan odnos prema poslu i naruciocu posla.

Pohvale

- Danas smo, nakon okoncanog postupka javne nabavke, sa zadovoljstvom potpisali ugovor sa Preduzecem za puteve "Požarevac", uvereni da ce u što skorije vreme biti završen veoma znacajan put Veliko Selo - regionalni pravac R - 105, kao i da ce sredstva Ministarstva za sport i omladinu, opredeljena za izgradnju tri sportska terena - u Velikom Selu, Batuši i Malom Gradištu, ovo preduzece na najbolji nacin iskoristiti da sagradi visokokvalitetne objekte. Opština Malo Crnice posvecuje posebnu pažnju mladima, kako u poboljšanju uslova u seoskim školama, popravci i rekonstrukciji Domova kulture, tako i u obezbedenju sportskih terena. Od posebnog je znacaja da, u današnje vreme kad niko nema para napretek, ti poslovi budu uradeni profesionalno i kvalitetno, pa nam je stoga posebno drago što je ovaj posao pripao PZP-u. Tenderska komisija je, ocigledno, imala u vidu kvalitet i renome ovog preduzeca, kao i poverenje steceno tokom niza godina. Tokom godine bice još posla, sredstva NIP-a su odobrena našoj opštini za popravku i rekonstrukciju puteva, i u budžetu koji treba da se ovih dana usvoji, takode su predvidena sredstva za lokalne puteve, bice još sportskih terena, tenderskom procedurom ce se birati izvodaci, niko ne može da prejudicira, ali PZP "Požarevac" ima neoborive adute: kvalitet, strucnost i iskustvo. Sa ovim preduzecem, posebno bih naglasio, imamo izvanredno dobru saradnju i iskustva kada je rec o održavanju regionalnih i magistralnih puteva koji se prostiru kroz teritoriju naše opštine. Ocekujemo da se i ti poslovi ove godine uspešno nastave, - naglasio je predsednik opštine Malo Crnice Miodrag Dragance Markovic.

Zahvalnost

- Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim svim opštinama sa kojima smo do sada imali odlicnu saradnju i mogu da obecam da ce Preduzece za puteve nastojati da nadalje poboljšava tu saradnju. Takode, nastojacemo da u još vecoj meri pomažemo svim lokalnim samoupravama, narocito u razvoju sporta i drugim sferama interesovanja omladine, kao i u svim akcijama cišcenja, uredivanja i ulepšavanja grada. Prošle godine smo, recimo, u okolini Smedereva ucestvovali u akciji uklanjanja divljih deponija pored regionalnih i magistralnih puteva. Tendencija razvoja putne mreže na našoj teritoriji je vidna i ja ocekujem da svake godine korisnici puteva imaju sve viši nivo usluga sa naše strane, kako bi postupno došli do evropskog nivoa putne mreže. Koliko ce to biti brzo, zavisi i od sredstava, od toga koliko ce država biti u mogucnosti da ulaže, ali, što se tice PZP-a, svakako cemo dati svoj maksimum, - porucuje direktor PZP "Požarevac" Željko Lukovic.

D. Milenkovic

ZA KVALITETNIJE FIZICKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE UCENIKA ŽABARSKE OPŠTINE

SPORTSKA OPREMA NA POKLON

- Rekvizite neophodne za nastavu fizickog vaspitanja medu prvima dobile škole u Oreovici i Aleksandrovcu

Škola u Oreovici je najstarija škola u žabarskoj Opštini obzirom da je sagradena 1836. godine. U njoj su danas samo 24 daka, a koliko još prošle školske godine bilo ih je nešto preko 30. U želji da i selo dobije solidne uslove za odvijanje nastave fizickog vaspitanja pa samim tim i zdravog odrastanja dece, Ministarstvo omladine i sporta u akciji sa lokalnom samoupravom uprilicilo je prošle srede predaju sportske opreme ucenicima ove i škole u Aleksandovcu.

Nebojša Saric, šef odbornickog kluba G 17 plus u SO Žabari, prilikom predaje poklona u školi u Oreovici za koji je rekao da je skroman, napomenuo je i to da je ovaj kraj godinama unazad suocen sa jednim velikom problemom:

- Rec je o migraciji stanovništva zbog cega je sve manje dece na prostoru naše opštine. Mislim da cemo ovakvim gestovima uneti više živosti i vedrine u njihov život, a to ce doprineti da se omladina vrati na put sporta i zdravog života. U ovoj akciji koju sprovodi Ministarstvo omladine i sporta ocekujemo pomoc roditelja i lokalne samouprave. Za dobrobit dece je da akciju svi podržimo i da je omasovimo.

Darodavci su potom posetili i školu “Heroj Rosa Trifunovic” u Aleksandrovcu gde ih je primila direktorka Danijela Radovanovic. Dragiša Todorovic, zamenik predsednika OO G 17 plus i clan Opštinskog veca SO Žabari je tom prilikom rekao:

- Ministarstvo omladine i sporta vodi akciju u citavoj Srbiji sa ciljem da vrati decu sportu i doprinese razvoju njihovog sportskog duha i života. Ovoj školi smo doneli na poklon sportske rekvizite koji ne predstavljaju neku veliku vrednost ali su znacajni jer time želimo da pokažemo da o ovoj deci ima ko da brine, pored njihovih roditelja. Ova akcija nije ni prva ni posladnja, bice još takvih i slicnih. Iskoristio bih ovu priliku da kažem da se u našoj Opštini o mladima i njihovom sportskom životu brine i na drugi nacin. Preko Ministarstva omladine i sporta i NIP-a zapoceli smo izgradnju cetiri sportska terena u Opštini, objekti još nisu u celini završeni, ali je izvesno da cemo ih završiti u ovoj godini. Cela ta investicija vredna je 4 miliona i 400 hiljada dinara, svesni smo da je to samo kap u moru i da našoj deci treba mnogo više, ali je važno da se krenulo i da su na pomolu veci investicioni radovi. Dosta ocekujemo i od organizacije ovogodišnje Reli trke u našoj Opštini ciji ce pokrovitelj biti Ministarstvo omladine i sporta, rekao je Todorovic.

O nastojanjima Opštine Žabari da nastavu fizickog i zdravstvenog vaspitanja osnovaca približi uslovima kakvi postoje u gradskim školama govorio je Živorad Nastic, predsednik Opštine:

- Ja sam veoma zadovoljan što se neki od dogovorenih planova i investicija u našoj Opštini vec realizuju. Normalno da nam je jedan od ciljeva, zajedno sa Ministarstvom za omladinu i sport, unapredenje rada i življenja naše omladine koja je naša buducnost. Zapocelo se skromno ali je bitno da ovo nije krajnji domet. Za pocetak je to opremanje škola nastavnim sredstvima, rekvizitima, loptama, strunjacama, koševima i svim onim što je potrebno za povratak mladih sportu, za njihovo odvracanje od poroka kao što su alkohol i droga. Drugi deo naše price bio bi završetak izgradnje cetiri sportska objekta u Vlaškom Dolu, Simicevu, Kocetinu i Polatni, a ono što je za nas u ovom trenutku razocaravajuce je to što Minitarstvo omladine i sporta nije podržalo izgradnju Balon hale u Aleksandrovcu. Ja sam uputio pismo ministarki i nadam se da ce da uvažiti razloge zbog kojih država treba da pomogne izgradnju ovog objekta u našoj sredini. Koristim priliku da upoznam javnost da ce naša Opština juna ove godine po prvi put organizovati brdske Reli trke, a jedan od pokrovitelja bice Ministarstvo za omladinu i sport.

Na poklonu koji im je urucen, ispred ucenika i nastavnika škole u Aleksandrovcu, zahvalila je direktorka Danijela Radovanovic:

- Koristim priliku da se u ime ucenika i nastavnika zahvalim Ministarstvu omladine i sporta i Opštini Žabari. Zasigurno ce ovu školsku opremu naši ucenici koristiti u nastavi fizickog i zdravstvenog vaspitanja što ce doprineti kvalitetnijem fizickom odrastanju i razvoju ucenika.

S.E.

POLEMICNI UKAZ MINISTRA PROSVETE REPUBLIKE SRBIJE

VEC VIÐENO?

Ukaz ministra prosvete Republike Srbije da se na dan 21. februara, velikog protesta gradana Srbije u Beogradu povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova ne održi nastava u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Republike Srbije, izazvao je brojne polemike i razlicite komentare, do onih da je nešto slicno videno i u vreme vladavine režima Slobodana Miloševica.

Ostalo je medutim nejasno u kojoj meri je prisustvo prosvetnih radnika na protestu u Beogradu bilo obavezujuce obzirom na proklamovani neradni dan. Ne sporimo pravo svakog pojedinca da na pravi nacin i na pravom mestu ispolji svoj patriotizam, najmanje prosvetnim radnicima. Ako je odgovor da taj dan mora da se odradi jedne subote, što je inace praksa u osnovnom i srednjem obrazovanju, nisu li u tom slucaju deca uskracena za jedan dan vikenda? Na drugoj strani, ako je u pitanju bezbednost najmlade populacije, izostalo je tumacenje od koga, i na koji nacin bi oni mogli biti ugroženi u sopstvenoj državi?

- To nije trebalo da se uradi, možda je bilo riskantno u Beogradu, ali u drugim mestima škole su mogle da rade, a ne ovako. Evo, u Požarevcu je miting a ne možete da vidite ni jednog ucenika srednje škole. Mislim da možda ucenici koriste ovakve situacije kako bi odsustvovali sa nastave, kaže Rade Mihajlovic, clan Opštinskog veca zadužen za obrazovanje i kulturu.

- Verovatno je procena da bi možda to bilo zloupotrebljeno, u svakom slucaju ja kao gradanin smatram da je to ispravno iz razloga što uvek ima neko ko može te mlade ljude u nekom drugom smeru da usmeri, i da je to pravilan potez, smatra Miomir Ilic, predsednik OO SPS Požarevac

M. K.

GODIŠNJA SKUPŠTINA GOLUBACKIH VINOGRADARA

BEZ KVALITETNOG GROŽÐA NEMA NI DOBROG VINA

- Vinogradar i prošlogodišnji šampion Vladan Mišic iz Braniceva ponovo je dobitnik najveceg priznjanja i prve nagrade za kvalitet vina iz berbe 2007.godine- Udruženje vinogradara u Baricu primilo je pet novih clanova,vrsnih proizvodaca grožda i voca

Baric - Vinogradari golubacke opštine na svojoj poslednjoj sednici Skupštine u Baricu usvojili su izveštaj o dosadašnjem radu, kao i plan o narednim aktivnostima. Kako je receno, centralna proslava Svetog Trifuna bila je u ovom selu a domacin slave bio je Radivoje Vasic. Prvo su vinogradari prisustvovali svecanoj liturgiji u seoskoj crkvi , a zatim je obavljeno osvecenje loze,rezanje slavskog kolaca i izbor novog kolacara.

Tridesetak meštana koji se bave gajenjem vinove loze i gostiju, obeležili su po tradiciji,svoju vinogradarsku slavu. Pre osam godine,na ovaj dan u Baricu je formirano Udruženje vinogradara opštine Golubac sa sedištem u ovom mestu poznatom po dobrim vinogradarima i proizvodacima vina.

- Govoreci o dosadašnjem radu, predsednik Udruženja vinogradara Dušan Ðokic je naglasio da su nastanakom HE ‘’Ðerdap’’ i povecanjem nivoa Dunava promenjeni klimatski uslovi. Sada u podunavskim selima kao što su Vinci,Usije,Brnjica,Dobra i Ponikva slabo uspeva vinova loza i pored upotrebe agrotehnike.- Kod nas u Baricu sasvim je druga prica,ovde postoje veoma dobri klimatski uslovi za vecu proizvodnju kvalitetnog stonog grožda. Prošla godina bila je jedna od boljih za nas vinogradare,a bez kvalitetnog grožda nema ni dobre šire,ni kvalitetnog vina,rekao je Ðokic.

Skupština je usvojila i plan proizvodnje od tri vagona grožda za ovu godinu u kojoj ce vinogradari i proizvodaci voca dobiti od države znacajna sredstva kao podršku za podizanje novih zasada,obnavljanju starih i kupovinu aparata za ispitivanje kvaliteta zemljišta.

Udruženje vinogradara opštine Golubac sa sedištem u Baricu trenutno broji 26 clana,primljeno je još pet novih medu kojima su Zoran Milenkovic i Vladimir Ilic iz Golupca kao i Nenad Jovic, Živorad Mitrovic i Dragan Nikolic iz Miljevica. Troclana komisija na celu sa predsednikom Zoranom Milenkovicem iz Golupca imala je težak zadatak da medu 30-tak vina proglasi tri najbolja vina iz berbe 2007.godine. Najbolje vino proizveo je vinogradar iz Braniceva Vladan Mišic, a nešto slabija bila su vina Slavoljuba Pantica iz Klenja i LJubiše Jovanovica iz Mrckovca.

LJ.Nastasijevic

U OPŠTINI ŽABARI

DODELJENE 24 STIPENDIJE

Status nerazvijene opštine, u žabarskoj lokalnoj samoupravi pokušavaju da prevazidu na razne nacine, a jedan od njih je i stipendiranje studenata deficitarnih zanimanja cime se obezbeduju mladi strucni kadrovi. Svake godine iz budžeta Opštine izdvajaju se sredstva za te namene. U odnosu na prošlogodišnji fond sredstava namenjen stipendiranju, za ovu školsku godinu izdvojeno je duplo više, ukupno milion dinara. Stipendije je dobilo 13 novih, a ugovore o nastavku stipendiranja obnovilo 11 starih stipendista tako da je ih sada ukupno 24-oro. Pravo na stipendije imaju studenti fakulteta i viših škola, a visina stipendije u ovoj godini je 4.000 dinara, za 1.000 dinara više nego lane. Rešenja o korišcenju stipendija u ovoj školskoj godini, ispred Opštine Žabari potpisace sa stipendistima predsednik Živorad Nastic.

S.E.

BESNILO-BOLEST BEZ IZLECENJA

Kada se pomene besnilo, bolest poznata u medicini vec cetiri hiljade godina, prva asocijacija je smrt i to nimalo lagana, jer virus napada centralni nervni sistem coveka. U pocetku se javlja glavobolja, groznica i gušobolja, pracene izraženom nervozom i zbunjenošcu. Javlja se bol ili peckanje na mestu ozlede. U kasnijoj fazi prisutne su halucinacije, odnosno prividanje stvari koje ne postoje i izražen strah od vode, koji se javlja kao posledica grca mišica grla. Zatim nastupa paraliza, pa koma i smrt.

-Besnilo spada u bolesti koje nije moguce izleciti, ali se zato oboljevanje zahvaljujuci prevenciji može u potpunosti spreciti. Kakva je definicija i prepoznavanje bolesti? Uzrocnik besnila je virus, mikroorganizam koji je manji od bakterije i koji ne može da živi i da se razvija van žive celije. Posebno je neotporan na povišenu temperaturu, suvu podlogu, suncevu svetlost i hemijska dezinfekciona sredstva. Kada virus besnila dode u telo, cilj mu je centralni nervni sistem. Inkubacioni period (vreme koje protice od trenutka ulaska virusa u telo, pa do pojave simptoma besnila) varira od deset dana, pa cak do jedne godine, ali najcešce iznosi dve do osam nedelja. Svi sisari, što znaci i covek, su prijemcivi prema virusu besnila, ali su glavni izvori zaraze vukovi i lisice u divljoj prirodi, a pas i macka u covekovoj okolini. Virus besnila se nalazi u sekretu pljuvacnih žlezda, ali nije zabeleženo prenošenje bolesti sa coveka na coveka-naglasila je prim. dr Zorica Mitic, direktorka požarevackog Zavoda za javno zdravlje, koja je kao epidemiolog i te kako “zalegla’ pre nepunih destak godina, kako bi pri Zavodu pocela da radi stanica za antirabicnu zaštitu, jedina za teritoriju Branicevskog i Podunavskog okruga.

Osetljivost ljudi prema besnilu je opšta, ali je covek, u odnosu na druge sisare, nešto manje osetljiv. Smatra se da bi tek svaka šesta osoba ozledena od besnog psa, dobila besnilo. Ipak, na ovo ne bi trebalo racunati, jer do sada nijedan covek nije preboleo besnilo, pa se o imunitetu pouzdano mnogo ne zna. Zato je kod nas obavezna vakcinacija svih lica koja bi mogla biti izložena infekciji virusom besnila. Na primer, lovci i druga profesionalno eksponirana lica treba da se preventivno vakcinišu. Sprecavanje urbanog besnila obuhvata sistematsku vakcinaciju pasa, uklanjanje sa ulica pasa lutalica i vec pomenuti desetodnevni veterinarski nadzor. Eksperimentalna peroralna vakcinacija pasa lutalica i divljih životinja u razvijenim zemljama dala je izvanredne rezultate i svela ovo opasno oboljenje na minimum. Nažalost, takva, sveobuhvatna akcija traži mnogo sredstava i planskog rada na širokom podrucju, što opet zahteva koordinaciju na nivou Srbije.

-Besnilo se prenosi na ljude ujedom ili kontaktom ozledene kože sa pljuvackom zaražene životinje, koja može biti zarazna i desetak dana pre nego što se uoce prvi simptomi besnila. Zbog toga, kada se ozledena osoba uputi u našu antirabicnu zaštitu, ne dobija odmah kompletnu zaštitnu terapiju, vec se vrši veterinarski nadzor životinje tokom pomenutog perioda. Komletna zaštita, koja je inace vrlo skupa i u zavisnosti od kilaže ozledenog može da košta i više desetina hiljada dinara. Sa druge strane, kompletna zaštita ukljucuje preparate cija primena nije mnogo preporuciva ni sa zdravstvenog stanovišta, osim u situaciji kada se osnovano sumnja na besnilo i onda je neophodna-istakla je dr Vera Jokovic-Kostic, nacelnica epidemiološke službe Zavoda za javno zdravlje.

Kada je u pitanju zaštita ljudi od moguceg besnila statisticki podaci Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu pokazuju da se ovom problemu poklanja izuzetna pažnja. Tako, u proteklih pet hodina, stanici za antirabicnu zaštitu obratio se 1331 ozledeni od kojih je kompletnu zaštitu moralo da primi 127 pacijenata, a samo vakcinu 50, odnosno ukupno 177 ljudi. Gledano po godinama, 2004. je bilo najviše ozledenih ljudi (336), medutim, prema opravdanoj proceni strucnjaka Zavoda, antirabicnu zaštitu je moralo da primi tek nešto više od deset posto pacijenata. Zato, u 2006. godini, procenat onih koji su morali da prime pomenutu zaštitu je takoreci udvostrucen. Sada, kada je Požarevac i zvanicno proglašen zonom zaraženom besnilom, a njegova okolina ugroženom, procenat ljydi koji bi morao biti vakcinisan bio bi svakako veci. Blagovremena antirabicna zaštita coveka zaraženog besnilom je jedina šansa da on preživi, pa sve što cine u ZZJZ je svakako vredno truda.

R.R.D.

VRACENA PORODICNA IMOVINA

SAT PONOVO U KUCI STEFANOVICA

U kuci Dimitrija Stefanovica nakon 62 godine ponovo ce zakucati sat koji je njegovom ocu konfiskovan 1946. godine. Predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic i nacelnica opštinske uprave Zorica Markovic, predali su sat koji se nalazio u svecanom salonu opštine, sinu Dragoljuba Stefanovica, sajdžije iz Požarevca, kome je odlukom Sreskog Narodnog suda u Požarevcu oduzet dubeci sat, koji je predat u vlasništvo Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

U novembru prošle godine rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Dragoljub Stefanovic je rehabilitovan, a kako rehabilitacija podrazumeva da je odluka doneta protiv njega ništavna, kao i njene pravne posledice, ukljucujuci kaznu konfiskacije imovine, Stefanovicima je vracen porodicni sat.Interesantno je da se jedno od tri originalna klatna u satu nalazi još uvek u kuci Stefanovica a Dimitrije Stefanovic ce ga nakon više od šest decenija vratiti na svoje mesto.

Predsednik Opštine Požarevac zahvalio se ranijim rukovodiocima opštine na tome što su sat sacuvali i istakao da mu je veliko zadovoljstvo da tudu imovinu vrati tamo gde pripada. Dimitrije Stefanovic je prilikom primopredaje sata uspeo samo da kroz suze prozbori :”Pravda je dostižna...Ali spora...”

T.R.S.

GRIP U ODSTUPNICI

Virusne infekcije koje daju simptome slicne gripu, pa i sam grip, zahvatile su znatno manje Branicevski okrug nego ranijih godina. Prema recima dr Vere Jokovic Kostic, nacelnice epidemiološke službe požarevackog Zavoda za javno zdravlje, broj obolelih u sedmoj nedelji 2008. je više nego prepolovljen u odnosu na predhodnu nedelju. Trenutno je najucestaliji u populaciji radno sposobnog stanovništva i školske dece. Prema statistickim podacima Zavoda od 534 obolela tokom šeste nedelje u Branicevskom okrugu, brojka se smanjila na 248 obolelih. Od gripa i bolesti slicnih gripu obolelo je 34 mališana od 0 do 4 godina starosti. U grupi od 5 do 15 godina života registrovan je 61 slucaj obolevanja, a u grupi od 15 do 64 godine starosti cak 125 obolelih. Stariji od 65 godina su se najcešce vakcinisali protiv gripa, tako da ih je u ovoj populaciji svega 28-oro obolelih.

R.R.D.

NA SASTANKU SAVETA MZ “ZABELA”

ZA REKONSTRUKCIJU VODOVODNE MREŽE

Clanovi Saveta Mesne zajednice “Zabela” na prošlonedeljnom sastanku kome su prisustvovali i predstavnici Opštine Požarevac na celu sa predsednikom Dušanom Vujicicem, kao i direktori jednog broja javnih preduzeca, razmotrili su nekoliko veoma važnih pitanja vezanih za život i rad gradana ovog podrucja. U prvom redu analizirali su stanje i predložili mere za rešenje aktuelnih problema u snabdevanju naselja vodom od kojih je, po njihovom mišljenju mera rekonstrukcije vodovodne mreže najcelishodnija. Bilo je reci i o kanalizacionoj mreži, kao i o gasifikaciji. U cilju poboljšanja higijene naselja Savet je iskazao potrebe za nabavkom šest kontejnera za odlaganje smeca, kao i tri kontejnera za PVC ambalažu. Razmtrana je i problematika pošljuncavanja sporednih ulica na Dunavskom putu, kao i javne rasvete u naselju i na raskrsnici na Dunavskom putu. Inicijativa Saveta da se za potrebe gradana MZ Zabela, sa polovinom radnog vremena uposli jedan medicinski tehnicar naišla je na podršku predstavnika lokalne samouprave tako da ce se o tome uskoro razgovarati na opštinskom nivou i u prisustvu predstavnika Zdravstvenog centra Požarevac.

S.E.

SELU U POHODE: MESNA ZAJEDNICA BATOVAC

STRUJA NAJVECI PROBLEM

Selo Batovac smešteno tik uz Moravu i nadomak Dunava po malo cemu se razlikuje od ostalih seoskih naselja opštine Požarevac. Iz 200 domacinstva u proseku po jedan clan je na privremenom radu u inostranstvu što je cetvrtina od ukupnog broja stanovnika. NJihov udeo u nadgradnji seoske infrastrukture je zanemarljiv, tvrdi Prvoslav Ilic, predsednik Saveta MZ Batovac. Desetak posto meštana zaposleno je u društvenom ili privatnom sektoru dok se ostali bave pretežno poljoprivredom. Osmoro mališana predškolskog uzrasta podrucne Osnovne škole « Vuk Karadžic» realna su i istovremeno tužna slika stanja kada je o natalitetu rec. Decenijama unazad nemaran odnos države prema selu oterao je mlade u gradove ili u tudinu, sve je više starackih domacinstava i uparložene zemlje koju nema ko da obraduje. Oronuli domovi kulture poodavno nisu stecište mladih, u nekoj su drugoj funkciji. Izuzetaka ima, ali takvo stanje je i u Batovcu. Sredstva iz budžeta opštine Požarevac nedovoljna su za rešavanje brojnih problema zbog cega su Batovcani odlucili da ove godine raspišu referendum za uvodenje mesnog samodoprinosa.

- Pokušali smo prošle godine, ali nam referendum nažalost nije uspeo. Verujem da su ljudi shvatili da bez tih sredstava teško da možemo brže u bolje sutra. Problema imamo dosta, ali svakako najveci je struja. Tri godine, od pocetka mog mandata predsednika Saveta konkurišemo za sredstva iz Fonda za razvoj, ali bez uspeha. Ucinili smo to i ove godine i nadam se da cemo biti bolje srece. U pitanju su dve trafostanice, jednu smo po projektu predvideli da postavimo na kraju, i jednu u centru sela kako bi pojacali napon u mreži. Rec je o investiciji od osam miliona dinara, i ukoliko bi nam opština odobrila barem polovinu, ostatak bi nadomestila « Elektromorava» i sami meštani, kaže Prvoslav Ilic.

U nameri da okupe i organizuju mlade, Savet MZ Batovac je doneo odluku da se izvrši rekonstrukcija Doma kulture.

- Za renoviranje Doma kulture, ravnanje i asfaltiranje pojedinih ulica u selu zatražili smo pomoc od lokalne samouprave, a i sami meštani su spremni da daju svoj doprinos. Moramo da pokrenemo naše mlade ljude, da ih organizujemo jer kako stvari stoje njima je teško da se pokrenu. Ocekuju da to neko drugi ucini umesto njih. Pokušacemo da renoviranjem Doma stvorimo uslove za odredene kulturne aktivnosti, imamo i sportski centar pri školi. Za ovu godinu iz budžeta smo dobili 670.000 dinara i ta sredstva bice iskorišcena za takozvano tekuce održa-vanje. Nama problem predstavlja i nedostatak skele, bilo bi dobro da nam barem dva puta nedeljno skeladžija iz Brežana prevozi ljude i mehanizaciju, ili da nam Opština dodeli sredstva da napravimo sopstvenu skelu. Kada je rec o vodosnabdevanju, nama voda za pice trenutno ne predstavlja neki veci problem, analize potvrduju da je ona hemijski i bakteriološki ispravna, ali dobro bi bilo da se u nekoj bližoj perspektivi prikljucimo na mrežu Živica- Brežane što je inace planom i programom predvideno.

Problem divljih deponija nije mimoišao ni ovo selo. Kako kaže predsednik Saveta Mesne zajednice, smece baca gde ko stigne pa nije cudo što se jedna takva deponija formirala i u gotovo samom centru. Odredena je parcela, lokacija za odlaganje smeca, ali malo ko je koristi.

- Pokrenuli smo inicijativu za izgradnju crkve, dobili smo donaciju u vidu parcele od 25 ari, ali negde je zapelo. Odbor koji smo formirali gotovo da se raspao, prvenstveno zbog ideje da se ona izgradi u centru, pored spomenika i nekoliko metara od Doma kulture. Smatrao sam da to nije u skladu sa urbanistickim planom uslovno receno, tim pre što je trebalo da se posece i nekoliko breza pored samog spomenika, i na tome je i ostalo. Došli smo u nezavidnu situaciju jer smo tim povodom doveli i Vladiku Ignjatija koji je dao blagoslov za izgradnju tog verskog objekta. Sredstva nisu problem, prikupili bismo ih iz donacija, pomogla bi i opština Požarevac i nadam se da cemo uskoro prevazici neslaganja koja su gotovo raspustila Odbor za izgradnju, optimista je predsednik Saveta MZ Batovac.

Saradnja sa lokalnom samoupravom je dobra i korektna, tvrdi Prvoslav Ilic, uz ciju je pomoc, kako kaže, u protekle tri godine dosta uradeno. Sredstvima NIP- a asfaltiran je put Brežane- Batovac, asfaltirana je jedna ulica i dva slepa sokaka ukupne dužine oko 600 metara i vrednosti oko 30.000 evra. Pola sredstava uložila je opština Požarevac, a pola sami meštani. Pored toga, Batovcani ocekuju i asfaltiranje puta Dubravica- Batovac koji je vec saniran za trecinu

M. Kuzmanovic

REALIZACIJA PROJEKTA “PODRŠKA ROMSKIM PORODICAMA SA PREDŠKOLSKOM I ŠKOLSKOM DECOM” U POŽAREVACKOJ OPŠTINI

PODELA PAKETA DO KRAJA MARTA

U Crvenom krstu Požarevca ovih dana ceka se na distribuciju 957 higijenskih paketa koje je dostavila Organizacija Crvenog krsta Srbije. Rec je o paketima iz projekta “Podrška romskim porodicama sa predškolskom i školskom decom” koji se realizuje u citavoj Srbiji. Radi što pravednije podele ove pomoci Opština je u saradnji sa Crvenim krstom formirala Odbor na cijem je celu predsednik Dušan Vujicic. Na prošlonedeljnom sastanku Odbora dogovoreno je da se odustane od predloga da se raspodela paketa obavi po školama i objektima Predškolske ustanove vec da se to ucini po naseljima i u organizaciji Udruženja Roma Branicevskog okruga koje raspolaže podacima o broju onih kojima je ta pomoc neophodna. Rok za raspodelu je 31. mart. Kako bi ova akcija imala i edukativni znacaj dogovoreno je da zdravstveni radnici prilikom distribucije održe prigodna zdravstvena predavanja. Clanovi Odbora ocenili su da su ovakve jednokratne akcije kratkog daha i da je za romsku popolaciju mnogo važnije da se na nivou lokalnih samouprava izrade dugorocne strategija pomoci i podrške Romima.

S.E.

ROTARI KLUB URUCIO INHALATOR DECIJEM DISPANZERU DOMA ZDRAVLJA POŽAREVAC

DONATORSKI DUH NA DELU

Akcija koja je zapoceta od strane Rotari kluba krajem novembra meseca u cilju pomoci Zdravstvenom centru Požarevac uspešno je dovedena do kraja. Humanitarni koncert hora "Barili" sa prijateljima, prodajom karata, donacijom i prilozima prikupljena su sredstva u vrednosti od 95 hiljada dinara za kupovinu uredaja za inhalaciju koji je našao svoju primenu u školskom dispanzeru.

"Želim da se ovaj uredaj što rede koristi, ali da svima koji ga koriste pruži pravu pomoc i izlecenje. Trudicemo se da svake godine shodno svojim mogucnostima pomažemo prvenstveno lokalnoj zajednici i kad god je to potrebno izlazimo u susret. Prošle godine smo ucestvovali u kopovini sonde, a pomagacemo i ubuduce", istakao je Srdan Filipovic predsednik Rotari kluba Požarevac.

U ime pacijenata zahvalili su se dr Aleksandar Matic, pomocnik direktora Zdravstvenog centra i dr Melita Markovic nacelnik Decijeg dispanzera, naglasivši da ce ovaj dragoceni inhalator u mnogome pomoci u terapiji pacijenata koji boluju od teških opstruktivnih bolesti i astme.

D.Dinic

PREDPREMIJERA NUŠICEVE “KNJIGE DRUGE”

NEKI DRUGI NUŠIC

Na velikoj sceni Centra za kulturu Požarevac u nedelju uvece predpremijerno je odigran Nišicev komad “Knjiga druga” u izvodenju Požarevackog pozorišta “Milivoje Živanovic”, u režiji Spasoja Ž. Milovanovica. Brojna glumacka ekipa, predvodena Snežanom Mandraševic, koja tumaci glavnu rolu, na sceni je demonstrirala kreacije svojih likova koji su pripremani kroz dug i studiozan rad, mišljenje je pozorišnih kriticara, kao i gostiju koji su prisustvoali. U publici su se našli i selektori “Nušicevih dana” iz Smedereva, što upucuje na zakljucak da predstave može dobiti “prohodnost” za ovaj festival.

Premijera ovog komada ocekuje se uskoro, ali publici bi trebalo skrenuti pažnju da ovde nije u pitanju Nušic na kakvoga smo navikli, dakle predstava ne pripada žanru komedije, vec se radi o dramskom komadu, prepunom iznenadnih preokreta, neocekivanih rediteljskih intervencija, sa odlicnom rasvetom, kostimografijom i muzikom.

L.L.

U VRTICU "BUBA MARA" SPORTSKI DAN

MAME, TATE I DECA ZAJEDNO

U cilju razvijanja sportskog duha kod najmladeg uzrasta, prošle srede je u vrticu "Buba Mara" održano druženje roditelja i dece, pod nazivom "U zdravom telu zdrav duh".

Glavni i odgovorni vaspitac u o ovom objektu Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece "Decji vrtic "LJubica Vrebalov" Svetlana Jankovic kaže da se ovakve aktivnosti u "Buba Mari" praktikuju nekoliko poslednjih godina za uzrast od 3 do 6 godina i dodaje:

-Ovu priliku smo hteli da iskoristimo da pokažemo roditeljima cime se mi to bavimi i ujedno da podsetimo naše roditelje na igre koje su zaboravljene i animiramo ih da ih i dalje primenjuju u svojim domovima. Namera nam je da poboljšavamo saradnju sa roditeljima, jer je sport prilicno zapostavljen zbog obaveza, a time je i druženje sa decom ograniceno.

U okviru sportskog dana roditelji i deca su, uz asistenciju vaspitaca zajedno ucestvovali u igricama, prilagodenim najmladim uzrastima. Najmladi su demonstrirali veštinu oblacenja i svlacenja, nešto stariji ucestvovali u skakanju u džaku, zajedno sa roditeljima, kao i u "muzickim stolicama", gde su roditelj i dete imali zadatak da zajedno "osvoje" stolicu.

Vrtic "Buba Mara" (bivša "Moravka") pohada oko 150 mališana, od godinu dana do predškolskog uzrasta.

L.L.

PROFESOR DR PETAR MARJANOVIC, PREDAVANJA IZ TEATROLOGIJE

HASANAGINICA I REŽIJA

Nastavljajuci seriju zapocetih predavanja iz oblasti teatrologije, profesor doktor Petar Marjanovic, vodeci srpski teatrolog, održao je proteklog vikenda još dva. Prvo predavanje odnosilo se analizu dramskog teksa "Hasanaginica" LJubomira Simovica, dok je narednog dana govorio o režiji, njenom istorijskom razvoju i današnjim standardima u rediteljskom poslu, naravno pre svega u pozorištu. Predavanja su završena analizom rediteljskih zahvata Dejana Mijaca, koga Marjanovic, pored Mate Miloševica i Bojana Stupice, smatra jednim od najznacajnijih srpskih reditelja u istoriji.

L.L.

TAKMICENJE FRIZERA

KREATIVNOST PRED OCIMA PUBLIKE

Prošle nedelje je u hali Sportskog centra Požarevac održano Otvoreno prvenstvo frizera Požarevca, na kome su ucestvovali i takmicari iz Niša, Leskovaca, Novog Sada, Paracina, Cuprije. Takmicenje se odvijalo u 10 kategorija, a ukupno je ucestvovalo oko 200 frizera. Prema recima predsednika Kluba umetnika frizera Požarevac, Dragceta Miloševica propozicije su zahtevale da se u radu poštuje linija koja je zadata kao tema, da se iskaže kvalitet i urednost rada, kao i aktuelna boja kose. -Ovakvo takmicenje održava se treci put u Požarevcu, a gostovale su nam i kolege iz drugih gradova, koje su veoma zadovoljne. Kao domacini bili smo najmnogobrojniji, a cini mi se da smo bili i najzreliji za organizaciju ovakve vrste takmicenja. Naš klub, Klub umetnika frizera "Barili" postoji vec osam godina, što je jedna lepa tradicija. Za mesec dana nas u Nišu ocekuje sledece zvanicno takmicenje, koje ce biti medunarodnog karaktera.

Pored takmicarskog dela, u okviru koga su se ucesnici trudili da ostvare što maštovitiju kreaciju, održano je i nekoliko revija frizura.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U peridu od 15.02. do 22.02.2008.godine u porodilištu Opšte bolnice «Dr Voja Dulic» u Požarevcu rodeno je 20 beba, 10 decaka i 9 devojcica.

Sinove su dobili: Gordana i Aleksandar Vujic iz Velikog Gradišta, Slavica Milovanovic i Saša Minic iz Kališta, Milena i Milosav Radovanovic iz Drmna, Ivana u Saša Vovljatovic iz Požarevca, Nevenka Mitrovic i Luka Predrag iz Požarevca, Marica Martinovic i Žarko Tugdžic iz Suvog Dola, Biljana i Bojan Milovanovic iz Žabara, Sladana Nikolic i Sladan Kržanovic iz Duboke,

Kcerke su dobili: Mirjana Milentijevic i Radomir Lukovac iz Požarevca, Miroslava Panic i Sladan Trifunovic iz Kusica, Sladana Milovanovic i Milorad Nikolic iz Velikog Popovca, Nevena i Drakir Jovanovic iz Požarevca, Jadranka Ðordevic i Novica Nojdic iz Cicevca, Sanela Glišic i Dragoslav Kovacevic iz Starog Kostolca, Sladana i Ivica Dinic iz Smoljinca, Jelena Milosavljevic i Dragan Markovic iz Požarevca, Milica i David Stokic iz Beograda, Sanela i Dejan Ivanovic iz Kurjace.

HUMORESKA

JUNACINE

Dogovor je pao: cim svane, krecemo iz ‘’Srbije’’ pravo ka jugu. Jedino Jugu moramo da ostavimo jer je preterao u izlivima emocija i rujnom vinu.

Intendantski kapetan u penziji, naredi pokret. Pod punom ratnom opremom, forsirali smo, dva kilometra udaljenu Moravu.

Moral u ceti bio je na visokom nivou. Sa mobilnih telefona slušali smo srpske junacke pesme. Morali smo prvo da stignemo do Svilajnca gde bismo se pridružili slavnim Resavcima i dalje, sa njima, nastavili ka Kosovu.

Medutim, policija je, pri rutinskoj kontroli, utvrdila da je istekla licna karta jednog od naših narednika (iako smo mi garantovali njegov identitet) i morali smo da se povucemo sa ovog položaja.

Naš sledeci položaj bio je Morava kod LJubiceva. Tu smo se ulogorili i poceli da kopamo rovove. Poslali smo jednog kaplara da skokne do Beograda i kupi u komisionu ordenje i medalje da ih okacimo na junacke grudi. Za svaki slucaj, neka se nade, da kasnije unucima pripovedamo o svom junaštvu.

Kako su nam vec ponestale zalihe konzervi tunjevine i narezaka koje je naš kapetan sacuvao sa vojnog manevra ‘’Pešter 81’’, ovde cemo dinamitom napecati dosta krupne ribe.

Preko našeg branika Braniceva i Homolja, nece, vala, preleteti ni sivi soko, ni crni orao; može samo poneka crna ptica zloslutnica (njih ima u svakom vremenu).

Ako jednog dana sve ode u tude ruke, pa i beogradski pašaluk, ostace Homolje. Ako i ono ode, otici ce medu poslednjima.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Ne može nam niko ništa ... kad nemamo ništa.

- Svet se cudi za Srbiju: mala zemlja, a toliko dobrih tenisera i problema!

- Placi Srbijo, da te ceo svet razume!

- Ucenici su branili Kosovo ispred gimnazije u Kosovskoj ulici.

- Ja bih sve Albance sa Kosova proterao u njihovu Ameriku.

Miodrag Lazarevic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O PRAVDI

- Nema coveka koji je podelio svoju radost s prijateljima a da se nije još više radovao, kao što nema coveka koji je podelio svoju tugu s prijateljem, a da nije manje tugovao.

Bekon

- Lažan je prijatelj nalik na senu koja nas prati dok sunce sja.

Karlo Dosi

- Kad bi svi ljudi znali šta jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo ni cetvorice prijatelja.

Paskal

- Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja senka može da uradi još mnogo bolje.

Plutarh

- Ne kidajte grubo niti prijateljstva, jer ako ih treba ponovo vezati, ostace cvor.

Linkoln

- Da bi postojalo prijateljstvo, prijatelji treba da veruju jedan drugom, a da bi verovali treba da su prijatelji.

Tolstoj

- Što više volimo svoje prijatelje to im manje laskamo.

Molijer

Tina Poštic

JEZICKE NEDOUMICE

RECI IZ POŠTOVANJA

U poslovnoj i službenoj prepisci uobicajeno je pisanje velikim pocetnim slovom Vi, Vaš, a vrlo cesto, kao znak naglašenog poštovanja i pored izvesne bliskosti, velikim pocetnim slovom pišu se i Ti, Tvoj.

Ako se obracamao vecem broju lica ili nekoj ustanovi, vi i vaš ce se u tom slucaju pisati malim pocetnim slovom.

U umetnickim tekstovima kurtoazna upotreba velikog slova zavisi od stilske uloge koju joj sam pisac odredi.

Naglašeno kurtoaznu ulogu ima pisanje velikim slovom Vaš, Vaša, Vaše i NJegovo, NJeno u formulama tipa Vaša svetlosti, Vaša ekcelencijo, Vaše velicanstvo, NJegova svetost, NJegovo velicanstvo.

Tina Poštic

ADVOKAT ZA VAS

DUŽINA TRAJANJA PARNICNOG POTEZA I SUÐENJE U RAZUMNOM ROKU

Pravnosnažnom Presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu od 17. VII 2007. godine utvrdeno je da se razumnost dužine trajanja postupka uvek se mora procenjivati u svetlu okolnosti konkretnog predmeta uz primenu sledecih kriterijuma: složenost predmeta, ponašanje podnosioca predstavke, ponašanje nadležnih organa vlasti i važnost predmeta za podnosioca predstavke.

Imajuci u vidu navedene kriterijume u konkretnom slucaju Sud ocenjuje da dužina parnicnog postupka koji traje duže od petnaest godina i devet meseci i još nije okoncan, u situaciji kada se predmet ponovo vraca nižem sudu radi ponovnog razmatranja, a stoje obicno posledica grešaka koje su niži sudovi ucinili i bez ikakvog objašnjenja Republike Srbije u odnosu na produženi period neaktivnosti prvostepenog suda, predstavlja povredu clana 6. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, o pravu na sudenje u razumnom roku i ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu Republike Srbije.

Iz napred navedenih razloga Evropski sud za ljudska prava je jednoglasno doneo Presudu kojom je utvrdio da postoji povreda clana 6 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda obavezao tuženu državu Srbiju da treba da isplati podnosiocu predstavke, u roku od tri meseca od datuma kada ova presuda postane pravosnažna, u skladu sa clanom 44. stav 2. Konvencije, iznos od 1.000 evra (jedna hiljada evra) na ime pretrpljene nematerijalne štete i 1.000 evra (jedna hiljada evra) na ime troškova, koji ce biti pretvoreni u nacionalnu valutu tužene države po kursu koji ce važiti na dan isplate, plus sve takse koje se mogu naplatiti;a da po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti obicnu kamatu na gore navedene iznose po stopi koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke uz dodatak od tri procentna poena;

A.Z.V.

OKRUŽNI SUD U BEOGRADU REHABILITOVAO MILJURKA RADULOVICA IZ SELA ZAGRAÐE - OPŠTINA KURŠUMLIJA

PROGANJAN ZBOG SPOMEN PLOCE NA GRADIŠTANSKOJ CRKVI

Vece Okružnog suda u Beogradu kome je predsedavala sudija Gordana Todorovic nakon održane glavne rasprave 19. oktobra 2007. godine donelo je rešenje kojim se utvrduje da je pokojni Miljurko Radulovic roden 1895. godine u selu Zagrade, opština Kuršumlija 1945. godine bio uhapšen, držan u zatvoru 7- 8 meseci gde je mucen i to bez ikakve sudske odluke ili odluke administrativnog organa, a po puštanju iz zatvora progonjen iskljucivo iz ideoloških i politickih razloga zato što je na crkvu u Velikom Gradištu postavio spomen plocu palim borcima iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ali ne i palim borcima iz Drugog svetskog rata, pripadnicima NOB- a.

U obrazloženju ovog rešenja navodi se da je podnetim zahtevom Miodrag Radulovic iz Novog Beograda, sin pokojnog Miljurka predložio da se njegov otac rehabilituje jer je bio žrtva progona i nasilja iskljucivo iz politickih i ideoloških razloga. U podnetom predlogu on je naveo da je njegov otac, sada pokojni Miljurko po završetku Drugog svetskog rata na crkvi u Velikom Gradištu podigao spomen plocu borcima Balkanskih i Prvog svetskog rata , da je odmah nakon toga uhapšen bez ikakve odluke i stavljen u podrumske prostorije zatvora u Nišu gde je mucen gladu, strujom, a po zimi kupan ledenom vodom. Posle sedam i po meseci je pušten, opet bez ikakve odluke, ali uz naredbu da mora da se odseli od svoje porodice- supruge i dva sina i da se naseli u rodno mesto Zagrade, da mora da se razvede od supruge kako mu porodica ne bi nastardala, što je on morao i da ucini. Uz sve to uskracena mu je i penzija na koju je imao pravo. Spomen ploca koju je njegov otac postavio na crkvi u Velikom Gradištu je od strane komunista skinuta i bacena, ali je on, kao sin pokojnog Miljurka spomen plocu restaurirao i ponovo je postavio na crkvi u Velikom Gradištu gde i sada stoji.

U toku glavne rasprave sud je izveo dokaze citanjem brojnih uverenja i izveštaja ; ministra Vojske i mornarice ( 5. 1. 1933.), Bezbednosno- informativne agencije ( 9. 3. 2007.), Arhiva Srbije, Kazneno- popravnog zavoda u Nišu, Odreda Koste Pecanca, Carinarnice I reda u Velikom Gradištu, Ministarstvu finansija Srbije od strane Narodnog odbora okruga požarevackog... Ocenom izvedenih dokaza u smislu clana 8 ZPP- a, a u vezi clana 30 stav 2 ZVP- a, utvrdeno je sledece cinjenicno stanje.

- Iz iskaza podnosioca zahteva- predlagaca saslušanog u svojstvu stranke utvrdeno je da je njegov otac pokojni Miljurko Radulovic koji je inace umro 1981. godine, pre rata bio finansijski službenik koji je zbog potrebe službe radio po raznim mestima. Bio je ucesnik Prvog svetskog rata kao decak od 14 godina, ucesnik Toplickog ustanka i Balkanskih ratova. NJegov otac nije ucestvovao u Drugom svetskom ratu ni na jednoj strani. Posle rata sa svojom suprugom, a majkom podnosioca zahteva Natalijom i dvoje dece živeo je u Velikom Gradištu. Godine 1945. njegov otac je skupio priloge u Velikom Gradištu i podigao spomen plocu borcima Balkanskih i prvog svetskog rata koju je stavio na crkvi u Velikom Gradištu. Ta ploca je odmah tokom noci nakon postavljanja skinuta sa crkve, odnosno razbijena i bacena u Dunav od strane saradnika tadašnje OZN- e, i to Svetozara Milicevica. Te iste noci u njihovu kucu koja je imala dva odeljenja, sobu i kuhinju, upali su pripadnici OZN- e u kožnim mantilima i cizmama kako su se tada oblacili, probudili su sve njih, oca i majku su udarali, preturali po kuci, posebno po knjigama i dokumentima. Psovali su mu majku zato što na postavljenoj spomen ploci nije napisao i imena palih boraca iz Drugog svetskog rata, i te noci su ga odmah odveli. Tek kasnije je saznao da je njegov otac te noci odveden u pandursku stanicu Veliko Gradište gde je prebijen i iz koje je posle dva dana prebacen u Okružni zatvor u Požarevcu gde je po prici svoga oca bio samo jedan dan, a zatim prebacen u niški zatvor. Tamo su ga držali u celiji sa vodom i mucili strujom nepunih osam meseci nakon cega su ga pustili uz usmenu naredbu da je službu izgubio, da mora u roku od 48 sati da napusti Veliko Gradište i da se nastani u rodnom selu Zagrade, opština Kuršumlija gde je i živeo sve do smrti 6. 6. 1981. godine. Iz iskaza podnosioca zahteva utvrdeno je da je njegov otac još pre Drugog svetskog rata teško oboleo od srca i TBC- a tako da je više bio na bolovanju nego što je radio i za vreme rata, a i posle rata. Protiv njegovog oca nikakav sudski ili prekršajni postupak nikada nije bio pokrenut, njegov otac nikada nije bio osudivan za vreme svog života, sve što su mu uradili, radili su usmeno, dodu, pretuku, odvedu, drže u zatvoru bez ikakvih sudskih odluka ili odluka bilo kog drugog državnog organa.

Citanjem izveštaja koji je Narodni odbor okruga Požarevackog- Izvršni odbor- Personalni odsek broj 256 od 5. 6. 1946. godine obavestio Ministarstvo finansija Srbije- Personalno odeljenje u Beogradu da je sada pokojni Miljurko Radulovic koji je radio kao finansijski stražar u državnoj službi, i za vreme rata bio protivnik NOB- a, da je posle rata govorio narodu da ne glasa za front jer ce to stanje da se promeni i da dode trece, da je organizovao narod u Velikom Gradištu i od istog prikupljao priloge za podizanje spomenika palim borcima iz prošlog rata, da je za pale borce iz NOB- a rekao da nemaju nikakve važnosti niti ma kakvog znacaja, te da je prema rukovodiocima narodne vlasti imao nepravilan stav tako što ih je podcenjivao i na sastancima sindikalne podružnice uvek govorio i istupao kao neprijatelj. U istom izveštaju se navodi da je Miljurko sabotirao i posao, da je nagovarao i narod na neposlušnost i neizvršavanje naredenja izdatih od narodne vlasti, te da mu nije mesto u državnoj službi pa je predloženo da se zbog svega navedenog otpusti iz državne službe, navodi se izmedu ostalog u rešenju Okružnog suda u Beogradu.

M. K.

OVIH DANA U POŽAREVCU

DOLIJALA JOŠ JEDNA LIJA

Požarevac je izgleda postao primamljiva destinacija lisicama koje u potrazi za hranom prevazilaze svoju poslovicnu opreznost i zalaze u urbano naselje. O besnoj lisici, uhvacenoj u najstrožem centru grada, pisali smo u prošlom broju. Medutim, pretprošle nedelje popodne, u drugom delu požarevacke ulice Cane Babovic kolima je usmrcena još jedna lija.

- Cim se ovo dogodilo, obavestila nas je Policija, kako bi sa kolovoza naša ekipa bezbedno ukolonila ubijenu životinju. Odmah smo je prevezli u stanicu, gde je dalje obavljena zakonska procedura koja se primenjuje u slucaju kada je podrucje zaraženo besnilom, što podrazumeva i uzorkovanje materijala za laboratorijsku analizu kojom bi eventulano bilo potvrdeno prisustvo besnila. Iako smo osnovano sumnjali, jer ove životinje zalaze u urbano podrucje samo u krajnjoj nuždi ili zbog promenjenog stanja svesti usled besnila, na srecu, nalaz je bio negativan-rekao nam je Dragan Dimitrijevic, direktor Veterinarske stanice.

Inace, sprovedena je vakcinacija pasa i macaka protiv besnila u najkrace mogucem roku. Zato su na ovom poslu tokom protekle sedmice bili angažovani su svi veterinari i veterinarski tehnicari, kao i zaposleni u privatnim veterinarskim ambulantama. Požarevac je “procešljan” uzduž i popreko, ali bilo je i kuca u kojima trenutno nije bilo domacina, pa iz Stanice porucuju da ce uvažiti njihov naknadni telefonski poziv i naknadno doci na odredenu adresu.

R.R.D.

ISPRAVKA

NIJE ZDRAVSTVENO NEGO PENZIONO

Poštovani gospodine,

U Vašem listu “Rec naroda” od 19.02.2008. godine, na strani 19 u tekstu pod naslovom: “Hod po mukama Stanojla Nedeljkovica”, nekoliko puta je pomenut Republicki zavod za zdravstveno osiguranje Filijala u Požarevcu i direktor filijale. Ne ulazeci u tacnost navoda u pomenutom tekstu želim da Vas obavestim da Republicki zavod za zdravstveno osiguranje ne isplacuje tudu negu i pomoc vec je to u nadležnosti Republickog fonda PIO. Takode napominjem da kod mene kao direktora RZZO, gospodin Nedeljkovic nije dolazio, a po ovom osnovu nije ni morao jer ovaj problem nije u nadležnosti Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Srdacan pozdrav, direktor Zoran Stojanovic

HALO 92

PAO SA SKELE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Dragana J. (1964) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo teško delo protiv opšte sigurnosti. Jovicu se ovo krivicno delo stavlja na teret, jer kao odgovorno lice u svojoj gradevinkosj firmi “Jovic gradnja” DOO Požarevac nije postupio po propisima i tehnickim pravilima o merama zaštite na radu kada je došlo do povredivanja radnika Kocic Dragoja (1954) iz Požarevca, koji je obavljajuci zidarske radove u ovoj gradevinskoj firmi na gradilištu u Velikom Gradištu, pao sa skele i zadobio teške telesne povrede glave. Kocic Dragoje od zadobijenih povreda premonuo je u beogradskom Urgentnom centru.

Na lice mesta izlazili su i inspektori Odseka inspekcije rada Branicevskog okruga.

FALSIFIKOVAO ISPRAVE

Požarevacka policija podnela je krivicnu prijavu protiv Aleksandra R. (1966) iz Požarevca, zbog sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanje isprave. On je osumnjicen da je za tri putnicka vozila marke “Fiat bravo” i “golf 4” pribavio falsifikovanu dokumentaciju na osnovu koje je u Policijskoj stanici Petrovac registrovao vozila na ime D.M. iz Petrovca i kasnije ih prodao trecim licima. Policija je pronašla i oduzela vola marke “Fiat bravo” dok za trecim vozilom traga.

Protiv aleksandra podneta je i prijava za izvršeni carinski prekršaj nadležnoj carinarnici.

NAPALI SLUŽBENO LICE

Požarevacka policija podnela je krivicNu prijavu protiv Milenka S. (1955) iz Kostolca i Dobrice C. (1955) iz Požarevca, zbog sumnje da su izvršili krivicno delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Oni su osumnjiceno da su 01.02.2008. godine, oko 11,30h na reci Dunav, kod Stojkove ade, onemogucili ribocuvare šumske uprave “Vojvodinašume” da izvrše kontrolu njihovog ulova. Ribocuvaru su naneli lake telesne povrede udarivši ga veslom, nakon cega su pobegli camcem.

Milenko je uz krivicnu prijavu predat istražnom sudiji Opštinskog suda u Požarevcu, dok za Dobricom policija intenzivno traga.

AUTOM UDARIO PEŠAKA

Požarevacka policija je pronašla nesavesnog vozaca Roberta P. (1982) iz Kladurova, opština Petrovac, koji je osumnjicen da je 04.12.2007. godine, u naselju Knežica svojim putnickim vozilom marke “Opel kadet” udario pešaka Milovana S. naneo mu teške telesne povrede i pobegao sa lica mesta. Protiv Roberta policija je podnela krivicnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivicno teško delo protiv bezbednosti javnog saobracaja i krivicno delo nepružanje pomoci povredenom licu u saobracajnoj nezgodi.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC