Header

BRANICEVSKI UPRAVNI OKRUG

POŠUMITI GDE GOD JE MOGUCE

U okviru akcije Ministarstva za zaštitu životne sredine “Milion stabala za Srbiju u 2008. godini” prošlog utorka je nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic održao sastanak sa predstavnicima opština, kome su prisustvovali pomocnik ministra Dušan Pajkic i direktor Instituta za šumarstvo LJubinko Rakonjac.

- Ministarstvo za zaštitu životne sredine je u 2008. godini zapocelo akciju “Milion stabala za Srbiju”. Ovim projektom predvidena je sadnja zaštitnih pojaseva industrijskih zona, naseljenih mesta, duž puteva. Planiramo da sadimo na napuštenim deponijama, da izvršimo njihovu rekultivaciju, na napuštenim starim kopovima, gde god je to moguce i da na taj nacin popravimo životnu sredinu i otklonimo ono loše što su ljudi uradili u prirodi. Ministarstvo za zaštitu životne sredine ovaj projekat sprovodi u saradnji sa dva instituta, to su Institut za šumarstvo iz Beograda i Institut za šumarstvo iz Novog Sada, koji ce na strucnoj osnovi pratiti ovu akciju i koji ce nadzirati sve izvodace. Zbog realizacije ovog projekta danas se nalazimo i ovde u Požarevcu, kako bismo se sa nacelnikom Branicevskog okruga i predsednicima opština u okrugu dogovorili oko realizacije samog projekta i kako bismo videli koje su površine ovde moguce za sadnju. Ministarstvo je iz svog budžeta za ovaj projekat izdvojilo oko 80 miliona dinara, a iz NIP-a imamo 22 miliona dinara, rekao je Dušan Pajkic na konferenciji za novinare koja je održana posle sastanka. LJubinko Rakonjac iz Instituta za šumarstvo Novog Sada dodaje:

- Ovaj prvi sastanak smo iskoristili da upoznamo nacelnika i predsednike opština sa ciljevima i nacinom realizacije projekta, kao i da im uputimo zahtev da nam kandiduju površine na kojima cemo vršiti sadnju. Ova akcija, za razliku od svih prethodnih nece biti vodena tako da podelimo sadnice opštinama, niti da im uplatimo sredstva, jer se to pokazalo kao veoma loše. Mi cemo opštinama ostaviti gotove zasade, imace formirane zasade i platicemo izvodacima negu u naredne dve godine. Pokazalo se da ako negujemo sadnice u periodu posle presadivanja i efekti ce biti dobri. Svaki izvodac ce biti obavezan da sadnice koje se u tom periodu od dve godine osuše zameni novim, kako bi stvarno imali pun efekat ove akcije. Svim predsednicima opština dali smo rok od nedelju dana da nam dostave površine koje bi oni želeli da sadimo, ako za te površine imaju vec uradene projekte radicemo po njima, ako ne postoje projekti trebace nam izmedu 7 i 10 dana da uradimo novi projekat i da nakon toga zapocnemo sa sadnjom. Do prvog aprila cete uveliko videti sadnice. Što se tice vrste drveca koje ce biti posadeno, to zavisi od ekoloških uslova i strucne procene koja ce biti uradena.

Nacelnik Branicevskog upravnog okruga, Goran Petrovic je na konferenciji za novinare rekao:

- Ovo je nastavak akcije “Milion stabala za Srbiju” koju je najavio prošle nedelje ministar Saša Dragin kada je obišao Branicevski okrug. Zadovoljstvo mi je da su se danas svi predsednici opština odazvali i ono što smo danas dogovorili jeste da u što kracem roku sve opštine dostave projekte, ili da bar dostave lokacije gde bi moglo da se sadi, radi se površinama koje su u državnoj svojini. Mislim da cemo uspeti da odgovorimo ovom zahtevu, jer sam video spremnost i ja se nadam da cemo u roku od sedam dana obavestiti Ministarstvo da vecina opština ima lokacije na kojima treba saditi i da odmah krenemo u realizaciju projekta. Ovo ce biti prolecna sadnja, a ono što ne ucinimo sada ucinicemo najesen. Ministar je najavio da ce se akcija nastaviti i sledece godine, ali je veoma važno za naš okrug, imajuci u vidu konfiguraciju terena da zapoceno realizaciju ove akcije. Dugo godina se u Srbiji nije pošumljavalo, nije se vodilo racuna o tome, mislim da se sada vracamo na pravi put i da ce to puno znaciti, ne samo za ekologiju, vec i za poljoprivredu, kao i za putnu infrastrukturu na teritoriji citavog okruga.

L.L.

EVIDENTIRANJE GRAÐANA BRANICEVSKOG OKRUGA ZA BESPLATNE AKCIJE

U POŠTI SE DOBRO ORGANIZOVALI

- Prijavljivanje na šalterima pošte-bez cekanja i drugih problema

- Prvog dana upisano dve i po hiljade gradana

Tri dana posle javnog poziva Agencije za privatizaciju, 28. januara, u svim jedinicama poštanske mreže na teritoriji RS pa samim tim i u poštama na podrucju Branicevskog okruga pocelo je evidentiranje gradana za podelu besplatnih akcija i novcane naknade. U RJ Poštanski saobracaj u Požarevcu ocenjuju da su se za ovaj posao logisticki, materijalno i tehnicki veoma dobro pripremili. Prvog dana upisa kada se ocekivao najveci udar gradana, ni na jednom šalterskom mestu nije bilo problema.

—Upis besplatnih akcija je jedan od najvecih poslova poverenih pošti. Mislim da smo se kao sistem jako dobro organizovali i pripremili. Ocekujemo da se za akcije upiše onoliko gradana koliko ih je na birackim spiskovima po opštinama a to je negde oko 200 hiljada. Prvog dana u svim poštama u Srbiji upisano je oko 87 hiljada, a na teritoriji našeg Okruga oko dve i po hiljade ljudi što je negde oko 1,7 posto gradana. Nekih velikih problema nije bilo, osim u par slucajeva zbog nevažecih licnih karata i u kontaktima sa nepismenim licima koja nisu povela one koji bi garantovali za njih u tom delu upisa. Preko Kol centra stigli su nam zahtevi da posetimo nepokretne i izvršimo njihovo evidentiranje obzirom da su oni u nemogucnosti da licno dodu na šaltere, i mi cemo to uraditi. Na nivou naše filijale oformili smo jedno radno telo sa zadatkom da rešava sve probleme koje u ovom poslu budemo imali na terenu, mislim da cemo ovaj posao odraditi mnogo pre roka koji je odreden. Dobro je da su gradani prihvatili naš apel da ne žure da se svi upišu prvih dana i da tako ne stvaramo nepotrebne gužve i probleme. Vremena za upis ima dovoljno, na raspolaganju nam je šest meseci, ista prava imace sva lica bez obzira da li su se evidentirala prvog dana upisa ili kasnije, obavestio nas je Milan Cukavac, direktor RJ Požarevac.

Inace, na podrucju opština koje pokriva ova filijala, funkcioniše 50 pošta od kojih je 21 automatizovana. Za upis besplatnih akcija, u vecim poštama otvoreni su specijalizovani šalteri. Ucinjeno je to u Požarevcu, Petrovcu, Kostolcu, Velikom Gradištu i Kucevu. To, medutim, ne znaci da je upis moguc samo na mestima za to odredanim, ovaj posao za vrlo kratko vreme gradani mogu završiti i na svim ostalim šalterima. Za pocetak, posao evidentiranja pošta obavlja sa raspoloživim kadrovskim snagama, ali nije iskljuceno da se na odredeno vreme, na period od 30 dana angažuju radnici sa strane.

Na šalter samo licno

Iz Pošte podsecaju da je prijavljivanje gradana iskljucivo licno. Na šalter se dalazi sa važecom licnom kartom u kojoj podaci moraju biti tacni. Ako se potkrade neka greška u “prepisivanju” podataka iz licne karte, ona mora da se ispravi samo u toku istog dana, dok se podaci ne proslede Agenciji za privatizaciju. Naknadne ispravke povlace drugaciju proceduru.

Uslovi za upis

Svi koji se evidentiraju od 28. januara do 31. jula ove godine, ukoliko zadovoljavaju uslove imace pravo na besplatne akcije i novcanu naknadu od prodatih, privatizovanih javnih preduzeca. Pravo na besplatne akcije imaju svi punoletni državljani Srbije, uz uslov da su upisani u biracki spisak, da imaju prebivalište u Srbiji i da nikada do sada nisu dobili ni jednu besplatnu akciju. Gradani koji se nalaze u postupku dobijanja državljanstva Srbije, mogu se prijaviti da su državljani, jer se to potom proverava sa MUP-om koji potvrduje da li je ili nije rec o državljaninu Srbije.

S.E.

PRELIMINARNI REZULTATI DRUGOG KRUGA PREDSEDNICKIH IZBORA U BRANICEVSKOM OKRUGU

NIKOLIC POBEDIO U PET, A TADIC U TRI OPŠTINE

- U požarevackoj opštini ni jedan kandidat nije dobio 50 odsto glasova biraca izašlih na izbore

U drugom krugu osmih predsednickih izbora od uvodenja višestranackog sistema, gradani Srbije (pravo glasa imalo je 6.732.762 lica) u nedelju, 3. februara ove godine birali su petog predsednika države. Odlucivalo se izmedu dva kandidata koji su u prvom izbornom krugu dobili najviše glasova, izmedu Tomislava Nikolica, kandidata SRS-a i Borisa Tadica, kandidata DS-a. Prvi, preliminarni rezultati pokazali su da je kandidat Boris Tadic osvojio oko 130 hiljada glasova više od protivkandidata Tomislava Nikolica. U drugom krugu predsednickih izbora izašlo je više biraca nego u prvom, preko 67 posto, što se nije odavno desilo.

I na biralištima u Branicevskom okrugu, u drugom krugu zabeležena je velika izlaznost biraca. U Požarevcu je, na primer, do 14 sati glasalo 35 odsto što je za 2 odsto više nego u prvom izbornom krugu. U Kucevu, Golupcu i Velikom Gradištu izlaznost je bila veca za oko 4 posto.

Kada su osvojeni glasovi u pitanju, iz izbornih štabova SRS-a i DS-a za Branicevski okrug, saopšteno je da je Tomislav Nikolic pobedio u pet od ukupno osam opština: u požarevackoj, golubackoj, u opštinama Veliko Gradište, Petrovac i Žagubica. Boris Tadic imao je više glasova od svog protivkandidata u tri opštine: u malocrnickoj, žabarskoj i u opštini Kucevo.

Prema podacima iz Izbornog štaba DS-a, u Požarevcu ni jedan kandidat nije osvojio 50 odsto glasova. Žarko Pivac, narodni poslanik i predsednik OO DS u prvom obracanju medijima rekao je da je razlika veoma mala, oko 300 glasova u korist Tomislava Nikolica. -On je dobio 23 141, a Boris Tadic 22 785 glasova, rekao je Pivac.

I preliminarni rezultati iz Izbornog štaba SRS-a potvrduju pobedu radikala u pet, a Tadica u tri opštine Branicevskog okruga. Veroljub Arsic, narodni poslanik i predsednik Okružnog odbora radikala saopštio je da je u Žabarima Tadic pobedio sa 200 glasova više, u Malom Crnicu sa samo devet glasova prednosti i u Kucevu sa 130 glasova više.

Saša Valjarevic, predsednik OO SRS-a u Požarevcu i narodni poslanik, negde oko ponoci imao je podatak da je u požarevackoj opštini kandidat SRS-a u drugom izbornom krugu dobio više glasova nego u prvom, osvojio je 23.139 glasova ili 49,45 odsto a u prvom, 42 odsto. Kandidat DS-a prema njegovim recima, dobio je 22. 785 glasova odnosno 48, 70 posto.

Kako nam javlja dopisnik LJubiša Nastasijevic u Opštini Veliko Gradište u drugom izbornom krugu glasalo je 56, 71 odsto biraca, Tomislav Nikolic dobio je 51,08, a Boris Tadic 47,38 odsto glasova. U Opštini Kucevo izlaznost je bila 56, 89 odsto, pobedio je Tadic sa 50,67 odsto dok je Nikolic dobio 49,32 odsto glasova. U Opštini Golubac ostvarena je izlaznost od 65, 46 odsto ukupnog birackog tela, Boris Tadic dobio je 2.887 glasova ili 47, 69 odsto, a Tomislav Nikolic 3.067 ili 50,66 odsto glasova.

S.E.

DRŽAVNI SEKRETAR ZA ZAPOŠLJAVANJE VLADIMIR ILIC U POŽAREVCU

KAKO DO AKCIJA

U prostorijama Opštionskog odbora G 17 plus održana je konferencija za štapmu na kojoj je državni sekretak za zapošljavanje Vladimir Ilic dao nekoliko informacija o besplatnim akcijama i kako doci do njih, zapošljavanju i predstojecim izborima za predsednika Srbije.

“Dvadeset osmog januara je krenulo evidentiranje gradana za besplatne akcije gradanima Srbije, velikih javnih preduzeca. Kako je interesovanje gradana veliko, jer se u prva dva dana prijavilo preko 200 hiljada gradana, na šalterima pošta. Za sada sve tece bez vecih smetnji. Ocekuje se da vrednost ukupnog paketa akcija i novcana naknada budu oko 1000 evra a ova vrednost ce zavisiti od tržišnih uslova i interesa investitora koji ce ucestvovati u privatizaciji. Pravo na upisivanje besplatnih akcija imaju svi punoletni gradani republike Srbije koji su postali punoletni do 31. decembra 2007. godine, uz uslova da su imali prebivalište na teritoriji Srbije i da su državljani Republike Srbije i da do sada nisu ucestvovali u besplatnoj raspodeli akcija.To je ono što predvida Zakon i ocekuje se da ce cetiri miliona gradana ostvariti to pravo,” rekao je Državni sekretar Vladimir Ilic.

Zatim je Vladimir Ilic rekao da ce pored ovog upisivanja akcija u poštama Srbije istovremeno vršiti i upis na šalterina službe za zapošljavanje i evidentiranje zaposlenih i penzionera u javnim preduzecima koja se privatizuju.

Govoreci o drugoj temi Vladimir Ilic je rekao da zapošljavanje i negativni sedmogodišnji trend je zaustavljen i da se beleži povecanje zaposlenosti i na kraju 2007. godine imamo po prvi put pozitivan trend, imamo smanjenje nazaposlenosti, ali ocekujemo zvanican rezultat koji ce biti poznat narednih meseci.

Na kraju obracanja predstavnicima medija Vladimir Ilic je rekao da nas 3. februara ocekuje drugi krug izbora za predsednika Srbije i da je stranka G 17 plus zauzela stav da se podrži predsednicki kandidat Boris Tadic kao bi se nastavio put ka evropskim integracijama na kome se Srbija nalazi.

M. N.

VISOKI FUNKCIONERI OPŠTINE BITOLJ POSETILI POŽAREVAC

OBNAVLJANJE SARADNJE

Predstavnici makedonske opštine Bitolj predvodeni predsednikom Vladimirom Taleskuom protekle nedelje posetili su Požarevac. U svecanom salonu Opštine goste je pozdravilo opštinsko rukovodstvo a dobrodošlicu im je poželeo predsednik opštine Požarevac Dušan Vujicic. Prijemu je prisustvovao i predsednik Skupštine opštine Požarevac Ivan Grubetic, šef kabineta predsednika mr Tihomir Jovanovic, opštinski menadžer Predrag Pajic i nacelnici pojedinih opštinskih odeljenja.

Cilj posete bio je, prema recima predsednika opštine Bitolj, obnavljanje saradnje dve bratske opštine koja je bila intenzivna tokom osamdesetih godina, kao i upoznavanje sa sistemom toplifikacije u požarevackoj opštini.

- Postoje stvari koje od naših kolega i prijatelja iz Požarevca možemo da naucimo. Kod vas, kao i kod nas, postoji rudarsko-energetski kombinat, ali vi imate i toplifikaciju, dok ona kod nas ne postoji. Došli smo da se upoznamo sa nacinom funkcionisanja ovog sistema. Naš rudarsko-energetski kombinat proizvodi 70% elektricne energije u Makedoniji pa se nadamo da cemo uz pomoc vaših iskustava uspeti nešto slicno da napravimo i u makedoniji. Ali to nije jedini razlog naše posete. nadamo se da cemo uspostaviti saradnju na kulturnom, sportskom, obrazovnom, ekološkom i drugim segmentima života. Siguran sam da imamo šta da damo jedni drugima, rekao je Talesku misleci na intenzivan razvoj industrije u ovoj makedonskoj opštini.

Predsednik požarevacke opštine najavio je intenzivniju saradnju i uzvratnu posetu bratskom gradu Makedonije.

T.R.S.

NA ŠTA SE POŽAREVLJANI ŽALE MR TIHOMIRU JOVANOVICU, ŠEFU KABINETA PREDSEDNIKA OPŠTINE POŽAREVAC

Od ZAPOŠLJAVANJA do STANOVA

Mr Tihomir Jovanovic obavlja funkciju šefa kabineta predsednika opštine Požarevac. U svojoj dugogodišnjoj karijeri radio je i na poslovima nastavnika i profesora, kao i direktora OŠ “Vuk Karadžic” i Tehnicke škole “Nikola Tesla”.

Posao šefa kabineta podrazumeva prijem gradana a stanovnici opštine Požarevac najcešce se, sudeci po broju dolazaka u zgradu Nacelstva, žale na nedostatak posla.

- Veliki broj zaposlenih radnika ostao je bez posla zbog tranzicije i privatizacije a veliki broj svršenih srednjoškolaca i studenata nema posao. Opština pomaže na taj nacin što daje preporuku radnim organizacijama, ustanovama i javnim preduzecima, a oni u skladu sa svojim kadrovskim potrebama odlucuju. Predsednik Opštine imenovao je Savet za zapošljavanje na cijem je celu Miroslav Ungurjanovic, koji saraduje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Regionalnom privrednom komorom i javnim preduzecima. Savet daje preporuke i upucuje gradane tamo gde je potrebno, kaže Jovanovic.

Saradnja sa javnim preduzecima

Trenutna pomoc siromašnim gradanima, drugi je razlog dolaska u kancelariju šefa kabineta predsednika Opštine.

- U velikom broju dolaze gradani koji ne mogu da kupe potrebne lekove, koji se ne nalaze na pozitivnoj listi. Požarevljani traže pomoc i pri nabavci ogreva, placanju racuna za struju i komunalije. U tom smislu daje se preporuka “Elektromoravi”, “Toplifikaciji”, “Vodovodu i kanalizaciji” i “Komunalnim službama” da naprave sporazum o otpla-civanju dugova na rate. Imamo izuzetnu saradnju i sa Centrom za socijalni rad i Crvenim krstom. Budžetom smo obezbedili znatna sredstva za finansiranje Narodne kuhinje. Ove godine broj korisnika povecao se za stotinu, te je Opština obezbedila dodatan novac za finansiranje njihove ishrane. Pomažemo i druge humanitarne organizacije, udruženja gradana i društva, kao što su društvo Roma u Požarevcu i Kostolcu...Tu su i drugi, vec poznati problemi od kojih bih izdvojio stambeni( koji se delom rešava preko Fonda solidarnosti) nedostatak mesta u vrticima, problem pasa lutalica, koji smo vecim delom rešili izgradnjom Azila. Opština, u saradnji sa “Komunalnim službama” brine i o ekologiji, tome da nam grad bude cist, a javne površine uredene.

Svi ljudi dolaze sa velikom nadom i ocekivanjem da Opština pomogne, njihovi problemi su kompleksni a predsednik sa saradnicima i direktorima javnih preduzeca pokušava da ih reši. Opština naravno nije u mogucnosti da svim gradanima izade u susret, ali urgentna pitanja rešavaju se po odluci predsednika Opštine Dušana Vujicica, koji gradane sa najozbiljnijim problemima prima svakog petka od 9 sati.

Opština kao “prva pomoc”

Veliki problem postoji i kada je rec o izvršavanju rešenja inspekcija, komunalnih i gradevinskih.

- Postoje rešenja za rušenje bespravno izgradenih objekata, gradani ne žele da postupe po njima a Opština nije u mogucnosti da obezbedi sredstva za dolazak gradevinskih ekipa. Veoma je teško obezbediti ekipe za rušenje, jer niko iz Požarevca, zbog eventualnih neprijatnosti, ne želi da se prihvati tog posla, istice šef kabineta predsednika opštine Požarevac.

Mnogi stanovnici prinudeni su da više puta u dužem vremenskom periodu dolaze u Opštinu da traže rešenje svojih problema. Takav je slucaj naplate štete nastale od poplava 2006. godine.

- Opštinska komisija procenila je stepen oštecenja i novcanu naknadu, koju u tom momentu nije bilo moguce tacno odrediti. Ministarstvu za kapitalne investicije poslat je zahtev za isplatom 19 miliona dinara za stanovnike Starog Kostolca, Kostolca, Maru-ljevca i Bradarca ali je stigao samo deo novca, za Stari Kostolac. Jovanovic kaže da su meštani sela koja nisu dobila novac negodovali, te da je upucen još jedan dopis Ministarstvu. Kada je rec o elementarnim nepogodama, tu su i požari, kojih je letos bilo dosta. Opštinsko vece priteklo je u “prvu pomoc” pri naknadi štete, dok su kasnije ta pitanja rešavali osiguravajuci zavodi.

Problemi se mogu “razvrstati” i po mesnim zajednicama. Sa najviše njih nose se mesne zajedice van centra grada u kojima postoji veliki broj neasfaltiranih ulica, ne postoji rasveta, voda ili kanalizacija.

- Kao primer naveo bih “Sopot” gde, iz tehnickih razloga, ne postoji kanalizacija. Nije bilo kolektora, koji je nedavno izgraden u Radnoj Mali. Sada predstoji izgradnja crpnih stanica. Nadam se da ce za nešto više od godinu dana gradani moci da se prikljuce na kanalizaciju. U ovoj Mesnoj zajednici, kao i u MZ “Cacalica”, “Park” i “Busije” izražen je problem neasfaltiranih ulica. Cinimo napore da to uradimo u onim ulicama koje imaju obezbedene potrebne uslove(vodovod i kanalizaciju), dok se ostale posipaju šljunkom, kaže Jovanovic i dodaje da mnogi gradani nisu upoznati sa domenom nadležnosti Opštinske uprave, te dolaze i sa zahtevima koji su upuceni na “pogrešnu adresu”.

T.R.S.

JAVNO PREDUZECE DIREKCIJA ZA IZGRADNJU NASELJA OPŠTINE KUCEVO

OPŠTINA I MEŠTANI ZAJEDNO

- Najvažnije da cemo nastaviti da radimo u interesu naših gradana stvarajuci im uslove za uspešniji i kvalitetniji život - Prioriteti putevi,struja,kanalizacija, Domovi kulture i sportski tereni

Prošle godine grad na Peku Kucevo i ostala naselja u ovoj homoljskoj opštini bili su jedno veliko gradilište.Gradili se putevi,mostovi, kanalizacija,rekontruisana elektricna mreža, popravljali Domovi kultura, pravoslavni hramovi,sportski tereni…

Asvaltirano je preko 40 kilometara magistralnih i lokalnih puteva. Za 15 kilometara magistralnog puta,od ulaza u Kucevo od strane Majdanpeka do Sene,Ministartvo za kapitalne investicije izdvojilo je preko 230 miliona dinara. To je deset puta više nego što je bivša vlast uradila za cetiri godine njihove vladavine.

- Mi smo i 2006.godini za izgradnju infrastrukture u našoj opštini uložili 77 miliona dinara,a lane 88 miliona dinara. Najviše se ulagalo u razvoj lokalne putne mreže,jer je podrucje opštine razudeno gde ima preko 400 kilometara lokalnih puteva.Sem toga uložili smo znacajna sredstva i u ostale objekte kao što je elektricna mreža,popravku Domova kulture i sportskih terena i objekata. Jedna od znacajnih investicija je bila i izgranja druge faze fekalne kanalizacije u naselju Kolonija za 160 domacinstava . U prošloj godini dobijena sredstva od NIP-a u iznosu od 32 miliona dinara takode smo uložili u modernizacuju lokalne putne mreže,kaže direktor direkcije za izgradnju naselja opštine Kucevo Novica Bulajic.

Radilo se skoro u svakom selu,zaseoku i gradu Kucevu.Nije se gledalo u politicke,materijalne i druge kriterijume,vec jedini kriterijum bili su pravi razvojni programi i potreba izgradnje infrastrukture u tim naseljima.

- Iako sa skromnim sredstvima nastojali smo da u svakom naselju uradimo nešto što je bio prioritet i što ce meštani imati koristi i uslove za bolji život i rad. Uspeli smo da jednim ovakvim programom gradnje u svakom selu povratimo poverenje meštana da ulože i svoj licni dinar kao pomoc u izgradnji tih objekata u selu. Oni su shvatili da lokalna samouprava i situaciju u kojoj se nalazi citavo naše društvo nije u mogucnosti da sredstvima iz opštinske kase izgradi objekte u tim naseljima,vec nekim zajednickim ulaganjima,što je i dalo rezultate. Imali smo slucajeva da smo u pojedinim selima zajednickim sredstvima investirali najviše u izgradnju lokalnih puteva. Do sada su imali jedno loše iskustvo sa bivšom vlašcu koja je 2003.godine u dogovoru sa meštanima naselja Neresnice o izgranji jednog betonskog mosta na reci Pek kod naselja Kisela voda. Meštani su sami prikupili tada oko 10 hiljada nemackih maraka kao ucešce u izgradnji mosta i uplatili na racun Direkcije za izgradnju.Ove pare su potrošene,a most nije izgraden. Mi smo taj most uradili bez ucešca meštana Neresnice,jer smo smatrali da je on bio potreban. Mi smo uspeli da ulijemo poverenje meštana u vecini naselja i oni su prikupljena sredstva uplatili posle završetka te invsticije,dodao je Bulajic.

Od 33 podnetih projekata za sredstva NIP-a za izgradnju infrastrukture u oblasti putne mreže,rekontrukciju elektricne mreže,za izgradnju kanalizacije, popravka Domova kulture i sportskih terena, kao i 3 zajednicka projekta sa susednim opštinama odobreno su samo dva, kao i šest projekata koje je podnela kancelarija NIP-a ili OO DS u Kucevu.

- Osnovno merilo raspodele sredstava na osnovu podnetih projekata bila je politika a ne matematika. Ovo je samo jedan politicki marketing,jer je odluka o prihvatanju podnetih projekata trebala da bude u oktobru prošle godine, a sredstva su odobrena pred pocetak prvog kruga predsednickih izbora. Nelogicno je da kancelarija NIP-a konkuriše sa nekoliko projekata za opštinu Kucevo,jer to nisu prpojekti koji nisu strucno uradeni,vec su to samo neke želje odbornika i poslanika DS iz Kuceva i mesnih zajednica u kojima ce se investirati u izgradnju infrastrukture. Odobren je projekat za izgranju nekategorisanog puta i izgradnja parking prostora pored sportskog objekta stadiona Duboka cija je vrednost pet miliona dinara. Direkcija za izgradnju je u Kucevu uradila trotore,dva trga od nekoliko hiljada kvadrata i da sve to košta manje od tri miliona dinara. Preko kancelarije za NIP odobrena su i sredstva za izgradnju fekalne kanalizacije za naselja Mišljenovac i Rabrovo, kao i za asvaltiranje sokaka u naselju Sena. Na sastanku sa svim predsdnicima opština u Srbiji u Beogradu preovladalo je jedno veliko nezadovoljstvo od vecine predstavnika tih opština o nacinu izbora i prihvatanja podnetih projekata za sredstva NIP-a. Kako je na ovom sastanku receno u raspodeli sredstava isklju-civo je dominirala politika a ne opravdanost projekata. Sredstva koja su odobrena opštini Kucevo su znacajna,ali sam nacin njihove raspodele nije u redu,naglasio je Novica Bulajic.

Završena je rekonstrukcija lokalnih puteva u dužini od 60 kilometara u koje se ugradilo preko 3.000 tura sitne rizle. Nema ni jedne mesne zajednice gde nije izvodena ova vrsta radova sa opravdanim teritorijalnim prioritetima. Rekonstruisani su domovi kulture u Mustapicu,Zeleniku i Kaoni,kao i škole u Voluji, Radenki, Neresnici, Kucevu i Mustapicu,dok se u Turiji završeni radovi na izgradnji stanova za nastavno osoblje. Nema ni jedne mesne zajednice gde nije radeno u oblasti infrastrukture bilo to sanacija klizišta,iskop i uredenje odvodnih kanala,asvaltiranje lokalnih puteva,priprema i izgradnja terena za male sportove,postavljanje stubnih trafostanica, uredenje i asvaltiranje platoa ispred domova kulture.

U Rabrovu su zamenjene vodovodne cevi na glavnom vodovodu,uredena je zelena pijaca,asvaltirane su i dve ulice,a dve su pripremljene za asvaltiranje,kao i izrada krovne konstrukcije na svlacionici fudbalskog kluba RSK.

U gradu Kucevu izgradena je nova kanalizaciona mreža u dužini od jednog kilometra,kao i zamena starih azbestnih vodovodnih cevi plasticnim u dužini od 2 kilometra,što nije uradeno za poslednjih pet godina.

- Asfaltirane su ulice u naseljima Pecanac,Pek i Prisade u dužini od šest kilometara kao i deo magistralnog puta koji prolazi kroz Kucevo u dužini od 3 kilometra. Postavljen je novi asvalt na parking iza zgrade Homoljskih motiva kao i zelene pojace.Završena je gradska kapela,izgradena je jedna javna cesma i igralište za male sportove. Uredeni su trotoari i druge javne površine,kao što je plato ispred Homoljskih motiva,trg ispred Centra za kulturu ,,Veljko Dugoševic’’ u ukupnoj površini od 6.500 kvadratnih metara. Radovi na daljem uredenju gradskih trotoara nastavice se i u ovoj godini,kaže direktor Direkcije za izgradnju naelja opštine Kucevo,Novica Bulajic.

Za ovu godinu iz opštinske kase izdvojice se 65 miliona dinara za nastavak realizacije programa razvoja grada Kuceva i svih naselja u oblasti infrastrukture. Najveci deo osvih sredstava uložice se u modernizaciju lokalne putne mreže

LJ.Nastasijevic

REALIZACIJA PROJEKTA MONTAŽE PETOG JALOVINSKOG SISTEMA ZA KOP „DRMNO”

OZVANICEN POCETAK MONTAŽE ODLAGACA I TRANSPORTNOG SISTEMA

- Država Srbija se opredelila za razvoj energetike koristeci sopstvene resurse, pocinje da vlada i upravlja svojim energetskim potencijalima, jer samo tako može biti energetski nezavisna i samostalna

Projekat realizacije montaže novog jalovinskog sistema za kop „Drmno” otpoceo je montažom bagera „SRs 2000” 12. jula prošle, a od kraja januara ove godine aktivnosti na montažnom placu postaju sve dinamicnije. Naime, 28. januara svecano je ozvanicen i pocetak montaže transportnog sistema i odlagaca „Ars 2000”, kapaciteta 8500 kubika jalovine na sat. Kompletan projekat vredan 65 miliona evra finansira se iskljucivo iz sredstava EPS-a, bez kredita i trenutno je jedna od najvecih investicija ne samo u EPS-u vec i u državi.

Poslovi na montaži bagera odvijaju se po planu. Za proteklih šest meseci je montirano oko hiljadu od ukupno 3000 tona opreme koliko iznosi ukupna težina bagera SRs 2000, što znaci da je do sada odradeno 30 procenata montažnog posla.

Vrednost sistema 31 milion evra

Obzirom na cinjenicu da je do sada „Goša - Fom” iz Smederevske Palanke isporucila 3000 od ukupno 7.900 tona opreme, stekli su se uslovi i za pocetak montaže transportnog sistema, koji ce u završnoj fazi biti dug oko osam kilometara sa pet pogonskih stanica i transportnim trakama širine 2000 milimetara. Ukupna vrednost transportnog sistema je 31 milion evra. Podatak da polovina ukupnih investicionih sredstava odlazi na transportni sistem govori i o tome da je rec o najsavremenijem transportnom sistemu koji ce biti uraden po svim standardima Evropske unije.

Ovom prilikom ozvanicen je i pocetak montaže opreme za odlagac „Ars 2000” koji je komplementaran sa kapacitetima bagera „SRs 2000”. Ukupna vrednost investicije iznosi 13 miliona evra. Opremu za odlagac isporucuje nemacka firma „Krup”, ali je u ovaj posao ukljucena i domaca mašinogradnja, koja može racunati na 35 procenata od ukupnih investicionih sredstava za ovaj paket opreme po osnovu poslova na izradi celicne konstrukcije, dela elektro opreme, montaže...

Investicija koja pokrece razvoj

Pozdravljajuci goste, izvodace radova i zaposlene radnike Dragan Živkovic, direktor PD „TE - KO Kostolac” izmnedu ostalog je rekao:

- Realizacijom projekta montaže novog jalovinskog sistema stvaramo uslove za proširenje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno” na 9 miliona tona, a kasnije na 12 miliona tona. Ova investicija je izuzetno znacajna za Kostolac i uopšte naš kraj jer je rec o investici koja pokrece razvoj. Druga znacajna komponenta ove investicije je ta što u realizaciji zapocetog projekta domaca mašinogradnja ima znacajnu ulogu. Sa nadom da ce u narednom periodu biti više ovakvih investicija poželeo bih svim ucesnicima u realizaciji ovog posla mnogo srece i uspeha.

- Ovo jeste znacajna investicija za kostolacki ugljeni basen ali naglasio bih da je ovaj projekat od velike važnosti i za Elekroprivredu Srbije, izjavio je Dragan Tomic, zamenik genaralnog direktora EPS-a. Strategijom energetskog razvoja, rekao je Tomic, država Srbija se opredelila za razvoj energetike koristeci sopstvene resurse, po-cinje da vlada i upravlja svojim enegetskim potencijalima, jer samo tako može biti energetski nezavisna i samostalna.

- Drago mi je što je „Goši - Fom” ukazano poverenje da ucestvuje u realizaciji ovog velikog i važnog projekta. Sve obaveze koje smo preuzeli u dosadašnjem periodu uspešno smo realizovali i nadam se da ce tako biti i do završetka projekta. što se tice „Goše - Fom” planirani rokovi bice ispoštovani, rekao je Srdan Dimitrijevic direktor „Goše - Fom”.

Na kraju Dragan Živkovic, generalni direktor PD TEKO Kostolac, svecano je ozvanicio pocetak radova na montaži odlagaca i transportnog sistema poželevši svim ucesnicima u poslu mnogo uspeha i srece.

Prognoze svih ucesnika u realizaciji projekta su da ce sistem biti završen do decembra ove godine i da ce rudarska mehanizacija uci u proizvodnju sredinom 2009. godine cime se stvaraju uslovi za brži i nesmetani razvoj kopa „Drmno”, odnosno proširenje njegovih kapacitativnih mogucnosti sa sadašnjih 6,5 na devet miliona tona uglja godišnje, cime se trajno rešava pitanje snabdevanja svih termoenergetskih kapaciteta instalisanih u Kostolcu sa jednog kopa.

S. Sreckovic

SA PREDSEDNIKOM SINDIKATA “GEORAD” D.O.O. DRMNO, VECKOM KRSTANOSKIM

PREISPITIVANJE IZDVAJANJA IZ EPS-a

Privredno društvo “Georad” d.o.o. Drmno, preduzece za geološka istraživanja, vodoprivredne radove i projektovanje, osnovano je 1975. godine u okviru sadašnjeg Privrednog društva “Termoelektrane i kopovi Kostolac” iz kojeg je izdvojeno pre tri godine i od tada ceka da bude privatizovano.

U te tri godine, iako po prvi put samostalno, poslovalo je vrlo uspešno. Zaposleni su zadovoljni svojim primanjima, u koja su ovoga puta uvrstili i trinaestu platu.

Medutim, ostaje najavljena privatizacija i velika neizvesnost njenog ishoda. Pitanje kada ce se to zaista i dogoditi ostaje bez odgovora, a upucen je i zahtev za revizijom samog procesa izdvajanja.

Tim povodom razgovaramo sa predsednikom Sindikata “Georad” d.o.o. Drmno, Veckom Krstanoskim, diplomiranim inženjerom geologije.

Da li su ispunjeni osnovni uslovi za privatizaciju “Georad” -a?

-Sa procesom privatizacije se realno može poceti tek sa ispunjenjem osnovnih uslova. To je pre svega da se nepokretnosti i sva sredstva koja je Privredno društvo “Georad” d.o.o. Drmno koristilo i koristi prenesu u vlasništvo Georada, sa odgovarajucim upisom u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i prava naD njima. Bez toga se o privatizaciji ne može govoriti, jer šta ponuditi kupcima!?

Dokle se stiglo sa zahtevanom revizijom opravdanosti izdvajanja “Georad”- a iz EPS- a?

-U dva navrata smo se sastali sa ministrom za rudarstvo i energetiku, Aleksandrom Popovicem. Ovih dana ocekujemo završni sastanak. Tražili smo da se izvrši revizija opravdanosti izdvajanja Georada iz EPS- a. To je u nacelu prihvaceno i ocekuje se da se odabere revizorska kuca. Vršila bi se ponovna procena, s tim što smo istakli da to ne može da radi firma “Faktis”, koja je to radila prošli put, jer je smatramo fantomskom firmom. Pronašli smo u Beogradu firmu koja bi radila procenu, a, u strucnom delu, ucestvovao bi i Rudarsko-geološki fakultet, Odsek za geologiju.

Nezadovoljni ste i “tretmanom” delatnosti “Georad”-a od strane EPS- a?

-Zahtevali smo od Vlade Republike Srbije da izvrši reviziju odluke o formiranju Privrednog društva “Georad” d.o.o. Drmno ne kao uslužne delatnosti, vec kao osnovne delatnosti u proizvodnji. Tražimo da mi radnici geološke delatnosti imamo isti položaj kao i ostali radnici koji ucestvuju u proizvodnji uglja, jalovine i vode na kopovima Kostolca i Kolubare, dakle, da važi isti kriterijum za sve radnike neposredne proizvodnje u EPS- u. Inace, da bi se na kopu Drmno nesmetano radilo mi oko 4- 5 kubika vode ispumpamo po kubiku uglja. Otuda, nema logike govoriti o našoj delatnosti kao uslužnoj, jer kopovi bez toga ne mogu da rade. Uostalom, koja je onda razlika izmedu nas koji pumpamo vodu i onih koji skidaju jalovinu.

Radnici “Georad”- a su u izvesnom smislu ošteceni u odnosu na radnike kopova i po pitanju otpremnina?

-Po sporazumu koji smo potpisali sa Ministarstvom imamo iste uslove i ista prava kao i kopovi, znaci, kao svi radnici EPS- a. Tako da su u prvom talasu otpremnine date i našim radnicima, ali nakon toga više nisu. U sledecim fazama za izdvojena preduzeca nisu obezbedena sredstva. Mi smo na to podsetili i uputili zahtev. Ocekujemo pozitivan ishod, s tim što bi to finansirala Vlada RS, a ne EPS.

Iako “Georad” dosta dobro posluje, primanja su bolja nego ranije, zašto smatrate da je bolje da se vrati u sastav EPS- a?

-Sada Georad dobro posluje, primanja su redovna i dobra, cak smo dobili i trinaestu platu, ali je zbog sigurnosti buduceg poslovanja bolji povratak u Elektroprivredu Srbije. Zato cemo nastojati da ponovo budemo u sastavu EPS- a. Izmedu ostalog, to je bolje i za EPS. Geološka delatnost u sklopu kopova bila bi dosta rentabilnija, broj izvršilaca bi se smanjio na manje od 200 radnika. U tom kontekstu, podsecam da je kop Drmno jedan je od najsloženijih kopova u oblasti hidrogeologije i odvodnjavanja. Ne može bez “Georad”- a.

Generalni direktor o privatizaciji

“Poslednje kontakte sa Agencijom za privatizaciju imali smo prošle godine u julu mesecu, medutim ima dosta problema, nerešenih imovinsko- pravnih, vlasnickih odnosa. Zbog toga ne možemo da ulažemo recimo u izgradnju hala, koje bi nam dodatno poboljšale uslove i dinamiku rada. Tako je vec tri godine. Mi smo sve što je bilo do nas pripremili kao da ce firma sutra biti privatizovana. Dokle se sa tim postupkom stiglo ne znamo, pre svega, zbog pomenutog problema. Sindikat se angažovao u pokretanju preispitivanja samog izdvajanja iz EPS- a i o tome pregovora sa nadležnim Ministarstvom”, kaže generalni direktor Privrednog duštva “Georad” d.o.o. Drmno, Marko Dragicevic.

A. Maksimovic

RADIŠA DRAGOJEVIC PREDSEDNIK OPŠTINE PETROVAC O SREDSTVIMA NIP-A

PRIHVACENI NAJVAŽNIJI PROJEKTI

Opština Petrovac konkurisala je sa 60 projekata za sredstva Nacionalnog investicionog plana u 2008. godini, a odobreno joj je desetak. Ukupna vrednost projekata sa kojima je opština konkurisala iznosi 11 miliona evra, a odobreno je za realizaciju milion evra, saznajemo od predsednika opštine Radiše Dragojevica. Nije bilo realno ocekivati da ce vecina projekata biti prihvaceno a toliki broj projekata na nivou Srbije samo je usporio postupak odobrenja onih najvažnijih. Predsednik Dragojevic posebno naglašava:

„Za nas je bitno da to što smo naveli u prioritete se ostvaruje, pre svega se radi o vodosnabdevanju, zaštiti izvorišta u Šetonju i tu su nam odobrena sredstva u iznosu od 25 miliona dinara , dobijeno je i 5 miliona za izvorište i vodovod u Malom Laolu. Odmah da kažem da je posebno važno da mi u lokalnoj samoupravi za sve ove odobrene projekte imamo vec uradenu projektnu dokumentaciju i obezbeden naš deo finasijskog ucešca. Da ponovim da je naš apsolutni prioritet investicija u vodosnabdevanje. Za nas je vrlo važno što cemo sa tim sredstvima iz NIP-a i sredstvima koje izdvaja opština a radi se o više od 16 miliona dinara, kao i o desetak miliona koje ce izdvojiti komunalno preduzece „Izvor” koje je i nosilac investicije, moci da obezbedimo deo ucešca za korišcenje sredstva Evropske unije i time ostvarimo kompletan projekat od 3 miliona evra, a on u sebi sadrži i zamenu cevovoda od Šetonja do Petrovca što je vrlo znacajno. Utoliko su ova sredstva iz NIP-a dragocena jer nam omogucavaju da dodemo do veceg obima sredstava i realizacije projekta koji vredi kao što sam rekao 3 miliona evra”.

- Zašta su još odobrena sredstva?

„ Dobili smo sredstva i za rekonstrukciju ulicne rasvete u gradu, ukupno 7 miliona dinara, za završetak sportske hale u Petrovcu odobreno je nešto više od dva miliona dinara i za nastavak radova na izgradnji sportskih terena i decjih igralcišta 3 miliona i dvesta hiljada dinara”.

-Pored vodosnabdevanja prioritet je dat i rekonstrukciji lokalne putne mreže. To je oblast infrastrukture gde je najviše uradeno u protekle tri godine?

„ Da, sada su nam odobrena sredstva za dva putna pravca. Radi se o putu za Stanulovac koji povezuje dva regionalna putna pravca i to Petrovac - Ranovac - Veliko Gradište i Petrovac - Melnica - Kucevo. Za te radove predvideno je iz NIP-a 17 miliona i 800 hiljada dinara. Drugi veci putni pravac koji ce se raditi je put Dobrnje - Petrovac i on ce se finansirati iz dela od 10 miliona koliko smo dobili za izgradnju i sanaciju lokalnih puteva od NIP-a. Ovaj put je u izuzetno lošem stanju i tu se trenutno otežano odvija saobracaj. Osim ovih sredstava iz Republike, za investicije u putogradnji su obezebedena i sredstva iz opštinskog budžeta, a pri kraju je i akcija na prikupljanju dobrovoljnih priloga meštana u ovim naseljima koji ce takode ucestvovati u finansiranju. Moram da napomenem da je odobreno i 4 miliona dinara za rekonstrukciju i asfaltiranje Izvarske ulice u Šetonju koja inace vodi do izvorišta gradskog vodovoda koje ce se rekonstruisati”.

- Za jedan broj projekata zajednicki ste konkurisali sa drugim opštinama okruga?

„ Radi se o izgradnji regionalne deponije za opštine Malo Crnice, Žabari, Kucevo, Žagubica i Petrovac i za izradu projektne dokumentacije i ulazak u ovaj posao vec su odobrena odredena sredstva, a opština Petrovac je nosilac posla. Tu je i projekat gasifikacije za sve opštine Branicevskog okruga, a nosilac posla je opština Požarevac”.

Da li ste ocekivali veca sredstva ?

„Sve skupa ocekivali smo veca sredstva, ali svaki dinar koji je došao sa strane je dobrodošao i mi smo spremni i vec smo ušli u realizaciju pomenuta dva najvažnija projekta. Kada se radi o vodosnabdevanju vec je u pripremi procedura, a kad se radi o putnim pravcima za Stanulovac i Dobrnje vec je raspisan poziv za izbor izvidaca radova tako da cemo moci krajem marta da zapocnemo radove i da do 1. maja ova dva putna pravca asfaltiramo”.

D.Ilic

SNEŽANA STANKOVIC MIJATOVIC OPŠTINSKI ARHITEKTA O GUP-U

INDUSTRIJSKA ZONA I ZAOBILAZNICA - PRIORITI

Posle dve godine rada, na decembarskoj sednici Skupštine opštine usvojen je Generalni urbanisticki plan „Petrovac 2026” i sada je na redu njegovo sprovodenje, odnosno realizacija GUP-a na terenu i nastavak izgradnje Petrovca kao jedinog velikog naselja na teritoriji opštine. Sprovodenje se vrši na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji i on ce se sprovoditi izradom planova detaljne regulacije na osnovu postojece urbanisticke dokumentacije, saznajemo od Snežane Stankovic Mijatovic glavnog arhitekte opštine Petrovac.

„ Kada je u pitanju sprovodenje tog plana mi smo u prethodne 2,5 godine doneli 3 plana detaljne regulacije i to: Stara pruga, Pošta i Lug 1. Sada je na nama u Opštinskoj upravi da što pre uradimo programe kojima se bliže definiše razrada i sprovodenje Generalnog plana u onim zonama u kojima je to moguce. Napomenula bih da je nama prioritet privredna zona, nekadašnja industrijska zona s obzirom da nemamo više razvijenu industriju, sada je to uglavnom privreda u pitanju i za tu privrednu zonu ove godine planiramo razradu, odnosno plan detaljne regulacije i planiramo glavne projekte za infrastrukturu. To podrazumeva saobracajnice, vodovod, kanalizaciju, otpadne atmosferske vode, da bi tu privrednu zonu što bolje i što racionalnije iskoristili i stavili u funkciju kakvu bi ona stvarno trebalo da ima.

Drugi važan cilj samog GUP-a je izrada jedne velike zaobilaznice oko grada s obzirom da znamo da nam je centar jako zagušen što se tice saobracaja i da kroz sam grad prolazi jedna dosta tranzitna saobracajnica, gde su ljudi jako ugroženi i na nama je sada da uradimo tehnicku dokumentaciju kako bismo konkurisali kod nadležnog ministarstva za sredstva za izradu takve saobracajnice koja je ozbiljna investicija.

Što se samog uredenja grada tice, prioritet nam je završetak same sportske hale i zone kojoj ona pripada, onda uredenje gradskog parka i produženje rekreativne zone koja je predvidena GUP-om nizvodno od mosta na Mlavi, u centru grada sa desne strane. Radice se i na infrastrukturi, vodovodu, kanalizaciji i preasfaltiranju puteva a to ce ipak voditi Direkcija za izgradnju i razvoj”.

Donošenjem novog Urbanistickog plana „Petrovac 2026” stavljen je van snage GUP od 1989. godine, kao i svi planovi koji nisu u skladu sa novim GUP-om. Zato smo se interesovali u cemu su znacajne novine novog plana.

„ U odnosu na staru GUP ovaj nov, važeci, se razlikuje u površini gradevinskog reona koji je širi i što planirana obilaznica podrazumeva izgradnju obodnih zona, predvidene su dve privredne zone i to na putu za Zabrde i na putu za Veliko Laole. S obzirom da su tu vec nikli neki privredni objekti oni ce ovim planom biti regulisani , prošireni i infrastrukturno opremljeni. Da bi se privredne delatnosti pospešile mi moramo da imamo planski dokument i moramo da imamo regulisanu infrastrukturu, da bi buduci investitori koji bi želeli i hteli da ulažu sredstva mogli što jednostavnije i što brže da dodu do podrebne dokumentacije i neophodnih dozvola.

D.Ilic

ZAPAŽENE AKTIVNOSTI KLUBA BORILACKIH VEŠTINA PETROVAC

VEC OSVOJENE BROJNE MEDALJE

Jedan od najmladih sportskih koolektiva u petrovackoj opštini je Klub borilackih veština, postoji pet godina a aktivno se takmici cetiri godine. U prvoj godini su ucešce uzeli stariji takmicari, dok se od pre tri, tri i po godine prešlo i na tamicenje sa mladim uzrastom. U klubu trenutno radi 25 takmicara i 10 mladih koji se tek upoznaju sa borilackim veštinama i pripremaju se za svoje prve okršaje.

Srdan Ilic je instruktor u klubu i posebno naglašava: „ Poducava se tradicionalni i moderni aspekt džiju-džice, s tim što se naši takmicari uglavnom takmice u disciplini džiuju džice borbe i džiju-džice kate, odnosno princip samoodbrane. Inace, naši najuspšešniji takmicari su Milica Šumonja i Andela Pavlovic koje su zadnje dve godine osvojile veliki broj medalja u obe dve discipline - borbe i kate.

- Kakvi su vam planovi za ovu godinu?

„ Ove godine nas ocekuje veliki broj takmicenja i dosta seminara. Za petrovacku decu organizujemo minimum tri seminara godišnje, od kojih je jedan obavezno sa majstorima iz inostranstva. Ove godine ce biti takva dva seminara, prvi 23. i 24. februara sa instruktorima iz Nemacke, a vec krajem marta doci ce nam majstori iz Amerike”.

- Šta sadrži veština džiju džica?

„ Ona sadrži sve vidove borbe, udracke, bacacke i treci vid je parterski, odnosno rvanje na kolenima. To je jedna teška borilacka veština, veoma fizicki zahtevna. Borac mora biti i dobar udarac i bacac i rvac. Znacajna pažnja se posvecuje bezbednosti takmicara. Postoje zaštitni rekviziti - oklopi, kacige a tacno se zna koji su udarci zabranjeni u borbi”.

- Gde se trenutno takmicite?

„ Klub se takmici na nivou Srbije. Prošle godine smo imali dva velika takmicenja u Šapcu i Vršcu. I sa jednog i drugog takmicenja smo se vratili sa po 17 medalja u raznim kategorijama. Više uspeha su ipak imale ženske takmicarke. Da bi se postigli ti rezultati neophodno je uložiti mnogo truda. Treniramo cetiri puta nedeljno po dva sata. Mogu da kažem da imamo cvrste i dobre borce koji su vec poznati u Srbiji ali i u Republici Srpskoj. Vec 23. februara u Požarevcu je novo takmicenje. Milica i Andela predstavljace Srbiju u takmicenju prikaz samoodbrane - džiju-džicu kate, a ako produ dobro nastupice na Evropskom prvenstu u septembru u Nemackoj. Znate, ovo je vrlo popularan sport u Evropi, pre svega zbog svoje kompletne zastupljenosti svih disciplina u borbi”.

Da li ste zadovoljni uslovima u kojima radite?

„ Treniramo u kabinetu za fizicko pri Osnovnoj školi „Bata Bulic” u Petrovcu. Zahvalni smo direktoru Mileni Vasic koja nam nesebicno pomaže u radu. Finansijski nam pomažu opština i Sportski savez koji ce nam nabaviti nove strunjace. Sa nestrpljenjem ocekujemo završetak sportske hale u Petrovcu kako bi mogli da organizujemo takmicenja i kod nas u Petrovcu. Finansiramo se iz clanarine, prihoda iz opštine, tu su i sponzori a i pomoc roditelja nije mala. Mislim da smo svojim radom i rezultatima opravdali ulaganja u naš klub”.

Na nedavno održanom proglašenju najboljih sportista Branicevskog okruga Milica Šumonja, takmicarka Kluba borilackih veština Petrovac proglašena je za najbolju sportsku nadu Branicevskog okruga u 2007. godini. Tim povodom ona je za naš list rekla: „ Imam 15 godina, ucenica sam Gimnazije u Petrovcu, odlican sam ucenik i vec tri godine se bavim ovim sportom. Najviše volim udaracku disciplinu. Ovo priznanje koje sam dobila mnogo mi znaci, još više cu se truditi na treninzima i takmicenjima a ocekujem da postanem reprezentativka Srbije. Ako se nešto voli uvek se nade vreme i za ucenje i odmor. Volim da treniram. Ovaj sport mi je doneo i veliki broj prijatelja i to je druga lepa strana sporta”.

D.Ilic

NAFTOVOD- KUDA I KAKO?

PAŽLJIVO I BEZBEDNO

Krajem januara u TANJUG-ovom Press centru održana je konferencija sa temom: „Važnost ucešca javnosti u projektovanju, izgradnji i pracenju rada energetskih objekata" (monitoring procesa izgradnje naftovoda i gasovoda kroz Srbiju)

Konferenciju je organizovala NVO „Lokalna Agenda 21 za Kostolac--Opština" ciji je predsednik Jovica Veljucic Kerculj (clan odbora za energetiku i klimatske promene Evropskog Eko Foruma) otvorio konferenciju rekavši da je osnovna karakteristika vremena u kome živimo to da se kvalitet meri po onome što podseca na prirodu i prirodno.

- Najnepovoljniji uticaj na prirodu i njenu drasticnu degradaciju ima eksploatacija mineralnih sirovina i njihova prerada, a malo manju opasnost po životnu sredinu predstavlja transport prerade, sledi ditribucija.... Elektricna energija je najcistija energija, najjednostavnija za korišcenje. Do nje se dolazi preko: uglja, nafte, gasa..., rekao je Veljucic.

Na konferenciji je stavljen akcenat na naftu i transport sirove nafte naftovodima kroz Srbiju. O tome su govorili gosti iz Hrvatske Vjeran Piršic, predsednik Udruženja „Eko Kvarner" kao i njegovi saradnici Stjepan Pavliša i Krešimir Kekez, koji imaju bogato iskustvo po istom pitanju u Hrvatskoj.

Najbolji primer dao je Vjeran Piršic istakavši uspešno sprecavanje izgradnje projekata naftovoda u Hrvatskoj koji su vrlo rizicni jer im trase idu preko strateških izvora pijace vode. On je podvukao i da postoji stalna opasnost od korozije naftovoda, te neophodnosti postavljanja adekvatnih postulata za njihov rad.

O standardima koje bi naftovodi trebalo da ispunjavaju po pitanju antikorozivne zaštite govorio je Stjepan Pavliša, dok je o sistemima antikorozivne zaštite cevi i nacinu njihovog delovanja prisutne upoznao Krešimir Kekez.

Nenad Nikolic, nacionalni koordinator za Arhusku konvenciju NVO sektora u Republici Srbiji, govoreci o stanju u srpskom zakonodavstvu, po pitanju zaštite životne sredine, naglasio je da postoji nedostatak podzakonskih akata u proceni uticaja na životnu sredinu.

- Ne postoji dvosmerna komunikacija izmedu odeljenja za procenu uticaja i zainteresovane javnosti, te je potrebno koristiti Zakon o dostupnosti informacija da bi se saznalo kakvu je odluku donela tehnicka komisija, rekao je. Nikolic se osvrnuo i na rad lokalnih samouprava, gde je, kako je ocenio, stanje po pitanju izvodenja studija procene uticaja na životnu sredinu još gore. On je kritikovao i deo nevladinog sektora koji ne ucestvuje u procenama uticaja što je dokumentovao podatkom dobijenim od Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda. Naime, od 2004. - 2006. godine na podrucju grada Beograda nijedna nevladina organizacija nije ucestvovala u proceni uticaja,što je cudno, jer je jedna NVO iz Beograda angažovana od strane Ministarstva zaštite životne sredine da vrši obuku osoblja zaduženog za životnu sredinu u lokalnim samoupravama, dodao je Nikolic.

T.R.S.

AKCIJE

POCELO PRIJAVLJIVANJE GRAÐANA

Prijavljivanje za podelu besplatnih akcija pocelo je u ponedeljak, 28. januara na oko 3.555 poštanskih šaltera. Jedan od njih nalazi se i u kostolackoj pošti a Kostolcani su ga intenzivno obilazili protekle sedmice. Prvih dana bila je vidljiva gužva a u redu je cekalo i po petnaestak gradana. Na pitanje zašto cekaju kada prijavljivanje traje sve do 31. jula mnogi su odgovorili da nemaju otvoren racun te žele da ga što pre otvore, a mislili su, kažu, da je za to potrebno dosta vremena. Radnici pošte otvarali su im istog momenta racune i odgovarali na najraznovrsnija pitanja.

Na bespllatne akcije javnih preduzeca imaju pravo svi koji su do 31. decembra 2007. godine napunili osamnaest godina a na posebno otvoren šalter u pošti potrebno je da donesu licnu kartu i broj dinarskog racuna(ukoliko ga imaju). Otvaranje racuna za ovu svrhu je besplatno. Pošta je u nedelju, 3. februara za upis akcija bila otvorena od 8 do 13 sati.

T.R.S.

“ZORA” KOSTOLAC

2008. - ZA CISTIJI DUNAV

Ekološko društvo “Zora” Kostolac i ovu, 2008. godinu, pocelo je sa edukativnim radom. Radi se sa mladim, osnovnoškolskim uzrastima, pre svega na polju ekologije a zatim njenom povezivanju sa kulturom. Georgije Popov, predsednik “Zore” kaže da je prethodni period obilovao aktivnostima.

- Aktivisti “Zore” bili su narocito aktivni u novogodišnjim manifestacijama, kao što je “Decji dan”. Tu je i priredba organizovana u saradnji sa JKP “Komunalne službe” Požarevac - Radna jedinica Kostolac, koja je imala za cilj da sugradane upozna sa korišce-njem novih kontejnera za PET ambalažu, kaže Popov.

Zahvaljujuci Fondu za zaštitu životne sredine Požarevac “Zora” je dobila prostoriju za rad koja se nalazi u nekadašnjoj zgradi Doma omladine u Kostolcu. Ovaj Fond odobrio je ekolozima novac za prvi deo projekta “Ocistimo grad- za zdraviju i lepšu sredinu”. Rec je o sto hiljada dinara od kojih je na dosadašnje aktivnosti utrošeno sedamdeset dok ce ostatak pokriti deo troškova predstojecih aktivnosti.

- “Zora” ove godine u Fondu konkuriše sa dva projkta: katastar otpadnih voda i nastavak edukacije bazirane na lepšem i cistijem gradu. Planiramo da problem otpadnih voda, koji je jako bitan za Dunav pocnemo i na ovaj nacin da rešavamo. Deklaracija o vodama nas obavezuje da do 2015. godine rešimo taj problem. U ovaj projekat ukljuceni su instituti, pojedini fakulteti, ekološki pokreti... Da bi se oba projekta realizovala potrebno je oko 2,5 miliona dinara ali kako “Zora” radi kvartalno ocekujemo pomoc od oko 400 hiljada dinara.

Pocetkom marta mladi ekolozi održace svojevrstan cas ekologije u Centru za kulturu Požarevac a ovaj dogadaj organizuje se u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine, JKP “Kmunalne službe” i SO Požarevac. Bice ukljucena i deca KUD- a, Hora “Dunavska lira” i kostolackog vrtica. Plan za 2008. podrazumeva ukljucivanje Ekološkog društva u akcije kolega iz drugih srpskih gradova.

- Orjentisacemo se pre svega na Podunavski region, a zatim i dalje. Naša baza ostaje Kostolac. Goruci problemi su upravo ovde. Rec je pre svega o pepelu i cistoci grada u kojoj poslednjih godina imamo vidan napredak Nedavno smo obilazili grad i okolinu, slikali kriticne tacke i uocili da je manje divljih deponija nego što je to bio slucaj prethodnih godina, dodaje Popov.

T.R.S.

FOLKLOR

FEBRUAR PUN NASTUPA

Predstojece subote 9. februara folklorni ansambli kostolackog KUD-a nastupice na koncertu u Toponici. 14. februara folklorci ce igrati za pripadnike Vojske a nastupice u Centru za kulturu Požarevac. 19. februara ocekuje ih tradicionalan nastup u kostolackom Hotelu, povodom "mašinske slave" sv. Trifuna.

U drugoj polovini februara folklorni ansambli predstavice se stanovnicima Starog Kostolca i Majilovca.

T.R.S.

PROGLAŠENI NAJUSPEŠNIJI SPORTISTI I KLUBOVI KOSTOLCA U 2007. GODINI

ACA ANTIC I TANJA RAJCIC NAJBOLJI

Na finalnoj veceri Svetosavskog turnira u malom fudbalu za mlade kategorije u kostolackoj Sportskoj hali 27. januara organizovana je, 21. po redu, ceremonija dodele nagrada najuspešnijim sportistima i klubovima grada u 2007. godini. Mesna zajednica Kostolac je šesti put organizator izbora sportskih klubova i pojedinaca, koji su svojim rezultatima obeležili proteklu godinu, a ovu akciju je ranije vodila redakcija lista “Glas proizvodaca”.

Sportista Kostolca za 2007. je trecu godinu zaredom Aca Antic, gimnasticar Sportske organizacije Partizan, dok je najbolja sportiskinja njegova klupska drugarica Tanja Rajcic. Aca Antic je prvak države u višeboju, u finalu po spravama osvojio je tri srebrne medalje, treci je bio u višeboju, a na tri sprave zlatnu i na jednoj bronzanu medalju u Kupu Srbije. Zapažene rezultate takode je ostvario i na medunarodnoj sceni, nastupima na Svetskom Kupu u Mariboru, Evropskom šampionatu u Amsterdamu i na Univerzijadi u Bankoku. Tanja Rajcic je kadetska prvakinja države u višeboju, na preskoku, razboju i parteru, dok je vicešampionka Srbije na gredi. Drugo mesto osvojila je u višeboju, prvo na gredi i trece u preskoku na Kupu Srbije. Na školskom republickom takmicenju osvojila prvo mesto u svojoj kategoriji, a bila je jedina predstavnica Srbije u gimnastici na Evropskom olimpijskom festivalu mladih (EYOF) održanom u Beogradu. Kao clan kadetske reprezentacije nastupila na medunarodnom turniru u Bitolju osvojila peto mesto u pojedinacnoj konkurenciji, a na tromecu Slovenija, Makedonija, Srbija sa ekipom je bila došla do prve pozicije.

Nagradu za najuspešnijeg u kategoriji pionira dobio je gimnasticar Partizana, Petar Vefic, najbolji kadet je njegov klupski drug Božidar Marovic, a ovo priznanje u kategoriji juniora pripalo je Ivanu Lazicu, standardnom prvotimcu Rukometnog kluba Rudar i povremenom clanu RK Požarevac. Za trenera godine proglašen je Predrag Milutinovic, trener gimnasticarki SO Partizan, medunarodni sudija trece kategorije i clan strucnog tima ženske sportske gimnastike Gimnastickog saveza Srbije. Najbolja ekipa u Kostolcu za 2007. godinu, po izboru Komisije koju je formirala Mesna zajednica, je kao i prošle godine Rukometni klub “Rudar”, clan Prve lige. Specijalno priznanje za doprinos razvoju sporta u Kostolcu dobio je Dušan Marovic, koji je kao trener radio u više sportova, a trenutno vodi muške selekcije Partizana i savezni je sudija za mušku sportsku gimnastiku.

P. Životic

GODINA KRUPNIH INVESTICIJA

Trend snažnog razvoja nastavlja se u opštini Žagubica i ove godine. Vec ovih dana, uprkos oštroj homoljskoj klimi, ekipe radnika su na terenu.

Podrška republickih fondova je bez svake sumnje znacajna, ali je od znacaja i cinjenica da sredstva u Žagubicu stižu po osnovu brojnih projekata, inicijativa, ideja i permanentnih partnerskih odnosa, kontakata i saradnje ove lokalne zajednice sa neposrednim, ali i daleko širim okruženjem, ukljuciv i plodnu saradnju sa sredinama van državnih granica.

Ove godine, znacajna republicka sredstva uložice se u putnu infrastrukturu, u poboljšanje standarda života, turizam, stvaranje lepšeg i sadržajnijeg ambijenta za odrastanje najmlade populacije, u vodosnabdevanje, ekologiju...

Pojedini projekti, javni radovi pre svih, nude šansu nezaposlenima da se radno angažuju i - zarade. Drugi, pak, projekti nude priliku da citava lokalna zajednica prosperira. Potonji, dokapitalizaciju po osnovi rente... Svi zajedno, i oni koji ce iz ovogodišnjih tek da proisteknu, ucvršcuju korak kojim Homolje odlucno stremi da se pridruži krugu ekonomski razvijenih sredina.

Put, pa sve ostalo

Program Javnog preduzeca “Putevi Srbije” u 2008-oj predvida zanavljanje deonice regionalnog puta R - 105, Krepoljin - Gornjak, u dužini od 10 kilometara, u šta ce uložiti 40 miliona. Na istom putnom pravcu, “Putevi Srbije” ulažu 30 miliona u revitalizaciju 2 kilometra dugacke deonice od Petrovca prema Gornjaku. Na putevima R - 105 i 106, 4 miliona dinara uložice se u deonicu od Laznice prema Jasikovu, putni pravac Žagubica - Majdanpek.

U okviru priprema za ovogodišnju brdsku trku “Žagubica 2008”, predvideno je da se revitalizuje i novim asfaltnim slojem presvuce deonica od Krepoljina prema Žagubici, dugacka oko 8 kilometara. Posao finansira JP “Putevi Srbije”, kao generalni pokrovitelj trke.

Brdsku trku, po tradiciji, organizuju opština Žagubica i “GAGA FORD” Beograd.

NIP odobrio tri projekta

Znacajna sredstva opštini Žagubica odobrena su i iz Nacionalnog investicionog plana, po projektima sa kojima je ova lokalna samouprava konkurisala.

- Najpre, ove godine ce nam pristici sredstva za projekat zapocet još pre tri godine, bilo je nagoveštaja da ce stici u prošloj godini, ali su zvanicno odobrena za 2008-u. Rec je o 36 miliona dinara za izgradnju glavnog kanalizacionog kolektora i sistema za precišcavanje otpadnih voda za naselje Žagubica. Preko NIP-a, sredstva je odobrilo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Isto ministarstvo odobrilo je 21 milion dinara za realizaciju projekta vodosnabdevanja Krepoljina. Sa tim projektom je kod NIP-a konkurisala grupa gradana Krepoljina i njihovo Ekološko društvo “Studenac”. Projekat predvida izgradnju akumulacionog jezera i rekonstrukciju glavnog cevovoda, od izvorišta do naselja. Obecana su i dodatna sredstva za izradu projektne dokumentacije. Treci projekat, odobren našoj opštini od strane NIP-a, odnosi se na popravku lokalnih puteva na teritoriji opštine i rešava nam jedan izuzetno veliki problem. Verujem da je to problem bar polovine lokalnih samouprava u Srbiji, ali je za opštinu Žagubica, zbog prostorne udaljenosti i razudenosti naselja i konfiguracije terena, održavanje i popravka lokalnih puteva prilicno složen problem. Pripremni radovi za realizaciju ovog projekta vec su poceli, - kaže dr Dragi Damnja-novic, predsednik opštine Žagubica.

Popravka puteva u svakom selu

Rekonstrukcija i popravka lokalnih puteva na podrucju žagubicke opštine obuhvatice sva naselja. Od presvlacenja nekoliko ulica u samoj Žagubici novim slojem asfalta, preko poboljšanja stanja glavne ulice u selu Laznica, pored osnovne škole i pravca prema Selištu. U Selištu se planira oko 500 metara novog asfalta, na ulasku iz pravca Laznice, kao i novi asfalt u glavnoj ulici i na skveru u centru Selišta. U Milatovcu, novi asfalt u centru sela i prilazna deonica od putnog pravca R - 105, slicno i u Vukovcu - centar naselja i prilazni pravac sa regionalnog puta, dok se u Jošanici ocekuje nešto veci obim radova: na ulasku u selo valja sanirati klizište i ta deonica u dužini od oko 200 metara nanovo asfaltirati. Na polovini puta do Jošanice, rekonstruisace se i asfaltirati deonica na kojoj trenutno uopšte nema asfalta, kao i deonica na samom ulasku u naselje. Uporedo sa popravkom i rekonstrukcijom lokalnih puteva, radice se i na iskopu kanala.

Naselje Osanica u programu realizacije sredstava NIP-a obuhvaceno je radovima u dve glavne ulice i na prilaznoj deonici od puta R-105. U Krepoljinu ce se raditi u glavnoj i ulici koja vodi prema osnovnoj školi. U Breznici se, pored izrade kanala i propusta, planiraju radovi na popravci deonica na ulasku u naselje i samom centru sela. U naselju Sige, kroz koje prolazi regionalni put koji kvalitetno održava PZP Zajecar, radice se u centru sela, ulici prema osnovnoj školi i kraku te ulice. U Milanovcu, pored radova u centru, radice se i deo puta pored seoske ambulante. Obimni radovi ocekuju se i u selu Krupaja, na deonici od centra prema osnovnoj školi, deonica koja do sada nije bila asfaltirana. Jedna od najdužih deonica koju treba sanirati je put od Krepoljina ka selu Bliznak. Ocekuje se da 1,5 - 2 kilometra najugroženije deonice puta bude nanovo asfaltirano, kao i par stotina metara u centru naselja. Na drugoj strani, radice se u selu Ribare, rec je o prilaznom putu za Donje naselje. U Izvarici je u planu reparacija deonice od puta R - 105 do centra i u samom centru. U Suvom Dolu, gde je prošle godine JP “Putevi Srbije” presvuklo asfaltom put Izvarica - Suvi Do, radice se rekonstrukcija pravca Suvi Do - Žagubica, kao i sanacija udarnih rupa.

Projekti od zajednickog interesa

- Pronalazimo svoj interes i u projektima koji obuhvataju više lokalnih samouprava. Najpre, izgradnjom magistralnog gasovoda od Osipaonice do Požarevca, odobrenom od strane NIP-a, otvaraju se perspektive da i opština Žagubica, zajedno sa ostalima u Branicevskom okrugu, dobije ovaj energent i to smatramo veoma znacajnim. Takode, NIP je odobrio 7 miliona dinara pocetnih sredstava za realizaciju projekta regionalne deponije za opštine Petrovac, Žagubica, Malo Crnice, Žabari i Kucevo. Sredstva su opredeljena opštini Petrovac, na cijoj teritoriji ce se graditi ta deponija, kako bi pocela izrada projektne dokumentacije i ostale pripremne radnje za gradnju jedne moderne, sanitarne deponije, sa reciklažnim centrom. Inace, što se tice svih projekata koje je odobrio NIP, kao i u ostalim sredinama, dužni smo da odmah operativno delamo, obezbedimo potrebnu dokumentaciju, oglasimo javne nabavke, omogucimo izvodacima ulazak u posao i do 15. oktobra posao bude gotov. Posebna komisija ce na terenu proveravati šta je i kako uradeno, kako bi se do 15. decembra formirao budžet NIP-a za iducu godinu. U tom budžetu ce, verujemo, naci mesta i naši projekti koji u ovoj preraspodeli nisu obuhvaceni. Naime, mi smo konkurisali sa 8 projekata, dobili smo sredstva za tri. Uverenja smo da ce u narednom ciklusu “proci” i preostalih pet: sakupljanje i odvodenje otpadnih voda u naselju Laznica, uredenje glavne ulice i izgradnja pešacke zone u Žagubici, a i projekti sa kojima smo konkurisali na više adresa: rekonstrukcija Stare Mehane i otvaranje Kulturnog centra u Žagubici, izgradnja sportsko - rekreativnog bazena u Žagubici, projekat sa kojim smo nezavisno od NIP-a konkurisali kod Ministarstva sporta, gde postoje izgledi da bude odobren. U toj grupi je i projekat rekonstrukcije Doma kulture u Krepoljinu, sa njim smo konkurisali i kod Ministarstva za kulturu, - dodaje Damnjanovic.

Poceli javni radovi

Žagubici je potkraj prošle godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odobrilo i nekoliko projekata iz kategorije javnih radova. Realizacija je vec zapocela.

- Odobrena su nam sredstva za uredenje i održavanje nekategorisanih puteva, upošljeno je 30 radnika koji svakodnevno vec rade na uklanjanju šiblja, uredenju i iskopu kanala duž puteva, što je prakticno priprema za ono što cemo raditi realizacijom projekta popravke lokalnih puteva, odobrenog od strane NIP-a. Najpre, na period od 4 meseca zaposlilo se 30 ljudi, posao je od velikog znacaja za bezbednost u saobracaju i uredenje komunikacija, jer bez kanala koji ce prihvatiti atmosferske padavine, put nije dugog veka. Ovaj posao vredan je oko 4 miliona dinara. Uveliko se radi i na sanaciji divljih deponija cvrstog otpada, takode projekta iz grupe “javni radovi”. Partneri su firma “Trojon i Fišer” i opština Žagubica, upošljeno je 10 radnika koji, u koordinaciji sa Komunalnom inspekcijom uklanjaju sve divlje deponije na podrucju opštine. Planirano je da 1. marta krene i izgradnja decjih igrališta u svim naseljima opštine Žagubica, tu ce biti upošljena 4 radnika. Ocekujemo rezultate drugog ciklusa u kome ce, verujemo, biti odobreni i naši ostali projekti, - istice predsednik opštine Žagubica.

Opština Žagubica aktivan je ucesnik i Programa podrške opštinama severoistocne Srbije. Najpre, spada u red retkih lokalnih zajednica koje su vec sacinile Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja, a ocekuje se da taj dokument uskoro usvoje i odbornici Skupština opštine. U meduvremenu, Žagubica se ukljucila u program VNG, u nastojanju da se dode do sredstava za izgradnju glavnog kanalizacionog kolektora i kanalizacione mreže u naselju Laznica. Postoje izgledi da Evropska unija, u saradnji sa VNG, finansijski podrži realizaciju tog projekta.

Stvarnost, ne samo šansa

Turizam je razvojna šansa opštine Žagubica. Ova fraza korišcena je decenijama unazad i, koliko god da je tvrdnja na mestu, u praksi se “tapkalo u mestu”. Danas, medutim, situaciju bliže odreduje konstatacija da je turizam razvojna stvarnost opštine Žagubica.

- Javnosti je vec poznato da smo prošle godine od Ministarstva turizma dobili 4,4 miliona za projekat “Generalno rešenje skijališta Beljanica, faza 1 - Busovata”, kao i za elaborat o opravdanosti proglašenja turistickog prostora Beljanica, koji je u završnoj fazi. Na to se nadovezuje i ovih dana odobrena podrška Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, sektora za turizam, odobreno nam je 3 miliona dinara za izradu Regulacionog plana skijališta Beljanica. Odobren je i projekat rekonstrukcije puta Žagubica - Beljanica u vrednosti od 17,7 miliona. Nakon izrade projekta, pristupice se izgradnji i asfaltiranju puta do samih skijališta. Imamo i finansijsku podršku za realizaciju projekta energetskog napajanja žicare, rec je o elektro- vodu od Žagubice do skijališta, vrednost projekta je oko 53 miliona dinara. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sektor za turizam, i opština Žagubica su, dakle, ozbiljno pristupili realizaciji Master plana “ Stig - Kucajske planine - Beljanica”.

Otvaraju se “Kapije”

Sa punom ozbiljnošcu u podršci i afirmaciji turistickih potencijala, svoj doprinos iskazuje i Regionalna agencija za razvoj Istocne Srbije: zapocela je realizaciju projekta unapredenja turisticke signalizacije u Istocnoj Srbiji. Podrucje na kome puteve održava PZP Zajecar, Timocki okrug i opština Žagubica sa podrucja Branicevskog okruga, bice “pokrivene” novom saobracajnom signalizacijom koja ce ukazivati na turisticke destinacije i sadržaje.

Vec ovog proleca, podici ce se “Kapije Istocne Srbije”, novi saobracajni znakovi, putna turisticka signalizacija sa isticanjem pet najvažnijih lokaliteta u svakoj od opština. Svaki od znakova ce imati stilizovanu sliku lokaliteta koji predstavlja, a po odabiru opštinskih Turistickih organizacija. Postavice se i veoma pregledne turisticke karte gradova i opština u centru gradova: Majdanpek, Kladovo, Bor, Negotin, Zajecar, Boljevac, Knjaževac, Soko Banja i Žagubica. Info-panoi, velicine 2 h 3 metra, sa mapom grada sa jedne, a kartom opštine sa druge strane, bice dvojezicni, u koloru.

Da se vrati “Cira”

Žagubica je nedavno podržala i veoma zanimljivu inicijativu: revitalizacija pruge uskog koloseka Požarevac - Ladne vode, produžene do središta Homolja, i ideju prosledila Ministarstvu za infrastrukturu i Železnicama Srbije. Rec je o trasi kojom je nekada saobracao popularni “Cira”, pre dosta decenija ukinut zbog nerentabilnosti u redovnom putnickom saobracaju. U Žagubici veruju da bi, kao turisticka atrakcija, nesvakidašnji kontrast modernim vozovima koji lebde na “magnetnom jastuku”, prevozeci turiste kroz prelepe, živopisne i nadasve ekološki preciste predele, povratak “Cire” izazvao interesovanje do mere da bi se tražila “karta više”.

- Mi smo izuzetno zainteresovani za taj projekat, naši predstavnici vec su uspostavili kontakte i nastoje da animiraju nadležne u Železnici. Smatramo da bi realizacija tog projekta bila od izuzetne koristi za ceo Branicevski okrug. Oživljavanje železnickog saobracaja na toj trasi uspostavilo bi vezu sadržanu u Master planu, koji obuhvata LJubicevo, Viminacijum, Ladne vode i Homolje. U toj trasi vidimo izuzetno veliku mogucnost razvoja turizma. Prakticno, covek može da sedne u voz u Požarevcu i da dode u Homolje dolinom Mlave, predivnim predelima, a narocita bi atrakcija bila zadržati uski kolosek i lokomotivu i vagone iz nekadašljih vremena. Mislim da bi, ako se takva ideja i projekat prihvate i realizuju, ovaj deo Srbije imao mogucnost da turistima iz Evrope i sveta ponudi da izuzetno atraktivne prirodne lepote vide na izuzetno atraktivan nacin, iz “voza nostalgije” koji lagano klizi obalom bistre reke, tako da gotovo možete da pecate kroz prozor, - porucuje Damnjanovic.

“Vetro - park” u Homolju?

Prošle nedelje, predsednik opštine Žagubica stavio je potpis i na jedan, takode atraktivan i perspektivan ugovor. Rec je o projektu kakav “Alfa grupa” iz Beca pokrece sa Dimitrovgradom, Loznicom i Indijom, a odnosi se na izgradnju “Vetro - parkova”.

Ugovor predvida da se, za pocetak, na lokaciji koja ce se odabrati u žagubickom kraju, montira stub visine 30 metara sa opremom koja ce pratiti vetrove, kako bi se u narednih godinu dana, na osnovu dobijenih podataka o snazi, brzini i vremenskom trajanju vetrova na odabranoj koti, došlo do zakljucka o opravdanosti investiranja u “Vetro - park”. Ukoliko se pokaže opravdanom, u Homolje bi se investiralo blizu 25 miliona evra. “Vetro - park” bi na površini od 100 hektara sadržao 20 - 25 stubova sa generatorima ekološke elektricne energije. Takva elektricna energija je u Evropi i svetu za oko 50% skuplja od elektricne energije proizvedene u klasicnim elektranama i proizvodila bi se iskljucivo za izvoz. Procenat ostatka dohotka opštini bio bi unapred definisan.

D. Milenkovic

OSNOVNA ŠKOLA “VUK KARADŽIC” POŽAREVAC

SVAKE GODINE -RAZRED MANJE

Kada je Radivoje Jakovlje-vic, sadašnji direktor požarevacke Osnovne škole “Vuk Karadžic” pre dve decenije došao u ovu školu da predaje školarcima geografiju, centralnu školu u Mesnoj zajednici Burjan i šest izdvojenih odeljenja u okolnim naseljima pohadalo je 1.430 daka u 52 odeljenja. Danas rode sve rede slecu na ove prostore, pa i na teritoriju koju “pokriva “ škola koju trenutno pohada 1.160 ucenika. Od šest izdvojenih odeljenja jedino je škola u Zabeli osmorazredna i pohada je 12 ucenika, dok su ostale cetvororazredne, a nastava se odvija u jednoj smeni u takozvanim kombinovanim odeljenjima. Naprimer, u Dubravici prva znanja stice 40 mališana, Brežanu 32, Živici 27, Dragovcu 26 i u Batovcu svega 18.

-Svake godine se u prvi razred upisuje sve manje daka i to je naša tužna stvarnost koju pokušavamo da prevazidemo stvarajuci buducim školarcima sve bolje uslove za pohadanje nastave. U školi je zaposleno 102 radnika, od kojih je 77 u nastavi. Kolektiv je znatno podmladen, što doprinosi savremenom nacinu rada. Uz to naši nastavnici zdušno rade na sopstvenom usa-vršavanju i redovno pohadaju seminare (i mi smo organizovali jedan), kako na opštinskom, tako i na državnom nivou. Uporedo s tim, radi se i na uredenju škola, posebno onih koje rade u starijim zgradama, kao što je deo centralne škole sagraden još 1909. godine, gde naleto planiramo zamenu stolarije. Prošle godine se uradilo mnogo na bezbednosti dece. Na svim školama, gde ih nije bilo, postavljeni su gromobrani a u dragovackoj školi je rekonstruisana i elektricna instalacija. Delimicna rekonstrukcija elektro-mreže uradena je i u centralnoj školi, a odlukom Saveta roditelja novac prikupljen na ime rabata koji škola dobija od izdavaca pri distribuciji udžbenika utrošen je na nabavku i instaliranje video nadzora u centralnoj školi. Sa ponosom mogu da kažem da pored brige o fizickoj bezbednosti dece, škola brine i o njihovom zdravlju kroz rad pedijatrijske ambulante i zubarske ordinacije-istakao je Jakovljevic.

Kako izdvojena odeljenja ne bi mnogo zaostajala za udobnostima i savremenim nacinima nastave, prošle godine je za školu u Zabeli kupljeno nekoliko racunara, što bi trebalo da bude nastavljeno ovih dana kupovinom još petanestak kompjutera.

Ovakav rad sa decom daje i adekvatne rezultate. Iz dackih klupa OŠ“Vuk Karadžic” izašlo je mnogo poznatih imena i vrednih strucnjaka,a prošlogodišnji uspesi daka na školskim takmicenjima svedoci da ce ih biti i ubuduce. Pisali smo u više navrata o evropskom uspehu Jovane Rakic i Nikole Mladenovica u domenu poznavanja sobracaja, a ovo je prilika da pomenemo i njihovu vršnjakinju Jelenu Mihajlovic, koja je na državnom takmicenju iz fizike i matematike osvojila prvo mesto.

FELJTON

SLOVO O SVETOM SAVI

Casni oci, braco i sestre u Hristu, a narocito dragi Srpcici, i da da Bog da malih Srba ima što više, kako bi i velikih Srba što više bilo, a u slavu najveceg posvecujemo ovaj skup.

Živimo u vreme surove borbe za svetsku vlast i prevlast, kada se ljudska sloboda iz koristoljublja zloupotrebljava, a mnogi lažno klanjaju i uzalud ime Božje pominju. Razlog to više da se setimo jednog momcica od 16-17 godina cija je mladalacka duša prezrela sva blaga ovoga sveta.

Iako mu je carstvo zemaljsko bilo nadohvat ruke i od oca namenjeno, on radosno i podvižnicki krenu na put do Carstva nebeskog...

Ne bi to bilo tako veliko i dragoceno da mladi Rastko Nemanjic u nedrima svojim na taj put nije poveo i citavo otacastvo svoje, od roditelja pa do svih Srba u svim naraštajima.

“Ali ne moja volja, no Tvoja da bude”, kaže sin Božji ocu svome. Odrekavši se zlatne vladarske krune i žezla, Sava Nemanjic krenu na krstonosni put a ni sanjao nije da ce po promislu Božjem njegov krst biti sav narod srpski - da ga osveti i prosveti.

“Putovoditelj, brigovoda i savesnik srpskog naroda” kako ga Matija Beckovic naziva, bio je i ostao najveci srpski državnik i diplomata. Mnoga je hladna srca ugrejao, mnoge ohole umilostivio. Radovali su mu se najveci vladari i mocnici onoga vremena.

Nije on to postigao ni svojom lepotom ni raskošnim odorama, vec smeran, krotak i smiren, u Hrista obucen, ukrašen verom i ljubavlju prema Bogu i ljudima.

Nije Sveti Sava školska slava samo zato što je otvarao škole, vec ponajviše zbog toga što je on sam najviša srpska škola smirenja.

Shvatio je Rastko Nemanjic još u najranijim mladalackim danima da zemaljski gospodar može postati svako, cesto i po preispodnjoj moci zemaljskoj, a andelskog cina samo se dostojan može udostojiti, po blagodatnoj sili volje Božje.

Svome rodu mnoga vrata i puteve je otvorio, ali birajuci samo one koji ce biti na korist i na spasenje. Znao je ono što bi današnji narodni pastiri trebalo da znaju - da je korist bez spasenja davolska, a ne Božja volja.

U biografijama Svetoga Save ostalo je zabeleženo da je bio cudotvorac i posebnim darovima nagraden.

Kada je iz moštiju Svetog Simeona u Studenici prestalo da tece celebno miro, sveti kralj Stefan Prvovencani požali se svome bratu Savi, a ovaj mu posla jednoga monaha sa Svete Gore obecavši da ce miro ponovo poteci. I zaista, kada se Savin izaslanik i ugodnik Božji nad moštima Bogu pomolio, miro je ponovo poteklo.

Danas svetog mira nema, a znamo da ce ponovo poteci ako opet postanemo ugodnici Božji.

O PROSLAVI SVETOG SAVE-ŠKOLSKE SLAVE

RODITELJI – KOLACARI

U “Vuk”-u je proslava školske slave-Svetog Save, zapocela rezanjem kolaca, koje je obavljeno u Sabornoj crkvi pre svecane liturgije 27. januara, na dan koji je Pravoslavna srpska crkva posvetila svom utemeljivacu i prvom arhiepiskopu. Kolacar je ove godine bio Saša Filipovic, kome troje dece pohada ovu školu, a kolac je predao Jovici Stanojevicu, takode clanu Saveta roditelja. Svecanom cinu rezanja kolaca, pored nastavnika, prisustvovalo je i dvadesetak ucenika koji pohadaju versku nastavu kao izborni predmet.

Proslava školske slave nastavljena je svecanom akademijom, na kojoj su pored izvodenja himne posvecene Svetitelju i Prosvetitelju, recitala i “slova” o Svetom Savi, koje je održao Radivoje Jakovlje-vic, direktor škole, prezentovano i više izvornih pesama sa Kosmeta. Direktor kostolackog “Autotransporta” Perica Mojovic, ovom prilikom poklonio je školi Pano-sliku sa likom Svetog Save pored koje je ispisan tekst himne posvecene svecu. Slava je ujedno bila i lepa prilika da se nastavnicki kolektiv oprosti od dvoje svojih dojucerašnjih kolega. U penziju su ispraceni Obrad Obradovic, nastavnik biologije i Varadinka Arsic, nastavnik razredne nastave.

R.R.D.

SVETI NIKOLAJ ŽICKI

KO JE SVETI SAVA?

SVETI SAVA je duhovni preporoditelj srpskog naroda

SVETI SAVA je osnivac Crkve u srpskom narodu, prvi njen arhiepiskop i organizator.

SVETI SAVA je ukrepitelj pravoslavne vere u srpskom narodu. On je iskorenio i odbio od srpskog naroda zapadne i druge jeresi i utvrdio narod svoj u istocnom Pravoslavlju. Time je on najmocnije uticao na opredeljenje istorijske sudbine naroda srpskog.

SVETI SAVA je najumniji prosvetitelj naroda srpskog, koji je nerazdvojno vezao prosvecivanje i vaspitavanje naroda sa živom verom u Hrista Gospoda.

SVETI SAVA je najveci državotvorac u srpskom narodu. On je rukovodio državnim saborima, krunisao kraljeve u Žici, i mirnim putem spasao državu srpsku od mnogih neprijatelja i ratova.

SVETI SAVA je prvi uredivac monaškog života kod nas. On je sazidao Hilandar u Svetoj Gori sa svojim ocem Svetim Simeonom. On je pribavio i sagradio nekoliko manastira srpskih u Palestini. On je od Studenice i Žice stvorio uzorna ognjišta monaškog života. On je prvi i glavni tipikar srpskih manastira.

SVETI SAVA je najotmeniji izgradivac srpske kulture. Kao opredeljivac srpske narodne vere on je tim postao i opredeljivac srpske kulture. Okrenuvši lice naroda ka Istoku, on ga je tim izložio istocnim kulturnim uticajima.

SVETI SAVA je prvi srpski književnik. On je pisao ne knjige za zabavu, nego samo ono što je bilo potrebno i korisno za ucvršcivanje vere, za ustanovljenje poretka u manastiru, u društvu i državi i što je služilo za duševno spasenje naroda.

SVETI SAVA je za života zemaljskog bio, a i sada jeste, pred prestolom Tvorca najveci molitvenik za srpski narod.

GALERIJA MILENA PAVLOVIC BARILI

PROSLAVLJENA KRSNA SLAVA PORODICE PAVLOVIC

U prisustvu clanova Upravnog odbora, užeg rukovodstva lokalne samouprave, Vinka Markovskog, komandanta Požarevackog garnizona i dva izaslanika Policijske uprave Požarevac, prošlog cetvrtka kolektiv Galerije Milena Pavlovic Barili proslavio je po drugi put Sv. Atanasija, krsnu slavu porodice Pavlovic. Kolac je lomio Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije i domacin slave, a zaposlene su blagosiljali otac Dejan Ivkovic i protojerej stavrofor Zoran Jankovic. Slavski rucak poslužen je u požarevackom restoranu „ Lovac”.

Milena u novom svetlu

Zbog slabe tavanice, deo drvene konstrukcije u izložbenom prostoru Galerije Milena Pavlovic Barili svojevremeno je skinut što je za posledicu imalo da se rasveta svela iskljucivo na reflektorsko osvetljenje slika, a prostor istovremeno uskracen za druge aktivnosti.

- Meni se kao upravniku i clanovima Upravnog odbora nametnuo ovaj problem koji smo nedavno zahvanjujuci pre svega razumevaeu lokalne samouprave uspeli i da rešimo. Iskoristili smo pogodnu priliku kada je takozvana mrtva sezona, posle 11. Bijenala zatvorili smo Galeriju za javnost i pristupili radovima. Projekat je trebalo da uradi Narodni muzej iz Beograda, dolazila je ekipa koja je pogledala prostor i dala odredene sugestije, medutim, zbog procene da bi radovi bez projekta izneli oko 40.000 evra, mi smo naravno odustali jer tih para nemamo. Da bi se svetlo uradili, morali smo da spustimo plafon, izvedeni su gipsarski radovi, a nakon rasvete prostorija je i okrecena. Za korenitu rekonstrukciju postojece rasvete odobrena su nam sredstva u visini od 540.000 dinara, a poslove je po odgovarajucim standardima i uz pomoc gospodina Lazarevica iz DIT- a koji je dao projektno rešenje, odradila požarevacka firma „Elektroludž”. Moram da naglasim da su veoma korektno odradili posao, cak i ispod cene, kao i firma „ Izolator” koja je u svojstvu podizvodaca radila na gipsanim poslovima, tavanici na kojoj su montirana svetla. Ispalo je na kraju da su naplatili samo materijal, što je svakako njihov doprinos požarevackoj kulturi na cemu smo im mi zahvalni. Pored svih ovih radova, izvršili smo i delimicnu rekonstrukciju alarmnog sistema u samoj Galeriji. Stare senzore zamenili smo novim, modernijim, a duplirali smo postojeci broj senzora za neposrednu zaštitu slika, kaže Radoslav Stanojevic, upravnik Galerije.

M. K.

RADE MIHAJLOVIC, CLAN OPŠTINSKOG VECA

ŠKOLSKOJ UPRAVI MESTO JE U POŽAREVCU

Povodom glasina o izme-štanju školske uprave Ministarstva prosvete za Branicevski i Podunavski okrug u Smederevo, Aktiv direktora osnovnih i srednjih škola, pretškolske ustanove i Centra za talente opštine Požarevac zauzeo je stav da ovo Odeljenje treba da ostane u Požarevcu, i da što pre treba imenovati novog nacelnika.

- Ukoliko je situaciju u Ministarstvu prosvete Republike Srbije ovakva, kakva je u našem predstavništvu, smatram da ono ne treba da postoji. Zašto to kažem? Pre nove godine su smenili nacelnika, iako je njihov, i do dana današnjeg nisu postavili vršioca dužnosti. Potom pocinju da kruže price koje treba zaustaviti i reci pravu istinu, a to je da li Odeljenje Ministarstva prosvete ostaje u Požarevcu ili se seli u Smederevo, i ko ce biti nacelnik? Pocela su i licitiranja u smislu, dosta su bili Požarevljani, red je na Smederevo. Prema mojim informacijama, prvo je ponudeno jednom koji je to odbio, ponudeno je i drugom koji je takode odbio, i tu se stalo. Nikome se više ne nudi, pocelo je drugo polugodište a da se tamo ne zna « ni ko pije ni ko placa», odnosno ko rukovodi. Mislim da u tom slucaju i ne treba da postoji, ili da se ustroji i da ima svoje zadatke, šta treba da radi, koje poslove, koje su njihove nadležnosti, a ne od ekcesa do ekcesa da se traži njihovo mišljenje. Zbog svega toga ovim putem apelujem da se što pre reši pitanje Odeljenja Ministarstva prosvete u Požarevcu, po mom mišljenju ono treba ovde da ostane jer ima istorijat, ima rezultate, i da se pod hitno imenuje nacelnik, kaže Rade Mihajlovic, clan Opštinskog veca zadužen za obrazovanje i kulturu.

M. K.

SKICA ZA PORTRET: MILE MARINKOVIC, GLUMAC

ŽIVOT (NI)JE VELIKO POZORIŠTE

Sredinom sedamdesetih i polovinom osamdesetih godina prošlog veka Kostolac je imao svoje Amatersko pozorište koje su sa uspehom vodili Radomir Ðordevic a potom i Željko Karan, reditelji razlicitih generacija cijih se predstava rado secaju sada vec srednje i starije generacije. Rasušene daske koje život znace pokušao je pocetkom novog milenijuma da osveži Željko Karan formiranjem «Casteluma», ali nažalost bez rezultata. Ovih dana formiran je Dramski studio kojim ce rukovoditi Mile Marinkovic, poznati požarevacki glumac koji se s podjednakim uspehom pojavljuje i u ulozi reditelja.

Mile Marinkovic, glumac Amaterskog pozorišta Milivoje Živanovic iz Požarevca na daskama koje život znace istrajava punih trideset godina. Treci dobitnik prestižne nagrade, replike šešira barda domaceg glumišta Milivoja Živanovica na poslednjim Amaterskim glumackim svecanostima u Požarevcu, pored drugih za koje kaže da su mu takode drage, covek je koga život nije mazio. Narociti ne pozorišni.

- Glumacku karijeru zapoceo sam 1967. godine kao osnovac u školskom pozorištu, a nešto ozbiljnije u srednjoj Ekonomskoj školi. Secam se, igrao sam Vicentija u Nušicevom « Obicnom coveku», predstavi koju je režirao ucenik naše škole. Usledila je uloga Prologa u predstavi « Dugonja, vidonja i trbonja», potom sam na kratko bio prekomandovan u tehnicku ekipu predstave « Boing, boing» a nakon toga ponovo se vracam na scenu kao glumac. Predstava « Dnevnik jednog ludaka» koju je režirao Miodrag Milanovic- Maga ucestvovala je na Republickom takmicenju u Kuli i Saveznom u Trebinju, u to vreme predstavljala je najveci uspeh požarevackog amaterskog pozorišta. Svake godine radena je po jedna do dve nove predstave; «Joakim», «Na rubu pameti», «Oslobodenje Skoplja», «Glavaš»...

Dovodenjem beogradskih reditelja i scenografa, osamdesetih godina prošlog veka požarevacki amateri su na srpskoj sceni igrali zapaženiju ulogu.

- Tih godina igrao sam u predstavama « Putujuce pozorište Šopalovic», « Sveti Georgije ubiva aždahu», « Hladan tuš», «Tri sestre», predstavama koje su režirali Oliver Vitorovic, Dragoslav Šilja Todorovic, Jovan Bulajic i Nikola Jevtic, profesionalni reditelji iz Beograda. U to vreme radene su i predstave van Centra za kulturu. Tako je u MZ Cacalica Radiša Jevremovic- Race režirao « Kamen za pod glavu» u kojoj sam igrao Miluna, a 1985. godine na poziv mojih drugara odlazim u Malo Crnice gde je osnovano pozorište Branislav Nušic. Prva predstava u kojoj sam igrao bila je « Razvojni put Bore Šnajdera», dok su mi « Kovaci» Miloša Nikolica nekako ostali u najboljem secanju iz tog perioda. Predstava je zaista bila dobra, možda jedna od najboljih i kao takva stekla je pravo nastupa na Saveznom festivalu u Vranju, priseca se Marinkovic.

Ubeden da se maticna pozorišna kuca iz Požarevca odrekla njegovog glumackog i rediteljskog umeca i iskustva, Mile Marinkovic je nameravao da napusti pozorište. Spas iz dobrovoljnog izgnanstva stigao je iz Kostolca, grada koji u njemu budi prijatne uspomene.

- Svaki glumac bi voleo da se oproba u nekim rediteljskim vodama. Ja sam dosta davno završio kurs za reditelje amatere. Secam se, u toku rada trebalo je da se radi « Koštana», skupljeno je mnoštvo ljudi iz uže Srbije, nas pedesetak. Kurs je trajao tri meseca, a predavanja su držali profesori beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti. Medutim, ja se tom diplomom nisam zadovoljio. Krao sam zanat i od beogradskih reditelja koji su, kao što malo pre rekoh, bili profesionalno angažovani u našem pozorištu. Tek posle nekoliko godina poceo sam da režiram, u pocetku po selima, potom dramskim sekcijama radnih organizacija, mesnih zajednica. Bile su to uglavnom predstave koje su ucestvovale na Festivalu mladosti koji je nažalost ukinut. Kažem nažalost, jer tu pre svega mislim na armiju mladih i talentovanih glumaca, regrute vecih pozorišta. Ubeden sam da je to jedan od razloga što recimo Kostolac vec poduže nema svoje pozorište. Ima reditelje, ali ne i glumce. U tom periodu režirao sam petnaestak predstava, i veliko je zadovoljstvo kada me danas ta deca presretnu i podsete na ta lepa vremena, na noci i noci zajednickog rada na predstavama. Ovom novom ulogom koja mi je poverena nadam se da ce pozorišni amaterizam ponovo da oživi u Kostolcu, a potom i profesionalni, zašto da ne, kaže Mile Marinkovic koji još ne želi da otkrije svoje planove.

M. Kuzmanovic

U APRILU, U BELOM BAGREMU

POCINJE IZGRADNJA HOTELA

Da su turisticke ambicije velikogradištanske opštine na potezu Belog Bagrema sasvim realne i opravdane, potvrduju ovih dana iz “Silver Lake Investment”-a koji putem konkursa traže radnike za rad u novim objektima predvidenim Master planom investitora. Od predsednika Opštine Dragana Milica saznajemo da u aprilu na Srebrnom jezeru treba da otpocne izgradnja hotela od 22 hiljade kvadrata. Objekat ce biti u rangu hotela sa cetiri zvezdice, imace 180 soba, 350 kreveta, kogresne dvorane, bazene i sve pratece sadržaje. Prema proracunima investitora vrednost ove investicije je oko 25 miliona evra. Dogovor je da se u ovoj godini, pored pocetka radova na hotelu, nastavi izgradnja tržnog centra i marine ciji je jedan deo vec uraden.

S.E.

SAOPŠTENJE OSNOVNOG ZADRUŽNOG SAVEZA ZA BRANICEVSKI I PODUNAVSKI OKRUG

UDRUŽIVANJE SELJAKA

Zadružni savez u Požarevcu u više navrata upozoravao je javnost a pre svega poljoprivrednike da ce se za svoja prava izboriti ako se organizuju i udruže. U svom Centru za agrarnu edukaciju na tu temu održano je više predavanja i javnih rasprava.

Oglasila se i Republicka antimonopolska komisija. Povod je bio otkup mleka. Antimonopolska komisija je naložila Imleku i drugim privatizovanim mlekarama da hitno preuzmu mere koje ce i seljacima - proizvodacima mleka, davati izvesna prava.

Za Zadružni savez je od velikog znacaja konstatacija Antimonopolske komisije da se i sami seljaci moraju organizovati kako bi se zaštitili od neuvidajnih monopolista. Komisija naglašava da parametri za utvrdivanje cena mleka moraju biti unapred poznati. Tvrdeci da je pregovaracka pozicija seljaka slaba. Komisija upucuje da se proizvodaci organizuju i udružuju, na primer u svoja udruženja, “preko kojih bi sigurno ostvarili bolji položaj”.

I iz Privredne komore Vojvodine potekla je inicijativa da se stvori grupacija registrovanih poljoprivrednih proizvodaca.

Ove dve vesti ohrabruju Zadružni savez da još energicnije radi na objašnjavaju znacaja organizovanja poljoprivrednika, kako bi oni zaštitili svoja prava.

Opštini Požarevac i susednim opštinama, ponudice se projekat sistematskog rada na organizovanju i udruženju seljaka. Zadružnom savezu je u prvom redu da se pospeši rad zadruga, kao i da se osnivaju nove, zbog cega je osnovao i Servis za osnivanje zadruga. No, Zadružni savez podržava i druge oblike udruživanja (udruženja gradana, društvene organizacije, sindikati).

U saradnji sa novoosnovanim udruženjem “Agro biznis mreža”, Zadružni savez ce se odazvati na pozive poljoprivrednika sa sela koji žele da osnuju svoje mesno udruženje poljoprivrednika, kao i na pozive onih koji bi osnovali strukovno udruženje (mlekara, vocara, proizvodaca uljanih kultura “tovljaca svinja”, odgajivaca goveda, živinara itd.), istice mr Bogdan Živanovic, predsednik Zadružnog saveza u Požarevacu.

Po njegovom projektu, ovako osnovana udruženja organizovala bi se na opštinskom, regionalnom i republickom nivou. Za podrucje Branicevskog okruga ne bi trebalo formirati ni posebnu strucnu službu, vec bi neznatno kadrovski i tehnicki ojacan, Zadružni savez mogao da obavlja i poslove za udruženja poljoprivrednika.

ODRŽANA PRVA SEDNICA KOORDINACIONOG ODBORA ZA SOCIJALNU POLITIKU OPŠTINE POŽAREVAC

PRIORITET STRATEGIJI SOCIJALNOG RAZVOJA

- Jedan od osnovnih zadataka novoformiranog Koordinacionog odbora za socijalnu politiku Opštine Požarevac bice sagledavanje socijalnih problema i predlaganje mera za njihovo rešavanje što bi rezultiralo donošenjem osnovnog dokumenta u ovoj oblasti-Strategije socijalnog razvoja

Na jednoj od sednica, Skupština opštine Požarevac formirala je Koordinacioni odbor za socijalnu politiku od 17 clanova ciji je zadatak pored ostalog da sacini Strategiju razvoja socijalne zaštite odnosno da sagleda sve socijalne probleme u lokalnoj samoupravi i definiše mere za njihovo rešavanje uz podršku Opštine i Republike. Prvi sastanak ovog tela održan je prošlog ponedeljka, a obzirom na to da je u pitanju opštinsko telo, clanovima Odbora uspešan rad poželeo je predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic:

- Problemi socijalne politike su evidentni ne samo u našoj sredini vec u citavoj Srbiji. Radi se o raznovrsnim problemima pa smo pošli od toga i za clanove ovog Odbora izabrali razne strucnjake koji mogu da doprinesu razvoju ove oblasti. Mislim da je ovaj Odbor u pravom smislu reci jedno kompetentno telo koje može sa svih aspekata da sagleda socijalne probleme u našoj lokalnoj samoupravi, rekao je Grubetic.

Pomoc u izradi Strategije Požarevljanima ce pružati Ivan Mladenovic, mentor Ministarstva rada i socijalne politike i programa razvoja UN i NDP.

-U 80 opština Srbije koje nemaju Strategije pokrenut je proces izrade istih. Moj zadatak je da zajedno sa vama i odgovornim ljudima u ustanovama i organizacijama koje se bave ovim problemima, pripremim strateški dokument sa planom akcija. Nakon toga treba da definišemo projektnu prijavu na osnovu koje ce lokalna samouprava da konkuriše kod Ministarstva za oko 2 miliona dinara za razvoj stalnog socijalnog servisa. Strategija se radi da pokrije period od cetiri godine, njen osnovni motiv je da citav sistem socijalne sigurnosti u Opštini Požarevac unapredi ili da neke stvari zapocne ispocetka. Vi ste jedna od retkih Opština u Srbiji koja ima veliki socijalni servis namenjen osobama sa invaliditetom ali treba sagledati i potrebe u drugim sektorima.Tokom ove godine prakticno ce sve opštine u Srbiji, racunajuci i gradske biti pokrivene lokalnim strategijama. One ce u prvom redu oslikavati lokalne potrebe ali ce istovremeno biti uskladene sa nacionalnim strategijama kojima se definiše opšti proces razvoja. Radeci na donošenju Strategije razvoja socijalne zaštite ne pomažemo Centru za socijalni rad vec lokalnoj samoupravi a u tom poslu neophodna je saradnja Nacionalne službe zapošljavanja, sudstva, policije, zdravstva, škola, Centra za socijalni rad...Tek kada imamo celovit uvid možemo da procenjujemo prioritet. Iz tog razloga je vrlo pozitivno što je vaša Opštine formirala ovaj Koordinacioni odbor, rekao je, pored ostalog, Ivan Mladenovic.

U nastavku sednice Miroslav Stojimirovic, predsednik Odbora podsetio je da sem Centra za dnevni boravak dece ometene u razvoju Požarevac nema ni jedan drugi objekat za pružanje socijalnih usluga. Imajuci to u vidu on je napomenuo da treba da se razgovara o izgradnji Doma za stara lica, Prihvatilišta za decu, Prihvatilišta za odrasle, Sigurne kuce... Intencija je da se deca iz smeštajnih institucija izmeštaju u hraniteljske ili srodnicke porodice a da se domovi gase. Ideju o izgradnji Doma za stare podržao je i magistar Tihomir Jovanovic:

- Cinjenica je da Požarevac nema prostorne kapacitete za zbrinjavanje starih i za brzi smeštaj lica koja imaju problema sa porodicnim nasiljem. Zadatak nam je da se dogovorimo na koji nacin sredstva iz budžeta Opštine i Republike obezbediti makar za takozvano brzo Prihvatilište i za regionalni Dom za stara lica kapaciteta 100 do 150 korisnika.

Na veliki znacaj osnivanja Koordinacionog odbora i donošenje Strategije socijalnog razvoja skrenula je pažnju dr Verica Arsenijevic koja je to potkrepila i konkretnim podacima kojima raspolaže Zavod za javno zdravlje.

O brojnim oblicima socijalne zaštite i socijalnih usluga koje lokalna samouprava vec pruža odredenim kategorijama gradana govorila je Zorica Markovic. Ona je takode pomenula i brojne programe nevladinih organizacija koje podržava i finansira lokalna samouprava:

- Na prvom mestu to su programi vezani za mlade, zatim programi JAZAS-a, programi namenjeni romskoj i izbeglickoj populaciji. Za ove poslednje pre nekoliko godina Opština je ucestovala u izgradnji pet kuca-dupleksa.

Pored Stategije razvoja socijalne zaštite u ovom trenutku za Opštinu Požarevac veoma je znacajan još jedan dokument, Strategija lokalnog ekonomskog razvoja na koju je ovom prilikom skrenula pažnju Jasmina Milenkovic:

- Opštinska uprava je zamolila sve clanove naše zajednice da se aktivno ukljuce u izradu ove Strategije kako bi ona bila što komletnija. Apliciranje za bilo koje projekte podrazumeva da Opština ima uradenu Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja. U našem je interesu da aktivno ucestvujemo u njenom definisanju.

S.E.

OPŠTINSKA ORGANIZACIJA PENZIONERA OPŠTINE POŽAREVAC

ZAJEDNICKIM SNAGAMA DO BOLJEG ŽIVOTA

Opštinska organizacija penzionera opštine Požarevac okuplja oko 6.000 clanova, koji se iz dana u dan, udruženi, bore za lakšu i ispunjeniju svakodnevnicu.

Aktivnosti ove Organizacije su raznovrsne, od nabavke ogreva i namirnica, do druženja, ekskurzija, povoljnog odlaska u banje, ali i kroz povremenu pomoc svojim najugroženijim clanovima u lekovima ili skromnoj sumi novca. A, najnovije u ovoj Organizaciji jeste ponovno osposobljavanje Dnevnog boravka...

Život sa kulturom

“Pored toga što sada kao najvažniji posao koji trenutno obavljamo jeste upis uglja za grejnu sezonu 2008/2009. godinu, Opštinska organizacija penzionera radi i na drugim poslovima koji su od važnosti recimo za rekreaciju penzionera. Rukovodstvo Organizacije trudi se da penzionerima omoguci pristojan boravak u Domu penzionera, u Dnevnom boravku, koji duže vreme nije radio. Sada je taj prostor sreden i od 1. februara je ponovo u funkciju. Penzioneri u njemu mogu da se okupljaju, da tu provode svoje slobodno vreme, dakle, u lepom, cistom i toplom, uz tople napitke i druga pica sa vrlo pristojnim cenama. Mogu i da igraju šah, domine, karte, da citaju dnevnu štampu, da se druže, razmenjuju mišljenja i daju i nama sugestije o nacinu rada i vodenju Dnevnog boravka. Ovim novim otvaranjem Dnevnnog boravka u prilici smo da omogucimo i drugim gradanima da posecuju ovaj objekt, ali uz poštovanje naših uslova i pravila ponašanja. Rukovodstvo ce zajedno sa Komisijom za kulturno- zabavni život i Sekcijom žena na tome raditi i istrajavati da stvarno služi svrsi i nameni za koju je Dom i pravljen”, istice sekretar Opštinske organizacije penzionera opštine Požarevac, Radmila Stepanovic, koja je i predsednica Komisije za kulturno- zabavni život i Sekcije žena Opštinske organizacije penzionera.

- Pored Dnevnog boravka imamo još jedan prostor u kojem se svakog cetvrtka okuplja Sekcija žena, kojih je oko 120. Tu se drže predavanja iz raznih oblasti njihovog interesovanja, poput ishrane, zdravstvenog stanja te populacije. Imamo i kulturno- zabavni život. Na svaka tri meseca slave se rodendani onim penzionerima i penzionerkama kojima je u ta tri meseca bio rodendan. Pored toga, Sekcija žena, zajedno sa Komisijom za kulturno- zabavni život i rukovodstvom Opštinske organizacije penzionera pocetkom godine utvrduje program aktivnosti za celu godinu, kaže Radmila Stepanovic i dodaje:

-U ovoj godini planiramo desetak ekskurzija, malo atraktivnijih. U okviru tih naših aktivnosti do sada smo obišli skoro celu Srbiju, tako da nam je sada ostalo da idemo na duže relacije. Penzioneri, iako su populacija sa malim prihodima, nisu samo željni hleba i mleka, vec žele i malo kulturnog života.

Gde su intelektualci?

Zamenik predsednika Organizacije penzionera Mesne zajednice Vasa Pelagic, Dragan Gligorijevic, otvara temu o kojoj se usled okupiranosti svakodnevnim problemima ne stiže govoriti. Postavlja pitanje gde su intelektualci penzioneri i poziva ih da se pridruže Opštinskoj organizaciji penzionera:

- Imamo nekoliko objekata u MZ Vasa Pelagic u kojima žive intelektualci u penziji, medutim, oni nisu aktivni u organizaciji penzionera. Mada, u Odboru penzionera MZ Vasa Pelagic ima i inženjera i pravnika, imamo službenika, pesnika.., dakle, u pitanju je vrlo heterogen sastav, koji je jedinstven. Ali, nemoguce je ne primetiti to da pojedinci, koji su do juce bili rukovodioci, direktori i slicno, a danas penzioneri, vrlo malo saraduju sa Organizacijom penzionera, cak ih je malo uclanjenih. Nije mi jasno zašto je tako. Možda ni mi nismo bili dovoljno aktivni da ih animiramo. Recimo, mogli bismo da organizujemo obuku na kompjuterima, tako da bi, izmedu ostalog, oni i tu mogli da iskažu svoja interesovanja. Mi uvek nastojimo da olakšamo život našim clanovima. Lakše je kada smo mnogobrojniji i jedinstveni. Imamo snage, imamo i znanja, i možemo da pomognemo i sebi i mladima koji dolaze.

“Pomažemo jedni drugima”

Predsednik Mesnog odbora penzionera Mesne zajednice Cacalica, Naum Nastic, ukazuje na primeru ovog Odbora na znacaj medusobnom ispomaganja i saosecanja:

- U MZ Cacalica ima oko 350 penzionera. Od toga je oko 200 onih koji su aktivni u našoj organizaciji. Inace, Opštinska organizacija u maju mesecu, kada je i Dan Opštinske organizacije penzionera, kao i u oktobru, na Dan starih, dobija izvesnu finansijsku pomoc, koju uspevamo da rasporedimo na 15 do 20 penizonera u iznosu od 500 do 700 dinara. Rad Mesne organizacije odlikuje se u upoznavanju naših penzionera sa promenama u vezi sa penzijama, upisom uglja, odlaskom u banje, na ekskurzije i druženja koja organizujemo u našoj Mesnoj zajednici. Imamo veliko razumevanje naše Mesne zajednice u cijem se prostoru i okupljamo. U prošloj godini je recimo sedam penzionera išlo u banju na teret Penzionog fonda. Zatim, organizovano obilazimo bolesne i same penzionera, dajuci im obaveštenja o tekucim pitanjima, radu Mesnog odbora, o upisu uglja i banja i slicno, a sve s ciljem da pomognemo i pružimo podršku jedni drugima.

A. Maksimovic

SEMINAR O UPRAVLJANJU PROJEKTIMA ZA MALA I SREDNJA PREDUZECA

PROJEKTI ZA BUDUCNOST

Regionalna privredna komora Požarevac i Centar za razvoj preduzetnickog društva iz Beograda prošle nedelje u Zavodu za poljoprivredu “Stig” održali su trodnevni seminar na temu “Upravljanje projektima u malim i srednjim preduzecima”. Prvog dana rukovodilac seminara dr Milan Vemic obuhvatio je celokupnu problematiku upravljanja projektima sa svim teorijskim i prakticnim aspektima koji su od znacaja za mala i srednja preduzeca, fokusirajuci se na metodologiju i mogucnosti koje pružaju odgovarajuci fondovi u Srbiji i Evropskoj uniji.

Pod programom podrazumevamo skup projekata odredenih na osnovu nekog geografskog podrucja, dela stanovništva ili teme koju odreduju, a pod projektom skup taksativnih aktivnosti namenjenih odredenoj ciljnoj grupi na odredenom mestu, u odredenim vremenskim intervalima sa ogranicenim izvorima finansiranja o kojima se mora voditi racuna. Metodologija podrazumeva upravljanje projektnim ciklusima, zato što su pocetkom devedesetih razvojne, implementirajuce organizacije razvile ovaj koncept ciji je cilj da poboljša planiranje, kontrolu, efikasnost i napredak pojedinih podprojekata tokom citavog projektnog ciklusa. Koncept podrazumeva poboljšanje kapaciteta organizacionog ucenja, pod kojim podrazumevamo da partneri, institucije, podnosioci i realizatori projekata imaju želju i motivaciju i spremnost da nešto kroz projekat nauce. Osnovni alat ovog koncepta je logicki okvir, odnosno analiticka rešetka projekta. Pre nego što se napiše projekat koristi se matrica logike projekta. To znaci da se logicno planira projekat i on ima svoje odredene , konkretne i specificne ciljeve, definišu se željeni rezultati i osnovne aktivnosti kroz koje ce se ti rezultati ostvariti.

Šta podrazumevamo pod dobrim upravljanjem projektom?

Ukoliko smo formirali potrebnu sinergiju, formirali projektni tim, sastavili matricu logickog okvira, dobili sredstva za projekat, još uvek ne znaci da cemo ga uspešno realizovati. Uspešna realizacija projekta zavisi od mnogo razlicitih faktora kao što su: uspešno planiranje, redovna komunikacija, aktivno prenošenje ovlašcenja, sprovodenje pristupa koji omogucava rešavanje problema zato što se tokom realizacije projekta uvek dešavaju problemi. Sledeci faktor za upravljanje projektom jeste neprestano samoocenjivanje, a ocenu rade i izvori finansiranja. Ciljne grupe koje koristimo za upravljanje projektom su korisnici, partneri, clanovi tima, saradnici i mediji.

Alati za upravljanje projektom podrazumevaju logicki okvir ili matricu logickog okvira koja nam u tabelarnom obliku opisuje kako i zašto realizujemo naš projekat i njegove aktivnosti. Zatim sledi akcioni plan koji nam govori ko ce šta da radi i kada ce to da radi i treca alatka je budžet koja nam ukazuje koliko sredstava, za koje pojedinacne aktivnosti, u kojoj dinamici cemo da iskoristimo radi uspešne realizacije projekta. Logicki okvir koriste partneri i zainteresovane strane. Zainteresovane strane mogu biti pisci projekta, realizatori, izvori finansiranja, partneri i mediji odnosno javnost. Logicki okvir dizajnira projektni tim koji se sacinjava pre nego što projekat zapocne sa realizacijom i idealno je da se napiše pisani sporazum ili ugovor izmedu onih koji ce raditi.

Pod aktivnostima podrazumevamo svaki deo projekta koji za sebe predstavlja jednu celinu, te se može odrediti pocetak, vremensko trajanje i kraj. Sve aktivnosti jednog projekta su vremenski uslovljene pa je zbog toga neophodno odrediti smer svake aktivnosti što se predstavlja graficki preko jedne orjentisane duži. Pored aktivnosti treba da uocimo i pojam dogadaja koji predstavlja vremenski trenutak u kome pocinje, odnosno u kome se završava jedna aktivnost.

Upravljanje komunikacijom na projektu

Ispravna komunikacija na projektu je kljucni faktor uspeha upravljanja ocekivanjima sponzora, interesnih grupa i pojedinaca. Cinjenica je da u vecini slucajeva kada nastane konflikt, razlog nije samj aktuelni problem, vec je razlog što su klijent ili rukovodilac bili iznenadeni. Na svim projektima bi trebalo saopštavati status. To ukljucuje izveštavanje projektnih timova rukovodiocu projekta i rukovodioca projekta sponzoru i interesnim grupama i pojedincima. Dva tipicna foruma za saopštavanje statusa su preko informativnih sastanaka i statusnih izveštaja. Na vecim projektima je potreban sofisticiran nacin komuniciranja sa razlicitim interesnim grupama i pojedincima. Tako sofisticiran pristup je definisan u planu komuniciranja.

Drugog i treceg dana predavanja formirane su grupe za rad na konkretnim projektnim idejama za razvoj biznisa, o NIP-u i Fondu za razvoj Republike Srbije i mogucnostima koje te institucije pružaju govorila je Danka Milojkovic, dok je dr Svetislav Paunovic svoje predavanje usmerio na studiji slucaja koja se odnosi na proizvodnju maline u jednom delu Srbije sa mogucnošcu da se tako nešto slicno replicira i na ovom podrucju. Inace, NIP predstavlja vrlo znacajnu finansijsku inicijativu, izvorno finansiranu iz budžeta Srbije od dela privatizacionih prihoda ciji se iznosi u ovom trenutku mere preko jedne milijarde evra i koji su zasnovani na dobroj praksi i nekih drugih zemalja u tranziciji koje su brže napredovale u privrednom razvoju od Srbije. Konkretno naš NIP se naslonio na iskustva privrednog planiranja Irske i Slovenije u kojima postoji praksa da se usvoji šestogodišnji plan privrednog razvoja sa odgovarajucim finansijskim i akcionim planom koji se dalje deli na projekte.

D.Dinic

SELU U POHODE: MZ POLJANA

MLADI SELU ZA PREPOROD

Selo Poljana daleke 1830. godine u polju je imalo šest kuca, a tridesetak godine kasnije, izgradnjom puta Požarevac- Svilajnac naglo je pocelo da se razvija. Pored poljoprivrede i stocarstva, njegovi žitelji su sve do kraja pedesetih godina koristili blagodeti Resave od koje je ostalo suvo korito i nekoliko novoizgradenih mostova. Kada ce, i da li ce voda ponovo da potece ne zna se, ali se zato pouzdano zna, po cemu je inace i poznato, da se u njegovim atarima nalazi manastir Sestroljin. Ova bogomolja izgradena je 1385. godine, srušena 1652. a obnovljena 1896. godine. U hladu ovog manastira, na Pre-obraženje, po sedmi put ove godine bice održani « Sestroljinski dani preobraženja», manifestacija koja okuplja sve veci broj znanih i neznanih kulturnih stvaralaca iz citave Srbije. Ovoj manifestaciji prethodi Uskršnji etno festival u pripremanju tradicionalne srpske posne hrane. Polja-na je jedno od retkih sela u opštini Požarevac gde je veliki broj mladih ostao da živi i radi...

- Kada je 1981. godine vršen popis, bilo je 574 domacinstva, nakon deset godina 540, i prilikom poslednjeg popisa 490 domacinstava. Samim tim opadao je i broj stanovnika, tako da od 2 300 u 1981. godini, Poljana danas ima oko 2 000 stanovnika. Od ovog broja oko 300 njih je na privremenom radu u inostranstvu, što u procentima iznosi blizu 15 posto. Saradnja sa tim ljudima kada je u pitanju njihovo angažovanje na rešavanju odredenih problema u selu nažalost nije baš najbolja, osim u slucajevima kada su licno zainteresovani, kada su u pitanju iskljucivo njihovi interesi. Ima i onih koji daju odredena sredstva u vidu donacija, ali to su mali iznosi, napominje Živadinka Kandic, sekretar MZ Poljana.

- Prošle godine iz opštinskog budžeta dobili smo 970.000 dinara, od kojih smo za pošljuncavanje puteva utrošili 470.000 a ostatak za asfaltianje dela ulice prema porti crkvenoj Porti i oko 70 metara prilaz školi. Uradili smo dosta toga za manastir Sestroljin, izgradili smo i veliki Letnjikovac za Etno festival i Sestroljinske dane preobraženja kako više ne bismo nameštali šatore. Letnjikovac je dužine 18 h 7 metara u koji može da se smesti oko 240 osoba, a izgraden je uz pomoc Crkve, Mesne zajednice i samih meštana. To je jedna od vecih investicija u prošloj godini. Konkurisali smo i za sredstva Fonda za razvoj i Fonda za ocuvanje covekove sredine, ali nažalost ništa nismo dobili. Nadam se da cemo ove godine biti bolje srece, kaže Bogoljub Jovic, predsednik Saveta MZ Poljana.

- Kada je rec o ekologiji, nama najveci problem predstavljaju divlje deponije kojih ima u polju, cak i ovde u naselju, ispod Doma kulture postoji jedna ogromna koju pod hitno mora da izmestimo. Lokaciju smo odredili, ali nažalost nemamo para. Uklanjanjem te deponije Lovacko društvo koje ima jednu kancelariju u Domu kulture dobilo bi prostor za izgradnju svog doma. Pored ovog, jedan od vecih problema je i trafo na samom ulazu u garderobu u Domu kulture koji nažalost nema fekalni cvor, jamu koju ne smemo da kopamo zbog visokonaponskih kablova. Izmeštanje tog trafoa mnogo bi nam znacilo jer bi sama Pošta dala sredstva za fekalnu jamu. « Elektromorava» je napravila idejno rešenje jer bi izmeštanjem tog trafoa bilo poboljšano snabdevanje elektricnom energijom dela naselja koje ima jako slab napon. Za rešavanje problema kojim bi se regulisala i niskonaponska mreža u samom centru sela neophodno je obezbediti oko dva miliona dinara, ali mi nažalost tih sredstava nemamo. Mi sa požarevackim distributerima imamo jako dobru saradnju, kad god ih pozovemo oni odmah dolaze i otklanjaju kvarove, istice predsednik Saveta MZ Poljana.

Problem u selu predstavljaju i drveni elektricni stubovi u poprecnim ulicama, ima ih oko 120 koje treba pod hitno zameniti.

- Ovo je jedan od prioriteta kada je rec o radovima u ovoj godini za koju smo dobili 1.060.000 budžetskih dinara. Pokušacemo da deo odvojimo za drvene stubove, a veci deo za pošljuncavanje puteva pošto smo mi selo koje se uglavnom bavi poljoprivredom i stocarstvom. Naša mesna zajednica posebne napore cini da velikom broju mladih ljudi koji su ostali na selu i bave se ratarstvom i stocarstvom, omoguci što bolje uslove za njihov rad. Konkurisali smo kod Fonda za razvoj za sredstva kojima bi asfaltirali po stotinak metara ulice Bože Dimitrijevica, Vladimira Zdravkovica i Save Kovacevica. To su tri glavne ulice koje izlaze na regionalni put, ukrštaju se, tako da usporeni izlazak traktora sa teretom na taj put predtavlja pravi rizik u saobracaju. Zbog 160 zahteva meštana, novi telefonski prikljucci su takode prioritet u ovoj godini, a imamo i obecanje Telekoma da ce ovaj problem da reši.

Od ekološkog fonda ocekujemo sredstva za rešavanje pitanja divljih deponija. Pored svega, nama veliki problem predstavlja i izgradnja kapele na groblju pošto imamo staro i novo groblje. Treba pronaci plac, lokaciju izmedu ta dva groblja, jer naše selo ima oko šest kilometara duž puta Požarevac - Žabari i pogrebne povorke stvaraju problem u saobracaju, a i sve manje ljudi dolazi na sahranu. Parcele u blizini groblja su u vlasništvu meštana susednih sela što je dodatni problem. Kao mesna zajednica imamo i dobru saradnju sa Crkvenom opštinom Poljana i protojerejem Radoslavom, izgradeno je igralište malih sportova sa rasvetom, ostalo je još tribne da se dovrše i zaštitne mreže iza golova, napominje Jovic.

Poput Lucice i Prugova, i meštani sela Poljana imaju problem sa vodom za pice

- Kada je rec o vodi za pice, trenutno se tri izvora proveravaju. Gore kod crkve, u « Vlaškoj mali» i kod škole koja ima dubinsko izvorište, medutim ona se još uvek koristi kao tehnicka voda, ne znam zašto, ali zato se koriste cepter precistaci. Sve u svemu, ipak voda u Poljani nije u potpunosti ispravna za pice. Jedino rešenje je izgradnja vodovoda za sva tri sela- Poljana, Prugovo i Lucica, ali sasvim je sigurno da gradani sami nisu u mogucnosti da podnesu kompletne troškove. Prošli referendum za samodoprinos iz proceduralnih, zakonskih razloga nije uspeo, ponovicemo ga u maju prilikom lokalnih izbora sa nadom da ce uspeti. Vodovod i kanalizacija su velike investicije a samim tim i dugorocni planovi gde ocekujemo i pomoc šire društvene zajednice, kaže Bogoljub Jovic, predsednik Saveta MZ Poljana.

Folklor za primer

- Aktivirali smo i Fudbalski klub « Napredak», Kulturno- umetnicko društvo « Mladost» jako dobro radi, Folklorni ansambl ima tri postave, a pored zapaženih nastupa širom Srbije, gostovao je u Bugarskoj i Grckoj. Ove godine planiraju i gostovanje u Francuskoj, naravno, ukoliko se obezbede sredstva. Pri ovom Društvu postoje Pevacka i novoformirana Etno sekcija. U Sestroljinu imamo veliki Uskršnji etno festival gde se spremaju stara, posna srpska jela i za koji vlada veliko interesovanje, prošle godine ucestvovalo je 14 sela. Vec smo otpoceli sa pripremama za 7. Sestroljinske dane preobraženja koji podrazumevaju i tradicionalnu, trodnevnu slikarsku koloniju, kao i okrugli sto sa razlicitom tematikom. Ovoj manifestaciji prikljucuje se i Pošta koja tog dana ima i žig Sestroljinskih dana, kaže Bogoljub Jovic.

M. Kuzmanovic

U POŽAREVACKOJ OŠ “DOSITEJ OBRADOVIC”

NOVI BROJ “SUNCA”

Školski list “Sunce”, glasilo OŠ “Dositej Obradovic” u Požarevcu, sa povremenim prekidima, živi u ovoj školskoj sredini punih 15 godina. Da nije “Sunca” ne bi bilo ni sjaja ove škole, vole da kažu njeni ucenici i nastavnivci, pa je verovatno i to jedan od razloga što se nastoji, da se uprkos povremnim problemima, tradicija nastavi. U tom nastojanju prošlog cetvrtka, sa posebnim zadovoljstvom, redakcija ovog lista promovisala je novi broj, prvi u ovoj godini.

Na zalaganju ucenika i nastavnika, a posebno na trudu bibliotekara Gordane Životic da se pojavi novi broj “Sunca” zahvalio je direktor škole Branislav Stojanovic izražavajuci nadu da ce i ubuduce biti prilike da se sve ono što je kvalitetno i talentovano u ovoj školi, posredstvom dackih novina, predstavi široj javnosti.

Stefan Mirkovic, clan Redakcije objasnio je da list daje šansu svoj kreativnoj deci u razlicitim oblastima rada, da tu kreativnost prikažu.

- Ovaj broj “Sunca” ima 20 strana, štampan je na kvalitetnom papiru sa mnoštvom kolor fotografija koje su svedok raznih dogadaja. U listu su zabeleženi nagradeni radovi i uspesi naših ucenika na raznim književnim konkursima i takmicenjima, rekao je Mirkovic.

Ucesnike promocije pozdravila je Anica Pasuljevic i zahvalila se svima, a posebno direktoru na pomoci da list izade. U ime odraslih clanova Redakcije govorila je Vesna Redic, izražavajuci zadovoljstvo uspehom koji su zajedno postigli odrasli i ucenici okupljeni u školskoj redakciji. U nastavku promocije autori su citali radove objavljene u novom broju “Sunca”.

S.E.

KNJIŽEVNOST POŽAREVACKOG KRAJA (9)

JOVAN NESTOROVIC - PREVODILAC I DRAMSKI PISAC

Jovan Nestorovic (1862 - 1930), dramski pisac, novinar i prevodilac, završio je studije filozofije na Velikoj školi u Beogradu 1884. godine. Bio je profesor gimnazije u Kragujevcu i Svilajncu, direktor gimnazije u Zajecaru. U požarevackoj gimnaziji radio je do 1899. godine. Od 1894. do 1896. godine bio je i predsednik literarne družine “Razvitak”. Osuden je, zbog pronevere, na dve godine zatvora, koje je odležao u Požarevcu (1899 - 1901). U Požarevcu je stvarao povuceno, izvan društvenih i književnih tokova, sve do 1904. godine. Posle toga živeo je u Beogradu, gde je radio kao novinar u “Beogradskom dnevniku” (1904 - 1909) i “Samoupravi” (1909 - 1928).

U casopisu “Otadžbina” (1887 - 1888) objavio je prikaze knjige pripovedaka Milana Savica, romana “Moj kocijaš“ Lazara Komarcica, proze Lava Tolstoja… Preveo je s francuskog drame V. Iga, Ž. Sand, romane Aleksandra Dime, Žila Verna… Objavljivao je prevode i u “Javoru”. Zastupljen je i u zborniku “Nikola Pašic” (1927). U rukopisu mu je ostao prevod Tenove istorije.

Dramu u pet cinova Boj na Požarevcu (1898) napisao je sa LJubomirom P. Ciricem, profesorom požarevacke gimnazije. Okosnicu drame cine konkretni istorijski dogadaji - boj i oslobodenje Požarevca u Drugom srpskom ustanku 1815. godine. Autori likove pronalaze u istorijskim licnostima (Miloš Obrenovic, Marko Abdulic, Stevan Dobrnjac, Tahir-aga, Josin Andolija…), a sam narodni život i vreme ilustruju junacima iz naroda. Radnja je prostorno lokalizovana; polazi se od šireg podrucja (Stig, Zvižd, Sopot, Kasidol, lucicki put, Cirikovac…), a sa razvojem i ubrzavanjem dramske radnje i prostor se sužava na centar Požarevca (Štulova bara, džamija, crkva). Želeci po svaku cenu da stvore istorijsku dramu, autori cesto posežu za faktografskim detaljima (pogibija Jovana Vukomanovica, Miloševog šuraka), pa i citatima koji se pripisuju Milošu: “Vala, Delibaša, ti imaš kud i na drugu stranu, a ja nemam kud ni kamo, nego tuda, pa živ ili mrtav!”

Silina boja otkriva se uporedivanjem sa prethodnim bojevima u požarevackom kraju: “Ovo do sad na Vincima, kod Ranovca i na Prugovu, bilo je prava pošurica prema onome što ce tek biti kod Požarevca.” Likovi su nedovoljno izdiferencirani; uglavnom su u službi glorifikacije lika Miloša Obrenovica. Velica se Miloševo junaštvo (“pa s golom sabljom juriša na Turke”), emotivnost (iskreno je ožalio šuraka Jovana : “Kako cu izac pred LJubicu”), briga za narod (“Svoje glave možemo mi izgubiti kad god hocemo, ali ovaj narod ne možemo olako uzimati na dušu”), cojstvo (human odnos prema zarobljenim Turcima). Uzdiže se i njegova državnicka mudrost; oslobada Turke na višim jer zna da ce oni zaštititi Srbe u neoslobodenim krajevima.

Delo je posvecenu Aleksandru Obrenovicu, a napisano je povodom otkrivanja spomenika knjazu Milošu u požarevackom parku. Umesto u Požarevcu, premijera drame bila je u Narodnom pozorištu u Beogradu 2. avgusta 1898. godine. Dramu je režirao Milorad Gavrilovic, ciji je brat, književnik Svetozar LJ. Gavrlovic završio Zemljodelsku šumarsku školu u Požarevcu. Pesnik Milorad Mitrovic objavio je u “Zvezdi” Janka Veselinovica negativan prikaz predstave, naglašavajuci da “ovo delo nije drama”. Mitrovic navodi da drama nema nosioca radnje, nema karaktera i da su likovi bez individualnosti. Glavni nedostatak je, po njemu, odsustvo psihološke studije, na cemu su insistirali zagovornici programskog realizma (“sva su lica marionete”). Mitrovic, koji je bio i vrstan satiricar, primetio je, ne bez sarkazma, pišuci o pozorišnoj predstavi, cijoj je premijeri u Beogradu i sam prisustvovao, da je jedini “zvucni” dogadaj u ovoj drami bila “vašarska pucnjava” na kraju treceg cina.

O neuspelom pokušaju izvodenja ovog komada u Požarevcu (1898) Jovan Rajkovic napisao je komediju (“istorijsku sliku “) u dva cina “Boj na Požarevcu” (1986), koja se nalazi u autorovoj rukopisnoj zaostavštini.

Veliša Joksimovic

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”- “MEMORIJAL MILOŠ ÐORÐEVIC”

OMAŽ UCENIKU KOJI JE OSTAVIO TRAG

Prvo školsko takmicenje ucenika gitare “Memorijal Miloš Ðordevic” održano je prošlog cetvrtka u Muzickoj školi “Stevan Mokranjac”, kao omaž, znak secanja i poštovanja prema preminulom uceniku ove škole, cije ime takmicenje nosi. Suorganizator manifestacije je i Guitar Art Festival, jedan od najvecih i najpoznatijih u svetu, koji se održava u Beogradu.

U muziciranju na gitari nadmetalo se oko 40 ucenika, a njihov rad pratio je žiri u sastavu Aleksandar Hadži Ðordevic, profesor gitare iz Beograda, Širi Kone, profesor gitare iz Izraela i Mladen Nicic, profesor gitare u MŠ “Stevan Mokranjac”. Na kraju takmicarskog dana održan je koncert na kome su nastupili laureati, a u pozdravnoj reci direktor Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Zoran Maric je rekao:

- Ovo takmicenje smo posvetili našem sjajnom uceniku Milošu Ðordevicu iz sve one ljubavi koju smo imali prema njemu i zbog traga koji je on ostavio za sobom, radeci i svirajuci u ovoj školi. Drugi nam je motiv bio da tu priliku iskoristimo da unapredimo rad na odseku gitare. Mi imamo cetiri klase gitare, dve u Požarevcu i dve u Kostolcu, nameravamo i u drugim mestima da otvaramo, a ucesnici ovog takmicenja su zalog da ce biti dobrih gitarista, jer smo danas culi izvanrednu decu. Ovo ce biti i dobar podstrek i trenutak za analizu šta to možemo bolje. Inicijativu za održavanje ovog memorijala dali su Miloševi drugovi, kao i njegov nastavnik Mladen Nicic, to je prihvatio aktiv gitarista škole i mi kao rukovodstvo. U meduvremenu smo našli i dovoljno dobrih ljudi i donatora koji su pomogli ovo takmicenje, tako da imamo i prilicno vredne nagrade.

Nagradu “Miloš Ðordevic” i gitaru u vrednosti od oko 300 evra, koju je obezbedila porodica Ðordevic dobio je, po odluci žirija Danilo Milojkovic. Nagradu “Stevan Mokranjac” i gitaru koju je obezbedila škola dobio je Bogdan Milovanovic, a nagradu “Gitar Art Festival” i gitaru Yamaha C-70 sa pratecom opremom koju je obezbedio ovaj festival u saradnji sa muzickom kucom Lira Music dobio je Milan LJubi-savljevic. Druga i treca mesta u svojim kategorijama osvojili su Jovana Stokic, Vuk Jovanovic, Aleksandra Živkovic (druge nagrade) i Danilo Lukovic, Marta Mrden i Bojan Stevic (trece nagrade). Vrednu nagradu Master Class koju dodeljuje Guitar Art Festival, besplatno pasivno ucešce na Festivalu u vrednosti od 10 000 dinara dobio je drugoplasirani u drugoj kategoriji Vuk Jovanovic, a ostale nagrade bile su muzicki materijal, žice, pultovi i ostale muzikalije. Svim ucesnicima takmicenja urucene su diplome.

Nagradu “Miloš Ðordevic” pobedniku Danilu Milojkovicu urucila je sestra tragicno preminulog Miloša Ðordevica, Sanja Ðordevic, iskoristivši priliku da se zahvali organizatorima i završivši svoje obracanje recima: covek je živ dok ga se secaju.

Po proglašenju pobednika i koncerta ucenika koji su dobili prve i druge nagrade, usledio je još jedan koncert - Zorana Anica, jednog od vodecih gitarista u Srbiji. Anic je svirao dela Baha, Ðulijanija, Sora, Berklija i Lenjanija. Ovaj gitarista magistrirao je na Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu i pobednik je mnogih internacionalnih takmicenja. Osnivac je Asocijacije klasicnih gitarista Srbije i direktor Guitar Open Festivala u Subotici.

POBEDNICA GUITAR ART FESTIVAL-A

Jedan od clanova strucnog žirija na “Memorijalu Miloš Ðordevic” bila je Širi Kone, mlada izraelska gitaristkinja (1979.) koja je prošlogodišnji pobednik Guitar Art Festival-a. Ona je pocela da svira gitaru sa 13 godina u svom rodnom gradu Rananu, diplomirala je na Akademiji za muziku i ples u Jerusalemu a magistrirala na Univerzitetu Mozarteum u Salczburgu u klasi profesora Eliota Fiska i Rikarda Galena. Dobitnik je specijalne nagrade Ambasade Španije za izvodenje španskih kompozitora.

- Na Gitar Art Festival sam se prijavila, jer se radi o cuvenom festivalu. U Srbiji mi se veoma dopadaju ljudi, a dobar je i nocni život, kaže Širi Kone. Pored solistickih nastupa bavi se i pedagoškim radom na Konzervatorijumu u Izraelu. U svoju domovinu, nakon uspešno završenih magistarskih studija vraca se u julu.

Majstorski kurs

U petak je održan Majstorski kurs za profesore i ucenike Muzicke škole “Stevan Mokranjac” na kome su predavaci bili Zoran Anic, Širi Kone i Aleksandar Hadži-Ðordevic. Obradivani su pojedini muzicki problemi iz nastave gitare, kao i iz pedagogije i nastave instrumenta.

L.L.

PORTRET POLJOPRIVREDNIKA - VOJISLAV MIRKOVIC IZ PRUGOVA

ORE VOJA, AL ZBOG SKUPOCE NE PEVA

Minulog cetvrtka posetili smo domacinstvo Vojislava Mirkovica iz Prugova koje se bavi pretežno stocarstvom. Domacin je toga dana iskoristio lepo vreme i obavio zimsko oranje na onim parcelama koje su izostale do tada. Vojislav poseduje 17 hektara zemlje na kojoj je pšenica zastupljena na 5 hektara, detelina na 4 -5 hektara, a ovog proleca kukuruz ce se sejati na 5 -6 hektara.

U svojoj štali Mirkovici trenutno imaju 3 krave, 2 junice, 8 krmaca -prasilja, 7 -8 prasica i 5 ovaca. “Prošla godina je bila katastrofalna što se tice svinjarstva. Oko cetrdesetak svinja prodao sam u Lozoviku po ceni od 50 dinara za kilogram, a za prasad sam dobijao 60 -70 dinara što je nezapamceno malo, a hrana je veoma skupa. Vec 10 godina mleko predajem Imleku, dnevni prosek je 20 -30 litara mleka, a trenutna cena koju dobijam za litar je 30 dinara što i nije tako loše”, istice Vojislav.

Prošlogodišnji rod žita od 2 vagona predat je Žitostigu u zamenu za dubrivo i semensku pšenicu. Zbog visokih temperatura i ekstremne suše kukuruz je podbacio i nije prelazio 3.000 kilograma po hektaru, a zajedno sa detelinom koristi se za ishranu stoke. Od mehanizacije Vojislav poseduje kombajn, 2 traktora, 2 prikolice,kosacicu, drljacu, tanjiracu, presu, balirku, sejalicu za žito, a jedino fali berac. Traktori su stari 30 -40 godina i neophodna je njihova zamena, ali cena novog je 8 hiljada evra i to je trenutno nedostižno.

“U porodici supruga Živadinka i ja obavljamo poslove oko stoke, a u radovima na njivi veliku podršku imam od sina Vlade koji je zapošljen u Litasu. Od kredita do sada nisam ništa koristio, a za prošlu godinu dobio sam subvenciju od 8.000 dinara po hektaru”, dodaje na kraju Vojislav Mirkovic.

D.Dinic

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PRIHRANJIVANJE POSLE 15. FEBRUARA

Zavod za poljoprivredu “Stig” Požarevac svake godine u februaru mesecu organizuje Zimsku školu za individualne poljoprivredne proizvodace. Ove godine Zimska škola ce se održati u prostorijama Zavoda u trajanju od pet radnih dana, od 25 -29.februara sa pocetkom u 10 casova. Predavanja ce obuhvatiti aktuelne teme iz ratarstva, stocarstva i zaštite bilja i bice održana od strane predstavnika vodecih selekcionih i hemijskih kuca i Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna. Poljoprivredni proizvodaci ce imati priliku da se na vreme informišu o svim aktuelnostima vezanim za poljoprivrednu proizvodnju.

Zemljoradnicima predstoji prihranjivanje ozimih strnih žita. Po pravilu prihranjivanje ce uslediti posle 15.februara i trajace do petog, odnosno desetog marta u zavisnosti od vremenskih prilika. Proizvodaci koji su uzorkovali svoje zemljište i doneli ga na analizu u preporukama za dubrenje imaju i podatak vezan za kolicinu azotnih dubriva koja je potrebna za prihranjivanje, a koja je u skladu sa stanjem bogatstva i plodnosti njihovog zemljišta i potreba gajenih biljaka.

“Kolicinu azota za prihranjivanje ukoliko nije uradena sistematska kontrola zemljišta koju ce Zavod i ove godine besplatno raditi za registrovane poljoprivredne proizvodace, moguce je odrediti i procenom na terenu. Prosecno se za prihranjivanje utroši 70 -100 kilograma azota po hektaru, što zavisi od preduseva, kolicine NPK dubriva unetog pre osnovne obrade, plodnosti zemljišta, roka setve, gustine useva”, istice Stanislava Stankovic strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu “Stig”.

Kod bujnijih useva treba upotrebiti manju kolicinu azotnog dubriva i obratno. Najpre treba prihraniti useve koji su u dobroj kondiciji. Ukoliko usev treba dubriti sa vecom kolicinom azotnog dubriva prihranjivanje treba izvršiti u dva navrata pri cemu dve trecine dubriva treba primeniti u prvom navratu, a preostalu trecinu dubriva nakon 3 -4 nedelje.

D.Dinic

ZIMSKA ŠKOLA ZA ZEMLJORADNIKE U SIMICEVU

EDUKACIJOM DO VECIH PRINOSA

U organizaciji Zemljora-dnicke zadruge “Mitar Trifunovic - Uco” u Domu kulture u Simicevu u periodu od 30.1 - 06.02. održava se zimska škola za zemljoradnike. U ime lokalne samouprave prošle srede prisutne je pozdravio Živorad Nastic, predsednik opštine Žabari naglasivši da status poljoprivrednika decenijama unazad nema odgovarajuci tretman od strane države, a opština je u tom pogledu nemocna jer se zakoni i svi drugi akti donose sa republickog nivoa.

“U 2008. godini mora da se ucini sve da naši poljoprivredni proizvodaci dobiju adekvatni status i mi cemo u tom pogledu iz budžeta izdvojiti 1.820.000 dinara za razne programe, edukacije, formiranje udruženja poljoprivrednih proizvodaca. Drugo, formirali smo Savet za poljoprivredu na nivou lokalne samouprave sa željom da komuniciramo sa nadležnim asocijacijama. Vec smo stupili u kontakt sa ministrom Slobodanom Milosavljevicem i sa državnim sekretarom LJubišom Dimitrijevicem i nadamo se da cemo oživeti zadrugarstvo”, istakao je Živorad Nastic.

Prema recima Miroslava Jovanovica, direktora Zadruge u Simicevu ona je jedna od najstarijih u Branicevskom okrugu. Osnovana je 1904.godine i pored velikih teškoca opstala je do današnjeg dana. Zadruga radi uglavnom koperaciju sa zemljoradnicima, a ima nešto i svoje zemlje koja se obraduje. “Program edukacije seoskog stanovništva organizovanjem zimske škole traje 6 dana, a imacemo i posetu strucnoj ustanovi i jednom domacinstvu. Odziv je jako dobar, a predavanja obuhvataju sledece teme: pšenicu, kukuruz, uljarice, zaštitu bilja, vocarske kulture, ribarstvo, navodnjavanje. Cilj nam je da se proizvodaci upoznaju sa sortama, novim tehnologijama, kako strucno da rade i ostvare što veci dohodak, kako bi se mladi zadržali na selu. Nadam se da ce i Ministarstvo svojim uredbama pomoci seljacima da nadu svoje mesto u proizvodnji koja ce biti od interesa za našu zemlju”, rekao je Miroslav Jovanovic.

Prvog dana predavanja u vezi sa kontrolom plodnosti i kalcifikacijom zemljišta, prihranom i zaštitom pšenice održali su Stanislava Stankovic, Jorgovanka Vlajkovac i Monika Rajcic, strucni saradnici Zavoda za poljoprivredu “Stig”, a o kreditiranju poljoprivredne proizvo-dnje govorio je Vojislav Radovanovic iz ProCredit banke.

Kontrola plodnosti i kalcifikacija zemljišta

Kolicina azota, fosfora i kalijuma koju iznosi pojedina kultura se razlikuje u zavisnosti od visine prinosa i od same gajene kulture, jer one imaju razlicite zahteve prema ovim hranjivim elementima. Da bi se pravilno uradila kontrola plodnosti zemljišta najbitnije je uzimanje uzoraka, zatim se radi priprema, hemijska analiza i pisanje preporuke za dubrenje. Analizom se dolazi do kombinacija i kolicine osnovnog dubriva i azotnog dubriva za prihranjivanje, a ako se utvrdi da je zemljište kiselo dobijaju se i kolicine krecnog materijala i stajskog dubriva koje treba uneti u zemljište da bi postalo povoljno za gajenje biljaka. Prosecan uzorak se uzima sa površine do 5 ha, uzima se 20 -25 pojedinacnih uzoraka, pri cemu se po parceli krece u cik -cak i svi uzorci se svode do težine od 1 kg. Kod ratarskih i povrtarskih kultura uzorak se uzima sa dubine od 0 -30 cm, a kada je rec o vinogradarstvu i vocarskim kulturama uzorak se uzima sa istog mesta na dve dubine: 0 -30 i 30 - 60 cm.

“Od agrohemijskih analiza radi se utvrdivanje azota, fosfora, kalijuma, ph- reakcija zemljišta, sadržaj kalcijum karbonata i humusa. Primenu krecnog materijala najbolje je izvršiti pre ljuštenja strništa na dubinu od 15 cm i u takvom stanju krec ostaje do jeseni. Pre osnovne obrade potrebno je uneti stajsko dubrivo koje pomaže krecu da poboljša fizicke osobine i da strukturu zemljišta ucini povoljnijom za gajene kulture. Efekat kalcifikacije se ispoljava u roku od 3 - 4 godine”, rekla je Stanislava Stankovic.

Prihrana pšenice

Kod prihranjivanja veoma je bitna hemijska analiza zbog prinosa i ekonomskog efekta. Obavezno je da se mešano dubrivo zaore u jesen, jer se tako spušta na 30 cm dubine gde je najveca masa korenovog sistema i veci je efekat iskori-šcenja. Ako se analizom pokaže da je deficit azota manji od 60 kg/ha radi se jedno prihranjivanje, a ako je veci dva. Prvo prihranjivanje ide od 10.2 - 05.3 sa 60 -70% planiranih kolicina azota, a posle 4 nedelje ide ostala kolicina azota. Ako se ne uradi analiza prvo treba prihraniti parcele koje bolje izgledaju, jer najranije zasejani usevi prvi pokazuju gladovanje za azotom. Potrebe za azotom zavise od sorte i gustine useva. Pšenicu je potrebno prihraniti sa oko 100 kg cistog azota po hektaru, jecam sa 70 kg/ha, a tritikale zahteva 90 kg/ha. Folijarno prihranjivanje je korisno zbog mikroelemenata koji stimulišu biljku i utice na kvalitet zrna, ali ne poboljšava prinos.

Zaštita pšenice

Korovi se najbolje suzbijaju kada su u pocetnim fazama razvoja, širokolisni 2 -4 para razvijenih listova, a uskolisni 3 -4 lista. Herbicid se bira na osnovu prisutnih korova i faze razvoja pšenice. Postoje oni koji se upotrebljavaju samo u pocetnim fazama, od pocetka bokorenja do prvog kolenca, a ima i onih koji se koriste do pojave lista zastavicara. Za prvu upotrebu koriste se herbicidi na bazi 2,4 D (monosan herbi, maton, esteron) koji rešavaju korove koji nicu u martu i aprilu izuzev brocike. Ona se suzbija npr. kombinacijom matona 1l/ha i starane 0,4 l/ha. Kolicina vode kod folijarne primene herbicida je od 200 -300 l/ha. Herbicidi koji idu do lista zastavicara su sekator, starane, laren, meteor.

D.Dinic

POŽAREVLJANKA DRAGANA MLADENOV U FILMU “CARLSTON ZA OGNJENKU”

GLUMICA I MATEMATICARKA

U Srbiji ovih dana pocinje prikazivanje dugo najavljivanog domaceg igranog filma “Carlston za Ognjenku” u režiji Uroša Stojanovica. Pored poznatih glumackih imena koja tumace glavne uloge, Katarine Radivojevic, Stefana Kapicica, Olivere Katarine, Nenada Jezdica i drugih, jednu malu ulogu u ovom filmu igra i Požarevljanka Dragana Mladenov.

Dragana je rodena u Novom Sadu 1984.godine, ali se u ranom detinjstvu doselila u Požarevac, gde je završila osnovnu školu i Požarevacku gimnaziju. Novopeceni je inženjer matematike, ali se glumom bavi odavno. Kako sama kaže na scenu je stupila u trecem razredu osnovne, a aktivnije je pocela da glumi u srednjoj školi, kao clan pozorišta “Milivoje Živanovic”. Tri puta je konkurisala za prijem na Akademiju dramskih umetnosti i sva tri puta ulazila u uži izbor, ali nije primljena. O tome bez gorcine kaže:

- Bolelo je, narocito zbog toga što sam svake godine ulazila u uži izbor. Nisam razumela zašto me nisu primili, jer tri uža izbora valjda dovoljno govore o postojanju glumackog kvaliteta, ali su mi kasnije neki ljudi pokazali da nisam dobra za Akademiju. Ko hoce da studira glumu mora biti kao plastelin, da dozvoli da bude oblikovan. Ja sam osoba koju je jako teško ubediti da uradi nešto ako ne misli tako, to su oni na Akademiji sigurno videli i ko ce se sad baviti nekom tvrdoglavom devojkom kada ima još talentovanih.

Pored glume i matematike, Dragana se aktivno bavi plesom, kao instruktor, i “pomalo” jahanjem. LJudi sa filma su je i zapazili na jahanju, pozvali je na kasting u Beograd, dobila je ulogu “jedne od devojaka”, potpisala ugovor.

- Na snimanju sam bila prvih deset dana, u Smederevu, na tvrdavi. Iskreno, bilo je to jedno krajnje naporno iskustvo. Ustajanje pre pet, šminkanje, garderoba, cekanje, neudobne cipele, jako sunce i besomucno ponavljanje snimanja do uvece. Mislila sam da cu, kada se sve završi, spavati dva dana. Kada sam ranije slušala glumce kako govore da je pozorište neuporedivo bolje od filma, mislila sam da foliraju, ali sada, iz ove perspektive i ja mislim da je to istina. Tu nema mnogo glume, vec je stvar u ponavljanju dok sve ne ispadne dobro. Pozorište je kao život, realnije, ono što uradiš ne možeš da ponoviš, a i ne može baš svako da stane na scenu, kaže Dragana.

Oni koji su pratili amaterske glumacke svecanosti “Živka Matic” u Požarevcu sigurno su je zapazili u ulozi zavodnice Nine u predstavi “Vlast”.

Što se spoja glume i matematike tice, kaže: - Za matematiku sam se odlucila jer nisam znala šta bih, sem glume, a matematika mi je dobro išla. Nisam bila oduševljena, sve dok nisam dala i poslednji ispit, a sada mi je zaista drago što je sve ovako ispalo. I mislim da bolje nije ni moglo biti.

L.L.

PCELARI U POSETI VRTICU

SLATKA DONACIJA

Požarevacko Udruženje pcelara ovih dana je posetilo vrtic “Bambi” i mališanima poklonilo nekoliko desetina prigodno dizajniranih bocica meda. Predstavnici Udruženja pcelara su tom prilikom deci prikazali i film o pcelarenju i medu, hrani koja je istovremeno i lek i eliksir.

- Svake godine od nacih clanova prikupimo odredene kolicine meda i darujemo nekoj od ustanova. Ove godine, odlucili smo, bice to vrtici. Danas smo u “Bambiju”, tokom godine cemo nastojati da posetimo i druge vrtice Ustanove “LJubica Vrebalov”. Med je od neprocenjive koristi za organizam, za zdravlje, želja nam je da ga generacije koje dolaze od malih nogu koriste. Jer, bolje je da nam hrana bude lek, nego da nam lek bude hrana, - porucuje Dobrivoje Jovanovic, predsednik Udruženja pcelara Požarevac.

- Sa udruženjem pcelara veoma cesto i veoma rado saradujemo. Zahvalni smo im na ovoj poseti koja je, sudeci po radosti i interesovanju dece, veoma uspela. Deca su sa izuzetnom pažnjom odgledala film o pcelarenju, to je neobicno lep posao, i sam sam se bavio pcelarenjem, ne postoji hobi ni posao lepši od pcelarenja. Inace, verujem da je svima poznato koliko je med hranljiv i zdrav i deca u svim objektima Ustanove “LJubica Vrebalov” u ishrani imaju med veoma cesto. Jer, takode verujem da je svima poznato, vec godinama naša Ustanova izuzetnu pažnju posvecuje zdravoj i pravilnoj ishrani dece, što se bez meda ne da ni zamisliti, - rekao nam je Dragan Nikolic, direktor Ustanove “LJubica Vrebalov” Požarevac.

D. M.

NAJZAD REKONSTRUKCIJA PUTA POŽAREVAC - DUBRAVICA, DEONICE DO ZABELE

PODRŠKA IZ MINISTARSTVA

- Sada se ceka na pozitivan odgovor iz JP “Putevi Srbije”

Deo magistralnog puta od Požarevca do Zabele godinama je crna tacka na saobracajnoj karti ovog dela Srbije i Branicevskog okruga. I godinama vec na adrese brojnih nadležnih organa i institucija u Opštini i Republici, iz Mesne zajednice “Zabela” stižu zahtevi za rekonstrukciju ovog puta. Iz Opštine uglavnom odgovaraju da su nenadležni jer je u pitanju put od regionalnog znacaja, a iz Republike najceše nije bilo povratnih informacija. Sve do ovih dana, do 9. januara ove godine kada je Savet MZ “Zabela” od strane pomocnika ministra za infrastrukturu Dragana Jovanovica obavešten da je Javnom preduzecu “Putevi Srbije” prosleden zahtev za rekontsrukciju dela državnog puta drugog reda (P-107 b), Požarevac-Dubravica, do naselja Zabela (Dunavska ulica). To drugim recima znaci da je ovo Ministarstvo naložilo JP “Putevi Srbije” da nakon razmatranja navoda u dopisu MZ “Zabela” preduzme potrebne korake iz svoje nadležnosti kako bi se omogucila realizacija zahteva podnosioca. Velika je dakle verovatnoca da ce se rešenju ovog problema uskoro pristupiti i da se rekonstrukcija može ocekivati u ovoj godini. A zašto je važno da se to najzad desi?

U pismu koje je svojevremeno nadležnom Ministrastvu u ime gradana uputio savet MZ “Zabela” navodi se:

—Na tom putu nalazi se vojni objekat zbog cega je put i dobio republicki znacaj. Napominjemo da se u Dunavskoj ulici, u naselju Zabela nalazi i Kazneno popravni zavod “Požarevac-Zabela” koji je takode ustanova od republickog znacaja. Od vremana kada je ovaj put izgraden, na njemu nisu izvršena nikakve znacajnije opravke. U meduvremenu, širenjem grada i naselja Zabela, kao i izgradnjom privrednih objekata koje ovaj put povezuje, došlo je do znatnog povecanja obima prevoza kako automobilima tako i teškim vozilima-kamionima i autobusima. Put je tako uzan da na njemu ne mogu da se mimoidu dva autobusa gradskog prevoza, ivice puta su erodirane, bez ivicnjaka i nedovoljno jasno definisane, a sam kolovoz toliko je oštecen da dodatno ugrožava bezbednost ucesnika u saobracaju. Takode napominjemo da je to ulica kojom gradani odlaze na posao, a veliki broj ucenika gradskim prevozom odlazi na nastavu u gradske osnovne i srednje škole. Vikendom i u dane državnog praznika, velika je frekvencija vozila jer tada u posetu osudenim licima u KP Domu, dolaze posetioci iz svih krajeva zemlje...

Najalarmantnije svakakao je to da su se na ovom putu dogodili saobracajni udesi sa smrtnim slucajevima. Ugavnom su stradali pešaci i biciklisti.

Kako saznajemo, u Savetu MZ “Zabela” zadovoljni su odgovorom koji je stigao iz Ministarstva infrastrukture. Sada se ista takva podrška ocekuje i iz JP “Srbija Putevi”.

S.E.

STARTOVALA MERNA STANICA

Još od 2006. traju pripreme za pocetak rada stanice za merenje koncentracije polena u vazduhu na teritoriji Opštine Požarevac, što do sada postoji u desetak gradova Srbije. Od 28. januara ove godine merna stanica je pocela sa radom, a u meduvremenu je požarevacki Zavod za javno zdravlje obavio niz priprema, od uskladvanja sa odredbama zakonske regulative pa do rešavanja brojnih tehnickih i organizacionih problema.

R.R.D.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu Opšte bolnice "Dr Voja Dulic" u Požarevcu u periodu od 25.01 2008. do 01.02.2008. rodeno je 20 beba, 10 decaka i 10 devojcica.

Sinove su dobili: Jasna i Bojan Milojkovic iz Požarevca, Nakmija Krujezi i Ersan Alijevic iz Kostolca, Maja Miladinovic i Slobodan Živic iz Lucice, Monika Palatinum i Slaviša Pavlovic iz Brežana, Dijana Miljkovic i Ivica Vratonjic iz Cirikovca, Marija Hamzic i Dejan Simic iz Požarevca, Mirsada Kamberi i Radmi Murina iz Kališta, Jelica i Novica Nikolic iz Živice, Mirjana Kostic i Dejan Glišic iz Lugavcine i Milina Dušic i Milan Tusunovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili: Koštana Krasnici i Ismet Kameri iz Požarevca, Ivana i Aleksandar Jovanovic iz Simiceva, Violeta Ivkovic i Mladen Stojicevic, Danka i Dejan Jovanovic iz Sirkova, Leposava Milosavljevic i Bojan Jeric iz Starog Kostolca, Suzana i Predrag Stevic iz Kostolca, Violeta i Miodrag Živojinovic iz Šuvajica, Andrijana i Vladan Lilic iz Šapina, Sonja i Dragan Miljkovic iz Bradarca i Tamara i Milan Radivojevic iz Požarevca.

POPRAVKE – U REKORDNOM ROKU

Popravke na krovu požarevacke “pijace u krugu” ošteteceno padom debla stare toplole, koju je prošle sedmice oborila oluja, obavljene su u rekordnom roku.

-Kako su meteorolozi najavili kišu vec za naredna dva dana, odmak po utvrdivanju štete nabavljen je gradevinski materijal, a uz pomoc mehanizacije uklonjeno je stablo i popravka je zapocela. Popravka je obavljena u rekordnom roku, odnosno uradena je nova drvena konstrukcija i postavljen je crep nad prodavnicom ribe, a zamenjena je i oštecena ploca leksana nad novonatkrivenim delom koji su stradali od pada drveta-rekao nam je Saša Valjarevic, direktor JKP”Komunalne službe”

R.R.D.

HUMORESKA

REKETAŠI

E, pa, vala, svaka cast: Noletu i Ðoletu, Ani i Jeleni, Nenadu i Janku! To Jugoslavija nije imala što Srbija ima. Jeste da u Srbiji vlada bela kuga, ali smo majstori za beli sport koji su, uzgred budi receno, poceli da igraju i crnci.

Naravno, oni koji se bave proucavanjem sporta, u ovom slucaju tenisa, moci ce da odgovore na fenomen otkud ovoliki uspeh Srba u ovom zapadnjackom sportu (nekada zvanom ''buržujski'' sport).

Ali, mnogi su kod nas kratkog pamcenja i zaboravili su lepe srpske igre koje su se, ne tako davno, upražnjavale po livadama i strnjikama širom naše sve uže zemlje ponosne.

Ko se ne seca (pa, Noletov pradeda je to sigurno igrao) klisa i svinjica ili kako ovu potonju igru zovu u potkopaonickim predelima - budžanje. Drveni lopari umesto današnjih reketa i glogove motke sa kukama (budžama) na kraju i ganjanje drvene kugle (loptice) po neravnom terenu dok ovce i svinje mirno pasu ili planduju u hladovini.

Dabome, bilo je tu i razbijenih noseva i glava, neko je ostao corav na jedno oko, ali želja za pobedom i dokazivanjem bila je velika.

A kako i ne bi kad su ova nadmetanja kršnih momaka gledale mlade cobanice i lepotinje devojke, a uvece, na prelu, pobednik u klisu ili svinjici bio je glavni dasa.

Cudi samo kako nemamo nekog uspešnog takmicara i u golfu, jer budžanje je slicnije ovoj igri nego tenisu i može se slobodno reci da je to preteca golfa. Ali, sigurno nije daleko dan kada cemo imati igraca medu tri najbolja na svetu.

Nole ne samo da je osvojio turnir u Australiji, nego je i posle toga odigrao još jedan izvanredan ritern: nije došao u Srbiju gde bi ga, odmah na aerodromu, sacekali predsednicki kandidati i vodali sa sobom u svojim predizbornim kampanjama.

Pobedio je i ovog puta sport, a Nole je zaslužio taj odmor u Monte Karlu.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Pamet je dobra stvar, ali cesto ne koristi nicemu.

- Jednoumlje vodi u više pravaca razmišljanja.

- Jedna devojka kaže da se nadala, ali se nije udala za Nadala.

- Srbija je odavno povezana sa Evropom. Vazdušnom linijom.

- Ovi izbori su bili kao zimski prelazni rok za fudbalere.

Miodrag Lazarevic

AB IMO PECTORE - IZ DNA DUŠE

O COVEKU...

- Upitamo li se da li valja gledati na ljudski rod kao dobar ili loš soj: moram priznati da se baš nemamo cime pohvaliti.

Kant

- Pametan covek na samo da ne govori gluposti, vec ih i ne sluša.

Ludvig Berne

- Velika je nesreca kad covek ne zna šta hoce, a prava katastrofa kad ne zna šta može.

Jovan Ducic

- Nisu vremena loša, nego covek.

DIon Bomon

- LJudi ima tri vrste: neko, ili je covek, ili je polucovek, ili nije nikakav covek. Covek je onaj ko ima svoj stav i savetuje se sa drugim ljudima. Pola coveka je onaj ko ima svoj stav a ne savetuje se sa drugima. Nije nikakav covek onaj ko nema svog stava a niti se savetuje sa drugima.

Barsija

Tina Poštic

JEZICKE NEDOUMICE

IMENA NARODA...

Imena naroda, državljana i stanovnika mesta pišu se velikim pocetnim slovom: Arapin, Grk, Francuz, Evropljanin, Sloven, Švaba, Vojvodanin, Londonac... Kod imena koja se mogu shvatiti i kao oznake rasa postupak nije ujednacen: velikim pocetnim slovom pišu se Indijanac, Jevrejin, Rom, Ciganin ( može i ciganin ako je upotrebljeno figurativno), ali uvek malim slovom crnac, belac i crvenokožac. Kada je ime naroda upotrebljeno kao zajednicka imenica za oznaku predmeta, životinje, biljke i sl., onda se ime naroda piše malim pocetnim slovom: šarplaninac (pas), hercegovac (duvan), arapin (konj)...

Tina Poštic

MASOVNA RASPRODAJA ORANICA

ODOŠE NJIVE NA DOBOŠ

KUCEVO. - Zaparložene i godinama neobradivane njive u Branicevu, rec je o preko deset hiljada hektara, prodaju se u poslednje vreme za budzašto-kaže Slavoljub Stokic, iz Mišljenovca, radnik mesne kancelarije u Zeleniku, u dolini Peka. Hektar plodne zemlje može da se kupi za svega dve hiljade evra.Ne pamtim za svojih pola veka da je ar zemlje koštao dvadeset pet i trideset evra kao danas.

Ponuda zemlje je iz godine u godinu sve veca a kupci retki. Naši zemljaci u inostranstvu rodom iz Doljašnice ,Mustapica i Boževca kupuju njive od starackih domacisntava koja su egzistencijalno i najugroženija.

- Mnogi naslednici zemlje nimalo ne brinu o svojima ,pa su starci i starice,prepušteni sami sebi, primorani da prodajom njiva i imovine kupuju neophodne lekove i svakodnevne kucne potrebštine - kaže Živadin Jovanovic iz Cešnjeve Bare.

U Rabrovu je zabeležen neverovatan slucaj . Oca su sahranili ljudi iz komšiluka jer sin nije mogao da dode iz Beca,pošto nema uredne radne papire i nije smeo da izade iz zemlje kako ne bi izgubio radno mesto i pravo na povratak u Austriju..

Kraj magistralnih i lokalnih puteva u okolini Malog Crnica, Velikog Gradišta, Petrovca na Mlavi i Kuceva istaknute su table za prodaju oranica.

-Branicevci na radu u inostranstvu imaju dobru uštedevinu. Procenjuje se da u bankama drže više od sto miliona evra. Mnogi bi mogli odjendom da kupe i po pedeset hektara ,ali je teško kupiti citav kompleks u jednom ataru, pošto su oranice usitnjenje.

LJ.Nastasijevic

PCELINJI PROIZVODI SVE VIŠE TRAŽENI KOD NAS I U SVETU

HOMOLJSKI MED SLUŽEN I NA DVOROVIMA

KUCEVO. - Nadaleko poznati homoljski pcelari tvrde da su pcelinji proizvodi viševekovni istinski melem za razne bolesti. Tvrdi se da med, pcelinje sace, polen ili cvetni prah garantovano podmladuju stare osobe i održavaju njihovu životnu vitalnost.

U znak zahvalnosti prema pceli- hraniteljici pcelari Kamenova su joj u centru sela podigli spomenik - jedinstven u svetu. Ovde se pcele gaje u 2.500 košnica, a da med deluje kao svojevrsni antibiotik tvrdi pcelar Dragiša Arandelovic za cije proizvode od meda znaju i Beclije.

- Najhranljiviji je maticni med. Pravi je prirodni afrodizijak. Potrebno je dnevno uzimati svega po trideset grama da bi se covek osecao kao preporoden - dodaje Arandelovic.

Prema recima pcelara Cedomira Ilica iz Vojilova, pcelinji mlec je dobar u lecenju plucnih bolesti, a mešavina cvetnog praha i meda koju on spravlja podmladuje ljude. - Pogledajte mene, zašao sam u osmu deceniju života. Zahvaljujuci medu,još gledam ovaj lepi svet i unucad jer sam postao deda.Imao sam ugroženi život,ali zahvaljujuci pceli,hvala Bogu,eto živim normalno i bavim se pcelarstvom gde godišnje izvrcam oko 1,5 tonu raznog meda. Nadaleko cuveni homoljski med služen je i na engleskim dvorovima. Kreme za negu lica koristile su i beogradske dame pocetkom ovog veka, a sada je najtraženiji i u modi polenov prah. Za skidanje kamenca na zubima poželjno je koristiti pcelinje sace, isticu homoljski pcelari dok je za mamurluk pijanaca preporucljivo pojesti 100 do 150 grama meda i otrežnjenje je moguce vec posle sat vremena. Med deluje i kao antibiotik ako se drži najmanje petnaest minuta u ustima nesažvakan, tek tada se može popiti caša vode.

LJ.Nastasijevic

BORKO RADIVOJEVIC IZ PETROVCA NA MLAVI, CUDO OD DETETA

FRULAŠ SA LEPTIR MAŠNOM

PETROVAC NA MLAVI.

Borko Radivojevic (12) iz Petrovca na Mlavi, jedini je maloletni frulaš u Srbiji koji u školi izucava harmoniku, pošto Muzicka škola u Požarevcu nema odsek za frulu.I pored toga on ima sve uslove da postane virtuoz na fruli,a to mišljenje dele i najpoznatiji srpski frulaši Bora Dugic i Tihomir Paunovic, njegov prvi ucitelj.

Borkov otac Dragi, vlasnik privatne televizije „Ruf"i majka Dragana, poklonili su mu prvu frulu za deveti rodendan, koji je slavio 12 jula 2004 godine. Tada je na njihovo iznenadenje zatražio da mu kupe frulu iako je do tada igrao jedino u mesnom foklornom društvu i nije pokazivao talenat a ni interesovanje ni za jedan muzicki instrument, niti za muziku.

Nešto se dogodilo skoro preko noci,kad je dobio rodendansku frulu u ruke, Borko ju je dugo razgledao, milovao i prstima i rukama. Kad mu je frulaš Tihomir prvi put pokazao kako pravilno da je drži i zasvira sam prve melodije ,njegovoj radosti nije bilo kraja.

- Kolo Moravac odsvirao je za samo dva sata posle prve vežbe- veli otac Dragi. Upisao je harmoniku ali mu je fula u duši, zna i po nekoliko sati neprestano da svira na njoj. Snimio je i CD sa kolom"Prvenac" a na mojoj televiziji nema privilegovano mesto u muzickim emisijama. NJegovu svirku emitujemo kad i druge frulaše iz okoline Petrovca na Mlavi.

Zanimljivo je da se Borko za svaki nastup na priredbama i koncertima priprema na specfiican nacin. Nikad još nije izašao na scenu bez leptir mašne, izglancanih cipela i odela.

LJ.Nastasijevic

RUKOTVORINE ŽIVANE LUKIC ZA IZLOŽBU

ŽIVANA VEZE VEZ

KUCEVO. - Živana Lukic (66) iz Rabrova kod Kuceva, veze i hekla punih pet i po decenija i za to vreme njene ruke izvezu preko hiljadu rucnih rukotvorina koje su i mala umetnicka dela.

Ove nedelje Živana je završila veženje maksi stolnjaka površine 4 kvadrata, koristeci konac i cipku „tulipan.

- Radila sam ga punih mesec dana ,skoro danonocno- veli Živana. Udala sam se 1961. godine i svom mužu sam u miraz, kakav je tada obicaj bio, donela pedeset radova, stolnjaka, jastuka, miljea, košulje, prostirke, cilimove-veli Živana.Tkala sam šarene cilimove, vezla i heklala od malena.Tome me je naucila moja majka Ratiborka..Rad sa vezom mi i danas donosi i zadovoljstvo i smirenje. Žao mi je što mladi ,a pogotovo devojke, danas retko nose vezene predmete.

Svoje rucne radove Živana ne prodaje vec ih cuva u ormarima. Deo rukotvorina Živana je poklonila svojoj snahi Danijeli a deo je ostavila kao dar buducem unucetu, cije se rodenje ocekuje za mesec dana.

LJ.Nastasijevic

DEMOKRATSKA STRANKA POŽAREVCA U CAST SAVINDANA

OBRADOVALI DECU CENTRA

Tradicionalno, peti put zaredom, povodom Svetog Save, dacke slave, predstavnici Opštinskog odbora Demokratske stranke u Požarevcu posetili su prošlog ponedeljka decu i omladinu sa posebnim potrebama smeštenu u Centru za dnevni boravak u Požarevcu i urucili im poklone. Deca su, u znak zahvalnosti, svojim darodavcima prikazali prigodan muzicko-scenski program.

- Javnosti je poznato da je ovaj Centar, uz pomoc Vlade Švajcarske i lokalne samouprave, otvoren 2003. godine i od prvog Svetog Save koji se ovde slavio pa do današnjeg Savindana, Demokratska stranka Požarevac posecuje ovu ustanovu. Nije nam cilj da ovim skrecemo pažnju na DS vec na decu i omladinu sa posebnim potrebama. Uostalom, i u programu DS-a važno mesto zauzima briga o deci i njihovim roditeljima. Potrebno je da, ne samo lokalna samouprava nego i Vlada Srbije, a pre svega njeno Ministarstvo za socijalna pitanja, ucine još dosta toga kako bi se položaj roditelja ove dece poboljšao. U proteklih deset meseci ima pomaka, mislim da se ide u dobrom pravcu i da ce taj položaj biti sve bolji, rekao je prilikom posete Žarko Pivac, narodni poslanik i predsednik OO DS Požarevac.

S.E.

DSS - KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU

STATUS GRADA - NOVA RAZVOJNA ŠANSA

Nakon što je dodatno pojasnio razloge nedavanja podrške obojici predsednickih kandidata u drugom izbornom krugu, clan Opštinskog odbora DSS Požarevac Slavoljub Matic je na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu posebnu pažnju posvetio najnovijim statusnim promenama lokalne zajednice.

- U javnosti se nedovoljno afirmiše ideja o tome da Požarevac dobija status grada. Podseticu da smo se za status grada izborili krajem prošle godine, kada je donošen novi Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Požarevac istinski ima sve kapacitete da organizuje gradsku skupštinu i gradsku vlast. Važan argument je bio i status Kostolca i smatram da je ovo bio najjednostavniji i najizvesniji put da Kostolac, kao gradska opština dobije ono što se godinama zagovaralo. Predstoje nam lokalni izbori 11. maja, birace se gradski odbornici, konstituisace se nova gradska vlast, donece se novi Statut grada, koji ce definisati teritorijalnu organizovanost grada Požarevca. Odbornici DSS-a zalagace se da grad ima dve opštine - Požarevac i Kostolac. Gradska Skupština raspisace i izbore za odbornike skupština opština Požarevac i Kostolac. Pokrenucemo inicijativu da se nakon toga pozovu i meštani opština Malo Crnice i Žabari da se referendumski izjasne o svom statusu i, možda, Požarevac u skoroj buducnosti bude grad sa 4 gradske opštine, pravi privredni, ekonomski i kulturni centar, generator razvoja citavog Okruga, - porucio je Matic.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU G 17 PLUS

NEKOREKTNO OPTUŽIVANJE

Na konferenciji za štampu koja je prošle srede održana u OO G 17 plus u Požarevcu Dragan Peric odbornik i clan proširenog sastava odbora za zaštitu životne sredine ove stranke osvrnuo se na nedavnu posetu Ministra Saše Dragina i reakcije koje su potom usledile.Poslanik i direktor Javnog preduzece Komunalne službe Saša Valjarevic je preko medija napao ministra optužujuci ga da je iskoristio dolazak u naš kraj radi izbornih aktivnosti, ocenjujuci to kao nekorektno.

“Saša Valjarevic je u tom obracanju gradanima rekao da žali za gradenima Kostolca gde su zagadenja velika, da je zdravstveno stanje gracana ugroženo što nije ništa novo. To znamo svi ali se pitamo šta je preduzeto da se to otkloni . Konkretno šta je Saša Valjarevic preduzeo iz svog domena da stvari popravi.Umesto da radi ono što se od njega ocekuje on samo prica .Postoji rešenje o zatvaranju deponije u Kostolcu ali ona nije zatrvorena. Ministar za zaštitu životne sredine je jedan od najboljih i zato je krajnje nekorektno napadati ga za ono što radi” rekao je Dragan Peric.

“USLIKANO” HULIGANSTVO

Jutros oko osam stai u požarevackom pasažu Parma, koji je inace pod video nadzorom zatekli smo troclanu ekipu MUP-a (policajac, inspektpr i kriminalisticki tehnicar) usred uvidaja jednog huliganskog cina. U prvim satima 4. februara razbijeno je staklo na ulaznim vratima prostorije u kojoj rade Okružni i Opštinski odbori Srpske radikalne stranke.

- Bez obzira na mogucu politicku konotaciju, ovo je nedostojno principa demokratije, pa na ovaj gest gledamo kao na cisto huliganstvo. Nešto posle 1 sat po ponoci napustili smo prostorije stranke i ništa nije ukazivalo na nastalu situaciju. Oko 7 sati obavešten sam o razbijanju vrata, o cemu sam odmah obavestio dežurnu službu Policije-rekao nam je Saša Valjarevic, predsednik Opštinskog odbora SRS-a u Požarevcu.

ZAHVALJUJUCI PREVENTIVI U PROŠLOJ GODINI

SPAŠENO BAR 50 ŽIVOTA

Obeležavanju evropske nedelje “Stop raku grlica materice” znacajan doprinos dao je i požarevacki Dom zdravlja, odnosno Dispanzer za žene. U okviru preventivnih pregleda, kroz koje je prošle godine prošlo oko 17,5 hiljada žena, od kojih je 800 adolscentkinja, uradeno je i 5.156 citoloških nalaza, kao prve stepenice na dijagnostickoj lestvici ranog otkrivanja ovog oboljenja.

- U našoj centralnoj citološkoj laboratoriji pregledaju se PA testovi uzeti u dispanzerima za žene na teritoriji Branicevskog okruga (osim peterovacke opštine, privatnih ginekoloških ordinacija i Opšte bolnice “Dr Voja Dulic). Oznaku CA, kada je izlecenje moguce u 95% slucajeva, imale su 22 žene, dok je dijagnostikovano i devetnaest uzoraka sa oznakom “H SIL”, odnosno šesnaest “L SIL” uzoraka, kada je bolest potpuno izleciva, što znaci da je na ovaj nacin spašeno bar 50 žena u Branicevskom okrugu-istakla je dr Vesna Lakic, nacelnica Dispanzera za žene.

Ekipa lekara ovog Dispanzera je tokom prošle godine obavila preko 30 hiljada pregleda pripadnica lepšeg pola. Leceno je 20 hiljada žena sa teritorije požarevacke opštine, a obavljeno je i preko 600 hiruških intervencija. U takozvanim sumnjivim slucajevima, odnosno minimalnim promenama gde bi nastao rak grlica materice, obavljeno je i 1.518 kolposkopija.

- Tokom poslednjih nekoliko godina, organizujemo razne zdravstvene kampanje u saradnji sa Ministarstvom zdravlja RS i brojnim svetskim humanitarnim organizacijama. Generalno, od sprovodenja ovih preventivnih programa koristi ima cela populacija požarevacke opštine, pa i Branicevskog okruga, ali i sam Dom zdravlja. Posle svakog programa, uz cisto profesionalno zadovoljstvo da smo pomogli coveku, Dom je bivao bogatiji za poneki dijagnosticki aparat, laboratoriju ili ordinaciju, što opet koristimo na dobrobit pacijenata, mada ima i takvih projekata kakav je upravo polugodišnja kampanja “prevencija karcinoma dojke kod Romkinja u opštini Požarevac” koji smo zapoceli pocetkom ove godine, u saradnji sa Udruženjem Roma. Naravno, ne zapostavljamo ni druge žene. U svim sumnjivim slucajevima obavlja se mamografski pregled. Generalno. sprecavanjem ili ranim otkrivanjem svih bolesti, proces izlecenja je kraci i uspešniji, a za samu društvenu zajednicu jeftiniji, pocev od manjeg gubitaka dana zbog bolovanja radno sposobnog stanovništva, pa do velikih ušteda na racun Fonda zdravstva-rekla nam je dr Svetlana Radovic, direktorka Doma zdravlja.

U okviru požarevackog Doma rade kostolacki i malocrnicki Domovi zdravlja, kao i više seoskih ambulanti, cime je vecem broju pacijenata “skracen” put do specijalistickog pregleda, obzirom da nije potrebno gubiti vreme na upute. To je posebno važno kada su žene u pitanju, jer prosecna pripadnica nežnijeg pola iz ovih krajeva, sebe, pa i svoje zdravlje, cesto stavlja na zacelje brojnih dnevnih obaveza.

R.R.D.

HALO 92

IZGUBIO ŽIVOT U SAOBRACAJKI

U mestu Voluja, opština Kucevo, 27. januara 2008. godine, oko 7,30c, dogodila se saobracajna nezgoda u kojoj je Nebojša Paunovic (1974) iz Majdanpeka, upravljajuci putnickim vozilom marke “Tojota korola” usled neprilagodene brzine izgubio kontrolu nad vozilom, sleteo s puta i udario u drvo. Od zadobijenih povreda Nebojša je preminuo na licu mesta.

BOMBA U DVORIŠTU

U Požarevcu ,u ulici Osmog juna , uvece 2.februara 2008.godine ,u dvorište porodicne kuce Slobodana V.bacena je bomba.Prilikom eksplozije ,nije bilo povredenih ,došlo je do manjeg oštecenja fasade kuce i putnickog vozila marke „Golf"parkiranog u dvorištu.Od eksplozije, popucala su stakla na putnickom vozilu marke „ford ekskort" vlasništvo njegovog sina ,policijskog službenika Policijske uprave u Požarevcu.i putnickog vozila marke „ford mondeo".Oba vozila bila su parkirana na ulici u blizini kuce.

Na lice mesta izašli su istražni sudija Opštivskog suda u Požarevcu ,zamenik Opštinskog javnog tužioca u Požarevcu i uvidajna ekipa Policijske uprave Požarevac.

Policija intezivno radi na pronalaženju izvršioca i rasvetljavanju ovog slucaja.

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA DIREKCIJA POLICIJE POŽAREVAC

OBELEŽEN 31. JANUAR-NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA: BROJKE OPOMINJU

ODE KUCA U DIM

Duvanski dim sadrži više od 4 hiljade štetnih materija, otrova, koji oštecuju svaku celiju i svaki organ pušaca i osoba u njihovoj blizini.

Zavisnost od duvana se razvija za godinu dana pušackog staža, jer nikotin spada u grupu najjacih droga i najbrže se vezuje za nervne celije mozga.

Nikotin se iz duvana apsorbuje kroz krvotok i za svega sedam sekundi stiže do mozga, dok drogi ubrizganoj direktno u krvotok za to treba dvadeset sekundi.

Sa svakom popušenom cigaretom pušac smanjuje dužinu svog života za 11 minuta. Svake godine duvan odnese više od 3,5 miliona života, odnosno skoro 10 hiljada dnevno.

Vecina zdravstvenih posledica manifestuju se kod pušaca tek posle 2-3 decenije, što stvara lažan utisak da na njih duvan ne ostavlja negativno dejstvo.

Nije zanemariv ni ekonomski momenat: za dve decenije pušackog staža, pušac u pepeljari “ostavi” celu kucu.

R.R.D.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPŠTINSKOG ODBORA NOVE SRBIJE U POŽAREVCU

POMOC LICIMA SA INVALIDITETOM

Savet žena Opštinskog odbora Nove Srbije Požarevac je okupio nekoliko donatora sa teritorije naše opštine i, time, pomogao Opštinskoj organizaciji cerebralne paralize Požarevac da za svoje clanove priredi adekvatno obele-žavanje proteklih januarskih praznika, istaknuto je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare Opštinskog odbora Nova Srbija Požarevac, u prostorijama stranke.

-Pomoc koju nam je Savet žena Nove Srbije pružio vrlo je bitna za naše clanove. Ponašanje Saveta žena uzor je kako saradivati i pomagati, jer unapredenje života invalida nije moguce bez pomoci drugih. Ovo je dokaz da postoji volja da se nešto ucini. To je put i nacin solidarnosti u ovim teškim vremenima, kada treba svi da nam pomognu, i lokalna samouprava i institucije i pojedinci, istakla je predsednica Opštinske organizacije cerebralne paralize Požarevac, Radmila Stjepovic, na što je predsednica Saveta žena OO Nova Srbija Požarevac, Suncica Celabic, dodala:

-OO NS Požarevac tražio je da se iz budžeta opštine Društvu za cerebralnu paralizu dodeli 1 milion dinara. Imali smo obecanja ali naš predlog nije prihvacen. Društvu je dodeljeno umesto 1 milion, 700.000 dinara, cime smo razocarani, istakla je Celabic i porucila:

- Mi cemo svaku akciju Društva za cerebralnu paralizu podržati i u njoj ucestvovati. Ukoliko posle lokalnih izbora dodemo na vlast prvo cemo se angažovati da Opštinska organizacija cerebralne paralize Požarevac dobije vozilo i sve najpotrebnije, s ciljem da poboljšamo uslove života lica sa invalidnošcu.

A. M.

DRAGAN MILOVANOVIC IZBEGAO ZA DLAKU SMRT ZAHVALJUJUCI CUDOTVORNOJ IKONI KOJU POSEDUJE U SVOJOJ KUCI

IKONA BOGORODICINA SPASLA MI JE ŽIVOT

-Odjeknuo je pucanj .Osetio sam tupi bol u ruci, pištolj slucajno opalio iako se nalazio na sedištu. Mislio sam da ce krv da lipti na sve strane iz moje ruke.To se nije dogodilo. Odmah su me kolima prebacili u Dom zdravlja u Veliko Gradište, ali je konstatovana samo lakša telesna povreda. Lekari su se cudili. Krvi nije bilo mnogo pošto metak nije povredio tkivo.

SREDNJEVO.-Misteriozna Ikona majke Bogorodice okružena sa 12 slika apostola, cuvana više od sto godina u porodici Milovanovic, u Srednjevu kod Velikog Gradišta, spasila je život domacinu Draganu (47).

-Tu ikonu koja je bila prašnjava našli smo prilikom rušenja stare kuce pre dvadeset i više godina i cuvali smo je u kuci kao svetinju ne sluteci da ce mi spasiti život-prica Dragan. Ja sam je iz kuce preneo u svoju garažu,gde izmedu ostalog cuvam i jedan Titov portet,pošto sam bio njegov pionir, kao i ikonu svoje krsne slave, svetog Georgija kako ubiva aždahu - narodski receno,sv. Ðurda. Jedne veceri, moj drug Vladan Živkovic došao je kod mene u garažu dok sam popravljao traktor i pozvao me da izademo na pice u selo, da se vidimo sa prijateljima. Pristao sam. Polazeci, slucajno sam pogledao prema ikoni koja je u tom trenutku stajala na tezgi, ne znam ni sam zašto sam je prethodno skinuo sa zida. Rekao sam Vladanu spontano:

-”Vadane, ova ce ikona da nam spase život kad bude trebalo!”

Okrenuo sam se, izašao iz garaže, ostavio ikonu na tezgi ali me izrecena misao nije ostavljala na miru. Bože, šta li sam ja to pomislio, da nisam umislio nešto, prošlo mi je kroz glavu.

Medutim, ikonino dejstvo osetio sam vrlo brzo, vec kroz petnaestak minuta. U centru sela sam naišao na još jednog mog prijatelja Dragana. On je parkirao kombi a kad se savio da uzme sa sedišta neke predmete, odjeknuo je pucanj. Osetio sam tupi bol u ruci, on se uhvatio za glavu , misleci da me je ubio. Shvatio sam istog trenutka da je pištolj slucajno opalio iako se nalazio na sedištu. Mislio sam da ce krv poteci na sve strane iz moje ruke.To se nije dogodilo. Odmah su me kolima prebacili u Dom zdravlja u Veliko Gradište, ali je konstatovana samo lakša telesna povreda. Lekari su se cudili. Krvi nije bilo mnogo pošto metak nije povredio tkivo,prošao je kroz moju ruku kao kroz sir, ali mi nije naneo tešku povredu. Rekao sam tada sebi - “Ima Boga”. Kada sam video prijatelja Vladana, rekao sam mu: “Eto vidiš šta se dogodilo, ikona je stvarno cudotvorna”. I on se prekrstio zajedno sa mnom od cuda.

U porodici Milovanovic svake godine se 26 decembar slavi kao još jedan Draganov rodendan. Tada se pali i slavska sveca, ljubi ikona i izricu molitve za zdravlje ukucana. Dragan pozove i svoje prijatelje na svecanost.

- Verujem u božju promisao i dobrotu. Cudo je neobjašnjivo pošto se, kako su mi rekli lekari, samo jednom u hiljadu slucajeva dogodi da metak u ovakvim situacijama ne povredi nerve.A mogao je da me osakati!

“Ruka mi nije povredena pa mogu u lov na patke i zeceve” - kaže lovac Dragan Milovanovic, srecnik koji je za dlaku izbegao smrt zahvaljujuci cudotvornoj ikoni koju su njegovi preci davno još odnekud doneli .

LJ.Nastasijevic

JEDNIM HICEM DVE PATKE

GOLUBAC

Lovcu Dejanu Stokicu iz Radoševca kod Golupca poslednji lov ostace upamcen po rekordu koji je ovaj mladi clan LU ,,Srndac’’ iz Golupca ostvario u lovu na divlje patke. On je na Dunavu kod stare Golubacke tvrdave iz jednog hica iz puške Ruske proizvodnje MC-21-12 ustrelio dve divlje patke koje su bile u preletu iz susedne Rumunije. -Prvo sam cuo njihovo gakanje,odjednom sam primetio jedno jato od desetak patki,nanišanio i opalio. Na moje iznenadenje pale su dve od po tri kilograma težine. Lovom se bavim od 2003.godine i do sada sam ulovio preko 50 divljih gusaka i patki,desetak zeceva i jednu divlju svinju, kaže Stokic koji je vec poceo pripremu za ucešce u hajci na vuka u Dobri koja ce se održati pocetkom februara ove godine.

LJ.Nastasijevic

ETNO IZLOŽBA GOLUBACKIH ŽENA

GOLUBAC

Clanice Etno mreže i kluba žena u Golupcu priredili su izložbu rucnih radova,suvenira i rukotvorina. Na ovoj izložbi izložene su kape, šalovi,rukavice,ukrasi,suveniri,rucni radovi i rukotvorine dvadesetoro golubackih žena. U organizaciji izložbe su pomogle i nevladine organizacije, Asocijacija za razvoj opštine i Udruženje žena Jefimija.

LJ.N.

GRADIŠTANSKA POSLA: CAREVAC DEVETI PUT BEZ GUDALA

VIŠE OD GLUPOSTI -MANJE OD PAMETI

Ekstremni Velikogradištanci imaju nekoliko svojih i samosvojnih delikatesa. Prvi, da pomocu elektrike ilegalno u vodama Dunava i Srebrnog jezera izlovljavaju ribu. Drugi, da cim im se pruži prilika u vecim kolicinama odnose, naravno ne placajuci, zamašne kolicine humusa. Treci je skoro za Ginisovu knjigu.

NJihov zemljak, cudesni violinista i neponovljiv baštinar muzicke tradicije u Srba Vlastimir Pavlovic Carevac baš nema srece. Osam puta do sada sa njegove biste u parku, ispred opštinske zgrade neko je odnosio gudalo. Ostala je samo prazna ruka u vazduhu nenadmašnog majstora. Nikada izgrednici nisu pronadeni,pitanje je da li su temeljno i traženi. Carevac je zaslužio više poštovanja jer bez njegovog imena i cuvene pozorišne glumice Žanke Stokic, ovaj deo Podunavlja bio bi poprilicno anoniman.

Stavice,u to nema sumnje, i deveti put javni i kulturni radnici Velikog Gradišta gudalo na bistu. Ali, ako se ne obuzdaju vandali, situacija ce biti vracena u rikverc.

S. Ristic

U PETROVCU ODRŽANA PROMOCIJA KNJIGE „PETROVAC NA MLAVI - PREDELI SECANJA” ZORKE KNEŽEVIC

SECANJA ŽIVE U COVEKU KAO IKONE

Naslov ovog teksta uzet je iz predgovora knjige o Petrovcu Zorke Kneževic, jer najpotpunije govori o samoj knjizi. U to su se mogli i uveriti posetioci na promociji knjige koja je održana prošlog petka u holu srednje škole „Mladost” u Petrovcu. Uvodnicar Danilo Radojkovic direktor Narodne biblioteke u Petrovcu je istakao:

„Ova knjiga je objavljena prošle godine i svoju prvu promociju je imala na Beogradskom sajmu knjiga, izašla je u izdanju izdavacke kuce „Srpska knjiga” iz Rume i ovo je knjiga koja govori o našem mestu i našoj opštini iz ugla poznatih licnosti iz kulturnog i javnog života koji su duže ili krace vreme boravili u našem mestu”.

Zatim je Radiša Dragojevic predsednik opštine pozdravio sve prisutne a posebno goste recima : „ Dragi prijatelji, kao što je pesnik rekao, ponovo vas je razvigorac doveo u Petrovac na Mlavi. Mi smo srecni i uzbudeni i ovoga puta želimo vam dobrodošlicu, namerno ne kažem dragi gosti, jer svi smo mi pomalo domacini ovde i vi ste odavno pomalo Petrovcani. Ja sam rado prihvatio ideju koju mi je Zorka Kneževic dala da sve naše prijatelje koji su kažem Petrovcani na neki nacin, u jednoj knjizi sakupimo i da oni ožive secanja i daju svoje videnje Petrovcana i naše opštine. I evo ta knjiga je veceras pred nama”.

Zorka Kneževic autor knjige, dugo se bavila kulturnom delatnošcu u okviru Kulturno - prosvetne zajednice Petrovca i Srbije i Saveza amatera Srbije. Piše pesme i bavi se slikarstvom. Objavila je dve zbirke pesama i priredila pet samostalnih izložbi. Jedan je od pokretaca, dugogodišnji organizator i ucesnik akcija i manifestacija u kulturi kao Takmicenje sela Srbije, TV emisija Zbanje - imanje, Decije likovno stvaralaštvo DELIS, Evropska smotra srpskog folklora. Za rad i doprinos u kulturi opštine Petrovac i Republike Srbije dobila je više priznanja, medu ostalima i Vukovu nagradu, Povelju Kulturno - prosvetne zajednice Srbije i Oktobarsku nagradu opštine Petrovac.

Obracajuci se posetiocima izrazila je licno zadovoljstvo što se kulturni život u Petrovcu i dalje neguje, sadržajan je brojnim dešavanjima a zatim je nastavila: „ covek se ne može secati u oronuloj i urušenoj kuci, nego u necemu što traje i što raste. U 2005. godini ja sam sebi dala slobodu da u ime Petrovcana, uz saglasnost predsednika opštine Radiše Dragojevica, uputim pismo ljudima za koje znam da su ovde bili i da im Petrovac nešto znaci. I trideset ljudi je odgovorilo što je mene još više obavezalo i nekako uverilo da ljudi koji dodu i nešto dožive, a pravi su stvaraoci, to i cesto ostane. I evo ova knjiga je mali doprinos o jednom vremenu.

Jedno mesto nikad ne može biti toliko malo, toliko daleko od metropole ako u njemu žive ljudi koji stvaraju i taj život cine sadržajnim. Verujte kada procitate ovo što su napisali naši poznati umetnici videcete da je to velika stvar i cast za Petrovac što su svi oni dali jedan doprinos i rekli o tom mestu ono što iskreno misle”.

Branko Lazic, književnik i dugogodišnji prijatelj i saradnik Zorke Kneževic takode je uzeo ucešce u promociji: „ U središtu ovih zbivanja u prošlosti o kojima govori knjiga nalazi se Kulturno - prosvetna zajednica, koja je takode jedno vreme bila osporavana i ukidana. KPZ se našla u središtu našeg svakodnevnog života ono što su bili i sredina i zaostalost, nacin ishrane, nacin života, ona je dugo radila na tome i zahvaljujuci ljudima koji su je vodili, KPZ je imala zasluge u tome što je ostvarila okupljanje naroda i to je tako jedna bitna cinjenica. U tom poslu, u tom htenju, u tom idenju kroz vreme našla se i Zorka i svi ovi uvaženi ljudi koje je ona sazdala u knjigu. Kao i sve knjige, nije lako nastala, ali je velika i znacajna. Znacajna je po tome što su bili ljudi u tom zbližavanju, u tom prestrojavanju, u onome što su nam društvena, politicka i kulturna stvarnost. Po tome je vredna”.

U knjizi se nalaze secanja o Petrovcu, izmedu ostalih : književnika LJubivoja Ršumovica, Radomira Andrica, Mome Dimica, Dobrice Erica, Srbe Ignjatovica, Raleta Damnjanovica, Cedomira Mirkovica, operskih prvaka Milke Stojanovic i Živana Saramandica, muzickog umetnika Tripa Simenutija, novinara Jovana Aleksica, Kosare Balabanovic, Miloša Jeftica, Milana Kneževica, Vasilija Tapuškovica, Vide Tomic i drugih.

Ovo vece publika je imala zadovoljstvo da pozdravi goste LJubivoja Ršumovica i Radomira Andrica koji su govorili svoje stihove o Petrovcu a nadahnuto su pevali ruske pesme Milka Stojanovic i Živan Saramandice. Odlomke iz knjige kazivala je glumica Vesna Stankovic.

Bilo je to još jedno uspešno vece u organizaciji Kulturno - prosvetnog centra, Narodne biblioteke i srednje škole „Mladost”.

D.Ilic

BIBLIOTEKA PROSLAVILA 135 GODINA POSTOJANJA

KNJIGA BLIŽA CITAOCU

KUCEVO.- Biblioteka ,,Nikola Sikimic - Maksim'' proslavila je 135 godina od osnivanja prve knjižnice i citaonice u Kucevu.

Kucevljanima je predstavljena i izložba knjiga o Svetom Savi.Gosti su mogli da vide najvažnije detalje iz života i dela velikog srpskog prosvetitelja.Urucene su i godišnje nagrade najstarijem i najmladem citaocu Biblioteke, Urošu Višujicu i Miloradu Petrovicu. Dugogišnji clan biblioteke Stevan Ilic ovoj kulturnoj ustanovi povodom 135-godišnjice postojanja i rada urucio je ,,Zavet ratnika oslobodilackih ratova Srbije i Crne Gore od 1912-1918.godine potomcima.

- Ova najstarija ustanova u kulturi Kuceva-Narodna biblioteka ,,Nikola Sikimic-Maksim'' danas predstavlja ,,umno razvice'' u gradu na Peku i u Homolju. NJen tzv. Ustav, smatrao se jednim od najboljih u Srbiji. Prvi clanovi, njih 19 ostace poznati po tome što su prilikom uclanjenja položili dukat u Fond.Ostalo je zapisano da je citaonica pocela rad sa 18 glasnika od Srpskog ucenog društva,sa nešto knjiga i ondašnjih novina. Danas je to kulturna ustanova koja poseduje veliki broj strucnih knjiga iz oblasti ekonomije, beletristike, umetnosti, engleskog jezika - zbirku koju je poklonila Engleska ambasada,kao i naslova u oblasti poezije.Ono što nas raduje a to je što u biblioteku danas dolaze veliki broj mladih citalaca koji su stekli naviku da redovno dolaze u Biblioteku i da citaju knjige kojih u našim rafovima ima preko 33 hiljade,rekla je na ovoj svecanosti,direktorka biblioteke Violeta Ilic.

Za ovu priliku pesnikinja Živojka Žujkic napisala je i dve pesme posvecene Svetom Savi.

LJ.Nastasijevic

OBELEŽEN 31.JANUAR - NACIONALNI DAN BORBE PROTIV PUŠENJA

OTROVOM PROTIV ZDRAVLJA

U Kucevu su povodom 31. januara- Nacionalnog dana borbe protiv pušenja, organizovana kratka predavanja u 4 osnovne škole u Kucevu, Rabrovu, Voluji i Turiji, i srednjoj školi u Kucevu, pod sloganom "Sto odsto bez duvanskog dima". Nosioci ovih aktivnosti su zdravstveni radnici,prosvetni radnici i Crveni krst, kao i sami ucenici koji su svojim vršnjacima prezentirali najnovije podatke o posledicama koje na organizam ostavlja pušenje.

U cilju snimanja stanja zašto mladi puše, medu 120 srednjoškolca sprovedena je anonimna anketa koja je pokazala da 57,50% ne puši, jedan broj to cini ponekad a ostali stalno, da najviše njih to cine kada su u društvu, da u toku dana najveci broj popuši do 5 cigareta, dok 5,83% puši preko 20 cigareta. Najveci broj pušaca se izjasnio da je sa pušenjem zapoceo u periodu od sedmog do osmog razreda osnovne škole, dok su ranijih godina sa uzimanjem cigareta pocinjali u srednjoj školi.

Na pitanje da li njihovi roditelji puše, njih 24,17% se izjasnilo da oba roditelja puše, a ostali da jedan od roditelja puši, dok se više od polovine izjasnilo da im roditelji nisu pušaci.

Na pitanje da navedu razlog zbog koga su se odlucili da koriste cigarete, najveci broj je odgovorio da ne zna zašto to radi.

Da pušenje na javnim mestima treba potpuno zabraniti izjasnilo se 62,50% ispitanika, što se do 2009.godine i planira.

Ucenicima su predocene bolesti koje izaziva pušenje, kao i posledice koje trpe deca pušaca, a to su: hipertenzija kod dece, astma, upala pluca,alergije i bolesti srednjeg uha. Negativnim posledicama duvanskog dima izloženi su i nepušaci koji se nalaze u okruženju onog koji puši.

Naglašeno je i koliko otrovnih materija sadrži cigareta,prema nekim navodima cak 4.000, kao što su: sumpor,antifriz,azbestna vlakna,titan-dioksid, amonijak, od koji su neke i radioaktivne cak 70 elemenata utice na pojavu raka!

Tendencija u Srbiji je da se broj pušaca smanjuje, ali je naša zemlja ipak pri samom vrhu u Evropi.

Cilj kampanje je da se mlada populacija upozna sa svim štetnostima koje izaziva duvanski dim, i da im se predoce zdravi stilovi života.