Header

ŽABARI: USKORO CENTAR ZA LOKALNE USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE

DA STAROST NE BUDE TERET

- U adaptaciju stare školske zgrade uložice se više od 2,5 miliona dinara zajednickih sredstava opštine Žabari i Ministarstva za rad o socijalna pitanja – Za projekat zaduženi Svetlana Dinic i Sima Jevtic. Geronto domacice vec pocele rad po selima „moravske magistrale“

U opštini Žabari,, jednoj od najnerazvijenijih u Srbiji, pocela je realizacija izuzetno znacajnog projekta Ministarstva za rad i socijalnu politiku pod nazivom „Planiranje lokalnih usluga socijalne zaštite“, a ohrabrujuca je cinjenica da je njega medu prvima prihvatilo upravo ovo pomoravsko podrucje.

„Ugovor o realizaciji projekta su zajednicki pre isteka prošle godine potpisali ministar rada i socijalne zaštite Rasim Ljajic i predsednik opštine Žabari Miodrag Filipovic. Projekat je „težak“ 4,6 miliona dinara, od cega ce samo na ime adaptacije stare školske zgrade u Žabarima biti izdvojeno 2,5 miliona dinara, - kaže Svetlana Dinic koja je u ime opštine zadužena za moritoring.

Vec su geronto domacice pocele rad u selima takozvane „moravske magistrale“ Porodinu, Žabarima, Simicevu, Oreovici, Aleksandrovcu i Vlaškom Dolu. Za sada ukupno rade cetiri domacice, ali kad se „razmahne“ projekat radice ukupno 15 domacica koje su „prošle“ kroz obuku. One starima i iznemoglima pomažu u kuci,zagrevaju stan, spremaju hranu,nabavljaju lekove,staraju se o higijeni,popravljaju uredaje,vode stare na kulturne priredbe ili u crkvu.

„Razloga za sprovodenje u život ovog projekta ima na pretek, a jedan od kljucnih je da na podrucju naše opštine ima više od 3.330 žitelja starih izmedu 65 i 80 godina. Istovremeno, veliki broj je nezbrinut, oronuo od starosti, napušten od rodbine i uglavnom bez sredstava za život“ Ovde je suština da starost bude radost a ne teret, -dodaje Sima Jevtic, direktor Centra za socijalni rad.

Kako se ocekuje, u klubu za stare strucni tim Centra za socijalni rad vršice edukaciju starih lica i to pre svega sa Domom zdravlja u Žabarima. Radovi na obezbedivanju prostora krenuce pocetkom februara i trajace ne duže od dva meseca. Podsecamo, da ce se adaptacijom pomenute stare škole dobiti odgovarajuci prostor za smeštaj Centra za socijalnin rad, kao i višenamenska sala za druženje starih lica, ambulanta i cajna kuhinja.

S.R.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE LDP POŽAREVCA

USKRACIVANJE PODRŠKE POLJOPRIVREDI

Na konferenciji za novinare Liberalno demokratske partije Požarevca, o stanju u poljoprivredi govorio je Dragan Radosavljevic, predsednik Odbora za poljoprivredu. "Vlada je ove godine poljoprivredi umanjila buxet za 25% u odnosu na prošlu godinu. Ministarstvo poljoprivrede je najavilo ukidanje subvencija po hektaru obradive površine pojedinim grupama individualnih poljoprivrednika, sa cime se mi ne slažemo i upucujemo oštar protest, jer ih ovom uredbom stavlja u podreden i nekonkurentan položaj na tržištu. Ako se u Ministarstvu brinu da ne pomažu prave proizvodace ili nisu sposobni da ih prepoznaju, mi ih možemo vrlo lako uveriti našim proizvodima prodatim na tržištu. Ovim se poljoprivreda, kao jedna od retkih grana privrede koja je prošle godine imala suficit u razmeni sa inostranstvom, kažnjava. Ako se Ministarstvo u Vladi i Skupštini nije izborilo za adekvatan buxet, neka ono što ima bar pravicno rasporedi.

Svi znamo koliko je poljoprivreda, a posebno ratarstvo u teškom položaju, tako da bez pomoci države ratari nece moci da zasnuju kvalitetnu proizvodnju, s obzirom da su najavljene i do 70% vece cene inputa, mineralnog dubriva, semena i sredstava za zaštitu, a da se pri tome cene poljoprivrednih proizvoda realno pale u odnosu na prošlu godinu. Država ce možda uštedeti milijardu, dve dinara, ali ce mnogo više izgubiti u podbacaju proizvodnje.

Mi danas na tržištu imamo izuzetno visoku cenu mesa, zahvaljujuci pogrešnim politikama ranijih vlada, a ako se ova najavljena uredba sprovede vrlo brzo cemo imati i nedostatak ratarskih proizvoda, pšenice kukuruza, soje i suncokreta. Nije domacinski pomagati nekog ko nije u stanju da zaradi ni za plate svojih radnika, dok se poljoprivredi koja donosi dobit uskracuje i ono malo osnovne podrške pravdajuci to ekonomskom krizom. Ekonomska kriza je tamo gde ima viška robe, a nedovoljno kupaca", zakljucio je Radosavljevic.

D.Dinic

BAMBILEND

Aca Lukic

Tuga je i grehota, videti kako izgleda negdašnji, a i sadašnji prostor Bambilenda. Ruiniran, zapušten, zakorovljen, do bestidnosti pokraden. Sve što je bilo upotrebljivo, pojedini i nesavesni gradani (zašto ne reci najgori medu Požarevljanima?) razvukoše sa tog prostora, kao da je bila u pitanju Alajbegova slama. Za otimanje imovine, nikom nije falila dlaka sa glave. Ispada da se gruba i hajducka krada necije imovine, pretvara i promoviše u vrlinu ponašanja?

Nakon svega, tužno ogoljeni prostor, koji je imao svoju namenu, pretvoren je i sveden na kucu strave. U ime koga; u ime cega je taj vandalizam pocinjen? U cije je svrhe naneta sramota i ljaga licu našeg grada?

Sme li se požarevackim barabama dopustiti da dokrajce prostor Bambilenda?

Tolerisati bahato ponašanje pojedinaca prema tom objektu je zlocin prvog reda. Nije li nemaran odnos gradana prema tom prostoru dovelo u pitanje cast požarevacke sredine? Dokle ce ta bruka trajati? Hoce li je i ubuduce biti? Ima li odvažnih, i odgovornih da se odupru takvom usijanom ludilu, da stanu na rep ružnom dogadanju? Ima li pameti, da se prostor Bambilenda vrati vlasnicima, e, da bi bio od višestruke koristi po vlasnike, i po grad Požarevac?

Ako se zalažemo, za neprikosnovenost privatne svojine, svojine uopšte, valjda prava i obaveze koje proisticu iz njenog prava, moraju biti zašticena u punoj meri. Cija god svojina da je u pitanju, ona mora biti zagarantovana u potpunosti.

Naš odnos prema svojini u gradu Požarevcu, valja temeljiti na osnovnim princima jednakosti po svakog. Niko nema pravo da se po istom ili slicnom pitanju svojine, ponaša kako mu je volja. Zakon mora štititi posednika svojine, od ludaka i nasilnika naviknutih da posežu za tudim dobrima. Svojina ne trpi dvostruke aršine, (biti kome majka, a nekome pomajka) i zakon Republike Srbije je tu jasan. Ucinjena šteta na prostoru Bambilenda, izvesno je nikome ne služi na korist.

Usudujem se da kažem, svidalo se to kome ili ne, da bi ovaj prostor što pre trebalo vratiti nameni za koju je izgraden. Oni koji žive u saglasju sa mitologemama koje su pripisivane Bambilendu u prošlosti, moraju i sami postati prošlost. Ideološka papazjanija je trijumfovala, u glavama sa pomucenom pameti. Ideološka papazjanija ne sme biti model koji ce ponovo trijumfovati. U demokratskom društvu komesarska idolatrija gubi smisao.

Zemlji Srbiji je potreban svaki objekat koji može doneti zaradu - ostvariti zaradu. Bambilend je jedan od tih prostora kad je u pitanju naša sredina. Koliko stranaca kruži zemljom Srbijom u potrazi za lokacijama za svoj biznis? Postavlja se pitanje, zašto bi objekat koji ima izvanrednu lokaciju, zvrjao prazan? Zašto bi taj objekat, u stanju u kome sa nalazi proizvodio gubitke vlasnicima i gradu Požarevcu?

Tvrdim i ostrašcenim požarevackim glavama, ako takvih još ima, valja ponoviti, da su „ratne sekire“ iz prošlosti zakopane. Deklarativno u zemlji Srbiji, vec su izmireni „bivši i sadašnji protivnici“, ideološki protivnici, levi i desni, „gornji i donji“. Rovovska psihologija ne donosi dobro nikom.

Šteta proizvedena tudom bahatošcu, mora biti zajednicka briga svih nas.

Vlasnici Bambilenda bi morali svoj prostor da privedu nameni. Grad Požarevac, bi morao da inicira i omoguci da se to dogodi. Da pomogne, da se jedna normalna atmosfera sa stanovišta privredivanja u Požarevcu ostvari.

Sramota je da se po pitanju objekta Bambilenda toliko dugo cuti.

Nepojmljivo je da vlasnici, a i Grad pristaju na cutanje.

Kamo srece da vec tokom ovog proleca, prostor Bambilenda zaživi. Da može ugostiti mnogobrojne dacke eksurzije i turiste. Da bude u situaciji po prirodi svog posla, da uposli mnogobrojne Požarevljane. Prihod nam je preko potreban. Taj objekat je, ma koliko tud, ma koliko smatran tudim, pitanje našeg obraza.

Rešenje za svaku nepoznanicu postoji. Uporno odlaganje i cekanje košta. Suocimo se sa problemom. Ako „žaba mora da se proguta“, nek se proguta bez odlaganja.

Aleksandar Lukic, književnik

FUNKCIONERI LOKALNE SAMOUPRAVE SA NOVINARIMA OBIŠLI GRADILIŠTA U POŽAREVCU

LEPO VREME "OTVARA" RADOVE

- Gradonacelnik Miodrag Milosavljevic i predsednik Gradske skupštine Požarevca Miomir Ilic sa saradnicima obišli prošlog cetvrtka nekoliko lokacija na kojima se izvode gradevinski radovi i interesovali se o rokovima njihovog završetka i problemima sa kojima se susrecu investitori i izvodaci radova

Gotovo prolecne temperature protekle sedmice podsetile su nas da se polako primice kraj još jedne zime a približava pocetak nove gradevinske sezone. Mnogi radovi na lokacijama u Požarevcu zapoceti prošle godine pa prekinuti zbog zimskih temperatura, bice nastavljeni cim vremenske prilike to dozvole. Ovo su prošlog cetvrtka funkcionerima lokalne samouprave-gradonacelniku Miodragu Milosavljevicu, zamenici gradonacelnika Vukici Vasic, predsedniku Skupštine grada Miomiru Ilicu i njegovom zameniku Milicu Jovanovicu, obecali investitori i izvodaci radova na nekoliko gradskih lokacija koje su oni sa novinarima obišli.

Delegacija

U ulici Draže Markovica radovi su prekinuti zbog vremenskih uslova, a kako je objasnio Saša Isakovic, šef urbanisticke službe u Direkciji za izgradnju, ostalo je da se završi još oko 300 metara poplocavanja kolovoza i da se na pocetku i na kraju ulice ugradi 260 metara kaldrme.

- Za sve te radove potrebno nam je petnaestak dana lepog vremena. Što se tice ostalih radova mogu reci da su ovde kompletno uradeni rasveta, podzemne instalacije Telekoma, podzemne instalacije elektromreže... Za dodatne radove na uredenju kolovoza potrebno nam je još oko milion i 200 hiljada dinara, a za završetak trotoara oko 500 hiljada. Nadamo se da ce to rebalansom buxeta biti obezbedeno. Tacno je da smo, što se tice gradevinskih radova, prekoracili granice finansijske konstrukcije koja je podrazumevala 12 miliona dinara iz buxeta i milion dinara iz Fonda zaštite životne sredine. Preko toga bice ovih milion i 700 hiljada koliko nam je potrebno za završetak investicije, rekao je Isakovic. Na pitanje gradonacelnika da li su prevazidene sve sporne situacije sa Zavodom za zaštitu spomenika, Isakovic je odgovorio da ce se ugradnja kaldrme obaviti onako kako to insistiraju strucnjaci iz Zavoda.

Zbog primedbi gradana koji žive u ulici Draže Markovica da radovi dugo traju, gradonacelnik je apelovao na izvodace da se "ova prica što pre privede kraju" zašta ce pare biti obezbedene rebalansom buxeta. Predsednika Skupštine interesovalo je kako ce se u pomenutoj ulici odvijati saobracaj i kakvi se uslovi parkiranja planiraju. Dobio je obaveštenje da ce o pretvaranju dvosmerne ulice u jednosmernu morati da odluci Gradsko vece, kao i da pešacka zona nije bila moguca obzirom na obavezu da se gradanima obezbedi prilaz kolima do njihovih dvorišta. Isakovic je podsetio da postavljene ploce u ulici Draže Markovica izdržavaju težinu do 10 tona, ali da ce se saobracajnim znakom dozvoliti nosivost do 2 tone. Parkiranje automobila na kolovozu i trotoarima bice zabranjeno.

Industrijska zona-buducnost Požarevca

Na lokaciji "Industrijska zona" u Požarevcu na kojoj treba da se uredi 13 hektara zemljišta za potrebe privatnih preduzetnika, Aca Pavlovic, strucni saradnik za investicije u Direkciji za izgradnju informisao je da ce se radovi odvijati u dve etape, da prva faza obuhvata uredenje cetiri i po hektara koja su vec isparcelisana na 20 placeva velicine 20 i 25 ari.

- Namera je da uredimo ovaj prostor, da svi oni koji su zainteresovani da ovde krenu sa privatnim biznisom dobiju kompletne uslove za rad, celokupnu infrastrukturu pocev od puta preko kanalizacije, vode i struje. Prvu fazu nismo završili prošle godine jer su iskrsli problemi vezani za nerašcišcenje imovinsko - pravne odnose, Fabrika Morava je zauzela 27, a Gorani oko 13 i po ari, postavili su ograde zbog kojih izvodac nije bio u mogucnosti da radi. Oba slucaja su pred javnim pravobraniocem i ocekujemo da nam pomogne da ovo rešimo, napomenuo je Pavlovic od koga je gradonacelnik zatražio mišljenje o problemima koje zbog uredenja Industrijske zone ima Enel. --Mi u Direkciji nemamo informacije o tome, odgovorio je Pavlovic. Gradonacelnik je insistrirao da se stupi u kontakt sa predstavnicima Enela i ostalim komšijama koji su zauzeli površine kako bi se otklonili svi problemi, jer "ne sme nam se desiti da napravimo Industrijsku zonu a da posle imamo probleme sa prolazom, kanalizacijom, imovinsko-pravnim odnosima. Sve to prethodno moramo rešiti kako dara ne bi bila skuplja od mere, rekao je gradonacelnik. U vezi sa ovom problematikom Voja Pajic, pomocnik gradonacelnika za urbanizam najavio je skoro donošenje plana detaljne regulacije što je obaveza Gradske uprave i Direkcije za izgradnju. Plan detaljne regulacije je osnov za nešto što treba da se radi na terenu, on stvara uslove da se izbegnu problemi zbog cega je neophodno da se ovaj dokument donese pod hitno. --Uredenje Industrijske zone bice nastavljeno ali moramo paralelno i ubrzano da radimo i na planskoj dokumentaciji. Ocekujem da u narednom periodu Skupština donese odgovarajuce odluke koje se ticu naknade za uredenje i korišcenje gradevinskog zemljišta, jer tim odlukama definišemo šta želimo sa Industrijskom zonom i malom privredom, rekao je Pajic.

Ocenjujuci da je Industrijska zona buducnost Požarevca i pretpostavka za zapošljavanje velikog broja mladih ljudi, Miomir Ilic je obecao da ce svi nastali nesporazumi na ovoj lokaciji uskoro biti otklonjeni tako što ce gradonacelnik i predsednik Skupštine pozvati sve predstavnike organizacija koje imaju probleme na terenu da u direktnom razgovoru dodu do zajednickih rešenja. .

Novi sistem vodosnabdevanja

Na vodoizvorištu "Kljuc" na kome se izvode radovi na novom rezervoaru zapremine 5.000 kubnih metara, Zoran Živanovic, predsednik Nadzorne grupe Grada Požarevca upoznao je celnike lokalne samouprave i novinare da se ova Nadzorna grupa stara i o rekonstrukciji potisnog cevovoda 400/350 milimetra od azbestcementnih cevi kroz centar Požarevca.

- U našoj nadležnosti je i projekat povecanja efikasnosti i smanjenja gubitaka u sistemu vodosnabdevanja grada Požarevca. Što se rezervoara tice može se reci da smo u pocetnoj fazi, uraden je donji sloj betona, trenutno se pripremamo za dalje betoniranje. Izvodac radova je Konzorcijum u kome je nosilac posla Štrabag iz Beca, a u Konzorcijumu je i "Velika Morava" iz Beograda. Vrednost obe investicije, i rezervoara i cevovoda je dva miliona i 800 hiljada evra, od toga samo rezervoar vredi milion i 700 hiljada, a zamena cevovoda nekih 750 hiljada evra, ostatak su sredstva za nepredvidene radove. Sredstava su obezbedena iz Programa podrške opštinama Severoistocne Srbije koji finansira Evropska unija. Radovi na zameni cevi kroz Požarevac predvideni su u leto, u junu mesecu i trebalo bi da traju cetiri meseca. Za vreme odvijanja ovih radove morace da dode do izmene režima saobracaja u gradu zbog cega je izvodacu radova dat rok da do 20. februara dostavi projekat regulacije saobracaja.

Na vodoizvorištu "Kljuc" izjavu je novinarima dao i NJillam Lenjis, voda tima MSP-NE, Programa za pomoc podrške opštinama Severoistocne Srbije:

- Požarevac je zadovoljio sve kriterijume kada je u pitanju Projekat vodosnabdevanja vredan 2,8 miliona evra. Cestitam lokalnoj samoupravi što je obezbedila svu potrebnu dokumentaciju i što je dobila ovaj projekat. Moje cestitke Požarevljanima i što ne rade samo na ovom projektu nego i na projektu detekcije gubitaka u koji je uloženo 500 hiljada evra. Ovo nije kraj naše saradnje vec njen pocetak. Svida mi se što se Grad Požarevac veoma trudi da poboljša kvalitet života svojih gradana. Na kraju recicu da novac ne rešava stvari vec da stvari rešavaju ljudi, a mi u Požarevcu imamo takve ljude.

S.E.

POVODOM 4. FEBUARA, SVETSKOG DANA BORBE PROTIV RAKA

OSTAVITE PUŠENJE, ŽIVITE ZDRAVO!

U Srbiji svake godine umre gotovo stotinu hiljada ljudi, a svaka peta umrla osoba žrtva je malignog tumora od koga godišnje oboli novih 30 hiljada ljudi. Muškarci najcešce obolevaju od karcinoma pluca, dok su kod žena u pitanju maligni tumori dojke i grlica materice. Strucnjaci smatraju da se nova maligna oboljenja mogu spreciti promenom nacina života, zdravom ishranom, fizickom aktivnošcu i pre-stankom pušenja.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije leci se više od 11 hiljada pacijenata, a kod polovine njih dijagnostikovan je neki od oblika malignog tumora, medu kojima prednjaci rak dojki od koga sve više obolevaju i devojke mlade od 18 godina. A da ovo oboljenje predstavlja pravu opasnost govori i podatak da se iz godine u godinu broj obolelih povecava za oko 4 hiljade. Muškarci najcešce obolevaju od karcinoma pluca, od raka prostate i raka debelog creva. U svetu je kod žena primeceno da karcinom pluca takode pocinje da se približava vodecem mestu na listi oboljenja sa smrtnim ishodom. Pored karcinoma dojki kod žena u Srbiji veoma je zastupljen i rak grlica materice koji se može izbeci metodam ranog otkrivanja.

- U periodu od 1999. do 2003. godine najveca smrtnost kod muškaraca Branicevskog okruga bila je od karcinoma pluca i bronha, a zatim od karcinoma debelog creva, želuca i prostate. Kada su žene u pitanju one su u istom periodu najviše umirale od karcinoma dojke, a potom od karcinoma pluca i bronha, debelog creva i grlica materice. Od izuzetnog znacaja je podsetiti javnost na mogucnost prevencije ovih vrsta malignih tumora. U organizaciji Ministarstva zdravlja od pocetka godine pokrenuta je kampanja odvikavanja od pušenja sa naglaskom na štetnost pasivnog pušenja nepušaca u zadimljenim prostorijama. Duvanski dim je uzrok karcinoma pluca i bronha u blizu 90 slucajeva, a važan je faktor rizika i za karcinome drugih lokacija.Takode treba istaci da su redovni pregledi i pravovremeno otkrivanje raka siguran nacin da se smanji smrtnost od raka dojke, grlica materice, debelog creva i prostate. Prema broju novoobolelih i umrlih žena od raka grlica materice naša zemlja je na neslavnom prvom mestu u Evropi zbog cega je na zahtev Ministarstva zdravlja usvojen zakon o skrining programu za rak grlica materice, odnosno o pozivanju žena starosti izmedu 25 i 69 godina na ginekološke preglede svake trece godine. U planu je da se skrining program uvede i za rak dojke i debelog creva, saznajemo od nacelnika Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti dr Gorana Nikolica, spec. epidemiologije.

S.E.

DOKTOR ZA VAS

IMUNOTERAPIJA

Uprkos brojnim farmaceutskim preparatima za lecenje, prevenciju alergijskih bolesti imunoterapija koja se sprovodi sa ekstraktima alergena na koje je osoba alergicna, predstavlja jedinu terapiju koja indukuje alergijsku toleranciju ( da postaneš neosetljiv na allergen ).

Može se reci jedini etiološki postupak-delovanje na uzrocnika simptoma. Pošto se sprovodi sa specificnim antigenom-alergenom (uzrocnikom alergijske reakcije ) naziva se alergen specificna imunoterapija.

Pretpostavljeni mehanizam dejstva je delovanje na kljucne celije imuniteta popravljajuci njihovu poremecenu ravnotežu.

Sprovodi se davanjem vakcina (rastvor alergena ) sa najvecim razblaženjem i postepenim povecanjem koncentracije alergena do doze održavanja, odnosno do doze pri kojoj kontakt sa alergenom ne dovodi do simptoma bolesti.

Danas najcešce primenjivani oblici imunoterapije su:

-supkutana imunoterapija

-sublingvalna

Oralna

-imunoterapija alergoidima

-rekombinantne vakcine

-anti IGE-AT

Kod nas se primenjuju dva osnovna oblika:

-supkutana (daje se u nadlakticu putem injekcije. Po postizanju doze održavanja daje se na 4 nedelje 3-5 god. a zaštitni efekat je oko 3 god. Primenjuje se kod venoma: pcela, osa, stršljen, kod polena, grinje, k. prašine.)

-sublingvalna ( pocinje se sa najnižim dozama koje se svakodnevno povecavaju u toku 45 dana a zatim se prelazi na dozu održavanja koje se uzimaju 2 puta nedeljno u periodu 3-5g. stavljanjem ispod jezika.Zaštitni efekat je 3do 5g. Ovo je prihvatljiviji oblik zbog lakšeg nacina davanja narocito kod dece a i manji je rizik od neželjnih reakcija kako lokalnih a narocito sistemskih . Primenjuju se kod dece posle 5god. života.)

Zakljucak: IT je pokušaj manipulacije našim imunim sistemom, odnosno osetljivost pretvoriti u toleranciju ( neosetljivost ) na alergene i spreciti razvoj bolesti.Treba dodati da su moguce neželjne reakcije u toku ove terapije cak i one fatalne te ovu terapiju treba davati u posebnim ustanovama (referentne ustanove ) uz svu mogucu predostrožnost. Ukoliko osoba ispolji jaca neželjna dejstva terapija se dalje prekida. Diskutabilna je i dužina zaštite. Možda su ovo od nekih razloga što iako metoda nije nova ipak nije i tako masivna te je i dalje farmakoterapija dominantna.

dr Ranka Dimitrijevic

POVODOM NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

PREVENTIVNI PREGLEDI U EKOLOŠKOM DOMU

Zavod za javno zdravlje i Ekološko društvo u Požarevcu radice i u ovoj godini na promociji zdravlja. Svake poslednje subote u mesecu u prostorijama Ekološkog društva organizovace "Akciju za zdravlje". Prošle subote, 31. januara, u prostorijama Ekološkog doma na Cacalici akcija je sprovedena povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima. Pored Zavoda za javno zdravlje i Ekološkog društva u akciji su ucestvovali Centar za prevenciju bolesti, Služba polivalentne patronaže i Savetovalište za odvikavanje od pušenja Doma zdravlja, ucenici Osnovne škole "Vuk Karaxic" i Medicinske škole, Crveni krst i Omladina Jazas-a. Akcija je obuhvatila preventivne aktivnosti, kao što su merenje krvnog pritiska, pulsa, šecera u krvi i bodi mas indeksa, pružanje saveta i podelu propagandnog materijala.

- Rad na promociji zdravlja i prevenciji bolesti predstavlja prioritetnu aktivnost Zavoda za javno zdravlje Požarevac i pomenutih institucija koje su sve brojnije u zajednickim nastojanjima da doprinesemo ocuvanju i unapredenju zdravlja naših gradana. U tom smislu akcije na promociji i prevenciji moramo sprovoditi tokom cele godine, a ne samo u okviru obeležavanja datuma po Kalendaru zdravlja. To je i razlog da se "Akcija za zdravlje" organizuje svake poslednje subote u mesecu u prostorijama Ekološkog doma na Cacalici u vremenu od 11 do 13 casova, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje.

S.E.

OBILAZAK RADILIŠTA

PROLECE POKRECE POSLOVE

Za nešto manje od mesec dana, privešce se kraju radovi na adaptaciji objekta koji je lokalna samouprava ustupila na korišcenje Udruženju Roma Branicevskog okruga. Jedan od godinama zapuštenih objekata nekadašnje Kasarne, inace u veoma solidnom gradevinskom stanju, ovog proleca postace Edukativni romski centar.

Deponija

Adaptacija i renoviranje zapoceti su u oktobru prošle godine, nakon što je pristigla donacija Vlada Japana od 60.000 evra, a na taj iznos su pridružile sredstva i brojne druge medunarodne organizacije i ministarstva. Grad Požarevac je, pored ustupanja zgrade, pomogao i oko prikljucaka na struju, vodu, kanalizaciju, toplifikaciju...

- Centar ce raspolagati prostorom za jednu predškolsku grupu romske i sve druge dece, PC centar salu, salu za edukaciju Roma, opismenjavanje i doškolovavanje, kao i obuku nezaposlenih. Predviden je i prostor za pružanje humanitarne pomoci. Prilika je da zahvalim lokalnoj samoupravi na dosadašnjoj i podršci koja ce nam trebati oko uredenja prostora oko zgrade, - istakao je Miroslav Veljkovic, predsednik Udruženja Roma Branicevskog okruga, upoznajuci rukovodstvo lokalne samouprave sa tokom radova na privodenju nameni adaptiranog objekta.

I izvodac radova, GP “VEGRAP” Beograd, po recima glavnog inženjera Duška Cokalovica, uvrstilo se u donatore, realizujuci bez naknade dodatne adaptacione radove kako bi, kako je naglasio, prostor za boravak dece, a i drugi sadržaji Centra, bili što lepši i kvalitetniji.

Gradonacelnik Miodrag Milo-savljevic obecao je pomoc lokalne samouprave u uredenju prilaznog puta i okruženja Edukativnog romskog centra.

TRIBINE DO KRAJA GODINE

Tereni malih sportova, asfaltirani prošle godine, cim vremenski uslovi dozvole nastavak radova, bice ogradeni, a uredice se i prostor oko njih, nagovestila je celnim ljudima lokalne samouprave Marija Miloševic, direktor Sportskog centra Požarevac, dalju dinamiku radova.

- Dobili smo iz buxeta grada za ovu godinu pet miliona dinara za realizaciju druge faze – tribina, a dobili smo i dodatnih tri miliona. Mi cemo ovih dana, pošto je Grad obezbedio dodatna sredstva, obnoviti tender za gradnju tribina, kako bismo do juna taj posao zapoceli. Tokom ove godine, trebalo bi da se druga faza okonca i ovaj sportski kompleks stavi u funkciju, - rekla je direktorka Sportskog centra.

Prema projektu, u trecoj fazi, na prostoru oko terena malih sportova, u okruženju Sportskog centra, sagradice se i prateci objekti i lokali.

DEPONIJA – PO PROJEKTU

Gradonacelnik Požarevca i predsednik Gradske skupštine sa saradnicima posetili su i gradsku deponiju “Jeremijino polje”. Javno komunalno preduzece “Komunalne službe” Požarevac na tom prostoru odlaže smece po rešenju i parametrima dobijenim od Instituta “Kirilo Savic” Beograd, istakao je direktor tog preduzeca Slobodan Jovic:

- Po dobijenom projektu, deponija je uredno orgadena, postavljeni su bio-trnovi, meri se deponijski gas, kako Zakon nalaže. Ovo je deponija orocenog vremena trajanja. Prema prostornom planu Vlade Republike Srbije, perspektiva je u izgradnji Regionalnih deponija. Gradska vlast ce izuciti sve raspoložive mogucnosti u tom pravcu, u meduvremenu, dozvola za upotrebu ove deponije na snazi je do kraja ove godine. Mi smo uradili podloge za postojecu deponiju, po kojima ce “Kirilo Savic” uraditi doprojektovanje i produžiti joj vek, tako da potraje do rešavanja pitanja nove lokacije - Regionalne deponije, - rekao je Slobodan Jovic.

Inace, kako je tom prilikom receno, lokalna samouprava u Smederevu, gde bi trebalo da se gradi Regionalna deponija za podrucje tog grada, Požarevca i Panceva, nastoji da pronade strateške partnere u tom poslu, o cemu ce Požarevac prouciti svoje interese i pozicije, po recima Miomira Ilica, predsednika Gradske skupštine, ne iskljucujuci ni mogucnost preuredenja i korišcenja prostora bivšeg ugljenokopa “Cirikovac”.

POMOC CRVENOM KRSTU

U prostorijama Crvenog krsta u Požarevcu, gde su se predstavnici lokalne vlasti uverili u obim i kvalitet usluga Narodne kuhinje, Saša Obradovic je izneo podatak da se broj korisnika krece oko 500, da se hrana distribuira na cetiri punkta, ukljucujuci i susedni Kostolac i da lokalna samouprava posebno vodi racuna o tome da podmiri potrebe narodne kuhinje.

- U buxetu za ovu godinu predvidena je pomoc Crvenom krstu u aktivnostima na zaštiti socijalno i materijalno ugroženog stanovništva i racunamo da ce biti i dodatnih sredstava u predstojecem rebalansu buxeta. Svesni smo da je situacija sve složenija i da su gradani sve ugroženiji u pogledu socijalne i materijalne sigurnosti i država mora da vodi brigu o tom sloju stanovništva, - porucio je Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca.

U SLUŽBI GRAÐANA

Na konferenciji za štampu, održanoj nakon obilaska, istaknuto je da se ocekuje da jesenas zapoceti poslovi, zaustavljeni tokom zimskih, nepovoljnih vremenskih uslova, vec ovih dana budu nastavljeni punim intenzitetom.

Receno je, takode, da ce lokalna samouprava ubrzano raditi na iznalaženju mogucnosti da se pomogne gradanima u objektima kolektivnog stanovanja u kojima su liftovi u kvaru, kao i u drugim situacijama gde je lokalna samouprava nadležna, odnosno u mogucnosti da pomogne. Izraženo je i ocekivanje da ce se ovog proleca ubrzano raditi i na rešavanju pitanja vezanih za dovršetak kostolacke obilaznice. Lokalna samouprava, naglašeno je, nastojace da u okviru raspoloživih mo-gucnosti i nadležnosti, odgovori na sve zahteve i potrebe gradana.

D. M.

"POŽAREVACKI MIR 1718."

PRIORITET IZGRADNJA ŠATORA

Upravni odbor Fondacije "Požarevacki mir 1718. godine"konstituisan je protekle nedelje po rešenju Skupštine grada. Za predsednika je izabrana Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika a za clanove Zvonimir Blagojevic, JP "Toplifikacija", Dragan Jacanovic, Narodni muzej Požarevac, Aleksandar Miloradovic i Goran Bogic. U Nadzornom odboru nalaze se Petar Rajic, predsednik, nacelnik odeljenja za privredu, finansije i trezor grada Požarevca, Sandra Stefanovic, Turisticka organizacija i Miroljub Manojlovic, Narodni muzej Požarevac. Za sekretara Fondacije izabran je Milan Ivoševic, za glavnog arhitektu prostora u parku Požarevackog mira Vojislav Pajic a za nadzornog arhitektu za izgradnju Carskog šatora Aleksandar Jankovic, arhitekta.

Zamenica gradonacelnika Vukica Vasic istakla je da se radi o datumu od izuzetnog znacaja za državu i Požarevac.

- Na prvoj strani Strategije održivog razvoja koju bi trebalo da usvojimo pominje se Požarevacki mir tako da je znacaj dogadaja neosporan, istakla je.

Na dnevnom redu sednice Upravnog odbora clanovi su upoznati sa dosadašnjim aktivnostima fondacije. NJeni ciljevi su da održava i ureduje etno - selo na Tulbi, kao i mesta trajnog obeležja održanog kongresa Požarevackog mira 1718. godine, zatim da sadržajem i organizacijom raznih turistickih dogadaja ucini kompleks znacajnom turistickom ponudom grada, da prikuplja, obradi i cuva dokumentaciju i podatke o Kongresu, da štampa i prezentuje publikacije i da organizuje prodaju suvenira i drugih obeležja u vezi sa kongresom.

Ove godine težište bi trebali da bude stavljeno na pocetak izgradnje objekta koji bi simbolizovao carski šator u kome su se održavali pregovori izmedu zaracenih strana, Austrije i Mletacke republike, sa jedne i Turske, sa druge strane, uz posrednike Engleske i Holandije. Projekat za ovaj objekat postoji a uz sredstva i buxeta i donacije njegova izgradnja bi ove godine trebalo da bude zapoceta, nakon konacnog ozelenjavanja prostora , formiranja staza tj. parka u kome ce se on, na Tulbi, nalaziti.

T.R.S.

ZAVRŠENI RADOVI NA KOPANJU CETVRTOG RELI-BUNARA NA REGIONALNOM VODOVODU ZA GOLUBAC I OKOLNA NASELJA

REDOVNO I KVALITETNO VODOSNAMDEVANJE

- Izgradnjom novog bunara u izvorištu Vinci,povecan kapacitet proizvodnje vode za pice na 60 litara u sekundi

- U buducnosti gradani Golupca i okolnih naselja kao i vikend naselje Usije-Vinci imace dovoljne kolicine vode za pice i u sušnom periodu

Opština Golubac je još daleke 1986.godine sprovela Program vodosnabdevanja. Izgradeno je 12 lokalnih i 3 regionalna vodovoda za 24 naselja. Iako su pored Dunava,Peka i Tumanske reke,žitelji ovih naselja danas zbog zastarelosti postrojenja ipak u letnjim danima,narocito u sušnom periodu cesto ostaju bez vode za pice. Najveci problem do danas traje na regionalom vodovodu iz kojeg se snabdeva vodom 8 naselja u dolini Tumanske reke, kao i na novoizgradenom vodovodu za Golubac i okolna naselja. Iz opštinske kase i sredstvima Hidroelektrane ,,Ðerdap’’privode se kraju radovi na izgradnji novog-cetvrtog po redu reli bunara u vinackom polju. Ove radove obišao je zamenik predsednika opštine Golubac Ljubiša Mišic, sa rukovodstvom Direkcije za izgradnju koja je i investitor ovog projekta.

-Završeni su radovi na bušenju još jednog bunara ciji je kapacitet oko 15 litara vode u sekundi. Sa ovim,cetvrtim po redu bunarom, obezbedice se proizvodnja oko 60 litara zdrave pijace vode,što po svim strucnim analizama i projektima treba da bude dovoljno za redovno i kvalitetno snabdevanje grada Golupca, okolnih sela i vikend naselja Vinci-Usije,izjavio je prilikom obilaska radova u izvorištu Vinci,zamenik predsednika opštine, Ljubiša Mišic.- Ono što nam dalje predstoji je uvodenje reda oko prikljucka,naplate i racionalnog korišcenja utroška vode u domacinstvima. Ovu brigu vodice zaposleni u Javnom komunalnom preduzeca ,,Golubac’’koje i gazduje ovim regionalnim vodovodom. Mislim,da smo sa ovim cetvrtim izvorištem stavili tacku na nova ulaganja na ovom vodovodu i da ce naši gradani u daljoj buducnosti imati kvalitetno vodosnabdevanje,rekao je Mišic.

U toku ove godine radice se i na rekonstrukciji postojecih vodovoda u naseljima Brnjica,Klenje i Dobra kojima gazduje Javno komunalno preduzece iz ovog grada na Dunavu. Sa ovim investicijama u dogledno vreme skoro sva naselja ove podunavske opštine imace redovno i kvalitetno vodosnabdevanje.

Lj.Nastasijevic

PREDSEDNIK OPŠTINE GOLUBAC DR NEBOJŠA MIJOVIC SA SARADNICIMA BORAVIO U MALOM PODUNAVSKOM NASELJU BRNJICA

OPŠTINA I SELO ZAJEDNO

- Sredstva za rekonstrukciju poslovne zgrade koju je porušio olujni vetar u vrednosti od 800 hiljada dinara obezbedena iz opštinske kase

- Privode se kraju i radovi na izgradnji seoskog vodovoda

U mesnoj zajednici Brnjica,jednog od manjih naselja golubacke opštine privode se kraju radovi na rekonstrukciji poslovnog objekta porušenog u prošlogodišnjoj oluji,nezabeleženoj u poslednjih 50 godina. Olujni vetar koji je zahvatio ovo podunavsko naselje napravio je pravu pustoš, ali na svu srecu bez ljudskih žrtava. Radove na ovoj poslovnoj zgradi u ovom podunavskom naselju obišao je predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijovic sa saradnicima. U razgovoru sa rukovodstvom mesne zajednice,izvodaca radova i meštana dogovoreno je o realizaciji ove investicije, kao i o drugim aktivnostima na stvaranju uslova za bolji život i rad u ovom selu.

-Uspeli smo da izdvojimo neka sopstvena sredstva za popravku ovog poslovnog objekta i tako sprecimo njegovo dalje propadanje. Radovi se privode kraju i ukupna vrednost ove investicije je oko 800 hiljada dinara obezbedenih iz opštinske kase,izjavio je prilikom posete naselja Brnjica,predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijovic.

Nastavljeni su i radovi na izgradnji seoskog vodovoda koji je poceo da se gradi pre dve godine,ali je zbog nekih problema gradnja bila obustavljena. Sredstvima iz opštinske kase ovi radovi su nastavljeni i prema izjavama celnika ove podunavske opštine,mesnog rukovodstva i izvodjaca radova meštani Brnjice zdravu pijacu vodu dobice do maja ove godine.

-Mesna zajednica Brnjica i njeni meštani imace našu punu finanisjku i drugu pomoc u realizaciji svojih razvojnih programa kako bi se mlade generacije zadržale da ostanu u ovom selu,rekao je dr Mijovic. –On je dodao da se privode i kraju radovi na završetku seoskog vodovoda cija je gradnja pocela pre nekoliko godina zašta je utrošeno oko 3,5 miliona dinara opštinskih para. Nažalost,do pre nekoliko meseci,kada su radovi nastavljeni,vodovod nije bio završen pa su meštani pored Dunava vec godinama žedni. Nadam se da ce u neko dogledno vreme, odnosno u narednih dva meseca, konacno vodovod biti završen i žitelji imati redovno snabdevanje zdravom pijacom vodom.

Iako imaju izgradeni TV repetitor Brnjicani vec mesecima na malim ekranima mogu da gledaju samo prvi i drugi program Radio televizije Srbije.Do prošle godine zajedno sa Dobrom meštani Brnjice nisu imali mobilnu telefoniju,danas je taj problem rešen i oni su putem mreže o64 dobili izlazak u svet. U narednom periodu sopstvenim sredstvima i iz opštinske kase radice se još nekoliko razvojnih projekata za bolji život i rad u selu. Brnjicani su dobri alasi,ugostitelji i radnici. Imaju i svoj ,,Brodoservis’’ za popravku brodova i ostalih plo-vila,pa je u ovom pogonu zaposlenje našlo i veliki broj žitelja.

Lj.Nastasijevic

NEVOLJE ŽITELJA VLAŠKOG DOLA SELA U OPŠTINI ŽABARI

KLIZIŠTE UGROŽAVA VODOVOD

U selu Vlaški Do, opština Žabari, u poslednje vreme ima dosta problema komunalne prirode koje valja što pre konstruktivno rešavati. Oni su prouzrokovani, delom zbog neažurnosti izvodaca radova,ali i delom zbog nebrige prethodnog opštinskog rukovodstva, u prvom redu Direkcije za izgradnju i njenog bivšeg direktora

Ovo je rekao u razgovoru za naš list predsednik Saveta Mesne zajednice Vlaški Do gospodin Dragiša Paunovic i dodao da se posao mora raditi kako treba, u protivnom posledice mogu biti velike.

„ Desilo se da je došlo do aktiviranja dela klizišta pored rezervoara za vodu. Rezervoari su na koti od šezdeset metara, kako bi mogli da stvaraju pritisak i mi nemamo frekventne regulatore za pritisak u mreži, te se on stvara nadmorskom visinom. Taj deo je „kliznuo“ zbog toga što je izvodac prelivne sisteme odradio vrlo blizu rezervoara na deset petnaest metara“, - kaže Dragiša Paunovic.

Inace, investicija potisnog cevovoda je naplacena od NIP-a u vrednosti od od skoro 15 miliona dinara. Dobijena je i investicija i za sanaciju stare komore rezervoara, a nova je odradena u tom kontekstu. Ovde je cista sreca što je aktiviran samo deo klizišta, u protivnom bila bi ugrožena cela investicija. Zapravo, investicija je pocela novembra 2006. godine, pedeset radnih dana joj je trebalo da bude završena, a ona je radena višestruko duže. Da bi se svi radovi kvalitetno završili potrebno je još osam miliona dinara. Potrebno je da se po hitnom postupku postave plovci.

Voda za pice u Vlaškom Dolu za sada je ispravna, a u Zavodu za javno zdravlje obavlja se mikrobiološka i hemijsko-fizicka analiza za vodovod, a tromesecno se radi na svih šest kaptiranih izvora. Voda se u ovom selu placa, više od 90 odsto ljudi uredno namiruje svoje obaveze.

„Stvarno u Vlaškom Dolu postoji problem vodosnabdevanja, jer sistem nije završen do kraja zbog nedostataka sredstava, a pojavilo se i klizište koje zahteva hitnu finasijsku intervenciju Direkcije za izgradnju opštine Žabari. Sanacija, ona najnužnija košta oko 300.000 dinara, i to regulacija pumpe na samom rezervoaru i ugradnja plovka. Klizište je naprosto nasleden problem iz prostog razloga što tu nije smelo ni da bude i što posao nije uraden da bi se zaštitili sami rezervoari“, rekao je Miloš Nestorovic direktor Direkcije za izgradnju opštine Žabari.

Planovi do kraja godine

U Vlaškom Dolu za potrebe ucesnika, kao i mlade populacije izgraden je stadion malih sportova, a zgrada kuhinje preuredena u sportsku salu u kojoj deca vežbaju borilacke veštine u okviru Džiu džica kluba, koji je za 2008. godinu proglašen najboljom mladom selekcijom . A clan kluba Marija Bosiokovic, ucenica šestog razreda, je najmladi majstor crnog pojasa u Srbiji. Direktorka škole u Aleksandrovcu, u cijem je sastavu i ova u Vlaškom Dolu, Danijela Radovanovic, kako u Savetu MZ isticu, žena je reformskog duha, racionalna i pragmaticna, ali njena istrajnost na poslu mnogima smeta bez ikakvog razloga.

Do kraja godine planira se završetak vodosnabdevanja i renoviranje krova Doma kulture za koji valja izdvojiti oko 2,5 miliona dinara.

S.R.

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA PD „TE-KO“

ZA TEKUCE POSLOVE I INVESTICIJE 3,7 MILIJARDI DINARA

Elektroprivreda Srbije usvojila je plan poslovanja za 2009. godinu. Ovogodišnji budžet Direkcije za proizvodnju uglja PD „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ iznosi oko 3,7 milijade dinara. U skladu sa odobrenim sredstvima napravljen je i plan utroška sredstava kojima se obezbeduje adekvatna podrška proizvodnom procesu, ali i nastavak realizacije zapocetog projekta proširenja proizvodnih kapaciteta Površinskog kopa „Drmno“ na 9, odnosno 12 miliona tona uglja godišnje.

- I u ovoj godini planiramo da nastavimo sa trendom povecanja proizvodnje. To je i logicno s obzirom na cinjenicu da je proizvodnja uglja uskladena sa planom proizvodnje elektricne energije. Kako je u 2009. godini planirano da se u kostolackim elektranama proizvede 5,5 milijardi kilovat – sati, to znaci da na kopu „Drmno“ treba iskopati osam miliona tona uglja i otkopati 34 miliona kubika jalovine, što je znacajno više od prošlogodišnjeg plana. Jedan od bitnih preduslova za ostvarenje ovogodišnjeg proizvodnog bilansa, je obezbedivanje i adekvatne finansijske podrške, rekao nam je Veselin Bulatovic, direktor Direkcije za proizvodnju uglja.

- Budžet Direkcije za proizvodnju uglja, Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ u 2009. godini, objašnjava Bulatovic, namenjen za remontne aktivnosti, tekuce poslove, održavanje i logisticku podršku osnovnoj rudarskoj mehanizaciji, iznosi 1,7 milijardu dinara. Sa ovim iznosom sredstava moramo obezbediti neophodne uslove za realizaciju proizvodnih planova u tekucoj poslovnoj godini. S obzirom na to da smo mi Privredno društvo koje intenzivno radi i na realizaciji razvojnih planova koji se odnose pre svega, na proširenje proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“, u ovoj godini planirana sredstva koja imaju investicioni karakter iznose oko dve milijarde dinara. Ovogodišnji investicioni prioriteti odnose se na : završetak realizacije projekta Peti jalovinski sistem, cija montaža je u završnoj fazi. Za ove namene bice izdvojeno izmedu 600 i 700 miliona dinara. Dalje, znacajna sredstva bice usmerena na izgradnju novih linija bunara koji su u funkciji dubinskog predodvodnjavanja ležišta kopa „Drmno“, a pocecemo i sa prvim aktivnostima koje se odnose na izradu vodonepropusnog ekrana u krajnjem severozapadnom delu kopa koji treba da zaštiti ugljeno ležište od Dunava. Obimna investiciona aktivnost predstoji nam na realizaciji poslova preseljenja drugog jalovinskog sistema i jedne deponijske linije sa kopa „Cirikovac“ na kop „Drmno“, kao i njena revitalizacija. Ove godine otpocecemo i sa rešavanjem aktuelnih problema na drobilani kopa „Drmno“. S obzirom na to da je postojeca drobilica na drobilani pri kraju svog eksploatacionog veka, planiramo kupovinu nove drobilice. Poznato je da imamo problema sa granulacijom uglja koji se isporucuje termoelektranama i na ovaj nacin prakticno se upuštamo i u poslove trajnog rešavanja ovog važnog pitanja u pogledu našeg doprinosa stabilnom radu termoenergetskih postrojenja.

- Sve ovogodišnje investicione aktivnosti, kao i one koje slede otvaraju mogucnost da vec 2012. godine stvorimo preduslove za izgradnju novih elektrana u kostolackom ugljenom basenu, naglasio je Bulatovic.

S. Sreckovic

TRIDESET I JEDNA GODINA SAVEZA DRUŠTAVA INŽENJERA I TEHNICARA GRADA POŽAREVCA

DOPRINOS U POBOLJŠANJU KVALITETA ŽIVLJENJA

Savez društava inženjera i tehnicara grada Požarevca obeležio je ovih dana 31 godinu postojanja i rada. Na skupu, u prisustvu gradonacelnika Miodraga Milosavljevica, predsedavajuci Mi-roslav Ivkovic, napomenuo je da Savez predstavlja organizaciju koju cine društva inženjera i tehnicara koja su po strukovnom principu povezana u jednu celinu i okupljaju veliki broj inženjera i tehnicara svih struka.

--Naša organizacija se bavi problematikom koja je bitna za podrucje grada Požarevca, kao što su planiranje, komunalna infrastruktura, uvodenje novih tehnologija, uštede svih vidova energije, ekologija i zaštita životne sredine, održavanje sredstava rada, obrazovanje, strucno usavršavanje, planiranje aktivnosti savetovanja, okruglih stolova, tribina, prezentacija i predavanja na kojima se okupljaju eksperti, inženjeri i tehnicari svih struka iz Požarevca i cele Srbije. Naši prioriteti su aktivno ukljucivanje u razrešavanje znacajnih tehnickih pitanja i davanje punog doprinosa u poboljšanju kvaliteta življenja na prostoru Požarevca, rekao je Ivkovic.

Pošto je tehnickoj eliti Požarevca obecao podršku i pomoc lokalne samouprave u njihovom daljem radu, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic izrazio je zadovoljstvo što je pocasni clan ove organizacije:

- Lokalna samouprava ce i ubuduce pomagati sve vaše projekte i ideje koje budu u interesu Saveza i grada u celini. Trideset i jedna godina postojanja je dug period, tokom koga ste dosta doprineli ovom gradu i okruženju. Poznato mi je da su vaši clanovi ucestvovali u velikim projektima bitnim za grad. Vi se bavite tehnickom naukom, ono što je u zdravstvu lekarska komora, a u pravosudu advokatska komora i udruženje sudija, to je, kada je u pitanju tehnicka nauka na nivou grada, vaš Savez koji je uspeo da stvori sedam udruženja i da svi oni kvalitetno rade, rekao je Milosavljevic.

S.E.

LJUBIŠA STEVIC, DIREKTOR DIREKCIJE ZA UNAPREÐENJE PROIZVODNJE O INVESTICIJAMA

ZNACAJNA ULAGANJA I OVE GODINE

- U realizaciju zapocetih i novih investicija, ove godine u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ bice uloženo šest milijardi dinara. Najviše sredstava, ukupno 3,3 milijarde dinara, odnosi se na dalju modernizaciju Termoelektrana

Da bi se realizovali utvrdeni planovi proizvodnje uglja od osam miliona tona i 5,5 milijardi kilovat-casova elektricne energije, nužno je nastaviti investiciona ulaganja u dalju modernizaciju i pogonsku spremnost proizvodnih kapaciteta Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Prema planu investicija, koji je u Elektroprivredi Srbije usvojen krajem decembra prošle, planirano je da ukupna investiciona ulaganja u Privredno društvo ove godine dostignu gotovo šest milijardi dinara.

- U odnosu na planirane aktivnosti za ovu godinu, morali smo da izvršimo manje korekcije i prema zvanicnom planu, predvideno je da u Privrednom društvu ove godine bude uloženo pet milijardi i 991 milion dinara, kaže Ljubiša Stevic, direktor Direkcije za unapredenje proizvodnje u Privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i dodaje: Nešto više od dve milijarde i 685 miliona dinara predvideno je za ulaganja na kopu „Drmno“, blizu 480 miliona dinara odnosi se na ulaganja u Termoelektrani „Kostolac A“ a dve milijarade i 815 miliona dinara u Termoelektrani „Kostolac B“.

Od znacajnijih aktivnosti na kopu „Drmno“ treba pomenuti nastavak ulaganja u završetak Petog BTO sistema. Znacajna sredstva bice usmerena i u preselenje i remontovanje opreme sa kopa „Cirikovac“ na kop „Drmno“. Tu su i dalja ulaganja u odvodnjavanje i stvaranje uslova za nesmetano otkopavanje uglja.

U Termoelektrani „Kostolac A“ predvidena sredstva najvecim delom se odnose na nastavak radova na 110 KV-nom postrojenju. Od znacajnijih aktivnosti treba pomenuti i pripreme za kapitalni remont bloka A-2 planiran za narednu godinu. Pored kapitalnog remonta, planira se i ulaganje u povecanje snaga na ovom bloku na 225, a najverovatnije i više megavata. U Termoelektrani „Kostolac B“ znacajna finansijska sredstva bice uložena u realizaciju projekta zamene sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela gustom hidromešavinom. Tu su i pripremni radovi za kapitalni remont bloka B-2 planiran naredne godine. Imajuci u vidu znacajna ulaganja i u modernizaciju postrojenja u toku kapitalnog remonta, deo sredstava ove godine bice usmeren i za pripremne radove za remont bloka B-2, koji je predviden godinu dana kasnije.

Pored pomenutih aktivnosti, inženjer Stevic je podsetio i na aktivnosti koje predstoje na zameni sistema otpepeljivanja u Termoelektrani „Kostolac A“. Uskoro se ocekuje raspisivanje tendera i izbor najpovoljnijeg ponudaca za isporuku opreme a sredstva u visini od 14 miliona evra obezbedila je nemacka KfNJ banka.

Po recima inženjera Stevica, rec je o znacajnim finansijskim sredstvima koja ce ove godine biti uložena u proizvodne kapacitete ovog Privrednog društva, koje se uspešno približava ostvarivanju projektovanih kolicina u proizvodnji uglja i elektricne energije. Sa realizacijom planiranih investicija na kopu „Drmno“, godišnja proizvodnja uglja od osam miliona tona više je nego realna. Posle najavljenih ulaganja u kapitalne remonte kostolackih termoblokova i njihovu dalju modernizaciju, treba ocekivati godišnju proizvodnju elektricne energije vecu i od pet i po milijardi kilovat - casova.

C. Radojcic

DR JASMINKA ÐORÐEVIC MILORADOVIC, PREDSEDNICA UPRAVNOG ODBORA FONDA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE GRADA POŽAREVCA:

VIŠE PARA ZA EKO PROJEKTE

- Za razliku od prošle godine kada je za realizaciju 39 projekata odobreno 189,5 miliona dinara, ove godine u Fondu za zaštitu životne sredine planirana sredstva u iznosu od 285 miliona dinara

Fond za zaštitu životne sredine donedavno opštine, a sada grada Požarevca, za samo nekoliko godina svog postojanja opravdao je svrhu osnivanja cija je suština u zaštiti i unapredenju životne sredine. Samo u prošloj godini iz buxeta ovog Fonda finansirani su brojni eko projekti, a ovih dana ocekuje se konkurs za raspodelu sredstava kojima ce se finansirati realizacija ovogodišnjih eko programa. Od pocetka ove godine na celu UO ovog Fonda je dr Jasminka Ðordevic Miloradovic, profesor, koja ne krije zadovoljstvo što je Ekološki fond u Požarevcu osnovan medu prvima u Srbiji:

--U 2007. i 2008. godini Fond je postigao znacajne rezultate na planu finansiranja, doniranja i sufinansiranja projekata iz domena zaštite životne sredine. Samo tokom prošle godine po konkursu je finansirano 39 projekata u domenu zaštite životne sredine, poboljšanja kvaliteta vode, vazduha, uvodenja novih tehnologija, povecanja energetske efikasnosti, a uradeno je i nekoliko istraživacko-razvojnih studija i realizovano nekoliko programa edukacije, odnosno pomoci u ekološkom obrazovanju. Ukupno smo prošle godine imali na raspolaganju 189,5 miliona dinara, a vrednost projekata sa kojima su se na konkurs prijavila cak 103 konkurenta bila je daleko veca, traženo je 830 miliona. Nismo dakle mogli svima da izademo u susret, izvršena je selekcija i finansirano je 39 programa, a interesantno je da su ucesnici konkursa prihvatili jedan vid sufinansiranja u odredenom procentu. U martu cemo imati jedan finansijski izveštaj o realizaciji odobrenih sredstava, ali ono što je po mom mišljenju bitnije od tog izveštaja je da kroz realizaciju projekata pokažemo da li su ostvareni ciljevi zbog kojih su sredstva odobrena, da li su postignuti oni efekti u zaštiti životne sredine koji su i navedeni u konkursnim projektima.

Znacajna sredstva iz Fonda prošle godine opredeljena su za toplificiranje Požarevca i Kostolca, uz obrazloženje da je zatvaranje dimnjaka koji su uzrocnici zagadenja vazduha - prioritet . Cemu cete prednost dati ove godine, koji su to projekti sa oznakom najvažniji u ekologije u 2009.?

--Postoje razlicite tehnologije i mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradovima i naseljima. Uzroci zagadenja vazduha su mnogobrojni, ali u ovom trenutku individualna ložišta u domacinstvima u velikoj meri uticu na pogoršanje kvaliteta ambijentalnog vazduha. Ta alternativa je u jednom trenutku bila substitucija individualnih ložišta centralizovanim sistemom grejanja koji potice od elektrane u Kostolcu. Time se teret zagadenja svodi na jednu tacku . Znacajni rezultati su postignuti na tom planu, u Fondu sada ocekujemo da se oni koji su toplificirali veliki deo Kostolca i Požarevca pojave sa jednim izveštajem o efektima svega toga. Toplifikacija jeste jedna od znacajnih mera poboljšanja kvaliteta vazduha, ali mi ne smemo da zanemarimo i znacaj ostalih oblika zaštite kao što je na primer zaštita vode i preduzimanje mera kojima se gradanima obezbeduje kvalitetna vode za pice, istice predsednica Odbora koja na naše pitanje kolika su sredstva planirana u Fondu u ovoj godini odgovara:

-Krenuli smo sa jednom projektovanom sumom koja treba da pristigne po osnovu naplate taksi od zagadivaca iz prethodne godine i to je iznos od oko 285 miliona dinara, što je više nego prošle godine. Upravni odbor našeg Fonda doneo je Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, zatim o uslovima i nacinu dodeljivanja sredstava, o kriterijumima i merilima za ocenjivanje predloga i projekata i nacinu pracenja namenskog korišcenja. U pitanju je jedan objedinjeni pravilnik sa 52 clana cija se kopija može naci u sedištu Fonda u Drinskoj 2 i na sajtu Eko fonda. Prema planu, konkurs o dodeli sredstava raspisacemo u ovom mesecu, trajace mesec dana, posle cega sledi potpisivanje ugovora sa korisnicima sredstava i povlacenje para za realizaciju odobrenih projekata, istice dr Jasminka Ðordevic Miloradovic.

S.E.

U SARADNjI SA MINISTARSTVOM SPORTA I OMLADINE

VELIKO GRADIŠTE DOBILO KANCELARIJU ZA MLADE

U ponedeljak, 2. Februara u Velikom Gradištu je svecano otvorena Kancelarija za mlade. Na otvaranju je bilo dosta videnijih gostiju iz lokalne samouprave, ali i sa republickog nivoa.

Svecanim presecanjem vrpce, Ljiljana Stevic koja je u opštini zadužena za razvoj turizma, NIP-a, kulture, sporta i života mladih, zajedno sa Slavišom Zlatanovicem, državnim sekretarom za infrastrukturu u Ministarstvu sporta i omladine, otvorena je još jedna šansa za mlade u ovoj opštini.

Po recima gospodina Zlatanovica, osnovni cilj je podizanje više manjih objekata, tj terena, odnosno poboljšanje sporta u peridou 2009 – 2013 godina.

Strategija je ukljucenje što više mladih u sport, jer se tako razvija ne samo duh, vec i zdrav organizam, tj zdravo društvo. Ove godine ce se napraviti kategorizacija objekata koji su u planu da se izgrade, a tim iz lokalne samouprave ce odrediti prioritete. Stvaranje uslova za školski sport, ali i ucešce mladih u sportu, naravno i poboljšanje uslova za vrhunske, profesionalne sportiste. Za manje sredine, kao što je opština Veliko Gradište, mnogo je znacajnije izgradnja više manjih sportskih objekata i terena od podizanja ogromnih hala koje ne mogu funkcionalno ispuniti sve potrebe. Svetska kriza i ekonomska situacija u našoj zemlji ce u svakom slucaju nepovoljno uticati na strategiju razvoja soprta, ali ce se po recima Zlatanovica potruditi da se to minimalizuje i marginalizuje. Otežavajuca okolnost Ministarstvu je Univerzijada, jer je ona prioritet i moraju se ispoštovati svi ugovori. Gospodin Zlatanovic istice da lokalna samouprava mora da napravi program i plan prioriteta, ono što oni smatraju da je neophodno i urgentno raditi u ovim momentima i po tome ce se razvijati dalji projekti i planovi.

Goran Radisavljevic je regionalni koordinator Ministarstva za istocnu Srbiju. On navodi da je potpisivanjem sporazuma odluceno da se tokom ove godine u istocnoj Srbiji otvori 55 Kancelarija za mlade, što ce dovesti do poboljšanja života i prosperiteta mladih u istocnoj Srbiji. Ove Kancelarije finansira Ministarstvo omladine i sporta, na veliko zadovoljstvo i maksimalno ucešce svih zaposlenih u Ministarstvu.

Aleksandra Stokic ima samo 23 godine i završenu Višu poslovnu školu. Ona je postavljena za koordinatora Kancelarije za mlade u Velikom Gradištu. Ovo joj je prvo zaposlenje, ali kaže da joj je veliko olakšanje što saraduje sa svojim vršnjacima, što je u toku problematike mladih u ovom gradu i nada se obostranoj pomoci i saradnji sa mladima. Aleksandra ima odlicnu saradnju sa lokalnom samoupravom, posebno u tome istice Ljiljanu Stevic, kojoj može i da se požali, ali i da se pohvali, kao i da se u svako doba obrati za pomoc.

Uloga Aleksandre Stokic je da bude spona izmedu mladih u svom gradu, odnosno Ministarstva za sport i mlade i lokalne samouprave. Zadatak je pisanje projekata, pomoc u zapošljavanju mladih, edukacija kroz razne kurseve i školice, zabava u vidu internet kluba, igraonica i okupljanja mladih na jednom bezbednom i zdravom mestu. Oformice se radne grupe iz svih institucija koje se bave mladima, kao što su Nacionalna služba zapošljavanja, Socijalna služba, Dom zdravlja, škole, i tako ce se putem Upitnika doznati šta mladima nedostaje u gradu i to ce uci u projekat za poboljšanje života mladih.

Aleksandra je okružena odlicnim strucnim timom koji ce joj pomoci u ostvarenju planova i projekata u buducnosti. Iako jako mlada, ima odlicne ideje i strategiju za poboljšanje života mladih. Na pitanje da li ima snage da istraje na tome, jer je okružena “ajkulama” u vidu iskusnih politicara, Aleksandra je veliki optimista i kroz smeh komentariše:” Njihovo politicko iskustvo protiv moje mladosti i entuzijazma. Ja sam korak ispred. Mladost uvek pobeduje.”

Poželimo puno srece i uspeha ovoj devojci koja je sebi zacrtala cilj, a to je poboljšanje života mladih i pomoc svojim vršnjacima. Samo napred!!!

S. R. Kostic

MUZICKI PRAZNIK U SVECANOJ SALI SO VELIKO GRADIŠTE

KONCERT MILOŠA PETROVICA

U Svecanoj Sali SO Veliko Gradište 31. januara u organizaciji Kulturnog centra opštine Veliko Gradište održan je koncert maestra Miloša Petrovica, violiniste iz Beograda.

Miloš Petrovic je stari prijatelj Gradištanaca koji još pamte njegov nastup na Carevcevim danima pre 13 godina. Miloš je tada imao samo 13 godina i predstavljao je u tom trenutku najveci talenat naše zemlje.

U proteklih 13 godina njegova biografija je postala impresivna i nedostižna za mnoge starije umetnike.

Diplomirao je na FMU u Beogradu sa 17 godina u klasi profesora Dejana Mihajlo-vica, magistrirao u Beogradu 2001., i u Londonu 2002. godine.

Od novembra 2003. do 2008. radio je kao docent na umetnickom odseku violine na Filološko-umetnickom fakultetu univerziteta u Kragujevcu, a sada je profesor Kamerne muzike na FMU u Beogradu.

Osim ove impresivne pedagoške karijere Miloš Petrovic je osvojio i brojne nagrade na svim takmicenjima na kojima je ucestvovao, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Greadištanskoj publici izveo je zahtevan program visokog umetnickog dometa, koji je pobrao ovacije svih prisutnih. Posebna zanimljivost ovog koncerta je i u tome što je umatnik prvi put javno izveo dela Baha na violi.

Miloš je pobrao velike aplauze, ali i veliku pozitivnu energiju Gradištanaca koji ga smatraju za “svog” – “Ja se u Velikom Gradištu osecam kao kod kuce” – izjavio je Miloš Petrovic ovom prilikom i potvrdio da ce ponovo doci vec ovog leta.

Snežana Radulovic - Kostic

NAGRADA ZA NOVINSKU PRICU “MILIVOJE ILIC”

SIVI SNEG U ULICI DOSTOJEVSKOG

Sivi sneg pada u ulici Dostojevskog, sneg nalik na slova.

Negde na periferiji Požarevca postoji ulica Dostojevskog. Studeni san predgrada, ulice velikih pisaca. Hemingvej. Kuda vode ulice sa imenima velikana?Da li izrasta, izmedu utihnulih kuca. kao tumor, krik Ivana Karamazova?Uzima li zlo bezazleni lik starica?Zašto su pisci uvek izvan gradova, negde daleko, kao da su odbacenima svojim snovima, u tišinu?

Veliki pisci su kao deca, žrtve su obicnih stvari, na koje gomila odgovara svojom ravnodušnošcu. U crnoj haljini, na balu u Astapovu, Ana Karenjina posmatra voz, oluju od slova, kako se približavaj pisci i njihovi junaci su sablasti, a železnicke stanice traju kao presude.

Smrt u Veneciji ga iz nekog razloga umara i ljuti. Baš tih dana u jednom uglednom casopisu poznati kriticar ga je prozvao »velikanom«. A samo on zna kakva je to pustoš proizvela raskošna dela kojima su se divili! Samo je on svestan da su ona prazna, da je on opsenar. Ljubav potrošena na laž. Usamljenost uzima ruho umetnosti. A iza toga, zaborav.

Sanjao je ulicu Dostojevskog, sivu i pustu. U njoj nicega nije bilo, samo je sneg neumoljivo padao, sneg nalik na slova. Gore u nepostojanju otvara se prozor, kao rupa u prostoru, i neciji glas ga zove.

Utrošio je u te predele smrti tolike godine i sada ga nešto goni, kao i Gustava Ašenbaha, na putovanje, bilo kakvo putovanje, kako bi pobegao od tog užasa i lepote.

Pripisivali su mu usamljenost i tugu, a on je promišljeno i sa ironicnim osmehom stvarao u sebi ta lažna osecanja, te fantome koji su ga sada i doveli do ulice Dostojevskog, gde strašni, sivi stil vlada.

Oduvek je znao da ce biti pisac, još je u osnovnoj školi sastavljao i izmišljao price, nalik na Carobnjaka iz Oza. Cinilo se da svet radosti širi, na nekim nezadrživim i nevidljivim krilima, okupan svetlošcu. I nije bilo sumnje stvoren je za pisca, i u tome je video jedini smisao svog života, tako da je vremenom zapostavio i porodicu i prijatelje, i jedino što mu je preostalo jeste napuštena ulica Dostojevskog i njen sivi san. Kada je, u srednjoj školi, zbog knjige zamalo poginuo, shvatio je da je njegov život sudbinski vezan za literaturu. ali da taj put može biti i put pogibelji. Kakvi se to blistavi andeli, zagonetni i osmehnuti, nad nama kriju i u uho nam šapucu?Jesu li oni bili nad njim te zlokobne veceri, jesu li ga upozoravali da se kloni laži. da joj se ne predaje?

U ulici Dostojevskog prestaje svaki život i san se produžava u sivi beskraj, gde se i lepota i usamljenosti tuga i razocaranje. ponavljaju. kao u paklu.

I vetar i sneg, sve je to kao odjek. U ulici Dostojevskog, kuce nadrastaju san, koji im sa svih strana preti. I on zna da ce jednog jutra ulica Dostojevskog biti vecna, ali beživotna, nimalo nalik na carobnjanjaka iz 0za, a lica kojom ce on krenuti na put bez povratka bice ispražnjena i neizbežna.

Neprijatnosti. Jednom se dogodilo da su mu na v rata, kao i Crnjanskom, došle mlade studentkinje, a on hladan, hladan kao Adrijan Leverkin, odbio ih sa lažnom nadmenošcu i dugo ostao posle toga da razmišlja o njihovom prezrivom osmehu.

Sanja kako se survava u ponor, ali to nije ponor, vec ulica Dostojevskog, ulica razvratnika, ludaka i jurodivih.

I zaista, jednog jutra se našao na periferiji, ispred ulice Dostojevskog, gde ništa nije govorilo da u njoj ljudi žive. Kuce su postojale kao da su i one tek olupine iz nekog sna. Vladala je cudnovata tišina, i on je nastavljao da ide, dok se prostor ispunjavao sivim snegom, kao kaznom.

Svi vodeci listovi preneli su vest o nestanku velikog književnika. Poslednje što se culo o njemu je da je nestao tokom šetnje ulicom Dostojevskog.

ŠIFRA: "SAN”, Ivan Likar

FELJTON: VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA (TRECI DEO)

MILENKO STOJKOVIC

Izgleda da je Srbija osudena da uvek živi u burnim vremenima, kako bi to narodni pripovedac rekao: usud joj je dodelio takvu sudbinu. Previranja pred prvi srpski ustanak donela su joj mnogo nevolja, ali ono što je bilo pozitivno svakako je budenje nacionalne svesti i sve jace uverenje da srpski narod, sa svojom prebogatom istorijom i tradicijom, mora imati ponovo, kao u vreme Nemanjica, samostalnu državu.

Turske glave - licni trofeji

Jedan od onih koji je umnogome doprineo ostvarenju državne nezavisnosti je i vojvoda Milenko Stojkovic, možda najkontraverzniji od svih vojskovoda onoga doba.

Rodio se u selu Klicevcu u nahiji požarevackoj. Neko vreme držao je ducan u Požarevcu, ali se ipak vratio u selo i živeo kao imucni domacin. Pred ustanak je vec bio na celu pokreta koji se razvio u njegovoj nahiji.

Kada je u leto 1804. godine donesena odluka da se pogube zloglasne turske dahije, zbog cije je okrutne vladavine i došlo do nezadovoljstva u narodu: Focic Mehmed-aga, Kucuk Alija, Aganlija i Mula Jusuf, Milenko Stojkovic je odreden od strane srpske i turske carske vlasti ( od koje su se dahije odmetnule i vladale samozvano) da izvrši presudu. Sa družinom od oko 50 momaka otišao je u Adakale, gde su se dahije sklonile, a onda prerušen, tokom noci otišao Ibrahimu, upravniku grada i predao mu pismo u kome se objašnjava zašto je došao i ko ga šalje. Preplašeni Ibrahim odao mu je kucu u kojoj su se dahije krile i iste noci Milenko ih je napao. Posle višecasovne borbe dahije su pobijene, a njihove glave, kao licne trofeje Milenko je odneo u Beograd. Bogato je nagraden novcem i skupocenim darovima, kao i pocastima koje su usledile - od tada ostao je zapamcen, što je i u kasnijim bitkama potvrdio kao veliki junak.

Srbin sa haremom

Veliki vojnicki uspeh doživeo je Milenko Stojkovic u bici na Ivankovcu. Hafiz- paša niski je krenuo sa carskom turskom vojskom na Beograd da završi sa ustanicima, unapred slaveci pobedu. Na Ivankovcu ih je docakao Milenko Stojkovic sa Petrom Dobrnjcem. Kada se približio srpskoj vosjci Hafiz -paša je poslao glasnike koji su porucili srpskom vojvodi da mu se ukloni s puta, a Milenko je odgovorio: "Pretnjama me ne uplaši! Udri svom silom. Rda bio ako ti se uklonio!" U ovom presudnom boju srpska vojska je odnela pobedu.

Kada je osvojio tursko utvrdenje u Ramu, na obali Dunava, Milenko je iz harema komandanta grada zarobio nekoliko žena i ustanovio sopstveni harem. Sve žene je preveo u pravoslavnu veru.

Posle pogibelji Turaka u Beogradu 1807. godine, mnoge žene su ostale udovice, a deca sirocad; bilo ih je toliko mnogo da se po ulicama gotovo nije moglo prolaziti od onih koji su prosili kako bi opstali. Srbi su ovoj turskoj sirotinji organizovali prevoz ladama natrag u Tursku. Milenko je lade sacekao u Porecu, mestu na obali Dunava, gde je imao svoje utvrdenje i medu putnicima izabrao najlepše devojke i žene kojima je dopunio svoj harem. Negde u to vreme umrla je njegovo zakonita žena koja je živela u Klicevcu, pa se on ponovo oženio udvicom krajinskog oborkneza, Milenom. Drugoj ženi je obecao da ce raspustiti harem, ali obecanje nije ispunio, nego je i Milenu opravio u Klicevac dok je on živeo u Porecu sa desetinama haremskih žena. Nesrecna supruga, u želji da se osveti mužu i sama je pocela da prima momke. Milenko je, saznavši za raspusni život svoje supruge dojurio i topuzom je istukao, a potom je otpustio, vrativši joj sav bogati miraz koji je donela sa sobom.

Turkinje iz harema nisu kod Milenka bile robinje, vec više njegove licne miljenice koje su ga posluživale i dvorile. Cesto ih je vodio sa sobom na putovanja, a kada bi stali da se odmore pritrcavale su i prinosile mu cibuk i kafu.Kada bi se koje zasitio nalazio joj je muža medu svojim slugama ili vojnicima i davao joj miraz. Srpskim gospodama koje nisu mogle imati poroda poklanjao je i decu koju su neke od žena dovele sa sobom u harem, a nije iskljuceno da se medu njima našlo i po neko kome je i sam bio otac.

Sukob sa Karadordem bio je razlog da Milenko pobegne preko Dunava. Pre toga raspustio je harem, ne dozvolivši ni jednoj od žena da je snade neizvesna sudbina; svakoj je dao slobodu i dovoljno novca da sama izabere kakav ce život voditi. Sa sobom je poveo samo cerkeskinju Katinku koja mu je bila najdraža. Jedna od žena iz njegovog harema postala je kasnije hajducica koja je rame uz rame hajdukovala sa opakim harambašom Gicom. Zvala se Jelenka. Kažu daje na duši nosila nebrojene smrti, a njenom lepotom i gotovo muškom hrabrošcu bio je opcinjen i sam knez Miloš.

Umro na Krimu

Milenko je, kažu, bio mudar covek, od onih koji ne govore mnogo, ali kada nešto kažu ima se šta i cuti. Njegovi podredeni slepo su ga slušali, uz veliko strahopoštovanje, izvršavajuci sva naredenja bez pogovora. Bio je srednjeg rasta, crnomanjast i vrlo dopadljiv. Za njim je ostalo cetvoro dece, tri sina i jedna cerka.

Srbiju je, zbog pomenutog sukoba sa Karadordem, napustio 1811. godine i otišao u Rusiju, gde je penzionisan u cinu pukovnika. Umro je na Krimu, nikada se više ne vrativši u svoju voljenu Srbiju.

Piše: Lela Likar

IVICA DACIC, PREDSEDNIK SPS, ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE I MINISTAR POLICIJE U POŽAREVCU:

SPS SE PRIPREMA ZA KONGRES

U odnosu na prethodne godine, Socijalisticka partija Srbije deluje danas u potpuno drugacijim po-litickim uslovima i sa drugacijih pozicija i u želji da sagleda rezultate takvog delovanja, clanovi najvišeg partijskog rukovodstva obicice do kraja ovog meseca sve okružne odbore SPS u Srbiji. Ivica Dacic, predsednik SPS i dr Žarko Obradovic, potpredsednik partije boravili su tim povodom prošlog petka u Požarevcu. Nakon razgovora sa opštinskim i okružnim rukovodstvima održana je Konferencija za novinare koju je Ivica Dacic zapoceo odavanjem priznanja SPS-u Bra-nicevskog okruga za rezultate ostvarene na poslednjim parlamentarnim izborima koji su posle rezultata u Jagodini, najbolji u Srbiji.

sps

Najavljujuci nastavak politike jacanja i reforme partije Dacic je obavestio da ce se u ovoj godini održati Kongres SPS. O dinamici priprema i terminu njegovog održa-vanja najviše partijsko rukovodstvo dogovorice se sa clanstvom prilikom obilaska i razgovora po okruzima ovih dana.

--Mi želimo da naša stranka bude jedna moderna stranka levice socijalisticke i socijaldemokratske orijentacije, želimo da iz naše prošlosti izvucemo sve ono što je bilo dobro, ali i pouke iz onoga što nije valjalo. ... Najbolji pokazatelj da li smo uspeli u jacanju stranke bice rad naših ljudi izabranih u državne organe, u organe vlasti. Oni su ogledalo naše stranke, od njih tražimo odgovoran pristup u realizaciji koalicionih sporazuma, rekao je Dacic naglašavajuci da je SPS danas u koaliciji sa DS-om zašta je bila potrebna velika politicka hrabrost, ali se ta odluka pokazala ispravnom što potvrduje dobro funkcionisanje koalicije na republickom nivou.

Navodeci pet osnovnih ciljeva koalicionog sporazuma sa DS-om, Dacic je prioritet dao ocuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije narocito imajuci u vidu borbu i zalaganje za ocuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike.

-- Drugi naš cilj su evropske integracije. U poslednjih nekoliko meseci dosta smo uradili na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije. Rezultati su vidni i na planu vizne liberalizacije. Želim da podsetim da sve to ne radimo zbog EU, mi to radimo zbog nas, Srbija zaslužuje da ima bolje zakona, da ima bezbedna licna dokumenta, da ima bolju kontrolu i zaštitu državnih granica. Srbija zaslužuje da ima dobru strategiju u borbi protiv organizovanog kriminala i niz drugih zakona na putu ka EU.Treci cilj koji smo dogovorili je ekonomski razvoj i cetvrti u vezi sa njim, socijalna pravda. Nema socijalne pravde bez ekonomskog razvoja. Moramo biti svesni da je Srbiju pogodila svetska finansijska kriza za koju ona ništa nije kriva, niti je tome doprinela. Kao Vlada RS moramo da ucinimo da ta kriza što manje pogodi Srbiju, da ima što manje posledica po privredu i po gradane Srbije. Nažalost, olakšavajuca okolnost je ta što se Srbija vec nekoliko decenija nalazi u raznim krizama tako da za nas ovo nije ništa novo, istakao je Dacic koji je kao peti cilj dogovoren sa koalicionim partnerima naveo borbu protiv kriminala i korupcije što se pre svega odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde.-- Siguran sam da ce posle primene Zakona o oduzimanju imovine stecene organizovanim kriminalom efekti borbe protiv organizovanog kriminala biti veoma dobri, rekao je Dacic.

Prioritet Ministarstva unutrašnjih poslova bice i borba protiv ilegalne trgovine narkoticima cime ce se naša deca zaštititi od toga da njihovi životi predstavljaju biznis za one koji se bave ilegalnom trgovinom narkoticima. U toj borbi Ministrastvo unutrašnjih poslova saraduje i saradivace sa svim službama sveta.

SPS smatra da je Srbiji potrebna politicka stabilnost, jedinstvo unutar vladajuce koalicije i što širi politicki konsenzus oko najvažnijih politickih pitanja. --Mi cemo svima staviti do znanja da smo jedna državotvorna stranka koja zna koliko je velika razlika izmedu partijskog programa i državnih stvari i koja nikada nece svoj stranacki program stavljati ispred državnih i nacionalnih programa, rekao je Dacic na Konferenciji u Požarevcu kojoj su prisustvovali Miodrag Filipovic, predsednik Okružnog odbora SPS, Miletic Mihajlovic, narodni poslanik, Miomir Ilic, predsednik i Milic Jovanovic, sekretar OO SPS Požarevca.

S.E.

DS POŽAREVAC

PODELILI ROÐENDANSKU RADOST

Godišnjica Demokratske stranke u Požarevcu prošle nedelje je obeležena posetom Dnevnom centru za decu i omladinu ometenu u razvoju. Tom prilikom je Žarko Pivac, predsednik Gradskog odbora DS Požarevac i narodni poslanik, šticenicima Centra urucio prigodne poklon - paketice.

- Vec šest godina, koliko ovaj Centar postoji, Demokratska stranka - Odbor u Požarevcu, posecuje ovu ustanovu. Obicno je to oko Svetog Save, a ovog puta smo želeli da to bude baš na Dan DS-a, 3. februara. Na ovaj dan, 1990. godine, obnovljena je Demokratska stranka i prilika je da podelimo radost i sa ovom decom, kako bi, istovremeno, dodatno skrenuli pažnju na položaj osoba sa posebnim potrebama. Danas je u Srbiji, procenjuje se, oko 800.000 ljudi sa posebnim potrebama a, nažalost, oko 70% te populacije je u kategoriji siromašnih. A, što je još tragicnije, samo 19.000 osoba sa posebnim potrebama se danas nalazi u radnom odnosu. To je ono što u buducnosti treba da promenimo. Do nedavno, nije bilo cak ni uxbenika za slepu decu. Uskoro ce se u skupštinskoj proceduri naci jedan zakon koji ce regulisati prava tih osoba, ujedno i osobe citavog društva prema njima, - porucio je Pivac.

Zahvaljujuci se na poseti i poklonima Demokratske stranke, direktorka Dnevnog centra Jasmina Turudic je pozvala sve preduzetnike na saradnju sa Centrom u pravcu pronalaženja mogucnosti da se neko od šticenika radno angažuje u njihovim firmama.

U znak zahvalnosti na poklonima i ukazanoj pažnji, šticenica Milena Gardinovic je, u ime drugara i zaposlenih u Centru, poklon urucila Žarku Pivcu.

D. M.

ODRŽANA ZIMSKA ŠKOLA ZA ZEMLJORADNIKE U SIMICEVU

PREDSTAVLJENE NOVE TEHNOLOGIJE U SLUŽBI POLJOPRIVREDE

U organizaciji Zemljoradnicke zadruge "Mitar Trifunovic - Uco" i Zavoda za poljoprivredu "Stig" u Domu kulture u Simicevu u periodu od 2 -6.februara održana je peta po redu zimska škola za poljoprivredne proizvodace. Pri izboru tema koje ce izlagati strucnjaci instituta, vodecih selekcionih i hemijskih kuca obratili su pažnju na zainteresovanost zemljoradnika trudeci se da obuhvate sve grane poljoprivredne proizvodnje.

Prema recima Miroslava Jovanovica, direktora Zadruge u Simicevu ona je osnovana davne 1904.godine i pored velikih teškoca opstala je do današnjeg dana. Zimsku školu posecuju najuspešniji proizvodaci iz opštine Žabari, jer su veoma zainteresovani za nove tehnologije u proizvodnji, sorte i hibride, nove sorte u vocarskoj i vinogradarskoj proizvodnji i nove rase u stocarstvu.

"Program edukacije seoskog stanovništva trajao je pet dana, svakodnevno je predavanju prisustvovalo 55 - 60 proizvodaca, a na kraju organizovali smo posetu Prirodnom rezervatu "Zasavici" gde su naši proizvodaci upoznati sa savremenim nacinom gajenja svinje mangulice i poljoprivrednom dobru koje se bavi uzgojem goveda i proizvodnjom mleka.

Predavanja su održali eminentni strucnjaci, kao što je dr Milovan Pušic iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi koji je govorio o izboru rase svinja i tehnologiji mesa upoznavši proizvodace sa standardima koje treba da ispunjavaju svinje namenjene izvozu. Predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, dr Zorica Jestrovic govorila je o gajenju kukuruza i preporucila sortiment za 2009.godinu, dok je dr Života Jovanovic prezentovao najnovije hibride kukuruza Instituta Zemun - Polje. Vrlo interesantno je bilo iznošenje iskustava proizvodaca i njihova preporuka korišcenja mikrobiološkog dubriva "Slavol". Sisteme za navodnjavanje i ko-rišcenje vodotopivih dubriva predstavila je firma "Skala Green", prezentovan je program Bayer-a, BASF- a, KNJS-a, Pioneer-a, Galenike - fitofarmacije, folijarnih dubriva "Kemira", o zaštiti geografskog porekla alkoholnih pica govorio je Miroslav Živkovic (vinarija Živkovic), a poslednjeg dana na dnevnom redu bio je ruralni turizam", rekao je Jovanovic.

Tokom ove radne nedelje strucna služba Zavoda za poljoprivredu "Stig" je održala brojna predavanja na sledece teme: znacaj kontrole plodnosti i kalcifikacije zemljišta (Stanislava Stankovic); zaštita pšenice od korova (Monika Rajcic); prihrana ozimih strnih žita (Jorgovanka Vlajkovac); novi sistemi obrade zemljišta u ratarstvu (Siniša Stojšic); uredbe Mini-starstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva (Jovan Grozdic); tehnologija proizvodnje leske (Aleksandar Stojanovic); osobine simentalske rase (Nenad Vujcic) i zimsko prskanje voca (Zvezdana Jovanovic).

D.Dinic

ŠESTA SEDNICA GRADSKOG VECA U POŽAREVCU

Dana 6.2.2009. održana je 6. redovna sednica Gradskog veca grada Požarevca. Na dnevnom redu bilo je 57.tacaka, koje su jednoglasno usvojene.

Gradsko vece je usvojilo planove i programe javnih preduzeca, ustanova i fondacija. Zakljuceno je da njihovi planovi i programi sadrže sve zakonski utvrdene elemente koje treba da sadrži jedan plan i program poslovanja. JP koje je korisnik budžeta (‘’Direkcija za izgradnju grada’’), kao i ostala JP, ustanove i fondacije uskladile su svoje planove i programe u delu finansijskog plana, koji je uskladen sa Odlukom o budžetu grada Požarevca.

Gradsko vece je, takode dalo saglasnost na usvajanje statuta 30 mesnih zajednica.

Od važnijih odluka, izdvojio bih još davanje saglasnosti na Odluku o usvajanju Operativnog plana zaštite od poplava i bujica, kao i davanje saglasnosti na zahtev JP „Direkcija za izgradnju grada Požarevca“ za potpisivanje Aneksa ugovora za nabavku materijala za rasvetu.

U Požarevcu, 06.02.2009. Veljko Obradovic, PR menadžer

OMLADINA JAZAS-A POŽAREVAC

ŠKOLA ZA OBUKU VRŠNJACKIH EDUKATORA O EKOLOGIJI

Omladina JAZAS-a Požarevac, u okviru projekta „Ekologija, stil života“ koji realizuje partnerski sa Centrom za orijentaciju društva iz Beograda, a uz podršku grada Požarevca i ambasade kraljevine Holandije, realizovala je školu za obuku vršnjackih edukatora o ekologiji od 07. do 09. februara 2009. godine u prostorijama Narodne biblioteke Ilija M. Petrovic. Aktivnosti na projektu su zapocele animacijom polaznika po školama 26. januara, na Dan edukacije mladih o ekologiji.

Program škole je bio baziran na interaktivnim radionacama, a raden je na osnovu dugogodišnjeg iskustva koje Omladina JAZAS-a Požarevac ima u radu sa mladima na polju vršnjacke edukacije.

Osnovni cilj projekta je uspostavljanje standarda ekološke edukacije mladih u školskim ustanovama i omogucivanje prakticne primene tog znanja sa ukljucenjem šire javnosti. Podizanje ekološke svesti i otpocinjanje prikupljanja reciklažnog materijala. U toku projekta je planirano da JKP Komunalne službe Požarevac postave ekološke kontejnere u dvorištima svih srednjih škola u Požarevcu.

HUMANOST PORODICE ORBAN I LJUBAV PREMA USVOJENOJ KCERKI

VIDA IM PROMENILA ŽIVOT

Živanka Danka Orban i njen suprug Josif Joža Orban, žitelji Požarevca pre nešto više od godinu dana otpoceli su novi, sadržajniji život. Naime, ova dvoclana porodica, nažalost bez dece, usvojila je devojcicu, sada vec gotovo devojku (18 godina) Vidu Blagojevic, rodom iz Tešnja, koja je 14 godina živela u Domu za prihvat sirocadi sa prostora bivše Jugoslavije koji je bio smešten u okviru manastira Divostin kraj Kragujevca. U ovom domu koji su vodili prota Milan i njegova supruga Ružica odnegovano je preko 50 devojaka, koje su se po punoletstvu otisnule u samostalne živote. Vida je bila poslednja koja je napustila Dom.

Danka Orban kaže da im je Vida promenila život.

- Oduvek sam želela da usvojim dete. Sve je i pocelo od te moje želje, da bih, preko prijateljice saznala za dom u Divostinu. Nakon uspostavljenog kontakta, otac Milan i gospoda Ružica došli su nam u posetu, to je bio kratak susret, ali kada smo prvi put ugledali Vidin osmeh i oci bili smo kao opijeni, zapitali smo se šta nam se to desilo. Bila je to ljubav na prvi pogled. Nakon deset dana Vida nam je došla u posetu i kod nas ostala. Vladika Jovan nam je u crkvi u Kragujevcu dao blagoslov na dan Svete Petke, sa željom da budemo prava porodica i da razumemo jedni druge. Ne mogu vam objasniti ljubav koja se rodila medu nama za kratko vreme; trudimo se da joj pružimo što više ljubavi i funkcionišemo odlicno. Vida je u maju završila frizersku školu u Kragujevcu, a 4.oktobra te 2007.godine došla je kod nas. Ovde je kasnije završila plesnu školu, a svoju veštinu demonstrirala je na ovogodišnjem Svetosavskom balu. Položila je vozacki ispit, pa nas cesto odveze do sela. Kupili smo joj i racunar koji ona veoma vešto koristi, jer ima završen i kurs iz oblasti informatike.

Duboka humanost porodice Orban i emocije koje su se rodile izmedu roditelja i usvojene kcerke raste iz dana u dan, a Vidini planovi su, da pored prakse iz svoje struke koju obavlja u jednom frizerskom salonu, završi i fakultet.

Prema Dankinim recima, Vida je skromna, tiha, vaspitana, vredna i uredna, a pre svega mila devojka i zaslužuje sve što poželi.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 29.01.2009. do 06.01.2009.godine u porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” rodene su 33 bebe, 18 decaka i 15 devojcica.

Sinove su dobili: Sanja i Dragiša Pejic iz Simiceva, Milica Mina i Stevan Stojicevic iz Požarevca, Aleksandra Mišic i Vukic Šekularac iz Velikog Gradišta, Dragana i Staniša Milivojevic iz Požarevca, Maja i Dejan Vuckovic iz Požarevca, Milica Lazarevic i Goran Peric iz Topolovnika, Sanja i Jugoslav Stojadinovic iz Požarevca, Ivana Stepanovic i Dejan Ðordevic iz Požarevca, Mirjana Peric i Ivan Ðoric iz Dobre, Jelana Stokic i Saša Milovanovic iz Požarevca, Nena Vuckovic i Zoran Blagojevic iz Požarevca, Marija i Vladan Acimovic iz Požarevca, Dragana Mirkovic i Rade Slavkovic iz Kostolca, Dušica Jovanovic i Dejan Šajdinovic iz Radenke, Suzana i Branislav Dakic iz Zatonja, Marija i Arandel Jovic iz Požarevca, Baramša Zekiri i Šema Ševsija iz Kostolca i Valentina i Vladica Petrovic iz Požarevca,

Kcerke su dobili: Maja Živic Jovanovic i Predrag Jovanovic iz Sirakova, Gordana Markovic i Dragan Savic iz Carevca, Sabrije Bektaševic i Bekim Natifi iz Kostolca, Marijana Stepanovic i Milan Simic iz Velikog Gradišta, Danijela Došen i Veliša Miloševic iz Kumana, Afredita Zorjani i Srdan Ajvazi iz Kostolca, Milena i Bojan Uroševic iz Požarevca, Ana Pejcic i Darko Jovanovic iz Požarevca, Dijana Bajramovic i Emin Mamudovski iz Carevca, Marija i Nenad Josic iz Petrovca, Mirjana Pavlovic i Mladan Jovanovic iz Brežana, Suzana i Ivan Marjanovic iz Salakovca, Jelonka i Dragan Paunovic iz Starceva, Ljutvija Demiri i Enis Murina iz Kostolca i Ljubinka i Jovica Stevic iz Velikog Gradišta.

U GRADSKIM I SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA GRADA POŽAREVCA

NOVI SAVETI DO 17. APRILA

U skladu sa svojim zakonskim ovlašcenjima koje ima kao predsednik Skupštine grada Požarevca, Miomir Ilic je na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare najavio da ce 23. februara doneti odluku o raspisivanju izbora za clanove saveta u svim seoskim i gradskim mesnim zajednicama na podrucju lokalne samouprave grada Požarevca.

- U skladu sa planiranim terminima, izbori ce se održati 29. marta, a konstituisanje novih saveta mesnih zajednica bice po isteku mandata sadašnjim clanovima saveta, a to je 17. aprila, istakao je Ilic koji je u vezi sa sprovodenjem inicijative o konstituisanju Gradske opštine Kostolac priznao da se malo kasni, ali da je kašnjenje opravdano, jer je u pitanju ozbiljan posao:

- Koalicija je, saglasno clanu 3. Statuta grada Požarevca uspostavila relacije u okviru mogucnosti formiranja Gradske opštine Kostolac i tokom naredne nedelje, zajedno sa clanovima Radne grupe održacemo sastanak kada cemo formirati predlog. Jeste da se malo kasni, ali ovo je ozbiljna materija i mislim da smo u tom delu našli jedno rešenje koje ce biti prilagodljivo, kako za grad kao celinu lokalne samouprave, tako i za inicijativu o osnivanju gradske opštine Kostolac. Obavljene su i odredene konsultacije sa nadležnim ministarstvima o nacinu i postupku sprovodenja ovog rešenja, rekao je Ilic.

S.E.

HUMORESKA

OVI NISU ONI

To zaista nema smisla, kako neki zagovaraju, da se ukinu TV prenosi iz Narodne skupštine. Zašto da se narodu uskrati zadovoljstvo da gleda kako se muce na radnom mestu njihovi izabranici i predstavnici? Zato, uostalom, placaju i pretplatu.

A gde, nego tamo, u Narodnoj skupštini, rešavaju se važna pitanja za naš narod i našu zemlju. I sad 'op, kvrc, i nema više prenosa! Pa, šta drugo da gledamo? Nece, valjda, da prenose kako radnici sastavljaju automobile u ''Zastavi'' ili, ne daj bože, da se TV kamere postave u neku štalu gde se, da izvinete, teli Šarulja! A o nekim njivama gde se znoje paori, da i ne govorimo, odnosno, da i ne gledamo.

Uskratiti našim vrlim poslanicima i, s druge strane ekrana gledaocima, kontakt i saradnju, na obostranu korist prvih i drugih, je zaista presedan svoje vrste, pa makar to bilo i od Javnog servisa, tj. RTS-a.

Cime ce sada da ubijaju vreme penzioneri, domacice i dokone ujne i tetke? Dok kuvaju, domacice su mogle da prate šta se sve kuva u Skupštini i ko ce kome da zaprži corbu.

E, sad, u svakom zlu ima i neceg dobrog. Pošto nema prenosa iz Skupštine, TV kamere su se okrenule malom, odnosno, kako se to kaže, obicnom smrtniku, tako da se sada može cuti i njegov glas. Ovako je izgledao razgovor sa takvom jednom osobom.

- Dakle, vi znate ko je kriv?

- Da. Sto posto.

- Kako ste toliko sigurni u to?

- Zato što su oni krivi.

- Vi to smete da izjavite i pred TV kamerama?

- I pred ostalim medijima.

- Kako ste došli do krivaca?

- Putem raznih pravaca.

- Da li su oni krivi za sve?

- Apsolutno za sve. I više od toga.

- Vi ste veoma hrabri!

- Deda mi je bio Solunac; otac ucesnik NOB-a, a ja sam bio u vojsci.

- Sjajno! Dakle, ovi su oni!

- Da. Oni su ovi.

- Hvala vam što ste nam otkrili ovako važne podatke.

- Hvala i vama što ste mi omogucili da se cuje i moja rec.

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Bolje je da se vratimo u socijalizam. Od komunizma nema ništa!

- Srbija se ne prodaje. Poklanja se!

- U izgradnji zemlje, najbolje prolazi gradevinska mafija!

- Niko nije savršen. Eto, na primer, svet!

- Srbija nije ušla u Evropu, ali je ušla u svetsku ekonomsku krizu!

Miodrag Lazarevic