Header

IVICA DACIC, ZAMENIK PREMIJERA I MINISTAR UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE:

IZDATO 250 HILJADA NOVIH PASOŠA

Boraveci nedavno u Požarevcu Ivica Dacic, zamenik predsednika Republicke vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije odgovarao je na pitanja novinara. Na pitanje zašto procedura za dobijanje novih pasoša traje po nekoliko meseci, ministar je odgovorio:

--Što se tice pasoša, Zakon o putnim ispravama je donet u vreme prethodne vlade. Ja sam insistirao da se rok za novi pasoš koji je po tom Zakonu bio kraj prošle godine, produži do kraja ove godine. Mi smo do sada izdali ukupno 250 hiljada novih pasoša, to je znacajan broj, to je cetvrtina od ukupnog broja onih koji u Srbiji imaju pasoš. Takode, morate da shvatite da je procedura izdavanja pasoša i prijem zahteva takva da podrazumeva mnogo detaljniji pristup zbog biometrijskih podataka nego što je to kod obicnih dokumenta. To znaci da svaki zahtev kada se prima sigurno mora da traje 15 do 20 minuta i imajuci u vidu svu složenost procedure, neophodno je da se na neki nacin izvrši planiranje dolazaka, da ljudi ne bi cekali bespotrebno satima u redu. Mi smo za sada uspeli maksimalno da skratimo rokove. Zakonom je predvideno 30 dana da budu rokovi za izdavanje pasoša, mi ih vec dajemo za 20, za 15 dana, a oko Nove godine prilikom boravka naših ljudi iz inostranstva, izdali smo 15.000 pasoša u jednoj nedelji. Maksimalno se trudimo da izadeno u susret gradanima, rekao je Dacic najavljujuci da ce gradani na privremenom radu u inostranstvu u odnosu na ostale imati prioritet kod dobijanja novih pasoša.

S.E.

OMLADINA JAZAS-A POŽAREVAC I EKOLOGIJA

OBUKA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Shvatajuci znacaj zaštite i unapredenja zdrave životne sredine, Omladina JAZAS-a Požarevac u svojim programima preventivnih aktivnosti znacajno mesto pridaje upravo ekologiji i edukaciji mladih o ekološkom stanju i ekološkim problemima. Tako je u saradnji sa Upravom grada, Ambasadom Kraljevine Holandije i nevladinom organizacijom Centar za orijentaciju društva iz Beograda, od 7. do 9. februara organizovala obuku za vršnjacke edukatore o ekologiji i održivom razvoju.

--Ciljevi su nam da obuceni vršnjacki edukatori svoje steceno znanje prenesu vršnjacima i da napravimo jedinstven i održiv sistem vršnjacke edukacije za celu teritoriju Republike Srbije. Te aktvnosti smo zapoceli 26. januara, na Svetski dan edukacije mladih o ekologiji, navodi se u saopštenju Omladine JAZAS-a Požarevac.

Poslednjeg dana obuke u prostorijama Narodne biblioteke u Požarevcu polaznicima je govorila Aleksandra Kalinic, rukovodilac projekta MATRA u okviru Ambasade Kraljevine Holandije.

S.E.

OPŠTINSKI ODBOR LDP KOSTOLAC: SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

ZAR BAŠ MORA TAKO – UVEK NAOPAKO ?

Kao i u vecini gradova u Srbiji u Kostolcu je otvoreno klizalište za decu. Za razliku od ostalih gradova (Kostolac se UVEK razlikuje!) otvoreno je pred kraj zimskog raspusta. Naravno, to se, što se Kostolca tice – uvek podrazumeva, uz velike peripetije, tehnicke nedostatke i zakulisane „radnje“, otvaranje klizališta je odlagano ali, ipak je proradilo na veliku radost dece.

Ali, to je kratko trajalo. Samo nekoliko dana. Nisu u pitanju visoke temperature, istina došlo je do naglog otopljenja, ali ovakva klizališta u ostalim gradovima u Srbiji rade i dalje, postoji odredena temperaturna granica dokle mogu, vec nešto sasvim drugo.

Jednoga jutra klizalište u Kostolcu je osvanulo bez jedne kocke na površini!?

Na žalost ni ovakve „stvari“ nisu iznenadenje što se Kostolca tice.

Setimo se, primera radi, izgradnje Sportske sale u Osnovnoj školi, pa i „cuvenog“ Tržnog centra, semafora... Zašto ništa ne može onako kako je dogovoreno, u redu, na vreme, lepo, ljudski, regularno...? Da li zato što je ovo Kostolac, takvo podneblje, naravi, mentalitet (uticaj ugljene prašine?), narod? Pa da, onda, promenimo mi to? Kako, mnogi su probali?

Najlakše je stajati sa strane i kritikovati bez nekih konkretnih ideja, predloga. Nije odlika Liberalno demokratske partije da bira lakši put. Što se klizališta tice, moglo je i drugacije, kao prvo, kucica u kojoj se nalazi cuvar je blizu. Sasvim je nešto drugo baviti se sada vec filozofskim pitanjem: Zašto, Ko ... Da se ovakva pitanja ne bi uopšte postavljala, trebalo je samo svako da odradi svoj deo posla.I ništa više.

Šteta je samo, da smo svoju „narav“ pokazali i kada je jedan ovakav objekat namenjen deci u pitanju. I pokazali ko smo ustvari. I jednom za svagda je sada jasno: Za sve u Kostolcu cega NEMA krivi smo mi sami – Kostolcani!

Uostalom, i april je blizu.

Opštinski Odbor Liberalno Demokratske Partije Kostolac, Veljka Dugoševica br. 2.

GASTARBAJTERSKE KASARNE

Aca Lukic

Kada se krajem šesdesetih i pocetkom sedamdesetih godina prošlog veka, a i nešto kasnije, ukazala prilika da veliki broj naših gradana ode na privremeni rad u Evropske zemlje, šansa je iskorišcena. Nekako u to vreme, u ondašnjoj Jugoslaviji tinjala je kriza, slicna današnjoj, obrušavajuci se na drugove - gradane, a zajednicki imenitelj obe krize, beše neuposlenost radne snage. Josip Broz Tito, nekrunisani kralj jugoslovenskih naroda, problem je rešio, tako što je otvorio granice i omogucio jugoslovenskim gradanima da odu „trbuhom za kruhom“ putem Evrope.

Drugi veliki talas, takoreci bekstvo radne snage iz Srbije (uglavnom visokoobrazovane) dogodio se tokom ratnih zbivanja na tlu, vec raspadajuce Jugoslavije, devedesetih godina prošlog veka. Nesrecni ljudi, bojeci se ratnih strahota, a i da ih ne zadesi „kakva glavna uloga“ u nepojmljivom po njihov um ratu, bežali su iz Srbije „sa dušom u nosu“, noseci skromni prtljag u rukama, ne libeci se da kome mogu naliciti na junake „belog roblja“.

Ali, vratimo se na osnovni problem ove price. Popularno nazvani „gastarbajteri“ iz prvog talasa seoba, marljivi i vredni radnici, ulagali su jedino što su imali kod evropskih poslodavaca - radnu snagu, da bi iz godine u godinu, zahvaljujuci tvrdicluku i štednji zaimali sredstva na svojim racunima. Kako su ih trošili?

Branicevski i homoljski kraj, koji prednjaci sa gastarbajterima, pruža neverovatnu i stvarnu sliku naravi i mentaliteta našeg coveka. Cinjenica da su se medu gastarbajterima našli najsiromašniji slojevi toga doba, rezultirao je njihovom malogradanskom potrebom, da sliku o sopstvenom siromaštvu, pre otiskivanja na put u nepoznat svet, promene, nigde drugde, no medu svojim seljanima, po selima i zaseocima, medu rodacima.

Tako se uštedevina gastarbajtera nemilosrdno ulagala u nove gradevine, kuce, pomocne zgrade, štale, šupe, poljoprivredne mašine. Džakovi novcanica trošeni su na gradevine od nekoliko spratova, sa bazenima u dvorištima, liftovima po kucama, na skup nameštaj, svadbe i proševine, faraonske grobnice... Mnogobrojna sela u Branicevskom regionu poseduju savremene kuce, koje bi postidele, i gastarbajterske poslodavce u Evropi. Bolje da ih nisu ni trošili.

U pustim i praznim kasarnama, što bi moglo biti drugo ime za te kuce, na žalost niko ne obitava. One se otvaraju jedanput godišnje, o gastarbajterskom feriju. Nekad i nijednom. Prosto, te kuce nema ko cestito da provetri. Druga i treca generacija potomaka gastarbajtera, ne pomišlja da se vrati u ocinska zdanja. Vecina njih je zaboravila i maternji jezik. Milioni evra, receno sadašnjim recnikom, zarobljeno je u zidinama „cardaka ni na nebu ni na zemlji“.

Velika ekonomska kriza, koja nas je zadesila „poput groma iz vedrog neba“ (celokupnu svetsku ekonomiju), i koja ce mnoge gastarbajtere ostaviti na ulici i bez posla, diljem Evrope, lep je povod da se razmišlja, šta bi se dalo ciniti sa gastarbajterski kasarnama, sa njihovim slucajem u kome su se obreli.

Sve dosadašnje inicijative koje su mamile gastarbajtere da ulože novac u kakav biznis u Srbiji, podsecale su na igru lakomih vagabunda – ulicara sa „tri šibice“. Nesrecni ljudi su uglavnom bivali prevareni i blago receno opljackani od, i sa inicijativom države.

Vreme je misliti drugacije i tu neslavnu praksu države treba prekinuti, a osokoliti gastarbajtere da sudbinu svog uludo uloženog novca u prazne zgradurine, prekonponuju praveci od njih male proizvodne i dobrostojece pogone, dovoljne da uposle i donose dobit u pocetku na nivou male porodicne manufakture. Gastarbajterske kuce, predstavljaju lep imetak i kapital, koji bi se dao lako pretvoriti u uslužne i proizvodne radionice, fabrike, mala i srednja preduzeca. Iskustva italijanske privrede, vredne su pomena, da ovakva ideja ne mora biti samo „lep san“, vec da mogu postati realna stvarnost. Ostvarivi san, ako se na vreme pocne delovati u tom pravcu.

Ti svakako „mrtvi domovi“ mogli bi preko noci da ožive, postajuci dobar temelj, saveznik i zamajac srpskoj ekonomiji. Održavanje pustih „gastarbajterskih kasarni“ preskupa je rabota. Arcenje novca, ludost je koju ne treba ponavljati.

Najposle, možda „svetsko ekonomsko posrnuce“ predstavlja retku priliku, da se novac koji je krajnje egoisticno uložen u neprofitabilne zgrade, privede u izvesnu pozitivnu ekonomsku buducnost. Svet se menja. Na ovom svetu se sve menja, i to treba razumeti. Možda ce gastarbajteri shvatiti, u šta bi mogli upregnuti kapital koji su trošili nemilice.

Gastarbajterske kasarne, mogu oživeti i postati cudo. Ne treba se libiti i pozvati ih da tako što ucine.

Aleksandar Lukic, književnik

KONFERENCIJA ZA NOVINARE U GRADSKOJ UPRAVI POŽAREVCA O ZAKLJUCCIMA SA POSLEDNJE SEDNICE GRADSKOG VECA

UVECAN BUDŽET GRADA

- Budžet "teži" za 340 miliona i sada iznosi 2 milijarde i 183 miliona dinara

- Predlog uvecenog budžeta upucen Skupštini na usvajanje

- Od 1. marta više cene usluga za 8 posto u Vodovodu i kanalizaciji, Komunalnim službama, Radio Požarevcu i Parking servisu

Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca sa saradnicima, Petrom Rajicem, nacelnikom Odeljenja za privredu, finansije i trezor i Zoricom Markovic, nacelnicom Odeljenja za opštu upravu i skupštinske poslove, upoznala je prošlog cetvrtka novinare sa sadržinom i odlukama poslednje sednice Gradskog veca na kojoj se našlo 39 tacaka. Najvažnija je bila ona koja se odnosila na predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta grada:

- Rebalans budžeta je usvojen i predlog ide prema Skupštini. U odnosu na budžet usvojen 22.12. prošle godine došlo je do izmene prihodne strane u smislu njenog uvecanja za preneta sredstva iz prošle godine, zbog povecanja prihoda po osnovu naplate potraživanja i povecnja prihoda po osnovu finansijskog zaduženja, odnosno predvidenog kredita od banaka. Rebalansiran budžet sada iznosi oko 2 milijarde i 183 miliona dinara. U rashodnom stanju budžeta nije bilo nekih znatnih promena.

Drugi set tacaka o kojima je bilo reci na sednici Veca odnosio se na planove i programe javnih preduzeca. Usvojili smo plan Predškolske ustanove "LJubica Vrebalov" koji je uskladen sa finansijskim planom. Ovde je bilo potrebe za dodatnim sredstvima vezanim za otvaranje novog objekta u Kostolcu koji bi iziskivao upošljavanje novih radnika. Na dnevnom redu sednice bio je i Plan i Program poslovanja Sportskog centra Požarevac koji je takode uskladen sa finansijskim planom, i tu je bilo potrebe za dodatnim sredstvima od oko 3 miliona dinara za saniranje gradskog bazena do pocetka nove letnje sezone.

Na sednici su razmatrane i prihvacene predložene odluke o izmenama i dopunama odluka o osnivanju javnih preduzeca, fondova i fondacija, kojima se one uskladuju sa statutom grada. Isti slucaj bio je i sa mesnim zajednicama koje su u obavezi da svoje statute usklade sa Statutom grada.

Vece je dalo saglasnost i na cenovnike usluga jednog broja javnih preduzeca: "Vodovoda i kanalizacije", "Komunalne službe", Parking servis i Radio Požarevac, saopštila je zamenica gradonacelnika.

U nastavku Konferencije Petar Rajic, nacelnik Odeljenja za privredu, finansije i trezor detaljnije je obrazložio predložene izmene ovogodišnjeg budžeta apostrofirajuci da uvecanje iznosi oko 340 miliona dinara:

- Iz prošle godine je 152 miliona dinara, 180 miliona je kreditno zaduženje i oko 7 miliona su povracaji pozajmica Vodovoda i Toplifikacije. Namena ovih sredstava je definisana tako da 86 miliona odlazi Direkciji za realizaciju projekata iz prošle i ove godine, Fondu za zaštitu životne sredine 73 miliona dinara, Fondu za razvoj 15 miliona i 113 miliona je rezervisano za projekte NIP-a obzirom da preliminarno imamo odluku da cemo dobiti podršku za projekat od 226 miliona dinara gde nama treba 50 odsto sredstava. Paralelno sa usvajanjem budžeta usvajamo i programe javnih preduzeca i ustanova i sa njima i programe povecanja cena za narednu godinu. Za narednu Skupštinu pripremljeni su predlozi povecanja cena usluga javnih preduzeca "Komunalne usluge", Vodovod i kanalizacija, Radio Požarevac i Parking servis. Predložena povecanja su u skladu sa politikom cena definisanom na nivou države, rec je o povecanju od 8 posto s tim da nove cene važe od 1. marta. Naš budžet ovako uvecan iznosi sada 2 milijarde i 183 miliona dinara, od toga milijarda i 165 miliona dinara predstavlja trošak za funkcionisanje lokalne samouprave, gde se nalaze izdaci svih naših indirektnih korisnika, gde su izdaci za zarade cele lokalne samouprave u iznosu od 470 miliona dinara, u tome su ukupni troškovi, materijalni i ostali u iznosu od 230 miliona dinara i 170 miliona su zajednicki troškovi funkcionisanja u gradu kao što su zajednicka higijena, zajednicko svetlo. Oko 853 miliona dinara rezervisano je za investicionu potrošnju.

Brojne odluke o kojima se izjašnjavalo Vece i povodom kojih ce, kao krajnja instanca odlucivati Skupština na narednoj sednici, uglavnom se ticu uskladivanja Statuta, odnosno odluka o osnivanju javnih preduzeca, ustanova, fondova, fondacija i mesnih zajednica sa Statutom grada. Ova prilika, medutim, kako je na Konferenciji objasnila Zorica Markovic, nacelnica Odeljenja za opštu upravu i skupštinske poslove, iskorišcena je i za eventualne popravke i dorade pomenutih akata i odluka tamo gde je to bilo neophodno. Markoviceva je takode napomenula da su na poslednjoj sednici Veca tri tacke dnevnog reda bile sa oznakom dopunske. U pitanju je paket tacaka koji se odnosio na raspisivanje samodoprinosa za selo Bubušinac.

Konferencija je završena obracanjem Veljka Obradovica, PR menadžera koji je u ime grada Požarevca apelovao na službe zadužene za uklanjanje snega sa ulica kao i na sve gradane koji su u obavezi da ciste ispred svojih lokala i kuca, da to ovih dana redovno rade kako bi se život u gradu normalno odvijao i pored vremenskih neprilika.

S.E.

DAN VOJSKE

STRUCNOST I ODLUCNOST

Sretenje Gospodnje, 15. februar, Dan državnosti republike Srbije, od prošle godine se obeležava i kao Dan vojske Srbije, u slavu podizanja Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenja prvog srpskog Ustava, 1835. godine.

Na svecanosti u požarevackoj kasarni “General Pavle Jurišic Šturm”, u prisustvu brojnih zvanica – predstavnika lokalne samouprave branicevskog kraja, vojnih i borackih organizacija i privrednika, komandant pukovnik Vinko Markovski izrazio je zadovoljstvo kvalitetom obucenosti vojnika i podoficira, isticuci znacajne ciljeve i zadatke koji se stavljaju pred oružane snage Srbije:

- Potpuno smo svesni neophodnosti reforme i reorganizacije Vojske i to prihvatamo kao još jedan izazov, u cilju poboljšanja našeg statusa i bolje organizacije i opremljenosti naše Vojske. Garnizon Požarevac i Centar za obuku kopnene vojske u proteklom periodu uspešno je završio obuku nekoliko hiljada vojnika, nekoliko stotina kandidata za profesionalne vojnike, i realizovao nekoliko desetina kurseva za podoficire. Iz svega ovoga jasno se vidi naša misija - obuka. Samo obucen vojnik pobeduje! Visok stepen strucnosti, odlucnosti, inicijative i opredeljenja za izvršenje zadataka, bila je i ostala prepoznanica pripadnika Centra za obuku kopnene vojske i to cemo pokazati i u daljem radu, - porucio je komandant Markovski.

Dan Vojske Srbije, u ime nacelnika Branicevskog okruga, Skupštine grada Požarevca i Gradskog veca, oficirima, podoficirima, vojnicima i civilnim licima požarevacke kasarne cestitao je gradonacelnik Požarevca Miodrag Milosavljevic.

Telegram - cestitke uputili su predsednik Srbije Boris Tadic, ministar odbrane Dragan Šutanovac, zastupnik Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Miletic i komandant Komande za obuku general major LJubiša Dikovic.

Na ovoj svecanosti saopštene su i nagrade i pohvale ministra odbrane, nacelnika Generalštava VS, komandanta Komande za obuku i komandanta Centa za obuku KoV Požarevac.

D. Milenkovic

LOKALNA SAMOUPRAVA - VANREDNA KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU POVODOM OBILNIH SNEŽNIH PADAVINA

SVI NA NOGAMA A VODA DO KOLENA

Na vanrednoj konferenciji za štampu, održanoj proteklog petka, gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic je izvestio predstavnike medija da je istoga dana u jutarnjim satima održan hitan sastanak sa predstavnicima požarevackih javnih preduzeca, policije i civilne zaštite, sa temom funkcionisanja grada u uslovima snežnih padavina i niskih temperatura koje mogu dovesti do problema.

- S obzirom na to da su na sastanku bili prisutni svi predstavnici javnih preduzeca, mogu da kažem da je njihovo funkcionisanje nesmetano. Došli smo do zakljucka da je potrebno obavestiti javnost o stanju na putevima, javnim površinama i o tome šta nas ocekuje. Dobili smo informaciju o meteorološkoj prognozi, ocekuju se niske temperature i zato apelujem na sve gradane Požarevca, Kostolca i okoline, kao i na sve pravne subjekte da pociste sneg dok je to još moguce, rekao je, izmedu ostalog gradonacelnik i dodao da situacija nije toliko alarmanta da bi se aktivirao štab civilne zaštite.

Direktor Javnog ko-munalnog preduzeca "Ko-munalne službe" Slo-bodan Jovic rekao je da je ovo preduzece "na nogama" bez prestanka 24 sata. Obaveza JKP je da cisti gradske zone, pešacke prelaze i parkove, a gradonacelniku je dostavljen i plan rada u vreme državnog praznika. Jovic je upozorio gradane da obrate pažnju kada se krecu kroz park i pored drvoreda, zbog opasnosti lomljenja grana pod težinom snega.

Direktor Direkcije za izgradnju grada Požarevca Miodrag Stojkovic takode je izvestio novinare da je ovo preduzece bilo angažovano punim kapacitetom na cišcenju snega i posipanju solju. Ulice u gradu se tretiraju po prioritetima, a prvi prioritet su magistralni pravci koji prolaze kroz Požarevac. Sve ekipe su bile na terenima, prema Stojkovicevim recima.

Ispred Štaba civilne zaštite obratila se Snežana Milicevic, rekavši da Centar za obaveštavanje koji radi neprekidno 24 casa i da sve važne informacije koje su bitne za funkcionisanje grada i opštine mogu da se dostave na telefone 985 i 224-955 i na faks 212-474.

Nacelnica za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Sladana Petrušic istakla je da sva pravna lica i gradani koji žive u objektiva kolektivnog stanovanja imaju obavezu da ociste sneg sa javnih površina, te da su komunalne inspekcije na terenu 24 sata i da se javne površine uglavnom redovno ciste od snega. Pravna lica u centru revnosno ispunjavaju svoje obaveze prema ovoj odluci, ali manjih problema ima sa stanarima u zgradama.

Direktor JKP "Vodovod i kanalizacija" Aleksandar Ilic kaže da je bilo problema sa kišnom kanalizacijom koja je prilicno neprohodna i jedino što se sada može raditi je cišcenje slivnika. Od danas (utorak) bi trebalo krenuti sa "razbušivanjem" kišne kanalizacije, jer cišcenje slivnika ne daje vece razultate. Najveci problem je Jug Bogdanova ulica u preseku sa Kosancicevom i Toplicinom. Što se tice vodosnabdevanja, Uroševic je rekao da se može garantovati kvalitetnije i urednije vodosnabdevanje sa izvorišta "Kljuc".

L.L.

ZNACAJ MERENJA KONCENTRACIJE POLENA U VAZDUHU U POŽAREVCU I OKOLINI

CUVAJU ZDRAVLJE, SPRECAVAJU ALERGIJE

- Podaci o prisutnosti alergenog polena u vazduhu iznad Požarevca i okoline u prošloj godini - zabrinjavajuci, cak 50 dana oznaceno izuzetno opasnim

- Najvece alergeno dejstvo ima ambrozija, slede breza, trave i kopriva

Od prošle godine u Zavodu za javno zdravlje redovno se meri koncentracija alergenog polena u vazduhu iznad Požarevca i okoline. Da je investicija u ovaj posao bila opravdana svedoce rezultati do kojih se došlo tokom višemesecne kontrole, a koji su saopšteni na prošlonedeljnoj veoma posecenoj Konferenciji za novinare što takode svedoci o znacaju ovog posla koji obavljaju strucnjaci Zavoda.

Prim dr Zorica Mitic, direktorka ove ustanove napomenula je da su koncentracije polena merene svakodnevno u Požarevcu i okolini, da je analizom bilo pokriveno oko 25 kilometara. Dva puta nedeljno stanovništvo je obaveštavano o rezultatima i prognozama, a izveštaji su redovno slati i Skupštini grada Požarevca koja je finansirala ovu aktivnost kao i domovima zdravlja i Požarevackoj bolnici.

- Rukovodstvo našeg Zavoda je pre dve godine procenilo da nekoliko naših strucnjaka treba da se dokvalifikuje za strucnu analizu i dobijanje sertifikata za obavljanje kontrole, odnosno merenje polena u vazduhu i u skladu sa tom procenom finansirali smo njihovu obuku. Otprilike polovinu od ukupno potrebnih sredstava obezbedili smo i za nabavku materijala pa je tako u januaru 2008. godine krenula realizacija ovog projekta. U prošloj godini na tom poslu radili smo punih deset meseci što je u skladu sa strucno-metodološim uputstvom i prema Ugovoru koji smo imali sa lokalnom samoupravom koja nas je ispratila sa polovinom traženih sredstava, a dobra vest je da ce ti troškovi biti u celini namireni, kao i da je Uprava grada zainteresovana da se merenja nastave i u ovoj godini, rekla je dr Zorica Mitic.

U nastavku Konferencije konkretne rezultate do kojih se došlo u merenjima prošle godine saopštio je mr Zoran Pavlovic, nacelnik Odeljenja sanitarne hemije:

- Merenje je otpocelo 28. januara, a završeno 2. novembra što znaci da smo 280 dana neprekidno pratili koncentraciju polena u vazduhu. Podaci su zabrinjavajuci. Od 280 dana prisustvo polena zabeleženo je u 269, samo 11 dana je bilo bez polena. Od 269 dana, polovina je imala koncentracije polena opasne po zdravlje ljudi. Šta više, u toj kriticnoj polovini, 50 dana je oznaceno izuzetno opasnim jer su zabeležene izuzetno visoke koncentracije polena koje i kod zdravih osoba mogu da dovedu do alergijskih problema, istakao je na Konferenciji Zoran Pavlovic koji je za biljke sa najvecim alergenim dejstvom oznacio ukupno 17 od kojih je na prvom mestu ambrozija, a slede breza, trave, kopriva...

U Zavodu su na osnovu rezultata merenja polena u prošloj godini sacinili polenski kalendar biljaka Branicevskog i Podunavskog okruga na osnovu koga se može sagledati dužina cvetanja svake alergene vrste, kao i broj dana i nedelja sa visokim koncentracijama.

- Na osnovu ovog kalendara možemo da zakljucimo da se pojedine alergene biljke preklapaju u svom periodu cvetanja tako da smo u devetoj nedelji prošle godine, krajem februara-pocetkom marta, imali visoke koncentracije cak pet vrsta biljaka. To su bile leska, jova, tisa, brest i topola. To znaci da smo u samo jednoj nedelji imali jako veliki udar na zdravlje ljudi. Preklapanja su se javljala i tokom ostalih dana i nedelja godine. Sve nam ovo govori da je zdravlje ljudi u Požarevcu i okolini veoma ugroženo alergenim polenom. Na osnovu podataka kojima raspolažemo mogu se predvideti izuzetno visoke koncentracije i u skladu sa tim predvidanjima, sugerisati osobama obolelim od polena a i zdravima da svoje aktivnosti usklade sa trenutnim ili predvidljivim koncentracijama. Merenja su veoma korisna, u funkciji su zaštite zdravlja i sprecavanja alergija zbog cega je neophodno da nastavimo sa tim poslom, napomenuo je Pavlovic.

Polazeci od rezultata iz prošle godine i cinjenice da se striktna granica kriticnih koncentracija ne može odrediti granicom u vazduku, Zavod je ponudio da se ova merenja tokom 2009. godine prošire i na podrucja susednih opština, na Veliko Gradište, Petrovac i Smederevo. Time bi se i stanovništvo pomenutih gradova zaštitilo od posledica alergija.

Na pitanje novinara da li ce se iz budžeta grada Požarevca i sa koliko para, finansirati nastavak projekta u ovoj godini, prim dr Zorica Mitic je odgovorila:

- Mi smo prošle godine za sredstva potrebna za analizu polena u vazduhu, konkurisali kod Fonda za zaštitu životne sredine i dobili 50 posto para. Finansira se rad jednog strucnjaka sa visokom spremom i jednog tehnicara na obradi podataka. Ove godine, obzirom da se radi o cetiri merne tacke na našoj teritoriji, bice potrebno negde izmedu milion i milion i po dinara po jednoj mernoj stanici. Samo za Požarevac bi to bilo negde oko milion i 40 hiljada dinara, istice Zorica Mitic.

S.E.

DOKTOR ZA VAS

HEREDITARNI ANGIOEDEM

Ovo je retka nasledna bolest. Na nju treba posumnjati ako postoje takvi slucajevi u užoj porodici obzirom sa se nasleduje autosomno dominantno.

Obicno njeno klinicko isponjavalje pocinje oko 10g. života.

Uzrok: je urodeni nedostatak jedne belancevine –enzima koji se zove C-1 inhibitor i stvara se u jetri. NJena uloga je da neutrališe mnoge enzime-proteaze u serumu a najznacajniji je inhibitor C-1 esteraze koja nastaje aktivacijom jednog važnog velikog sistema u organizmu koji zovemo-sistem komplemenata.Kada nedostaje C-1 inhibitor ili su njegove vrednosti manje od 30% nema šta da zakoci aktivaciju sistema kompleme a posledica te aktivacije je i nastanak angioedema. Aktivaciju ovog sistema uglavnom izazivaju uzrocnici bolesti kada je to korisna reakcija ali i neinfektivni mehanizmi kao što su to fizicki faktori, trauma, stres. Jacina te reakcije mora biti kontrolisana njenim inhibitorima (jedan od njih je i C-1) inace ona je prejaka i štetna za organizam što je upravo slucaj kod ove bolesti.

Klinicka slika:bolest se karakteriše pojavom elasticnih edema (otoka) na licu ocnih kapaka, usana, na šakama, stopalama, može i u zidu creva a najopasniji je otok respiratorne sluznice (ždrela,grkljana, traheje). Pre izbijanja otoka na tom mestu može se javiti utrnelost, peckanje a zatim se javlja bled testast otok koji može biti pracen i okolnim crvenilom.Važno je napomenuti da njega ne prati izbijanje koprivnjace (pojava generalizovanih urtika –crvenih uzdignutih pecata pracenih svrabom) niti su te osobe imale druge alergijske manifestacije. U ovom slucaju radi se o sasvim drugom oboljenju Koprivnjaci-urtikariji koja u jacem ispoljavanju može da bude pracena i otokom-angioedemom ali retko da se lokalizuje u nižim partijama respiratorne sluznice.Drugi važan kriterijum u diferencijalnoj dijagnostici je i odlicno reagovanje ovog otoka i koprivnjace na antialergijsku terapiju ( antihistaminici-Presing, Erius, Avil… ) i na hormonsku terapiju (Pronison, Deksazon,Urbason…).

Precipitirajuci faktor da se ispolji otok kod hereditarnog agioedema su više fizicki faktori kao na primer trauma kod vadenja zuba, delovanje fiz. sile, stres, hormonski status a ne infekcija ili alergeni iz hrane, lekovi..Dijagnosticki problem predstavlja otok crevne sluznice kada se zbog jakih bolova to shvati kao akutno hirurško oboljenje i uradi hir.intervencija koja je u ovom slucaju veliki rizik.Takve osobe za sve hir.intervencije pa i manje intervencije kao što je vadenje zuba moraju najpre biti pripremljene davanjem preoperativno sveže plazme ili 3-4dana pre medikamentozne terapije.

Treba razlikovati dve forme ove bolesti. Kod 85% ovih pacijanata nalazimo snižen nivo C-1 inhibitira ,to je tzv. kvantitativni defekt dok kod 15% imamo normalan nivo ovog enzima ali je on nedovoljno funkcionalan to je tzv. kvalitativni defekt što je dijagnosticki teži problem.

Terapija: u blažim slucajevima ne davati terapiju osim kod navedenih priprema. U težim slucjevima daje se medikamentozna terapija Danazol koji stimuliše sintezu ovog enzima u jetri ali pošto se radi o muškom hormonu ima dosta neželjnih efekata. U najtežim hronicnim oblicima daju se antifibrinoliticki lekovi koji pri hronicnoj primeni imaju ozbiljna sporedna dejstva (epsilon amino kapronska kiselina, traneksaminska kiselina ….)

Dr Ranka Dimitrijevic

LIKOVI NAŠIH SUGRAÐANA: STEVICA SPAJIC

COVEK ZA DUGE STAZE

- Stevica Spajic je koordinator Ministarstva NIP-a, potpredsednik Izvršnog odbora G 17 Plus za Istocnu Srbiju

- Posebna ocekivanja od nekoliko zakona koji su u direktnoj funkciji pospešivanja regionalnog razvoja Srbije

Ime mladog coveka i diplomiranog ekonomiste iz Požarevca Stevice Spajica još od osmog februara tekuce godine polako ali sigurno izbija u prvi plan. Naime, toga dana u Beogradu je održana sednica Glavnog odbora G17 Plus i na predlog Predsedništva te stranke izabran je novi Izvršni odbor.

Na pomenutom skupu izabrani su novi clanovi , predsednik i potpredsednici izvršnog odbora. Jedan od pet potpredsednika zadužen za koordinaciju i zbivanja u Istocnoj Srbiji je i Stevica Spajic. Rec je o mladom coveku, rodenom 1971. godine koji je osnovnu i srednju školu završio u gradu pod Cacalicom, a Ekonomski fakultet u Novom Sadu.

Notorna je cinjenica da je uloga Izvršnog odbora unutraši rad stranke, reakcija na dešavanja u njoj u glavnom gradu i sedištima stranke širom Srbije. Koliko do juce Spajic je bio u obavezi da prati rad stranke u Branicevskom okrugu i opštini Smederevo, ali od nedavno i za Branicevski, Podunavski, Pomoravski Borski i Timocki okrug.

Tragalac za najoptimalnijim rešenjima

„Ako neko misli da je to lako - nije. Svaki rad sa ljudima je obaveza i odgovornost, traže se najoptimalnija a istovremeno i najpragmaticnija rešenja za opštinske odbore,clanove i predsednike opštinskih odbora stranke po okruzima. Naravno, u mom domenu je i kadrovska politika. Želim da kažem, da je G 17 Plus ozbiljna, odgovorna, disciplinovana stranka koja ima za moto svog rada „Strucnost ispred politike“. I zaista je tako. Osim toga, stranka iz dana u dan jaca,nekada je taj priliv clanova nešto brži, nekad sporiji, ali krecemo se u dobrom smeru, sa dobrim rejtingom. Podsecam: trenutno G 17 Plus ima oko 80.000 clanova na teritoriji cele Srbije, a najveci broj clanova imamo upravo u centralnoj Srbiji i Beogradu. Mi smo pokazali svoju snagu i na predhodnim izborima, dabome, ima mesta i za još bolje rezultate, na cemu cemo istrajno raditi, svako u svom delokrugu posla. Tu pre svega, mislim, da cemo formirati i još bolju strukturu stranke“, rekao nam je Stevica Spasic.

Inace, Stevica Spajic trenutno radi u Ministratstvu investicionog programa na mestu koordinatora projekata za celu Istocnu Srbiju. Drugim recima, to prakticno znaci odredivanje prioriteta projekata, pracenje realizacije i kvaliteta njihove izrade, dinamike izvodenja projekata. Ukupno uzev, celokupan rad na terenu.

Poznato je da je Istocna Srbija uz Južnu Srbiju najnerazvijenije podrucje Srbije i samo jaki projekti mogu da dovedu do bega iz prevelike porodice nerazvijenih podrucja.

„U ovom trenutnu se radi i nacrt Zakona o regionalizaciji Srbije i mi cemo ispratiti trend koji je trenutno u Evropskoj uniji da se najviše sredstava ulaže u najnerazvijenije delove zemlje. Ilustracije radi, u Evropskoj uniji se ulaže deset puta više sredstava u nerazvijene nego u razvijene oblasti, te ocekujem da se bez ikakvog okolišavanja taj trend primeni i u Srbiji. Drugim recima, to znaci da ce najvece investicije biti u opštinama i gradovima Istocne Srbije. O znacaju tih poteza suvišno je govoriti. Mora se, ne samo ublažiti jaz, nego i premostiti razlika izmedu razvijenih i zaostalih podrucja“, dodaje Spajic.

Svetska kriza i u Srbiji

Ove godine svetska ekonomska kriza obrušila se i na Srbiju te otuda Srbija ima restriktivni budžet. Znatno je manje sredstava opredeljeno za budžet Ministarstva za NIP nego što je bilo lane. Zapravo, potrebe su vece od mogucnosti, pa se gradani upucuju na racionalnost i štedljivost.

„Pre svega, meduregionalna saradnja i participiranje u fondovima Evropske unije, ima buducnost i perspektivu. Treba da se zna da u Evropi regioni saraduju izmedu sebe. I, naravno, regioni kao takvi i mogu da konkurišu za sredstva. Zadatak koji nas ceka, a vezan za Istocnu Srbiju je uredenje infrastrukture kao osnova za sve ostale projekte i planirani tempo napretka. Dakle, osim infrastrukture, u igri su još projekti vodosnabdevanja, kanalizacije, putna mreža i drugi. Kad se realno pogleda to i jesu u izvesnom smislu žile kucavice savremenog življenja“, - smatra Stevica Spasic.

Od prvog januara ove godine Stevica Spajic je i pomocnik gradonacelnika Požarevca Miodraga Milosavlje-vica, a njegov posao je lep i težak: Spajic treba da bude most u komunikaciji i kontaktima izmedu jednog broja ministarstava i lokalne samouprave, kao i izmedu nevladinih organizacija i lokalne samouprave. Osim pravovremene informacije rec je i o sredstvima koja bi trebalo da pristižu u požarevacku opštinu. Dugo tih sredstava nije bilo, iako su preko potrebna.

„Prakticno asistiram lokalnoj samoupravi, jer radim i u ministarstvu za NIP. Morate mi verovati, to je preveliki posao koji mora istrajno i odgovorno da se radi jer zadire u interese ljudi„ - kaže Spajic.

Stevica Spajic izražava veliko zadovoljstvo što svih šest koalicija koje vrše vlast u Požarevcu, Velikom Gradištu. Žabarima, Petrovcu, Malom Crnicu i Žagubici funkcionišu na dobrobit svih gradana i pri tom ne potežu svoje partijske interese ili programe.Dakle, sve su koalicije stabilne, kooperativne, funkcionalne i pragmaticne. Posebno želim da apostrofiram sjajan rad politicke koalicije u Požarevcu koja manifestuje zrelost u donošenju odluka koje su od životne važnosti za sve gradane.

„Šta ce nam politikanstvo, strancarenje, jalovo nadmudrivanje. Vidi narod šta je dobro i kod koalicije i kod svakog pojedinca. Politicki rad je javni rad te otuda je i gradanima na stalnom uvidu. Klima stvaralaštva, normalnog rada i uzajamnog poverenja je pravi milje za kreativni rad“, podvlaci Spajic.

Naravno da grad Požarevac kao prirodni razvojno-ekonomski, kulturno-sportski i politicki centar ima šanse da „uhvati“ duži korak. On ce to ostvariti kroz nekoliko prioriteta.

„Sredivanje infrastrukture i izgradnja industrijske zone, kao i direktnih domacih i stranih investicija za koje moramo sami da se izborimo jer ih nece biti u meri u kojoj ih je do sada bilo. Kada su interesi grada Požarevca u pitanju ocekuje se jedinstveni nastup svih koalicija,a posebno vladajuce, jer je, konacno, njena odgovornost i najveca. Zadatak je da niko ne ostane bez posla u Požarevcu ove godine, dakle, da sacuvamo radna mesta. Ali, cim svetska ekonomska kriza ovde u Srbiji pocne da jenjava, krenucemo malo ofanzivnije u produktivno zapošljavanje. U narednom periodu cekaju nas javni radovi. Akcenat ce biti stavljen na oblast socijale i uredenja životne sredine (ekologije), odnosno na saniranju divljih deponija kojih ima dosta i u Požarevcu i okolini, - procenjuje Stevica Spajic.

Potrebni hrabri i angažovani mediji

Stevica Spajic govori i o medijima cija je uloga u savremenim demokratskim promenama u Požarevcu i Istocnoj Srbiji nezamenljiva i potrebna na konstruktivan nacin. Naime. Dogadaja je sve više koji zahtevaju odredivanje prema njima, ne samo funkcionera i javnih radnika, nego i svih gradana uopšte.

Dakle, ako su informacije tako tempirane da svojim regionalizmom i lokalizmom podsticu i državni interes i stavljaju reflektore javnosti uprte u boljitak ili problem svih ljudi, onda su one dobrodošle. U protivnom, bezbojne su bez efekta,možda i parijski uskogrude i nicemu ne služe. Mislim da nam nedostaje u loklanoj samoupravi više informacija o radu nevladinih organizacija, regionalnih institucija, zavoda, instituta i slicno. Ne motivišu nikog puke registratorske informacije bez stava. Potrebne su one informacije o gradu, opštini i okrugu a to je nacrt Zakona o regionalnom razvoju i trasferu interesa i potreba gradana, kao i otvaranje javne rasprave, - uocava Stevica Spajic.

Programi za dinamicniji i ubrzaniji razvoj Istocne Srbije jesu zaista programi svih gradana, ali i pre svega mladih. Njima bi trebalo stvoriti uslove da više rade i bolje žive, njima treba otvoriti razvojne perspektive.

„Evo, mi smo u Požarevcu doneli odluku o otvaranju Kancelarije za mlade kroz koju cemo ispratiti i mnoge rukavce aktivnosti Ministarstva za omladinu i sport, a istovremeno okupiti i nevladine organizacije i sve druge zainteresovane subjekte za rad na terenu.U Požarevcu imamo otvorenu i regionalnu Kancelariju evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, kao i otvorenu regionalnu Kancelariju Ministarstva regionalnog razvoja, Agenciju za mala i srednja preduzeca, Privrednu komoru, Zavod za zaštitu zdravlja, Zavod za poljoprivredu „Stig“ , Veterinarski specijalisticki institut.

Cilj nam je da Požarevac bude i centar regiona ako dode do neke regionalizacije Srbije. Naravno, pre toga, u Požarvcu mora da se napravi realan presek stanja i jedna studija o privredi, da se vidi gde može da dode do revitalizacije preduzeca a gde, eventualno, do otvarnja novih u skladu sa postojanjem resursa. Dakle, i novi proizvodni kapaciteti formiranjem industrijske zone i otvaranje veleprodajnih objekata. Požarevac nije mrtav grad, i sa takvom ocenom se ne slažem. Naprotiv, siguran sam da je perspektiva sve bolja posebno za mlade“, rekao nam je na kraju Stevica Spajic, koordinator projekta NIP-a za Istocnu Srbiju.

Deo primanja u dobrotvorne svrhe

Imamo informaciju da ste se dela mesecnih primanja odrekli u dobrotvorne i humanitarne svrhe?

„Jeste, to je tacno, ali ja ne bih o tome“, - odgovorio je Spajic.

Da li ce još neki funkcioneri poci ovakvim stopama ostaje da se vidi. Primer je evidentno redak ali i plemenit.

S.Ristic

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU OPŠTINE PETROVAC NA MLAVI

PLAN RADA PROJEKAT NARODA

U ovoj, 2009. godini, Direkcija za izgradnju opštine Petrovac ima ambiciozan,ali i realan plan. Medutim, to zapravo nije plan Direkcije nego projekat potreba žitelja mlavskog kraja.

Naime, ukupno ce za poslove investicija u tekucoj godini biti uloženo oko 70 miliona dinara, a radice se od februara sve dok zimske prilike istekom godine budu dozvoljvale.

Ulicna rasveta - urgentna

„Mi cemo do pocetka gradevinske sezone pokušati da smanjimo, odnosno eliminišemo dugovanja koja su preneta iz lanjske godine za izvršene poslove i da ih svede na najmanju meru. Ucinicemo sve da, ako je moguce, da se Direkcija i „oterasi“ dugovanja. Cim krene sezona pocecemo sa redovnim poslovima i to prvenstveno krpljenje asfaltnih opštinskih putnih pravaca i ulica u gradu,odnosno letnjeg održavanja.

Ono najvažnije što ocekujemo, a to smo najavili i prošle godine, da Ministarstvo za nacionalni investicioni program potpiše ugovor za rekonstrukciju dela ulicne rasvete u Petrovcu i za izgradnju vodovoda u Malom Laolu. Svi papiri su obezbedeni, odabran je izvodac, uzete izjave od izvodaca da ostaju pri ponudenoj ponudi, a kasnije se krece u jeku sezone sa asfaltiranjem jednog broja ulica u Petrovcu u saradnji sa ovdašnjom Mesnom zajednicom „Savremeni dom“, rekao nam je direktor Direkcije za izgradnju Mirko Stankovic.

Iz sredstava Nacionalnog investicionog programa ovde ocekuju izgradnju starog puta od Knežice prema Ranovcu, dužine cetiri kilometra, kao i finasijsko ucešce u izgradnji puta Vezicevo - Zlatovo dugog dva kilometra i 600 metara. Inace, oba ova pravca trenutno su pod makadamom, te dakle, predstoji njihovo asfaltiranje.

Održavanje putnih pravaca – potreba i obaveza

„Mi, naravno, imamo obavezu da se Direkacija pozabavi održavanjem svih putnih pravaca na podrucju petrovacke opštine, a to podrazumeva krpljenje asfaltnih putnih pravaca i održavanje puteva pod makadamom. Ukupno je takvih putnih pravaca oko 100 kilometara. Odradicemo i neke nove putne pravce koji su sada zemljani, izvršicemo nasipanje i onih puteva koji su u meduvremenu opštinskom odlukom proglašeni opštinskim putnim pravcima“, - dodaje Mirko Stankovic.

Opštinskim budžetom za ovu godinu predvideno je da Direkacija za izgradnju i razvoj opštine Petrovac dobije 70 miliona dinara i ta sredstva bice upotrebljena za redovne poslove i licne dohotke svega desetak zaposlenih (ovde se na racionalizaciju kadrova odavno išlo).

„Neka gradani sami kažu ma gde u Petrovcu ili po selima šta je uradeno pre nas a šta sada. I neka im to bude opredeljenje kako da reaguju. Mi smo zapravo odradili one poslove na koje su gradani reagovali da neizostavno treba uraditi i to zajedno, i Direkcija i Mesna zajednica Petrovac. Osim što radimo mi i štedimo novac, vreme je ekonomske krize,nema rasipanja, svi svugde moraju krajnje racionalno i domacinski da se ponašaju“. veli Stankovic.

Inace, prema planu sanacija rupa i presvlacenje oštecenih delova kolovoza obavice se u se- lima: Krvije, Lopušnik, Starcevo, Kladurovo, Vitovnica, Bistrica, Manastirica, Malo Laole, Ždrelo, Rašanac, Trnovce, Vošanovac, kao i deonica puta Dobrnje - Oreškovica. Naravno, da ce se reagovati i na sva oštecenja u Petrovcu,svugde gde ima razloga za popravku gradskih ulica.

Ocito, posla je dosta, sredstava nema dovoljno, programi su ozbiljni, u interesu svih gradana, a godina koja je pred nama u prvom redu ekonomski teška. U Direkciji za izgradnju i razvoj smatraju da treba da se izvrši mobilizacija svih snaga u realizaciji projekata jer je to na opštu korist.

S. Ristic

U OPŠTINI GOLUBAC

OTVARA SE KANCELARIJA ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

U 2009. godini Golubac najavljuje završetak procesa Strateškog planiranja i usvajanje plana za loklani ekonomski razvoj, kao i otvaranje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj

Ova podunavska opština ima punu podršku nemacke agencije za tehnicku saradnju kroz GTZ-KNJD Program za ekonomski razvoj opština u regionu Dunava.

Krajem 2008. godine, Skupština opštine Golubac svojim odlukama najavila je da ce prioritet u 2009. godini biti lokalni ekonomski razvoj. Na poslednjoj sednici usvojena je odluka o pocetku procesa Strateškog planiranja koji bi trebalo da se završi do juna 2009. godine koji ce Golupcu omoguciti da ima definisan pravac razvoja u narednim godinama, definisane projekte i vremenske rokove do kada ti projekti treba da se završe kako bi se održivi razvoj nastavio. Odmah nakon usvajanja odluke, uz pomoc GTZ-KNJD Programa za ekonomski razvoj opština u regionu Dunava, uspostavljena je Komisija za strateško planiranje u cijem radu ucestvuje oko pedeset clanova, koji predstavljaju sve segmente privrede i društva Golupca. U ovoj komisiji ucestvuju predstavnici opštinske uprave, privrednici, udruženja privrednika i poljoprirednika, ukljucujuci udruženje govedara, vinogradara i ostalih, predstavnici politickih stranaka, predstavnici obrazovnih institucija, škola, vrtica i biblioteke. Ocekuje se da ce komisija do sredine februara saglasiti kljucna pitanja za dugorocni privredni razvoj opštine Golubac.

- Cilj formiranja ovakve komisije je da sa konacnim nacrtom Strateškog plana za lokalni ekonomski razvoj budu saglasni svi stanovnici, privredni i politicki subjekti opštine Golubac kako bi zajedno radili na njegovoj realizaciji. Osnovna zamisao je da realizacija Strateškog plana ne zavisi od politicke stranke ili koalicije koja vodi opštinu, vec da svi budu posveceni istom pravcu razvoja Golupca. Zato ce lokalna samouprava tokom maja i aprila organizovati seriju javnih rasprava kada ce svim gradanima Golupca biti predstavljen nacrt Strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Gradani ce tada imati priliku da mogu davati svoje sugestije i ideje pre usvajanja konacnog plana,kaže predsednik opštine, dr Nebojša Mijovic.

U toku realizacije projekta Strateškog plana i stvaranja uslova za dolazak investitora i podrška formiranja malih i srednjih preduzeca, u ovoj podunavskoj opštini u toku je i priprema za osnivanje opštinske Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koja ce, prema novoj sistematizaciji opštine, biti formirana u okviru Odeljenja za privredu i infrastrukturu.

Osnivanje Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj pomogla je i nemacka agencija za tehnicku saradnju (GTZ). Ova Kancelarija ce zvanicno biti otvorena krajem februara ili pocetkom marta ove godine.

Lj.Nastasijevic

GOLUBACKI VINOGRADARI PROSLAVILI SVETOG TRIFUNA I ISTOG DANA ODRŽALI GODIŠNjU SKUPŠTINU

UDRUŽENJE SVE BROJNIJE

Dan vinogradara i vocara Sveti Trifun,obeležavaju mnogi u opštini Golubac. Centralna proslava bila je u selu Baric gde su se okupili vinogradari i vocari ove podunavske opštine. Prvo su vinogradari prisustvovali svecanoj liturgiji u seoskoj crkvi,a zatim je obavljeno osvecenje vinove loze,rezanje slavskog kolaca i izbor novog kolacara. U prostoriji Doma kulture potom je održana Skupština udruženja na kojoj je usvojen izveštaj o radu i utvrdeni zadaci za narednu godinu.

Tridesetak meštana koji se bave gajenjem vinove loze zajedno sa gostima,obeležili su po tradiciji,svoju vinogradarsku slavu. Pre deset godina na taj dan u Baricu je formirano Udruženje vinogradara sa sedištem u ovom mestu poznatom po dobrim vinogradarima i proizvodacima vina. Govoreci o dosadašnjem radu,predsednik Udruženja Dušan Ðokic je naglasio da na dan osnivanja Udruženje je imalo 6 clanaova a sada broji 40 i ocekuje da se taj broj u ovoj i narednim godinama znatno povecati. Održano je 9 i redovnih i 4 vanredne skupštine na kojima su donošene znacajane odluke,uglavnom o proširenju clanstva,podizanju novih zasada kako vinove loze tako i šljive,višnje i jabuke.

-U prošloj godini postali smo i clanovi Unije za ruralni razvoj poljoprivrede ,,Agro biznis’’, a bili smo i ucesnici Etno festivala ,,Blago Srbije’’ u Golupcu,gde od strane organizatora nismo bili mnogo primeceni. Redovno ucestvujemo na opštinskoj manifestaciji ,,Susreti sela’’a bili smo i na Etno festivalu u Novom Sadu,rekao je Dušan Ðokic.

Udruženje je usvojilo i plan proizvodnje od cetiti vagona grožda za ovu godinu. Najboljim proizvodacima vina iz berbe 2007.godine urucene su diplome i novcane nagrade. Šampionsko vino od tridesetak proizvodaca proizveo je u svome vinogradu Vladan Mišic iz Braniceva,nešto slabijeg kvaliteta imao je vino Slavoljub Pantic iz Klenja, a na treceoj poziziciji našao se Ljubiša Jovanovic iz Mrckovca.

Troclani žiri na celu sa Rosicom Markovic-Pejic od tridesetak kvalitetnih vina iz berbe 2008.godine najboljim je proglasio vino Miodraga Stojkovica iz Barica ispred vina Zorana Stojanovica iz Golupca i Mirka Stankovica iz Bikinja.

Lj.Nastasijevic

SASTANAK RUKOVODILACA CENTARA ZA KULTURU BRANICEVSKOG OKRUGA

OBJEDINJENI RAD DONOSI REZULTATE

U malocrnickom Centru za kulturu proteklog utorka održan je radni sastanak rukovodilaca centara za kulturu Branicevskog okruga kojim je predsedavao koordinator Miodrag Lukic, a na dnevnom redu su bili kalendar kulturnih manifestacija, takmicenje sela i tekuca pitanja.

Prema recima Aleksandra Lukica, direktora Centra za kulturu u Požarevcu, cilj je da se napravi što kvalitetnija saradnja izmedu centara za kulturu i ovakvi sastanci na operativnom planu su dragoceni, jer omogucavaju zajednicke projekte koji su važni ne samo za gradove, vec su središnji i stubni za ono što je zajednicki krov i cemu zajednicki pripadamo, a to je u najširem smislu reci severoistocna Srbija. Ona je vec decenijama na marginama dogadaja kada je u pitanju kultura, dok su drugi regioni kao što su zapadna, centralna Srbija i Vojvodina vrlo dobro organizovani. Uspeli su da se u ovom vremenu prekomponuju i na izvestan nacin promene kulturni model, dok nažalost ovde deluje jedan kulturni model koji traje tri decenije i ima malo inventivnosti da se on promeni. "Verujem da ovaj kraj ima ogromne potencijale koji nisu otkriveni na jednom širem planu prema Srbiji i Evropi i Centar za kulturu Požarevac ce rado ucestvovati u svim projektima koji imaju ambicije da izadu iz lokalnog, onim što je univerzalno i po cemu ce nas prepoznati u drugim kulturama. Na planu naše saradnje koja je uglavnom bila na nivou razmene programa i dva tri gostovanja godišnje, verujem da možemo to da produbimo i dobrom organizacijom ucinimo to kvalitetnim. Ako radimo neku dobru zajednicku stvar to više ne bi bila stvar pojedinih gradova, vec bi ona reprezentovala Branicevski okrug, odnosno severoistocnu Srbiju. Požarevac ce raditi na tome da bude lider takvih dobrih vibracija kao što je dobra organizacija Festivala "Živka Matic" koja vec dve godine pokazuje fantasticne rezultate kako u programskom tako i u medijskom smislu.

Ove godine u požarevackom Centru za kulturu bice kupljena i zanavljena rasveta tako da ce scena biti na nivou profesionalnih beogradskih pozorišta, a ono što je važno i za ostale centre, bice kupljena operativna fantasticna bina takvih gabarita da može da se izvede program na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. U dobroj koordinaciji ta bina mogla bi da se koristi za odredene potrebe drugih kulturnih centara i otuda je kalendar dogadanja veoma dragocen kako bi se prakticne, tehnicke stvari koje su veoma važne mogle dobro ukomponovati.

Inace, što se tice mog iskustva, odnosi sa Savezom amatera Srbije su na jednom zaledenom nivou, jer plašim se da ovaj Savez ima jednu višedecenijsku praksu da se postavlja kao vrhovni arbitar, a Srbija treba da finansira njihovu pricu, što Požarevac više nece dozvoliti i saradivacemo samo ako postoji dobar partnerski odnos", naglasio je Aleksandar Lukic.

Prema recima Bojana Gacevica, zamenika direktora Centra za kulturu u Požarevcu, trenutno za tri programa Ministarstvo kulture izdvaja odredena sredstva i potrebno je za odredeni zajednicki veliki projekat na nivou Okruga konkurisati, jer se preko Ministarstva i nevladinog sektora može dosta novca dobiti za kvalitetne programe.

Dragiša Miloševic, direktor Centra za kulturu u Malom Crnicu, smatra da Savez amatera Srbije predstavlja ogranicavajuci faktor zato što na njihovo insistiranje konkurisanje kod Ministarstva kulture za FEDRAS se završava kao njihova aktivnost i opština ostaje bez finansijske podrške. Potrebna je bolja organizacija svih opština u Okrugu, jer postoji jedna zajednicka nit da se u svakoj sredini nešto sacuva i opstane na kulturnoj mapi Srbije. Mora postojati koordinator na nivou Okruga koji bi predstavljao direktnu kopcu sa Ministarstvom kulture i na neki nacin objedinjavao sve opštine.

Nadovezujuci se na prethodna izlaganja Nenad Mihajlovic, direktor Centra za kulturu u Velikom Gradištu je istakao da postoji potreba da centri više budu u kontaktu i uskladuju termine, programe i ideje. "Prošle godine smo dobili finansijska sredstva od Ministarstva kulture za organizaciju Carevcevih dana i odredena sredstva od nevladinog sektora za organizaciju Festivala Roma. Za ovu godinu nas ocekuje jedan ambiciozniji poduhvat, a to je realizacija Kulturnog leta. Koncepcija je tako zamišljena da tokom leta, barem jedanput nedeljno bude organizovan program na letnjoj sceni, a moram da naglasim da je u budžetu za 2009.godinu Opština izdvojila sredstva za kupovinu profesionalne bine", rekao je izmedu ostalog Mihajlovic.

Prema recima Gorice Ste-fanovic, direktorke Centra za kulturu u Žabarima, ove godine u revijalnom delu Smotre folklora ce najverovatnije nastupiti državni ansambl "Kolo", od prošle godine održava se i Smotra harmonikaša, a tradicionalno se održavaju manifestacije "Cete-reško prelo" i Dani Vojislava Ilica Mladeg.

Za ovu godinu budžet opštine Golubac iznosi 114 miliona dinara, a od toga Biblioteci je pripalo 3,9 miliona dinara, istice LJubiša Milic, direktor ove ustanove. Za pospešivanje rada kudova izdvojeno je 350.000 dinara, 350.000 dinara za takmicenje sela i nešto sredstava za ostala kulturna dešavanja.

D.Dinic

ZIMSKA ŠKOLA ZA POLJOPRIVREDNIKE U MALOM CRNICU

EDUKACIJOM DO VECIH PRINOSA

Posle više od deset godina u organizaciji Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice i Zavoda za poljoprivredu "Stig" održana je zimska škola za poljoprivrednike u terminima 3,4,10. i 11.februar, a bile su zastupljene teme iz svih oblasti poljoprivrede koje su poljoprivredni proizvodaci sa teritorije opštine Malo Crnice u anketi na prethodno održanom strucnom savetovanju odredili.

"U dogovoru sa Zavodom za poljoprivredu, Fond za razvoj poljoprivrede je definisao teme koje su svakog dana bile iz razlicitih oblasti, a svakodnevno na predavanjima je prisustvovalo 30 - 40 poljoprivrednih proizvodaca. Krenulo se sa temom o agrarnoj politici Ministarstva poljoprivrede za 2009.godinu gde su proizvodaci upoznati sa subvencijama i kreditima koji ih ove godine ocekuju. Zatim je dipl.ing. Stanislava Stankovic održala predavanje o tehnologiji proizvodnje uljane repice, a o zaštiti uljane repice govorila je dipl.ing. Monika Rajcic. Nove nacine obrade zemljišta kojima se smanjuju troškovi pri setvi odredenih kultura obradio je dip. ing. Siniša Stojšic, promociju Pioneer - ovih hibrida Dragan Stefanovic, o zimskom prskanju voca i vinograda govorila je dipl.ing. Zvezdana Jovanovic, a Nenad Šojic je predstavio mikrobiološko dubrivo "Slavol", istice Boris Pavlovic, direktor Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Malo Crnice.

Prošlog utorka o nacinima, znacaju prihrane ozimih strnina, izboru sorti i primeni dobre tehnologije govorila je dipl.ing. Jorgovanka Vlajkovac. Najzna-cajniji momenat sada jeste prihrana pšenice koje ce ove godine biti od izuzetnog znacaja za formiranje prinosa iz prostog razloga što je 80% površina pod ozimim strnim žitima posejano u optimalnom roku, što su ta žita ušla u izuzetno dobroj formi u zimu, odnosno u fazu intenzivnog bokorenja. "Jako je bitno da poljoprivredni proizvodaci sada odrede pravo vreme, pravu kolicinu i pravu vrstu azotnog mineralnog dubriva, jer je to od presudnog znacaja za formiranje prinosa. Prvo treba prihranjivati parcele koje su u dobrom stanju i pri kraju bokorenja, jer se tada formira prinos, odnosno velicina klasa i broj zrna u klasu, a posle one parcele koje lošije izgledaju i to je bitno iz aspekta što jesenas na 70% površina pre setve nije uneto osnovno dubrivo. Takode, mora se voditi racuna o sortama koje su posejane, jer nemaju sve sorte iste potrebe za azotom", naglasila je Jorgovanka Vlajkovac, samostalni strucni saradnik za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu "Stig".

O osobinama simentalske rase koja je najzastupljenija u našoj zemlji govorio je Nenad Vujcic, strucni saradnik za stocarstvo. Ova rasa je zastupljena sa oko 70% zbog osobina kao što su dugovecnost i prilagodljivost našim uslovima. Prosecna mlecnost u Regionu se krece oko 4.620 kg mleka za razliku od proseka države koji iznosi 4.120 kg mleka, što je posledica dugotrajnog rada selekcije i odabira najboljih semena bikova za naš region.

Proizvodnju paprike, paradajza i rasada u plastenicima poljoprivrednicima je bliže objasnila dr Jasmina Zdravkovic, viši naucni saradnik Instituta za povrtarstvo Smederevska Palanka, kako bi prinosi i kvalitet plodova bili bolji. Kod proizvodnje povrca za razliku od ratarskih vrsta pored prinosa velika pažnja treba da se obrati na kvalitet plodova, izbor sorti, agrotehniku, dubrenje, zaštitu i položaj samih bašta u okviru okucnica.

Novosadske hibride kukuruza predstavila je dr Zorica Jestrovic ispred Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ovi hibridi su adaptabilni, što znaci da pri razlicitim agroekološkim uslovima daju stabilne i dobre prinose. Odlicnog su potencijala za prinos zrna i dobijanje silaže. Generalna preporuka za setvu ove godine jeste da se seje ranije u nekom optimalnom roku tokom aprila meseca kada ima dovoljno kolicine vlage i kada je dobra zagrejanost zemljišta.

"Što se tice samih hibrida grupa 400 se pokazala odlicno prošle godine (preko 10 tona/ha suvog zrna), ali preporuka za zrno su grupa 500 i 600. Odlicne rezultate je dao hibrid NS 6030 i to je naša preporuka za ovu godinu, dok kasnije hibride grupe 700 preporucujemo za silažu. Gustina sklopa zavisi od grupe zrenja, tako što kasniji hibridi idu na nešto veci razmak izmedu biljaka u redu, dok raniji hibridi idu na vecu gustinu u zavisnosti da li ima navodnjavanja, što prakticno znaci da treba imati oko 50.000 biljaka po hektaru", rekla je izmedu ostalog dr Zorica Jestrovic.

Poslednjeg dana rada zimske škole predstavljeni su KNJS hibridi, novi pesticidi Bayera, o proizvodnji krmnog bilja govorila je dipl.ing. Jorgovanka Vlajkovac, dok je proizvodnju lekovitog bilja i prednosti mašinskih prstenova predstavio dipl.ing. Aleksandar Sto-janovic.

"Fond za razvoj poljoprivrede ocekuje oko 3 miliona dinara nepovratnih sredstava od strane Ministarstva poljoprivrede. Krajem februara bice raspisan konkurs, mi imamo vec pripre-mljen projekat za ta sredstva, kao i pripremljenu dokumentaciju za konkurs za kredite. Naredne godine ce se dobiti 70% i 2011. godine 30% od dobijene vrednosti u ovoj godini. To je jedna velika pomoc našim proizvodacima, a Ministarstvo je na ovaj nacin htelo da približi neposrednu proizvodnju sa fondovima za razvoj poljoprivrede. Osim kreditiranja organizujemo zimsku školu, a spremamo se da tokom februara i marta meseca posetimo neka sela i organizujemo aktuelna jednodnevna predavanja. Nasto-jacemo da pomognemo organizovanje udruženja poljoprivrednika, u postupku je formiranje Udruženja pcelara, aktiviracemo ponovo Udruženje odgajivaca svinja i formiracemo Udruženje proizvodaca mleka", zakljucio je Boris Pavlovic.

D.Dinic

NARODNA BIBLIOTEKA "ILIJA M. PETROVIC", PROMOCIJA ROMANA GORDANE CIRJANIC

POLJUBAC

Nastavljajuci trend predstavljanja novih izdanja srpskih izdavaca, prošlog petka je u požarevackoj biblioteci predstavljen roman "Poljubac" srpske spisateljice Gordane Cirjanic. Nakon uvoda direktorke Bebe Stankovic, autorka je procitala odlomak iz romana, a potom je o knjizi govorila Radmila Kuncer, kniževni kriticar. Ona je prisutne upoznala sa podatkom da je prošle godine ovaj roman predlagan za najcitaniji roman godine, te da nailazi na veoma dobar prijem kod citalacke publike. U osvrtu na tematiku Kuncerova je rekla da se radnja romana dogada u jednom danu, a da se dešava kroz ispovesti troje junaka, Luke, Bulke i Katarine.

Gordana Cirjanic je diplomirala na grupi za opštu književnost sa teorijom književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, a 1985. otišla je u Španiju, gde je živela do 1997.godine. Bavila se novinarstvom i prevodenjem. Njena dela nagradiva su brojnim priznanjima, medu kojima su: nagrada "Miloš Crnjanski", nagrada "Ðura Jakšic", nagrada "Isidora Sekulic", "Žensko pero" i mnoge druge.

L.L.

PETE AMATERSKE GLUMACKE SVECANOSTI “MILIVOJE ŠTAP I ŠEŠIR”

BOGATA POZORIŠNA TRPEZA

Mini jubilej, peta godišnjica uspešnog postojanja susreta varoških pozorišta Srbije, ili, punim nazivom, Petih amaterskih glumackih svecanosti “Milivojev štap i šešir”, proteci ce u znaku “jakih” komada, sudeci prema programu koji je predstavljen na konferenciji za štampu prošle nedelje.

Izvršni producent svecanosti, Dragi Ivic je istakao znacaj glumackih svecanosti za grad Požarevac, s obzirom na broj pozorišta, glumaca i pozorišnih delatnika širom Srbije koje okuplja.

Svecanosti 22.februara otvara Gradsko pozorište “Abraševic” iz Valjeva predstavom Aleksandra Popovica “Razvojni put Bore Šnajdera“, narednog dana na sceni je Nušicevo “Sumnjivo lice“ u izvodenju batajnickog pozorišta, potom, 24.februara nastupa pozorište “Milivoje Živanovic” Požarevac, predstavom Mirjane Ojdanic “Trag ljudskih zuba“; u sredu 25.02. na programu festivala je “Korešpodencija“ Borislava Pekica u izvodenju Kamerne scene “Miroslav Antic” Senta, a narednog dana, 26.02. predstavlja se Leskovacki kulturni centar, predstavom “Seks, laži i divlje guske“; u petak 27.02 Dramski studio Doma omladine Kragujevac igrace “Epitaf“ Dore Delbjanko. Poslednjeg dana ce se u pratecem programu za decu predstaviti Pozorišni studio Kulturnog centra Kruševac, predstavom “Pepeljuga kakvu još niste videli“, a istog dana, tacnije veceri, Velikogradištanci igraju komad “Da li je to bila ševa“ koji je pobedio na festivalu posvecenom Živki Matic. Nakon ove predstave sledi ceremonija proglašenja pobednika i svecanog završetka Petih glumackih svecanosti “Milivojev štap i šešir”.

Strucni žiri koji je ove godine u sastavu: Radiša Dragojevic, predsednik opštine Pretrovac glumac amater, Lela Likar, pisac i novinar i Aleksanar Lukic, pisac, ce svake veceri najboljem glumcu dodeljivati repliku Milivojevog štapa sa ugraviranom posvetom i znamenjem, dok ce na završnoj veceri biti proglašen pobednik festivala koji ce, pored štapa dobiti i repliku šešira, cime ce nagrada biti kompletirana.

Tokom trajanja festivala, kao i ranijih godina u holu ispred pozorišne sale bice postavljena vitrina u kojoj su originalni štap i šešir Milivoja Živanovica, uz autenticne predmete i fotografije, pored koje ce kostimirani glumci svake veceri držati pocasnu stražu.

Ne zaboravimo da je Požarevac jedini grad koji ima dva festivala posvecena jednom glumcu, a bard Milivoje to svakako zaslužuje. Požarevac “U cast i slavu glumackog poziva” širom otvara svoje kapije, zavesa se razmice, festival može da pocne.

L.L.

FELJTON: VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA (CETVRTI DEO)

Piše: Lela Likar

PETARDOBRNjAC

Postati vojvoda u ustanickoj Srbiji nije mogao svako, vec samo onaj koji je prolio mnogo znoja i krvi, i zadobio nebrojene rane na megdanu. Ustanak su poveli i na svojim plecima, uz pomoc masa, izneli oni koji su svojom harizmom privoleli narod da ih sledi, a to su, pored onih o kojim smo govorili još i: Aleksa, Jakov i prota Matija Nenadovic, Pop Luka Lazarevic, Janko Katic, Mladen Milovanovic, Stevan Sindelic, Petar Dobrnjac i drugi.

Neki od pomenutih narodnih prvaka bili su knezovi i videniji ljudi u svojim nahijama i kneževinama, pa su pred ustanak obilazili domacinstva, šireci ideju o nezavisnosti Srbije, ne štedeci pri tome ni svoje vreme, ni zdravlje, ni novac. Drugi su se, poput Petra Dobrnjca nametnuli iskljucivo licnim kvalitetima , dokazanim kroz krupne istorijske dogadaje.

Sjajan vojni takticar

Petar Teodorovic Dobrnjac rodio se u selu Dobrinji, po cemu je i dobio nadimak. U mladosti je bio trgovac, a kada su okolnosti za život postale nesnosne odmetnuo se u hajduke. Poznato je da je sa Milenkom Stojkovicem drugovao i pre nego što su se susreli na zajednickom zadatku - borbi protiv Turaka; njihovo se prijateljstvo nastavilo kroz vojevanje, najpre u pobuni požarevacke nahije koju je poveo Milenko, a potom i u ustanku. Sudbine im se nisu razdvojile do smrti.

U bici na Ivankovcu proslavila ga vojnicka umešnost i dovela u red prvih srpskih starešina. Medu beogradskim ženama pevala se pesma:

“Gospodar Petar na carevu drumu -

On mi ceka sedam paša vojske

I osmoga careva vezira.”

Moravska ustanicka vojska okupila se u resavskom kraju, kod sela Ivankovca, a predvodili su je Milenko Stojkovic i Petar Dobrnjac. Manje grupe srpske vojske zaposele su i štitile sve puteve pored Morave. Kraljevo brdo, prostor izmedu Senja i Ivankovca, branio je Dobrnjac sa svojim odredom. Odlican takticar i vojskovoda, Dobrnjac je dva dana pre boja izvršio pregrupisavanje celokupnih srpskih snaga, kojima se, posle bitke kod Jasenjara pridružio i Stevan Sindelic i time ojacao položaje za odbranu od turske navale.U zoru 6. avgusta 1805. godine Turci su pošli u napad, jurišajuci preko dvadeset puta, ali su svaki put bili odbijeni, zahvaljujuci sjajnoj odbrambenoj formaciji. Hafiz-paša koji je predvodio Turke morao je na kraju da izda naredbu za povlacenje ka Paracinu.

Dobrnjac je bio upravnik utvrdenja u Deligradu, iz koga su ustanici smelo napadali naprijatelja i najcešce pobedivali na megdanu. Isterali su Turke iz Ražnja i Aleksinca, a kada je Pazvan Oglu, sa 6000 svojih hajduka - krdžalija krenuo na Srbe, Dobrnjac ga je porazio do nogu. Na Mišaru su Dobrnjcevi ljudi, uz pomoc Stevana Sindelica neprestano branili šanceve, zasipane i danju i nocu vatrom i granatama, da bi, opaljeni od dima i baruta, radosno docekali svog vožda, pa onda, zajednicki iznova navalili na Turke.

Godine 1809. dolazi do prvih nesuglasica izmedu Karadorda i Petra Dobrnjca, kada vožd, uz višestruko i uporno zalaganje Mladena Milovanovica, predsednika Sovjeta i svog najpoverljivijeg coveka, za zapovednika celokupne vojske koja je trebalo da brani jug Srbije, odreduje Miloja Petrovica Trnavca. Mladen i Trnavac bili su kumovi, a još jedan od razloga Mladenovog zalaganja protiv Dobrnjca bila je i bojazan da ce on, po zauzimanju Niša steci bogatstvo. Izgleda da mu se pomisao o podeli ratnog plena sa kumom više dopadala. Ovaj Karadordev gest izazvao je nezadovoljstvo u citavoj vojsci koja je bez pogovora slušala Dobrnjca, a nije imala poverenja u novog zapovednika, pa su usledili porazi na kamenickom i cegarskom bojištu. Nakon toga Dobrnjac je, do svoje smrti ostao opozicija Karadordu, te ga je ovaj nekoliko puta proterivao iz zemlje.

Nervirao Karadorda upornošcu

Recitost Dobrnjceva takode je bila cuvena medu Srbima; govorio je tako da ga je bilo "milina slušati", "kao da cita iz knjige". Umeo je da privuce ljude i zadobije njihovu naklonost, jer im je poklanjao cast i pažnju. Kao starešina bio je pravedan i staložen, ali je zato njemu bilo vrlo teško zapovedati. Nije priznavao nijedno mišljenje koje se kosilo sa njegovim, pa cak ni Karadordu nikada ne bi ocutao ako se u necemu nije slagao sa njim. Zato je vožd jednom prilikom, nakon bezuspešnog objašnjavanja sa Petrom, iznerviran i ljut, kakav je cesto umeo da bude, rekao (neka nam oprosti cenjena citalacka publika što voždove reci iznosimo onako kako ih je izrekao): "Kojekude, govoriti o mom k... i Petru Dobrnjcu ista je stvar". Otuda verovatno i ona cuvena, mada ne baš pristojna izreka u Srba koju necemo ovom prilikom ponavljati.

Gde god da je živeo, govori se, rado je primao goste. Sto je u njegovom domu uvek bio postavljen, spreman i za zvane i za nezvane goste, a i jedni i drugi su uvek bili dobrodošli. Novac je davao i na poklon i na zajam, ne pitajuci kada ce i da li ce mu se vratiti. Iznad svega voleo je da se šali, zato je oko njega uvek bilo ljudi koji su mu rado poklanjali svoje vreme.

Pred progonom Karadordevih pristalica 1811. beži u Rusiju, gde je bio penzionisan u cinu potpukovnika. Umro je 1831. g. u Jašu.