Header

DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA POŽAREVCA

IZBECI UVOÐENJE VANREDNOG STANJA

Vanredno stanje

Februarski snegovi ove godine podigli su u stanje pripravnosti, ne samo službe zadužene za zimsko održavanje grada, vec i sva javna preduzeca, trgovine i gradane. Direkcija za izgradnju grada Požarevca zadužena je za koordinaciju akcija cišcenja, te je na prošlonedeljnoj konferenci za štampu, direktor Miodrag Stojkovic objasnio da se ulice ciste po prioritetima, po kojima se najpre tretiraju ulice prvog prioriteta u gradu i lokalni putevi van grada, odnosno prilazi svim selima. Ulice koje spadaju u drugi prioritet i poprecne ulice treceg prioriteta bice cišcene tek kada sneg prestane da pada.

- Sve putne pravce na teritoriji grada Požarevca, regionalne i magistralne, kao i ulice u gradu održava Preduzece za puteve Požarevac. Javno komunalno preduzece "Komunalne službe" cisti pešacke prelaze, pešacke zone, parkove i javne površine. Na njihov zahtev mi pomažemo, ukoliko je, na primer, potrebno obezbediti pristup groblju. Sve se radi otežano, ali je sve prohodno. Saobracaj se odvija otežano i mi bismo upozorili ucesnike u saobracaju da moraju imati adekvatnu opremu za kretanje. Na otvorenim putevima, regionalnim i magistralnim postoji ogranicenje brzine koje je 40 kilometara na sat, a maksimalna dozvoljena brzina je do 60 km/h. Što se tice materijala koji je potreban za održavanje zimske službe, ima dovoljno rizle i dovoljno soli, kaže Stojkovic i dodaje da ce sneg u "talasima" padati do kraja februara, prema prognozama koje su dobijene od republickih službi, a temperature ce uglavnom biti ispod nule. Zimske službe rade u dve smene, dakle putni pravci su "pokriveni" vozilima 24 sata dnevno.

Za sada, sneg nije iznošen iz grada, iako se snežni nanosi na pojedinim mestima gomilaju i ozbiljno ugrožavaju kretanje i saobracaj i kretanje pešaka. Rukovodilac službe zimskog održavanja Zoran Peric kaže da se sneg može iznositi nakon prestanka padavina i dodaje: - Treba da znate da je to veoma skupo i pitanje je da li cemo imati dovoljno para predvidenih budžetom. Kada sneg prestane onda cemo videti ko ce šta da iznosi. Ovog trenutka ne možemo da kažemo kada ce to biti. Prvo moramo da obezbedimo kakav-takav normalan život gradana, jer ako ovako nastavi da pada može da dode cak i do uvodenja vanrednog stanja, a to znaci da mnoga preduzeca ne bi radila. Dakle, moramo da obezbedimo prohodnost saobracajnica, prvenstveno do Termoelektrane u Kostolcu i Drmnu, jer ako to stane, mi zadatak nismo ispunili. Mi moramo obezbediti uslove da ne dode do uvodenja vanrednog stanja. Trenutno izbegavamo da koristimo mašine sa gusenicama, kako ne bi došlo do oštecenja kolovoza, ali ako bi došlo do formiranja velikih smetova, morali bismo da ih angažujemo.

Iako ce do kraja februara sneg padati gotovo svakodnevno, dolazice i do poludnevnih i dnevnih prestanaka, što ce, kako kažu u Direkciji biti dovoljno vremena da se putevi i ulice održavaju u prohodnom stanju. Naravno, na snazi je odluka da sva pravna lica, gradani, kao i stanari u objektima kolektivnog stanovanja moraju da ociste sneg ispred svojih radnji, kuca i zgrada, a inspekcije koje kontrolišu sprovodenje ove odluke su svakodnevno na terenu.

L.L.

U SLICI I RECI

"KRATERI" NA LUCICKOM PUTU

krater

Na pocetku ulice 4.jul na Lucickom putu postoji velika rupa koja je nastala sleganjem zemljišta usled snežnih nanosa i predstavlja veliku opasnost za automobile i pešake. Pre godinu i po dana odradena je kanalizacija i posle toga ulica nije vracena u prvobitno stanje, vec su se stanari sami organizovali i doterali tri - cetiri kamiona šljunka da bi moglo da se izade iz ulice, jer su do tada automobile morali da ostavljaju van ulice i cizmama da gaze po blatu.

"Ta rupa je verovatno nastala zbog sleganja zemlje i iz tog razloga postavili smo znak, kako ljudi ne bi nastradali. Inace, sa te strane asfaltirane su ulice u kojima žive ljudi koji su aktivni u mesnoj zajednici ili su politicki angažovani. Ulica 4.juli koja direktno izbija na Busije, nema nikakvih krivina, veoma je frekventna, jer kroz nju cesto prolaze kamioni i vozila, ostala je neasfaltirana, a zbog pojave opasnih rupa i slepa", istice meštanin ulice Nebojša Mladenovic.

D.D.

SACUVATI DOSTOJANSTVO

Aca Lukic

Postoji cas kad covek treba da odstupi, iz posla u kom se zatekao. Biva vreme kad valja naci neophodnu meru za takav postupak. Radi vlastitog dostojanstva, covek mora poznati trenutak, kad treba bataliti takvu rabotu.

Dosadašnji pisac: crtica, opažanja, kolumni se umorio na izvestan nacin, beleženjem istina o licu i nalicju grada Požarevca. Srpskom narodu.

Verujuci kako je grad Požarevac zaslužio slobodoumnu i nepotkupljivu gradansku novinu, pisac se prihvatio da u „neslavnom dobu“ „natovari krst sebi o vrat“.

Pišuci tekstove, on se nije obazirao na „sekire“ podignute nad glavom, na cenu koju je morao susretati i placati usput. Upoznavanje „patuljaka odanih jeftinoj politici“, odanih ciftinskim interesima, udovoljavanju sopstvenih apetita „zadovoljavljanja potreba usta i guzice“, a ne opštoj dobrobiti, bilo je deo sudbine, u suštini - jalov je posao. Služenje istini prinosi gorak ukus. Uvek gorak ukus.

Nakon svega napisanog, da li se što medu požarevljanima promenilo? Da li je išta od naherenog ispravljeno? Rekao bih u slobodnim casovima nadahnuca, malo toga. Gotovo ništa.

Potreba da se robuje kolotecini, inerciji, lažima, iluzijama, presnoj sirovoj stvarnosti nadvladava.

Istina se tice malo kog. Srbima je do istine stalo koliko i do lanjskog snega. Saopštavati istinu Srbima nije uputno.

Ima li smisla povladivati polumitološkom srpskom mentalitetu - tako vulgarnom poimanju naše stvarnosti, života? Saobraziti se sa njima?

Neobaziranje na istinu, ne znaci da ona ne postoji!

I onda kad je poznaje samo jedan covek, castan u namerama i odnosu prema njoj, cini se dovoljnim za obraz i spas jednog društva.

Posveceni imaju snage da se osmele da idu raz sveta. Malobrojnima je priroda podarila kicmu za pravu svrhu, da ostanu uspravni. Istina, služenje njenim vrednostima, iziskuje žrtvu.

Bolest našeg društva, tužna i žalosna, pociva na cinjenici da je nespremnost istog društva, da pocne sa sveobuhvatnim lecenjem neizvesna. Nemoc da traga za lekovima, više je no ocita. Strašna je slutnja, da ce bolest trajati, onoliko vremena, koliko joj je bilo potrebno da se razvije. Pola veka!!

Ali, možda je beleženje istine o našoj stvarnosti, pokrenulo „stvar sa mrtve tacke“. Ta vera je nužna.

Da se svet, zajednica nije survala do vraga, svedoce oni retki citaoci, koji su verovali redovima ispisanim u „kolumnama“. Oni su pored vojske bezobzirnih, saosecali sa istinom. Podupirali je prema svom umecu. Dovoljno.

Kolumna je kroz vreme, stekla dosta prijatelja i neprijatelja. Sa alalom im bilo.

Pisac kolumne se vraca svom osnovnom poslanju: poeziji. Onoj koja istinu i život jedina može da opravda. Putem poezije.

Poezija je u dubinama samog bica i ona je delovanje u bicu. Poezija je sunceva svetlost, od koje se bice razvija.

Ostati neuprljan zadatak je svakog coveka.

Na kraju, šta može covek reci, a da se ne postidi. Cutanje je lekovito.

Ako se ko odvaži služenju istini, neka zna, da mora savladatu nauk da bira društvo i prijatelje, prema sebi...

Aleksandar Lukic, književnik

ODRŽANA SEDNICA GRADSKE SKUPŠTINE

USVOJEN REBALANS BUDŽETA

Usvajanje budzeta

Sednica Skupštine grada Požarevca koja je održana u petak i imala cak 45 tacaka trajala je do vecernjih sati uz primedbe i podnete amandmane opozicije i odgovore predstavnika gradske vlasti i direktora javnih preduzeca. Najviše rasprave vodilo se oko donošenja odluke o rebalansu budžeta ali i razmatranju planova i programa javnih preduzeca.

Usvojenim rebalansom budžetski prihodi planirani su u iznosu od oko 2.184 miliona dinara i u odnosu na odluku o budžetu povecani za oko 340 miliona dinara. Rec je o sredstvima prenetim iz prošle godine u iznosu od 152 miliona dinara, zatim 7,8 miliona naplate potraživanja budžeta od JP “Toplifikacije” i JKP “Vodovod i kanalizacija” ,kao i obez-bedivanje ucešca Požarevca putem kreditnog zduživanja za realizaciju projekata koji ce se u 2009. godini finansirati iz NIP-a, Evropske agencije za obnovu i razvoj i ostalih potencijalnih finansijera u iznosu od 180 miliona dinara. Prošle godine usvojena je odluka o zaduživanju u iznosu od 150 mili-ona ali nije bilo potrebe za tim. Gradonacelnik Požarevca istakao je i da je ovih 180 miliona samo projekcija, te da možda nece biti potrebno zaduživanja u tom iznosu.

Povecanje prihoda u celini je planirano za investicionu potrošnju . 86 miliona dinara namenjeno je za povecanje finansiranja programa projekata preko JP “Direkcija za izgradnju”, 73 miliona za projekte Fonda za zaštitu životne sredine, 15 mi-liona za programe Fonda za razvoj, 113 miliona za ucešce grada u finansiranju projekata NIP-a i oko 53 miliona za programe i projekte ostalih budžetskih korisnika. Kada je rec o ostalim izdacima, za materijalne troškove i zarade, u rebalansu budžeta oni nisu menjani. Ukupan budžet sada iznosi nešto manje od 2.184 miliona dinara pri cemu je predvideno da svi korisnici budžeta ostvare sopstvene prihode u iznosu od 247 miliona dinara. To znaci da ce se ukupni finansijski potencijal biti 2.431 milion dinara. Kada govorimo o rashodnoj strani predvideni izdaci za rad lokalne samouprave iznose 1.166 miliona dinara. Za zarade i druge izdatke za zaposlene neophodno je 472, 5 miliona dinara a za troškove operativnog rada lokalne samouprave 231,6 miliona. Za zajednicke troškove (javna higijena, zelenilo, rasveta…) izdvaja se 177,3 miliona dinara, za finansiranje materijalnih troškova u obrazovanju i Centra za socijalni rad 119,4 miliona, za podršku programima kulture 20,3 miliona, za razne naknade i socijalna davanja 26,7 miliona dinara…

Ostatak sredstava rasporeden je za stalnu i tekucu budžetsku rezervu i iznosi od 51 milion dinara, kao i za investicionu potrošnju od oko 967 miliona dinara. Sredstva za investicionu potrošnju vec su rasporedena na programe i projekte u iznosu od 854 miliona dinara dok za ostatak od 113 miliona dinara biti izvršeno rezervisanje iznosa kojim ce se obezbediti ucešce budžeta grada od 50% u finansiranju projekata NIP-a. Najvažniji projekti u koje ce se finansirati u ovoj godini su izgradnja Industrijske zone, zamena azbestvih cevi, detekcija i smanjenje gubitaka vode, zaštita vodoizvorišta kljuc, kolektor u Knez Miloševom vencu, Crpna stanica 6, uredenje gradskog stadiona, proširenje groblja u Požarevcu i Kostolcu, projekti po generalnom planu vodosnabdevanja, izrada regulacionih planova i drugo.

- Budžet za 2009. godinu planiran je sa deficitom od oko 341 milion dinara. Ovaj deficit planirano je da bude pokriven sa 167 miliona prenetih , neutrošenih, sredstava iz 2008. godine i 180 miliona dinara planiranog kreditnog zaduženja. Precizan iznos zaduženja zavisice od ukupnih potreba za finansiranje iz NIP-a koji ce definitivno biti utvrden tokom narednih meseci, kao i od toga kako ce se kretati ostvarenje planiranih prihoda, rekao je gradonacelnik.

Primedbe predstavnika opozicije odnosile su se uglavnom na to da je budžet potrošacki a ne investicioni, da su rebalans i budžet identicni dokumenti, da ne postoji razvojni deo, dovoljno kapitalnih investicija itd. Postavljena su pitanja porodilišta, vrtica, širenja toplifikacije, industrijske zone…

Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca rekao je da je, kada je u decembru raden budžet za 2009. godinu, delovalo da je on više potrošacki nego investicioni ali da u tom trenutku nije postojao tacan iznos sredstava koji ce biti prenet u tekucu godinu.

-Obzirom da sada znamo da je taj iznos oko 150 - 160 miliona dinara, raspodelili smo ga u investiciona ulaganja. Sa druge strane imamo potrebu da se zadužimo kod poslovnih banaka u iznosu od 180 miliona dinara, koji ce takode “otici” u ulaganje, a tu je i preko 300 miliona dinara iz Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine, što ce takode biti uloženo u investicije. Trenutno oko 970 miliona bice investicionih, plus pomenuti iznosi iz fondova. Znaci oko 50% novca namenjeno je investicijama i naša ideja je da se svake godine sve više ulaže u investicije te da budžeti budu investicioni a ne potrošacki kao što je to bilo godinama unazad. To nije lako, postoji mnogo zaposlenih a u cilju smanjenja materijalnih troškova mi smo napravili plan i program racionalizacije ne samo u gradskoj administraciji vec u svim javnim preduzecima i ustanovama, pa i školama, koji obuhvata uštedu elektricne energije, kupovinu aparata za uštedu vode i drugo, rekao je gradonacelnik i dodao da je dobro što je izdvojen novac za izgradnju gradskog stadiona, što je bila jedna od glavnih primedbi opozicije, jer ce on, kako je istakao, bez obzira na eventualnu privatizaciju “Mladog radnika” u buducnosti, nakon izvršenog prenosa vlasništva i izgradnje, ostati gradu.

Plan za izbegle i raseljene

Na devetoj sednici gradske skupštine potrajalo je i razmatranje planova i programa javnih preduzeca a direktori istih redom su odgovarali na pitanja odbornika DSS i SRS dok je krace trajalo razmatranje planova rada ustanova i fondacija grada.

Opozicija je podržala usvajanje Lokalnog akcionog plana za unapredenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica za period 2009-2012. godine jer su, kako su istakli, aktivno ucestvovali u njegovoj izradi. Plan za cilj ima poboljšanje životno egzistencijalnih i socijalno-materijalnih uslova za integraciju izbeglih i raseljenih kroz lokalne programe za trajno rešavanje stambenog pitanja najugroženijih porodica i unapredenje njihovog položaja kroz mere olakšavanja pristupa informacijama i pravima iz razlicitih oblasti života. Operativni ciljevi plana su da se u periodu od pocetka 2009. do kraja 2010. izgradi dvadeset stanova( 16 za izbegla i raseljena lica a 4 za domace stanovništvo u stanju socijalne potrebe) , zatim da se do polovine ove godine formira kancelarija za informisanje i pravnu pomoc ovim licima i obezbede uslovi za njen kontinuirani rad do 2012. godine. Takode, u periodu od pocetka 2010. do kraja 2012. godine treba obezbediti trajno stambeno zbrinjavanje za stanovnike neregistrovanog kolektivnog centra. Procenjeno je da ce za realizaciju Lokalnog plana 2009-2012. godina biti ukupno potrebno oko 556 hiljada evra. Iz budžeta lokalne samouprave planira se izdvajanje potrebnih sredstava u iznosu od oko 80 hiljada evra, za ceo period realizacije . U 2009. potrebna su sredstva iz budžeta u iznosu od oko 8 hiljada evra a u 2010. oko 29 hiljada evra. Sredstva za realizaciju Lokalnog plana obez-bedivace se delom iz budžeta lokalne samouprave, delom iz donatorskih budžeta odnosno pomocu projekata koji ce se praviti na osnovu ovog lokalnog plana.

Kratka rasprava vodila se i oko predloga odluke o produženju mandata predsedniku, zameniku predsednika i clanovima Saveta Gradske mesne zajednice Kosto-lac kojima mandat istice 16.aprila. U obrazloženju odlu-ke stoji da se mandat na ovaj nacin produžava zbog toga što bi krajem ove godine trebalo da se održe izbori za Skupštinu gradske opštine Kostolac. Zbog racionalnosti, kao i zbog toga da se ne bi stvarali nepotrebni troškovi oko izbora novih clanova Saveta GMZ Kostolac predložena je pomenuta odluka ali je nakon primedbe opozicije odluka usvojena samo za Savet ove gradske mesne zajednice.

Odbornici su doneli i odluke koje se odnose na uskladivanje odluka o osnivanju javnih preduzeca, ustanova i fondova sa Statutum grada, date su saglasnosti na novi cenovnik usluga “Vodovoda” “Komunalnih službi’, “Parking servisa” i “Radio Požarevca”, kao i Statute mesnih zajednica .

T.R.S.

PREMA IZVEŠTAJU REPUBLICKOG INSTITUTA ZA TRANSFUZIJU KRVI, ORGANIZACIJA CRVENOG KRSTA U POŽAREVCU

U VRHU NAJBOLJIH U SRBIJI

Godinama vec Opštinska organizacija Crvenog krsta Požarevac ostvaruje zapažene rezultate kada je u pitanju dobrovoljno davalaštvo krvi. U prošloj godini dostignut je višegodišnji cilj, prema podacima Republickog instituta za transfuziju krvi, Požarevljani su na prvom mestu u užoj, a na cetvrtom u citavoj Srbiji. Ispred njih su samo tri organizacije, sve tri sa podrucja Vojvodine koje je tradicionalno veoma uspešno po dobrovoljnom davalaštvu krvi. Ispred Poža-revljana su opštine Backi Petrovac sa 6,85 odsto dobrovoljnih davalaca u odnosu na broj stanovnika, Novi Sad sa 5,12 i Backa Palanka sa 5,00 odsto. Požarevac ima ostvarenje od 4,68 odsto stanovnika.

--U prošloj godini ostvarili smo plan dobrovoljnog davalaštva krvi sa 117, 9 posto. Zdravstvu Srbije smo za potrebe lecenja pacijenata obezbedili 3.522 jedinice krvi, a plan je bio 3.181 jedinica. Uspeli smo to zahvaljujuci kontinuiranom radu naših aktivista sa mladima, tako da medu davaocima imamo sve više mladih ljudi. Karakteristika ovog podrucja je i da se u akcije direktno i u velikom broju ukljucuju sami gradani s obzirom na to da je veliki broj preduzeca u kojima smo ranije imali organizovane akcije, prestao sa radom, kaže Branislav Živulovic, sekretar Organizacije Crvenog krsta Požarevac.

U 2009. godini Crveni krst Požarevca u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Beograd, trebalo bi da organizuje19 dobrovoljnih akcija prikupljanja krvi. Tako je predvideno ovogodišnjim planom koji ce nesumnjivo biti i veci s obzirom na to da se broj od 19 odnosi samo na redovne akcije, a poznato je da se svake godine, zbog cestih nestašica krvi, organizuju i vanredne kampanje.

S.E.

ALERGIJA-MEDICINSKI IZAZOV

VASKULITISI

Hipersenzitivni vaskulitis-Henoch-Schonleinova purpura

Termin vaskulitisi oznacava heterogenu grupu bolesti,koje karakteriše

prisustvo difuznog zapaljenskog negnojnog procesa na krvnim sudovima.

Zajednicka odlika svih vaskulitisa je imunološki mehanizam nastajanja, odnosno deponovanje rastvorljivih imunokompleksa u zidovima krvnih sudova. Imunokompleks cine antitela i antigeni (infektivni uzrocnici strane belancevine, lekovi….).Deponovani imunikompleksi pokrecu aktivaciju mnogih sistema u organizmu što ima za posledicu oštecenje zida krvnog suda. Podela se zasniva na velicini zahvacenog krvnog suda (promene mogu da se odigravaju u krvnim sudovima svih promera) a drugi pristup je, da li je vaskulitis dominantna promena ili se kombinuje i sa drugim patološkim lezijama kao što je to u sistemskim bolestima.Sa medicinskog aspekta najprihvatljivija je patohistološka klasifikacija:

-hipersenzitivni vaskulitisi

-nekrotizirajuci vask…………

-gigantocelularni granulomi

Hipersenzitivni vaskulitisi cine heterogenu grupu oboljenja kod kojih se zapaljenjske promene dešavaju u malim krvnim sudovima (arteriole i venule) Antigeni su najcešce virusi,rede bakterije ali mogu biti i strane belancevine, tumorski antigeni..Kod ovih vaskulitisa obaveznu se kožne promene ( purpure, papule nodusi).

Henoch- Sshonleinova purpura

Drugi termini su anafilaktoidna, reumatska purpura.

Bolest decjeg uzrasta i adolescenata. Najcešca je kožno zglobna forma.

Na koži donjih ekstremiteta i gluteusa rede na gornjim ekstremitetima javljaju se sveže crvene tackaste promene razlicite velicine pojedinacne ili slivene koje u kasnijem toku postaju tamnije na osnovu cega se razlikuju sveže erupcije od starih.Ne gube se na pritisak što potvrduje da je oštecen zid krvnog suda. Prati ih otok skocnog, kolenog zgloba. Sve je to praceno bolom i nemogucnošcu kretanja.Promene se javljaju u naletima.

Reda ali su moguca oštecenja i krvnih sudova unutrašnjih organa u prvom redu organa za varenje (pojava povracanja ili crne stolice sa bolovima u trbuhu), bubrega (pojava eritrocita i belancevina u mokraci ) i najteža ali i na srecu najreda oštecenja krvnih sudova u mozgu što se manifestuje neurološkim ispadima.

Kod dece i adolescenata bolest se najcešce manifestuje kožno zglobnim simptomima i dobre je prognoze.

Terapija je simptomatska (brufen ) nekada i kratkotrajna upotreba glikokortikoida uz mirovanje i ev. lecenje infekta.

dr Ranka Dimitrijevic

U PROŠLONEDELJNOJ DOBROVOLJNOJ AKCIJI DAVANJA KRVI U POŽAREVCU

PRIKUPLJENE 84 JEDINICE KRVI

Od ukupno 19 redovnih akcija dobrovoljnog davanja krvi, koliko ce biti organizovano u ovoj godini u Crvenom krstu Požarevac, do sada su sprovedene tri. U poslednjoj, prošlonedeljnoj ucestvovalo je stotinu gradana, a prikupljene su 84 jedinice krvi. Akciju je sproveo Republicki institut za transfuziju krvi iz Beograda. Od ukupnog broja gradana (100) koji su toga dana ponudili krv, 16 je iz zdravstvenih razloga odbijeno tako da su evidentirana 84 davaoca od kojih su 65 muškarca i 21 žena. U ovoj akciji prvi put krv su dala tri lica. Kako saznajemo u Crvenom krstu, medu ucesnicima bilo je i višestrukih davalaca. Aleksandar Jovic, ugostitelj, krv je dao 90 puta, LJubiša Ðordevic, radnik u Crvenom krstu 59, Savo DŽinkic, profesor na Visokoj tehnickoj školi 54 i Ðino Josic, novinar, 50 puta.

Prikupljene rezerve krvi bice prosledene bolnicama u Beogradu.

S.E.

VESNA ZDRAVKOVIC, NACELNICA ŠKOLSKE UPRAVE BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

GODIŠNJI PLAN PRED MINISTROM

Od 1. decembra prošle godine na celu Školske uprave u Požarevcu nalazi se Vesna Zdravkovic, profesor fizike kojoj zadaci i nadležnost ove institucije nisu nepoznanica obzirom da kao savetnik ovde radi vec punih šesnaest godina.

Školska uprava u Požarevcu je unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva prosvete ciji regionalni karakter ima tradiciju dugu više od 50 godina. Trenutno se na podrucju ove Školske uprave nalaze 73 osnovne i 22 srednje škole. U osnovnim školama je zaposleno 2.477, a u srednjim 630 nastavnika dok je ukupan broj ucenika u osnovnim školama 24.008, a u srednjim 13.156 daka. "Kapa" nad svima je ŠU sa ukupno 12 zaposlenih od kojih je vecina sa zvanjem prosvetnih savetnika.

- Pokrivamo podrucje dva okruga, Branicevskog i Podunavskog, u pitanju je teritorija 11 opština. U skladu sa Zakonom obavljamo strucno-pedagoški nadzor u školama, koordiniramo strucno usavršavanje nastavnika, vaspitaca, strucnih saradnika, direktora i sekretara škola, dajemo podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog i školskog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja. Uprava ucestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za podrucje za koje je nadležna, održava i ažurira bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju i stara se o nesmetanom protoku podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema Ministarstva prosvete, saznajemo od Vesne Zdravkovic koja na pitanje da li je služba sacinila ovogodišnji Program rada odgovara da je taj posao završen i da je Plan dostavljen Ministarstvu od koga se ocekuje mišljenje, odnosno potvrda o prihvatanju.

- Pored Godišnjeg plana rada, ovih dana veoma smo intenzivno radili i na Predlogu plana upisa koji je takode prosleden Beogradu. Što se tice Branicevskog okruga nismo predložili neke znacajnije novina pri upisu, ali je to još uvek u domenu diskusije, konacnu ocenu o tome, do 31. marta donece ministar prosvete. Doduše, postoje nekoliko zahteva škola za upisom novih za-nimanja ali cemo o njima govoriti nakon stava Ministarstva o tome. Ono što je ovih dana aktuelno u našim školama jesu i opštinska i okružna takmicenja ucenika na cijoj su organizaciji i sprovodenju angažovani i naši savetnici.

Sve izraženija pojava nasilja ucenika u školama, za Brani-cevski i Podunavski okrug nije karakteristika, tvrdi nacelnica, a zasluga za to, pored ostalog, pripada i dobroj saradnji savetnika zaduženih za bezbednost ucenika sa nadležnim institucijama kao što je policija

- Veci broj naših škola ima školskog policajca, sa zadovoljstvom mogu reci da do sada nije zabeležen ni jedan ozbiljniji incident u školama i trudicemo se da takva situacija i ostane. U tom cilju radicemo i dalje na edukaciji i prevenciji kako kadrova u Upravi tako i ucenika, istice nacelnica koja od 1. aprila najavljuje upis daka prvaka po staroj proceduri, kao i besplatne udžbenike za dake koji se upisuju u prvi razred osnovne škole. Svaki komplet udžbenika, pa i ovaj za prvake, prethodno ce odobriti ministar prosvete. Iz Uprave porucuju bududim prvacima i njihovim roditeljima da udžbenike cuvaju, jer se oni daju na pozajmicu, iz njih treba da uce i sledece generacije.

Prekid nastave zbog bezbednosti daka

Drugo polugodište u školskoj 2008/2009. godini na vreme je pocelo u svim školama Branicevskog i Podunavskog okruga. Sve do prošlonedeljnih vremenskih neprilika koje su karakterisale obilne snežne padavine i u Branicevskom odnosno Podunavskom okrugu, u školama u požarevackom kraju nije bilo odstupanja od nastave po utvrdenom kalendaru. Tamo gde je dolazak ucenika zbog snežnih nanosa bio otežan, sugerisano je da se u cilju bezbednosti daka nastava prilagodi situaciji. Upravo iz tih razloga clanovi dva opštinska veca, žabarskog i malocrnickog doneli su odluke o prekidu nastave u petak, 20. februara u svim školama na podrucju svojih opština. O tome je blagovremeno obaveštena Školska uprava.

S.E.

NA KROVU AMERIKE

Alpinisti

Momcilo Manic, clan Planinarskog društva „Vukan“ iz Požarevca, 13. februara je popeo najviši vrh Amerike (kao i cele južne i zapadne hemisfere) – Akonkagvu (koja se nalazi u Andima, u Argentini i visoka je 6.962 m. Ekspedicija je trajala 24 dana.

Akonkagva predstavlja jedan od najozbiljnijih i najopasnijih vrhova. Poznata je po svojoj surovosti, krajnje ekstremnim uslovima i izuzetno opasnim deonicama. Dolaze i penju je ljudi iz celog sveta. Ipak, procenat uspešnosti penjanja, generalno, iznosi oko 30%. Inace, od 23 clana ekspedicije (u organizaciji Edžtreme summit team-a iz Beograda – u kojoj je bilo ljudi iz Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i SAD-a), vrh je popelo njih 14.

Ovo nije samo veliki uspeh dr Momcila Manica, vec i PD „Vukan“, Grada Požarevca i Branicevskog okruga.

Više o ovome u sledecem broju Reci naroda

REALIZACIJA PROJEKTA „POMOC U KUCI“ U OPŠTINI ŽAGUBICA

„OSMEH TRECEG DOBA“

Projekat „Pomoc u kuci“, koji je opštini Žagubica odobren za finansiranje pomoci i podrške starackim domacinstvima i starim licima, od strane Fonda za socijalne inovacije i Ministarstva rada i socijalne politike, realizuje se u svim naseljima opštine Žagubica.

Uz pomoc i podršku Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, nevladinih organizacija, mesnih zajednica i Opštinske uprave, tokom poslednjih meseci prethodne godine izvršen je odabir korisnika u svim mesnim zajednicama, odabrane su na konkursu geronto domacice i završena je edukacija žena koje ce do kraja oktobra pružati pomoc i podršku starackim domacinstvima u svim naseljima opštine.

Nakon sprovedenog konkursa za odabir pružaoca usluge, a u cilju vaninstitucionalnog rešavanja problema strackih domacinstava i starih lica za pružaoca usluga izabrana je Asocijacija za razvoj opštine Žagubica koja u partnerstvu sa Crvenim krstom opštine Žagubica i lokalnom samoupravom realizuje ovaj projekat.

- Projekat „Pomoc u kuci“ se bavi pružanjem pomoci starackim domacnistvima na podrucju opštine Žagubica kroz angažovanje geronto domacica i medicinskih i socijalnih radnika na terenu u održavanju higijene, pružanju zdravstvenih usluga, kroz nabavku higijenskih i paketa osnovnih životnih namirnica, popravke i održavanje stambenih objekata starackih i socijalno ugroženih domacinstava. Pored toga, projekat ce se baviti i edukacijom nezaposlenog stanovništva za obilazak starackih domacinstava i pružanje raznih vidova pomoci, kao i organizovanjem radio i tv emisija na lokalnim medijima, izradom propagandog materijala za život u trecem dobu. Cilj projekta je da zajednici ukaže na probleme starih lica i realne potrebe rešavanja istih, - istakao je Jovica Stojanovic, koordinator projekta „Pomoc u kuci“.

Inace, i opština kao nosilac projekta i pružaoci usluga opredelili su se da se podrška pruža u svim naseljima opštine kako bi se ovaj vid saradnje lokalne zajednice i nevladinog sektora u rešavanju socijalnih i problema starackih domacinstava u zajednici na pravi nacin afirmisao, cime bi se stvorili uslovi da se i nakon završetka projekta, uz podršku opštine i gradana, nastavi sa pružanjem podrške i pomoci najstarijim stanovnicima opštine Žagubica.

Sredstva za realizaciju projekta „Pomoc u kuci“ obezbedena su od strane opštine Žagubica u iznosu od 880.000 dinara, dok Fond za socijalne inovacije i Ministarstvo rada i socijalne politike projekat finansira sa 1.580.000 dinara.

U DOBRI KOD GOLUPCA ODRŽANA SEDMA TURISTICKO-LOVNA MANIFESTACIJA, “SUSRET SA VUKOM’’

LOVILI VUKA, ’’ULOVILI’’ GULAŠ

- U hajci na vuka ucestvovalo oko 150 lovaca- Visok sneg i slaba vidljivosti, osnovni uzroci što je vuk sacuvao svoju glavu

- Najbolji lovacki gulaš skuvao Slavoljub Knježevic iz Velikog Gradišta

GOLUBAC.- U podunavskom naselju Dobra,na terenima Nacionalnog parka Ðerdap,održana je sedma po redu Turisticko lovna manifestacija “Susret sa vukom” koju su organizovali Lovacko udruženje ,,Kuna’’ mesna zajednica iz ovog mesta,Nacionalni park ,,Ðerdap’’ i Turisticka organizacija iz Golupca. Najstarije lovacko udruženje ,,Kuna’’ iz Dobre proslavilo je 110 godina postajanja i rada.

Lov na vuka

- Naše udruženje ,,Kuna’’ ima oko 150 clanova,ovde se uglavnom lovi visoka divljac, ovi tereni su prebogati divljim svinjama, jelenskom i srnecom divljaci i ima vukova. Nedelju dana pre održavanja ove hajke, u jednom lovu ubili su vucicu i ja se nadam i ocekujem da ce sve buduce manifestacije biti još masovnije,jer imamo punu podršku od naših meštana, koji nam pomažu. Ljudi imaju interesa da ova manifestacija preraste u komercijalnu, a što je naš cilj, istakao je predsednik organizacionog odbora manifestacije “Susret sa vukom’’ u Dobri, Ljubiša Mišic.

Lovci iz vecine mesta Srbije,njih oko 150,bili su podeljeni po grupama, lov je bio kombinovan hajkom i jamarenjem. U lovište se stiglo organizovanim prevozom-kamionima,traktorima i terenskim vozilima. Ni posle cetvorocasovne potere za vukovima i ostalim predatorima rezultata nije bilo i lovci su se vratili bez ispaljene puške. Visok sneg i hladno vreme ucinilo je svoje.

- Imali smo veoma loše vreme,pre dva dana pala je velika kolicina snega,divljac se nije kretala,mi vec skoro mesec dana hranimo vukove na odredenom terenu sa ciljem da tu organizujemo hajku i imali smo rezultate prilikom lova.Pokrivenost terena je bila slaba, vidljivost je bila tako loša da lovci nisu videli duže od 30 metara,ima mnogo dubokog snega koji je sprecavao kretanje divljaci, vukovi se negde pritajili, isterali smo nekoliko lisica, tri jazavca, nekoliko srna,ali nije bilo prilike da se vuk pojavi, on je i ovoga puta bio negde sakriven i tako sacuvao svoju kožu. On je nepridljiva divljac, mnogo se krece, dnevno prede i preko 50 kilometara, osetljiv je i nije tako lako ubiti ga, kaže rukovodilac za lov i ribolov u Nacionalnom parku “Ðerdap”, Goran Žikic.

Iako je sasvim sigurno da vukovi na tromedi Donjeg Milanovca, Majda-npeka i Golupca cine velike štete stanovništvu Dobre i okolnim naseljima,ovoga puta ni jedan od njih nije platio svojom kožom.

- Imali smo dubok sneg i slabu vidljivost,što je mnogo otežalo kretanje lovaca i životinja,tako da nije bilo rezultata. Uprkos našoj želji da dodemo do plena,ali zahvaljujuci lošem vremenu vratili smo se razocarani. Vuk nas je ponovo nadmudrio i sacuvao svoju glavu, dodaje lovac L.U.’’Kuna’’ iz Dobre, Dragan Stankovic kome se posrecilo pre tri dana da ustreli jednu vucicu, dok je vuk pobegao.

Dok su lovci bili u poteri za vukovima, pojedine njihove kolege ,majstori za kuvanje, takmicili su se u kuvanju cuvenog lovackog gulaša.

- Prvo, za gulaš je potrebno kvalitetno meso. Mi ovde u kazanu imamo tri vrste mesa, od košute, divlje svinje i srndaca. Potrebno je zacina, povrca, crnog luka,belog vina, cetiri sata kuvanja na vatri uz stalno mešanje, otrkiva nam tajnu pripremanja lovackog gulaša lovac Novica Jovanovic iz Dobre.

Velika hajka završila se bez trofeja, medutim, ovaj neuspeh nije uticao da druženje lovaca nakon lova protekne u dobrom raspoloženju,uz lovacke price i ukusan lovacki gulaš,bogatu lutriju i urucenju zahvalnica najboljim kulinarima lovackog gulaša i ljudima koji su pomogli ovu manifestaciju da bude dobro organizovana. Zahvalnice i novcane nagrade za najbolja tri skuvana gulaša, po oceni troclanog žirija, na celu sa predsednikom Zoranom Petraškovicem, dobili su Slavoljub Knježevic iz Velikog Gradišta, Živoslav Grujic iz Toplovnika i Selimir Pajic iz Dobre.

Lj.Nastasijevic

KAKO RADI KOMUNALNO JAVNO PREDUZECE „IZVOR“ U PETROVCU NA MLAVI

SNEG POKAZAO NJIHOVE TRAGOVE

Sneg, mecava, kijamet, nevreme,smetovi – sve je to veliki ispit za radnike Komunalnog javnog preduzeca „Izvor“ u Petrovcu na Mlavi. I svi tragovi koje 107 zaposlenih ostavljaju po snegu mnogo govore u njihovom angažovanju, aktivnosti i radu u vanrednim, snežnim uslovima.

Direktor Radovan Rakovic koji je od nedavno na celu ovog javnog preduzeca veli da se sve do juce danonocno radilo i da su tragovi više nego vidljivi. Dodaje da ih i meštani Petrovca i svih okolnih sela predobro prepoznaju.

Najpre valja reci da su sve saobracajnice u jeku snežnih padavina bile prohodne. Oko 150 kilometara puteva cišceno je sa dva grejdera, odnosno rovokopaca, a u funkciji su bila i dva kamiona. Nažalost, so je malo pomogla jer je rec o velikom snegu, visina snežnog pokrivaca u Petrovcu i okolini bila je izmedu 70 i 80 santimetara. Što se tice rizle, ona je bila dobrodošla na prevojima i uzbrdici i vrlo delotvorna za protok saobracaja.

„Stvarno smo radili u prva tri dana danonocno. Ima radnika koji su radili 48 sati.Smenjivale se i posade.Ucinak je tu. Podsecam: ovako veliko nevreme nije bilo još od 1984. godine i to ne samo sa mnogo dubokog snega, nego i sa vetrom koji je nagomilavao smetove, - kaže Radovan Rakovic, direktor Komu-nalnog javnog preduzeca „Izvor“ u Petrovcu.

U Petrovcu su cišceni, osim ulica i trotoari, a, i sporedne ulice. Sporadicno, na nekim ulicama ocišcena je bar jedna traka. Jedino ekipe nisu mogle da dopru do nekoliko ulica na brdu iznad Doma JNA, jer su se na njima isprecile žice od struje i telefona. Cim se uklone bice procišceno i tih nekoliko ulica.

Sva naselja su povezana ocišcenim putevima do Petrovca, a sporedne ulice u selima prepuštene su meštanima. Problema je ipak bilo na deonici Vezicevo – Busur, Dobrnje Oreškovica i iznad naselja Starcevo. Tamo su smetovi bili i preko metra visine, uz neprekidni severac koji je zavejavao predhodne deonice. Medutim, dejstvom ekipa i ti problemi su eliminisani.

„Strahujemo od onog kasnije. Naime, mislim da smo dobili ovu borbu sa smetovima i snegom. Problemi tek mogu da nastanu prilikom naglog otapanja snega, jer ce nabujati Mlava, Busur, Vitovnica i još neke recice. Tada može biti, ne teško, nego katastrofalno. Ovo samo kao upozorenje, - veli Radovan Rakovic.

Najviše što se moglo

„Ucinjeno je najviše što se moglo. Sve najvažnije saobracajnice, prakticno žile kucavice su u funkciji. Gradani su zadovoljni,a kad su oni zadovoljni, svakako, i mi smo“, - kaže predsednik opštine Petrovac na Mlavi Radiša Dragojevic.

Zajedno protiv zime

„Posao na uklanjanju snega sa kolovoza u Petrovcu i selima naše mlavske opštine radimo zajedno: Direkcija za izgradnju i razvoj i Komunalno javno preduzece „Izvor“. Zajedno protiv zime, ne samo da smo jaci, nego i organizovaniji,odgovorniji i istrajniji, - istice Mirko Stankovic, direktor Direkcije za razvoj.

S.Ristic

TERMOELEKTRANA „KOSTOLAC A“ U JANUARU

ISTORIJSKI UCINAK „JEDINICE“

U januaru mesecu nastavljen je trend dobrog rada blokova Termoelektrane „Kostolac A“ karakteristican tokom celog dosadašnjeg dela grejne sezone, a pogotovo od sredine decembra do sredine januara u vreme rekordnih konzuma i gasne krize. Januarska proizvodnja od 187.549.000 kilovat-casova elektricne energije je iznadplanska za 18 procenata. Ono što je još važnije je cinjenica da je u tom mesecu blok A1 od 100 megavata ostvario najvecu mesecnu proizvodnju od kada se o tome vodi evidencija od 63.739.000 kilovat-casova struje što je bilo 22,6 procenata iznad planiranih kolicina. Trend iznadplanske realizacije zadržan je i pocetkom februara. Isto tako, nikakvih vecih problema nije bilo ni na planu obezbedenja toplotne energije za grejanje Kostolca, Požarevca i okolnih naselja. Inace, „Jedinica“ je planski zaustavljena u ponedeljak, devetog ovog meseca, zbog ranije planiranog pregleda i ispitivanja stop ventila i blok je vec tokom minulog vikenda trebalo ponovo da bude na mreži elektro-energetskog sistema. U meduvremenu, blok A2 od 210 megavata radi veoma dobro, snagom koja je blizu nominalne i sistemu isporucuje više od planiranih kolicina elektricne energije.

Ovogodišnji, kao uostalom i konstantni dosadašnji primarni cilj, svakako je ostvarivanje plana proizvodnje elektricne energije. A njegova ovogodišnja specificnost ogleda se pre svega u cinjenici da je bilansiran na osnovu prošlogodišnjeg koji je, podsecanja radi, bio najveci u istoriji rada ovih blokova. Planirano je da u 2009-oj u ovoj termoelektrani bude proizvedeno milijardu i 708 miliona kilovat-casova struje od cega „Jedinica“ treba da proizvede 561 milion a „Dvojka“ milijardu i 147 miliona kilovata elektricne energije. Da bi se on i realizovao, akcenat je na maksimalnom vremenskom iskorišcenju raspoloživih kapaciteta. Upravo zbog toga ovogodišnji remonti imace karakter tekucih, redovnih. Što se tice veceg bloka, neophodno je obaviti zahvate na ložnom uredaju i sanaciju cevnog sistema zagrejaca visokog pritiska. Na „Jedinici“ bi centralna intervencija trebalo da bude zamena stop ventila obzirom da se najavljuje kako ce iz Rusije do maja biti isporucen novi. Prema trenutnim sagledavanjima, koja su ipak upravo zbog ostvarivanja proizvodnog bilansa na nivou elektroprivrede Srbije još uvek podložna eventualnim izmenama, remont manjeg bloka trebalo bi da startuje 15-og aprila i okonca se do 15-og maja. Veci blok trebalo bi da „miruje“ od prvog maja do prvog juna što znaci da bi prva polovina maja protekla u totalnom zastoju oba bloka radi izvodenja remontnih zahvata na zajednickim postrojenjima. Istovremeno, u Direkciji za proizvodnju elektricne energije kostolackog energetskog kolektiva planiraju da ove godine startuju i pripremne radnje za kapitalni remont bloka od 210 megavata koji je najavljen za 2010-tu godinu i koji bi, bar prema sadašnjim planovima, trebalo da potraje oko dva i po meseca.

D. Radojkovic

DIREKCIJA ZA PROIZVODNJU UGLJA: JANUARSKI PROIZVODNI RAPORT

JALOVINA ISPOD, UGALJ IZNAD PLANA

Vremenske neprilike tokom januara, koje su se mogle porediti sa elementarnom nepogodom koja je zadesila Površinski kop „Drmno, uticale su na odvijanje proizvodnog procesa. Loše vremenske prilike proizvele su veliki broj direktnih i indirektnih zastoja što je uticalo na manje vremensko iskorišcenje rudarske mehanizacije pogotovu na jalovinskim sistemima.

U prilog ovoj konstataciji govori podatak da je na nivou Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE - KO Kostolac“ u januaru otkopano za 10 procenata manje jalovine od bilansom utvrdenih kolicina. Na površinskom kopu „Drmno“ otkopano je 2.056.764 kubika jalovine, što je za 9 procenata manje od januarskog plana. U proteklom mesecu jalovinski sistemi ukupno su radili 1.178 a stajali su 1.798 sati. Pored loših vremenskih uslova ovakavo vremensko iskorišcenje posledica je i izvodenja neophodnih tehnicko - tehnoloških zahvata na svim jalovinskim sistemima kopa „Drmno“.

Sa druge strane vremenske neprilike manje su uticale na rad rudarske mehanizacije angažovane na iskopavanju i preradi uglja. Ukupno je tokom proteklog meseca na kostolackim kopovima iskopano 785.478 tona uglja ili 16 procenata više od plana. Na površinskom kopu „Drmno“ iskopano je 710.330 tona uglja, što je za pet procenata više od plana. Tokom januara sa kopa „Cirikovac“ za potrebe kostolackih elektrana isporuceno je 75.148 tona uglja. Ugljeni sustem tokom januara od ukupno raspoloživog vremena radili su 519, a stajali 225 sati.

S. Sreckovic

SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA ZA UGOSTITELJ-STVO I TURIZAM RPK POŽAREVAC

RAZMATRANJE PREDLOGA ZAKONA O TURIZMU

U kongresnoj sali hotela "Dunav" proteklog utorka održana je sednica Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam RPK Požarevac ciji je cilj bio da se razmotri predlog Zakona o turizmu kroz predloge, sugestije i primedbe prisutnih hotelijera, ugostitelja i predstavnika turistickih organizacija i turistickih agencija iz našeg regiona. Pozdravljajuci skup Milica Mitkovic, predsednica RPK Požarevac je istakla da je Komora dostavila predlog Zakona clanovima kako bi imali mogucnost da daju svoje mišljenje o Zakonu i kažu šta misle da bi trebalo po njihovim kriterijumima da se unese u Zakon. Sve to ce biti uobliceno u predloge koji ce preko Privredne komore Srbije biti upuceni nadležnom Ministarstvu, a kasnije ce se videti koliko su oni bili konstruktivni i uvaženi od ljudi koji su sastavljali Zakon.

Sednicom je predsedavao Živoslav Lazic, predsednik Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam RPK Požarevac koji je izmedu ostalog rekao: "Ovaj sastanak je sazvan zbog turistickih agencija, hotelijera i turistickih organizacija koje obuhvata RPK Požarevac. Veoma je bitno da se ljudi upoznaju sa novim predlogom Zakona i daju svoje primedbe. Postoje dva jaka udruženja i to Udruženje turistickih agencija Srbije (JUTA) i Udruženje hotela i restorana (HORES), koji su dali veliki broj primedbi. Primedbe sa ovog sastanka obuhvaticemo i proslediti Ministarstvu, odnosno onima koji taj Zakon predlažu, a pitanje je da li ce oni te predloge usvojiti ili ne. Odbor se sastaje na inicijativu svojih clanova, ukoliko je nešto aktuelno i na njima dovodimo predstavnike Ministarstva i mislim da se trudimo da pomognemo hotelima, restoranima, turistickim organizacijama i turistickim agencijama.

D.Dinic

SNEŽNO NEVREME U PETROVACKOJ OPŠTINI

RADNICI DIREKCIJE DANONOcNO RADILI

Prošle sedmice sneg koji je više dana gotovo bez prestanka padao zadao je mnogo muka i glavobolja žiteljima petrovacke opštine a samim tim i putarima. Pune ruke posla bile su za radnike Direkcije za izgradnju i Javnog komunalnog preduzeca.

" Naši radnici su radili skoro danonocno, do jedan sat nocu i opet od pet sati ujutru. Sneg je bio razlicitie visine od 80 u brdsko-planinskim do 40 santimetara u Petrovcu i okolini. Oba kamiona sa plugovima i epohama rašcišcavali su sneg te tako ucinili da svi putevi od sela do sedišta opštine budu prohodni" - rekao je za naš list Mirko Stankovic, direktor direkcije za izgradnju.

Ha usponima i prevojima bacani su so i rizla, a deca prošlog cetvrtka nisu bila u školi pre svega zbog rizika. Štab za odbranu od elementarnih nepogoda opštine Petrovac bio je u stalnom osmatranju i izvidanju, a poverenici su javljali da je bilo neprohodnih puteva ali ne glavnih, u selima Ranovac, Oreškovica, Busur i Tabanovac.

" Situaciju smo pomno pratili, to cemo ciniti i ubuduce, medutim, za sada je sve pod kontrolom. Plašimo se eventualno visokih smetova svejedno od košave ili severca, problem je problem", kaže Aca Životic Gepa", komandant štaba za odbranu od elementarnih nepogoda.

Treba dodati da se zbog mosta u Tabanovcu preko kojeg je zabranjen saobracaj, sva vozila preusmeravaju na put ka Žabarima.

CP.

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

NOVI PRISTUP VODOSNABDEVANJU

Ove godine, JKP “Vodovod i kanalizacija” realizuje znacajne investicione zahvate u cilju obezbedivanja što pouzdanijeg snabdevanja zdravom pijacom vodom svih potrošaca i, istovremeno, postupno realizuje “Gene-ralni plan vodosnabdevanja opštine Požarevac”, veoma obiman i studiozan strateški dokument koji je izradio Institut “Jaroslav Cerni”, a usvojila požarevacka odbornicka sku-pština prošle godine.

Realizuje se nekoliko strateških zahvata: zamena glavnog, potisnog sistema, iz-gradenog od azbestno-cementnih cevi, izgradnja jednog od dva projektovana bazena na vodo-izvorištu “Kljuc” i realizacija projekta koji za cilj ima uocavanje i otklanjanje faktora i uzroka gubitaka vode, a sadrži izradu Geografsko-informacionog sistema, kao i nova softverska rešenja, izradu mate-matickog modela upravljanja, novi pristup u pracenju potrošnje i obracunu utroška vode.

Prioritet - monitoring

Naglašavajuci da projekat zaštite vodoizvorišta “Kljuc” vec trecu godinu pokazuje svu opravdanost i daje ocekivane efekte, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac Aleksandar Ilic naglašava:

- Veoma uspešno se održava dobar kvalitet vode, zahvaljujuci neprekidnom nalivanju šest infiltracionih bazena iz devet bunara na Moravi. Tom vodom se stvara “vodena zavesa” oko izvorišta na “Kljucu”, koja odbija prodor zagadenja i skrece ih ka recipijentu. Radimo programsku manipulaciju sa citavim sistemom, piezometrima se prati nivo nitrata, uzorci se ispituju u našoj laboratoriji i blagovremeno se preuzimaju neophodne mere – intenzitet nalivanja, iskljucivanje bunara u trenutku kad je zaštita od nitrata problematicna, ispumpavanje bunara iz kojih voda nije za pice, kao i odredivanje kombinacije bunara sa kojih cemo poslati u mrežu oko 220 sekundnih litara ispravne vode. To je veoma složen posao, angažuje se dosta ljudi, troši dosta energije, sve to košta. Jer, citav sistem zaštite vodo-izvorišta je eksploatacija i nalivanje vode u kolicini od oko 200 sekundnih litara, dakle gotovo isto onoliko koliko sa “Kljuca” crpemo i šaljemo potrošacima. Godišnje, to košta oko 20 miliona dinara. Taj novac obezbedujemo iz sopstvenih izvora, iz amortizacije, Skupština grada pomaže nam u oblasti vodosnabdevanja, u ovom delu smo sami. Mi se snalazimo da i dodatnim poslovima zaradimo koji dinar i obezbedimo likvidnost, izmirenje obaveza, troškove, licne dohotke... Medutim, angažovanje na dodatnim poslovima na tržištu automatski znaci “skretanje sa osnovne teme” i za to vreme nam propada mreža. Stoga, uz pomoc lokalne samouprave, naš je prioritet da damo maksimum u osnovnoj delatnosti - obezbedivanju dovoljnih kolicina kvalitetne, zdrave pijace vode za sve gradane i da održavamo sistem. U tom pravcu, neminovno je jedan drugaciji pristup, monitoring nad vodom, racionalizaciju u smislu smanjenja gubitaka, - kaže Aca Ilic.

Novi pristup eksploataciji

Na prostoru vodoizvorišta "Kljuc" u toku je izgradnja jednog od dva velika bazena, koje Generalni plan vodosnabdevanja predvida u projektu obezbedenja oko 700 litara vode u sekundi za snabdevanje svih naselja sa podrucja Grada Požarevca. U prvoj fazi, jedan bazen od 5.000 kubika bice tacka sa koje voda krece u distributivni sistem.

- Investicioni zahvati koji su u toku, a i svi naredni, proisticu iz Generalnog plana vodosnabdevanja koji trasira razvoj do 2030. godine i predvida stabilno snabdevanje Požarevca, Kostolca i svih prigradskih naselja na podrucju Grada Požarevca. Naš prioritet je bio da pred Evropskom komisijom delegiramo Fabriku vode na Moravi. Nažalost, projektna dokumentacija za Fabriku vode je izuzetno skupa, nismo uspeli da ga pripremimo. Izrada projekta rezervoara finansirana je iz buyeta lokalne samouprave, projekat zamene azbestnih cevi je naš projekat, Evropska komisija je donator sredstava, radi se o 2,8 miliona evra. Treci projekat, na kome je insistirala Evropska komisija, finansira Gradska Skupština, a cilj je detekcija i sprecavanje gubitaka vode. Kad je o novom bazenu rec, nije u pitanju samo izgradnja prostora za upumpavanje vode: citav sistem ce biti promenjen. Sada imamo 14 snažnih agregata kojima se crpe voda iz vodonosnog sloja i direktno upumpava u potisni cevovod. Rec je o ogromnoj kolicini energije i ogromnim troškovima. Novim sistemom cemo dobiti sabirni rezervoar u koji ce pumpe manje snage ubacivati vodu, a iz koga ce jedan snažan agregat vodu upumpavati u potisni cevovod, - pojašnjava Ilic.

"GIS pro" protiv gubitaka

Osim nastojanja i krupnih investicija usmerenih ka proizvodnji zdrave prijace vode u dovoljnoj kolicini, ukljucujuci i zaštitu celokupnog izvorišta "Kljuc" od sudbine kakva je zadesila "Meminac", JKP "Vodovod i kanalizacija" za prioritet ima i kvalitetniji nadzor i upravljanje nad kolicinama vode koju je upumpala u distributivni sistem. Neke analize pokazuju da se bezmalo polovini isporucene vode "gubi svaki trag"!

- Bilo bi idealno kada bi kolicina iscrpljene vode sa vodozahvata odgovarala kolicini vode koja je fakturisana potro-šacima. To je tehnološki nemoguce, svi vodovodi na svetu imaju odredene gubitke, ali, naši gubici se granice sa prolivanjem. U tome mi nismo jedini u Srbiji, ali to ne može da nas teši niti opravdava. Skupština Grada je prihvatila i na javnom tenderu prihvatila izvodaca radova, firmu "Ehting". Rec je o poslu vrednom oko pola miliona eura. Izradice se matematicki model i uspostaviti Geografski informacioni sistem (GIS), koji ce definisati kompletnu mrežu, bice odredenih prevezivanja u gradu u cilju postavljanja uredaja za pracenje protoka vode u odredenim cvorištima, ka odredenim kvartovima... Što više tih protokomera po gradu bude postavljeno, sistem ce biti pouzdaniji. GIS, prakticno, zasnovan na softverskom paketu "GIS pro", znaci dobijanje matematickog modela za pracenje i monitoring nad stanjem vode od izvorišta do potrošaca, sa brzom i preciznom dojavom svakog nekontrolisanog odlivanja vode, bilo da je rec o pucanju cevi, obilnom curenju spojeva ili ventila, ili je u pitanju "divlji" prikljucak, kakvih danas ima mnogo. U perspektivi je i Dispecerski centar, u kome ce se angažovati visokostrucni ljudi, iz koga ce se u punom smislu reci - upravljati sistemom vodosnabdevanja. Jer, nama nije cilj da potrošacu, zbog kvara na instalaciji, iscuri hiljadu kubika vode, pa da mu to mi naplatimo. Ne, cilj je da on potroši onoliko koliko mu je realno potrebno, da to vodomer realno pokaže i da time štitimo izvorište od prekomerne eksploatacije koja, posledicno, povecava opasnost od prodora nitrata. U susret novom pristupu upravljanja, vec smo implementirali softverski paket koji ce funkcionisati paralelno sa programom "Gis pro". On ce zameniti dosadašnji program koji je služio iskljucivo za izradu racuna za utrošak vode, i ništa više od toga nije mogao. Nije suština "Vodovoda" štampanje racuna, niti je najbitnije hoce li potrošac platiti svojih 200 - 300 dinara za dva ili dvadeset dana. Daleko je znacajnije ostvariti celokupan uvid i postici upravljanje sistemom. Neupo-redivo je bitnije da, recimo, uštedimo 20% vode koja danas nekuda otice van kontrole. Tih 20% vode znaci oko 50 sekundnih litara vode "viška". Možemo ih opredeliti ka nekim novim potrošacima, a možemo za toliko manje crpeti sa izvorišta i za toliko preduprediti zagadenje izvorišta. Kažem 20%, jer procenjujem da od trenutnih gubitaka od 45%, oko 20% je curenja na lošim spojevima, a preostalih 25% cine "divlji" prikljucci. Ima mnogo takvih prikljucaka i ne libim se da kažem da su u tome ucestvovali i naši ljudi koji su stavljali pare u yep, nove korisnike nisu prijavljivali i nema ih u evidenciji, a vodu troše nemilice. Ukupno, projekat o kome govorim, za cilj ima da spreci i gubitke na sistemu i gubitke na "divljim" prikljuccima, - kaže direktor "Vodovoda".

"GPRS" UMESTO CITACA

Softverski paket "GIS pro", jedan od vrhunskih svetskih programa, baziran na "Skada" sistemu, ali znatno mocniji, požarevacki "Vodovod" uvodi medu prvima u Srbiji. Mogucnosti sistema sežu do toga da se iz Dispecerskog centra "vidi" svaki vodomer, sa njega u realnom vremenu ocitava protok i stanje brojila. Istovremeno, softver pokazuje i stanje racuna, prethodna zaduženja, trenutna dugovanja...

- Automatsko daljinsko citanje brojila je korak koji tek planiramo da realizujemo. Novi vodomeri imaju tehnicke mogucnosti da, posredstvom GPRS-a, budu "na vezi" sa dispecerskim centrom i mi cemo, s obzirom da to podrazumeva i ulaganja u taj vid komunikacije, stupiti u kontakt sa potencijalnim provajderima, kako bismo partnerski ušli u taj posao. Siguran sam da ce biti interesovanja, radi se o više od 15.000 kartica koje ce raditi po sistemu slicnom mobilnoj telefoniji. I naš je interes u smislu kvalitetnijeg i pouzdanijeg uvida u potrošnju i stanje svakog prikljucka, a da za to ne angažujemo i placamo ljudstvo. Prednost je što ce Dispecerski centar takvim modelom u tenutku imati stanja svih vodomera, što, naravno, obilazak ljudi na terenu, ocitavanje, donošnje i unošenje podataka, ne može da ostvari ni za nekoliko dana, a uporedivati procenat greške je tek izlišno. Upravo nepo-grešivost ocitavanja donosi mogucnost trenutnog uvida u svako enormno dešavanje u protoku, signalizira verovatnocu da kroz vaš vodomer protice nenormalna kolicina jer, najverovatnije, imate havariju na instalacijama, koju možda i ne primecujete, jer voda otice u zemlju. To i nas i vas lišava problema i nepotrebnog gubitka vode, - kaže Ilic.

Dodatna mogucnost sistema je da i potrošac, slicno mogucnosti koje nude banke za uvid u stanje racuna i elektronsko placanje, i uvidom u sistem "Vodovoda" može da utvrdi svoju potrošnju, zaduženje i stanje racuna. Zahvaljujuci novom softverskom paketu instaliranom u ERC-u požarevackog JKP "Vodovod i kanalizacija", elektronska uplata moguca je i danas, posredstvom banaka sa kojima "Vodovod" ima sklopljen ugovor.

D. Milenkovic

JEDINSTVEN ORKESTAR FRULAŠA SA SVEGA 11 GODINA

VIRTUOZI NA FRULI

- Mladi orkestar je iz Osnovne škole „Božidar Dimitrijevic Kozica“ iz Bradarca pod dirigentskom palicom nastavnika Dragana Milojkovica

Pre dve i po godine u stiškom selu Bradarcu kod Požarevca nikao je najmladi ali i jedinstven orkestar sopran frula, sastavljen od mališana koji imaju samo 11 godina. Osnovao ga je nastavnik razredne nastave Dragan Milojkovic. Ta velika, mala družina ima u svom sastavu devetoro clanova, pet decaka i cetiri devojcice: Milica Vojisavljevic, Jovana Ilic, Stefan Ivanovic, Dragan i Dušan Milenkovic, Andrijana Milosavljevic,David Stankovic,Ðorde Stankovic i Tanja Stojicevic.

„Do sada smo uvežbali dvadesetak numera i uglavnom smo orijentisani na svirku narodnih izvornih pesama i kola. Za neke od pesama koje sviramo tekstove su napisali vrlo poznati srpski pesnici: Branko Radicevic, Ðura Jakšic, Jovan Jovanovic Zmaj“.

Muzicki pedagozi vele da ovaj mladi orkestar sopran frulaša krase, osim ljubavi i afiniteta prema muzickoj baštitni, cistota svirke i zavidna tehnika na instrumentu. Cim do kraja savladaju muzicko gradivo, uvežbaju mnoštvo novih pesama, stvore raznovrstan repertoar, snimice i svoj prvi CD.

„Orkestar frulaša postoji zahvaljajujuci istrajnosti našeg nastavika Dragana Milojkovica, predstavlja stvarno retku pojavu, vrlo lepo sviraju i dostojno reprezentuju i našu školu i naš grad“, dodaje na kraju direktor OŠ „ Božidar Dimitrijevic Kozica“ Vojislav Markovic.

S.R.

FELJTON: VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA (PETI DEO)

Piše: Lela Likar

STEVAN SINÐELIC

Nema veselja u Srbiji na kome se bar jednom ne zapeva stara narodna pesma: “Oj, vojvodo Sindelicu...” i to ne zabadava. Zaista je Stevan Sindelic zaslužio pocasti koje su mu i za života i nakon mucenicke smrti pripale.

Roden je u selu Vojska u resavskoj nahiji od majke Sindelije i oca Radovana. Otac mu je rano umro, a majka se preudala i preselila sa sinom u selo Grabovac. Po majcinom imenu, a ne, kao što je obicaj, po ocevom, prozvan je Sindelic.

Ucestvovao je u borbama još u vreme austrijsko-turskog rata zvanog "Kocina krajina", a nakon smrti resavskog oberkneza Petra, pod kojim je služio, staje na celo resavske vojske. Posle boja na Ivankovcu u kome je sa svojim becarima i dobrovoljcima i nekakvim topom koji je više “prangijao negoli pucao”, pokazao srcanost i poštovanje vojnicke discipline, ustanovljene od strane mudrog Dobrnjca, Karadorde ga svecano, pred svom vojskom pohvaljuje i proizvodi u vojvodu.

Smrt kukavicama

Prica se da je Sindelic na cudan i za današnje pojmove bizaran nacin iskušavao svoje ratnike u spremnosti za boj. Na jednoj smotri vojnika u Grabovcu zatražio je da oni koji imaju posebne razloge zbog kojih u boju nece moci da daju sve od sebe, istupe i objasne o cemu se radi. Javilo se njih desetak; jedan po jedan, po nalogu vojvode, istupali su i objašnjavali šta ih sprecava da ucestvuju u bici koja sledi. Sindelic ih je mirno redom saslušao, a potom svojim ljudima naredio da ih odvedu u potok, odakle se, nakon nekoliko trenutaka zacula pucnjava. Od tada u njegovoj vojsci više nije bilo onih koji su pokušali da izbegnu ucešce u ratu.

Osion i samoživ

Pored požrtvovanosti u boju i junaštva koje se granici sa nesmotrenošcu, za Sindelica se ipak ne bi moglo reci da je bio slika i prilika skromnosti. Vec 1805. godine medu resavskim narodom pocelo je da se šuška kako je osion i drzak u ophodenju sa vojnicima, a vec 1808. godine u Deligradu, gde je upravljao garnizonom za obezbedenje grada, izbila je prava pobuna, pa je cak upuceno i pismo kojim se oficiri i borci žale licno Karadordu. Glavne optužbe su da je Sindelic iskoristio konfuznu situaciju tokom ustanka kako bi stekao licno bogatstvo, ali mu to nije bilo dovoljno, vec narod preko dozvoljene mere tera na rad, ne samo ljude, vec i žene, pa cak i decu. Takode, pisali su tužitelji, bez svakog obzira necasno postupa prema ženama ciji su muževi odsutni zbog vojnih obaveza. Saslušanje po ovoj tužbi odigralo se u Deligradu, uz mnogo buke i rasprava, ali su ogorcene Resavce naposletku Mladen Milovanovic i Hajduk Veljko uspeli da uvere da Stevan takve nepravde više nece ciniti, a da ce se oni licno založiti za to. Nažalost, nije bilo mnogo vremena za popravke svojeglavog Sindelicevog karaktera, jer je vec naredne, 1809. godine usledila kobna bitka na Cegru.

Lubenica puna zlatnika

Na kamenickom bojištu branio se Niš od prodora Turaka. Sprsku vojsku predvodile su proslavljene vojvode: Dobrnjac, Hajduk Veljko, Ilija Barjaktarevic, Paulj Matejic, Miloje Petrovic Trnavac i drugi. Najistureniji položaj držao je Sindelic, a on se nalazio na brdu Cegar (turski: staza, putanja), gde je ušancen sa oko 3000 pešaka i tri topa ocekivao glavni turski napad. Turci su se ovog položaja najviše plašili, pa su pokušali da podmite Sindelica - poslali su punu lubenicu zlatnika, pod uslovom da se preda i napusti položaj. Ako to ucini, obecali su, dobice još tovar dukata i citav jedan pašaluk. Sindelic je lubenicu odmah vratio, poslavši Turcima za uzvrat tikvu punu olova, sa porukom da ce poslati još sto tovara istog dok ne napuste Niš. - Niš je srpski, a Turci neka idu odakle su došli! - dodao je.

Osveta i posle smrti

U poslednjem, najsilovitijem napadu, Turci su najzad uspeli da provale u šanac Resavaca. Pocela je borba prsa u prsa i nastao strašan pokolj, uz psovke i jauke ranjenika. Mlavski vojvoda Paulj Matejic pokušao je da pritekne Sindelicu u pomoc, ali ga je presrela turska konjica i razbila na manje grupe. Iz ostalih šanceva srpska vojska je bespomocno posmatrala neravnopravnu borbu i jezivi prizor u kome je iz casa u cas Resavaca bilo sve manje i manje. Navala Turaka bila je sve veca, dok kao mravi nisu preplavili šanac, a od resavske vojske ostalo još samo stotinak iscrpljenih ratnika koji su se borili poslednjim atomima snage. Sindelic, u nemogucnosti da išta više ucini, odluci da Turcima nanese poslednji udarac sa što više gubitaka. Izvadio je kuburu i zapalio barut koji je bio uskladišten u šancu. Strahovita eksplozija potresla je Cegar, a s njom su u vazduh odleteli i Turci i hrabri Resavci, sa vojvodom Sindelicem na celu.

Cegarsku tragediju preživelo je petoro Srba, od kojih je jedan pricao da je Sindelic, videvši da je kraj blizu poslao glasonošu Petka, na svom konju Prgašu pravo ka turskim položajima. Naredio mu je da ponese beli barjak, kao da nosi glas o predaji, a kada ga Turci puste dovoljno blizu da obode konja i probije se do srpskih položaja. Poruka koju je nosio glasila je: "Vojvoda Sindelic i Resavci izginuli su, braneci otadžbinu. Slavno su se borili, ali nisu mogli da odbiju sve nalete Turaka."

OVAKVA ZIMA ODAVNO SE NE PAMTI

POŽAREVAC "OKOVAN" SNEGOM I LEDOM

U požarevackom kraju jak sneg koji je neprekidno padao dva dana uticao je na formiranje snežnog pokrivaca debljine cetrdesetak santimetara, pa putari i radnici gradske cistoce imaju pune ruke posla. I dok je za mališane taj dogadaj doneo dosta radosti, za vozace i pešake to je nevidena mora, jer je led okovao saobracajnice.

Od nadležnih službi dobili smo izveštaj da se saobracaj odvija otežano, a u nekim delovima grada i na nekim magistralnim prilazima samo u jednoj traci. Sve raspoložive ekipe Preduzeca za puteve Požarevac i Direkcije za izgradnju grada Požarevca su na terenu i u pogonu su sve mašine za cišcenje snega. Putevi i gradske ulice se zbog velike kolicine snega ciste po prioritetima, pri cemu su prioritetni pravci: prilaz Gradskoj bolnici, pravci ka Beogradu, Kostolcu, Velikom Gradištu i glavne gradske ulice. Dok se sneg ne otopi sa drveca gradani treba da izbegavaju prolaz kroz park zbog opasnosti da se neka od grana ne odlomi usled tereta. Stanovnicima, institucijama i preduzecima upucen je poziv da prostor ispred svojih zgrada redovno ciste od snega.

D.Dinic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 13.02.2009. do 20.02.2009.godine u porodilištu Opšte bolnice “Dr Voja Dulic” u Požarevcu rodeno je 19 beba, 8 decaka i 11 devojcica.

Sinove su dobili: Nafija Morina i Šacir Ibinci iz Kostolca, Jelana Markovic i Dejan Miljkovic iz Vlaškog Dola, Milena Rajic Stojanovic i Duško Stojanovic iz Dubravice, Nataša i Nenad Paunovic iz Velikog Gradišta, Sanja Marinkovic i Saša Ugrinovic iz Velikog Gradišta, Valentina Miloševic Rajic i Nenad Rajic iz Požarevca, Julija i Dragan Jovic iz Poljane, Jelena Milovanovic i Željko Paunovic iz Požarevca i Biljana Vasiljevic i Dejan Mitic iz Carevca.

Kcerke su dobili: Marija i Nebojša Vasiljevic iz Recice, Mirjana i Marijan Lazarevic iz Petrovca, Jelena i Dejan Nešic iz Požarevca, Aiping i Zengnjei NJang iz Požarevca, Jelena Josic i Veljko Ilic iz Sibnice, Mihaela Rajkovic i Ðorde Lazic iz Bara, Biljana i Boban Maksimovic iz Kostolca, Mladenka i Martin Bjedov iz Požarevca i Jorgovanka Cvejic Todorovic i Aleksandar Todorovic iz Požarevca.

Blizance (devojcice) dobili su Jelena Tomic i Danijel Avramovic iz Viteževa.

GLUMACKI FESTIVAL "MILIVOJEV ŠTAP I ŠEŠIR"

SVECANO OTVOREN "ŠEŠIRIC"

Pete amaterske glumacke svecanosti "Milivojev štap i šešir", ili susreti varoških pozorišita Srbije "u cast i slavu glumackog poziva", a u secanje na barda srpskog glumišta, Milivoja Živanovica, otvorene su u nedelju na velikoj sceni Centra za kulturu u Požarevcu.

U pozdravnoj besedi, glumcima i publici obratio se gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic:

- Kada živite u gradu u kome imate jedan pozorišni festival to je dika za gradane, ali kada živite u gradu koji ima tri pozorišna festivala, kao što ih ima Požarevac, to je dika i poštovanje koje negujemo prema bardovima kao što su Živka Matic i Milivoje Živanovic. To su glumci-legende, koji su ovekovecili glumište, a ponikli u gradu Požarevcu i mi im se zahvaljujemo. Oni su bili naši sugradani, dali su svoje živote za glumu, za teatar, a mi smo na ovaj nacin postali grad-teatar. Pre nekoliko nedelja okoncan je festival u cast Živke Matic, veceras otvaramo ovaj u cast Milivoja Živanovica, a potom cemo imati još jedno veliko glumacko takmicenje u cast Milivoja Živanovica. U to ime proglašavam glumacke svecanosti otvorenim.

Popularni "Šeširic", kako Požarevljani umeju da tepaju ovom festivalu, ugostio je u nedelju valjevsko Gradsko pozorište koje je odigralo "Razvojni put Bore Šnajdera" Aleksandra Popovica u režiji Miroslava Trifunovica.

Strucni žiri u sastavu: Radiša Dragojevic, glumac amater i predsednik opštine Petrovac na Mlavi, Lela Likar, novinar i pisac i Aleksandar Lukic, pisac i direktor Centra za kulturu Požarevac, po obicaju proglasio je dobitnike nagrada veceri i to: za slikovit prikaz u tumacenju lika Dragana Lukica koji je igrao ulogu Vitomira Kambaskovica, a glavnu nagradu veceri, uz koju ide i nezaobilazna replika Milivojevog štapa urucena je tumacu naslovne role Branku Antonicu koji je, zahvaljujuci se na nagradi istakao da je ovo peti put kako valjevsko pozorište igra u Požarevcu, kao i znacaj festivala za glumacki zanat u Srbiji.

Sinoc je nastupilo pozorište iz Ba-tajnice, Nušicevim "Sumnjivim licem", a veceras je na repertoaru predstava lokalnog teatra sa vec dokazanim komadom "Trag ljudskih zuba"; u konkurenciji su i "Korešpodencija" pozorišta iz Sente, "Seks, laži i divlje guske" Leskovackog kulturnog centra, "Epi-taf" koji igraju Kragujevcani, dok ce van konkurencije nastupiti velikogradištansko pozorište sa pobednickom predstavom festivala u cast Živke Matic, "Da li je to bila ševa". Što se posecenosti tice, grad može biti ponosan na svoju publiku koja iz godine u godinu postaje sve masovnija na glumackim dogadajima, bilo da su sa amaterskim ili profesionalnim predznakom.

L.L.

HUMORESKA

MODI BLUZ(A)

Naš put ka Evropi i atlantskim intergacijama ne bi trebalo nikog da brine na ovim prostorima istocno i južno od zapada. Dan kada ce se to dogoditi nije daleko i samo što nije stigao.

Evo, i sneg nam je svedok da ta, famozna, šengenska bela lista je skoro na dohvat ruke, cim drvece olista. Treba još samo malo strpljenja.

A da smo u Evropi, svetu (a i šire), to je, valjda, jasno svima, pa cak i onima kojima ništa nije jasno. Imamo evropsku zimu, imamo svetsku ekonomsku krizu, pa, zar je to malo, šta cete više? Neki nemaju ni to, jadnici!

Ali, Srbi kubure sa Evropom odavno, tj. saraduju sa njom na mnogim poljima; što na ratnom, što na privrednom i kulturnom polju, a o minskom polju, daleko ga bilo, da i ne govorimo!

Stare evropske kulture, kao što su, recimo, poljska i ceška, omogucile su nam da imamo (i uživamo u tome), poljske krevete i poljske klozete; Ceškoj smo zahvalni zbog toga što se ceškamo i tamo gde nas ne svrbi; od Španaca smo uvezli kragnu, pa kad su dvoje u sukobu, zakovrcu jedan drugom špansku kragnu; braca Rusi nam redovno šalju pomoc, kako u tecnom, tako i u gasovitom stanju, pa se zato za nekog koji popije malo više votke, kaže da je pod gasom; sa Englezima smo slicni po duhu, pa se za svakog drugog našeg gradanina kaže da se pravi Englez; koliko samo naših ljudi ima kapitala, Karl Marks je sa svojim ''Kapitalom'' malo dete za njih; kolika je samo naša povezanost sa Italijom i starim Rimom (koji je, uzgred budi receno, propao zato što je bio star) o tome svedoce mnoga rimska naselja diljem naše zemlje, a i naši ljudi koji rade u Vicenci, Trstu itd., a i braca po mafiji, Sicilijanci, osvedoceni su naši prijatelji; svakog dana pijemo tursku kafu (uglavnom iz Brazila), a decu vodimo na grcke baklave itd.

Pa, zar to nije Evropa? A tek svet! Amerikanci imaju Belu kucu, a Srbi imaju male kuce krecene u belo, koliko hoce(te); imamo i japanske cigare ''kake-take'', koje puše oni koji nemaju novac da kupe neke druge; mnogi naši gradani prate modu i vole firmirane stvari, pa tako na mnogim možete procitati ''Made in China''.

Pa, ako, gledajuci sve ovo napred receno, Srbi nisu u Evropi, ja onda ne znam gde su!?

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Kad nemaju cvršce argumente naši poslanici koriste pesnice!

- Ovi evropski gejovi samo traže da 'vatamo nekog!

- Nije on majstor da napravi bure, on je Harold Pinter!

- Zabio mu je nož u leda; nije hteo da gleda smrti u oci!

- Još samo Srbi da se odvoje od nas, pa da ostanemo sami!

Miodrag Lazarevic