Header

U POŽAREVCU OBELEŽEN 15. FEBRUAR

PRAZNIK VOJSKE I DRŽAVE

Vec cetvrtu godinu zaredom, 15. februara, na Sretenje, na Dan državnosti Srbije praznuje se i Dan njene vojske. Svecanosti tim povodom otpocele su u požarevackoj Kasarni “General Pavle Jurišic Šturm” 12. februara postrojavanjem jedinica, a završene 15. februara polaganjem venaca na spomen obeležje stradalima u NOR-u na Cacalici i na spomenik Srpskom ratniku.

Obracajuci se prisutnima medu kojima su bili predsednici lokalnih samouprava Požarevca, Velikog Gradišta i Malog Crnica, predstavnici politickog i javnog života Požarevca i Okruga kao i pripadnici Vojske, pukovnik Vinko Markovski, komandant Centra za obuku kopnene vojske, na svecanosti u Kasarni podsetio je da su Dan državnosti Republike Srbije i Dan vojske Srbije praznici kojima se objedinjuje identitet vojske i države i cime se ustvari potvrduje njihova najdublja povezanost u srpskoj državotvornoj tradiciji.

--Sa istorijskog aspekta 15. februar je povezan sa izuzetno važnim dogadajima za srpski narod, za Prvi srpski ustanak kojim je oznacen pocetak stvaranja novovekovne srpske države i za donošenje Prvog srpskog ustava. Od istorijskog znacaja za srpski narod i našu vojsku je 15. februar 1804. godine u Orašcu gde Ðorde Petrovic Karadorde poziva narod Srbije na bunu protiv dahija, na ustanak i konacno oslobodenje od pet vekova duge turske vlasti. Ova buna ima nacionalni, socijalni i verski karakter i prerasta u revoluciju. U tom periodu Srbija nastoji da ude u Evropu, stvaraju se prve institucije države, a 1808. godine i prvi oblici regularnih vojnih jedinica. Formiraju se državni aparat i vojska, stanovništvo se oslobada od feudalnih obaveza, omogucava se slobodna trgovina, podižu škole, privremene bolnice. Srbi su složni okupljeni oko zajednickog cilja, ponovnog osvajanja državnosti i stvaranja moderne srpske države. Po drugi put se 15. februar kao znacajan datum upisuje u istoriju srpskog naroda na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu. Knez Miloš Obrenovic proglašava tada jedan od najmodernijih i najliberalnijih ustava u Evropi toga vremena. To je Sretenjski, Prvi srpski ustav kojim su proklamovane moderne vrednosti strane mnogim evropskim zemljama u to vreme ukljucujuci i Francusku koja je prednjacila u svojim slobodoumnim idejama. Tim najvišim pravnim aktom zemlje, bila je regulisana upotreba državnih simbola, mesto i uloga Državnog saveta, znacaj Skupštine i samog kneza u novom ustrojstvu zemlje. Na odreden nacin, kroz ovaj autenticni ustav, afirmisana su ljudska prava, istakao je Markovski.

On je zatim govorio i o rezultatima koje je Vojni garnizon u Požarevcu u okviru Centra za kopnenu obuku ostvario izmedu dva praznika. Osnovna misija ovog Centra, podsetio je Markovski je obuka podoficira, profesionalnih vojnika i vojnika na odluženju vojnog roka:

--U periodu izmedu prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg 15. februara obucili smo preko 3 000 vojnika na odsluženju vojnog roka, 350 profesionalnih vojnika i preko 250 podoficira. Izveli smo oko 400 bojevih gadanja na svim lokacijama u Srbiji. Sve smo to uradili bez ijednog vanrednog dogadaja i na to smo posebno ponosni. Sve zadatke, misije koje ovaj Centar ima, realizujemo u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave, policije, SPC-a. Zahvaljujuci dobroj radnoj osnovi i dobrim ukupnim rezultatima u prošloj godini, ja se nadam da cemo u 2010. biti još uspešniji, istakao je pukovnik Markovski cestitajuci praznik pripadnicima Garnizona.

Ispred lokalne samouprave Požarevca cestitke je slavljenicima uputio gradonacelnik Miodrarg Milosavljevic.

--Sa izrazima najdubljeg poštovanja prema Vojsci Srbije kao kljucnom faktoru mira, u ime Grada Požarevca cestitam vam Dan vojske i želim mnogo uspeha kako u privatnom životu tako i u izvršavanju vojnickih obaveza. Ovaj 15. februar proslavljamo u miru i slobodi ali u vremenu bremenitom teškocama koje su pritisle citav svet. Reforme koje se danas dešavaju u našem društvu nisu mimoišle ni vojsku. A kada je rec o reformi vojske ona nikada nece i ne može zanemariti istoriju našeg naroda u kojoj je za slobodu palo citavo jedno pokolenje, od Karadorda do Drugog svetskog rata i do svih drugih ratova. Vojska Srbije uvek je bila utemeljena u narodu i njegovim stremljenjima da bude slobodan. U toj istini treba tražiti i odgovore na pravilnu organizaciju vojske ciji ce vrhovni cilj uvek biti ideal naroda: da bude slobodan i da slobodu brani, rekao je Milosavljevic.

U nastavku svecanosti procitane su telegram - cestitke upucene vojnicima za praznik. Dan vojske cestitali su Boris Tadic, predsednik Srbije, Dragan Šutanovac, ministar odbrane, general potpukovnik Miloje Miletic, nacelnik Generalštaba i general major, Aleksandar Živkovic, komandant.

Povodom Dana vojske, za izuzetne rezultate ostvarene u radu, jedan broj vojnih starešina unapreden je u više cinove. Na svecanosti je saopštena i odluka o dodeli novcanih nagrada, nagradnih odsustva, zahvalnica i pohvala vojnicima i organizacijama.

M.P.

U POŽAREVCU POVODOM DANA DRŽAVNOSTI I DANA VOJSKE

VENCI NA SPOMEN OBELEŽJA

Pored svecanosti organizovane u Kasarni "General Pavle Jurišic Šturm", 15. februar, Dan vojske Srbije u Požarevcu je obeležen i posetama spomen obeležjima. Predstavnici Vojske i Gradske uprave, u prisustvu gradana, najpre su vence položili na spomen obeležje na Cacalici podignut u znak zahvalnosti stradalima u NOR-u.

Istoga dana, venci su položeni i pomen služen kraj spomen obeležja Srpskom vojniku koji se nalazi u Kosovskoj ulici.

Vence su položili: ispred grada Požarevca, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik Požarevca, Miomir Ilic, predsednik Skupštine, nacelnik Branicevskog okruga, Goran S. Petrovic, Društvo za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine, SUBNOR i predstavnici vojske.

M. P.

OPŠTINA ŽABARI

CUVANJE SVETLIH TRADICIJA SRPSKE ISTORIJE

- Potomci cuvaju secanja na hrabre ratnike

Opštinski odbor Potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920. godine Žabari održao je sednicu na kojoj je predsednik ovog udruženja Slobodan Milovanovic podneo izveštaj o radu u 2009.godini kao i program aktivnosti u 2010.godini. Potomci srpskih ratnika su dostojno u 2009.godini obeležili Dan oslobodenja opštine Žabari u prvom svetskom ratu, položili vence i cvece na sva spomen obeležja uz prigodan program dece osnovnih škola i odali poštu svim ratnicima izginulim za svoju otadžbinu. Sa ovim aktivnostima treba nastaviti i u ovoj godini, s tim da u naseljima u kojima nema spomen obeležja treba naci neko prigodno mesto i postaviti obeležje.

U knjizi “Pomenik srpskim ratncima” pomenuta su mnoga imena ucesnika ovih ratova po naseljima, a za one kojih nema u ovoj knjizi treba sakupiti podatke od potomaka, predsednika mesnih zajednica, a zatražena je pomoc i od mesnih paroha kako bi svako ime bilo upisano na svetlim stranicama srpske istorije.

Jedna od aktivnosti u ovoj godini bice organizovanje ekskurzije u aprilu mesecu, kako bi potomci ratnika 1912 – 1920. godine obišli istorijska mesta i spomenike u Albaniji, Grckoj, Makedoniji i Srbiji. Takode se planira da se u Oreovici postavi obeležje u znak secanja na poznatu Oreovicku bitku iz 1916.godine

Ucešce na ovoj sednici uzeo je i Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari koji je istakao da ce dati svoj doprinos u ocuvanju svetlih tradicija naših ratnika koji su dali živote za svoju domovinu. “Ne treba se stideti prošlosti, vec treba negovati i cuvati secanja na svoje pretke i podsecati generacije na neka prošla vremena kada smo vodili oslobodilacke ratove i pisali svetle stranice naše istorije, ali sa nadom da danas i u buducnosti nece toga biti”, rekao je Filipovic.

I sam izveštac sa ovog skupa je potomak ovih ratnika koji su sacuvali cast i pokazali hrabrost i patriotizam srpskog naroda u odbrani otadžbine, što treba da krasi i današnju generaciju koja nema drugu domovinu, sve više im se divim i poštujem, Neka im je vecna slava i hvala.

Sima Jevtic

U ORGANIZACIJI DRUŠTVA ZA NEGOVANJE TRADICIJA OSLOBODILACKIH RATOVA SRBIJE DO 1918. GOODINE

POMEN USTANICIMA

Društvo za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine-Podružnica u Požarevcu, obeležilo je i ove godine 15. februar, Sretenje gospodnje, dan kada je u Srbiji pod vodstvom Ðorda Petrovica Karadorda podignut Prvi srpski ustanak.

U znak secanja na ovaj važan datum u istoriji srpskog naroda i u slavu izginulih ustanika, položeni su venci kraj spomenika srpskom vojniku, vojvodi Petru Dobrnjcu i vojvodi Milenku Stojkovicu.

Vence su položili: ispred grada Požarevca, Miodrag Milosavljevic, gradonacelnik i Miomir Ilic, predsednik Skupštine Požarevac, nacelnik Branicevskog okruga, Goran S. Petrovic i Žarko Pivac, narodni poslanik u Skupštini Srbije, Društvo za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine, SUBNOR i predstavnici vojske.

M. P.

GRADSKO VECE

RAZDVAJANJE BOLNICE I DOMA ZDRAVLJA

Na prošlonedeljnoj, 33.sednici Gradskog veca Požarevca razmatrano je 29 tacaka dnevnog reda, medu kojima su se našla i pitanja razdvajanja Zdravstvenog centra i Doma zdravlja, izmena i dopuna Odluke o budžetu grada za 2010.godinu, utvrdivanja faktickog stanja na imovini na kojoj pravo vlasništva ima grad, naknada odbornika Skupštine Gradske opštine Kostolac, izrade plana detaljne regulacije “Tulba-Tabana” i druga.

O prvoj tacki dnevnog reda, razdvajanju Zdravstvenog centra i Doma zdravlja Požarevac, na konferenciji za štampu koja je usledila nakon Veca, govorio je Darko Nikolic, pomocnik direktora Zdravstvenog centra koji je rekao da je u toku sprovodenje statusnih promena i da se u suštini radi o sprovodenju Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je donet 2005.godine, a koji je predvideo da se zakljucno sa 2010.godinom, tacnije 10.decembrom izvrši promena statusa svih zdravstvenih centara u Srbiji.

- Radi se o procesu koji je u nekim sredinama vec završen; 31.avgusta 2009.godine doneta je uredba kojom je predvideno da se od Zdravstvenog centra Požarevac formira pet samostalnih pravnih subjekata, na sekundarnom nivou Opšta bolnica Požarevac, a na primarnom domovi zdravlja Požarevac, sa radnom jedinicom Kostolac, Malo Crnice, Golubac i Kucevo. Saglasno sa Uredbom je i Pravilnik o bližim uslovima o obavljanju zdravstvene delatnosti koji je donet maja 2006.godine, a uradene su i izmene i dopune, objavljene 31.decembra 2009.godine. Ono što je bitno da je Zdravstveni centar u skadu sa zakonskim okvirima preduzemo odgovarajuce korake, tako da je 20.novembra Upravni odbor doneo odluku o zapocinjanju postupka odvajanja pravnih subjekata – domova zdravlja i bolnice. Doneta je odluka o formiranju paritetnih komisija u cijem radu su aktivno ucešce uzeli svi predstavnici lokalnih samouprava na koje se odnose statusne promene. Paritetne komisije su utvrdile na plenarnim sednicama predlog koji je usaglašen u potpunosti i prosleden Upravnom odboru na usvajanje koji je 30.decembra usvojio kriterijume za deobni bilans. Zakljucno sa 30.decembrom završene je popis i sada je u toku izrada završnog racuna; popis i završni racun su osnova za deobni bilans; ocekujemo da u martu Upravni odbor donese odluku o deobnom bilansu, a nakon toga inspekcije Ministarstva zdravlja utvrduju da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi za samostalno formiranje ustanova. Posle tog postupka lokalna zajednica se aktivno ukljucuje, konkretno u Požarevcu lokalna zajednica se pojavljuje kao osnivac Doma zdravlja, dok bolnicu osniva Ministarstvo. Postoje zakonom propisani rokovi, postoji operativni plan koji jasno definiše kada se šta preduzima i pre utvrdivanja osnivackog akta koji donosi lokalna samouprava pribavlja se mišljenje Ministarstva zdravlja na osnovu izveštaja inspekcija. Mi ocekujemo da ce se u aprilu steci uslovi da inspekcije obave svoj posao, kako bismo u maju pristupili formiranju pojedinacnih radnih jedinica. Zdravstveni centar postoji kao jedno pravno lice sve dok se ne zaokruži ceo proces, rekao je Nikolic i dodao da jasni kriterijumi definišu i nacin podele imovine i kadrova i obezbeduju nesmetano funkcionisanje svake celine dok se ne završi citav proces.

Srdan Filipovic, pomocnik direktora Javnog preduzeca “Komunalne službe” govorio je o usvojenom lokalnom Planu upravljanja otpadom. Cilj ovog dokumenta koji ce biti predat Skupštini grada na usvajanje je da reguliše pitanja odlaganja otpada, a odnosi se na grad, dva gradska naselja i 25 seoskih. On obuhvata sve vrste otpada, komunalni, komercijalni i industrijski otpad, kao i druge vrste otpada koji mogu da se podele na opasne i neopasne.

Suština samog dokumenta je da predstavlja prvi korak u rešavanju našeg problema odlaganja otpada i sam dokument predstavlja osnovicu za bilo kakav sporazum sa drugim samoupuravama, jer više ni jedna lokalna samouprava ne može to da uradi sama, vec samo u saradnji sa nekom drugom. Sam dokument zadovoljava osnovne principe, pravi presek postojeceg stanja, daje podatke o tome sa kakvim kolicinama otpada mi baratamo i koje su vrste tog otpada. Sam plan je veza na pravni okvir koji je promenjen u skaldu sa novim zakonima i nacionalnom strategijom. Trenutno se na podrucju Požarevca tretira 68,67 procenata gradanstva i 86,36 odsto privrede. On takode daje podatke i kolicinama i mestima divljih deponija, a ono što je najbitnije, daje procene o buducim kolicinama otpada, što su bitni parametri za buduce ekonomske analize. U samom planu obradene su i institucionalne promene, plan sakupljanja, akcioni plan, tretman otpada, potrebna infrastruktura i ulaganja. Za investiciona ulaganja potrebno je oko 4,7 miliona evra, a za operativni rad potrebno je oko 70 odsto uvecanja u odnosu na sadašnja sredstva. Plan je raden na petogodišnjem nivou i pocece da se sprovodi nakon usvajanja u Skupštini. Filipovic je objasnio i pojam “reciklažnog dvorišta”, a to su prostori gde ce gradani moci da ostave kabasti otpad, kao i otpad koji ce moci da bude podvrgnut reciklaži. Predvideno je da se sve uradi u dve faze, prva pocinje naredne godine, a kompletna teritorija grada treba da se “pokrije” u narednih pet godina, a sve, naravno, zavisi od dinamike obezbedivanja sredstava.

Predsednik Gradskog veca Miodrag Milosavljevic je, govoreci o Planu detaljne regulacije “Tulba-Tabana” rekao da je namera da se ovaj deo grada unapredi, da se razvije turizam i obezbedi prostor za rekreaciju. Pitanje bilborda i postavljanja manjih montažnih objekata u gradu bice regulisano prema pravilniku koji treba da bude usvojen, a svi zainteresovani ce imati mogucnost da na javnoj licitaciji zakupe javnu površinu i postave montažni objekat. Na centralnom gradskom trgu dva bilborda su vracena gradu, kako bi na tom mestu bili predstavljani sadržaji od interesa za grad, poput Glumackih svecanosti, Majske gitarijade i drugih. Turisticka organizacija ce dobiti dva bilborda na drugim lokacijama u gradu o cemu ce odluku doneti Gradsko vece.

Jelena Petrovic, šef odseka za budžet i finansije istakla je da su osnovni razlozi za donošenje rebalansa budžeta za 2010.godinu neutrošenja sredstva iz prethodne godine, ukljucivanje kreditnog zaduženja, preuzete obaveze iz Fondova za razvoj životne sredine, Direkcije za izgradnju grada Požarevca i drugih korisnika. Posebno je napomenuta potreba izdvajanja sredstava za novoformiranu gradsku opštinu Kostolac, smanjenje pojedinih rashoda i novonastale potrebe za 2010.godinu. Prvobitnom odlukom o budžetu planirani su ukupni prihodi i rashodi u iznosu od 2 milijarde 79 miliona 835 520 dinara. Budžet je ukupno povecan za 419 miliona 189 000 dinara. Ukupan transfer gradskoj opštini Kostolac iznosi oko 75 miliona dinara. U ovaj iznos nisu ukljucene sve potrebe novoformirane opštine, poput kulture i obrazovanja i drugih, što ce biti ucinjeno nekim od narednih transfera sredstava.

L.L.

BOLNICA POŽAREVAC

ISPUNJENI STANDARDI

Ovih dana, ulaganjem sopstvenih sredstava u visini od milion i po dinara, menadžment Opšte bolnice Požarevac obezbedio je 1.300 kompletnih posteljina. Sa nešto postojecih, koje su u zadovoljavajucem stanju, dosegao se standard koji od ove godine važi i zahteva da se poseduju po tri posteljine za svaki bolnicki ležaj. Požarevacka bolnica raspolaže sa ukupno 530 ležajeva.

- Pre godinu dana, u Bolnici je zateceno veoma loše stanje: ne da nije bilo tri posteljine za svaki bolesnicki krevet, nego su i postojece posteljine bile u vrlo ruiniranom stanju. Uz pomoc Crvenog krsta Požarevac, koji je prošle godine obezbedio 230 posteljina, na cemu se ovom prilikom najiskrenije zahvaljujem, postigli smo da danas ne samo zadovoljavamo postavljene standarde i propise, vec mnogo više, da bolesnicima obezbedimo kvalitetan smeštaj, nivo kakav im za oporavak veoma znaci. Uz sve napore medicinskog osoblja, kvalitetan odnos, odgovarajucu ishranu i negu, higijenske uslove i drugo, cist, opeglan veš i posteljina, takode imaju svoju ulogu i znacaj, - kaže dr Dragana Zdravkovic, pomocnik direktora Opšte bolnice Požarevac.

U požarevackoj bolnici isticu da imaju problema sa tehnologijom za pranje i sušenje veša, pa konstrukcijski loše rešene i od višegodišnje upotrebe prilicno izraubovane mašine oštecuju tkaninu i to dovodi do ubrzanog dotrajavanja i rashodovanja veša, posteljina narocito. Za pola godine se oko 500 posteljina rashoduje, zbog oštecenja koja ih cine nepodesnim za dalju upotrebu: fleke se ne mogu ukloniti, ili se veš pocepa u meri da se dalje ne može koristi.

Menadžment Zdravstvenog centra traži nacine i mogucnosti da se, uz finansijsku podršku sa strane, donacije ili upliv Ministarstva, pokuša nabavka novijih, modernijih mašina za pranje veša. Rec je o veoma skupoj tehnologiji, istovremeno i veoma znacajnoj za funkcionisanje ove zdravstvene ustanove.

- Ova Bolnica je, dolaskom novog rukovodstva, zatecena u jednom jako teškom stanju, rekla bih – veoma zapuštenom stanju. Proteklih godinu dana ispunio je niz veoma krupnih napora i pomaka, pocev od bolnickih kapija do brojnih odeljenja i bolesnickih soba. List “Rec naroda” pisao je o tome: novi podovi, oprema, od najsitnijih delova do novog skenera i rentgen-aparata... Uložen je ogroman trud, uložena su ogromna sredstva, milioni su u pitanju, animirano je i do kraja se angažovalo i rukovodstvo Grada i Ministarstvo zdždravlja, brojne organizacije, na celu sa pomenutim Crvenim krstom, preduzetnici, donatori i firme – saradnici i partneri naše Ustanove... Jer, ne zaboravimo: prošle godine je budžetskom raspodelom Ministarstvu zdravlja, kao i ostalim ministarstvima, odobren znacajno smanjen obim sredstava, a požarevacko zdravstvo, Bolnica u prvom redu, beleži krupne razvojne pomake. To je, pre svega, neporeciva zasluga menadžmenta i generalnog direktora dr Miodraga Bogosavljevica, to je rezultat stalnih kontakata sa Ministarstvom, podrška lokalne samouprave, podrška celokupnog našeg okruženja, ne umanjujuci ni znacaj truda svih uposlenih u Bolnici da i sami, svako na svom radnom mestu, podrže napore u poboljšanju uslova i kvaliteta usluga Opšte bolnice i zdravstva našeg kraja u celini, kaže dr Zdravkovic i dodaje:

- U januaru ove godine smo krenuli u novi ciklus zanavljanja veša, a imamo i izraženu spremnost Crvenog krsta da nam opet priskoci u pomoc. U toku su dogovori o tome šta cemo kupiti mi, a šta ce donirati Crveni krst.Pored toga, ušli smo i u proceduru nabavke 70 novih dušeka za potrebe Internog odeljenja. I za te potrebe ce se odvojiti novac iz budžeta Zdravstvenog centra, radi se o cifri od oko 400.000 dinara. Zapocinje proces odvajanja Bolnice, kao zdravstvene ustanove sekundarnog nivoa, od Doma zdravlja – primarne zdravstvene zaštite, i u susret tome se ide na ispunjavanje odredenih standarda, neophodnih za sutrašnje samostalno organizovanje i funkcionisanje, - dodaje dr Dragana Zdravkovic.

Opšta bolnica Požarevac ovih dana izdala je i svoj casopis, “Glasnik požarevacke bolnice”. Prvenac sa datumom “januar 2010”, sa najaktuelnijim dešavanjima u Bolnici i obracanjem Menadžmenta, ugledao je svetlost dana sa namerom da godišnje izlazi kvartalno. Dr Dragana Zdravkovic, clan uredivackog tima interne publikacije, ponosna na izgled “prvenca”, istice da obilje tema i namera da u “Glasniku” svoje mesto nadu i strucni radovi lekara specijalista, vec na pocetku ukazuje da ce “Glasnik”, možda, izlaziti i više od cetiri puta godišnje.

Redakcija lista “Rec naroda” cestita entuzijastima redakcije “Bolnickog glasnika” na hrabrosti i umešnosti iskazanoj u prvom broju bolnickog biltena.

D. Milenkovic

POLITICKA PREVIRANJA U KUCEVU

MANDATI ILI FALSIFIKATI?

Predstavnici koalicije “Za demokratsku Srbiju – Boris Tadic”, koji u SO Kucevo, sa 17 odbornika, od ukupno 43, koliko broji taj lokalni parlament, održali su u subotu Konferenciju za štampu, kako bi javnosti ukazali na neke od problema u funkcionisanju lokalne vlasti.

Problem oko koga se vec poduže u Kucevu “lome koplja” je legitimnost odnosa snaga u SO Kucevo. Naime, kako je predstavnike elektronskih i štampanih medija podrobno obavestio advokat iz Kuceva Dragan Milic , odbornik SO Kucevo,(SPO), na skupštinskom zasedanju, održanom 15. januara, odbijen je zahtev ovlašcenog predstavnika Izborne liste “Ujedinjeni Vlasi Srbije – Vlaška demokratska stranka Srbije” Mice Stojadinovica, koji je podneo blanko ostavke i pratecu dokumentaciju za opoziv tri odbornika sa te liste. Umesto prihvatanja punovacnog zahteva Stojadinovica, skupštinska vecina je proglasila njega nelegitimnim zastupnikom koalicije i to, kako je dokumentovao advokat Milic, na osnovu falsifikata!

Naime, Stojadinovic je u predizbornoj kampanji imenovan za nosioca i podnosioca izborne liste “Ujedinjeni Vlasi Srbije”, potpisom i pecatom celnika tri politicke grupacije: “Vlaška demokratska stranka Srbije” Bor, “Vlaška demokratska stranka” Negotin i “Vlasi demokratske Srbije” Kucevo.

Okružni, odnosno Viši sud je, presudom od 27. januara ove godine, poništio odluku SO Kucevo, jer na dokumentu kojim se Stojadinovicu oduzima kredibilitet da zastupa “Ujedinjene Vlahe Srbije”, zavedenom 24. januara prošle godine, stoje dva, umesto sva tri potpisa i pecata koalicionih clanova.

U meduvremenu, volšebno se pojavio istovetan dokument, pod istim datumom – 24. januar 2009, predat 28. decembra 2009. godine. Na njemu – i treci potpis i pecat!

- Zbog sumnje da se radi o ociglednom falsifikatu, protiv jednog od navodnih potpisnika novog dokumenta sa tri potpisa, podneta je krivicna prijava nadležnom Osnovnom tužilaštvu u Požarevcu, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo falsifikovanja isprave. U meduvremenu, pošto je Viši sud u Požarevcu naložio Skupštini opštine Kucevo da proceni da li je Mica Stojadinovic i dalje ovlašcen ili nije, Odbornicka grupa “Demokratska stranka – Boris Tadic” zahtevala sazivanje sednice SO Kucevo, sa prvom tackom dnevnog reda: “Postupanje po presudi UŽ 7/10”. Sednica je zakazana za 16. februar ove godine. Ovu priliku koristim da pozovem sve zainteresovane gradane da sednici prisustvuju, kako se ne bi i dalje u javnosti širile svakojake glasine i tumacenja oko dešavanja u Skupštini opštine, - porucio je Milic.

Obracajuci se medijima, i sam Mica Stojadinovic je potvrdio navode, vezane za njegov “opoziv”, poricuci da je dokument sa tri potpisa verodostojan.

Namera koalicije “Za Evropsku Srbiju” je prestruktuiranje lokalne vlasti. U tom pravcu su i nastojanja da odbornik zajednicke lista SPS – PUPS pocne da na skupštinskim zasedanjima poštuje stavove, principe i instrukcije svoje baze, sa cije je liste i stigao u skupštinsku klupu, o cemu je govorio Zoran Srdic, demantujuci navode da je spornoj odbornici preceno i da je uznemiravana na bilo koji nacin.

Nezvanicno saznajemo da je SPS - PUPS Kucevo na tragu blanko ostavke pomenute odbornice i da ce je, ako do dogovora u stranci sa njom ne dode, po proceduri biti opozvana.

Dr Miodrag Paunovic, predsednik odbornicke grupe “Demokratska stranka – Boris Tadic”, sa ove Konferencije za štampu je porucio:

- Još pre šest godina, javno cestitajuci aktuelnom predsedniku opštine Kucevo, ja sam, takode javno, izrazio strepnju da cemo mi, kao opština na cijem je on celu, biti jedina opština u Branicevskom okrugu, marginalizovana i odsecena od svakog vida napretka. Danas moram da konstatujem da sam, nažalost, bio u pravu. Jer, danas kolaju razne price koliko je ova lokalna zajednica zadužena. Minimum odgovornosti predstavnika lokalne samouprave je da, posle niza odbornickih pitanja, konacno izadu pred birace, pred javnost, i kažu koliki su dugovi. Dugovi postoje, to je cinjenica, ne vidimo zašto se kriju? Nažalost, takvi i svi naši ostali zahtevi ne dopiru do ušiju i svesti aktuelne opštinske vlasti koja, ocigledno, jedini zadatak ima danas da doceka sutra! Cenu takvog odnosa placaju svi i vrlo je neodgovorno da 27.000 ljudi, koliko je na poslednjem popisu stanovništva, ili, oko 15.000, koliko zaista ovde žive, budu taoci takvog stanja. Mi smo na skupovima buduce vladajuce koalicije, koja ce se, sasvim izvesno, desiti posle svih ovih pravnih zavrzlama, jasno stavili do znanja neke osnovne koncepte na kojima cemo bazirati naš odnos prema vršenju lokalne vlasti. Necemo se baviti pojedincima iz prethodne vlasti, time neka se bave nadležni organi, ako ima osnova. Naš prvi zadatak je da sagledamo zateceno stanje. Postignut je konsenzus da se niko ne upošljava, dok se stanje ne sagleda. Necemo cuvati vlast upošljavanjem novih ljudi, tamo gde iovako ima previše uposlenih. Ne, naš adut je u cinjenici da male lokalne zajednice, kakvo je i Kucevo, direktno zavise od republickih organa, od toga koliko ste vrata u stanju da otvorite, budete uvaženi i podržani. Pogledajte okolne opštine, pa cete videti koliko je prohodnost prema ministarstvima od znacaja. Ovde je dno dna! Pozivam lokalnu vlast da se uzdigne iznad nekih sebicnih osecanja da po svaku cenu budu vlast, a da daju šansu nekoj drugoj grupi ljudi da ostvari boljitak, koji ce, objektivno, doneti korist i njima i njihovoj deci. Koristeci logistiku, politicku, privtnu, profesionalnu, ljudi iz ove grupacije, koji itekako imaju kapacitet, doci ce do onih izvora sa kojih se i Kucevo, zapalo u tešku situaciju, može oporaviti, stati na noge i – krenuti ukorak sa ostalim sredinma. Verujem da ce kod lokalne vlasti prevladati razum. Uradili su koliko su mogli. Mi možemo mnogo više, vreme ce to da pokaže! – porucio je Paunovic.

Dr Punovic je javnost obvestio i o dosadašnjim rezultatima koje su postigli upravo ljudi iz koalicije “DS - Boris Tadic”. Iako u opoziciji u lokalnoj vlasti, zahvaljujuci licnoj inicijativi i logistici iz vrha stranke, iz NIP-a su prošle godine obezbedili 35 miliona za proširenje vodovoda u Rabrovu, 12 miliona za puteve u Radenki, 10 miliona za Gložanu i Voluju...

Medijima i javnosti je sa ovog skupa poruceno da opštinska vlast zazire i od zakonske obaveze da sprovede redovne izbore za sve Savete mesnih zajednica na podrucju citave opštine Kucevo. Primera radi, Savetu MZ Kucevo, najveceg naselja i sedišta lokalne samouprave, mandat je prestao pre 8 meseci. Skupštini je, još 15. decembra prošle godine, podnet zahtev za hitno sazivanje izbora za Savet MZ Kucevo, potpisan od strane 12 politickih stranaka. Po tumacenju ove odbornicke grupacije, opštinska vlast ne raspisuje izbore, plašeci se iskustva sa MZ Rabrovo, gde je skupštinska koalicija “DS – Boris Tadic” osvojila sve mandate!

Dragan Milenkovic

ŽAGUBICA

POSLOVI POCINJU U PROLECE

U okviru kvote od dve milijarde dinara iz Nacionalnog investicionog plana opredeljenih za 40 nerazvijenih opština u Srbiji, žagubicka opština je, sa 50 mi-liona dinara dodeljenih po osnovu kandidovanih projekata, uveliko zapocela rešavanje nekoliko znacajnih radova u oblasti komunalne infrastrukture.

Sredstvima NIP – a, u Žagubici se završava sistem za precišcavanje otpadnih voda, u naselju Laznica se privodi kraju izgradnja seoskog vodovoda, a pocinje i gradnja prve faze kanalizacione mreže. U tom naselju ce se troškovi prikljucenja domacinstava na kanalizacioni sistem pokriti sredstvima samodoprinosa.

- Pored sredstava NIP – a, na podrucju opštine Žagubica ulažu se i sredstva odobrena od strane Ministarstva za sport. Rec je o izgradnji sportskih terena u seoskim naseljima. Prošle godine smo taj posao završili u selima Sige i Milanovac, ove godine cemo raditi sportske terene u selima Krupaji i Suvom Dolu. Preostace nam još tri naselja u kojima cemo u narednom periodu sportske terene raditi sredstvima budžeta, možda potpomognuti i od strane Ministarstva za sport. Dakle, ostvaricemo cilj da svako naselje u našoj opštini ima terene malih sportova, sa rasvetom za utakmice u vecernjim satima. Sportski tereni su uglavnom u dvorištima osnovnih škola, što omogucava i izvodenje fiskulturne nastave, - kaže dr Dragi Damnjanovic, predsednik opštine Žagubica.

U oblasti školstva, na podrucju žagubicke opštine ranijih godina uspelo se da Osnovna škola u Laznici dobije novu stolariju i fasadu, uradeno je centralno grejanje, sportski tereni sa reflektorskom rasvetom, ove godine je na redu enterijer. Namera je da, u cilju racionalizacije troškova i zaštite životne okoline, škole predu na zagrevanje tecnim naftnim gasom, umesto cvrstim gorivom.

U Žagubici ocekuju odluku Ministarstva prosvete o organizaciji i racionalizaciji škola, racunajuci da u svakoj seoskoj sredini škole o(p)stanu, a da se smanjenje troškova ipak postigne. Prelazak na grejanje tecnim naftnim gasom, osim ekonomicnosti u potrošnji koja se postiže automatizacijom grejnog sistema i osim doprinosa ocuvanju ekološki netaknute sredine, otvara i prostor za smanjenje radnika koji su decenijama radili na zagrevanju školskog prostora, bilo ložeci peci po ucionicama ili kotao u odvojenom prostoru, dovlacili ogrev, iznosili pepeo... Ima izgleda da se i administrativni posao u školama pojednostavi ili objedini, što opet nagoveštava umanjenje troškova.

Žagubica ove godine nastavlja realizaciju projekta na digitalizaciji i umrežavanju Organa uprave, koja ce u jedinstvenom informacionom sistemu imati sve punktove, sve mesne kancelarije u opštini. Dugorocno, elektronska povezanost i komunikacija bice ostvarena bocno sa svim ostalim lokalnim samoupravama, a i vertikalno, sa državnim aparatom u Beogradu.

- Zahvaljujuci javnim radovima, prošle godine je veoma mnogo uradeno na planu unošenja podataka, ove godine cemo nastojati da, opet kroz javne radove, angažujemo mlade ljude, vicne radu na racunarima, kako bismo kompletirali bazu podataka i citav sistem stavili u funkciju, - kaže dr Damnjanovic, dodajuci:

- Što se tice softvera i opreme, sve mesne kancelarije su obezbedene, imaju racunare, skenere i sve ostalo. I, kad se doticemo javnih radova, treba ovom prilikom i to reci: prošle godine smo na taj nacin obezbedili znacajan priliv sredstava. Ujedno, zaposlili smo 80 radnika. Bez obzira što je to angažovanje na cetiri ili šest meseci, tim ljudima je i te kako znacilo što su dobili posao, svojski su se angažovali i, treba li posebno naglašavati, - zaradili su novac za svoj trud. Evo, vec se svi oni, a i mnogi drugi, živo interesuju i nedeljama vec raspituju kad ce ponovo da bude neki posao. Mi i ove godine racunamo da putem javnih radova pomognemo razvoju naše sredine, a istovremeno, angažujemo nezaposlene i omogucimo im odredenu zaradu, - kaže dr Damnjanovic.

Žagubica ocekuje da u obližnjem Boljevcu konacno proradi pogon za proizvodnju drvenog uglja, kako bi jedno postrojenje takvog tipa bilo montirano i u Homolju. Investitor se, dvoumeci se izmedu Žagubice i Boljevca, zbog solidnije putne infrastrukture i oveceg slobodnog prostora za fabriku, opredelio za Boljevac, ali je tamo naišao na problem lokalne samouprave oko nerešenih imovinskih odnosa i obezbedenja kvalitetne elektricne energije za rad fabrike.

Zbog odugovlacenja Javnog preduzeca “Srbijašume” sa davanjem saglasnosti i dozvola za trasiranje puteva i dalekovoda, u zastoju je i izgradnja Skijališta “Beljanica”, veoma interesantnog, atraktivnog i profitabilnog projekta, u koji, kao jedinstven turisticki potencijal i razvojnu šansu, pored Žagubice, upiru oci i druge sredine, Despotovac medu prvima. Kontakti sa “Srbija šumama” i resornim ministarstvima su stalni, ocekuje se da uskoro dozvole stignu i uveliko zapocet posao bude nastvljen.

Za desetak dana, opština Žagubica ce na stolu imati i prvu verziju Prostornog plana, bazicnog dokumenta za sve dalje zakonske procedure u postupku stvaranja preduslova za investiranje i gradnju proizvodnih i drugih privrednih kapaciteta.

- Veoma nam je znacajan i uspeh, ostvaren posle tri godine velike borbe, konacno nam stiže opticki telekomunikacioni kabl, “kicma” veoma potrebnih veza sa svetom, koja ce svim sredinama doneti ADSL komunikaciju, pouzdane telefonske linije, kvalitetan TV prijem, razmenu elektronskih podataka i državne uprave i svih ostalih institucija, izmedu ostalog i prisustvo banaka na ovom prostoru, koga nije moglo da bude bez elektronske povezanosti sa širim prostorom naše zemlje i sveta. Ostaje nešto posla u Gornjaku, ali, na prolece “optika” stiže u Žagubicu, - kaže predsednik opštine Žagubica.

RAZVOJNI PRAVCI

GODINA VAŽNIH PROJEKATA

I ove godine, Žagubica razvojnu podršku traži u fondovima Republike Srbije, nevladinim organizacijama i stranim ulaganjima.

Zamenik predsednika opštine Žagubica, Vojislav Babejic, kaže:

- Ministarstvu kulture uputili smo cetiri projekta: osvetljenje crkava i javnih ustanova, konkurisali smo za Sabor “Vrela Homolja”, uredenje kuce Jovana Šerbanovica u Laznici, a ocekujemo i podršku Medunarodnoj likovoj koloniji koju organizuje žagubicki “ULUH”. Ovih dana cemo imati sastanak sa državnim sekretarom i ocekujemo da se definiše šta i koliko Ministarstvo može da pomogne. Kad govorimo o direktnoj saradnji sa ministarstvima, treba napomenuti da, što se tice Ministarstva poljoprivrede, ne odustajemo od napora da budemo devastirani. Ima najava, pisala je o tome i dnevna štampa, da ce se ici po drugom principu u pravcu pomoci poljoprivrednicima. Ima nagoveštaja da ce se pomagati nabavka poljoprivrednih mašina svima, bez obzira da li je neka teritorija devastirana ili nije, što ce otvoriti mogucnost da se situacija u poljoprivredi popravi. Mada, ostaje cinjenica da ne mogu sve sredine da budu u istoj ravni, kao ni to da neke daleko bogatije sredine budu devastirane, a naša taj status nema, zarad neke statistike koja nema dodirnih tacaka sa realnošcu, - kaže Babejic.

- U toku ove godine ce se raditi na kompletiranju neophodne dokumentacije za pocetak gradnje nekoliko mini – hidrocentrala na Mlavi, na potezu izmedu naselja Ribare i Krepoljin. Uporedo, uveliko traju merenja kapaciteta vetra na Crnom Vrhu, na osnovu kojih ce se saciniti elaborat o ekonomskoj opravdanosti izgradnje sistema vetrenjaca, vetrogeneratora koje ce proizvoditi elektricnu energiju. Upravo, dakle, akcenat na iskorišcenje obnovljive energije, što podržavaji i evropske i svetske kompanije, koj i nameravaju da ovde ulažu kapital, jesu neke od prirodnih pogodnosti i prednosti našeg podrucja, zajedno sa turistickim potencijalima i potencijalima ekoliški cistog ambijenta za poljoprivrednu proizvodnju, ubiranje šumskih plodova, lekovitog bilja, meda koji smo brendirali... – kaže Babejic, dodajuci da je i program Vlade Srbije do 2012. godine subvencionirao cenu energije proizvedene korišcenjem obnovljivih energetskih izvora, što je izuzetno povoljan prostor za strane i domace investitore.

D. M.

SEDNICA SO ŽAGUBICA

POTPIS ZA SAMODOPRINOS

Prema izveštaju Opštinske izborne komisije opštine Žagubica, podnetom odbornicima SO Žagubica na prošlonedeljnoj sednici, referendum o zavodenju mesnog samodoprinosa u svim mesnim zajednicama, održan krajem decembra prošle godine, nije uspeo zbog nedovoljne izlaznosti biraca.

Izjašnjavanje gradana organizovano je zajedno sa izborima za clanove saveta mesnih zajednica. Medutim, od 12,2 hiljade upisanih u biracke spiskove, na birališta je izašlo svega 4.708 gradana sa pravom glasa, odnosno 38,46%. Svejedno što je vecina podržala inicijativu za uvodenjem samodoprinosa, izlaznost manja od 50% ucinila je da referendum ne uspe.

Ciljevi uvodenja samodoprinosa bili su: održavanje, izgradnja i rekonstrukcija seoskih vodovoda, inace akutnog problema gotovo svih naselja opštine Žagubica, održavanje, izgradnja, rekonstrukcija i proširenje lokalnih i nekategorisanih puteva u naseljima, održavanje, rekonstrukcija i uredenje domova kulture, održavanje, proširenje i uredenje javne rasvete, kao i rešavanje ostalih problema komunalne infrastrukture u naseljima.

Glasovima odbornicke vecine, na ovoj sednici je odluceno da se u periodu od 18. do 25. februara ove godine u svim mesnim zajednicama opštine Žagubica sprovede postupak licnog izjašnjavanja gradana, uz potpis, za uvodenje samodoprinosa.

Prikupljanje potpisa gradana, sistemom “od vrata do vrata”, sprovešce komisije, formirane u svakoj mesnoj zajednici od clanova Saveta MZ.

Odbornici skupštinske manjine, clanovi Srpske radikalne stanke, Demokratske stranke Srbije i Pokreta “Za Homolje”, uputili su brojne kritike na racun pokretanja postupka izjašnjavanja o uvodenju samodoprinosa metodom prikupljanja potpisa gradana, nazivajuci to nedemokratskim nacinom izjašnjavanja gradana.

Na ovoj sednici su donete i odluke o naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine, o lokalnim komunalnim taksama i o administrativnim taksama.

Odbornici SO Žagubica, umesto Miroslava Tufegdžica iz Izvarice, za clana Komisije za statut i propise imenovali su Stamata Milovanovica iz Ribara. U Savetu za finansije i budžet, umesto Dragice Mišic iz Žagubice, imenovan je Siniša Stanojev iz Žagubice.

D. M.

IZBORI ZA SAVETE MESNIH ZAJEDNICA

POBEDA VLADAJUCE KOALICIJE

Krajem decembra, na izborima za clanove saveta mesnih zajednica opštine Žagubica, od ukupno 15, u 13 je koaliciona skupštinska vecina – G17 Plus - Jedinstvena Srbija – Demokratska stranka, osvojila je apsolutnu vecinu.

- Rec je o apsolutnoj pobedi: biralo se devet clanova, a koalicija koja vrši vlast u opštini Žagubica u vecini saveta sada ima svih devet clanova! Takav izborni rezultat recito govori o podršci gradana na, eto, gotovo apsolutno celom prostoru opštine. Svakako, to i obavezuje i ovom prilikom, u ime opštinskog rukovodstva, najmanje što mogu da kažem, uz zahvalnost biracima, jeste da cemo u narednom perodu uložiti još veci napor da ne samo opravdamo to poverenje, vec i odgovorimo u najvecoj mogucoj meri na težišne ciljeve svih nas: da na svaki nacin pokrenemo privredu, osnažimo poljoprivredu, stvorimo uslove za vecu uposlenost stanovništva i viši standard gradana, cime bi smo postigli i još jedan zajednicki cilj: zaustaviti odliv radno sposobnog stanovništva sa ovih prostora, - kaže Safet Pavlovic, pomocnik predsednika opštine Žagubica.

D. M.

SA ZAMENIKOM PREDSEDNIKA GO KOSTOLAC, ALEKSANDROM POPOVIM

„IMAMO IDEJE, KAPACITET I VOLJU“

Nakon Veca Gradske opštine Kostolac održano je Gradsko vece grada Požarevca, na kojem je data saglasnost na odluke donete u Kostolcu. Predstoji njihovo razmatranje na sednici Skupštine grada Požarevca, zatim na Skupštini GO Kostolac, koja se ocekuje izmedu 20. i 25. februara, cime bi se stvorili neki od pocetnih uslova za konkretne aktivnosti izabranih predstavnika gradana Kostolca, Ostrova, Petke, Klenovnika i Starog Kostolca.

To je bio i povod za razgovor sa zamenikom predsednika GO Kostolac, Aleksandrom Popovim, koji, pre svega, ukazuje na snažnu volju da se u GO Kostolac radi brzo i kvalitetno, ali da je potrebno strpljenje dok se završe proceduralna pitanja kako bi se pristupilo izradi budžeta i realizaciji konkretnih, „vidljivih“ poslova.

-Imamo ideja o nizu promena koje želimo da realizujemo, imamo kapacitet da to ostvarimo, imamo volju, ali za sve je potrebno vreme. Radi se maksimalno. Ubrzali smo naše dosadašnje aktivnosti koliko je to moguce, ali potrebno je vreme dok odluke produ Vece u Kostolcu i Požarevcu, potom, obe skupštine, jer se tek nakon toga na osnovu njih može i delati. Za sada, iz tehnickih razloga, još uvek nemamao mehanizme za realizaciju bilo kakvih konkretnih, za gradane vidljivih, aktivnosti. Do njih cemo doci finalizovanjem pomenutih procedura, kaže Aleksandar Popov i dodaje:

-U tom smislu, Gradsko vece grada Požarevca ucinilo nas je korak bliže našem cilju. Dakle, dokumenati koje smo doneli na našem Vecu prosledeni su na usaglašavanje na Gradskom vecu, a, potom, neki od njih idu na Skupštinu grada Požarevca i, zatim, na Skupštinu GO Kostolac. To su u ovom slucaju Statut GO Kostolac, zatim, Poslovnik Skupštine GO Kostolac, Poslovnik Veca GO Kostolac i Odluka o mesnim zajednicama GO Kostolac. Ti su dokumenti prihvaceni na poslednjem Gradskom vecu u Požarevcu. Nakon što produ i obe skupštine sledi raspisivanje konkursa za nacelnika Uprave GO Kostolac, zatim, odredivanje ostalih odgovornih lica, izrada pecata i slicno.

-Postavljanje nacelnika Uprave GO Kostolac vrlo je bitno za konkretno funkcionisanje Gradske opštine. To je lice koje vodi Gradsku upravu, izraduje sistematizaciju radnih mesta, brine o radu i funkcionisanju službi i slicno. Njegovo imenovanje je veliki korak napred. On odobrava sredstva za funkcionisanje Gradske uprave. Otuda smo predložili da se budžet planiran prethodno za GMZ Kostolac preinaci u budžet Gradske uprave GO Kostolac, kako bismo ta sresdstva usmerili za rad Uprave. Po tom pitanju je ostalo da pravne službe provere osnovanost tog predloga, istice Popov i najavljuje:

-Nastojacemo da obezbedimo referente odredenih službi u Kostolcu kako bi gradani brže završavali svoje obaveze. To su recimo referent za finansije i javne nabavke, referent za urbanizam, referent za komunalne poslove i zaštitu životne sredine, referent za imovinsko- pravne odnose, referent za mesne zajednice i slicno. Sve ce to našim gradanima znacajno olakšati završavanje razlicitih administrativnih obaveza.

Formiranje Centra za kulturu i sport

U GO Kostolac bice formiran i Centar za kulturu i sport, kao samostalna ustanova. Imace direktora i referente za kulturu, turizam i sport. Osnivanje ce uslediti nakon usvajanja svih neophodnih dokumenata, što znaci ubrzo nakon sledece Skupštine GO Kostolac.

A. M.

SLIKOM KROZ KOSTOLAC

USKORO AUTOBUSKO STAJALIŠTE

Radovi na proširenju ulice u centru Kostolca, koja deli park i pijacu, ulaze u završnicu.

Osnovni cilj ovih radova jeste da se omoguci nesmetano saobracanje planiranog Gradskog prevoza u novoformiranoj Gradskoj opštini Kostolac, ali i rasterecenje ove lokacije u vreme pijacnih dana.

A. M.

U DVORIŠTU GRADSKE OPŠTINE KOSTOLAC

MERENJE KVALITETA VAZDUHA?

Jedna od Stanica za merenje kvaliteta vazduha u Srbiji stacionirana je u dvorištu Gradske opštine Kostolac, ali podaci koje ona prikuplja još uvek nisu izloženi javnosti na uvid. Odgovor na pitanje zašto je to tako potražili smo u Gradskoj opštini.

Stanice istog tipa rasporedene su širom naše zemlje i funkcionišu u okviru monitoring sistema na nivou Republike Srbije. Njihov rad i celokupno nadgledanje obavlja Agencija za zaštitu životne sredine, koja je i nosilac projekta. Cilj je da se u svako doba, na sajtu Agencije, mogu procitati podaci o kvalitetu vazduha onih lokacija na kojima su stanice postavljene.

Stanica u Kostolcu vrši merenje od momenta njenog postavljanja, ali ce se na njihovo objavljivanje na sajtu još malo sacekati. A, razlog je tehnicke prirode. Zapravo, u vreme kada je Stanica u Kostolcu postavljena, krajem novembra prošle godine, monitoring je vec bio aktiviran i baza podataka formirana sa stanicama koje su ranije postavljene. Pošto je kostolacka bila u drugoj turi za nabavku, morace da se saceka proširivanje baze podacima iz ostalih naknadno postavljenih stanica u Srbiji.

A. M.

AMATERSKO POZORIŠTE „KASTELUM“ IZ KOSTOLCA

PRVA PREMIJERA DECJE SCENE

Decja scena Amaterskog pozorišta „Kastelum“ iz Kostolca prvi put je zaigrala pred publikom 16. februara. Svoju prvu premijeru imali su predstavom „Kako su nastale ružne reci“, po tekstu Duška Radovica, u režiji Radomira Ðordevica.

Pred punom salom Doma kulture u Kostolcu igrali su Jana Ðordevic, Andrea Ilic, Jelena Miloševic, Vanja Popov, Nina Stankovic, Milica Graonic, Ðorde Despotovic, Ðorde Rusmir i Dejan Miloševic. Sve njih publika je sasvim zasluženo ispratila dugim aplauzom i ovacijama.

Ova je predstava Decje scene bila spremna za izvodenje još u decembru prošle godine, ali je otkazivana iz niza objektivnih razloga. I, slobodno možemo reci da je vredelo toliko išcekivati na ove mlade amaterske glumce Kostolca.

Inace, redakcija lista „Rec naroda“ izvinjava se što ovom prilikom nemamo fotografiju radi ilustracije, ali naše su novine zatvorene pre izvodenja predstave, tako da cemo to nastojati da nadoknadimo u iducem broju.

Ovom prilikom najavljujemo i izvodenje predstave „Andela“, Scene za odrasle Amaterskog pozorišta „Kastelum“ iz Kostolca, 27. februara, u Kazneno- popravnom domu za žene, sa kojim ima višegodišnju dobru saradnju. Podsecamo da je predstava radena po tekstu Stevana Koprivice, u režiji Radomira Ðordevica.

A. M.

PERSPEKTIVA BIBLIOTEKE U KOSTOLCU, ODELJENJA NARODNE BIBLIOTEKE „ILIJA M. PETROVIC“ U POŽAREVCU

NA PUTU KA SAMOSTALNOSTI

Od formiranja Gradske opštine Kostolac postavlja se pitanje o perspektivi Biblioteke u Kostolcu i njenoj eventualnoj transformaciji u samostalnu ustanovu, s obzirom na to da po Zakonu o biblioteckoj delatnosti, opštinska biblioteka može biti ili samostalna ili raditi kao ogranak maticne biblioteke.

Tim povodom, razgovarali smo sa upravnicom kostolackog odeljenja Narodne biblioteke „Ilija M. Petrovic“ iz Požarevca, Brankom Rašic.

-Pokazana je dobra volja i spremnost i u Kostolcu i u Požarevcu da se naša Biblioteka u doglednom vremenu osamostali. To je još uvek na nivou dogovora. Nisu nacinjeni konkretni koraci u tom pravcu. Potrebno je uraditi deobni bilans i rešiti još neka proceduralna pitanja. Ocekujemo da se to dogodi do kraja ove godine, kaže Branka Rašic i dodaje:

-Kada bismo se osamostalili sredstva iz Požarevca bi se preko GO Kostolac usmeravala na Biblioteku i znacajno bi nam bilo olakšano planiranje svih aktivnosti. U svakom momenu bismo znali cime raspolažemo, sami bismo pravili planove i programe rada i slicno. Finansijska samostalnost bila bi lakša i za Požarevac, našu sadašnju maticnu biblioteku, kao i za nas u Kostolcu.

Inace, sa dobijanjem samostalnosti Biblioteka u Kostolcu suocice se i sa pojedinim poteškocama u radu, kaže Branka Rašic:

-Pojavice se problem manjka radnika, ali i prostora. Iz objektivnih okolnosti imamo cetiri zaposlena, od cega tri strucna radnika, što je apsolutno nedovoljno za obim naših poslova. Po standardima trebalo bi da imamo najmanje šest strucnih radnika. Morali bismo nastojati da se vratimo na bar cetvoro njih. To je minimum za kvalitetan rad. Osim toga, imamo veliki problem i sa nedostatkom prostora. Raspolažemo sa 200 kvadrata, a po standardima trebalo bi da prostor za ovakvu biblioteku bude izmedu 460 i 840 kvadrata. Naravno da ne možemo biti toliko ambiciozni i tražiti da se zida zgrada za biblioteku, jer neke su druge potrebe našeg grada sada znatno prece. Ali, razmišljamo o nekim mogucnostima proširenja, za šta bismo konkurisali za sredstva iz NIP- a. Verujemo da ce sve to biti rešeno kvalitetno.

A.M.

KONCERT POVODOM DANA ZALJUBLJENIH

„LJUBAV ZA SVA VREMENA“

U susret Danu zaljubljenih, ali i povodom obeležavanja Svetog Trifuna, poslenici kulture iz Kostolca okupili su se oko jedne ideje- ideje ljubavi... Bezvremena tema, na koncertu priredenom 11. februara, napunila je salu Doma kulture u Kostolcu.

Ucestvovali su umetnici iz raznih segmenata kulturnog života. Glavna zvezda koncerta bio je Branko Pražic, kompozitor, kantautor i pevac iz Novog Sada. Potom, nastupili su KUD „Kostolac“, sa spletom starogradskih igara i tri starogradske pesme, glumac kostolackog Amaterskog pozorišta „Kastelum“, Nenad Despotovic, odrecitovao je cetiri pesme romanticarskih pesnika, zatim, igrali su clanovi Pleskog kluba „Bolero“ iz Požarevca, Lana Zdravkovic i Nikola Ivanovic, a ucenica solo pevanja Muzicke škole „Stevan Mokranjac“, Ivana Grujic, u samom finišu koncerta, zajedno sa Brankom Pražicem, ostavila je publiku bez daha otpevavši tri pesme.

-Okupili smo se oko jedne ideje i napunili Salu, što je u Kostolcu jako teško. Vrlo smo zadovoljni kako je sve ispalo. Publika je bila zadovoljna i iskazali su nadu da ce uskoro biti slicnih dogadaja. Definitivno u Kostolcu duvaju neki drugi vetrovi. Ljudi malo drugacije razmišljaju. Pokazalo se da su željni dobrih programa, muzike.., povoda da izadu i provedu prijatno vece, a ljubav je uvek dobar povod za to. Ljubav je bila tema kroz sva vremena, sve epohe, a takode je i za sva doba života, od detinjstva do starosti, jer ljubav ne zna za granice prostorne, vremenske, niti bilo koje druge, istice jedan od idejnih nosilaca i ucesnika u organizaciji Koncerta, upravnica Biblioteke u Kostolcu, Branka Rašic.

Inace, realizaciju ovog koncerta omogucili su sponzori: Privredno društvo PRIM, Privredno društvo Georad, Apoteka „Beladona“ iz Kostolca i Elektrometal iz Kostolca.

A. M.

SASTANAK DIREKTORA ELEKTRANA I RUDNIKA „EPS-A“ U KOSTOLCU

DOBRA PROIZVODNJA NIJE POKRICE ZA PROPUSTE

- Misija „Elektroprivrede Srbije“ kao kompanije nije da ukazuje na ono šta treba da se cini kako bi se preživelo, vec šta mora da se uradi da bi napredovalo, culo se, izmedu ostalog, na sastanku direktora kopova i elektrana u Kostolcu

Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ bilo je domacin direktorima elektrana i kopova „Elektroprivrede Srbije“ u utorak, 9. februara. Na sastanku kome su prisustvovali Aca Markovic, predsednik Upravnog odbora „EPS-a“ i Zoran Manasijevic, pomocnik generalnog direktora za tehnicki sistem, razgovaralo se o aktuelnoj elektro-energetskoj situaciji i proceni rada do kraja prvog kvartala tekuce godine, izveštaju o radu i održavanju proizvodnih kapaciteta „EPS-a“ u prošloj godini i njihovom trenutnom pogonskom stanju, kao i pripremama za realizaciju tehnickih programa u ovoj godini.

Na pocetku sastanka, kome je predsedavao Boško Buha, direktor Direkcije za proizvodnju energije, Dragan Jovanovic, direktor PD „TE-KO Kostolac“ je u ime domacina pozdravio skup i tom prilikom rekao da se ovaj sastanak održava u Kostolcu u godini znacajnog jubileja jer je pre 140 godina na ovim prostorima poceo prvi put da se organizovano proizvodi ugalj, da je 1870. godine konacno utvrdeno postojanje rezervi uglja a vec dve godine kasnije izvozom 52 tone uglja u Austrougarsku napravljen je i prvi izvozni posao u tadašnjoj Srbiji sa ovom sirovinom.

Otvarajuci sastanak, Boško Buha je cestitao direktorima kopova i elektrana na ostvarenim rekordnim rezultatima u proizvodnji elektricne energije, kao i rudarima koji su obezbedili dovoljne kolicine pogonskog goriva za termokapacitete u izuzetno teškim uslovima. Direktor Buha je podvukao da je u narednom periodu od izuzetnog znacaja povecanje stepena mobilnosti i striktno poštovanje uputstava za rad u zimskim uslovima kako bi se održao visok nivo proizvodnje uglja i elektricne energije.

Govoreci o aktuelnoj elektro-energetskoj situaciji, Miladin Basaric, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji za trgovinu elektricnom energijom je istakao da je januar sa aspekta planiranja rada elektro-energetskog sistema i angažovanja proizvodnih kapaciteta bio veoma složen mesec. Prvu dekadu januara obeležile su veoma visoke temperature za ovo doba godine što je, zbog izuzetno velikih dotoka, doprinelo potiskivanju termokapaciteta jer nije bilo mogucnosti za izvoz struje. U trecoj dekadi januara sa padom temperature stvoreni su uslovi za maksimalan rad hidro i termokapaciteta. Krajem meseca zabeležena je rekordna potrošnja elektricne energije od 156,2 miliona kilovat-casova koja se i približila tehnickom maksimumu proizvodnje u „EPS-u“. U ovom mesecu zabeležena je i najveca razlika u potrošnji od 47 miliona kilovat-casova u odnosu na prvi i 26. januar. Što se tice sagledavanja rada elektro-energetskog sistema do kraja prvog kvartala tekuce godine, Basaric je ocenio da ima dovoljno rezervi u akumulacijama i uglja za rad termokapaciteta i da se ocekuje da ne bude nekih vecih problema u snabdevanju elektricnom energijom ni do kraja marta.

-Naše elektrane, bez kosovskih, proizvele su u 2009. godini preko 36 milijardi kilovat-casova elektricne energije što je ujedno i najveca proizvodnja od 1990. a suficit najveci od 1995. godine, istakla je Vera Stanojevic iz Direkcije za proizvodnju energije „EPS-a“. Ako pricamo o maksimalnoj proizvodnji na mesecnom, kvartalnom i godišnjem nivou, najveci rast proizvodnje elektricne energije zabeležili su kostolacki blokovi. Što se tice tehnicke efikasnosti termoelektrana, u prošloj godini zabeleženo je vece vreme rada, manje neplanskih i planskih zastoja, vece vreme hladne rezerve... Kako je „EPS“ viden u strategiji energetike Srbije: dostižemo kvalitetno novo stanje po tehnološkim i proizvodnim performansama, ali i finansijskim i ekonomskim. Do 2015. godine treba postici ekonomsku cenu struje, deo troškova potrošacima obezbediti iz posebnih programa a do 2015. termoblokovi sa kvalitetno novim stanjem trebalo bi da proizvedu tri milijarde kilovat-casova više struje, a od 2005. godine do danas vec je proizvedeno 2,78 milijardi kilovat-casova više. Važno je da se u narednom periodu svi neophodni radovi moraju obavljati pravovremeno, u definisanom planskom okviru, po redosledu i obimu, kvalitetno po instrukcijama proizvodaca i prema eksploatacionoj praksi, tehnickim standardima i utvrdenim sredstvima. Nije misija „EPS-a“ da ukazuje na ono šta treba da se cini kako bi se preživelo, vec šta mora da radi da bi napredovao, istakla je Stanojeviceva.

Što se tice prozvodnje uglja, receno je da ga je u prošloj godini proizvedeno dovoljno za nesmetani rad termokapaciteta, a posebno je istaknuta cinjenica da je na kopu „Drmno“ proizvedeno milion tona uglja više u odnosu na 2008. godinu. Izmedu ostalog, konstatovano je da se proizvodnja uglja na pomenutom kopu približava projektovanim velicinama a ukazano je prema tehnickim pokazateljima da ima prostora za povecanje vremenskog i kapacitativnog iskorišcenja rudarske mehanizacije.

-Mi na kopu „Drmno“ znamo šta treba uraditi i nadam se da cemo imati podršku u tome. Radi se o tri kljucne stvari: na prvom mestu je nedostatak proizvodnih radnika, pre svega rukovaoca. Na drugom mestu je problematika odvodnjavanja koja se odnosi na nedostatak objekata za dubinsko odvodnjavanje. Znaci, sa obezbedenjem dovoljnog broja izvršilaca, poboljšanjem uslova u radnoj sredini i realizacijom investicija koje se ticu montaže novih pogonskih stanica, mi cemo veoma brzo dostici evropske standarde u pogledu vremenskog i kapacitativnog iskorišcenja rudarske mehanizacije, rekao je Veselin Bulatovic, direktor Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE-KO“.

-Nama u „EPS-u“ treba više inventivnosti i poštovanja postojecih procedura cijim striktnim poštovanjem u najvecoj meri iskljucujemo objektivne ali i subjektivne faktore koji mogu negativno da se odraze na odvijanje proizvodnog procesa, rekao je Zoran Manasijevic, pomocnik generalnog direktora „EPS-a“ za tehnicki sistem i dodao da dobri proizvodni rezultati ne mogu biti pokrice za uocene slabosti. Prostora za poboljšanja i povecanje proizvodnje ima, to je posebno karakteristicno poslednjih godina i u najvecoj meri je rezultat pravilne ekonomske politike države prema „EPS-u“. Ova zima se približava kraju, ali ce naredna brzo doci. Zato bez korekcija cene elektricne energije nisam siguran kakva ce biti situacija sa strujom kao energentom. Analizom plana ovogodišnjih velikih poslova, pre svega revitalizacije termoblokova, uocava se da ce oni uci u pogon tek u novembru. Zato je znacajno da se taj termin u potpunosti ispoštuje, jer u uslovima eventualne povecane potrošnje u tom periodu možemo imati ozbiljne probleme.

D. Radojkovic

PROJEKAT ZA RAZVOJ KONKURENTNOSTI I PROMOCIJU IZVOZA

PODRŠKA STRANIM INVESTITORIMA I IZVOZNICIMA

U organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Regionalne privredne komore Požarevac prošlog utorka je predstavljen projekat koji je namenjen povecavanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeca i poboljšanju uslova za njihov izvoz. Konkretno govorilo se o Projektu za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP), projektu Enterprise europe netnjork i bespovratnoj finansijskoj pomoci koju obezbeduje SIEPA.

Što se tice Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza to je projekat koji finansira EU i služi razvoju konkurentnosti i promociji izvoza naših malih i srednjih preduzeca. U okviru ovog projekta nalazi se program razvoja lanca lokalnih dobavljaca, direktna pomoc industrijskim klasterima i internacionalizacija ili pomoc našim izvoznicima.

Program razvoja lanca lokalnih dobavljaca omogucava kompanijama da postanu kvalifikovani dobavljac multinacionalnim kompanijama. Kroz ovaj program obavice se besplatna procena rada kompanija, zasnovana na metodi koju koristi Evropska fondacija za kvalitet (EFLJM) i drugim metodama koje omogucavaju utvrdivanje oblasti poslovanja za napredak, kao i specificne aktivnosati koje ce dati smernice razvijanju kapaciteta kompanija. Najboljim kompanijama ce se obezbediti direktna tehnicka pomoc shodno potrebama koje kompanije budu iskazale, tako što ce im biti dodeljeni medunarodni eksperti za prepoznate oblasti poboljšanja poslovanja. Takode, ove kompanije ce imati mogucnost da ucestvuju na specijalizovanim sajmovima prodaje gde ce imati priliku da direktno razgovaraju sa predstavnicima kupaca multinacionalnih kompanija.

“Vrednost projekta iznosi 3,5 miliona evra, a cilj je da pomognemo našim malim i srednjim preduzecima da postanu dobavljaci multinacionalnih kompanija. Planirano je da od marta krenemo da radimo prve poslovne procene i za sada smo obrazovali tim od 27 ljudi koji su obrazovani i akreditovani od strane EFLJM-a da mogu da rade ovakve vrste procena. Pokušacemo da ustanovimo nagradu koja se zove “Dobavljac godine”, a nakon toga idemo u poslovnu procenu (broj 2) koja traje jedan dan i dešava se šest meseci nakon poslovne procene (broj 1). Od pocetnih 80 preduzeca u oktobru se bira 50 najboljih, koji ulaze u intenzivnu fazu i dobijaju mogucnost da rade sa stranim konsultantima na poboljšanju jedne identifikovane oblasti njihovog poslovanja. U akcionom planu definišemo stvari koje bi preduzeca trebala da urade”, rekao je Nenad Božanic, ekspert za razvoj lanaca dobavljaca ispred Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) osnovana je 2001.godine, tada kao deo Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. To je specijalizovana agencija koja u okviru svog mandata ima zadatke da privuce strane direktne investicije i da pruži jedan potpuni servis investitorima koji planiraju da investiraju u Srbiju ili su svoje investicije vec zapoceli. Sa druge strane tu se nalazi pružanje pomoci domacim izvoznicima ili firmama koje planiraju da zapocnu izvoz. Takode, SIEPA kroz brojne manifestacije i izložbe koje organizuje pokušava da promoviše Srbiju na najbolji moguci nacin u svetu. SIEPA se sastoji iz tri sektora: sektora za strane direktne investicije, marketing sektora i sektora za promociju izvoza.

“U okviru sektora za direktne strane investicije medu uslugama koje SIEPA pruža nalazi se kompletna usluga pružanja informacija stranim investitorima u smislu regulativa, domacih zakona koji su za njih strani. Zahvaljujuci veoma bogatoj bazi lokacija koju SIEPA ima u stanju smo da investitorima pružimo na raspolaganju bazu, kako bi izabrali adekvatnu lokaciju za njihovu investiciju, bilo da se radi o braunfild ili grinfild investiciji. Takode, u okviru sektora za strane direktne investicije realizuje se i program dodele bespovratnih finansijskih sredstava za otvaranje novih radnih mesta. Marketing sektor na jedan markentiški nacin uoblicava sve aktivnosti kojima se SIEPA bavi, pa tako imamo brojne publikacije, brošure na mnogim jezicima, statisticke analize, pratimo trendove izvoza investicija, izdajemo casopis i organizujemo dodelu nagrade “Izvoznik godine”.

Osnovna ideja sektora za promociju izvoza jeste pružanje usluga domacim izvoznicima prilikom plasiranja svojih proizvoda na inostrana tržišta, kroz pružanje finansijske podrške i organizaciju nacionalnih štandova. Bitno je napomenuti da naša agencija za 2010.godinu planira organizaciju nacionalnih štandova na novim tržištima na kojima do sada nije nastupala. Tako ce sajam u Libiji biti održan u aprilu, a u Alžiru juna meseca”, naglasio je Marko Fernandez, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza.

Kroz program evropske mreže preduzetništva kompanije imaju mogucnost da se ukljuce u najvecu poslovnu mrežu u svetu za povezivanje malih i srednjih preduzeca. Ova mreža ima 101 konzorcijum sa 554 partnera u mreži u 44 zemlje i sa 3.000 zaposlenih u mreži.

D.Dinic

PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU

OVE GODINE RADI NESMANJENIM KAPACITETOM

Nakon sprovedenog opšteg izbora sudija, Privredni sud u Požarevcu je od 1. januara ove godine nastavio da radi nesmanjenim kapacitetom. Smanjenje broja sudija sa 9 na 5, kao i ostalih zaposlenih nije se odrazilo na ažurnost u održavanju rocišta i rešavanju predmeta. Odmah po okoncanju novogodišnjih praznika, izvršena je podela predmeta sudijama, nakon cega je nastavljeno sa radom. Prva sudenja u parnicnoj su pocela vec 5. januara, a u materiji privrednih prestupa 14. januara. Prva parnicna presuda je doneta 5. januara, a u materiji privrednih prestupa prva presuda je doneta 15. januara Nakon stupanja na snagu Zakona o stecajnom postupku 23. januara, našem sudu su podneta tri predloga za otvaranje stecjanog postupka i to nad DP “Putogradnjom” iz Požarevca, DP?“Planareprodukcionom farmom svinja” u likvidaciji iz Trnovca i “Vocar palankom Stefko” d.o.o. iz Smed. Palanke.

Iz prethodne godine su preneta 482 predmeta svih vrsta, a tokom januara je primljeno još 167 predmeta, tako da je u radu bilo ukupno 649 predmeta svih vrsta. Tokom januara su rešena 223 predmeta, od cega je rešeno 67 parnicnih predmeta i to tako što je doneto 35 presuda, a 32 predmeta su rešena na drugi nacin. Rešena su 92 izvršna predmeta, a 1 predmeta je rešeno u oblasti privrednih prestupa.

U RECIKLAŽNOM CENTRU U POŽAREVCU, U OKVIRU AKCIJE “OCISTIMO POŽAREVAC”

NABAVLJENI NOVI KONTEJNERI

U prošlogodišnjoj akciji “Ocistimo Srbiju” koju je pokrenulo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, ostvareni su izvanredni rezultati. Podaci govore da je za samo godinu dana ocišceno 2.500 divljih deponija što je više od polovine ukupnog broja. Upravo zahvaljujuci tim rezultatima ova akcija, prema izjavi ministra dr Olivera Dulica nastavlja se i ove godine. Veliki doprinos u sprovodenju ove republicke akcije dali su i davace i Požarevljani kroz svoju akciju pod nazivom “Ocistimo Požarevac”. S tim u vezi prošle srede Reciklažni centar u Požarevcu koji posluje u sastavu JKP “Komunalne službe” posetila je Vukica Vasic, zamenica gradonacelnika Požarevca. Ona je podsetila da je prošle godine Fond za zaštitu životne sredine Grada Požarevca odobrio sredstva u iznosu od 1.800.000 dinara za uredenje gradskih deponija:

-Rec je o deponijama na podrucju gradova Požarevac i Kostolac. Naravno da tom prilikom nije bilo dovoljno sredstava za uredenje i seoskih deponija i tada je u pomoc priskocilo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja koje je odobrilo 2.000.000 dinara upravo za uredenje seoskih deponija. Ono što je takode bitno je da smo od Ministarstva dobili formular koji smo popunili, a on se odnosi na broj divljih deponija. O tome šta smo odradili u toj akciji, obavestili smo Ministarstvo koje je u okviru svoje akcije “Ocistimo Srbiju”, Javnom komunalnom preduzecu “Komunalne službe” Požarevac, na kraju protekle godine dodelilo 15 kontejnera za odlaganje komunalnog otpada, 1,1 metar kubni, zatim 15 mrežastih kontejnera za PET ambalažu i 10 stubnih kanti. Naglasila bih da je intencija po novom zakonu da više ne postoje divlje deponije na seoskim podrucjima. Formirace se takozvana smetlišta na kojima ce se odlagati odredene vrste otpada, a kasnije sa tih podrucja prevoziti na neku drugu deponiju u zavisnosti od vrste smeca. Takode, za Grad Požarevac je bitno da smo u postupku usvajanja jednog strateškog dokumenta-Lokalnog plana uprav-ljanja otpadom koji ce nam trasirati put ka Regional-noj deponiji. Naravno, Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja je tu da nam pomogne kao i do sada u svim ovim aktivnostima, rekla je zamenica gradonacelnika.

Prema najavama ministra Dulica 2010. godina bice godina ulaganja u komunalnu opremu. Za Slobodana Jovica, direktora JKP “Komunalne službe”, novi kontejneri i stubne kante dobrodošli su narociti u ovom zimskom periodu:

-Ovi kontejneri su nam dobro došli, obzirom da nam grad nije pokriven u celosti toplifikacijom, tako da imamo velike kolicine odloženog pepela pa dolazi do nagorevanja postojecih kontejnera. Upravo cemo zameniti sve te kontejnere, deo kontejnera dacemo Kostolcu, jer to uvek cinimo, gledamo da opremu ravnopravno raspodelimo. Ovo je za nas velika pomoc u ovim teškim vremenima. Koristim priliku da se zahvalim Ministarstvu i zamenici gradonacelnika koja je bila inicijator ove pomoci, istakao je Jovic.

Prisutnim novinarima se obratio i Srdan Filipovic, pomocnik direktora za razvoj i investicije u JKP “Komunalne službe” koji je takode naglasio znacaj novih kontejnera za grad Požarevac i okolna mesta u zaštiti i unapredenju životne sredine.

-JKP “Komunalne službe” ici ce u korak sa vremenom, ucestvovace u svim akcijama koje bude pokretalo nadležno ministarstvo. Veoma je važno da sacuvamo našu životnu sredinu, rekao je, pored ostalog Filipovic.

M. P.

NOVINSKA PRICA UCESNIK ZA NAGRADU “MILIVOJE ILIC”

MOJA ULICA

Tokom života ljudi se zbližavaju sa drugim ljudima, postaju sa njima više ili manje prisni, no vezanost ljudi je ponekad za mesto u kome su rodeni, ulicu, kafanu...

Sa malim prekidima živela sam u Svetozarevu, gradu kome je sada ime Jagodina, uglavnom u istom delu grada. Ako bi izvesno vreme bila odsutna, sa nestrpljenjem sam ocekivala dan povratka, sa velikom željom da što pre prodem "mojom" dugackom ulicom, od koje se odvaja sporedna prema kuci u kojoj sam živela, a u cijoj blizini je i moja rodbina.

Dakle, ona je deo mojih saznanja iz detinjstva. Danima sam, kao dete, naslonjena na drvenu ogradu posmatrala vozila, koja su dugom ulicom prolazila prema Kragujevcu, jer je to tada bila glavna saobracajnica. Bili su to strani automobili, jer se kod nas tada nije vozilo automobilima.

Posmatrala sam ih široko otvorenih ociju, kako bih spazila oznaku zemlje iz koje su, a i za tren dobro videla i automobil, a i putnike. Bilo je to teško, jer su vozila brzo prolazila. U njima su bili doterani, lepo obuceni ljudi, mladi, sa decom, ali i stari, na proputovanju kroz naše predele.

Maštala sam da cu i ja nekad tako putovati, ali mi je to delovalo daleko i nestvarno.

Mojom ulicom, poplocanom kockom, kretale su se lenjo i zaprege natovarene robom kada je pijacan dan. Seljaci iz okolnih sela stizali bi zorom za pijacu, a u povratku, posle završenog posla, zastajali bi pored stare oronule kafane, da se okrepe i napoje stoku. Topot konja razlegao se ovim krajem.

Volela sam da budem u toj ulici, koja se pravolinijski prostirala od Kamenog mosta do izlaska iz Svetozareva. Bio je to moj svet. Kretali su se tu stalno meni poznati ljudi, porodice. Susreti su bili svakodnevni, i znali smo sve jedni o drugima. Njome sam žurno hodala do škole. Sa roditeljima sam prolazila kada smo išli u šetnju. Doživljavala sam je kao deo moga dvorišta. Znala sam svaku kucu. Tada novih nije ni bilo, a stare su bile ocuvane. Neke od njih su ovekovecene na slikarskim platnima i našle su svoje mesto, svuda gde su se kretali njihovi vlasnici, secajuci ih na rodni kraj.

Cini mi se da se vremenom promenilo sve sem njenog pravca. Dogradene su neke kuce, a trošne su nestale, tako da je i to izmenilo njen izgled.

Nema više ni starog slikara koji je rado slikao "Levacku caršiju". Postavljao je svoj štafelaj i boje i radio. Oko njega bi se okupljala deca a i odrasli, posmatrali i komentarisali, kako nastaje slika. Odlaskom slikara, kao da je otišla i ova caršija.

Sa godinama, kada sam njome prolazila, vracajuci se sa korzoa, cinila mi se suviše duga i zazirala sam od mraka i senki velikih krošnji drveca.

No, kada sam se u nekim godinama mladosti zaljubljeno i srecno vracala bila mi je draga, baš zato što je duga, jer cu više vremena provesti sa dragom osobom.

Senka zebnje bila je nadamnom, da li ce me neko videti u tim prijatnim trenucima. a za ucenicu, to baš ne bi bilo pohvalno i moglo bi se odraziti na njen uspeh.

Narocito su me plašili klobuci dima, koji su se videli iz otmene kuce preko puta koje sam morala da prodem. Stari gospodin, koji je tu živeo, nije bio pored otvorenog prozora, vec je izdalje, da ga prolaznici ne vide, iz mraka posmatrao i pušio. Njegova prepoznatljiva lula nazirala se iza dima.

Ta vremena su za mnom. Dobro ih se secam. Sada ne prolazim tako cesto, ali kad god mogu, prodem. Starih sugradana je sve manje. Njihova deca su po svetu. Lako mogu izbrojati one koji tu žive, kao i njihovu decu.

Ha ulici cy sada drugi ljudi. Jednog sivog zimskog dana zacuh nepoznati glas: "Gospodo, srecni Vam praznici!" Zahvalih i iznenadeno pogleda u starijeg coveka. Primetio je moje iznenadenje, ali nastavi: " Vaš muž mi je lecio prst. Hvala Anrdreasu, na mom grckom jeziku njegovo ime se tako kaže. Pozdravite ga" rece i žurno produži. U mojoj ulici bio mi je drag i ovaj susret sa nepoznatim.

Da, ulica je nova, izmenila je svoj duh.

Uvek se zove "moja ulica" i volim je kao nekad, iako su i uspomene dogadanja iz davnih vremena pocele da blede.

Doduše, njeni trotoari su sada zauzeti parkiranim vozilima, teško se provlacim izmedu njih, pa skakucem i po kolovozu i pomno gledam šta je ostalo od davnina ... Ni drvece nije više isto.

Kad god sam tu, obuzme me prijatno uzbudenje. He znam kako bih živela u drugom gradu bez nje. Cini mi se kao da brže hodam, kao da dobijam snagu. He smeta mi ni raskvašeni sneg, ni prejako letnje sunce. Osecam se kao u najuredenijoj svetskoj aveniji, a narocito kada dobije cudesan sjaj posle vecernje prolecne kiše, kao umivena.

Tada mi je najdraža.

Mirjana Antic, Jagodina

MALO CRNICE, PODRUŽNICA UKS ZA BRANICEVSKI OKRUG

ZORKA STOJANOVIC: PEVAJ OKOM

- Biblioteka ''Srboljub Mitic'', 2010.

U ediciji ''Stiški književni krug'' Podružnice UKS za Branicevski okruga Biblioteke ''Srboljub Mitic'' nedavno se pojavilo cetvrta zbirka poezije Zorke Stojanovic.

Knjiga pesama sastoji se iz pet lirskih ciklusa koji se uzajamno prožimaju i predstavljaju jedinstvenu poetsku celinu. Prvi ciklus ''Bekstvo od ujeda'' sadrži duboko emotivne stihove koji oslikavaju pesnikinju unutrašnju dilemu o dobru i zlu, pravdi i nepravdi. Pesnikinja ne prestaje, poput deteta, da se cudi ljudskoj zlobi, drskosti i kukavicluku. Pored opšteg sivila i beznada Zorka Stojanovic konstatuje da je u njoj još uvek ''zdenac svetlosti razoren nije.''

Drugi ciklus ''Noc na obali'' sadrži stihove izrazito lirskog senzibiliteta. U njima pesnikinja iznosi svoja najtananija osecanja, misli, slutnje i išcekivanja. Preovladava osecanje usamljenosti i potisnute cežnje za nepoznatim i nekom skrivenom lepotom. Osecaj tuge, bola, patnje i želje stapa se vešto sa dirljivim doživljajem prirode u smiraj dana.

''Kome da poverim tajnu'' je ciklus pesama koji sadrži setne i intimne stihove koji docaravaju trajni nemir i duboku tugu pesnikinjine duše. Autorka je svesna cinjenice da je covek kap u okeanu a da su njegove želje beskrajne i retko ostvarive. Pesnici imaju taj dar da izraze covekov zanos i težnju da dodirne zvezde, makar odmah, nakon toga, nestao u strašnom ponoru.

Ciklus ''Pojte zvona'' sadrži stihove posvecene našim najvecim svetinjama kao što su Hram Sv. Save na Vracaru, manastiri Gornjak i Zaova. Pesnikinja izražava svoju veru u pravednost i iskupljenje greha iskrenom i snažnom molitvom. Za autorku su vera i religija ona vrednost koja se iz prastarih vremena prenosi s kolena na koleno i ostavlja u amanet buducim generacijama, kao nešto iskonsko i izvorno.

Završni ciklus knjige pesama Zorke Stojanovic sadrži posvete znacajnim srpskim pesnicima poput Vojislava Ilica Mladeg, Darinke Jevric, Srboljuba Mitica i Mladena Brankovica. Ovi stihovi predstavljaju za pesnikinju moralni i ljudski cin i iskreno poštovanje prema stvaraocima kojih više nema medu nama a ostavili su neizbrisiv trag u književnom stvaralaštvu Srbije.

Tatjana Živkovic

VISOKA TEHNICKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U POŽAREVCU

VERNI VISOKOM KVALITETU OBRAZOVANJA

U Visokoj tehnickoj školi strukovnih studija u Požarevcu uvek se nešto dešava. Trenutno je u toku ispitni rok, vrši se ocenjivanje upravo završenog semestra, apsolventi se pripremaju za ekskurziju, a kolektiv predvoden direktorom Vladanom Ðulakovicem priprema se za skori dolazak nove generacije studenata, potom, za nastavak sredivanja zgrade Škole, istovremeno stalno nastojeci da sacuva visok nivo obrazovanja kroz pravovremeno osavremenjavanje nastavnih planova i programa, kao i sredstava za rad.

Još jedan uspešan semestar

“Zadovoljni smo time kako je protekao prethodni semestar. Zadovoljni smo radom i profesora i studenata. Primetno je da su studenti pokazali vecu odgovornost i interesovanje nego prethodnih godina, istice direktor Vladan Ðulakovic i dodaje:

-Analizirali smo rad u prethodnim semestrima i pokazalo se da je nastava održana u celini, i predavanja i vežbe, da su predispitne obaveze, u vidu kolokvijuma i seminarskih radova, ispunjene. Vecina studenata je dobila potpis i stekla pravo polaganja ispita. U proteklom semestru studenti su imali i organizovanje prezentacija, tako da smo imli izložbe iz tehnologije, a u narednom periodu bice i drugih izlaganja na kojima ce pokazati nauceno. Jedino moram da kažem da imamo izvesnih poteškoca u vezi sa prevozom ucenika iz okolnih mesta kada je u pitanju uskladivanja rasporeda i nastojacemo da mnogo bolje usaglasimo te obaveze i satnice.

Ne bi li se održao kvalitet obrazovanja vrlo važan cinilac jeste i oprema za rad, na što Ðulakovic kaže:

-Nameravamo da osavremenimo opremu, kako bismo još podigli kvalitet nastave i obrazovanja. O tome cemo doneti konkretne odluke po završnom racunu. Potrebna nam je laboratorijska oprema. Vrlo je bitno pratiti inovacije, što je teško finansijski izneti u tehnicko- tehnološkim naukama, jer su novine prisutne iz meseca u mesec, pa cak nekada i cešce. Slicno je i sa udžbenicima, koji se takode moraju redovno osavremenjavati.To shvatamo kao jedan od prioriteta u radu.

Zadovoljni ispitnim rokom

Poslednji ispitni rok u nizu završen je 15. februara i njegovim rezultatima zadovoljni su i profesori i studenti, bar oni koji su ga položili, a tacna analiza prolaznosti bice izražena narednih dana. Inace, istovremeno teku i pripreme za ekskurziju apsolvenata, koji se još uvek razmišljaju izmedu Ohrida u Makedoniji i Grcke.

-U ovim danima smo kroz razgovor sa kolegama zakljucili da je ovo za studente bio uspešan ispitni rok, da su pokazali odlicna znanja. Svakako da se pojavljuju i odredeni problemi. Da li zbog velikog broja ispita ili zbog rasporeda studenti nisu mogli svaki ispit dobro da spreme? Analiza ce to pokazati. Sigurno je da je Bolonja proces koji ima za cilj da olakša studentima rad u toku školske godine, ali kada se dode na ispit treba položiti. Potrebno je najmanje 30 bodova, najveci broj poena koji se može osvojiti na ispitu je 50, a ocena se dobija sabiranjem svih bodova, kaže direktor Vladan Ðulakovic i dodaje:

-Studenti ne prijavljuju više ispite kao do sada, vec prijavu dobijaju na ispitu i uplacuju polaganje i obradu podataka na žiro racun Škole. Prijava za studente na budžetu je 100 dinara, a za samofinansirajuce 500. Nadamo se da cemo uspeti da nacin prijavljivanja ispita uklopimo sa tendencijom uvodenja fiskalnih kasa. Sada za to nismo spremni, kao ni vecina visokoškolskih ustanova u Srbiji, i vec je dat predlog da se primena Zakona odloži na šest meseci, ne bi li smo se prilagodili.

Spremni za nove studente

U februaru i martu završava se školska godina u srednjim školama i na dacima je da odluce o svom daljem obrazovanju. Mnogi iz Požarevca, Kostolca i okoline odlucuju se za ovu visokoškolsku ustanovu, koja spada u tehnicko- tehnolšku grupaciju škola.

Ove godine bice upisano 280 studenata, od cega 160 na finansiranju iz budžeta RS, a ostali iz sopstvenih sredstava. U ponudi su odseci za mašinstvo, elektrotehniku, poljoprivredu, prehrambenu tehnologiju i ekologiju, kao trogodišnja školovanja, a veliko je interesovanje i za specijalisticke studije u trajanju od jedne godine na mašinstvu i poljoprivredi.

-Nadamo se a cemo od jeseni imati i specijalizaciju za ekologiju, a za tehnologiju i elektrotehniku ove godine cemo praviti nastavne planove i programe. Tu imamo problem sa brojem nastavnika. Došlo je do neslaganja Zakona o visokom školstvu sa stvarnim stanjem, jer se finansije odreduju shodno broju studenata, a broj profesora prema broju casova. Mi imamo pet usmerenja, koja medusobno i nisu toliko slicna, pa moramo imati nešto veci broj nastavnika. NJih moramo finansirati sami. To je problem jer bi bolje bilo ta sredstva uložiti u razvoj. Ali, za sada su okolnosti takve i takve ce ostati sve dok ima tog raskoraka izmedu Zakona i prakse, istice direktor Vladan Ðulakovic i dodaje:

-Mi smo jedina škola ovog tipa u ovom delu Srbije. Jedina smo državna visokoškolska ustanova. Obrazovanje ovde zahteva poznavanje nekih fundamentalnih nauka kao što su matematika, hemija, fizika, biologija. Uglavnom nam dolaze kao studenti daci iz tehnicke škole, poljoprivredne i medicinske, ali ima i svršenih daka ekonomske i gimnazije. Smatram da je naša ponuda vrlo dobra, što pokazije i praksa, kao i mogucnosti zapošljavanja. Recimo, vrlo je u tom smislu interesantna prehrambena tehnologija, sa koje svršeni studenti rade u manjim preduzecima, a krecu i u samostalno poslovanje. Što se tice drugih smerova oni su vezani za delatnost termoelektrana i kopova, poljoprivreda za stiški kraj, a Ekologija je poslednjih godina u celoj Srbiji doživela ekspanziju. Tako da ne moramo da brinemo da li cemo imati studente i da li ce oni kada završe našu Školu imati gde da rade.

A. Maksimovic

PROJEKAT SMANJENJA ZAGAÐENJA REKE DUNAV U SRBIJI

KAPITALNA INVESTICIJA ZA POLJOPRIVREDNU ŠKOLU

Osnovni cilj projekta DREPR, kako na medunarodnom nivou u susednim zemljama, tako i u Srbiji, jeste smanjenje zagadenja vodotokova Dunava i njegovih pritoka nutrijentima sa stocnih farmi, posebno sa farmi svinja i goveda, kao i smanjenje kolicine nutrijenata koji se izlivaju iz klanicne industrije. Tokom implementacije, projekat ce i prakticno pokazati metode smanjenja zagadenja dunavskog recnog toka na odredenom broju oglednih farmi u Srbiji.

“Saznanjem da postoji jedan projekat koji se obavlja u Srbiji u saradnji sa Svetskom bankom pod nazivom DREPR (Projekat smanjenja zagadenja reke Dunav u Srbiji), kao upravnik Ekonomije prisustvovao sam njegovoj promociji u Poljoprivrednoj strucnoj službi, a nakon toga u saradnji sa kolegom Urošem Božanicem, koji je bio predstavnik lokalne jedinice projekta za naš kraj dogovorili smo se da ucestvujem na sastanku u februaru 2007.godine, gde su bili prisutni predstavnici Svetske banke i profesori koji su ucestvovali u izradi ovog projekta. Tada smo jedan medunarodni ugovor koji je postojao od 2005.godine preimenovali, jer je on bio dostupan samo privatnim licima, a uz našu inicijativu i dovodenjem predstavnika Svetske banke Tižan Arin u našu školu, da vidi naš nacin rukovanja sa tecnim i cvrstim stajnjakom, doveli smo do toga da se promeni medunarodni ugovor i sedam poljoprivrednih škola je dobilo 100 odsto donaciju, za razliku od privatnih lica kod kojih je donacija bila 70 odsto.

Trajala je ta procedura vezano za papirologiju, ali u svakom slucaju je sve ispoštovano i možemo da kažemo da smo dobili jedan kapitalan projekat i poljoprivredne mašine u vrednosti od 55.000 evra (prikolicu za rasturanje stajnjaka, cisternu za osoku od 6 tona, utovarnu kašiku sa prikljuckom za traktor i univerzalni mešac za osoku)”, istice Slobodan Stojicevic, upravnik Ekonomije u Poljoprivrednoj školi.

Gradevinski radovi su odradeni i predat je plan za urbanizam Gradskoj upravi. Dobijena je pista za izdubrivanje cvrstog stajnjaka velicine 150 kvadratnih metara (10 h15 metara) i uraden je prilazni put od glavnog štalskog objekta do izlaza iz dvorišta škole. Osim piste uradena je osocna jama (6h6h3 metara) koja skuplja osoku sa piste sa jednim sistemom, tako da ce osim kvalitetno odnegovanog stajnjaka moci i osoka da se iznese na parcele.

Osim donacije u vrednosti od oko 90.000 evra dobijena je još jedna pozitivna stvar, jer su predstavnici Svetske banke prepoznali poljoprivredne škole kao buduce nosioce jedne dobre poljoprivredne prakse. Tim povodom nekoliko profesora je prošle godine bilo u Institutu za stocarstvo na obuci o rukovanju stajnjakom, protoku nutrijenata i odredivanju potrebne kolicine nutrijenata za odredena zemljišta. Na ovaj nacin profesori ce kao predavaci moci da upute ucenike u smislu da to znanje mogu da prenesu na svoja poljoprivredna dobra, a kroz kurseve i poljoprivrednicima ce se objasniti nacin na koji se to radi u Evropi.

“U sklopu projekta uradili smo analizu zemljišta, ispitali postojeci stajnjak i dobili odredenu preporuku preko jednog programa, koliko je potrebno rasturiti stajnjaka, koliko su potrebne kolicine stajnjaka pojedinacno za odredene parcele i na taj nacin smanjicemo upotrebu mineralnog dubriva. Škole su bile u obavezi da izrade jedan prirucnik dobre poljoprivredne prakse koji je vezan za protok nutrijenata i profesor ratarstva u sklopu svojih vežbi upucuje ucenike na pravilno negovanje stajnjaka. Inace, Poljoprivredna škola je u jesenjoj setvi posejala 23 hektara pšenice i trenutno se priprema za prihranu Ureom na osnovu analize zemljišta”, zakljucio je Stojicevic.

D.Dinic

SA SVECANE SEDNICE CRVENOG KRSTA POŽAREVAC

OBELEŽENE 134 GODINE RADA

U okviru proslave 134 godine postojanja Crvenog krsta Srbije, u Domu ove humanitarne organizacije u Požarevcu, protekle sedmice održana je svecana sednica.

Na pocetku, sve prisutne pozdravio je Milutin Avramovic, predsednik Organizacije i zahvalio se Gradskoj samoupravi, Domu zdravlja, brojnim organizacijama i ustanovama kao i medijima na dosadašnjoj saradnji. Inace, ove godine, u Crvenom krstu ocekuju se izbori na svim nivoima.

O istoriji Crvenog krsta govorio je Bra-nislav Živulovic, sekratar koji je podsetio da je ova humanitarna organizacija osnovana 6. februara 1876. godine u Beogradu na inicijativu dr Vladana Ðordevica.

- Prvi predsednik Crvenog krsta u Srbiji, bio je mitropolit Mihajlo Jovanovic, a clanovi Odbora, ugledni ljudi tog vremena. Iste te godine, 1876. formiran je Pododbor Crvenog krsta u Požarevcu na celu sa Cedomirom Popovicem. Prvi predsednik Crve-nog krsta u Požarevcu bio je apotekar Mihajlo Dušmanic, dok su clanovi Odbora bili Sava Mirkovic, trgovac i Milan Brankovic, prota, rekao je Živulovic.

Od svog nastanka, pa do danas, Crveni krst Srbije okupljao je na hiljade dobrovoljnih saradnika svih zanimanja koji su svoju humanost i solidarnost iskazivali kad god je to bilo potrebno.

O daljim aktivnostima ove organizacije, sekretar požarevackog Crvenog krsta je napomenuo da ce se krajem februara održati još jedna Skupština na kojoj ce biti usvojeni finansijski izveštaj, finansijski plan, plan rada, izveštaj o radu...

Na svecanosti je bilo reci i o ostalim aktivnostima Crvenog krsta. O radu Narodne kuhinje govorio je Novica Ðordevic, socijalni radnik, Projekat “Briga o starim i invalidnim licima” predstavio je Saša Obradovic, a na Program obuke gradana u prvoj pomoci, osvrnula se Ružica Lazic, profesorka Srednje medicinske škole.

Medu brojnim gostima bili su Milorad Jovanovic, pomocnik gradonacelnika za socijalna pitanja, Momir Pejanovic, predsednik Udruženja penzionera, prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje, Branko Obradovic, direktor Medicinske škole, Miroslav Stojimirovic, direktor Centra za socijalni rad...

M.P.

U DOMU CRVENOG KRSTA U POŽAREVCU

ZIMSKA KAMPANJA DAVANJA KRVI

Crveni krst Požarevca i Institut za transfuziju krvi Republike Srbije su prošle srede po drugi put organizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi za sve bolesnike iz požarevackog kraja koji se lece u zdravstvenim ustanovama i bolnicama u Beogradu. Kao i u svim dosadašnjim akcijama i u ovoj ispoljen je visok stepen humanosti i solidarnosti Požarevljana. Medu davaocima krvi, evidentiran je i veliki broj mladih, ucenika srednjih škola.

Ono što je važno spomenuti je da je Požarevac jedan od najboljih gradova u Srbiji kada je rec o dobrovoljnom davanju krvi.

Inace, akcija dobrovoljnog davanja krvi organizovana pre Zimske kampanje, sprovedena je krajem januara i odziv davalaca je i tada bio zadovoljavajuci. Najdragocenija tecnost obezbedena je za potrebe naših gradana koji se lece u požarevackoj Bolnici. Krv je dalo 30 gradana, od kojih je petoro prvi put ucestvovalo u akciji.

M. P.

U REGIONALNOM CENTRU ZA TALENTE U POŽAREVCU

PRIPREMAJU SE ZA SMOTRE

U Regionalnom centru za talente ovih dana privode se kraju brojne aktivnosti nadarenih ucenika, njihovih nastavnika i mentora koje se ticu priprema za što uspešnije nastupe na ovogodišnjim smotrama i takmicenjima. Kako nas je obavestio Slavko Despotovic, rukovodilac Centra, pocetkom septembra prošle godine raspisan je konkurs za prijem nove generacije talenata za školsku 2009/2010. godinu.

-Tokom oktobra smo testirali svih 400 kandidata koliko se prijavilo i u skladu sa rezultatima koje su pokazali na testovima inteligencije, odabrali smo 200 najboljih za polaznike Centra. Sa njima je organizovan rad kroz neposrednu nastavu u Požarevcu i Petrovcu i preko profesora mentora u svim školama na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga. Pripremna nastava za takmicenja i smotre održava se svake subote u OŠ "Kralj Aleksandar Prvi" u Požarevcu za ucenike sedmog i osmog razreda osnovnih škola iz srpskog jezika, matematika, engleskog jezika i biologija. Iz ostalih predmeta nismo imali dovoljno ucenika da formiramo grupe, tako da se ta priprema odvija preko nastavnika i profesora mentora. U Petrovcu smo organizovali Školu matematike koju pohadaju ucenici sedmog i osmog razreda iz opštine Petrovac i ovaj vid rada sa ucenicima pokazao se veoma uspešnim. Pocetkom maja, tacnije 8. maja ocekuje nas Regionalno takmicenje i smotra talenata u Požarevcu, a pocetkom juna i Republicko takmicenje i smotra, najverovatnije u Beogradu. Pored aktivnosti koje se neposredno ticu pripreme ucenika za takmicenja i smotre, realizujemo i ostale manifestacije koje su se u proteklim godinama pokazale veoma uspešnim i interesantnim, istice Despotovic.

Tu pre svega treba spomenuti tradicionalni Književni konkurs za izbor najlepše price, pesme i eseja namenjen ucenicima kako osnovnih tako i svih srednjih škola na podrucju oba okruga. Konkurs je raspisan u decembru i trajace do 20. feburara nakon cega ce žiri pregledati sve prispele radove i odabrati najbolje za nagradivanje i objavljivanje u Zborniku Centra. Ovo je, inace, 9. po redu Književni konkurs, a autorima najboljih radova dodelice se diplome i nagrade u knjigama dok ce prvoplasiranima pripasti novcane nagrade.

-I ove kao i svih prethodnih godina ocekujemo masovno ucešce ucenika na ovom konkursu kao i visok kvalitet njihovih radova tako da ce žiri imati veoma težak posao, napominje Despotovic za koga je, pored Književnog konkursa, kao svojevrsni vid negovanja umetnickog stvaralaštva nadarenih ucenika, veoma interesantna i Likovna izložba, ove godine 12. po redu. Bice priredena 20. marta u holu Centra za kulturu u Požarevcu. Rec je, takode o manifestaciji koja tradicionalno okuplja veliki broj ucesnika i na kojoj se izlažu veoma kvalitetni radovi. I ovoga puta, najkreativniji, po odluci žirija, bice nagradeni.

Sve trenutne aktivnosti u Centru za talente u Požarevcu imaju jedan cilj: da po ostvarenim rezultatima ustanova zadrži vodece mesto u Srbiji na kome se nalazi poslednjih pet-šest godina.

M.P.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 05.02.2010 do 12.02.2010 godine u porodilištu opšte bolnice u Požarevcu rodeno je 16 beba i to 10 muških i 6 ženskih

Blizance dva sina dobili su:

Marija Krivokapic i Nebojša Nemezic iz Požarevca.

Sinove su dobili: Zdenka i Dejan Ristic iz Recice , Radoslava i Vladan Miloševic iz Dvorišta, Ivana i Zoran Marjanovic iz Kostolca, Danijela Stepanovic i Cvitan Šcopulovic iz Laznice,Andrijana Raduljevic i Slaviša Stojadinovic iz Požarevca,Marina Životic i Dejan Stojadinovic iz Sibnice,Miloševic Luiza Veronika i Prvoslav iz Trnjana,Hasnija i Murat Bakic iz Požarevca

Kcerke su dobili: Kada Beriša i Zorjani Bajram iz Aleksandrovca , Dragana Ilic i Ratko Matejic iz Živice, Dragoslava Ristic i Ivica Marinkovic iz Klenja, Ana i Nebojša Ivanovic iz Oreovice ,Ana i Marko Vitorovic iz Požarevca, Mirjana Markovic i Miloš Stevic iz Požarevca.

HUMORESKA

IMA SE, MOŽE SE

Nema dana da se u svetu, a i šire, sprovede nekakva anketa, a da u njoj ne zauzmu znacajno mesto i Srbi. Bilo da su pozitivne stvari u pitanju ili, malo više, negativne, uglavnom mi smo u oba slucaja naj-naj.

Poslednja u nizu tih anketa je o standardu u svetu i ostaloj Evropi, s posebnim osvrtom na region iliti Balkan. E, i tu smo naj, odnosno, na poslednjem mestu. Doduše, ne ubedljivo, jer je samo na puškomet ispred nas BiH.

Pošteno govoreci, ni to nije lako ostvariti, trebalo je dosta muke i (ne) znanja da se do te ''laskave'' titule (ne) dode. Ipak, moramo se zadovoljiti ovim rezultatom, jer smo u svetu na 79. mestu, a to je neka ''zlatna'' sredina. Znaci, ima i gorih od nas po standardu. A to je zasluga naših vrlih politicara.

Ono, kad malo bolje pogledaš, mi nikad nismo ni imali (a sad baš nemamo) neki standard. Visokciji je bio samo kad smo bili na drvetu. Naravno, to je usko povezano sa tranzicijom, a ova sa otpuštanjem radnika (sigurno imamo najviše katanaca po hali fabrickoj), a to sve, opet, povezano je sa štrajkovima kojih kod nas ima više nego u celoj Evropi.

S tim u vezi, raste i broj narodnih kuhinja i što je njihov broj veci, to je hrane sve manje.

- E, moj, kolega, nekad smo se sretali na simpozijumima i seminarima, a sad pred narodnom kuhinjom! – rece sa torbom u ruci ekonomista nekada ugledne firme.

- Šta da se radi, naišlo neko drugo vreme, šta li? – odgovori diplomirani ekonomista nekadašnje, takode, ugledne firme.

- Ma, vreme je isto, moj kolega, nego su neki drugi ljudi došli. Vidim nabavio si nov kaput!

- Da, model iz '87. Izvukao sam ga iz šupe.

- Eh, al' se nekad živelo! Pa, more, banje, planine...

- Šta li danas ima za rucak?

- Hm, ima se, može se!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Poslanike niko ne sme da bije!

- Sada bi Andric napisao '' NA DRINI GAZELA''!

- Nema nameštanja rezultata. Sve se zna!

- Sve genij do genija. Valjda ima i neko normalan!

- Mnogi popuju, a grobnih mesga sve manje!

Miodrag Lazarevic

KONFERENCIJA ZA MEDIJE DSS-A

OSUÐEN NAPAD NA VELIMIRA ILICA

Na redovnoj konferenciji za medije DSS-a o aktuelnim pitanjima na republickom i lokalnom planu govorili su Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora, Aleksandar Avramovic, predsednik Gradskog odbora i Saša Lazic, predsednik Inicijativnog opštinskog odbora DSS-a Kostolac.

“Želimo da protestvujemo protiv onoga što se dešava pre svega u medijskoj sferi koja pravi podlogu za nemile incidente na ulicama. Konkretno mislim na incident koji se desio na konferenciji za novinare u centru Beograda, a ucinio ga je jedan vandal koji je udario jednog od lidera opozicije Velimira Ilica. To je skandalozan postupak i nas cudi kako policija nije oštrije reagovala na licu mesta i zaštitila Ilica. Velimir Ilic to svakako nije zaslužio, ali nas to ne cudi, s obzirom na kampanju koja se mesecima vodi protiv njega i Vojislava Koštunice, iskljucivo iz razloga što su se suprotstavili da Srbija postane deo NATO alijanse. Nada-mo se da ce pravosude reagovati na pravi nacin.

Takode, želimo da žigošemo nastup Nate Mesarovic, predsednika Kasacionog suda koja kao celnik domaceg sudstva sebi dopušta da u trenutku kada je citava javnost uznemirena na nacin na koji su se sudije i tužioci birali, jedan deo tih kadrova proglasi da poticu iz kriminogene sfere. Umesto da se u ovoj državi raspravlja o mogucem izlasku iz ekonomske krize, ovde se namece nova tema, a to je Deklaracija vezana za navodni genocid u Srebrenici. Mi smatramo da treba žigosati sve ratne zlocine i sve pojedince koji su to pocinili, ali ne treba posebno izdvajati jedan ratni zlocin koji se desio na prostoru Srebrenice. DSS je dostavila javnosti tekst Deklaracije za koji smatra da je sasvim dovoljan da žigoše sve te pojave i da na neki nacin bude most koji ce ponovo uspostaviti poverenje medu narodima na Balkanu. Pozivam ovom prilikom naše clanove i simpatizere da podrže inicijativu SNS–a i potpišu peticiju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”, istakao je Slavoljub Matic.

Što se tice lokalne politike DSS je uputila zahtev predsedniku Skupštine Grada, da na prvoj narednoj sednici javna preduzeca, a posebno Direkcija za izgradnju grada podnesu izveštaj o radu tokom 2009.godine. Inace, 14.februara u Sava centru održana je Izborna skupština DSS-a na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, promenjen je Statut stranke i donesena su dva dokumenta vezana za nacionalnu strategiju i ekonomsku politiku stranke.

D.D.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE SRPSKE NAPREDNE STRANKE

KOME CE SE UPLACIVATI PRIVATNO PENZIONO OSIGURANJE?

Na konferenciji za medije Srpske napredne stranke o aktuelnim pitanjima na lokalnom nivou govorio je Veroljub Arsic, poverenik SNS-a za Branicevski okrug: “Naša aktuelna vlast ponaša se kao da živimo na drugoj planeti i u nekom drugom vremenu. U vreme kada Srbiju pritiska ekonomska kriza, kada nema dana bez nekog štrajka, blokade pruge ili puteva, naše opštinsko rukovodstvo planira da grad zaduži okvirnim kreditom od 350 miliona dinara, a da onda jedan ne baš mali deo tih sredstava upotrebi da zaposlenima u javnim preduzecima i Gradskoj upravi uplacuje sredstva u dobrovoljne penzione fondove. Mogu da kažem samo da su ti dobrovoljni penzioni fondovi privatni. Pitam direktore javnih preduzeca, clanove upravnih i nadzornih odbora, koliko je “Toplifikacija” imala prikljucaka u proteklih godinu dana, kada se u ovom trenutku ponaša kao da je više od pola grada prikljuceno na toplifikacionu mrežu? Pitam direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” da li je obezbedio novu lokaciju za izgradnju novih vodoizvorišta, pošto Požarevac ima hronican nedostatak vode, kada se ponaša na ovaj nacin da je spreman cak i 10 miliona dinara da upotrebi za ove namene?

Pitam i direktora Direkcije za izgradnju i clanove Upravnog odbora, zar su im plate toliko male, da moraju iz budžeta da finansiraju dobrovoljne penzione fondove. SNS je protiv ovakvog ponašanja i pitam gradonacelnika Požarevca, da li ce grad da se zaduži sa 350 miliona dinara, deo sredstava da vrati bankama koji su osnivaci dobrovoljnih penzionih fondova, a da grad ostane dužan za glavnicu i kamatu? Pitam da li ce možda dobrovoljni penzioni fond da bude “Delta Generali” koji ima u zakupu kucu aktuelnog gradonacelnika? SNS nema ništa protiv da oni radnici koji imaju stvarno male plate, a rade najteže poslove, kao što su manipulanti na kamionima smecarima koji su vec posle 15 godina rada imali nekoliko operacija i vecina njih su vec posle 15 godina invalidi, da se takvim radnicima uplacuju sredstva u dobrovoljne penzione fondove. Medutim, protivim se da oni koji imaju plate 70.000 – 100.000 dinara finansiraju svoje dobrovoljne penzione fondove iz budžeta grada, bez obzira da li je to direktno iz budžeta ili iz prihoda javnih preduzeca, jer su ti prihodi iz javnih preduzeca javni prihodi i ostvareni su na osnovu monopolskog položaja koji im je dao grad.

Nama uopšte nece biti problem da pored akcije sakupljanja potpisa za raspisivanje parlamentarnih, zapocnemo i akciju sakupljanja potpisa za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora. Požarevac nije Kostolac i ovde izbore nece da reši 100 prikljucaka na vodovod, 100 prikljucaka na kanalizaciju i ucenjivanje sezonskih radnika. Inace, do sada je u Branicevskom okrugu sakuljeno preko 6.000 potpisa za raspisivanje izbora, što je više nego zadovoljavajuce i pokazuje spremnost gradana da promene aktuelnu vlast na republickom nivou.”

D.D.