Header

JP “LJUBICEVO”

NASLEÐENI DUGOVI BLOKIRAJU PREDUZECE

Iako ce proteklu poslovnu godinu po prvi put završiti pozitivno, zaposleni u Javnom preduzecu “LJubicevo” nalaze se pred najvecim iskušenjem od osnivanja 1998.godine. Dugovanja prema najvecim poveriocima Robnim rezervama Srbije, Dunav osiguranju i UNION MZ sa kamatama narasla su na sumu od 3 miliona evra. Po sudskoj presudi prošlog cetvrtka popisana je pokretna imovina preduzeca, a direktor Vladan Jankovic uputio je žalbu na postupak popisa sa molbom da se spreci rasprodaja.

“Prvi put posle 11 godina JP “LJubicevo” u 2009.godini poslovalo je pozitivno i ta dobit kretace se izmedu 500.000 i milion dinara. Medutim, 18.februara sudski izvršitelji su popisivali kancelarijski nameštaj i konje u štali, koju su najpre zapecatili. To se dešavalo usled tužbe Dragoslava Jevremovica koji ima izvršnu presudu iz 2006.godine. On je bio zakupac kafane “LJubicin konak” i taj ugostiteljski objekat za vreme njegovog gazdovanja nije radio nijedan dan. Javno preduzece “LJubicevo” je u to vreme tužilo Jevremovica i tražilo 900.000 dinara na ime zakupnine. Medutim, na tom rocištu došlo je do volšebnog preokreta i Jevremovic je izneo svoj zahtev da mu JP “LJubicevo” isplati 5 miliona dinara, zbog ulaganja u kafanu i izgubljene dobiti. Tada je došlo do poravnanja u kome je odredeno da JP “LJubicevo” treba Jevremovicu da isplati 3.080.000 dinara. Po meni to je jedan apsurd, da tužite nekoga da vam plati 900.000 dinara, a posle okoncanja sudenja sud presudi da vi treba da platite 3 miliona dinara. U decembru mesecu prošle godine advokat “LJubiceva” je podneo tužbu protiv Dragoslava Jevremovica i odgovornih lica iz Javnog preduzeca koja su s njim sklopila poravnanje, jer smatramo da je to štetan ugovor za preduzece. Ušli smo u jednu sudsku prazninu, pa sud postupa po starim rešenjima, a ne postupa po novim zahtevima i ja iskreno imam primedbe na ponašanje suda”, istice Jankovic.

Racun JP “LJubicevo” je u blokadi i glavna tri duga poticu iz 1994,1995. i 1996.godine. Direktor Jankovic smatra da apetiti poverilaca treba da se smanje, svedu na realne cifre i da se uz pomoc grada dode do rešenja.

“Po sudskoj presudi dug iz 1994.godine ka Dunav osiguranju iznosi 870.000 dinara, on 15 godina raste i niko nije pokušao do sada da ga reši. Izašli smo sa predlogom da platimo glavnicu, a dug je nastao tako što je “LJubicevo” u ono vreme sklapalo ugovore sa Dunav osiguranjem. Medutim, niti je “LJubicevo” uplacivalo osiguranje, niti je tražilo obeštecenje kada je umirala stoka. U meduvremenu Dunav osiguranje je postalo akcionarsko društvo i sada nece da se odrekne duga koji je sa kamatama narastao na 60 – 70 miliona dinara.

Inace, “LJubicevo” je nekada poslovalo u sastavu DP “Poljoprivreda” koja je imala više radnih jedinica i svi ovi dugovi su nastali u to vreme. Tadašnja garnitura ljudi koja je upravljala gradom i tim preduzecima je sve dugove prebacila na novoosnovano Javno preduzece “LJubicevo” i bukvalno ga zakopalo dugovima. Sa druge strane napravljene su ciste firme kao što su “Hrastovaca” i “Agrosistem”. Dug prema Robnim rezervama od 685.000 dinara je nastao 1995.godine, tako što je DP “Poljoprivre-da” uzela na cuvanje sojinu sacmu i riblje brašno, koji su u meduvremenu potrošeni pod nerazjašnjenim okolnostima, a dug koji je do danas narastao na milion evra je prebacen LJubicevu. Receno nam je da je potrebna saglasnost Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine i Ministarstva finansija da bi se na Vladi taj dug izbrisao, tako što bi se platila glavnica po tržišnoj vrednosti. Naišli smo na problem kod Ministarstva finansija koji kažu da zakonski ne mogu da nam izadu u susret. Treci dug iz 1996.godine prema UNION MZ–u takode nema veze sa LJubicevom. Postoje dve sudske presude od 704.000 dinara i 18,5 miliona dinara, a dug sa kamatama je narastao na milion evra. UNION MZ je bio u kooperaciji sa DP “Poljoprivredom” i prema njihovim tvrdnjama zaklano je 95 junadi i 2400 svinja, a nesretnim transakcijama dug je prebacen LJubicevu”, zakljucio je Vladan Jankovic.

Najfleksibilniji su bili radnici JP “LJubicevo”, njih 46, koji su se odrekli kamata i grad im je isplatio zaostala dugovanja. Kada bi se i ostali poverioci poveli tim postupkom, vrlo brzo uz pomoc lokalne samouprave došlo bi se do pozitivnog rešenja.

D.Dinic

POŽAREVAC: SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE U G17 PLUS

PRIMEDBE NA RAD KOALICIJE

U sedištu Opštinskog odbora G17 plus u Požarevcu, prošlog utorka održana je Konferencija za novinare na kojoj je Zoran Stokic, predsednik Opštinskog odbora upoznao javnost sa zakljuccima donetim na vanrednoj sednici održanoj 10. februara ove godine.

-Želim da upoznam javnost Požarevca da je Opštinski odbor stranke G17 plus na svojoj vanrednoj sednici razmatrao kvalitet i funkcionisanje Gradske uprave, narocito u delu poboljšanja i rada Gradske uprave, poboljšanja principa socijalne pravde i boljeg života gradana, ravnomernijeg razvoja grada i seoskih naselja, reorganizacije svih javnih preduzeca ciji je osnivac Skupština grada Požarevca i dr.

Rukovodeci se našim programskim ciljevima i principima na navedenom vanrednom sastanku Opštinskog odbora, donet je veoma ozbiljan politicki potez da ovaj Opštinski odbor nece ucestvovati u ovakvom dosadašnjem radu dok se ne uozbilji rad politickih struktura i ozbiljno radi na poboljšanju kvaliteta življenja u gradu Požarevcu i šire, kao i na poboljšanju funkcionisanja svih politickih struktura, istakao je Stokic.

Na pitanje novinara, da li ovakav zakljucak stranke podrazumeva njen izlazak iz vladajuce koalicije u Skupštini grada Požarevca, Stokic je odgovorio da ce se oni i dalje “zalagati i boriti za sprovodenje svih onih odluka i predloga koji se ticu boljeg života gradana Požarevca i uopšte podizanja kvaliteta življenja u gradu”.

M. P.

17. SEDNICA SKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA

PARE, PARE, PARE..

- Prihodi Grada Požarevca- 2.423.480.479 dinara l Za Gradsku opštinu Kostolac 75.544.315. dinara

Kada je u pitanju novac, price nikad dosta. I, možda Vam, dragi citaoci, naslov ovog izveštaja zvuci neprecizno ili neprimereno, ali kako i ne bi posle dvanaest sati, koliko je trajalo 17. zasedanje Skupštine grada Požarevca.

Od te satnice, osam casova govorilo se o prvom rebalansu budžeta grada Požarevca za 2010. godinu. Inace, rebalansu se pristupilo usled ostvarenog suficita od 419.189.274 dinara, tako da ukupni planirani prihodi i primanja iznose 2.499.024.794.

Prvi rebalans budžeta

U odnosu na Odluku o budžetu za 2010. godinu, usvojenu 17. decembra prošle godine, povecana su raspoloživa sredstva u ukupnom iznosu od 419.189.274 dinara, i to, po osnovu prenetih neutrošenih sredstava iz 2009. godine od 74.189.274 dinara i po osnovu kreditnog zaduženja od 345.000.000 dinara, tako da ukupni planirani prihodi i primanja u prvom rebalansu budžeta iznose 2.499.024.794 dinara. Inace, u taj iznos uracunata su i sredstva za Gradsku opštinu Kostolac, koja iznose 75.544.315. dinara.

Posle osmocasovne rasprave usvojene su Odluke o izmenama i dopunama Odluke o budžetu grada Požarevca za 2010. godinu sa rebalansom, i to: Finansijski plan gradonacelnika i Gradskog veca, Finansijski plan Skupštine grada Požarevca, Finansijski plan organa uprave, Finansijski plan Gradskoj javnog pravobranilaštva i Finansijski plan Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju grada Požarevca“.

Potreba za rebalansom posledica je najpre povecanja prihoda, usled prenosa neutrošenih sredstava u protekloj godini i ukljucivanjem kreditnog zaduženja, potom, zbog preuzetih obaveza iz ranijih godina Fonda za razvoj, Fonda za zaštitu životne sredine, Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju grada Požarevca“ i drugih korisnika, zbog izdvajanja za novoformiranu GO Kostolac, zatim, usled smanjenja pojedinih planiranih rashoda i zbog potrebe za finansiranjem procenjenih novonastalih potreba za tekucu godinu.

U rebalansu je planiran i budžetski deficit u iznosu od 619.087.474 dinara, sa obrazloženjem da ce se pokrice deficita izvršiti iz neutrošenih prenetih sredstava iz prethodne godine u iznosu od 274.087.474 dinara i iz primanja po osnovu zaduženja kod javnih finansijskih institucija i poslovnih banaka u iznosu od 345.000.000 dinara.

Od opozicije (DSS, SRS) cule su se negativne kritike da je rebalans potrošacki, nedovoljno investicioni, a kreditno zaduženje ocenjeno kao loš potez.

Na to je odricno odgovorio gradonacelnik Požarevca, Miodrag Milosavljevic, obrazloživši razloge. Istakao je da se povecanje rashoda, pre svega, odnosi na investicije, a da je kredit planiran još Odlukom o budžetu za 2009. godinu, ali nije korišcen:

- Kada je u pitanju dinamika korišcenja kreditnih sredstava, moram istaci da je situacija likvidnosti u budžetu izuzetno povoljna i da se kredit nece koristiti sve dok se za to ne bude pojavila potreba. Pod tim uslovima ce se izvršiti ugovaranje sa bankom kreditorom, dakle, da se kredit može povlaciti sve do 31.12.2010. godine prema potrebi, a da otplata otpocne 2011. godine, sa izuzetno povoljnom kamatnom stopom. Ovim kreditnim zaduživanjem nameravamo da obezbedimo kontinuiranu realizaciju planiranih projekata.

- Takva situacija nastala je zbog cinjenice da sredstava Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za razvoj nisu trošena u skladu sa dinamikom priliva sredstava. Sada su poznati potrebni iznosi za realizaciju projekata oba fonda, pa je otuda potrebno ukljuciti ta sredstva u budžet, kako bi se obezbedili izvori finansiranja tih projekata. Ista je situacija i kada je u pitanju finansiranje projekata predvidenih u finansijskom planu Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju grada Požarevca“ u prošloj godini. U pitanju su ugovoreni radovi koji nisu u potpunosti završeni. Tu spadaju i investicije za koje je pokrenut pregovaracki postupak za dodatne radove, zatim, investicije za koje je pokrenut postupak javne nabavke decembra 2009. godine, a nije okoncan do kraja te godine.

Inace, 17. sednici Skupštine prisustvovao je i narodni poslanik Veroljub Arsic (SNS), cija stranka nema svojih predstavnika medu odbornicima Skupštine grada Požarevca. Njemu je ipak dozvoljeno da se obrati sa govornice u trajanju od pet minuta, uz napomenu da to ucini bez politickih konotacija.

Gradska opština Kostolac

Skoro trecina tacaka dnevnog reda 17. Skupštine grada Požarevca bila je posvecena Gradskoj opštini Kostolac koju, podsecamo, cine Kostolac, Klenovnik, Stari Kostolac, Ostrovo i Petka.

Donete su Odluke o utvrdivanju prihoda koji pripadaju gradu i Gradskoj opštini Kostolac za 2010. godinu, Odluke o rasporedivanju prihoda GO Kostolac za tekucu godinu i izglasana su tri rešenja: Rešenje o davanju prethodne saglasnosti na predlog Statuta GO Kostolac, Rešenja o davanju prethodne saglasnosti na predlog Poslovnika Skupštine GO Kostolac i Rešenja o davanju prethodne saglasnosti na predlog Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji GO Kostolac.

Mi cemo se ovom prilikom detaljnije pozabaviti prihodima koji pripadaju GO Kostolac. Odluceno je da to bude 75.544.315. dinara.

Dakle, ukupni prihodi grada Požarevca, utvrdeni Odlukom o budžetu za 2010. godinu, rasporeduju se gradu i Gradskoj opštini Kostolac srazmerno vrsti i obimu poslova koje obavljaju. Gradu Požarevcu pripada 2.423.480.479 dinara, a Gradskoj opštini Kostolac 75.544.315. dinara.

Iznos koji je opredeljen Gradskoj opštini Kostolac za 2010. godinu cine sredstva od 28.477.485 dinara za finansiranje rada Uprave Gradske opštine Kostolac, za rad Skupštine i Veca Gradske opštine Kostolac, a preostalih 47.066.830 dinara jesu sredstva za finansiranje investicionih ulaganja na teritoriji Gradske opštine Kostolac, predvidenih finansijskim planom Javnog preduzeca „Direkcija za izgradnju grada Požarevca“.

Pored tih opredeljenih sredstava, ukazano je da se po donošenju odgovarajucih odluka Skupštine Gradske opštine Kostolac o osnivanju ustanova u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kulture i sporta, iz budžeta grada Požarevca izdvoje dodatna namenska sredstva radi finansiranja pomenutih ustanova.

Takode, Gradska opština Kostolac dobice i deo sredstava za finansiranje projekata i programa za koje se prijavila kod Fonda za razvoj i Fonda za zaštitu životne sredine.

Ostale teme

Od ukupno šesnaest tacaka dnevnog reda, pet je bilo posveceno novoformiranoj Gradskoj opštini Kostolac. Potom, razmatrani su izveštaji o radu u prošloj godini Direkcije policije- Policijske uprave u Požarevcu i 12 ustanova i fondacija grada Požarevca, ispred kojih su 17. Sednici Skupštine prisustvovali svi direktori.

Medu ostalim temama bilo je i razmatranje Lokalnog plana upravljanja otpadom grada Požarevca i usvajanje istog, Odluka o javnim parkiralištima, potom, Odluka o izradi izveštaja o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije „Severni blok Industrijske zone“ u Požarevcu na životnu sredinu i Izrada plana detaljne regulacije „Tulba- Tabana“ u Požarevcu.

U okviru tacke posvecene izboru i imenovanjima, izdvajamo donošenje rešenja kojim je za direktora Javnog radio- difuznog preduzeca „Radio Požarevac“ imenovan Dragan Živanovic, inace, dosadašnji direktor.

Dve su tacke bile posvecene komunalnoj policiji, pa su tako usvojene Odluke o uniformi i oznakama, kao i Odluke o boji i nacinu oznacavanja vozila i plovila i opremi komunalne policije.

Doneta je i Odluka o uspostavljanju bratskih odnosa i saradnje izmedu grada Požarevca i opštine Rešica (Republika Rumunija). Cilj je ostvarivanje i jacanje privredne, kulturne, obrazovne i sportske saradnje, razvijanje kontakata sa državnim organima, razmena iskustava u oblasti razvoja privrede i turizma, kao i ostvarivanje drugih vidova saradnje. Realizacija ove Odluke podrazumeva posete politickih, privrednih, kulturnih, obrazovnih i sportskih predstavnika, potom, dogovore o eventualnim ulaganjima i izgradnji i slicno. Inace, bratimljenje sa Rešicom pre svega je bilo inicijativa gradonacelnika Rešice, koji je novembra prošle godine posetio Požarevac i po povratku u Rumuniju uputio pozivno pismo u kojem je iskazao želju za ostvarivanjem bliže saradnje.

Rekli bismo i koju rec o donetoj Odluci o izradi izveštaja o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije „Severni blok Industrijske zone“ u Požarevcu na životnu sredinu. Ciljevi dati Programom za izradu Urbanistickog plana detaljne regulacije su: definisanje i uredenje prostora u okviru indistrijske zone, koji bi omogucio ponudu za razvoj male privrede, pribavljanje javnog gradevinskog zemljišta i utvrdivanje opšteg interesa, opremanje prostora potrebnom infrastrukturom, pre svega, saobracajnom i komunalnom, kako bi sve to omogucilo stvaranje srednjeg gradskog centra sa objektima izgradenim u skladu sa usvojenim konceptom uredenja i Generalnim planom Požarevca 2025 definisanim namenama površina. Tako da su planirane namene: izgradnja novih površina malim proizvodnim pogonima, što bi predstavljalo pretežnu namenu ovog prostora i objektima u kojima bi bili zastupljeni poslovno- komercijalni sadržaji, sa pratecom namenom, kao i rekonstrukcija postojecih i izgradnja novih javnih saobracajnih površina, slobodnih i zelenih površina i komunalne infrastrukture.

A. M.

TERMOELEKTRANE „KOSTOLAC“ PROTEKLIH NEDELJA

USPEŠNIJE U FEBRUARU

- Za mesec i po dana proizvedeno 810,2 miliona kilovat-sati elektricne energije. Po ostvarenoj proizvodnji i dalje najuspešniji blok B-2

Nešto više temperature od uobicajenih u prvim nedeljama ove godine i naravno povoljna hidrologija uticali su na ovogodišnji start kostolackih Termoelektrana. Zbog potiskivanja i rada blokova na tehnickom minimumu, ostvarena proizvodnja elektricne energije u prvom ovogodišnjem mesecu manja je od planirane za nepunih sedam procenata. Pad temperatura vec krajem januara, a slicno je bilo i u prvoj polovini februara, omogucio je kostolackim proizvodacima elektricne energije da zabeleže nešto bolje proizvodne rezultate vec u prvoj polovini februara.

U pogonu su svi raspoloživi kapaciteti i za proteklih mesec i po dana blokovi kostolackih Termoelektrana su proizveli 810,2 miliona kilovat-sati elektricne energije, što je i dalje za nešto više od tri procenta manje nego što je planirano. Snabdevanje blokova ugljem i pored otežanih uslova rada na kopu "Drmno" je sasvim zadovoljavajuce, što najbolje potvrduju pune deponije. Ako, dakle, u narednim nedeljama bude mogucnosti za veci plasman elektricne energije, a u kriticnim danima konzum se kretao i preko 150 miliona kilovat-sati, ima realnih izgleda da proizvodni kapaciteti ovog Privrednog društva nadoknade izgubljeno s pocetka godine.

Inace, u posmatranom periodu blokovi Termoelektrane "Kostolac A", iako pogonski spremni, proizveli su svega 259,6 miliona kilovat-sati elektricne energije, što je za 6,5 procenata manje od plana. U istom periodu obe proizvodne jedinice Termoelektrane "Kostolac B" elektroenergetskom sistemu Srbije isporucile su nešto više od 550 miliona kilovat-sati, ali je i to za blizu dva procenta manje nego što je planirano. Iznadplanski ucinak zabeležio je samo blok B-2. Za proteklih mesec i po dana ova proizvodna jedinica sistemu je isporucila 294 miliona kilovat-sati ili za 11,3 odsto više od plana. Proteklih nedelju-dve dana, dakle u vreme visoke dnevne potrošnje elektricne energije u Srbiji, gotovo sva cetiri bloka "voze punim gasom", što potvrduje i ostvarena proizvodnja elektricne energije, koja je na tri proizvodne jedinice i veca od planirane.

C. Radojcic

OPŠTINA ŽABARI

AKCIONI PLAN STRATEGIJE RAZVOJA OPŠTINE ŽABARI

- Predlozi i sugestije na Akcioni plan do 04.03.2010.godine

Strategija održivog razvoja opštine Žabari usvojena je u Skupštini Žabari u decembru i iziskuje potrebu izrade Akcionog plana razvoja opštine Žabari, kako bi realizacija bila efikasnija u interesu gradana opštine, ali i za sam razvoj opštine Žabari.

Na sastanku koji je održan 17.02.2010.godine, a u saradnji opštine Žabari sa programom podrške opštinama severo-istocne Srbije i uz prisustvo konsultanta Branke Bukvic, asistenta na projektu Miloša Najuevica, kao i odgovornih lica opštine, uraden je Akcioni plan za period 2010 – 1014.godina (sa listom projekta, vremenskim rasporedom i finansijskim planom), koji ce biti sastavni deo Strategije održivog razvoja opštine Žabari za cetvorogodišnji period.

Akcioni plan stavlja se na javni uvid (do 04.03.2010.godine) sa željom da se upozna javnost.

Štampani primerci nalaze se kod Svetlane Dinic (Odeljenje za privredu) i Vesne Nikolic (Direkcija za izgradnju), kao i na sajtu opštine Žabari njnjnj.zabari.org.yu

Svaka vaša primedba i sugestija je doborodošla i bice pažljivo razmotrena.

Sima Jevtic

INFORMACIJA O RADU SAVETA MZ „PARK“

POKRENUTI INICIJATIVE GRAÐANA

U Mesnoj zajednici „Park“, sa izbornim jedinicama 53 i 54, živi ukupno 4.560 gradana, odnosno 1.510 domacinstava, ili 2.941 birac i ova MZ spada medu vece u Požarevcu. Obuhvata deo najužeg centra i širi deo gradskog brda. Kroz MZ gravitira ukupno 46 ulica. Savet MZ ‘’Park’’ na cijem je celu dr Miodrag Bogosavljevic tokom prošle godine, kao i pocetkom 2010. pokrenuo je mnoga suštinska pitanja i doneo niz znacajnih odluka. U svom radu Savet je ispoljio potpunu otvorenost za sve predloge gradana po pitanju rešavanja problema i unapredenja uslova života.

Predsednik Komisije za informisanje, dr Momcilo Manic, osmislio je i organizovao istraživanje gradana tokom kojeg su dobijena saznanja koja su najvažnija pitanja koja muce stanovnike ovog dela grada.

- Za razliku od prethodnog perioda, mi u MZ „Park“ smo odlucili da se rešavanju gorucih problema, kao što su kanalizacija, toplifikacija, asfaltiranje ulica, izrada trotoara, ulicna rasveta i slicno, pristupi maksimalno ozbiljno, a u kontekstu što boljeg odredivanja prioriteta u rešavanju problema u narednih nekoliko godina. Intencija je da se u spektru kontakata sa gradanima ostvari sadržajnija i efikasnija saradnja koja bi dovela do ostvarenja planova na poboljšanju uslova života, istice Manic.

Na bazi sprovedenog istraživanja gradana dobijene su dragocene informacije koje su posle rada nekolicine strucnih lica, na celu sa zamenikom predsednika Saveta MZ Miletom Ljubenovicem pretocene u predlog cetvorogodišnjeg plana rada Saveta MZ na rešavanju infrastrukturnih i drugih problema gradana. Ljubenovic napominje: - Inicirali smo znacajne programe i sasvim je izvesno da ce celokupna teritorija MZ „Park“ u ovoj godini biti, ne samo veliko radilište, vec i sredina u kojoj ce delovanje i u drugim oblastima nositi karakter odgovornog i produktivnog rada. U narednom periodu Savet ce podneti izveštaj o radu u prethodnoj godini i plan rada u tekucoj, kako bi angažman Saveta bio izložen javnosti sa željom da se gradani detaljnije informišu o radu Saveta MZ i u skladu sa svojim mogucnostima, kroz razlicite predloge i inicijative, aktivnije doprinesu radu MZ. Mnogo bi nam znacile sugestije, mišljenja, ali i konkretni predlozi gradana za rešavanje zajednickih potreba.

Predsednica Odbora za komunalna pitanja i infrastrukturu Jasmina Turudic održala je sa Odborom više sastanaka na kojima je razmatrana dinamika ostvarivanja planova za 2009. godinu i dati su predlozi Savetu MZ u vezi izrade planova za narednih nekoliko godina. Odbor je uglavnom odluke donosio jednoglasno, jer je u radu Saveta ispoljen duh tolerancije i nadstranacki pristup, a rec je o osnovnim životnim problemima stanovnika. Kao kljucni rezultati rada Odbora, po recima g-de Turudic, u prethodnoj godini istaknuti su: Izvršenje najveceg dela aktivnosti koje su planom rada predvidene u 2009. godini (najznacajniji posao bilo je asfaltiranje ulice Svetislava Uroševica); zatim uspešan spoj interesovanja i aktivnosti gradana je komunikacija sa predstavnicima saveta MZ i JP ‘’Toplifikacija’’, radi nastavka aktivnosti na izradi sekundarne mreže i prikljucenja novih korisnika; usvajanje plana da se 2010. završi trotoar citavom dužinom Hajduk Veljkove ulice sa jedne strane, što ce znacajno uticati na bezbednost pešaka, posebno dece. Takode, planirano je uredenje dvorišta izmedu zgrada u ulici 15. oktobra, a posebno bih istakla organizovanje više sastanaka sa predstavicima Vojske radi rešavanja problema uništavanja, tzv. „tenkovskog puta“ u 6. ulici pored Cacalice prilikom izlaska tenkova.

KA ŠIRENJU TOPLIFIKACIONE MREŽE

Clan Saveta MZ Vladan Milovanovic koji je ujedno i koordinator ispred Odbora za komunalna pitanja i infrastrukturu zadužen za saradnju sa JP „Toplifikacija“ istice zadatke koje ocekuje Savet u bliskoj buducnosti: - Naime, cilj je da se izradi što više projekata koji bi bili pripremni i cim se obezbede sredstva moglo krenuti u implementaciju. Bilo je izvesnih situacija da se dobiju sredstva, a pritom nije izvršeno ni projektovanje.

Širenje toplifikacione mreže na Varoškom brdu – posle problema koji su doveli do nemogucnosti da se toplifikacija brda nastavi još prošle godine, jer nije bio završen glavni projekat sekundarne toplifikacione mreže, došlo je do velikog pomaka u saradnji predstavnika MZ ‘’Park’’ sa JP „Toplifikacija“. Sredinom decembra anketari iz cetiri brdske podzone dobili su materijale i pristupili su skupljanju informacija o zainteresiovanosti gradana ovih zona za prikljucenje na toplifikacionu mrežu. Anketa je u najvecoj meri uspešno završena sredinom januara kada su predstavnivima JP „Toplifikacija“ dostavljeni anketni podaci.

Za razliku od ankete završene pre nekoliko godina, ja sam i zvanicno obavešten od strane ovlašcenih lica JP ‘’Toplifikacija‘’ da je sada znacajno veci broj gradana izrazio zainteresovanost da se prikljuci na gradsku toplifikacionu mrežu. Naime, zone „brdo 2–dole“, „brdo 3–dole“ i ‘“brdo 3–gore“ imaju oko 80% zainteresovanih gradana za prikljucenje, dok „brdo 2–gore“ ima oko 50% zainteresovanih. Savet MZ ‘’Park’’ se nada da ce posle ovako izraženog interesovanja grad odvojiti dovoljno sredstava iz budžeta za ekologiju kako bi JP „Toplifikacija“ mogla da izvrši radove u pomenutim zonama. Završetkom ovog posla na brdu bi bilo ugašeno preko stotinu individualnih kotlarnica što bi sigurno imalo izuzetne efekte na smanjenje zagadenja vazduha u gradu, apostrofira Milovanovic.

PILOT PROJEKAT USTANOVE „LjUBICA VREBALOV“ POŽAREVAC

VRTICI NA FAKULTETU

Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „Ljubica Vrebalov“ i Fakultet za poslovne studije u Požarevcu zapoceli su realizaciju zajednickog „pilot projekta“ - „Osposobljavanje vaspitaca, sestara i strucnih saradnika za korišcenje informaciono komunikacione tehnike u nastavnim jedinicama i Ustanovi“.

Obuku za rad sa racunarima u narednih 45 dana pohadace 30-ak uposlenih u Ustanovi „Ljubica Vrebalov“.

Fakultet za poslovne studije u Požarevcu je završio proces registracije, na osnovu dobijenih dokumenata o akreditaciji studentskih programa i dobijene dozvole za rad. Time su se stekli svi uslovi da Fakultet pocne sa obavljanjem svoje redovne delatnosti, na Zakonom utvrdenim osnovama. Prvi projekat koji ovaj Fakultet realizuje u saradnji sa insitutucijama u okruženju, upravo je Pilot projekat sa Ustanovom „Ljubica Vrebalov“ Požarevac.

- U okviru delatnosti Fakulteta za poslovne studije, koji posluje u okviru MEGATREND univerziteta, posebnu pažnju smo posvetili projektu „Obrazovanje tokom celog života“. Ilustracije radi, u Japanu, prosecno zaposleni radnik najmanje 50 radnih dana provede u doškolovavanju za proces rada u kome je angažovan. Kod nas je, nažalost, praksa da se, po završenoj školi, ništa iz oblasti za koju se školovalo ne cita, niti prati dalji razvoj nauke i naucne misli. Mi smo, evo, u prilici da sa Ustanovom za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „Ljubica Vrebalov“ u Požarevcu organizujemo informaticki kurs za vaspitno osoblje, u cilju njihovog daljeg usavršavanja i osavremenjavanja metoda i tehnike rada u vaspitno - obrazovnom procesu kojim se profesionalno bave. Informatika danas postaje sastavni deo svakog segmenta života i rada, pa i predškolskog obrazovanja. Stvara se veoma simpatican i zanimljiv spoj i relacija saradnje: vaspitno obrazovna institucija na pocetnoj lestvici obrazovnog procesa i, na drugoj strani, najviša obrazovna insitucija - Fakultet, pronašli su zajednicki interes i polje saradnje na zajednickoj misiji - strucno usavršavanje. Naš informaticki kabinet, opremljen najsavremenijim racunarima poslednje generacije, stavili smo u funkciju realizacije ovog „pilot programa“, kaže dr Dragan Kostic, dekan Fakulteta za poslovne studije u Požarevcu.

Informaticka obuka vaspitnog osoblja Ustanove „Ljubica Vrebalov“ trajace mesec i po dana. Po završetku, pored uverenja o završenoj obuci, Fakultet i Ustanova ce publikovati posebno izdanje, uputstva o primeni racunara u predškolstvu, knjigu koja ce se Ministarstvu ponuditi na akreditaciju, kako bi bila koristan metodicki prirucnik za celokupno predškolstvo Srbije. O tome je, na pocetku realizacije „pilot programa“, Dragan Nikolic, direktor Ustanove „Ljubica Vrebalov“, rekao:

- Menadžmenti Fakulteta za poslovne studije i Ustanove „Ljubica Vrebalov“ zajedno su prepo-znali potrebu da vaspitaci ozbiljnije zakorace u svet informatike i poznavanje mogucnosti, odnosno, prak-ticne primenljivosti racu-nara u procesu vaspitno - obrazovnog rada, kako bi ta znanja koristili u svako-dnevnom radu sa mladom populacijom, istovremeno i decu predškolskog uzrasta uvodeci u svet informatike i informatickih komunika-cija. Nove generacije se veoma rano susrecu sa ku-cnim racunarom, prirodno je da su znatiželjni i zainteresovani da ovladaju tehnikom korišcenja kom-pjutera, kao što su zna-tiželjni i za sve ostale procese i dogadjaje koji ih okružuju. Racunari ih cekaju i kad vrtic zamene škol-skom klupom, svakako ce im znaciti da tada vec budu „maheri“. Naravno, poseban znacaj u tome imaju vaspitaci, koji ce znanja stecena ovim projektom moci obilato da koriste u svakodnevnom radu sa decom, u izradi projekata, prezentacijama unutar i van vrtica, pri razmeni uskustava sa kolegama iz ove i drugih sredina. Takode, elektronska komunikacija je neiscrpno polje za razmenu iskustava i dolaženje do novih ideja, za sticanje novih znanja i pracenje savremenih tokova struke kojom se bavimo. Valja naglasiti i ovo: Ustanova „Ljubica Vrebalov“ vazda je prednjacila u vaspitno - obrazovnom procesu i poznata smo Ustanova po tome što smo uvek davali znacajan doprinos i gradili svoj, specifican pristup realizaciji Plana i programa vaspitanja i obrazovanja. I ovaj projekat je prilog takvom trendu, ocekujemo da saradnju sa ovim Fakultetom, kao i ostalim institucija obrazovnog sistema nastavimo, kako bi naš vaspitni kadar i svi zaposleni u Ustanovi „držali korak“, pa bili i korak ispred ostalih u svojoj profesiji, - porucio je Dragan Nikolic.

O znacaju poznavanja i korišcenja informacione tehnologije govorio je doc dr spec Oliver Momcilovic, profesor Fakulteta za poslovne studije u Požarevcu, koji ce i voditi obuku u narednih mesec i po dana:

- Cinjenice i razultati istraživanja, objavljenih u svetu i u našoj zemlji, ukazuju da je uvodenje informacione tehnologije u predškolski vaspitno obrazovni sistem odgovor na potrebe dece i, u interesu deteta, predstavljaju jedan od odlucujucih pokretackih faktora za aktivno ucestvovanje vaspitaca u procesu uvodenja informacione tehnologije u predškolski vaspitno obrazovni program. Zadatak je svih nas da odgovorimo na motivisanost deteta predškolskog uzrasta za informacionu tehnologiju i ostvarimo njenu primenu u vaspitno obrazovnom radu, u korist decijeg razvoja i vaspitno obrazovnog procesa. Neophodno je da vaspitaci deluju preventivno protiv njene neadekvatne upotrebe, a da istovremeno koriste njene mnogobrojne potencijale, odnosno, da uz pomoc nje ostvare pozitivan uticaj na sve oblasti decijeg razvoja, podizanje kvaliteta svih segmenata vaspitno obrazovnog rada i razvoj medijske kulture deteta, - istakao je Momcilovic, dodajuci:

- Istraživanja pokazuju: dete sa tri godine i sedam meseci sposobno je da nauci da samostalno koristi racunar, u onom stepenu u kojem to zadovoljava njegove potrebe. Sa godinu dana i tri meseca, dete može da nauci da ukljucuje racunar, sa godinu i po da ubacuje DVD, a sa dve godine i tri meseca - da koristi „miša“.

Uvodno predavanje polaznicima informaticke obuke održao je prof dr Gavra Milovanovic, clan SANU, dekan Fakulteta za kompjuterske nauke, jednog od institucija MEGATREND univerziteta. Akademik Milovanovic ce, na kraju racunarske obuke, polaznicima iz Ustanove „Ljubica Vrebalov“ uruciti diplome.

Dragan Milenkovic

DOKLE SE STIGLO SA RADOVIMA NA ANEKSU SPORTSKE HALE KOSTOLAC?

DATUM OTVARANJA NEIZVESTAN

Vec izvesno vreme traje dogradnja Sportske hale u Kostolcu, koja ce za rezultat imati Nacionalni centar Srbije, sasvim jedinstven u našoj zemlji, po ugledu na svetske uzore.

Medutim, radovi nikako da se završe, pretežno zbog promenjljivih vremenskih prilika, ali i iz finansijskih razloga. Cim vreme dozvoli radovi se nastavljaju i ovaj Aneks Hale svakako ce biti završen, ali je zbog pomenutih razloga datum otvaranja još uvek neizvestan.

Tim povodom, razgovarali smo sa upravnikom Sportske hale u Kostolcu, Dujom Marovicem:

-U pitanju je vrlo znacajan projekat. Od velike važnosti je za naše mlade, naše sportiste, takode, za našu Gradsku opštinu, grad Požarevac, region, ali i zemlju Srbiju. Bice to nacionalna baza, nacionalni centar, sasvim jedinstven u Srbiji.

-Datum otvaranja je još uvek neizvestan, pre svega, zbog lošeg, vrlo promenjljivog vremena. To je dovelo do toga da radovi budu zaustavljeni. Zbog toga, pak, krovna konstrukcija nije blagovremeno uradena i došlo je do vlaženja zidova. Krov je sada gotov, ali cekamo da se zidovi osuše kako bi se moglo malterisati. Jedino što je pod takvim okolnostima moglo da se uradi su elektroinstalacije. Ostaje uraditi i vodu i kanalizacionu mrežu, pa, potom, preci na ostale poslove uredenja unutrašnjosti, istice Marovic i dodaje:

-Sala ce biti 30 puta 18 metara. Bice to trenažna sala, uz svlacionice, kupatila, kancelarije i 3 do 4 sobe, jer kada reprezentacija dode na pripreme najidealnije je da vežbaci spavaju tu gde vežbaju. Ta ce sala služiti za treninge, ali i za neka manja takmicenja. Bice više prostora, više sprava i, time, mogucnosti za bolji, kvalitetniji rad.

Inace, novac, bez kojeg ne bismo ni bili u poziciji da o ovome govorimo, dobijan je sa raznih „strana“ i to, pre svega, zbog razumevanja važnosti i kvaliteta ovog projekta.

-Novac je dobijen od grada Požarevca i Ministarstva za omladinu i sport. Zapravo, Projekat je bio naš, a grad Požarevac i Direkcija za izgradnju su nam pomogli da sve zapocnemo, potom je „uskocila“ i Republika, Ministarstvo za omladinu i sport. Nedostaje nam još sredstava i planiramo da konkurišemo za sredstva iz NIP- a, kaže upravnik Duja Marovic, koji je, inace, celi svoj rad posvetio unapredivanju sporta i uslova za bavljenje istim.

Odgajio je generacije i generacije uspešnih gimnasticara, što ne prestaje ni danas da cini. Govorimo o upornom i istrajnom radniku u sportu, u uspeh cijih namera i ideja ne možemo sumnjati jer nam još nikada nije dao povoda za to.

A. M.

UCENICA KOSTOLACKE OSNOVNE ŠKOLE, DUNjA MILIC

DEVOJCICA IZ POSLANICKE KLUPE

Dunja Milic, ucenica petog razreda OŠ „Jovan Cvijic“ iz Kostolca, oktobra prošle godine, sedela je u poslanickoj klupi Narodne skupštine Republike Srbije, dok su predstavnici naroda naše zemlje gromoglasno aplaudirali njenom talentu...

Tada je voditelj u Narodnoj skupštini procitao Dunjin literalni rad. U pitanju je rad koji je proglašen najboljim u Srbiji, prvonagraden na Konkursu RTS- a, raspisanom u okviru obeležavanja Decje nedelje. Tada joj je cestitao i poznati književnik Milovan Vitezovic, urucivši joj na kao priznanje knjigu naslovljenu „Beograd danas“.

Istim povodom, proteklog cetvrtka, 11. februara, Dunji je u njenoj školi urucena Plaketa Organizacije deca palilule Beograd, Sa decom za decu.

Dunja Milic je, kako je i njeno okruženje najcešce opisuje, tiha, stidljiva, nenametljiva i vrlo skromna devojcica... Medutim, vec je sasvim ocigledno da to „važi“ sve dok se ne lati pera ili, u današnje vreme, tastature. Tada njene pomenute osobine nadglašava talenat, koji, uz njeno velicanstvo- knjigu, u znacajnom meri, svojim savetima, podstice i njena mama.

Tema literalnog konkursa bili su stihovi Ljubivoja Ršumovica: Bice pravde na svetu/ I znanja i lepote/ Deca ce spasiti planetu/ Od mržnje i prostote. Za konkurs je najpre cula od svoje profesorke srpskog, Gordane Slavkovic, a nakon pobede, medu prvima koji su joj cestitali, osim mame, tate, brata.., profesorke srpskog, bili su i direktor OŠ „Jovan Cvijic“ u Kostolcu, Radivoje Uroševic i njen razredni starešina, kojeg Dunja opisuje kao najnastavnika, Stanimir Savic.

Dunji je to bilo prvo ucešce na nekom konkursu. Intenzivno piše od 4. razreda i svoje stihove sakuplja u jednoj svesci koja ce možda, ako se po jutru dan poznaje, jednoga dana postati vrlo dragocena zbirka. Pobednicki literalni rad napisala je za pola sata, u svojoj sobi, u kojoj i nastaju sva dela njenog talenta. Nastavlja da piše i nada se da ce imati prilike da objavi svoju zbirku, a, do tada, svima porucuje- Citajte knjige i budite uporni!

A. M.

PRVA PREMIJERA DECJE SCENE AMATERSKOG POZORIŠTA „KASTELUM“ IZ KOSTOLCA

„KAKO SU NASTALE RUŽNE RECI“

Decja scena Amaterskog pozorišta „Kastelum“ iz Kostolca imala je svoju prvu premijeru, koja je okupila osmoro mladih i jednog odraslog glumca u predstavi „Kako su nastale ružne reci“, po tekstu Duška Radovica, u režiji Radomira Ðordevica.

U pozorišnoj sali Doma kulture u Kostolcu, 16. februara, igrali su Jana Ðordevic, Andrea Ilic, Jelena Miloševic, Vanja Popov, Nina Stankovic, Milica Graonic, Ðorde Despotovic, Ðorde Rusmir i Dejan Miloševic. Publika ih je sasvim zasluženo pozdravljala dugim aplauzima.

Inace, ovo je kostolacko Pozorište u izvesnom smislu i jedinstveno po tome što u okviru Decje scene pretežno glume deca, a ne odrasli. Igraju deca za decu, što inace i nije cesta pojava u nizu drugih pozorišta te vrste. Otuda je pripremanje i uvežbavanje predstava složenije, ali ovi mladi glumci Kostolca, pod rediteljskom palicom Radomira Ðordevica, u tome su odlicni. To su i potvrdili na svojoj prvoj premijeri, koju ce Kostolac pamtiti.

A. M.

AKTIVNOSTI SPORTSKE HALE U KOSTOLCU

NEMA ODMORA ZA POSLENIKE SPORTA

U gimnastici u toku su pripreme za predstojecu sezonu takmicenja. Od naših takmicara, potencijalni reprezentativci, junior Božidar Marovic i seniorka Vesna Cvijanovic, vratili su se sa priprema, nakon cega nastavljaju intenzivne treninge.

-U toku su pripreme za Evropsko prvenstvo za juniore, zakazano od 25. aprila u Birmingemu (Engleska). Naš kandidat za sastav reprezentacije je Božidar Marovic. To Prvenstvo je prilika da se decaci, odnosno, juniori rodeni 1993. i 1994. godine, kvalifikuju za prve Olimpijske igre mladih u Singapuru, a medu njima potenci-jalni ucesnik je Bo-židar Marovic. Narav-no, ukoliko država bude bila zaintereso-vana za to, istice up-ravnik Sportske hale Kostolac, Duja Maro-vic i dodaje:

-Inace, Božidar Marovic pohada Spor-tsku gimnaziju u Beo-gradu i pošto nema trenera da sa njim radi ja tri puta nedeljno putujem u Beograd, a vikendom on dolazi u Kostolac da vežba. Tako da se snalazimo i nekeko uspevamo da uklopimo sve obaveze. Inace, bio je na pripremama reprezentacije, od 10. do 14. februara. Te pripreme smo iskoristili za isprobavanje i uvežbavanje nekih novih elemenata, za koje smatramo da bi trebalo dodati radi podizanja kvaliteta vežbe. Isprobavali smo „jamu“, koju u Kostolcu još uvek nemamo, ali ocekujemo da je dobijemo nakon završetka radova na delu aneksa Hale. Inace, pre toga su od 4. do 7. februara u Novom Sadu na pripremama bile devojke. Naša predstavnica je bila seniorka Vesna Cvijanovic.

-Sada se sav naš rad zasniva na pripremama, jer krecu klupska takmicenja, spremamo nove takmicare, uz one vec ustaljene. Naš je program malo proširen, jer se sve veci broj dece ukljucuje u rad.

U toku je i realizacija Programa „C“, namenjenog samo školskoj deci, a nastao je na inicijativu Muške sportske gimnastike i Gimnastickog saveza Srbije. I tu teku uvežbavanja za predstojeca takmicenja, objašnjava dalje Duja Marovic:

-U pitanju je takmicenje za školsku decu. Program je lakši, školski i ima za cilj ukljucivanje veceg broja dece u gimnasticka nadmetanja. Pored osnovnoškolskog takmicenja u sistemu takmicenja uveli smo i dva takmicenja Gimnastickog saveza, po regionima. Tako da su 14. marta, u Kostolcu, prva takmicenja za centralnu Srbiju u školskim vežbama. Najbolji sticu pravo ucešca u finalnom takmicenju, koje ce biti u decembru, u Novom Sadu, tako da ce morati da vežbaju kontinuirano, tokom cele godine.

A. M.

PREDSTAVNICI MINISTARSTVA PROSVETE REPUBLIKE SRBIJE U POŽAREVCU

O UNAPREÐENJU ŠKOLSTVA

- Na zajednickom sastanku pomocnika ministara i nacelnika školskih uprava iz cele Srbije bilo reci o upisu ucenika, racionalizaciji u školama, ovogodišnjem krosu “Kroz Srbiju”, sažimanju gradiva...

Požarevljani su prošle srede bili domacini predstavnicima Ministarstva prosvete Republike Srbije i nacelnicima 16 školskih uprava. Domacini su zajedno sa gostima razmotrili niz pitanja vezanih za unapredenje obrazovanja u Srbiji. Pre radnog sastanka, Miomir Ilic, predsednik Skupštine grada Požarevca sa saradnicima, primio je goste u svecanim salonima gradskog zdanja. Tom prilikom poželeo im je dobrodošlicu i upoznao ih sa merama koje lokalna samouprava u saradnji sa Školskom upravom preuzima na planu razvoja školstva.

--Republika Srbija ima veliku obavezu da najmladoj generaciji, kojoj ste vi vodilja, posvecuje punu pažnju. Lokalna samouprava u gradu Požarevcu uvek je poštovala vaša opredeljenja i preporuke i zato su u našem budžetu za 2010. godinu izdvojena znacajna sredstva za poboljšanje materijalnog položaja, odnosno uslova rada, kako u osnovnom obrazovanju, tako i u srednjem, visokom i višem. Smatram da je to naša zajednicka obaveza. U nameri da doprinosimo daljoj uspešnosti rada u školama, nastojacemo da i u predstojecim izborima novih clanova školskih odbora, zajedno sa školskim kolektivima, a saglasno propisanim uslovima, predložimo i izaberemo prave kandidate, s obzirom na to da sadašnjim clanovima isticu mandati, naglasio je Ilic.

Ispred republickog Ministarstva prosvete, Požarevac su posetili mr Zoran Kostic, pomocnik ministra prosvete Srbije u Sektoru za inspekcijske i nadzorne poslove i Bogoljub Lazarevic, pomocnik ministra u Sektoru za obrazovanje.

--Za današnji sastanak imamo vrlo bitne teme koje cemo u radnom delu razmotriti, a to su pre svega upis u narednu školsku godinu, zatim tradicionalni kroz RTS-a "Kroz Srbiju", tu je prisutan i rukovodilac tog Krosa i dobitnik Svetosaavske nagrade Stevan Kovacevic. Imamo i naše redovno podnošenje izveštaja, mesecnih i godišnjih i naravno, sva ona aktuelna pitanja poput racionalizacije, sažimanja gradiva i svega onoga što se u Ministrastvu dešava. Nacelnici ce nas na ovaj nacin informisati, a s druge strane i dobiti smernice za rad u narednom periodu. Ovakvi skupovi prilika su za razmenu mišljenja i zauzimanje odredenih stavova, a sve u cilju unapredenja obrazovnog sistema, rekao je Zoran Kostic.

Nakon prijema odražan je radni sastanak. O temama o kojima je tom prilikom bilo reci, kao i o donetim zakljuccima, za naš list je Vesna Zdravkovic, nacelnica Školske uprave u Požarevcu, izjavila:

- Dnevni red je bio veoma znacajan i sadržajan za sve koji rade u obrazovanju: ne samo za nacelnike, vec i za direktore osnovnih i srednjih škola, pa i nastavnike. Naime, u pitanju je upis ucenika u srednje škole u školskoj 2010/2011. godini. Zakljuceno je da ostanemo na prošlogodišnjem nivou zbog racionalizacije i nemogucnosti zapošljavanja novih ljudi, ali cemo održati još nekoliko sastanaka da vidimo i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje o stvarnim potrebama za odredenim obrazovnim profilima na tržištu rada.

Druga znacajna tema bila je Projekat “Besplatni udžbenici”. Ove godine besplatne udžbenike dobice ucenici prvog i drugog razreda...

Lokalne sredine i škole koje imaju veliki procenat nestrucnog kadra, moraju polako da razmišljaju o mreži škola. Naravno, ceka se još i odluka Vlade Republike Srbije, pa ce se na taj nacin rešavati i strucnost u školama... O tome moraju da se vode ozbiljni razgovori sa Ministarstvom prosvete, izmedu školskih uprava i lokalnih samouprava kako bi se utvrdilo šta je optimalno rešenje.

Mi imamo izdvojena odeljenja u podrucnim školama sa jednim ucenikom kojeg opslužuje uciteljica, pomocna radnica, ložac. Znaci, tri radna mesta se finansiraju zbog tog jednog ucenika. Nije problem ni trideset, ali, pitanje je koliko je to dobro i za to dete. Škola ima i ulogu socijalizacije...

Kada je u pitanju racionalizacija o kojoj se takode razgovaralo izvesno je da ce ostati na snazi, možda sa nekim izmenama, isto ono uputstvo koje je prošle godine podeljeno direktorima, a po kome u racionalizaciju idu, pre svega, prvi i peti razred. Kad se kaže racionalizacija misli se pre svega na formiranje odeljenja prvog i petog razreda, jer se opet vodilo racuna o dve stvari: jedna je da prvaci kad se formiraju odeljenja dobiju uciteljicu u prvom razredu, da ne rasformiramo odeljenje u trecem razredu, što za taj uzrast može da bude blaga trauma. Sa druge strane, na taj nacin sukcesivno smanjujemo i broj zaposlenih u obrazovanju, znaci nemamo nagli talas, nego postepeno iz sistema obrazovanja svake godine odlazi odredeni broj prosvetnih radnika, tako da do 2012. godine zatvorimo taj ciklus, uz naravno ocekivanu promenu mreže škola.

Nastavnicima odredenog profila kojima ce se smanjivati radna norma, ponudicemo radna mesta u školama gde je nastava nezastupljena, necemo ih, znaci, ostaviti bez posla. Evidentirace se viškovi, kao i potrebe škola za odredenim profilima nastavnika. U skladu sa tim, direktori ce vršiti preuzimanje radnika.

M.P.

TAKMICENJE OSNOVACA

“FIZICARI” “PROBILI LED”

Osnovna škola “Slobodan Jovic” Voluja u subotu je bila domacin Opštinskog takmicenja iz fizike za osnovce sa podrucja kucevske komune. Solidno znanje iz ovog nastavnog predmeta pokazalo je svih 22 ucesnika, daka 6., 7. i 8. razreda cetiri Osnovne škole: “Ugrin Brankovic” Kucevo, “Veljko Dugoševic” Turija, “Živojin - Žika Popovic” Rabrovo i škole – domacina, “Slobodan Jovic” Voluja.

Za ucešcše na Okružnom takmicenju koje ce se, kako se ocekuje, i ove godine održati u jednoj od požarevackih škola, plasirali su se: Dušan Martinovic, Aleksandra Miladinovic i Aleksandar Matic iz OŠ “Ugrin Brankovic” Kucevo, Tanja Tomic iz OŠ “Živojin - Žika Popovic” Rabrovo i Milica Markovic iz OŠ “Slobodan Jovic” Voluja.

Takmicenje iz fizike prvo je u nizu opštinskih takmicenja, narednih nedelja usledice takmicenja iz ostalih nastavnih predmeta – maternjeg jezika, matematike, hemije, biologije...

D. M.

NA OVOGODIŠNJOJ SMOTRI DECIJEG FOLKLORA

NASTUPIO I KOSTOLACKI „VRABAC“

Tradicionalna Smotra decijeg folklora, „Oni koji dolaze“, uspešno se organizuje skoro dve decenije. Ovogodišnja manifestacija je, u okviru Festivala „Maske na pokladnu nedelju“, održana 14. februara u Cacku. KUD „Kostolac“ je predstavljao srednji deciji ansambl „Vrabac“, a pored Kostolcana nastupili su i mališani iz Zrenjanina, Arandelovca, Trstenika i Cacka.

P. Ž.

NOVINSKA PRICA UCESNIKA ZA NAGRADU “MILIVOJE ILIC”

VOSTANI SERBIE

Vece. Beogradsko. Stigla sam vozom. Imam penzionerski popust, trideset posto. Cekam dvadeset peticu. Prolazi dvadeset trojka, autobus u koji je trebalo da udem. Nije to prvi put da pobrkam. Misli su mi, valjda, uvek na nekom drugom mestu. Van trenutnog života. Na stanici gužva. Ulazim u autobus. Napred ima praznih mesta. Vidim, nisu predvidena za invalide ili trudnice. Sedam do prozora. Sa svojim mislima. Na vecerašnjoj promociji knjige, osim pisca, srešcu i mnoge prijatelje. A iza mojih leda žena veze.

- Koliko puta sam ti rekla da ne bežiš!

- Daj mi sto dinara, molecivo cujem muški glas!

- Ma, ne dam ti! Znam zašto ti treba!

- Kupila sam ti džemper i lekove!

- I necu višu da izlazim sa posla, zbog tebe! Znaš da radim do jedanaest, a moram da ustanem u cetiri!

- Daj mi sto dinara!

- Ne dam, koliko puta da ti kažem! Ne okrecem se. Vidim u prozoru, ogleda se plavuša, srednjih godina. Do prozora, iza mojih leda, sedi vlasnik molecivog glasa, koji cesto ponavlja ,, daj mi sto dinara!" Do njega decak, verovatno unuk, petnaestogodišnjak. Povremeno nešto i on objašnjava dedi. Možda mu prevodi šta govori cerka koja stoji i ponavlja, ne dam! Verovatno se i ona kasno udala.

- Daj mi sto dinara!

- Ne dam! Znam zašto ti treba!

- Gledam kroz prozor. Promicu svetla, ne prepoznajem ulice. Putovala sam mnogo puta na Cukaricu. Treba da prodem Sajam, Savu, pa uzbrdo, prva stanica, Dom kulture. Ali mi razgovor koji ne prestaje odvlaci pažnju.

- Znaš da imam otpremninu, cetiri stotine trideset evra?! Dodaje muški glas.

- Imaš li ti nešto napismeno?! Živnu žena.

- Bila sam! Firma zatvorena.

- Povešcu te sutra, pa da vidiš! Imam i deonice, pet hiljada.

- Ma imaš li ti nešto napismeno?!

- Povešcu te da vidiš, pravda se pomirljivo muškarac.

- Iskopirala sam ti licnu kartu i maticni list! Samo ovlašcenje da mi daš.

- Doci cu po tebe u nedelju. U dva.

- Da nisi mrdnuo! Necu više da izlazim sa posla! Razumeš li?!

- Nego, što si izašao bez džempera? Vidiš da je hladno.

- Hoceš da se razboliš. A gde ti je džemper?

- Ostavio sam ga u kesi kod Zore.

- Daj mi sto dinara!

- Ma gde ti je džemper?

- Zakasnio sam na veceru.

- Pa tek je šest sati. Ne dam!

Pogledam kroz prozor, pogledam u sat, oteglo se putovanje.

- Hoce li skoro Cukarica? Pitam coveka do sebe.

- Ovo je Voždovac. Vidim, da sam i ja omašila. Ustajem, da sidem na sledecoj stanici.

Silazim na jednoj uzbrdici. Gužva. Kažu Kumodraž. Pogledam naniže, vidim u daljini hram svetog Save. Vidi se on na daleko. Svako pametan bi prešao na drugu stranu i vratio se autobusom kojim je i došao. Ali ja ne odustajem. Ovo vece sam planirala danima.

- Kako da se vratim i stignem do Cukarice? Upitah izlazeci. Mlad covek rece: osamnaesticom, jednu stanicu, posle pedesetica.

- Pokazacu vam.

- Valjda zna! A šta ima da pokazuje, znam i ja šta je jedna stanica. Na vidiku ni jednog autobusa.

- Da kupim ja još karata. Za svaki slucaj. Ulazim u prvu piljarnicu. Molim vas tri karte! I kako da se vratim na Cukaricu?

- Možete pedeseticom, pa još peške trista metara, rece prodavac. Ipak stiže osamnaestica. Za jednu stanicu i ne trošim kartu. Silazim, prelazim preko ulice, cekam drugi prevoz.

Prolaze taksisti, najlakše bih stigla. Koliko li to košta i ne mislim. Prolaze autobusi. Gde li koji ide, pojma nemam. Pitam gospodu do sebe. Žena mi rece da je najbolje da udem u osamnaesticu pa da sidem pre Mostara. Da ne silazim niz stepenice. Mrak je.

- Tu prolaze svi autobusi za Cukaricu.

I ne pade mi na um da je to glupost, jer zašto bi se zvala petlja ako idu svi na istu stranu. Prolazila sam mnogo puta, imam orijentaciju, ali pod utiskom price iz autobusa, nikako da se saberem. U glavi slažem pricu. Verovatno je covek ostao sam. Cuvena beogradska firma konfekcije, propala. Stan, koji je srecom zaslužio, prepisao cerci. Ovlastio je na penziju, samo da ga smesti u dom. A dom, verovatno u njegovoj glavi bio lepši, nego stvarno. I sada, ponekad izade, bez pitanja, onako za svoju dušu da se prošeta gradom. Ude žena u pedeseticu. Mogla sam i ja. Vidim vreme odmaklo. Morala sam odavno da stignem gde sam krenula.

- Zalutala sam u Beogradu, ali ne odustajem, javljam prijateljici, sa kojom je trebalo da se nadem.

I ucinih kako mi je receno.

- Koliko ima stanica do Mostara? U novom autobusu opet pitam. Ima prilicno, rece mladi covek. I gledam, da opet ne omašim. Sidoh kod Klinickog centra.

Na stanici malo ljudi. Hladan vetar. A gradski autobusi retki. Razmišljam... Cuvari zavicaja. Zanimljiv naslov knjige.

- Mnogo je ljudi u Beogradu, ostavilo svoje zavicaje.

U mojoj caršiji, pešice za cas preletim sa jednog kraja na drugi. Sretnem poznata lica. Trampimo osmehe. Ispricamo se.

Pogledala sam pre polaska enciklopedije. Tražila na Internetu. Nisam našla ni u Vujaklijinom Recniku stranih reci i izraza. Htela sam da vidim znacenje reci ,, zavicaj." Naša je to rec, ocigledno. Ne secam se da nam je ucitelj objašnjavao pojam zavicaja. Verovatno je u to vreme vecina živela gde se i rodila. Ili to nije bilo važno. Pitala sam mladu uciteljicu, šta prica sadašnjoj deci. Ona rece, zavicaj je mesto i okolina gde se rodimo i neko vreme živimo, ali ne moramo tu i da ostanemo.

Naide i cuvena pedeset petica, za koju kažu ,, budi srecan kada je ugledaš." Udoh! Stigosmo do Mostara. Vidim mota prema Sajmu. Dobro je, mislim ja. Uhvatila sam najzad pravi. Vozac prica sa kolegom.

- Kakva slucajnost! Kolega iz moje caršije! Kako je svet mali?

A ja se umorila od presedanja i kucanja karata. Pitam za Cukaricu a on rece, idem na Zvezdaru. Nego evo, sidite pa sacekajte, dvadeset tri. Onaj isti u koji nisam ušla na pocetku. Opet gužva. Autobusi cesti. Dvadeset trojke nema.

A ko su cuvari zavicaja? Pade mi na um. Šta ako svi odu? Da li je zavicaj i ono što nosimo u sebi? Zavicaj su i grobovi. Oni ostaju. Ostaju njive. I naše kuce. Reke. I ptice. Mirisi. Nailazi pedeset jedan. Rešila sam da udem. Krecemo.

- Ide li na Cukaricu? Pitam za svaki slucaj.

- Ne znam! Kaže lepa devojka, sa osmehom, evo pitajte njega. Momak pored nje klimnu glavom. Vidim Savu, nadvožnjak, i stižem pred Dom kulture. Osam je sati. Krenula sam u pola šest. A kad je bilo sedam! Obidoh oko zgrade. Bioskop, kafic, galerija u prepravci i ugledah stepenice za naznaceno mesto. Najzad!

Ulazim na prstima. Neki vec izlaze. Prode i decak sa guslama. Izgleda, mnogo sam zakasnila. Sedam u zadnji red, da osetim atmosferu. Osim autora, ne vidim ocekivane poznanike. Ne racunam veliki poster mlade glumice na kome piše: Oj Kosovo, Kosovo. Govori autor. A dok je reci bice i nas. Delove knjige cita lepi ženski glas. Stiže i pevac sa duhovnom pesmom. Kažu, glumica zbog bolesti odsutna. Sutradan procitah u novinama, bila je na drugom mestu! Svejedno, autor je lepo i toplo govorio iz duše. Odužilo se za one koji su došli na vreme. Kažu da je pocelo sa zakašnjenjem. Na kraju knjige...vojska krece da odbrani narod, teritoriju i svetinje. I zapevaše, Vostani Serbie. Prisutni poceše da ustaju. Ustadoh i ja.

ŠIFRA: „2112", Ljiljana Milosavljevic, Smed. Palanka

U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC PROMOVISANA KNJIGA EMILA SIORANA

PRIRUCNIK O STRASTI

U izdanju edicije “Branicevo” prošle godine iz štampe je izašla knjiga Emila Siorana koju je preveo i priredio Petar Krdu. Na prošlonedeljnoj promociji u Centru za kulturu Požarevac urednik edicije, Aleksandar Lukic rekao je da Sioran, rumunski pisac, pesnik i filosof, pored Nicea i Berdajeva, spada u one stvaraoce koji su najznacajniji za evropsku i svetsku kulturu, a da je Petar Krdu jedan od najboljih poznavalaca njegovog dela, te da je bio licni prijatelj pisca. Knjiga sadrži eseje i kratke fragmentarne misli Emila Siorana, kao i intervjue koje je Petar Krdu svojevremeno radio sa njim. Procitan je tekst filosofa Nenada Dakovica, koji je bio sprecen da prisustvuje promociji, o znacaju Sioranovog dela.

Petar Krdu je, govoreci o Sioranu, rekao da njegove knjige govore najviše o velicini dela koje je ostavio za sobom, a da je kao licnost bio izuzetno skroman, o cemu govori podatak da nikada nije prisustvovao promociji ni jedne svoje knjige.

- Imao sam priliku da upoznam Siorana u Latinskom kvartu u Parizu, živeo je veoma skromno na jednoj mansardi. Doci do Siorana nije bilo ni malo lako, ali ja sam imao srece da dodem do nekih rukopisa koji nikada nisu bili nigde objavljeni do sada, rekao je Krdu izmedu ostalog i dodao da se radi o coveku koji je odbio da primi Nobelovu nagradu.

L.L.

JKP “PARKING SERVIS” POŽAREVAC

PARKIRANJE PO NOVIM PROPISIMA

Požarevacko Gradsko vece je na prošlonedeljnom zasedanju usvojilo nekoliko odredbi kojima se menjaju odredeni delovi Odluke o javnim parkiralištima, u cilju rešavanja problema sa prostorom za parkiranje sve veceg broja automobila, kako gradana Požarevca, tako i gradana okolnih sredina, koje gravitiraju Požarevcu.

O novoj organizaciji javnih parking mesta i ostalim aktuelnostima u ovoj oblasti, na konferenciji za medije, održanoj ovih dana, govorio je direktor JKP “Parking servis” Požarevac, Slavko Živkovic:

- Požarevac ima velikih problema sa javnim parkiralištima, posebno ulicnim parkiralištima, jer su ulice prilicno uske u centru grada. Cini se da imamo nedovoljno parking mesta, jer na teritoriji grada Požarevca ima oko 35.000 registrovanih motornih vozila. Od tog broja je, otprilike, oko 25.000 putnickih vozila, ostalo su traktori, kamioni, motorcikli... U celom okrugu je još 35.000 registrovanih motornih vozila, koja vrlo cesto dolaze u Požarevac. Iz tih razloga je i Gradska uprava, narucilac izrade Studije funkcionisanja dinamickog i stacionarnog saobracaja u gradu. Imajuci u vidu da, po postojecim urbanistickim dokumentima, ulice Tabacka caršija i Lenjinova treba da budu zatvorene za saobracaj, ta studija treba da razreši i dinamicki i stacionarni saobracaj. Studija bi trebalo da bude gotova do kraja marta. Jedan od razloga izmene i dopune Odluke o javnim parkiralištima, upravo je prilagodavanje gradskih ulicnih površina za prihvatanje stacionarnog saobracaja. Drugi razlog je to što veliki broj vlasnika vozila pokušava da izbegne placanje naknada ovom preduzecu, pa blokira druge saobracajnice i ulaze u stambene objekte. Treci razlog je uredenje javnih površina, - rekao je Živkovic.

U predlogu Odluke o javnim parkiralištima, ulicni javni parkinzi bi trebalo da se prošire na tri ulice izmecu Sindeliceve i Jug Bogdanove: Toplicina, Kosanciceva i Kneza Lazara. Tamo stanari, a i ucesnici u saobracaju, imaju velikih problema. Zbog nepropisno parkiranih vozila, vrlo cesto je zagušenje. U planu je i LJubovijska, sa izlazom na Takovsku, kao i Porecka, od rampe do pružnog prelaza ka restoranu “Gem”. U tom pravcu je Gradsko vece, na predlog Komisije za saobracaj, utvrdilo potrebu da se ulicna parkirališta prošire na te ulice.

Na predlog Komisije za saobracaj, Gradsko vece je prihvatilo i da razreši pitanje parkiranja kod Opšte bolnice Požarevac. Konacnu rec ce imati Gradska skupština, na kojoj je nedavno i potencirano rešavanje tog pitanja.

- Dosta gradana je negodovalo zbog naplate parkiranja u okruženju bolnice, jer postoji opravdana i hitna potreba da se tu vozila zaustavljaju, a nema mogucnosti da se naknada plati u toku pružanja zdravstvenih usluga. U ovoj tematici je i Dom zdravlja. Komisija za saobracaj je sagledala problem i utvrdila da ne postoje preduslovi za ukidanje postojece naplate parkiranja i napuštanje uredenog prostora neposredno ispred Doma zdravlja i bolnice. Ipak, Komisija i “Parking servis” pronašli su rešenje u tome da se ukine naplata u Prištinskoj ulici, koja izlazi na ulicu Bratstva jedinstva, sa druge strane Bolnice. Tu ima više od 40 uredenih parking mesta. Predlog je da i oni koji ne znaju koliko mogu da se zadrže, ili nemaju novca, mogu da ostave svoja vozila bez placanja naknade, - rekao je direktor “Parking servisa” Požarevac.

Došlo je i do promene radnog vremena. Umesto od 7 do 19, po novoj odluci, period rezervacije parking mesta i naplate je od 8 do 20 casova. Subotom je to vremenski period izmedu 8 i 14 casova; nedeljom je, kao i do sada, parkiranje besplatno.

- Zakon o bezbednosti u saobracaju utvrdio je primenu blokiranja nepropisno parkiranih vozila, takozvane “lisice”. U našem preduzecu još nije pocela primena tog metoda, jer još nije na nivou Ministarstva donet pravilnik o citavoj proceduri, - kaže Živkovic, dodajuci:

- Poseban segment je “blokovsko” parkiranje. Stambeni blokovi nisu uredeni, ima velikih problema oko parkiranja vozila stanara, u 99% slucajeva parking mesta im blokiraju druga lica. Mi smo predložili u ovom aktu, a našim Planom i programom za ovu godinu izdvojili smo tri miliona dinara za uredenje parking prostora u jednom bloku. “Pilot projekat” ce biti Knez Milošev venac, dakle, Branicevski skver. U Direkciji za izgradnju je u toku izrada Plana detaljne regulacije. Usledice i procedura usvajanje tog dokumenta, nakon cega cemo mi pristupiti uredenju tog prostora. Ocekujemo da Fond za ekologiju ucestvuje sa još tri miliona u uredenje zelenih parkovskih površina i mobilijara, kako bi taj blok bio u potpunosti ureden. Mi imamo “ulicne stanarske kartice” za ulice u neposrednoj blizini stambenih objekata, zgrada i kuca. Naknada je bila 540 dinara mesecno. Predložili smo da za stanare naknada bude 50% tog iznosa. Ukoliko takav “pilot projekat” uspe, a ocekujemo da hoce, takvu ideju cemo realizovati i u drugim blokovima, - kaže direktor JKP “Parking servis” Požarevac.

Minulih dana, istaknuto je u obracanju javnosti, snežne padavine su poprilicno ometale redovne aktivnosti “Parking servisa”. Zatvoreni parkinzi su održavani u neprekidno cistom stanju, dok su ulicni parkinzi cišceni rucno, odmah po prestanku padavina. Valjalo je ukloniti i sneg koji mašine pri cišcenju kolovoza ostave na obeleženim parking mestima, ne retko zatrpavajuci i vec parkirana vozila. Na tome su se angažovali radnici koji vrše ulicnu naplatu parkiranja i, koliko je bilo moguce, ulicni parking prostori su bili u funkciji.

Iz “Parking servisa” najavljuju povecanje cena parkiranja od marta. Jednokratna placanja bice uvecana za 6%, dugorocni zakupi ostace na nivou iz prošle godine. Menja se i visina naknade za odnošenje vozila “paukom”: kako, po novom Zakonu o bezbednosti u saobracaju, tu oblast ureduje Vlada Srbije, ovom preduzecu je stigla uredba po kojoj je cena za uklanjanje “prosecnog vozila” 9.000 dinara. Požarevacki “Parking servis” ocenjuje da je to previsok iznos, pa ce tu cifru, po dobijenoj saglasnosti Gradskog veca, umanjiti za jednu trecinu. To je, ipak, skuplje od sadašnjih 4.000 dinara. Za džipove, Vlada je utvrdila visinu naknade za odnošenje u visini od 20.350 dinara, takode ce se primenjivati za trecinu umanjena cena.

Na sednici Skupštine Grada Požarevca, održanoj u petak, odbornici su razmatrali predlog novog cenovnika usluga “Parking servisa”, o cemu cemo opširnije pisati u iducem broju lista “Rec naroda”.

Dragan Milenkovic

JP “TOPLIFIKACIJA” POŽAREVAC

JOŠ JEDNA KVALITETNA GREJNA SEZONA

- Sem dva kraca zastoja, u dosadašnjoj isporuci toplotne energije ove zime, drugih problema nije bilo –Ovogodišnja gradevinska sezona pocinje radovima na lokacijama “Sinjska”, “Zelengorka”, “Vidinska 25” i “Dunavska 61”--Za ovu godinu predideno 12 novih, potencijalnih zona za toplificiranje

Ovo je dvadeset i cetvrta grejna sezona koja protice u JP “Toplifikacija” Požarevac, a cetrnaesta kako kostolacke termoelektrane putem vrelovoda isporucuju toplotnu energiju Požarevcu, Kostolcu i jednom manjem broju korisnika u Klenovniku. S obzirom na to da je veci deo zime vec za nama i da prošlonedeljne visoke temperature najavljuju period kada u “Toplifikaciji” pocinju sa pripremama za remonte, obratili smo se Branislavu Stanisavljevicu, pomocniku direktora za tehnicka pitanja za ocenu kvaliteta dosadašnje isporuke toplotne energije:

-Ova 24. grejna sezona u našem preduzecu pocela je 13. oktobra prošle godine u skladu sa Odlukom o uslovima i nacinu distribucije toplotne energije i na osnovu spoljnih temperatura registrovanih u prethodnim danima. Istovremeno, ovo je 14. grejna sezona kako toplotni izvori iz kostolackih termoelektrana isporucuju toplotnu energiju Požarevcu i jednom manjem broju korisnika u Klenovniku i otprilike 12 zona u Kostolcu je prikljuceno na vrelovod. Pocetkom grejne sezone i pre mesec dana, dakle u dva navrata, imali smo dva kraca zastoja u isporuci toplotne energije jednom broju potrošaca u blizini Kasarne na potezu od zgrade “Stakoreklam” duž ulice Šeste licke do OŠ “Desanka Maksimovic” zbog registrovanih curenja i sanacije curenja na glavnom toplovodu za taj deo grada. Inace, ostali delovi mreže, posebno primarne, funkcionišu dobro, naše ekipe svakodnevno obilaze toplopredajne stanice, tu i tamo vrše se jutarnje dopune u cilju održavanja pritisaka u sekundarnim mrežama. Najcešce prisutni problemi grejanja su u objektima zajednickog stanovanja gde postoje stare instalacije i ljudi ne shvataju da one pripadaju stanarima koji su u obavezi da brinu o njima putem angažovanja firmi kvalifikovanih za održavanje takvih instalacija. Vrlo mali broj saveta stanara funkcioniše i u poslednje vreme smo sve rede u prilici da izlazimo u susret gradanima jer nam to stvara dodatne troškove i traži angažovanje jednog veceg broja ljudi. Iz tih razloga, u skladu sa ugovorima koje smo sklopili sa našim kupcima, definisane su granice održavanja sistema. Ubuduce, kroz zajednicki rad sa ljudima nastojacemo da isporuku toplotne energije ucinimo još kvalitetnijom i da gubitke vode u sekundarnoj mreži svedemo na minimum, istice Stanisavljevic.

Dugovanja preko 120 miliona

Zahvaljujuci dobrom radu kostolackih termoelektrana, visokoj pogonskoj spremnosti oba bloka u Kostolcu, i ove zime isporuka energije tece kontinuirano, bez dnevnih i nocnih prekida. Grejanje u stanovima i objektima dakle, radi 24 sata dnevno, i u skladu sa kolicinom isporucene toplotne energije, a imajuci u vidu cenovnik drugih gradova, Požarevac i potrošaci koji su prikljuceni na vrelovod Kostolac – Požarevac, zaista imaju razloga da budu zadovoljni. Ovu zimu karakterišu snežni dani i niske temperature tokom puna dva i po meseca, tako da je kvalitetna i kontinuirana isporuka toplotne energije prava blagodet.

-Možemo da kažemo da smo polovinu grejne sezone ostavili za nama i prakticno po isteku februara i pocetkom marta pocinju pripreme za remont, odnosno za sve one planske aktivnosti koje su predvidene za ovu godinu u cilju održavanja kvaliteta isporucene toplotne energije korisnicima i ocuvanja pouzdanosti rada toplifikacionog sistema sa zonskim toplopredajnim stanicama i sekundarnim mrežama, napominje Stanisavljevic.

Kao i sva ostala javna preduzeca, i “Toplifikacija” ima probleme u naplati potraživanja od korisnika za izvršene usluge. Dugovanja iznose preko 120 miliona dinara. Odnos pravnih dužnika prema fizickim licima je pola-pola. Komercijalna i pravna služba “Toplifikacije” blagovremeno upozoravaju dužnike i tromesecno vrše utuženja neredovnih platiša, koji se i pored upozorenja, ne odazivaju i ne izmiruju svoje obaveze. Takvim svojim ponašanjem oni ugrožavaju poslovanje preduzeca i rad sistema kao celine, odnosno oni na taj nacin ugrožavaju i ostale potrošace koji su uredne platiše.

-Mi smo prinudeni da prvo kroz upozorenja a potom i utuženja reagujemo da bismo naterali gradane da svoje obaveze po osnovu isporucene tolpotne energije izvrše. U svakom slucaju to je naš stalni posao na kome posebno rade naše služba i o efektima obaveštavaju Upravni odbor i Gradsku upravu.

Širenje mreže na dvanaest novih lokacija

Zbog kašnjenja pripremnih poslova za pocetak radova na širenju toplifikacione mreže, prošle godine nisu zapocete investicije na cetiri planirane lokacije za koje je Fond za zaštitu životne sredine obezbedio dodatna sredstva, a gradani potpisali predugovore. To su lokacije u ulici Sinjskoj sa zonskom toplopredajnom stanicom i lokacija u ulici Zalengorskoj, gde se takode gradi sekundarna mreža i zonska toplopredajna stanica. Lokacije “Dunavska 61” i “Vidinska 25” su adrese zonskih toplopredajnih stanica koje su vec izgradene i u funkciji i gde sa prvim danima ove gradevinske sezone pocinje izvodenje radova. Razlog zbog koga se na ovim lokacijama nije radilo prošle godine iako je bilo planirano leži u nesprovodenju procedure javnih nabavki i dobara. Pošto je taj posao sada priveden kraju, pristupice se izvodenju gradevinskih i mašinsko-montažnih radova sa prvim danima ovogodišnje gradevinske sezone. Uz sve ovo dodajmo da je na ovim lokacijama rec o negde 150 - 160 novih prikljucaka u zonama sa individualnom stambenom gradnjom.

Pored prenetih lokacija iz prošle godine,Toplifikacija” ce se ove godine angažovati na širenju mreže u još nekoliko novi zona. --U programu rada za ovu godinu naše javno preduzece ima 37-38 potencijalnih lokacija na kojima je moguca gradnja imajuci u vidu ispunjenost prvog i osnovnog uslova - da gravitiraju vec izgradenim delovima toplifikacione mreže i da su preliminarna anketiranja gradana sprovedena. Medutim, kada smo sagledali efekte anketa koje su sprovedene u tim delovima grada i kada se odziv uporedio sa troškovima gradnje i visinom nedostajucih sredstava, mi smo ovih dana delegirali listu od 12 potencijalnih lokacija koje su iz tehno-ekonomskih razloga najisplativije. Prvi je uslov bio da te lokacije gravitiraju vec izgradenim delovima toplifikacione mreže, drugi da je odziv gradana preko 70 posto, treci uslov je da je ucešce gradana u troškovima gradnje znatno vece u odnosu na druge delove grada. Ta lista sa delegiranih 12 lokacija i pratecom dokumentacijom koju zahteva gradski budžetski Fond za zaštitu životne sredine, dostavljena je nadležnoj komisiji koja ce to razmotriti i ocekujemo narednih dana rezultate da bismo znali za koje lokacije se opredeljuju sredstva. Novina u radu ovog Fonda je što je od ove godine njegova obaveza da takvu listu dostavi republickom Ministarstvu za ekologiju koje vrši proveru ispunjenosti propisanih uslova i, ako nema primedbi, daje saglasnost na listu. Sredstva iz Fonda su strogo nemenski opredeljena, odnose se na odredeni deo grada, na odredenu lokaciju, sve u cilju da se zatvori finansijska konstrukcija i steknu finansijski uslovi pored svih ostalih neophodnih uslova za pocetak aktivnosti na sprovodenju procedure javnih nabavki, dobara i usluga, saznajemo od Stanisavljevica koji na naše pitanje da li ce se u ovoj godini menjati cena prikljucka na toplovod, odgovara:

-Cene prikljucaka, za sada, uprkos silnim kolebanjima dinara u odnosu na evropske valute i rasta cene materijala sa kojima se izvode radovi, ostaje nepromenjena. Prisutan je pad cena gradevinskih i mašinskih radova, verovatno zbog nedostatka posla, trenutno je mali broj firmi u prilici da radi. U svakom slucaju za sada nema najava o korekciji cene prikljucka. Da podsetim, to je 10.124 dinara po kilovatu snage instalacije za objekte individualnog stanovanja sa uracunatim PDV-om . Ta cena je prakticno petina od pune cene, što znaci da na dinar koji za prikljucak daju gradani mi moramo da obezbedimo dodatna cetiri dinara kako bi se zatvorila finansijska konstrukcija i stekli uslovi za gradnju, rekao je Stanisavljevic.

KLENOVNIK I CIRIKOVAC

Seoska mesna zajednica Klenovnik je ugovorom sa PD “TE KO Kostolac”, Opštinom i dva fonda, krajem prošle godine obezbedila odredena sredstva, a ostatak para od nekih pedesetak miliona obezbeduje u ovoj godini kako bi se zatvorila finansijska konstrukcija i ispunili finansijski uslovi za gradnju preostala 264 prikljucka u selu. Od tehnickog direktora “Toplifikacije” saznajemo da su u toku postupci oko pribavljanja potrebne dokumentacije za izdavanje odobrenja za gradnju primarne toplifikacione mreže u ovom selu. Javno preduzece po tom ugovoru ima obavezu da vodi kompletan inženjering, pocev od javnih nabavki dobara pa do izbora izvodaca, puštanja mreže u rad i predaje buducem nadležnom distributeru toplotne energije.

I Savet mesne zajednice Cirikovac vodi aktivnosti na prikupljanju potrebne dokumentacije oko pribavljanja odobrenja za realizaciju prve faze izgradnje toplifikacione mreže u toj mesnoj zajednici. Sredstvima koja su dodeljena u prošloj i skromnim sredstvima koja se ocekuju u ovoj godini zatvorice se finansijska konstrukcija za izgradnju glavnog voda od vrelovoda Kostolac-Požarevac. Mesto prikljucenja je kod fudbalskog igrališta, išlo bi se ulicom Veljka Dugoševica do Osnovne škole, i tu bi se stalo. U zavisnosti od toga kako se kasnije budu obezbedivala sredstva, širice se mreže u ovom selu.

M.P.

LEGENDE TRADICIONALNO

Proteklog cetvrtka je u velikoj sali Centra za kulturu koncert održala grupa “Legende” koja je puna dva sata zabavljala raspoloženu požarevacku publiku. Koncert koji je vec tradicionalan obuhvatio je dobar deo repertoara popularne grupe koja na originalan nacin izvodi izvornu i svoju muziku.

PROMOCIJA KNJIGE MIRJANE MITROVIC

MESECARI IZ MARGUMA

Roman “Mesecari iz Marguma” Požarevljanke Mirjane Mitrovic promovisan je proteklog petka u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrovic”, uz prisustvo brojne publike. Autorku su predstavile Beba Stankovic, direktorka biblioteke i Tatjana Živkovic koja je na celu zavicajnog odeljenja. O romanu je govorio književni kriticar, urednik izdavacke kuce “Laguna” iz Beograda Petar Arbutina koji je na samom pocetku istakao da roman mnogo više govori o Požarevcu nego što se po naslovu može zakljuciti. Roman opisuje period u razvoju Rimskog carstva koji je po mnogo cemu specifican, a radnja se odvija u tadašnjem gradu-vojnom loguru Margumu koji je kontrolisao zapadnu granicu odbrane velike rimske imperije, kaže Arbutina. On dodaje da se radi o retkoj, epistolarnoj naratorskoj formi, radnja se odvija kroz prepisku glavnih junaka, Julije Mas i sudije Gaja Flavija koji u Margum dolazi po kazni. Julija Mas, udata za Kornusa Masa, mesecareci odlazi u kucu Gaja Flavija i na taj nacin se glavni junaci upoznaju. Arbutina takode istice znacaj snova koji su lajtmotiv ovog književnog dela.

Autorka je procitala odlomak iz romana, a podsecanja radi treba reci da je ova Požarevljanka do sada objavila roman “Autoportret sa Milenom” u izdanju BIGZ-a koji je imao ukupno tri izdanja, zbirku prica “Sveto stado”, roman “Emilija Leta” u izdanju beogradskog “Platoa” koji je, kao bestseler, bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Za izuzetan doprinos razvoju kulture dodeljena joj je Zlatna znacka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije 1991.godine.

L.Likar

HUMORESKA

MUŽA

Svašta se dešava ovde i danas, kao da je, daleko bilo, neka necastiva sila umešala prste; ma, boga mi, i ruke! Jer, pobiše se sveštena lica, srpski monasi, i to pokazavši visok nivo pesnicenja. Dabome, njih ce bog kazniti, packama po... ruci.

Pa, onda, mecka je videla senku, te nije videla, a izašla je iz pecine i zimskog sna... Da li po mecki ili ne, uglavnom, bice još zime. A u Srbiji,brale, i Zoološkom vrtu ima još dogadaja, tako da oni koji ne gledaju samo TV i svoja posla, zabadaju nos i u štampane stvari.

- Je l si citao, o, bože, svašta... Pa, ja prosto ne mogu da verujem!

- Ne, ne citam štampu, a od knjiga zadnju sam procitao“Crveni ban“ od Vuka.

- E, vidiš, Vuk je pomuzao jarca!

- Cekaj, bre, vuk je valjda pojeo kozu?

- A, ne, ne, vidim da nisi obavešten o ovom dogadaju, možda jedinstvenom u svetu i od naših silnih problema i to zlo da nas zadesi!

- Kaži, najzad, o cemu se radi?

- Eto, ne znaš! Pa, Vuk, direktor beogradskog ZOO vrta, pomuzao je jarca!

- Cekaj, bre, polako, je l to neka basna? Ja znam da država muze narod; oni što su na državnim jaslama muzu radnike; mene žena muze za pare, ali, mislim, da se muze jarac... To je kao ona prica kad je Musa jarca, a ovo sad- Vuk!

- Jeste, ima i slika. Uhvatio covek jarca i muze ga.

- Kako to, zašta ga uhvatio, da izvineš?

- Za vime i sise! Taj cudni jarac daje mleko.

- Da l nije to neka druga tecnost?

- Nije. Ispitali doktori da je to mleko kao u koze.

- Znaci, taj jarac je sad koza?

- Nije. On je i dalje jarac, ali ima mleko. Zamisli, covece, i to baš nama da se desi!

- Ja znam kad se jedan seljak napio, pa muzo bika, ali ovo je nešto drugo.

- I to mleko od jarca piju jarici.

- Šta znaju jarici! Nego, ja sam cuo da su naši naucnici uspeli da naprave svinju koja ce imati meso kao riba!

- Od svinje da naprave ribu!?

- Da, da, specijalnom hranom prase i svinja ce imati meso kao ribe i to one iz morskih dubina!

- E, svašta! Nego, idem ja da pomuzem jednog ovna!

- A ja odoh do obora da upecam jednog vepra!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Srpski monasi su pokazali kako se bori za crkvu!

- Svi su bili kao jedan dok je bio jedan!

- Štrajkaci su se vratili na posao neobavljena posla!

- Ima i ateista koji se pridržavaju posta. To su oni siromašni!

- Vi ste najbolji!- govorio je cesto sebi.

Miodrag Lazarevic