Header

PRVA SEDNICA VECA GRADSKE OPŠTINE KOSTOLAC

KOREKTNO I JEDNOGLASNO

- Spreman Statut- „mali Ustav“ Gradske opštine Kostolac

Prvo zasedanje Veca novoformirane Gradske opštine Kostolac održano je u cetvrtak, 4. fabruara.

Na dnevnom redu bilo je šest tacaka, od kojih isticemo Statut GO Kostolac i formiranje resora za pet oblasti. Dakle, pretežno su u pitanju proceduralne obaveze radi formiranja svih bitnih elemenata za funkcionisanje Gradske opštine.

Odlucivalo se jednoglasno, a dosadašnja opšta ocena je da se radi korektno i konstruktivno.

Dnevni red

Zasedanjem je predsedavo predsednik Gradske opštine, Vladimir Vila, zajedno sa zamenikom, Aleksandrom Popovim. Osim njih dvojice, Vece cini još petoro clanova, koji su izabrani na drugom skupštinskom zasedanju GO Kostolac, od 29. januara, i to su Dušan Despotovic iz Kostolca, Marko Jelcic iz Kostolca, Mirko Marjanovic iz Starog Kostolca, Bora Živkovic iz Petke i Siniša Živkovic iz Kostolca.

-Prva sednica Veca protekla je u zadovoljavajucem tonu, sasvim korektno. Sve odluke su donete jednoglasno. Opšta je ocena da smo radili dobro, kako cemo nastojati da bude i nadalje, kaže prvi covek GO Kostolac i predsednik Veca GO Kostolac, Vladimir Vila.

Na dnevnom redu bio je predlog Statuta Gradske opštine Kostolac, Odluke o upravi GO Kostolac, potom, odluke o naknadama odbornika Skupštine, clanova skupštinskih radnih tela, clanova Veca i clanova radnih tela Veca GO Kostolac, zatim, poslovnici o radu Veca i Skupštine GO Kostolac, kao i predlog o formiranju mesnih zajednica na teritoriji GO Kostolac.

Odluke

Odmah posle konstitutivne sednice Skupštine GO Kostolac, 29. januara, zbog hitnosti da se sva dokumenta usvoje, kako bi Gradska opština Kostolac mogla u pravom smislu da profunkcioniše, zakazano je Gradsko vece, konstatuje Vladimir Vila i dodaje:

-Na dnevnom redu su bile sve odluke i materijali koji su bitni za dalji rad. Najznacajnija tacka je Statut Gradske opštine Kostolac, koji je naš „mali Ustav“. Mi smo predlog usvojili i uvršten je na dnevni red Gradskog veca grada Požarevca, koje ce biti održano 11. februara. Ocekujemo da i predlog za Gradsko vece i poslovnik o radu Skupštine GO, kao i odluke o mesnim zajednicama produ kroz Vece grada Požarevca, nakon cega idu na Skupštinu grada Požarevca, koja je zakazana za 19. februar. Ti su dokumenti vrlo bitni za celokupne naše aktivnosti. Cekamo na saglasnost Skupštine u Požarevcu. Potom se ti dokumenti vracaju na Skupštinu GO Kostolac, na kojoj ce biti donete konacne odluke. Tackom o naknadama nacelno je definisamo ko, u skladu sa Statutom, ima pravo na novcanu naknadu, dok ce konacne cifre tek biti utvrdene, u dogovoru sa gradom Požarevcom.

-Ocekujemo da kada konacno usvojimo naš Statut možemo da raspišemo i konkurs za postavljanje nacelnika Gradske uprave, zatim, da uradimo sistematizaciju i da paralelno sa tim radimo na izradi budžeta za 2010. godinu. Tako da cemo u vrlo kratkom roku da ispunimo sve potrebne uslove ne bismo li smo poceli konkretno da radimo, najavljuje Vila i dodaje:

-Usvojili smo i odluke o formiranju pet resora pri Gradskom vecu GO Kostolac. Za njihove aktivnosti bice zadužen po jedan clan Veca. U pitanju su Resor za socijalnu politiku, za koji je zadužen Dušan Despotovic, Resor za kulturu, sport i turizam, koji je zaduženje Marka Jelcica, Resor za malu privredu, zaduženje Mirka Marjanovica, Resor za društvene delatnosti, zaduženje Bore Živkovica, i Resor za plan i razvoj, za koji je zadužen Siniša Živkovic. Medutim, za one delatnosti i oblasti koje nismo mogli da obuhvatimo pomenutim resorima, s obzirom na to da je kapacitet Veca ogranicen na broj njegovih clanova, mi cemo posle usvajanja Statuta formirati stalna i povremena radna tela Veca i Skupštine. Tako da cemo moci da se posvetimo vecem broju delatnosti koje su bitne za gradane Gradske opštine Kostolac.

A. Maksimovic

NEDOSTATAK SPORTSKIH DVORANA

PAD FIZICKE SPOSOBNOSTI NACIJE

Možda ce vas zacuditi naslov koji sam odabrala, posebno gledajuci na uspehe naših sportista u Evropi i svetu, ali mislim da je takav naslov upravo najadekvatniji onome što želim da prenesem na sve one koji budu citali ovaj tekst.

Bez obzira na sve što naši sportisti postignu, cinjenicno stanje je da su to pojedinci koji su svojom ljubavlju prema sportu i sopstvenim zalaganjem i odricanjima došli do takvih rezultata. Medutim, i dalje stoji cinjenica da su školska deca u Srbiji sve manje fizicki spremna, da izbegavaju fizicku kulturu i da su u porastu sve vrste deformiteta kicme kao posledica nebavljenja fizickom kulturom, odnosno nespremnošcu mišica da izdrže duga sedenja u školskoj klupi, nošenje preteških torbi, itd. Mnogi su se bavili statistikom koja to dokazuje, pa se ja ovde time necu baviti, jer smatram da se više treba baviti iznalaženjem rešenja nego upornim ponavljanjem cinjenicnog stanja. Mislim da bi ministarstvo sporta trebalo više da se pozabavi ovom problematikom kojom se ja vec dugo privatno bavim kao profesor fizicke kulture, kao organizator programa u Sportskom centru, a u krajnjem slucaju i kao majka. Možda sam se zato odlucila da nešto od toga stavim na papir i da se ponadam da ce se neko od onih koji mogu da uticu zainteresovati za sadržaj ovoga teksta.

Skoro je u vestima u javnim medijima nakratko pomenut ovaj problem, nedostatak sportskih dvorana, nedostatak grejanja u tim halama, izbegavanje fizicke kulture...itd. Medutim, ovaj problem postojao je i ranijih godina ali nam je nacija bila fizicki spremnija. Šta se to promenilo??? E to je ono cime cu se ja više baviti u ovom tekstu, mada sigurno necu izostaviti da je potrebna izgradnja novih sportskih hala i sala, novih zatvorenih i otvorenih bazena, novih klizališta, sportskih terena i sportskih staza, opremanje istih, posebno sa gimnastickim spravama koje svuda nedostaju a jako su skupe.

Mnogo toga se promenilo u odnosu na ranije godine, a ja cu se potruditi da navedem neke od primera:

1. Nekada su sportski sadržaji bili retka vrsta gradskih dogadaja i mesta gde se omladina mogla okupljati i družiti. Danas, u eri kompjutera, tv zabava, žurki u kaficima... sport je negde u zapecku, i omladina mu se retko okrece.

2. Nekada su školske sportske sekcije bile besplatne i skoro obavezne, danas ne postoje više, a termine škole izdaju privatnim sekcijama koje se naplacuju.

3. Nekada je sistem vrednosti bio drugaciji, pa je uspešan sportista bio idol, a mediji su više vremena posvecivali njima, danas su nam mediji puni tekstova o pevacima, ucesnicima velikog brata, farme, o kriminalcima ...itd

4. Nekada su deca kasnije sazrevala, pa je bilo dovoljno da prvi pravi, obavezni kontakt sa fizickom kulturom imaju u petom razredu osnovne škole, a danas su u to vreme oni vec upoznati sa drugim sadržajima, pa je za sport vec kasno...

5. Nekada su sportski centri bili puni rekreativaca mladih generacija, a danas su rekreativci pretežno u dobi preko 40 godina.

6. Nekada je bilo mnogo radnickih sportskih igara, sada ih skoro nema...

Šta možemo da popravimo u vezi svega ovoga ? Sa veoma malo truda, dobre volje i promene režima u školstvu, mnogo toga.

Prvo je potrebno da se uvede obavezna nastava fizicke kulture mnogo ranije - cak u vrticima, zatim da se obezbedi da se zaista sprovodi nastava u periodu od 1. – 5. razreda osnovne škole, zatim da se pooštre kriterijumi za oslobadanje od nastave fizicke kulture ( odnosi se na lekare koji olako oslobadaju ucenike ove nastavne jedinice). Potrebno je pored zabrane direktorima škola da izdaju školske sportske sale i terene klubovima i privatnim sekcijama, vršiti kontrole, jer se to ipak dešava i prosto je praksa u svim školama. Potrebno je uvesti obavezu profesorima fizicke kulture da u svojoj školi drže besplatne sportske sekcije. Sve ovo bi doprinelo da se deca mnogo ranije upoznaju sa sportom, da ih opije sportski takmicarski duh, kako ih kasnije ne bi opijali alkohol i droge.

Potrebno je uraditi sve što je moguce u saradnji sa medijima da se što manje podižu na pijedestal negativne vrednosti, a potenciraju i protežiraju prave vrednosti, posebno u sportu.

Potrebno je podici na viši nivo bazne sportove koje deca mogu upražnjavati od malih nogu. Ovo bi moglo da se uradi u svakoj opštini u saradnji sa gradskim vlastima, jer tamo vec postoje komisije za sport gde u 90% slucajeva nema ni jedanog profesora fizicke kulture. Te komisije bi mogle da deo novca opredele za programe koji bi pratili ovu problematiku i konkretno je rešavali.

Skoro su zamrle radnicke igre, preduzeca ne odvajaju više sredstva za rekreaciju radnika, cime se i radna sposobnost i životni vek skracuju. Možda bi bilo moguce uvesti obavezu vecim firmama da uplacuju rekreaciju za svoje radnike, što i njima ide u prilog.

Potrebno je organizovati javne tribine ili TV emisije koje ce se baviti ovom problematikom.

U predhodnom delu teksta sam pomenula da su rekreativni korisnici Sportskog centra „Požarevac“ ( a verujem da je situacija slicna u svim sportskim centrima),pretežno u dobi od preko 40 godina. To upravo ukazuje da se naša omladina više ne bavi sportom (osim onih koji vec treniraju u nekom klubu). Skoro da i nema onih mladih koji se bave rekreativno nekim sportom. Upravo zbog toga moramo pod hitno nešto uraditi po tom pitanju, jer ce ovakvim tempom opadanja interesovanja prema sportu, sa smenom generacija neminovno doci do još veceg procenta fizicke nesposobnosti cele nacije.

U poslednje vreme se puno pažnje posvecuje iznalaženju rešavanja problema bolesti zavisnosti.... To je kompleksna i složena materija u kojoj je potrebno ukljucivanje svih mogucih faktora, pocevši od roditelja, nastavnika, profesora, lekara policije... I sve to je, puno puta opet nedovoljno, jer je bolest uzela maha. Zato je najbolje rešenje upravo po onoj staroj narodnoj izreci „ Bolje spreciti, nego leciti“, znaci raditi na celokupnom državnom sistemu poboljšanja uslova i mogucnosti koje ce decu okrenuti ka sportu na vreme, pre nego dodu u kontakt sa svime onime što ulica nudi...

Organizator Sportskog centra „Požarevac“, Prof. Fizicke kulture, Markovic Margita

AKCIJA SRPSKE NAPREDNE STRANKE

MILION POTPISA ZA RASPISIVANJE IZBORA

Prošlog utorka Srpska napredna stranka je na teritoriji citave Srbije pocela akciju sakupljanja milion potpisa za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Tim povodom na štandu ispred “Bambijeve slatke kuce” novinarima se obratio Veroljub Arsic, narodni poslanik i poverenik SNS-a za Branicevski okrug: “Na teritoriji Branicevskog okruga trenutno imamo deset punktova, a na teritoriji grada Požarevca tri punkta i mogu da kažem da je odziv gradana odlican. To nam govori da je neraspoloženje gradana prema aktuelnoj vlasti veliko i da gradani žele da na vanrednim parlamentarnim izborima iskažu svoju novu politicku volju, za novu Vladu koja bi vodila Republiku Srbiju.

Cilj akcije je da se sakupi milion potpisa i prema nekim našim procenama sa ovakvim odzivom za to ce nam biti potrebno oko mesec dana. Tada cemo videti kako ce aktuelna vlast da reaguje na to, da milion gradana smatra da oni ne zaslužuju da vode dalje Srbiju. Ako bude potrebno sakupicemo i više potpisa dokle god se vanredni parlamentarni izbori ne raspišu.

D.Dinic

Potpisan predugovor sa kineskom kompanijom CMEC o ulaganju u kostolacku energetiku

Posao vredan milijardu i 251 milion dolara

- Paket projektima predvidena su ulaganja u kapitalne remonte i modernizaciju blokova Termoelektrane „Kostolac B“, projekat odsumporavanja ovih blokova i projekat proširenja kapaciteta kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje sa izgradnjom treceg bloka u pomenutoj elektrani

U sredu, treceg februara, u Vladi Republike Srbije potpisan je predugovor o ulaganju kineske kompanije CMEC u dalji razvoj kostolacke energetike. Predugovorom, koji su u ime „Elektroprivrede Srbije“ potpisali Dragomir Markovic, generalni direktor i Dragan Jovanovic, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i u ime kineske kompanije CMEC Jin Ðunšeng, predvidena su ulaganja u tri paket projekta u Kostolcu.

Prvi paket projekat, cija realizacija krece ove godine, predvida ulaganja u kapitalne remonte i modernizaciju dva postojeca bloka u Termoelektrani „Kostolac B“, realizaciju projekta odsumporavanja na njima i projekat povecanja kapaciteta kopa „Drmno“ na 12 miliona tona uglja godišnje sa izgradnjom bloka B-3 snage od 350 do 600 megavata. Vrednost predugovora, za ciju ce realizaciju sredstva u visini od 85 procenata obezbediti kineske banke sa kamatom koja na godišnjem nivou, kako je najavljeno, nece biti veca od tri odsto, je milijardu i 251 milion dolara. Preostalih 15 odsto sredstava obezbedice elektroprivreda iz sopstvenih izvora. Rok za otplatu pomenutog kredita je 15 godina a pocek je do pet godina u zavisnosti od realizacije pojedinih projekat paketa.

Kako je rekao Dragomir Markovic, generalni direktor EPS-a, sa realizacijom projekta kapitalnih remonata i modernizacije blokova TE „Kostolac B“, elektroprivreda ce kroz njihov izlazak na nominalnu snagu dobiti dodatnih 100 megavata snage.

-Realizacijom navedenih projekata sticemo uslove da kroz povecanu tehnicku efikasnost i kroz nove kapacitete i njihovu proizvodnju, zapravo ta postrojenja sama otplate pomenuta ulaganja, reci su Dragana Jovanovica, direktora PD „TE-KO Kostolac“.

Petar Škundric, ministar za rudarstvo i energetiku u Vladi Republike Srbije, najavio je da bi pojedinacni paket ugovori mogli da budu potpisani u naredna dva meseca.

C. Radojcic

134 GODINE CRVENOG KRSTA SRBIJE

GODIŠNJICA HUMANOSTI

Šestog februara ove godine, navršile su se 134 godine od formiranja Crvenog krsta Srbije. To je bio povod da o ovoj humanitarnoj organizaciji koja uspešno deluje i u Gradu Požarevcu porazgovaramo sa njenim sekretarom, Branislavom Živulovicem.

Da podsetimo da je Crveni krst Srbije osnovan u Beogradu 6. februara 1876. godine, na inicijativu dr Vladana Ðordevica. Prvi predsednik bio je mitropolit Mihajlo Jovanovic. Zadatak Društva bio je zbrinjavanje izbeglica koje su dolazile u tadašnju Srbiju zbog bosansko-hercegovackog ustanka. Iste godine, Kneževina Srbija je na inicijativu Crvenog krsta potpisala Ženevsku konvenciju i 11. juna srpsko Društvo Crvenog krsta dobilo je priznanje od Medunarodnog komiteta CK. Istovremeno se širila mreža odbora Crvenog krsta, prikupljena su novcana i materijalna sredstva, organizovane su poljske bolnice, obucavane dobrovoljne bolnicarke za prihvat ranjenika...

Vec 1885. godine srpsko Društvo Crvenog krsta imalo je 105 pododbora. U srpsko-bugarskim ratovima te godine, Crveni krst Srbije je izdejstovao da vrhovni komandant, kralj Milan Obrenovic dozvoli transporte humanitarne pomoci evropskih društava Crvenog krsta preko srpske teritorije, stanovništvo Bugarske sa kojom je Srbija tada bila u ratu. Bio je ovo jedinstveni primer poštovanja žrtava rata i Ženevske konvencije i kao takav našao je svoje mesto u Muzeju medunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ženevi.

Osnovni principi Crvenog krsta

Misija Crvenog krsta da pruža pomoc ugroženim licima u slucaju ratnih sukoba, prirodnih, ekoloških ili drugih nesreca, da spasava ugrožene živote i zdravlje ljudi i širi znanja o medunarodnom humanitarnom pravu, da preventivno deluje i prosvecuje gradane u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i unapreduje humanitarne vrednosti u društvu. U slucaju stanja potreba Crveni krst ima zadatak da pruža socijalnu zaštitu i zbrinjavanje. Sedam je principa na kojima Crveni krst zasniva svoju aktivnost. To su: humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo i univerzalnost.

Obeležavajuci godišnjicu osnivanja i rada Crvenog krsta Srbije, važno je napomenuti da je ekipa prve pomoci ove humanitarne organizacije, u prošloj godini, cetvrti put zaredom osvojila šampionsku titulu na evropskom takmicenju u Nemackoj. Takode, Boris Tadic, predsednik Republike Srbije povodom 8. maja Svetskog dana Crvenog krsta primio je delegaciju ove organizacije, a 23. juna urucio priznanja “Najhumanija sredina” organizacijama Crvenog krsta koje su ostvarile najbolje rezultate u motivaciji dobrovoljnih davalaca krvi u Srbiji.

Govoreci o istoriji nastanka Crvenog krsta Srbije, ne smemo zanemariti cinjenicu da su temelji humanog i dobrotvornog rada nastali znatno pre 1875. godine. O tome Živulovic kaže:

- U zoru 24. juna 1859. godine nedaleko od Solferina, gradica ne severu Italije, austrijske trupe su se sukobile sa francusko-italijanskom vojskom. Nakon petnaest sati krvavih okršaja, bojno polje je ostalo prekriveno ranjenicima. NJih 40.000 ležalo je na poprištu borbe i umiralo u agoniji. Sanitetske službe nisu mogle da pomognu, jer su bile daleko od bojnog polja. Malobrojni lekari i oskudna sredstva, bili su nedovoljni. Za vecinu ranjenika nije bilo spasa. Putujuci na poslovni sastanak jedan mladi ženevski trgovac po imenu Anri Dinan naišao je na jezivi prizor. Videvši masu ranjenih on juri ulicama Solferina i moli uplašene gradane da sa njim podu na bojno polje i pruže pomoc. Ocajnicki težeci da im objasni koliko je njihova pomoc neophodna, u jednom trenutku je uzviknuo: “Tuti frateli”, što je znacilo “Svi smo braca”. Tri dana i tri noci trajala je borba za spas ranjenih i tako su stvoreni osnovni principi Crvenog krsta, saznajemo od Živulovica.

Mihajlo Dušmanic, prvi predsednik

Neposredno posle ovih dogadaja, tacnije 1875. godine, na Cetinju nastaje Odbor za pomoc nastradalim Hercegovcima kao preteca Crnogorskog društva Crvenog krsta, a vec naredne 1876. godine formira se Društvo Crvenog krsta Srbije. U Požarevcu je ova organizacija nastala posle nepunih mesec dana. Prvi predsenik Crvenog krsta u Požarevcu bio je apotekar Mihajlo Dušmanic, a clanovi Odbora Sava Mirkovic, trgovac i Milan Brankovic, prota.

- Crveni krst Požarevac ima svoju prošlost, i sada je u situaciji da predano izvršava svoje zadatke koje bih ja svrstao u nekoliko grupa. Prva je dobrovoljno davalaštvo krvi, druga je borba protiv gladi i siromaštva, odnosno rad Narodne kuhinje i prikupljanje odece, obuce i drugih potrebština, sledeci zadatak je briga o starim i invalidnim licima, slede obuka za pružanje prve pomoci gradanima i saradnja sa drugim organizacijama.

Kada je u pitanju dobrovoljno davalaštvo krvi, spadamo u red najboljih u Srbiji, sa preko 4.000 dobrovljnih davalaca krvi i procentom realizacije preko 119, 25%. Procenat dobrovoljnog davanja u odnosu na broj stanovnika iznosi 4, 77%. Narodna kuhinja trenutno opslužuje 550 korisnika. Pomoc joj pruža lokalna samouprava koja iz budžeta izdvaja znacajna sredstva. Pored Narodne kuhinje, Crveni krst Požarevac obezbeduje i druge potrebštine kao što su odeca, obuca, školski pribor... Što se tice projekta “Brige o starim licima”, zaposlili smo pet geronto domacica i one se staraju o preko cetrdeset porodica. U skladu sa novim Zakonom o bezbednosti u saobracaju i na osnovu Zakona o bezbednosti na radu, prihvatili smo se obaveze obuke gradana iz oblasti prve pomoci. Tokom prošle godine obuceno je preko 550 ljudi koji su pohadali kurs prve pomoci. Ove godine taj broj bice veci, jer na jesen krece obuka vozaca za pružanje prve pomoci. Obuka nam predstoji i za ucenike OŠ “Dositej Obradovic”. U okviru zdravstvene zaštite postoji partnerski odnos sa brojnim organizacijam kao što su Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja i Patronažna služba, Omladina JAZAS-a... Svake poslednje subote u mesecu u saradnji sa ovim organizacijama sprovodimo akcije kontrole zdravlja stanovništva, a u okviru našeg Doma Crvenog krsta, dva puta nedeljno sprovodimo kontrolu krvnog pritiska i šecera u krvi. To radimo u saradnji sa ZU “Apoteka Požarevac”, istice Živulovic koji u nastavku naglašava da se za sve ove 134 godine nije postavilo pitanje opstanka Crvenog krsta. Razlozi leže u cinjenici da je ova organizacija svoj rad iskljucivo zasnivala na sedam utvrdenih principa i da se nije bavila politikom.

M. P.

GRADSKO VECE POŽAREVCA

“PRIM” IZ KOSTOLCA JOŠ NE MOŽE U PRIVATIZACIJU

- Razdvajanje Doma zdravlja i Zdravstvenog centra

Na 32.sednici Gradskog veca, održanoj proteklog cetvrtka razmatrana su pitanja koja se odnose na planove i programe rada ustanova ciji je osnivac Skupština grada, Narodne biblioteke, Istorijskog arhiva, Fondacije Milenin dom, Narodnog muzeja, Centra za kulturu, Turisticke organizacije, Centra za socijalni rad, Gradskog ženskog hora “Barili”, razmatran je Godišnji program rada Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje “Ljubica Vrebalov”, kao i zahtev predsednika Skupštine grada za sprovodenje postupka izdvajanja Doma zdravlja iz Zdravstvenog centra Požarevac. Od ukupno 26 tacaka dnevnog reda, gradonacelnik Miodrag Milosavljevic, predsednik Gradskog veca, na konferenciji za štampu koja je održana neposredno po završetku sednice, izdvojio je pojedine, poput Odluke o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim površinama u gradu, kioska, rashladnih vitrina i bilborda; formirana je komisija koja ce se baviti ovim pitanjima, jer se vec u martu ocekuju zahtevi za postavljanje objekata ove vrste, te je potrebno uskladiti pravilnike sa novim zakonskim odredbama. Kada je u pitanju zahtev predsednika Skupštine grada o razdvajanju Doma zdravlja i Zdravstvenog centra, gradonacelnik kaže:

- Mi smo formirali jednu paritetnu komisiju koja se bavi ovim pitanjem, ali nismo zadovoljni njenom ažurnošcu, tako da smo doneli odluku po kojoj komisija treba da nam dostavi izveštaj u kojoj su fazi rada, takode smo tražili da sastav komisije bude proširen i da u njen rad bude ukljucen predsednik Skupštine Miomir Ilic i gradonacelnik. Nakon toga cemo, kada to bude bilo moguce postaviti vršica dužnosti direktora i zamenika direktora Doma zdravlja, a ocekujemo da ta deoba bude završena do kraja ove godine.

U narednih mesec dana, prema recima Milosavljevica, bice postavljena spomen ploca stradalim Jevrejima na Cacalici, a u posetu ce biti pozvan i ambasador Izraela koji ce otkriti spomen plocu. Za ovu svrhu izvojeno je 116 000 dinara.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja dostavilo je zahtev da se u što hitnijem roku odredi jedan clan komisije koja ce se baviti prodajom “Prima” iz Kostolca; Vece je donelo negativno odluku, dakle, nece biti odreden clan komisije, jer Vece smatra da imovina “Prima” i Privrednog društva Kostolac nije podeljena.

Od Udruženja gradana “Knez Mihajlo” koje ima pravo korišcenja hipodroma bice, po odluci Veca, traženo da se hipodrom vrati gradu.

L.L.

AKTIVNOSTI ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE POŽAREVAC NA PROMOCIJI ZDRAVLJA I PREVENCIJE BOLESTI U 2009. GODINI

U CILJU ZDRAVSTVENE SIGURNOSTI GRAÐANA

Zavod za javno zdravlje Požarevac je ustanova cija je prioritetna aktivnost, rad na promociji zdravlja i prevenciji bolesti, koje se baziraju na ukljucivanju svih društvenih struktura i jacanju partnerskih odnosa, a sve u cilju zaštite, ocuvanja i unapredenja zdravlja naših gradana. To je razlog što se tokom cele godine sprovodi citav niz programskih i pojedinacnih zdravstveno vaspitnih intervencija na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga, koje Zavod pokriva.

Kao partneri u realizaciji ovih aktivnosti ucestvuju sve zdravstvene ustanove (domovi zdravlja i opšte bolnice, predškolske ustanove i vrtici, osnovne i srednje škole, Gradska uprava, Crveni krst, Omladina JAZAS-a, Ekološko društvo, lokalni mediji: radio, televizije i novine), i to, kako na teritoriji Branicevskog, tako i Podunavskog okruga.

U cilju unapredenja informisanosti stanovništva za primenu zdravih stilova života, Zavod za javno zdravlje Požarevac od pocetka 2009. godine, realizovao je 277 medijskih aktivnosti (RTV prilozi, clanci u štampi, konferencije za medije), kao i 13 priloga na NJeb strani.

U cilju edukacije edukatora, kolega i saradnika za sprovodenje zdravstveno promotivnih aktivnosti, strucni tim Zavoda za javno zdravlje Požarevac realizovao je oko 80 edukativnih sastanaka i seminara.

U skladu sa Kalendarom zdravlja realizovano je ukupno 13 kampanja, i podeljena 37.672 promotivna i edukativna materijala (posteri, agitke, lifleti, CD, sveske kalendari, olovke, majice, portikle, kese i dr.).

Od pocetka januara 2009. godine, ostvareno je 105 obilazaka zdravstvenih ustanova na teritoriji Branicevskog i Podunavskog okruga, u cilju distribucije promotivnog materijala, organizovanja zdravstveno vaspitnih aktivnosti u okviru obeležavanja važnih datuma iz kalendara zdravlja, kao i pružanja strucne pomoci pri izradi planova rada, rešavanja tekucih problema vezanih za realizaciju programskih i pojedinacnih zdravstveno vaspitnih aktivnosti i izveštavanje.

Znacajni datumi iz Kalendara zdravlja

U posmatranom periodu (januar –decembar 2009. godine), realizovane su aktivnosti oko organizacije, koordinacije i evaluacije sledecih datuma iz Kalendara zdravlja:

1. Nedelja prevencije raka grlica materice, od 19. do 24. januara 2009. godine

2. 31. januar – Nacionalni dan bez duvanskog dima

«Duvanski dim je serijski ubica»

3. 22. mart 2009.godine – Svetski dan voda

«Voda za sve - Prilika za sve»

4. ’’Mart mesec borbe protiv malignih bolesti’’

5. 7. april 2009.godine – Svetski dan zdravlja

«Sacuvajmo živote.Ucinimo bolnice bezbednim u kriznim situacijama»

6. Kampanja «I plus i minus» i 17. maj, «Dan secanja na preminule od side»

7. DŽIDŽ Nedelja zdravlja usta i zuba 2009. godine

«Cuvajte zdravlje zdravim ponašanjem»,

8. Svetski dan bez duvanskog dima, 31. maj 2009. godine

Evaluacija takmicarske kampanje «Ostavi i pobedi» 2008. nakon godinu dana

9. 26. jun – Svetski dan borbe protiv zloupotreba droga

«Da li droga upravlja tvojim životom»

10. Svetski dan srca -27.septembra 2009. godine

«Radi za srce!»

11. Svetska nedelja dojenja od 28.septembra do 04.oktobra 2009. godine

«Dojenje spasava život u kriznim situacijama. Da li ste spremni?»

12. Oktobar mesec pravilne ishrane i 16. oktobar 2009. godine – Svetski dan hrane

«Održimo bezbednost hrane u kriznim situacijama»

13. Nedelja Ujedinjenih Nacija u Srbiji od 23. do 30. oktobra 2009. godine «Nedelja mladih»

14. Svetski dan borbe protiv HIV/ SIDE, 1. decembar 2009. godine «Poveži se sigurno. Zaštiti ljubav. Koristi kondom»

Pored navedenih aktivnosti, koje se iskljucivo sprovode partnerski u saradnji sa drugim institucijama, Zavod je realizovao i 12 «Akcija za zdravlje», koje se sprovode svake poslednje subote u mesecu u Ekološkom domu na Cacalici od 11,00 do 13,00 sati, u okviru kojih se sprovode preventivni pregledi (merenja: krvnog pritiska, pulsa, šecera u krvi, holesterola, body mass indeksa kao i saveti strucnjaka) i podela propagandnog materijala svim zainteresovanim šetacima. Do sada je ostvareno oko 600 pregleda, od kojih su najveci broj pregledanih zdravi (oko 60%), leci se njih oko 35% i oko 5% su lica kod kojih je otkriven patološki nalaz i oni su upuceni na dodatni pregled kod svog lekara. U okviru pomenute Akcije za zdravlje organizovana je u oktobru mesecu izložba fotografija o dosadašnjem dvanaestome-secnom radu ucesnika «Akcije za zdravlje».

Nagrade, diplome, zahvalnice

Ona što je važno napomenuti jeste materijalna podrška koju Zavod pruža za realizaciju svih kampanja i aktivnosti kao na primer:

- Novcane nagrada za ucešce i podršku kampanji «Ostavi i pobedi», koja se sprovodi svake druge godine. U okviru ove kampanje 29. maja 2008. godine izdvojeno je 20.000,00 dinara i nagradeno 6 takmicara (dve prve nagrade po 50.00,00 dinara, dve druge po 30.00,00 dinara i dve trece u iznosu od po 20.00,00 dinara), koji su bili izvuceni a prijavili su se jer su želeli da ostave pušenje, kao i njihovi podržavaoci.

- Diplome majkama, uspešnim dojiljama, u okviru obeležavanja Nacionalne nedelje dojenja, u 2009. obezbedene 22 diplome.

- Nagrade, diplome, zahvalnice i majice, povodom obeležavanja Oktobra meseca pravilne ishrane u okviru koga se svake godine organizuje nagradni konkurs za likovne i literarne radove, pri cemu se dodeljuju po 3 nagrade u kategoriji nižih i po 3 nagrade u kategoriji viših razreda osnovne škole, kako za likovne tako i za literarne radove kao i 3 nagrade za likovne radove dece pretškolskog uzrasta, za oba okruga (15 nagrada za Branicevski i 12 nagrada za Podunavski okrug). Pored nagrada i diploma obezbedene su majice (20 majica) za ucenike VIII razreda koji su ucestvovali u Kvizu znanja o pravilnoj ishrani. Zavod svake godine obezbedi i zahvalnice svim institucijama koje ucestvuju u organizaciji i realizaciji pomenute kampanje.

- Besplatni preventivni pregledi za mlade u okviru Savetovališta za ishranu i Savetovališta za DPST.

- Kokteli, vocno osveženje i sokovi za decu, ucenike, majke, stare osobe i lica sa posebnim potrebama i ostale korisnike u okviru manifestacija u zajednici.

Ono cime još možemo da se pohvalimo jeste i osvajanje trece nagrade na republickom nivou u okviru godišnje evaluacije kampanje «Ostavi i pobedi» 2008. u junu mesecu 2009. godine, od strane Kancelarije za kontrolu duvana Instituta za javno zdravlje Srbije «Dr Milan Jovanovic Batut» iz Beograda. Osvojena nagrada je rezultat zajednickih aktivnosti i dobre saradnje Zavoda za javno zdravlje Požarevac sa svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji dva okruga. Kriterijumi na osnovu kojih smo nagradeni bili su: broj prijavljenih lica koja žele da ostave pušenje (mi smo imali 168 prijavljenih lica), broj lica koja smo anketirali nakon godinu dana, odnosno u maju 2009. godine, kako bismo saznali da li su trajno prestali da puše (anketirali smo 48 lica) i najvažniji pokazatelj bio je broj lica koja su postali nepušaci (22 lica ili 45,8% anketiranih), što predstavlja uspeh svih nas a posebno njih samih.

Pomenuta nagrada, kao rezultat zajednicki uloženog truda svih ucesnika kampanje, predstavlja veliku cast ali i obavezu da narednih godina radimo isto a možda i više nego do sada, kako bismo opravdali ukazano poverenje.

Zavod za javno zdravlje Požarevac ce, kao i do sada, kolektivnim angažmanom svih zaposlenih kao i poštovanjem definisanih procedura koje se u Zavodu sprovode svakodnevno, obezbediti zdravstvenu sigurnost iz delokruga svog rada svim gradanima Branicevskog i Podunavskog okruga, navodi se u izveštaju koji su potpisale prim. dr Zorica Mitic, direktorka Zavoda za javno zdravlje i dr Cvija Stojanovic, nacelnica Odeljenja za promociju zdravlja ZZJZ.

Pripremila: M. P.

KONCERN BAMBI-BANAT

UPRKOS KRIZI BAMBI-BANAT ZABELEŽIO IZUZETNE REZULTATE U 2009. GODINI

- Bez podizanja cena, Koncern ostvario ukupan rast prodaje za 9.7 odsto i izvoza u EU za 16 odsto

Koncern Bambi-Banat u 2009. godini zabeležio je rast ukupne prodaje za 9,7 odsto i ostvario promet od 6.6 milijardi dinara. Kroz domacu prodaju zabeležan je prihod od 5,3 milijardi dinara i ostvaren rast 13 odsto u odnosu na 2008. godinu.

“U godini koja ja za nama, a koja je obeležena brojnim tržišnim nestabilnostima, ostvarili smo izuzetan rast i uspeh, cemu u prilog govori lansiranje 49 novih proizvoda. Ovaj uspeh postaje još veci kad uzmemo u obzir da, za razliku od konkurencije, Bambi-Banat u 2009. godini, nije podizao cene svojih proivoda. Ponosni smo i na poboljšanje performansi na tržištima EU, gde smo zabeležili porast prometa u visini od 16 odsto. Naši proizvodi najviše su se prodavali u regionu, ali su se našli i na tržištima Amerike, Kanade i Australije. Godinu za nama obeležile su investicije u proizvodne pogone i infrastrukutru u visini od 3.2 miliona evra, a zahvaljujuci ovim ulaganjima, ostvarili smo uštedu od 4,6 miliona evra.” izjavio je Miroslav Miletic, generalni direktor Koncerna Bambi-Banat.

“Ponosni smo što smo zabeležili rast prodaje u godini kada smo se suocili sa ekonomskom krizom koja je kupcima donela problem opšte nelikvidnosti, blokadu racuna i prestanak rada više od 2.200 malih i srednjih kupaca. Uspeli smo da sacuvamo svih 1.200 radnih mesta i proširimo asortiman uz efikasnu kotrolu maloprodajnih cena. Kao kompanija koja uvek izlazi u susret svojim potrošacima, nastojacemo da i u 2010. nastavimo trend obogacivanja portfolija proizvodima vrhunskog kvaliteta po povoljnim cenama”, izjavio je Rade Pribicevic, predsednik Upravnog odbora Koncerna Bambi-Banat.

Kraj 2009. godine doneo je Koncernu Bambi-Banat, osim pozitivnih poslovnih rezulata i vredne nagrade. Plazma je proglašena za najbolji brend robe široke potrošnje u akciji Ministartsva trgovine i usluga “Najbolje iz Srbije”, dok su stanovnici Srbije u nezavisnom istraživanju agencije TNS Medium Gallup, od 100 najuspešnijih kompanija u Srbiji, ocenili proizvode Bambi-Banata kao prozvode najboljeg kvaliteta.

Bambi-Banat je lider na domacem konditorskom tržištu. Plazma je neprikosnoveni brend br. 1 sa 1/3 vrednosnog ucešca na tržištu tvrdog keksa i prva asocijacija na keks svakog drugog stanovnika Srbije. Bambi crna cokolada, lansirana pocetkom prošle godine, za veoma kratko vreme potpuno je osvojila taj segment konditorskog tržišta sa 58%. Koncern zauzima vodece pozicije na tržištu i u drugim kategorijama konditorskih proizvoda sa svojim brendovima NJellness, Yo D’Oro, Juhu, Notte, Bambi krem banana, Bambi mlecnim cokolada, YoYo, Poslastina, Zlatni Pek, Još, Kolo i bombonjerama Cari I Scarlet.

SLAVA NOVOKOSTOLACKE CRKVE SVETOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA

“ŠIROM OTVORENA VRATA SPASENJA”

Sveti Maksim Ispovednik, slava novokostolacke Crkve, koja ponosno nosi ime ovog bezvremenog svetitelja i neponovljivog genija bogoslovske misli i covecanstva, obeležena je u sredu, 3. februara.

Svetu liturgiju služio je protojerej Dejan Ivkovic, paroh požarevacki, sa sveštenstvom, i starešinom novokostolacke crkve, Aleksandrom Mihailovicem.

Slavski kolac je paroh novokostolacki Mihailovic rezao sa Slobodanom Velickovicem iz Kostolca, koji je tu svetu dužnost za iducu godinu predao sugradaninu Aleksandru Slovicu.

Tokom službe, protojerej Ivkovic, izmedu ostalog, porucio je brojnim gostima slave da crkva otvara vrata spasenja i da je covekova potreba da bude u zajednici sa Hristom:

-Svako onaj koji ostane van crkve biva izložen opasnosti da oboli od najvece bolesti današnjice, od egoizma... Covek oseca da postoji samo u zajednici.., samo kada voli i kada je voljen... A, samo jedna zajednica u životu daje nam veci identitet. To je zajednica u crkvi. Zajednica sa Hristom…

Domacin slave, sveštenik Aleksandar Mihailovic, ugostio je brojne zvanice sa podrucja kostolacke Gradske opštine i grada Požarevca.., predstavnike Skupštine i Veca GO Kostolac, zatim, predsednika PUPS-a, Milorada Jovanovica, direktora JP “Toplifikacija”, mr Zvonimira Blagojevica, poslednjeg predsednika SO Požarevac, sada odbornika u Skupštini grada, Dušana Vujicica, direktorku Privrednog društva “RIO” Kostolac, Natašu Savic, predstavnike Tehnicke škole “Nikola Tesla” Kostolac i mnoge druge goste.

Paroh novokostolacki Aleksandar Mihailovic ukazao je da crkva cini dobro mestu u kojem se nalazi o cemu, izmedu ostalog, svedoci i formiranje Gradske opštine Kostolac i dodao:

-Ovo je prva parohijska crkva koja je posvecena Svetom Maksimu Ispovedniku. Još uvek je u fazi izgradnje. Bliži se datum svecanog osvecenja. Zahvalni smo na pomoci Privrednom društvu “TE- KO Kostolac” i našoj Gradskoj opštini i svima koji su pokazali spremnost da pomognu. Ova crkva je sada narocito važna, jer je Kostolac sada opština, pa je, otuda, ovo najveca crkva koja ujedinjuje citav okrug, naravno, posle Saborne crkve u Požarevcu. Naša je crkva nama vrlo bitna na toliko mnogo nacina, ali i u domenu umetnosti, pre svega, freskopisom Sklirisa Stamatisa. Gospod je dao da smo uspeli u njenoj izgradnji. Naša crkva napreduje. Okuplja zdravu liturgijsku zajednicu. Naša je crkva tu na dobrobit svih ljudi, onih koji veruju, ali i onih koji ne veruju.

Inace, svecani slavski rucak, prireden u restoranu hotela “Kostolac”, u organizaciji Crkvene opštine Kostolac, pomogli su donatori medu kojima, pre svega, PD “TE- KO Kostolac” i Gradska opština Kostolac,

A. M.

KUCEVO

MALINE ZA EVROPU

Krajem januara, u Kucevu je održana prezentacija projekta koji bi pored ove, obuhvatio, poducja još nekoliko opština, a odnosi se na razvoj i stavljanje u funkciju raspoloživih potencijala ruralnih podrucja Srbije. Projekat nosi naziv “Zapošljavanje i smanjenje siromaštva kroz decentralizovan ruralni razvoj i održivi turizam”. Nosilac projekta bilo bi Kucevo, opštine Veliko Gradište i Paracin vec su potvrdile partnerstvo.

Kako je na pomenutoj prezentaciji naglasila Marija Stevanovic, dipl ing tehnologije iz Svilajnca, autor projekta, težišni potencijali Kuceva, a i Srbije u širem smislu, su - poljoprivreda i turizam.

U oblasti poljoprivrede, akcenat je na organskoj proizvodnji, dok se u oblasti turizma na tlu opštine Kucevo racuna na dve vec uredene i široj populaciji poznate pecine - Ceremošnja i Ravništarka, ali i na prirodni fenomen “Potajnica” i, svakako, ispiranje zlata na reci Pek.

U oblasti organske proizvodnje, na ovoj promociji je partnerski odnos i saradnju ponudilo preduzece “Agro graf” iz Arilja, ciji je direktor Milan Mitrovic, zajedno sa strucnjakom za tehnologiju proizvodnje Radojkom Lukovicem, direktorom Inovacionog centra za poljoprivredu u Arilju, prisutne do detalja upoznao sa mogucnostima, nacinima i ekonomskom isplativošcu proizvodnje maline.

Malina u trecoj i narednim godinama uzgoja, uz poštovanje tehnologije proizvodnje, donosi u proseku oko 7.000 evra ciste dobiti po hektaru, pokazuju racunice, a, kako je ariljska firma u ovoj partnerskoj ponudi naglasila, zasnivanje zasada, sadni materijal i punu logistiku, zainteresovani proizvodaci sa podrucja opštine Kucevo dobili bi - besplatno.

Kucevacki kraj, zahvaljujuci ekološki apsolutno cistoj klimi i zemljištu, uz zasnivanje malinjaka na kojima bi se organizovala organska proizvodnja maline, omogucio bi ispunjenje uslova za dobijanje sertifikata HASAP, “ulaznice” za tržište Evrope i drugih kontinenata.

Po recima Veroljuba Petrovica, clana Opštinskog veca Opštine Kucevo, do danas se vec prijavilo šezdesetak domacina kucevskog kraja. Sledi dolazak strucnjaka koji ce uzeti uzorke i ispitati kvalitet zemljišta, nakon cega se, vec tokom ranog proleca, ocekuje sklapanje prvih ugovora o organskoj proizvodnji maline. Racuna se i na podsticajna sredstva Evropske unije.

Dragan Milenkovic

3.FEBRUAR, DAN INŽENJERA I TEHNICARA

OMASOVLJENJE SAVEZA PRIORITET

Povodom Dana inženjera i tehnicara protekle srede održana je svecana sednica Saveza društava inženjera i tehnicara opštine Požarevac. Savez postoji trideset godina i u okviru njega funkcioniše sedam udruženja. Na prošlonedeljnoj sednici Milutin Stankovic, potpredsednik SDITOP-a podneo je izveštaj o radu u protekloj godini i govorio je o planiranim aktivnostima tokom 2010.godine.

“Mi smo jedna od 42 clanice Saveza inženjera i tehnicara Srbije i želimo da se pridružimo ovom jubileju i da na radan nacin obeležimo taj dan. Inace, Savez je 23.novembra 2009.godine proslavio tridesetogodišnjicu postojanja, organizacijom svecane akademije u svecanoj sali Gradske uprave. Ovaj dan se proslavlja, jer je 3.februara 1868.godine osnovana Tehnicka družina. Kasnije su se osnivali savezi, društva inženjera, menjali su se nazivi, da bismo 23.novembra 1979.godine osnovali svoj Savez i prošle godine smo obeležili 30 godina postojanja. Planovi za ovu godinu su znacajni, a najvažnije je omasovljenje Saveza.

U Kostolcu smo pokrenuli akciju potpisivanja i uclanjivanja preko platnog spiska i ocekujem da cemo ove godine imati oko 350 clanova koji placaju clanarinu. U okviru aktivnosti održacemo brojna savetovanja na temu alternativnih izvora energije, korozije i zaštite materijala, gasifikacije Požarevca… Ove godine planiramo da pokrenemo i pogranicnu saradnju. U pregovorima smo sa Udruženjem inženjera Rumunije preko naše Regionalne privredne komore Požarevac koja posreduje, da napravimo kontakt i da zajedno konkurišemo za projekte koje finansira Evropska agencija za pogranicnu saradnju. Lokalna samouprava nas je prepoznala i uvršteni smo u budžet grada Požarevca i ta sredstva su znacajna za naš rad.

Medutim, dosta više ocekujemo od saradnje sa javnim preduzecima i vec smo napravili kontakte sa Direkcijom za izgradnju grada, a saradivacemo sa JKP “Vodovod i kanalizacija”, JKP “Komunalne službe”, Poljoprivrednom strucnom službom i ostalim institucijama”, istakao je Milutin Stankovic.

Promenom Statuta, Savez ce dobiti status malog preduzeca i bavice se delatnostima (projektovanjem, nadzorima) koje ce biti unesene u registar Agencije za privredne registre. Uraden je finansijski plan poslovanja i Savez raspolaže sa oko milion dinara, tako da ce 300.000 dinara biti izdvojeno za finansiranje aktivnosti kao što su savetovanja i okrugli stolovi.

Društvo rudara i geologa je u protekloj godini ucestovalo u komisijama koje je formirala Gradska uprava po pitanjima vodosnabdevanja grada Požarevca i problematike uticaja visokog nivoa podzemnih voda u naselju Stari Kostolac. “Što se tice planova za tekucu godinu ucestvovacemo na cetiri tribine koje se ticu vodosnabdevanja sela koja su ugrožena radom kopova, mogucnosti zahvatanja dubljih voda u regionu, savremena deponija pepela, rad BTO sistema”, rekao je Velibor Popovic, predsednik Društva.

Društvo šumarskih inženjera je ucestvovalo na strucnom savetovanju svih strucnjaka hortikulture na Šumarskom fakultetu, suorganizatori su savetovanja “Savremeni trendovi razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi, organizovali su posetu Sajmu hortikulture u Beogradu i više poseta privatnim rasadnicima. “Ove godine planiramo sa Društvom arhitekata da krajem februara organizujemo tribinu u vezi grada Požarevca, planova ozelenjavanja, a i u narednom periodu radicemo na projektima”, istakla je Gordana Ðulakovic, predsednica Društva. Društvo arhitekata, gradevinaca i geometara ucestvovalo je u javnim prezentacijama urbanistickih projekata, gde su davali primedbe na iste Komisiji za planove Skupštine Grada.”Ove godine planiramo da se ukljucimo na izradi planova detaljne regulacije, obzirom da je Požarevac u toj oblasti veoma zapušten”, naglasila je Miroslava Tacic, predsednica Društva.

Društvo mašinaca, elektroinženjera, saobracajnih inženjera i organizacije rada organizovalo je veoma uspešno savetovanje na temu “Toplotne pumpe, ušteda energije, zaštita za sigurnu buducnost” u saradnji sa kompanijom “Enerdži tim” iz Kaca. Prema recima Miodraga Radovica, predsednika Društva za ovu godinu je planirano da se održe tri savetovanja na temu bezbednosti u saobracaju, zaštite na radu i nove mogucnosti Telekoma da pruži firmama, da kompletno poslovanje vode preko telekomunikacione mreže. Društvo održavalaca sredstava rada je proglašeno za najbolje u 2009.godini u okviru SDITOP-a, održalo je 12 radnih sastanaka gde je razmatrana aktuelna problematika u Savezu. “Imali smo više prezentacija, poseta raznim preduzecima i strucnu posetu reverzibilnoj brani HE “Bajina Bašta” i površinskim kopovima Kolubara – Polje D. Realizovali smo više prezentacija radnog i proizvodnog programa firmi koje proizvode opremu za elektroenergetiku i seminare na temu “Alternativni izvori energije – solarna energija, mogucnosti korišcenja u Branicevskom okrugu” i “Savremene metode tehnicke dijagnostike” koje su bile propracene odgovarajucim biltenima”, rekao je Perica Lomovic, potpredsednik Društva.

Društvo poljoprivrednih inženjera je u prošloj godini ucestvovalo na nacionalnim savetovanjima po temama: “Savremeni trendovi razvoja i primene mehanizacije u poljoprivredi”, “Metodologija lokalnog ekološkog akcionog plana grada Požarevca i “Stanje i mogucnosti razvoja poljoprivredne proizvodnje na podrucju Branicevskog okruga”. “Imali smo preko 60 predavanja, susreta, zimskih škola gde su nam dolazili poljoprivredni proizvodaci iz šireg regiona. Nadam se da cemo u 2010.godini ukljuciti veci broj mladih ljudi i vratiti staru slavu Društvu”, rekao je Jovan Grozdic, predsednik Društva. Društvo hemicara, tehnologa i metalurga uzece ucešce u organizovanju strucnih skupova iz oblasti zaštite životne sredine, vode, hrane, korozije i zaštite materijala. “Društvo trenutno radi na izradi Statuta i njegovo uskladivanje sa Statutom Saveza, a u skladu sa novim Zakonom o udruženjima. Naša velika aktivnost bice bazirana na omasovljenju clanstva i mi aktivno radimo na tome”, zakljucila je Tatjana Stefano-vic, predsednica Društva.

D.Dinic

ZIMSKA ŠKOLA ZA POLJOPRIVREDNIKE U SIMICEVU

EDUKACIJOM DO RENTABILNIJE PROIZVODNJE

Po sedmi put u Simicevu je održana petodnevna Zimska škola za poljoprivrednike opštine Žabari. Ovo savetovanje uspešno je organizovala Zemljoradnicka zadruga “Mitar Trifunovic – Uco” na celu sa direktorom Miroslavom Jovano-vicem. Ovo je jedina zadruga na ovoj teritoriji koja organizuje poljoprivrednike za uspešnu proizvodnju uz veliku pomoc opštine Žabari i Ministarstva za poljoprivredu.

Pocetak ove škole oznacio je Miodrag Filipovic, predsednik opštine Žabari pozdravljajuci ucesnike i naglasivši da ce ove godine biti osnovan Agrarni fond sa pocetnim sredstvima od 3 miliona dinara. Prva tema u ovoj školi bila je ucešce poljoprivrednika sa svojim mašinama u saobracaju, a u skladu sa novim Zakonom. Zatim su se redale znacajne teme za uspešnu proizvodnju: analiza zemljišta, obrada, nove sorte semena, uspešna primena i nova zaštitna sredstva, vocarstvo, stocarstvo, uljarice, prihrana ozimih kultura i slicno.

Predavaci su bili ugledni strucnjaci iz Poljoprivredne strucne službe Požarevac, instituta, velikih selekcionih i hemijskih kuca. Poseban doprinos je dao Bogdan Živanovic, predsednik Zadružnog saveza koji je govorio o zadrugarstvu u Srbiji i Evropi. Zimsku školu je pohadalo 50 - 70 ucesnika dnevno, dogovorena je poseta Institutu u Smederevskoj Palanci, a takode tražice se mogucnost posete jednoj evropskoj zemlji. Ono što je interesantno, jeste da ce se ova škola produžiti još dva dana. Jedan dan ce biti posvecen ženama sa temom povrtarske kulture i cvece, a drugi dan novim propisima u ovoj oblasti.

Sima Jevtic

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA” POŽAREVAC

I VODU KRADU, ZAR NE?

Ekipe požarevackog Javnog komunalnog preduzeca “Vodovod i kanalizacija”, u cilju realizacije projekta baziranog na smanjenju gubitaka i kvalitetnijeg upravljanja vodosistemom, intenzivirali su potragu za tackama na kojima odredene kolicine vode “nestanu”. Neki parametri pokazuju da se gubici krecu i preko 40%: kolicina koja se ocita na vodomerima je za toliko manja od one koja se upumpa u distributivni sistem.

U požarevackom “Vodovodu” ne spore cinjenicu da na nekim spojevima, ventilima i drugim kriticnim tackama ima curenja. Medutim, iz dana u dan se pokazuje da ima i ozbiljnijih problema.

- Kao što smo i pretpostavljali, ima puno “divljih” prikljucaka, ima konekcija na našu mrežu koje su potpuno nakaradne, izvodili su ih gradani unutar objekata, ko je kako stigao, bez znanja i odobranja “Vodovoda”, pa se preko jednog vodomera snabdeva 4 – 5 korisnika. Imaju neki dogovor da utrošak zajednicki izmire i, kad se posvadaju, kad to vodomerno mesto zbog neplacanja iskljucimo, cela ujdurma izade na videlo. To je masovna pojava u strogom centru Požarevca, u Tržnom centru “Barili”, Zadružnom savezu, lokalima u Tabackoj caršiji, na pijacama, fontanama po gradu... Posebna je prica što se otkriva sve više domacinstava koja uopšte nemaju vodomer, prikljucena su tajno na naš distributivni sistem. Štaviše, po kvalitetu izvedenog “divljeg” prikljucka, sasvim je ocigledno da su ga odradili naši ljudi, zaposleni u “Vodovodu”. Mi smo krenuli u obilazak, pronalaze se takvi prikljucci i traže rešenja. Ko želi da prikljucak legalizuje, uz odredene uslove i naknadu za procenjeni godišnji utrošak ostvaren nelegalno, uz utvrdivanje tehnickih uslova, uvešce se u legalne korisnicke tokove. U protivnom, “divlji” prikljucak se uklanja. Naravno, nailazimo na izuzetno velike otpore, što nas, naravno, ne sprecava u zakonskom pravu i obavezi da distribuciju vode za pice realizujemo na normalan i ekonomski jedino opravdan nacin: da proizvedeno – prodamo. Po važecim uslovima, po važecoj ceni i jednakim uslovima za sve. Jer, mi nemamo vode za bacanje, naša voda je ugrožena sa svih strana i borimo se svim silama i znacajnim ulaganjima da optimizujemo potrošnju vode, smanjimo crpljenje na vodoizvorištu, kako bi se obezbedili od prodora nitrata, a na drugoj strani, da svaki litar stigne do korisnika i bude naplacen. Od naplate ovo preduzece živi i ulaže u eksploataciju i distribuciju, pritom strogo vodeci racuna o merama zaštite i zdravstvenoj ispravnosti vode koju isporucuje. U uslovima kad se jedni prema vodi odnose sa dužnom pažnjom, odgovorno i pošteno, a drugi je neovlašceno koriste i bahato, nemilice troše, jer je ne placaju, dileme nema. Red mora da se uvede, svidelo se to nekome ili ne, - kaže Aca Ilic, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Briga o svakom litru

U pravcu dovodenja u makar približnu ravan isporucene i naplacene kolicine pijace vode, u “Vodovodu” tragaju za svakim problematicnim mestom gde postoje indicije da voda, i pre nego što stigne na odredište, otice iz dotrajalog elementa distributivne mreže. Godinama se nije dovoljno ulagalo u održavanje instalacija, alarmantno stanje sa zagadenjem “Meminca”, prelazak na vodoizvorište “Kljuc” i stalno usavršavanje sistema zaštite tog vodozahvata potisli su u drugi plan distributivni deo sistema vodosnabdevanja i, vele u “Vodovodu”, ima neuralgicnih tacaka koje sada valja sanirati i smanjiti gubitke vode u mreži. Ali, dodaju, ima i mesta gde se voda nekontrolisano troši, bez placanja. To su pijace, javne cesme, fontane...

- Kolege iz “Komunalnog”, koje gazduje pijacama, spremne su da se ukljuce i da se potrošnja na tim lokacijama evidentira i placa. Videcemo sa gradskim vlastima da se i javne cesme i fontane uvedu u evidenciju i naplatu. Kao što se javna rasveta evidentira i placa, tako i voda. Mi te kolicine danas imamo kao gubitak vode. Zašto bi “Vodovod” placao tu vodu? Nama su i danas akutni problem sela Drmno, Stari Kostolac i Klenovnik. Mi smo dvotrecinski donator vode tim selima. To što se prica da PD “Kopovi i elektrane Kostolac” placaju utrošak vode tim ljudima, jer im je isušilo podzemlje, nije tacno. Mi smo od 1999-te do danas, samo u 2008-oj uspeli da ukupnu potrošnju naplatimo preko Privrednog društva. Pre i posle toga, evo i u 2009-toj, mi smo donatori sa dve trecine vode, samo jednu trecinu placa Privredno društvo. A, potrošnja vode tog podrucja je godišnje u vrednosti oko 15 miliona dinara. To je više od bruto plate “Vodovoda”. Nelogicno je da se odreknemo tih sredstava. Uz gubitke po gradu, to ode na pozamašne velicine. Gubitke sa nivoa od preko 40%, sveli smo na oko 30%, što saniranjem dotrajalih elemenata na mreži, što smanjenjem broja nelegalnih prikljucaka. Idemo dalje. Bio bih prezadovoljan da gubitke vode smanjimo na 20%, - kaže Ilic i dodaje:

- U vodosnabdevanju je najviši cilj napraviti dobar model, dobro koristiti taj model i vodovodom upravljati na savremeni nacin. To omogucuje GIS, digitalizacija citave mreže i Komandni centar sa Dispecerskim centrom za identifikaciju problema na terenu. U tu pricu je Grad ušao sa ozbiljnim parama. Medutim, ako smo to sve zapoceli samo da bi nešto stavili u racunare i da se igramo kao da je to neka video-igra, da prebacujemo iz šupljeg u prazno i to sve nicemu ne služi, onda smo mi “promašili temu” i 40 – 50 miliona koje je Grad obezbedio za tako nešto, postaju bacene pare. Krenuli smo u projekat koji predvida da u gradu imamo 17 zona, sa 25 mernih mesta na mreži, da balansiramo potrošnju u zonama i držimo isti pritisak u svim zonama. I odlivanje je kudikamo lakše pronaci i otkloniti kad se konzum podeli na zone. Medutim, stice se utisak da gradske vlasti, naš Osnivac, beži od problema. Medutim, mi nemamo alternativu u snabdevanju. Mi ne precišcavamo otpadne vode, to nije dobro. A, evo, Velika Plana gradi savremeno postrojenje za proizvodnju zdrave pijace vode. Da li mi to ne možemo. Naravno da možemo i moracemo. Pored gotovo 500 miliona u Ekološkom fondu na godišnjem nivou, mi ne možemo da rešimo pitanje Fabrike vode, koja košta 4 – 5 miliona evra? Neka mi neko kaže da je nemoguce! Jesta teško napraviti postrojenje za precišcavanje otpadnih voda, ali, uz pomoc države, stranog kapitala, donacija, pristupnih fondova, gradskog budžeta, možemo i mi kao što to vec radi Leskovac, kudikamo siromašniji od nas. A mi, mi asfaltiramo ulice koje nemaju kišnu kanalizaciju i bacamo pare! To mora odmah da prestane. Ako cemo da radimo nešto što je prioritetno za ovaj grad, onda je to cvrsti otpad, deponija, vodosnabdevanje i otpadne vode. Moramo da se opredelimo za jedan od prioriteta i u ovoj godini pocnemo da rešavamo jedno, u sledecoj drugo. Da se odrede prioriteti i postave strateški ciljevi. Voda za pice je jedan od njih.

Kablovi umesto cevovoda

Zamena azbestnih cevi, ”posao veka”, kako neki zovu poduhvat zapocet prošle godine donacijom od tri miliona evra, u Požarevcu ce se nastaviti cim prode zima. Nov potisni cevovod stigao je nadomak Bulevara.

- Sa polaganjem cevi se stalo, na deonicama koje su uradene izvršeno je hidraulicko ispitivanje. Imali smo jednu popravku u centru, na uglu Lole Ribara i Tabacke caršije, gde je procurelo kad je izvršena proba na hidrostaticki pritisak. To je odmah otklonjeno, elementi su ponovo ugradeni, pa ce i u tom delu biti vracen asfaltni sloj kolovoza. Ceka nas da, preko Bulevara, predemo do Jugoviceve ulice. U Jugovicevoj nece moci da se primeni ista tehnologija, preuska je ulica i ima dosta instalacija. Tu ce “Vodovod i kanalizacija” izvuci nadzemno napajanje postojecih objekata, a izvodac radova ce izvršiti klasicnu zamenu “cev za cev” do pruge, nakon cega cemo mi sve prevezivati, - kaže direktor JP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Nakon stavljanja u funkciju novog cevovoda, otvara se pitanje šta sa dotrajalim azbestnim cevima? Po svoj prilici, kad prestanu da budu pod pritiskom vode, ionako oslabljene od višedecenijske upotrebe, za kratko vreme ce se urušiti, doci ce do uleganja terena. Na pomolu je veoma dobro rešenje:

- Izvesno je da ce “Elektromorava” imati potrebu da položi energetski kabl od Jugoviceve, iz trafostanice u sedištu preduzeca, do industrijske zone, gde ce se graditi nova, snažna trafostanica za snabdevanje grada elektricnom energijom. Upravo trasa azbestno-betonskog cevovoda koji ce prestati da se koristi, idealna je da se njome taj kabl položi. Uklonile bi se dotrajale cevi, položio kabl i, o jednom trošku bismo i mi i oni završili važan posao. Mislim da cemo zajednickim nastupom kod Elektroprivrede Srbije doci do realizacije tog posla, - kaže Ilic.

Uskoro novi rezervoar

Uporedo sa zamenom dotrajalog i po zdravlje štetnog azbestno – betonskog cevovoda, donatorskim sredstvima se uveliko gradi i veliki rezervoar, kapaciteta 5.000 kubika, sa mašinskim i elektro postrojenjima i automatikom. Poznato je, prema idejnom projektu je citav posao doniran, neke važne stavke su u tom projektu ispuštene i Grad Požarevac ce budžetskim sredstvima ucestvovati u zaokruženju finansijske konstrukcije.

- Imamo nekih neslaganja sa izvodacem oko cene koštanja elektro radova i automatike, kao i oko razlike izmedu stvarnih i realnih troškova gradevinskog i mašinskog dela posla u odnosu na troškove predvidene predmerom i predracunom iz glavnog projekta. Na putu smo da se to razreši. Dobar je put to što je gradonacelnik Požarevca zapoceo tu pricu sa predstavnicima svih politickih grupacija, da se rešenje donosi na znacajno visokom nivou, bez razmimoilaženja, vec da se zajednicki stane iza odluke o tome kako da Grad na najpravilniji i najpošteniji nacin to pitanje reši. U meduvremenu, gradnja bazena je pri kraju, vec ovog proleca sledi nastavak radova, dolazi na red elektro-oprema i automatika, - kaže Aca Ilic i dodaje:

- Znacaj izgradnje tog rezervoara je višestruk: osim što cemo imati prostor za 5.000 kubika vode, gde cemo pripremati vodu i sutradan iz neke Fabrike vode, sada cemo doci u priliku da na svih 14 bunara postavimo pumpe manjeg kapaciteta, jer više nece upumpavati vodu iz podzemlja direktno u potisni vod, vec u taj sabirni bazen. Istovremeno, ta zaliha od 5.000 litara vode ucinice da, i pri stajanju pumpi na bunarima, usled nestanka struje ili bilo cega, grad ne oseti prekid u snabdevanju. Pojednostavljuje se proces pracenja i ujednacenja kvaliteta vode. Poznato je da mi složenim sistemima i postupcima danonocno pratimo kvalitet vode u podzemlju, angažujemo sistem nalivanja u cilju sprecavanja prodora nitrata, naša laboratorija neprekidno uzima uzorke i drži pod kontrolom ispravnost vode za pice... Upravo zato, Dispecerski centar i daljinsko upravljanje cine citav postupak neuporedivo pouzdanijim. Skada sistem ce uvesti novu eru u upravljanje citavim postupkom. Inace, kad govorimo o rezervoarima, u planu su još dva rezervoara na Gradskom brdu. Traži se trenutno adekvatan prostor u blizini bazena “dvojke”, gde bi izgradili jedan, možda i dva rezervoara kapaciteta 2.000 kubika, a treba nam i još jedan za trecu visinsku zonu, naselje “Bresje”, iznad Cacalice. Sve to, opet se vracamo na pocetak price, gubi svaki smisao i investiranja u sistem i investiranja u eksploataciju i distribuciju, ako se ne stane na put gubicima vode, pre svega - neovlašcenom i nekontrolisanom trošenju vode. Sutradan, kad nikne Fabrika vode, ta voda ce poprilicno koštati, nece biti govora da se njome zalivaju bašte ili da se neko prikljuci “na divlje” i nemilice troši. Cena te vode se, u svakom slucaju nece svaliti na korisnike, praksa je u sredinama koje imaju Fabriku vode da se cena subvencioniše, iz budžeta ili drugih izvora, ali, ko god da je sufinansira, takva voda nije za neodgovoran odnos prema njoj, kao što ni današnja nije, naravno. Vode nema više u izobilju ni u svetu, a ni na našim prostorima. Racionalizacija i domacinski odnos prema izuzetno važnom resursu za nas i naša pokoljenja, jedini je put ka sutrašnjici i, ponavljam, “Vodovod i kanalizacija” ce istrajati na utvrdivanju i otklanjanju svakog uzroka gubitaka vode, - porucuje Aca Ilic, direktor JKP “Vodovod i kanalizacija” Požarevac.

Dragan Milenkovic

NARODNI MUZEJ POŽAREVAC

ISTORIJA POD NOVIM SVETLOM

Narodni muzej u Požarevcu osnovan je 1895. godine. Vec više od jednog veka bavi se ocuvanjem kulturno-istorijske baštine Braniceva, odnosno podrucja današnjih opština Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Kucevo, Žagubica, Petrovac, Žabari i Malo Crnice. Muzejska zbirka broji oko 50.000 predmeta, koji su smešteni u arheološku, etnološku, istorijsku i istorijsko-umetnicku zbirku. Stalna postavka Muzeja prikazuje život na ovom prostoru od duboke praistorije do 20. veka.

Posebnu izložbenu celinu poredstavljaju; lapidarijum sa veoma bogatom zbirkom rimskih kamenih spomenika, etno-park sa objektima narodnog graditeljstva i spomen zbirka – legat umetnickih slika – Miodraga Markovica. Muzej izdaje casopis VIMINACIVM od 1986. godine, kao zbornik u kom objavljuje strucne i naucne radove iz arheologije, etnologije, istorije, istorije umetnosti i muzeologije. Do sada je objavljeno 15 brojeva.

Osavremenjavanje muzejske postavke

Poslednjih nekoliko godina aktivno se radi na osavremenjavanju muzejskih prostora i ocuvanju vrednih eksponata iz razlicitih istorijskih perioda, u šta se svaki posetilac može licno uveriti, a o cemu direktor Narodnog muzeja Požarevac, Milorad Ðordevic kaže:

- Osavremenjivanje muzejske postavke je periodicna obaveza muzeja koji tako dobijaju nove dimenzije, ostaju aktuelni i pored naglog rasta medija koji prezentuju kulturne sadržaje, pre svega zbog upotrebe savremenih tehnickih dostignuca. Koriste se novi, lako prilagodljivi materijali za rekonstrukciju i adaptaciju prostora koji cesto nije namenski opredeljen za muzeje. Muzejske postavke postaju multimedijalne, tako da posetioci na nov nacin doživljavaju prošlost. Izložba više nije staticna, vec na posetioce deluje upotrebom video zapisa sa adekvatnim zvukom, preko monitora velikog formata i naracijom koja zamenjuje animaciju vodica, pomalo prevazidenu.

Najvažniji segment nove muzejske postavke mora da bude rekonstrukcija muzejske rasvete. Pre svega zbog razvoja tehnologije osvetljavanja, upotrebom led dioda što na neki nacin predstavlja revoluciju u ovom poslu. Male, gotovo nevidljive svetiljke daju puno svetla na mestima na kojima ranije to nije bilo moguce.

Nova postavka sadrži veliki broj rekonstrukcija, preparacija, kako bi se posetiocu omogucilo da vidi celinu predmeta ili ambijenta u kome se predmet nalazio. Posetilac može da ponese, kupi, veliki broj suvenira, kataloge koji više nisu samo u štampanoj formi, vec je to multimedijalni DVD koji omogucava da zadovoljstvo posete muzeju duže traje. Savremena postavka zahteva angažovanje strucnjaka razlicitih profila koji nisu zaposleni u muzeju, a najpre vajara, arhitekte, elektro inžinjera za rasvetu, informaticara i dr.

Praksa iz drugih muzeja u Srbiji je pokazala da se nova postavka sprema godinama, naš muzej ovaj posao završice do nove turisticke sezone, a to je nešto više od godine dana, dakle pre drugih. Nova postavka bice po mnogo cemu jedinstvena u ovom delu Evrope.

Od praistorije do savremenog doba

Prema recima strucnjaka zaposlenih u Narodnom muzeju podrucje Braniceva predstavlja jednu od glavnih geostrategijskih tacaka jugoistocne Evrope, a prirodne komunikacije, plodno zemljište i rudama bogato zemljište uslovili su kulturno-istorijsku prošlost ovog prostora.

Prvi tragovi coveka poticu iz vremena starijeg neolita, oko 6000. g. p. n. e. Krajem neolita, oko 4500. g. p. n.e. dolazi do formiranja vincanske civilizacije, koja je medu prvima došla do otkrica metalurgije bakra. Vreme razvijenog bakarnog doba, poznato je u nauci pod nazivom kostolacka kultura, koja je ime dobila po nalazištu koje je smešteno u selu Kostolcu.

Tokom bronzanog doba, na prostoru Braniceva egzistira vatinska kultura, koju smenjuje dubovacko-žutobrdska, nazvana po lokalitetu Žuto Brdo kod Golupca. Otkrivena groblja u Podunavlju, raskošnim keramickim materijalom govore o visokom stepenu duhovnosti. O velikom znacaju ovog prostora krajem II milenijuma stare ere, svedoce brojne ostave metalnih predmeta. One svedoce o visokom stepenu duhovnosti i tehnološko – metalurškom znanju stanovnika ovog prostora.

Tokom starijeg gvozdenog doba u ovom delu Srbije žive Tribali, jedno od najznacajnijih starobalkanskih plemena. Njihovi grobovi, otkriveni u Kostolcu, sadrže brojne predmete koji osvetljavaju ovaj period.

Krajem IV veka stare ere u srpsko Podunavlje stižu Kelti. Oni na ovom prostoru formiraju bazno podrucje za ekspanziju na Balkan. Najznacajnije nalazište je nekropola “Pecine” u selu Kostolcu. Kraj praistorijske epohe i pocetak antickog perioda obeležio je nalaz srebrnog nakita i novca iz sela Bara, koji predstavlja jedinstvenu sponu izmedu rimskog i starobalkanskog sveta i kulture.

Oblast srpskog Podunavlja ulazi u interesnu sferu Rimskog carstva krajem I v.p.n.e. Geostrateški razlozi dovode do izgradnje prve utvrdne granice na Dunavu-Limesa.

Na prostoru od ušca Morave do donjomezijske granice ležali su legijski logori i gradska naselja: Margum (Dubravica), Viminacivm (Kostolac), kao i veci broj manjih utvrdenja i naselja: Lederata (Ram), Pinkum (V. Gradište), Cuppae (Golubac), a južno se nalazio Mansio Municipium (Kalište) i Lovis Pagus (V. Laole).

Najznacajniji vojno-politicki i ekonomski punkt, najvece gradsko naselje i centar provincije Gornje Mezije (Moesias Superior), bio je Viminacijum. Nastao sredinom I v.n.e. kao logor legije VII Claudiae, Viminacijum je sve do kraja Carstva imao, cesto presudnu ulogu u dogadajima znacajnim po njegov opstanak. Takav položaj je i ozvanicen dodeljivanjem statusa municipijuma, pod Hadrijanom 117. g., i kolonije, 239.g. pod Gordijanom III, kada dobija i pravo kovanja svog lokalnog novca. Za vreme dinastije Severa, Viminacijum je doživeo svoj najveci ekonomski i kulturni prosperitet.

U drugoj polovini III v., Viminacijum je bio centar vojno-politickih zbivanja u Carstvu, koja obeležavaju pretendentske borbe, gde bitnu ulogu igra legija VII Claudiae. Presudna bitka, kojom je zapoceo period tetrarhije i vladavina balkanskih careva, odigrala se nedaleko od Viminacijuma, izmedu Dioklecijana i Karina, 284.g.

U IV v. Viminacijum je bio episkopsko sedište sa potvrdenim episkopima, Amantinom i Karijakom.

Nakon hunskog razaranja, 441.g., Viminacijum je obnovljen u prvoj polovini VI v., za vreme Justinijana. Varvarski upadi 584 g. kao i doseljavanje Slovena pocetkom VII v., oznacavaju kraj duge istorije ovog velikog rimskog grada.

Arheološka zaštita istraživanja Viminacijuma zapoceta 1977.g. dala su prvorazredne rezultate i potvrdila da se radi o jednom od najznacajnijih araheoloških lokaliteta u jugoistocnoj Evropi. Istraženo je 12 000 grobova grupisanih u deset nekropola sa hronološkim rasponom od 12. v.p.n.e. do 17. v.n.e.

O složenim politickim, ekonomskim, etnickim i kulturnim odnosima u ovom delu Carstva svedoci preko 30 000 otkrivenih predmeta. Zbirka je podeljena na kolekcije od kojih neke sadrže i po više hiljada predmeta.

Mnogi predmeti su evropski i svetski rariteti: mermerni sarkofag sa girlandama, grb Viminacijuma, calamus- pisaljka od kosti, portret imperatora Karinusa, klepsidra- vodeni sat, hirurški instrumentarij, freske i dr.

Lokalna kovnica novca kolonije Viminacijum je, sa prekidima, radila od 239/40-254/55. g. Sadrži brojna kovanja novca, od Gordijana III do Galijena.

Rimski put koji je vodio od Singidunuma za Vizant, prolazi kroz teritoriju koju obuhvata Branicevski okrug, a to je teritorija na kojoj je nadležan požarevacki muzej. Rimski gradovi koji se nalaze na tom putu su Margum, kod sela Dubravice, zatim Municipium Aelium Viminacivm koji je deset milja udaljen od Marguma, na desnoj obali Morave. U Viminacijumu je bila smeštena legio VII Claudia.

Pored antickog perioda, od velikog znacaja takode su i areheološka nalazišta iz doba srednjeg veka, o cemu arheolog Dragana Spasic-Ðuric govori:

-Pocetkom VII veka Vizantija je bila potisnuta sa Dunava, kada Avari i Sloveni prelaze Dunav i naseljavaju Balkansko poluostrvo. U IDŽ veku dolazi do jacanja bugarske države, a bugarska administrativna vlast predstavlja svojevrsni otpor Vizantiji. Krajem IDŽ veka dolazi do pokrštavanja stanovništva ove oblasti. Iz tog vremena poznat je episkop moravski Agaton. Sredinom DŽ veka spominje se kneževina Morava koja se nalazila u slivu reka Velike Morave, Mlave i Peka.

U DŽII veku Branicevo je pod vlašcu Vizantije i cesto se pominje kao uzrok vizantijsko-ugarskih sukoba. Zahvaljujuci svom geostrateškom položaju, Branicevo u DŽII i prvim decenijama DŽIII veka doživljava procvat i postaje važan trgovacki centar. Dvadesetih godina DŽIII veka, nakon pobede kralja Dragutina i Milutina nad tatarskim vazalima Drmanom i Kudelinom, 1291. godine Branicevo ulazi u sastav srpske države.

Nakon smrti cara Dušana Branicevom su 1361. g. zavladali Rastislalici. Godine 1379, knez Lazar je pobedio Rastislalice i podigao manastir Gornjak (1379-1380). Tada je nastao i citav niz drugih manastira u ovom kraju.

Nalazeci se u neposrednoj blizini Smedereva, Branicevo ima znacajnu ulogu za vreme Despotovine, padom Smedereva 1459.g. i ova oblast potpada pod tursku vlast.

Vredna arheološka zbirka oruda, oružja, nakita, novca i posuda, svedoci nam o burnim istorijskim dogadajima tokom ovog perioda.

Posetite muzej

U okviru muzeja postoji i lapidarijum koji se nalazi u dvorištu. U njemu su postavljeni nadgrobni spomenici, sarkofazi, delovi arhitektonske plastike , natpisi sa javnih gradevina, stubovi sa bazama i kapitelima. Svi spomenici poticu iz Viminacijuma. Što se tice unutrašnjosti glavne muzejske zgrade, došlo je do rekonstrukcije koja je omogucila pregledniji uvid u nalaze i eksponate iz pomenutih istorijskih perioda, a posetiocima je omoguceno i da kupe repliku nekog od predmeta, poput rimskih lampi, komada nakita... Topla preporuka svima koji žive, ili se zateknu u Požarevcu stiže iz muzeja da svakako posete ovu instituciju od vitalnog kulturnog znacaja za srpsku kulturu.

L. Likar

TRECA NAGRADA ZA NOVINSKU PRICU “MILIVOJE ILIC”

GREŠKA

Sunce, vešto skrivano iza gusto namreškane tamne zavese ispresecane sivim i crnim naborima, pomalja se duboko sa zapadne strane rasipajuci zagasle zrake preko tromih odlazecih oblaka. Providna zavesa, njihana lakim vetrom. odmereno propušta topla isparenja zemljinih pora. Nagoveštaj leta.

Decak sedi na tepihu kraj mojih nogu. Nežno me pritiska auticem kome se moja desna noga našla na putu. Pokušavam da se pomerim ali se saplicem o školsku torba koja ima ulogu policijske stanice a zatim šeprtljasto ulecem pravo u bioskom - moja desna papuca. Kolona vozila, ne vecih od kutije šibica, isprecila mi se na putu. Zvonki detinji smeh tera me da se pravim još nespretnija u pokušaju da se iskobeljam iz minijaturnog živahnog grada i konacno podignem telefonsku slušalicu cija zvonjava nadmašuje detinju radosnu ciku.

Odmeren i staložen, visoki glas uciteljice moga sina tera me da se prisetam minulog dogadaja: prethodnog dana, oko pet popodne, neko je goropadno lupao na ulazna vrata. Baka decaka iz ulice, susetka uz ciji senzibilitet i držanje nikako nije išla prethodna lupnjava, usplahireno je mahala decjom prljavom jaknom, koju sam ja, kako je kazala, trebala oprati i uz to dobro izgrditi svoje dete zbog kojeg su se ta jakna i njen vlasnik našli u blatu. Osmehu nisam dozvolila da ispliva na površinu, kao ni svom stavu o bakama koje pokušavaju da reše decje probleme. Za cudo je u meni je mudrost pobedila, tako da je stara dama otišla samo sa mojim obecanjem da ce se odmah o dogadaju razgovarati. Nisam to mislila, naravno, ali sam znala da je stara susetka jedna od onih kojima treba kazati ono što žele cuti jer ništa drugo ne prihvataju sem potvrde svojih stavova. Valjda tako imaju osecaj da su još nekome dali dobru životnu lekciju.

Dok mi je taj dogadaj tumarao po glavi, uciteljicin glas je još uvek dobovao u telefonskoj slušalici. U stavu mirno, sa cvrsto stegnutom slušalicom znojavom rukom, stajala sam preplavljena strahopoštovanjem koje je grunulo iz mene nataloženo još u ranim školskim danima. Njen govor, znalacki vešt, da li kritikuje, preti, opominje ili brižno savetuje? Ko bi to znao? Spleli se glasovi u vremenskom tunelu a ja ih ne razumem. Nespremno cekam da dode red da ja nešto kažem. Posle kratke tišine gomilam obecanja: da cu povesti racuna o ponašanju deteta, njegovom uticaju na druge, da cu biti autoritet, da ga necu samo ljubakati i maziti, da cu biti dobra majka; za bolje sutra, za buduca pokolenja, za sve nesuglasice i razmirice u školskim hodnicima... Obecavam sve samo da taj glas zanemi, da ne dopre do mog sluha, da me oslobodi...

Razgovor je uzburkao tišinu. Sunce sakupilo svoje naprsline i otišlo na pocinak. Decak se sklupcao izmedu policijske stanice i biblioteke nasred pešackog prelaza - spava.

Sakupljam misli, rešana da prihvatim cinjenicno stanje. Vreme je da postanem pravi roditelj. Uzor je preda mnom - moji roditelji. Svako vreme nosi svoje breme, zašto bi moje bilo vece od njihovog? Okolina se menja, ljudi ostaju isti, kao i deca. Pomalja se dilema, instiktivna, da li cu to moci? Nešto se u meni pobunilo, neka nit koja vezuje detinjstvo i roditeljstvo, protivi se šablonu koji je razasrt preda mnom. Podrugljivo mi dobacuje da postajem sve što nisam želela da budem:

-Uzmi knjigu pa nauci, sve su ti napisali, zašto se muciš? Kao da si pa drugacija od drugih? Život je veliko lutkarsko pozorište, pruži svoje rucice i postani marioneta, tako je najlakše - cujem svoje misli kako se bune iz pobunjenih delova moje duše.

He secam se svade sa svojom drugaricom iz dacke klupe. Kao što cesto biva, uzroci razmirica se zaborave, ostaju samo posledice: ružne reci, nerazumni postupci, probudena sujeta... Razloge a naše ljutnje pojeo je zub vremena, posledice ne - iscrtane drugaricine knjige drvenim bojicama za vreme velikog odmora; moja mala osveta. Razgovor sa ocem, naslucen u svakoj nažvrljanoj liniji, nije bio prepreka da želja za osvetom ne pokaže seoje lice. A nakon toga za velikim stolom u prostranoj gostinjskoj sobi otac i ja. Govorio je mirno ali strogo. To nije bio obican nestašluk, kazao je, to je bilo razocarenje. Nije ocekivao takvu nepromišljenost, ne od mene. BIlo me je sramota da pustim suzu, da zaridam i padnem mu u narucje. Bilo me je sramota da se izvinim. Ispred mene su stajale velike plave oci, široke kao more, duboke, koje sam samo slutila. Gledala sam u u malu rupu koju je žižak napravio u dašcanom stolu i želela da se uvucem u njenu unutrašnjost i tako prekinem taj strašni monolog koji se izvodio samo za mene. Uranjala sam u to malo ukradeno stanište sa obecanjem sebi da nikada necu uraditi ništa slicno.

Za trpezarijskim stolom nas dvoje, moj sedmogodišnji sin i ja. Naspram mene decacki smešak. Nepravedno je ne kazati razlog neobicnog susreta za stolom, ipak urodena slabost pocela je širiti svoje pipke po mojoj svesti. Još petnaest minuta do njegove omiljene serije. He vredi cekati. Osecam težinu sopstvenog tela kako narasta dok govorim tom malom bicu zašto smo tu, na suprotnim stranama ali i dalje za istim stolom. Objašnjavam njemu i sebi šta ja to zapravo radim. Ocekujem da njegovim plavim krupnim ocima stid obori pogled, da krivica zbog pocinjene greške izroni i ja osetim spas. Zacudo, njegov izraz lica ostaje nevino cist. Na usnama mu stoji rec kojoj ne dozvoljavam da dobije oblik da me ne bi raznežila i umirila. Moram biti pravilna i stroga. Kao da ne razume moje reci ili ne cuje, njegove zenice se šire, sakupljaju realne oblike u te dve male tamne tacke, upijaju tonove i cine da se ja polako smanjujem. Obaram pogled na glatku površinu stola. Nisam dovoljno snažna da budem ono što se od mene traži.

Otac ustaje od stola. Velika gostinska soba poprima prvobitan oblik, postaje realna. Drveni sto oživljava. Duge drvene klupe prate njegove bocne stranice. Na njima šareni cilim. Jedan od njih ce kasnije biti moj, rekla mi je baka. Kraj vpata velika vitrina puna staklenih caša i vaza. Sa neobjašivom lakocom ustajem od stola. Kao procišcena, laka kao leptir istrcavam napolje.

Moj pogled opet luta po trpezarijskom stolu tražeci davno izgubljenu žiškovu rupu ili bar neku naprslinu u koju bi se mogla sakriti od pogleda koji nije dozvoljavao da se zatvori vremenski tunel izmedu dva detinjstva. I zašto opet ja bežim? Kuda? Podižem pogled i produbljujem obostranu zbunjenost. Jednom kratkom recenicom izricem kaznu i prekidam glasove u svojoj glavi. Decak odlazi od stola. Jeca.

Stojim u dovratku decje sobe. Jecaji su utihnuli. Ocekujem svakog trenutka da se otvore vrata i voljeno bice protrci kraj mene.

Telefon zvoni. Podižem slušalicu. Cujem glas decaka cija baka je mahala prljavom jaknom pred mojim ocima. Razumela sam iz njegove price da je zamolio mog sina da bude krivac za isprljanu jaknu cijem prljanju nije ni prisustvovao, da bi on izbegao batine koje bi dobio za priznanje svoje greške. Bio je pod «uslovnom kaznom», kazao je, i verovatno ne bi išao na ekskurziju da se istina saznala. Razumela sam njega, svog sina i sebe. Neko je pogrešio. Da li moj otac kao otac, ja kao majka, komšinica kao baka, ili njen unuk svojim nestašlukom? Samo jedno je bilo sigurno, decak vlažnih ociju iza zatvorenih vrata bio je nevin.

Šifra: MIP 2010

Danijela Vasiljevic, Smed. Palanka

MALOCRNICKA OPŠTINSKA BIBLIOTEKA

STALNA MISIJA OPLEMENJIVANJA LJUDI PUTEM KNJIGE

Narodna biblioteka „Srboljub Mitic, nastavljac je humane misije oplemenjivanja ljudi putem knjige otpocete 1879. godine, osnivanjem Citališta u Malom Crnicu i danas predstavlja jedan složeni mehanizam, ciji su osnovni atributi preciznost i doslednost u cilju ostvarivanja što boljih rezultata, kada su u pitanju zadaci biblioteke kao ustanove, koja predstavlja središte kulturnog i umetnickog razvoja lokalne zajednice i koja pomaže oblikovanju njenog kulturnog identiteta.

Prioritet u radu Biblioteke, svakako zauzimaju redovni poslovi iz osnovne delatnosti Biblioteke a to su poslovi na prikupljanju, cuvanju i zaštiti bibliotecke grade, i pružanje traženih informacija korisnicima kao i pozajmljivanje knjiga. Naravno, velika pažnja se posvecuje i obnovi knjižnog fonda, tako da je knjižni fond u odnosu na prošlu godinu , bogatiji za ukupno 1176 knjiga odnosno 1251 novih naslova. U knjigu korisnika upisano je oko 700 korisnika razlicitih struktura. Najviše je svakao dece i srednjoškolaca, ali usluge biblioteke koriste i radnici, studenti, zemljoradnici i penzioneri. Prošle godine na korišcenje je izdato blizu 7000 knjiga. Citaocima je na raspolaganju preko 33.000 monografskih publikacija, kao i bogata periodika, kako dnevni listovi tako i brojni casopisi, ali i raznovrsna neknjižna grada. Biblioteka „Srboljub Mitic“ je punopravna clanica sistema za uzajamnu katalogizaciju Cobiss, jedan radnik je obucen i ima licencu za rad u ovom sistemu, tako da je ova biblioteka preteci nova naucna i tehnicka dostignuca, ukljucena u savremene biblitecke tokove. Od pre par meseci, bibliteka ima i svoj sajt njnjnj.bibliotekamalocrnice.njebs.com , na kome se zainteresovani mogu upoznati sa aktivnostima i radom bilioteke.

...Što se tice kulturnih manifestacija koje biblioteka organizuje, ponosno mogu reci da imamo pravu riznicu kultrnih dogadanja. Organizatori smo opštinskog takmicenja u recitovanju „Pesnice naroda mog” a tu su i brojne, vec tradicionalne manifestacije koje organizujemo u tesnoj saradnji sa Podružnicom Udruženja književnika Srbije za Branicevski okrug, cije je sedište u našoj biblopteci, što u velikoj meri olakšava rad i cini ga sadržajnijim : Svetosavska akademija pod nazivom „Slovo o Svetom Savi“, vece ljubavne poezije Pevajmo o ljubavi, Vidovdansko poselo – vece rodoljubive poezije, Preobraženjski susreti pesnika „Duhovna poezija u manastiru Bradaca i mnoge druge, a organizujemo i brojne književne veceri, promocije novih knjiga.....

U okviru izdavacke delatnosti, zajedno sa Udruženjem književnika Srbije, Podružnicom za Branicevski okrug, samo prošle godine izdavaci smo 5 novih knjiga, a u ovoj godini planira se isto toliko.

Cela prošla godina je bila u znaku obeležavanja 130 godina postojanja Biblioteke. Centralana proslava organizovana je na Dan biblioteke 11. aprila kada je roden pesnik Srboljub Mitic, po kome biblioteka i nosi ime. Tim povodom izdata je monografija Biblioteke,i snimljen video zapis o biblioteci .

Sama cinjenica da smo u bibliotekarstvu prisutni ovoliko godina, namece nam obavezu da rad biblioteke podižemo na viši nivo. U tom smislu, mora se najviše raditi na iznaleženju mogucnosi za još kvalitetniji rad sa korisnicima, približavanju knjige citaocima, redovnoj obnovi knjižnog fonda, ali i na unutrašnjoj adaptaciji zgrade u kojoj je smeštena biblioteka, jer je zgrada veoma stara, podignuta daleke 1934. godine. Uprkos skromnim finansijskim sredstvima, svake godine, sredujemo jednu po jednu prostoriju, kupujemo nove police, stvaramo uslove za rad, kako sa starijim, tako i sa najmladim citaocima. Tako je na radost najmladih korisnika, nedavno otvorena decija radionica, koju redovno posecuju predškolci ali i ucenici od 1. do 4. razreda osnovnih škola. Nedostaje nam citaonica, ali uverena sam da cemo i nju uskoro imati, rekla nam je direktorka Biblioteke, Zorka Stojanovic.

R.N.

TAKMICENJE U BESEDNIŠTVU NA PRAVNOM FAKULTETU U BEOGRADU

APSOLUTNI POBEDNIK JELENA ARSIC

U organizaciji Centra za besedništvo na Savindan održano je DŽVI tradicionalno takmicenja studenata Pravnog fakulteta u besedništvu. U finalu se plasiralo 13 studenata koji su se takmicili u tri besednicke kategorije: zadata tema, improvizacija i slobodna tema, a strucni žiri su cinili: dr LJiljana Mrkic – Popovic (predsednik žirija), rektor Univerziteta umetnosti i profesor FDU, dr Mirko Vasiljevic, dekan Pravnog fakulteta, Branislav Lecic, dramski umetnik, Vojkan Nedic, predsednik Advokatske komore Beograda, Rale Damjanovic, književnik i dr Sima Avramovic, redovni profesor Pravnog fakulteta. Za apsolutnog pobednika ovogodišnje manifestacije proglašena je Požarevljanka Jelena Arsic, student trece godine, dok je u kategoriji improvizacije prva nagrada pripala Požarevljaninu, Veljku Smiljanicu, studentu cetvrte godine Pravnog fakulteta, koji je bio sjajan i njegova beseda je ostala zapažena, jer je kritikovao reizbor sudija.

“Nastupila sam u kategoriji slobodne teme, dok je Veljko Smiljanic nastupio u kategoriji improvizacije. Oboje smo pobedili u svojim kategorijama, a zatim je žiri za ukupnog pobednika izabrao mene. Dobila sam lovorov venac, novcanu nagradu i knjige. Uglavnom su teme društveno angažovane na Pravnom fakultetu, to je velika tradicija i veliki dogadaj. Moja tema se ticala studenata i inertnosti studenata na koju sam naišla na Pravnom fakultetu, pa sam poželela da ovom pokretackom besedom malo pokrenem moju generaciju.

Svoju besedu sam nazvala “Prica o prucu”, jer sam govorila o nužnom jedinstvu studenata, pa sam na kraju dala pricu o prucu. Beseda treba da traje sedam do osam minuta, što je vrlo sužen prostor da mi iskažemo svoje misli. Vežbali smo sa profesorima na Pravnom fakultetu dva meseca i tu se prvo piše govor, a posle se uvežbava bukvalno svaki detalj (mimika, gestikulacija, pokret). Ja sam morala puno da radim na akcentima u cemu mi je svesrdnu podršku pružio Ðorde Jankovic sa Filološkog fakulteta i zahvaljujuci tome od mogucih 60 poena osvojila sam 59,25. Inace, dosta se govorilo o reizboru sudija, o vrednostima koje su prakticno zaboravljene, pravdi, pravu, državi, moralu i svi su ocenili da je ovo bilo jedno od najboljih takmicenja u besedništvu do sada”, istice Jelena Arsic.

Inace, Jelena se besedništvom bavi od treceg razreda gimnazije, kada je dva puta pobedila i kao prvoplasirana je nastupila u revijalnom delu na Pravnom fakultetu. Kako kaže, tada je odlucila da upiše Pravni fakultet i zahvaljujuci iskustvu koje je stekla u Požarevackoj gimnaziji ostvarila je ove godine i pobedu na fakultetu. Ozbiljan je student sa prosecnom ocenom 10, smatra da je besedništvo sjajna veština leporecja i da je vrlo bitna za sagovornicki odnos.

“Smatram da je ova pobeda veoma znacajna za Požarevacku gimnaziju, jer je to znak da je gimnazija sjajna institucija koja ume da odškoluje dobre srednjoškolce, da se pokažu na fakultetima, jer sam ja bila u kategoriji svih najboljih studenata Srbije. Druga znacajna stvar je što sam kao devojka pobedila, što se retko dešava, jer su muškarci ti koji mogu da iznesu jace teme i mogu da postignu veci autoritet kod publike zato što su glasniji. Verujem u Požarevacku gimnaziju i profesore koji su omogucili meni da postignem ovaj nivo”, zakljucila je Jelena Arsic.

D.Dinic

PRICA O PRUCU

Neka sve milijarde ociju sveta u ovom casu pogledaju u nas, mlade u Srbiji. I pitajmo te oci, šta vide, šta se ono mlado u Srbiji rodilo? Oci bi rekle:

Mladost, izvor bistrine, buduce mudrosti, luconoša duha vaše države. Ali ovi vaši mladi u Srbiji se bore, u borbi su sa vecitom ugroženošcu i vecitom idejom o posebnosti. Vaši mladi stalno govore da je srpski život nekakav poseban život, u nekoj posebnoj zemlji, s posebnim narodom, koji je toliko poseban da je svima trn u oku. Ali ta njihova opsednutost posebnošcu se vec generacijama mladih u Srbiji svodi na banalno stihovanje i recitovanje ideje o posebnosti. I tako vam danas raste još jedna ugrožena generacija mladih, koja se, cim se za nju što kaže, brani time da je u vecitoj borbi prošlog i sadašnjeg, ali da je predano okrenuta buducnosti!

Kakva jeftina retorika.

Ali hajde da otkrijemo i kažemo ko smo mi mladi u Srbiji danas. Treba ispricati dva videnja o tome. To je sve. Samo dva videnja. Nije neka velika pamet. Prvo, šta o nama kaže statistika.

Mladih od 15 do 30 godina, prema popisu iz 2002. ima oko milion i po, što je petina ukupne populacije Srbije. Istraživanja sprovedena za potrebe Nacionalne strategije za mlade govore da danas mlade u Srbiji najcešce brine manjak zanimljivih mesta za izlaske i nedostatak slobodnog vremena. Iako je omladina bila ta koja je poslednju deceniju ili dve iznela najveci teret ulicnih protesta, danas je tek svaka deseta mlada osoba spremna da ucestvuje u promenama. Srpski student danas teži sticanju samostalnosti, materijalne dobiti i ugleda, ali površno živi, dijagonalno cita novine i u jednoj nedelji gubi sate prebirajuci po internetu.

Statistika.

Ovo nisu strah i paranoja vec gole cinjenice. A razumemo li ozbiljnost situacije? Postavlja se pitanje postoji li jedan zajednicki identitet mladih u Srbiji? To je pitanje koje nam postavljaju, koje nam postavljate: šta nam se desilo i gde je student Univerziteta u Srbiji? STUDENT – Kako je to gordo zvucalo šezdeset i osme, ili devedeset i šeste godine, a kako potrošeno zvuci danas kad se šicardžijski cenjkamo za bod više ili manje. Kud se denuo STUDENT- cestit, dostojanstven, obrazovan? Gde su STUDENTI - puni snage, smeli, sa novim, nadahnjujucim idejama, simboli istorijskih poteza? Pa to bi trebalo da sam ja. Da ste vi. I sada i ja treba veceras da stanem pred vas i govorim o ko zna cemu drugom, uzvišenom- pravdi, pravu, državi, moralu, ali se sve vreme cuje mnogo banalnije, ali važnije pitanje, pitanje pre svih pitanja – a ko ce se za sve to u našim životima izboriti? I ko ce ako necu ja, ako necete vi, ali pre svega, ako necemo mi, moja generacijo?

Ali pored statistickog, dajmo i drugo videnje - naše videnje nas. Mi, studenti, dvadesetogodišnjaci, kada su poceli prvi oružani sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije imali smo tri godine, cetiri kada su uvedene sankcije, jedanaest za vreme NATO bombardovanja, petnaest kada je ubijen predsednik vlade. Ali sve ovo, za apsurd, umesto da nas spoji, dovelo je do toga da danas- mi ni o cemu ne sanjamo zajedno, nismo zahvaceni nikakvom narkozom zajedništva. Mi revnosno radimo samo na sopstvenoj sudbini, dovoljni smo sami sebi. I tako samodovoljni sazrevamo u zemlji gde se ukidaju vize i otvorenost prema svetu širi, ali se naši pogledi na svet sužavaju. Gde se svi zovemo studentima, ali se delimo kad god stignemo na prirodnjake i društvenjake, na patriote i izdajice, na listu jedan, na listu dva. I tako samodovoljni mi sve više ucimo i znamo, ali sve slabije prosudujemo. I mi dodajemo godine našem životu, ali tako samodovoljni treba da se usput pitamo, hocemo li dodati i život tim našim godinama.

Vec znamo opravdanja: Roden sam tu gde sam i kad sam. U državi u tranziciji, šta ja mogu da promenim? Zašto bih se žrtvovao bilo za šta? Kao da su nešto dobili onoliki koji su se pre mene žrtvovali!

A ja ovde stojim i ponavljam: posvecenost (studenata) zajednickom cilju!

Još uvek ne osecate ove reci kao svoje? Pa svako ce od nas osetiti znacaj pripadnosti grupi. Neko jer ce npr. u grupi izglasati strože sankcije za TO krivicno delo silovanja (to ne može pojedinac), a neko jer ce zahvaljujuci grupi koja ce dobrovoljno dati krv spasti život sopstvenog bolesnog deteta. Dakle, NAMA ce se desiti slucaj koji ce nas ubediti da je nešto suštinski važno u pripadnosti grupi. Generaciji. Ali otidimo dalje od svog života i potražimo grupu koja treba da razdrma ovu apatiju danas u državi, organizuje debate, piše clanke, osniva organizacije, da se uzbudeno bori protiv moralne i politicke tuposti! Tu grupu treba naci medu studentima. Svaki naš odgovor, svako naše pitanje, svaki naš seminarski rad unekoliko menja našu stvarnost.

Pa zašto vec nismo u tim visinama? Zašto vec nismo studenti sa velikim, zvucnim S? Šta nam stoji na putu? Naša prošlost? Naši karakteri? Samodovoljnost?

Ništa narocito, u stvari.

I sada, kada smo sa svojih dvadeset na crti, trebalo bi da smo vec svesni da ovo nije generalna proba života vec život u jednoj istoriji, pa su i potezi nas kao studenata istorijski potezi. I mi da smo mladi koji jedni drugima kažu- a ne dozvolite da zvuci kao tužna reciklaža vec izgovorenih ideja- naš svet na nama ostaje, hajde da menjamo statistiku. A prastav svih stavova promene je- jedinstvo. Taj duh treba ovde da se otkrije, kroz ovu generaciju dvadesetogodišnjaka. Jer, samo je naš ujedinjeni stav oko suštinskih vrednosti društva - stav pobune, a mi smo ti koji se moraju buniti da je dobro jace od zla, da je ljubav jaca od mržnje, da je ovo sadašnje loše samo dobar nauk za naše buduce dobro. I kada bismo takvi uprli sve milijarde ociju sveta u nas i pitali ih, i pitali vas, šta vide, šta se ono mlado u Srbiji rodilo? Oci bi rekle:

Ono mlado? Rodila se generacija koja je najzad shvatila onu prostu pricu o prucu. Lako ih polomiš kad ih lomiš same, jednog po jednog. Naprotiv, oni su snop pruca, koji ne možeš da polomiš ma sa kolikom snagom pokušavao!

U MESNOJ ZAJEDNICI OSTROVO

KUD PONOVO RADI

- KUD Ostrovo okupljen ponovo posle dve decenije.

- Deca Ostrova jedina u okolini bez Doma kulture.

Ostrovljani, ušavši u sastav novoformirane Gradske opštine Kostolac, ocekuju da neki od njihovih problema budu rešeni ili bar umanjeni. Prihvataju cinjenicu da se ništa nece promeniti iznenada i da je za sve potrebno vreme i strpljenje, ali, iznad svega, rad i doza dobre volje.

Svakako da je za ugodniju svakodnevnicu neophodno ulaganje u infrastrukturu, izgradnju toplovoda, vodovoda, kanalizacije, a vrlo veliki problem Ostrovljana je i nedostatak mesta na groblju. Medutim, bitnije od svega toga jeste ulaganje u najmlade, u decu koja žele da se angažuju.., ali odrasli ne uspevaju da im obezbede nepohodne uslove za to.

Tako da su polaznici Kulturno- umetnickog društva iz Ostrovo jedini u okruženju bez Doma kulture, bez prostrora za okupljanje. U tom smislu, moramo podsetiti na manifestaciju “Ostrovacki becarac”, priznati brend grada Požarevca i opštine Kostolac, cije je celokupan tok uvek pracen doslovnim gledanjem u nebo, jer nema odgovarajuceg zatvorenog prostora za njegovo održavanje.

Upravo tim povodom razgovarali smo sa predsednikom Mesne zajednice Ostrovo, Mitom Gavrilovim, koji kaže da su Ostrovljani u Novu godinu ušli sa velikim ambicijama i planovima. Istice neophodnost ulaganja u decu, a narocito u Kulturno- umetnicko društvo, koje je ponovo okupljeno nakon dve decenije.

-Polovinom januara smo aktivirali Kulturno- umetnicko društvo koje nije funkcionisalo više od dvadeset godina. I, dok odrasli formiraju rukovodstvo KUD- a, cija je registracija u toku, za to vreme cetrdesetak polaznika marljivo vežba. Medutim, te probe folklora održavaju se u školskoj ucionici, pa smo zbog nedostatka prostora bili prinudeni da najmlade vratimo kucama. Uz veliku pomoc KUD- a Kostolac uspeli smo da nabavimo nešto opreme, koja zadovoljava potrebe za pocetak, ali za dalje funkcionisanje neophodna nam je pomoc. Kada kažem pomoc, mislim na rekonstrukciju Doma Kulture, koji je naupotrebljiv više od deset godina. Zahteve i molbe smo poslali svim ljudima koji imaju moc, dakle, od grada Požarevca, Gradske opštine Kostolac do Privrednog društva “TE- KO Kostolac”, u kojem radi veliki broj ljudi iz Ostrova. Neki zahtevi su dali male rezultate, a neki su ostali neprimeceni. Meštanima sela Ostrova smo pokušali da objasnimo da predizborna obecanja nekih stranaka o izgradnji toplovoda, vodovoda i kanalizacije nisu izvodljiva bar neko vreme. Medutim, kako deci objasniti da jedino oni u okruženju nemaju Dom kulture i, ako ga ne popravimo, njihov trud ce biti uzaludan. Ako na dan održavanja Ostrovackog becarca bude padala kiša ta manifestacija nece biti održana, a svi znamo da je Becarac zaštitni znak Ostrova i, pre svega, brend grada Požarevca i opštine Kostolac, napominje Mita Gavrilov i istice:

-Kako objasniti ljudima koji su redovno placali poreze i svoj radni vek proveli na kopovima i u elektranama da Mesna zajednica Ostrovo sa svojim skromnim budžetom ne može da pomogne deci? Ako neko ne pokaže malo više pažnje moracemo decu da prepustimo ulici...

A. M.

USEVI U BRANICEVSKOM OKRUGU

PŠENICA CEKA PRIHRANJIVANJE

- Zimska škola za poljoprivredne proizvodace 22-26.februara 2010. godine

Poljoprivrednim proizvodacima predstoji veliki broj važnih poslova. Jedan od najvažnijih je prihranjivanje ozime pšenice. Primenom dovoljnih kolicina azota pre pocetka prolecnog dela vegetacije biljkama se obezbeduje dovoljna, optimalna kolicina ovog hraniva do kraja vegetacije, tako da azot ne može biti limitirajuci faktor prinosa. Najveci zahtevi pšenice prema azotu su u fazama bokorenja i u pocetku vlatanja (porast u stablo), što je približno kalendarski posmatrano sa periodom 10.mart – 10.april, jer ozima pšenica u tim fazama formira kapacitet za prinos, pa ukoliko tada nema dovoljno azota ostvarice se niži prinosi, bez obzira na dalji tok vegetacije. Pošto je azotnom dubrivu potrebno odredeno vreme za delovanje sa prihranom ozime pšenice treba krenuti kada se temperature vazduha ustale iznad pozitivnih vrednosti i biljke izadu iz perioda mirovanja.

“Kolicinu azota za prihranjivanje ukoliko nije uradena agrohemijska analiza zemljišta moguce je odrediti i procenom na terenu. Za prihranjivanje pšenice se utroši 60 – 100 kg N/ha (150 - 200 kg Uree/ha, 200 – 250 kg AN-a/ha, 250 - 300 kg KAN-a/ha), što zavisi od preduseva, kolicine upotrebljenih NPK dubriva, sorte, roka setve, gustine useva. Na izbor azotnog dubriva utice ph vrednost zemljišta. Ðubriva AN i Urea imaju prednost na zemljištima neutralne i blago alkalne reakcije, dok na kiselim zemljištima treba koristiti KAN. Ukoliko usev treba dubriti sa vecom kolicinom azotnih dubriva (>60 kg cistog azota/ha), prihranjivanje treba izvršiti u dva navrata, pri cemu 2/3 dubriva treba primeniti u prvom navratu, a preostalu 1/3 nakon 3 -4 nedelje.

Optimalna doza azota se mora korigovati prema zahtevu sorte, gustini useva i roku setve. Normalnim sklopom se smatra onaj u kojem ima 450 – 500 biljaka po kvadratnom metru. Ukoliko je broj biljaka veci od 500 po kvadratnom metru, kolicinu azota u prihrani treba smanjiti za 10 odsto na svakih 50 biljaka više. Ako je sklop biljaka manji od potrebnog, kolicina azota se na isti nacin uvecava. Prednost u prihranjivanju treba dati usevima iz ranijih rokova setve, usevu za koji nije zaorana osnovna doza NPK dubriva, pšenici na predusevu suncokreta, usevu kod koga je upotrebljeno deklarisano seme”, istice Stanislava Stankovic, samostalni strucni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne strucne službe Požarevac.

Za puni efekat prihranjivanja potrebno je najmanje 10 litara kiše po kvadratnom metru (odmah nakon prihranjivanja), zatim da se temperature vazduha ustale izad 5 stepeni Celzijusovih, da se eleminišu korovi i štetocine, kao i da se tokom vegetacije održava zdravlje biljaka.

12.tradicionalna Zimska škola

Poljoprivredna strucna služba Požarevac svake godine u svojim prostorijama organizuje tradicionalnu Zimsku školu za poljoprivredne proizvodace sa podrucja Branicevskog okruga u trajanju od pet radnih dana. Ove godine Zimska škola ce biti održana u periodu 22 – 26.februara, sa pocetkom u 10 casova. Poljoprivredni proizvodaci ce o temama koje ce biti zastupljene u Zimskoj školi biti obavešteni putem medija, slanjem poziva na kucnu adresu i licnim kontaktom prilikom obilaska domacinstava. Predavaci ce biti profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, strucnjaci iz Poljoprivredne strucne službe Požarevac, predstavnici iz raznih instituta (Institut za zaštitu bilja, Institut za lekovito bilje), uz prisustvo selekcionih i hemijskih kuca.

“Znacaj održavanja Zimske škole ogleda se u širenju i sticanju znanja zemljoradnika iz svih oblasti biljne proizvodnje i od velikog je znacaja za unapredenje poljoprivredne proizvodnje na podrucju Branicevskog okruga. U februaru mesecu 2009.godine na otvaranju Zimske škole bilo je prisutno oko 90 zemljoradnika. Posecenost je i u ostalim danima tokom trajanja Zimske škole takode bila velika, što ukazuje na potrebu zemljoradnika da unaprede svoje znanje kako bi poljoprivrednu proizvodnju ucinili rentabilnijom. Obzirom na dugu tradiciju u organizovanju i održavanju Zimske škole Poljoprivredne strucne službe Požarevac, ocekujemo veliki odziv zemljoradnika koji ce ove godine imati priliku da prošire svoja znanja, upoznaju sa novim zakonskim propisima, znacaju udruživanja, informišu o novim sortama, hibridima, sredstvima za zaštitu bilja”, zakljucila je Stanislava Stankovic.

Predstojeci radovi u vocnjaku

“Ako januar nije u snegu, teško njivi, dolu i bregu”, jer ono što mogu da urade niske temperature ne može da završi nijedna agrotehnicka i hemijska mera. Pošto su u toku niske temperature i nepovoljni uslovi za rad u vocnjacima, potrebno je odraditi neophodne poslove pre kretanja vegetacije. Prethodnih godina na košticavom vocu bio je prisutan problem monilije, rogaca šljive i kovrdžavosti lista breskve, a na jabucastom vocu cadava krastavost, pepelnica i bakteriozna plamenjaca. Krajem zime, a pre kretanja vegetacije neophodno je obaviti zimsko prskanje vocaka, ali pre nego što se krene sa ovim prskanjem potrebno je da se vocnjak prvo oreže, odstrane osušene i polomljene grane, mumificirani plodovi i da se sve to obavezno iznese iz vocnjaka i po mogucstvu spali. Kod jabucastih vocnih vrsta posebno treba obratiti pažnju na osušene grane i rak rane, jer sa ovih mesta postoji mogucnost širenja bolesti, a posebno bakteriozne plamenjace. Tek po završetku rezidbe treba pristupiti zimskom prskanju vocaka. Stabla i grane treba “okupati” sa svih strana odgovarajucim pesticidima. Tecnost kojom se tretira voce treba da se sliva niz stablo. Za ove radove u vocnjaku je neophodno tiho, suvo vreme i da temperatura vazduha bude preko 8 stepeni Celzijusovih, kako bi došlo do dobrog prijanjanja pesticida na tretirane delove biljaka. Kolicina tecnosti ne treba biti manja od 1000 litara po hektaru. Najbolji rezultati postižu se kada se prskanje voca obavi neposredno pred kretanje vegetacije, a to je u drugoj polovini februara ili pocetkom marta meseca”, istakao je Aleksandar Stojanovic, samostalni strucni saradnik za vocarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne strucne službe Požarevac.

Košticavo voce, malinu i kupinu treba tretirati nešto ranije. Naravno, sve ovo zavisi od godine, pa je tacno vreme tretiranja potrebno odrediti redovnim obilaskom vocnjaka i pracenjem vremenskih prilika. Zimskim tretiranjem vocnjaka suzbijaju se prezimljavajuce forme nekih štetnih insekata kao i bolesti. Gotovo da i nema vocne vrste na kojoj zaštita protiv štetnih organizama sprovedena tokom zime nece biti od manje ili vece koristi. Posebno treba obratiti pažnju na tretiranje breskve, jer kovrdžavost lista breskve može se uspešno suzbiti u vreme bubrenja pupoljka, a nikako kada se pojave prvi simptomi. Kako je jabuka prošle godine dobro rodila, postavlja se pitanje koliko je formirano rodnih pupoljaka, pa sa rezidbom ne treba žuriti dok se cvetni pupoljci dovoljno ne izdiferenciraju kako bi se rezidbom dobio optimalan rod i dobar kvalitet.

D.Dinic

JOŠ JEDAN

JANKEHOV USPEH

Aleksandar Jankeh, mladi saksofonista, ucenik drugog razreda srednje muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac u klasi profesora Periše Stanojevica, ucestvovao je 30.januara na prestižnom medunarodnom takmicenju saksofonista u Kopru u Sloveniji. Jankeh je osvojio visoko trece mesto (bronzana medalja) u veoma jakoj konkurenciji saksofonista iz Evrope (Poljska, Madarska, Hrvatska, Slovenije, Italija…) i bio jedini predstavnik naše zemlje koji je ikada ucestvovao na tom takmicenju. Žiri su sacinjavali eminentni pedagozi i saksofonisti, predstavnici najelitnijih saskofonskih škola Evrope. O znacaju i kvalitetu takmicenja govori i to što je nagradni fond iznosio oko 7.000 evra, izražen kroz instrumente i opremu.

Aleksandar je do sada ucestvovao na više od petnaest takmicenja u zemlji i uvek je osvajao prva mesta sa maksimalnim brojem bodova. Održao je dva solisticka koncerta u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu, a 11.februara održace solisticki koncert u Novom Sadu. U vezi svoje poslednje nagrade i ucešca na takmicenju u Kopru Aleksandar kaže da mu je drago što je imao prilike da odmeri snage sa odlicnim saksofonistima, kao i da je svestan da je pred njim još mnogo rada.

L.L.

ZAVRŠENO ŠKOLSKO TAKMICENJE MEMORIJAL “MILOŠ ÐORÐEVIC” U MUZICKOJ ŠKOLI “STEVAN MOKRANJAC” POŽAREVAC

U SECANJE NA SJAJNOG UCENIKA

Završni koncert takmicenja gitarista Memorijal “Miloš Ðordevic” održan je prošlog utorka u koncertnoj sali Muzicke škole “Stevan Mokranjac” Požarevac.

U pozdravnoj reci, direktor škole Zoran Maric istakao je da je cilj škole i ovog takmicenja unapredenje gitaristicke pedagogije, kao i evociranje uspomene na poginulog, kako je rekao, sjajnog ucenika Miloša Ðordevica.

- Trudili smo se da takmicenje bude na onom nivou koji zaslužuje i da cemo i narednih godina nastojati da ono protekne u najboljem redu. Zahvaljujem se i direktoru Gitar art festivala koji se održava u Beogradu i spada u najznacajnije festivale u Evropi, Bošku Radojkovicu, što smo mi jedan segmeng te velike manifestacije i što kroz svoj propagandni materijal promovišu i ovo takmicenje, a što je za naše ucenike i školu veoma vredno, rekao je još Maric.

Boško Radojkovic, direktor Gitar art festivala se sa svoje strane zahvalio Muzickoj školi na inicijativi koju je pokrenula i izrazio svoje zadovoljstvo što Memorijal “Miloš Ðordevic” cini sastavni deo festivala na cijem je celu.

Brojnim nagradenim ucenicima u nekoliko kategorija dodeljene su vredne nagrade, a glavnu nagradu, gitaru visokog kvaliteta, obezbedila je porodica Ðordevic. Gitar art festival takode je poklonio vrednu gitaru, te kotizaciju za ucešce u programima festivala, a Muzicka škola obezbedila je elektonske štimerice, pultove za note, komplete žica i druge nagrade.

Slavoljub Ðordevic, otac ucenika cije ime takmicenje nosi obratio se prisutnima:

- Vec je treca godina kako se ovaj memorijalni koncert održava u okviru Gitar art festivala, koji je jedan od najvecih kada je u pitanju klasicna gitara. U ime porodice i u svoje licno ime želim da se zahvalim svim ljudima koji su pomogli da do ovog festivala dode, da se on razvija, pre svega direktoru Muzicke škole, svim profesorima i nastavnicima, ucenicima koji su ucestvovali. Želja svih nas je da ovo takmicenje traje što duže, a nama, kao porodici je drago da ono nosi ime našeg sina i brata koji je pohadao ovu školu.

U okviru završne veceri koncert je održala Sabrina Vlaškalic, višestruko nagradivana srpska gitaristkinja, studentkinja Muzicke akademije u Beogradu.

Ukupni pobednik takmicenja Memorijal “Miloš Ðordevic” je Filip Švabic. Nakon primljene nagrade, odsvirao je deo svog repertoara.

Drugu nagradu dobio je Aleksa Tarabanovic, a trecu Jovana Stokic.

L.L.

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U porodilištu opšte bolnice u Požarevcu u periodu od 29.01.2010. godine do 05.02.2010. godine rodeno je 25 beba ,muških 16 i ženskih 9.

Sinove su dobili :

Marina i Vladan Markovic iz Doljašnice, Sladana i Nikola Dacic iz Žagubice,Marija i Ivan Uroševic iz Požarevca,Lalica Ðordevic i Pejkic Vladan iz Neresnice,Zeneli Elizabeta i Krasnici Elvis iz Požarevca,Sanja Stanišic i Darko Ðordevic Kostolca,Snežana i Milan Rancic iz Požarevca,Marija Vasic i Ivica Jovanovic iz Toponice,Marica Životic i Aleksandar Nestorovic iz Salakovca, Dušica i Miroslav Ostojic iz Požarevca, Ljiljana i Dejan Radisavljevic iz Šapina ,Dragana i Oliver Momcilovic iz Požarevca,Sandra Andrejic i Miroslav Randelovic iz Požarevca,Sladana i Željko Rankovic iz Kule,Nelica Srejic iz Trnjana i Dušica Popov i Predrag Mihajlovic iz Požarevca.

Kcerke su dobili:

Zorica i Dalibor Mitic iz Cirikovca,Nina Bainovic i Goran Dokic iz Osanice,Dragana Grujic i Miloš Živadinovic iz Petke,Jadranka Paunovic i Boban Rajic iz Dubravice,Katarina i Marko Vukašinovic iz Požarevca,Radmila i Dejan Petrovic iz Krivace ,Sanja i Ivan Ivkovic iz Cirikovca,Milica Birca i Mladen Markovic iz Požarevca i Marina i Marko Ilic iz Mustapica.

HUMORESKA

MOGLO JE I GORE

Pade sneg preko noci i stvori velike nevolje. Bar da je preko dana, lepo je da se gleda kako pada sneg. Ovako, uvece lepo vreme, a kad se ujutro probudiš, sneg napadao pola metra. I, dabome, iznenadi sve, a narocito one koji bi trebalo da putuju. E, zato stariji ljudi, sa iskustvom, ne kažu badava: kad je takvo vreme, sedi kod svoje kuce, gde ima da ideš!

Ali, ne vredi, ima onih avanturista kojima ni vreme ni nevreme ne mogu ništa i ne mogu da ih sprece u njihovim planovima, iako su svesni da su izloženi opasnostima.

- Halo, ženo, ne brini ništa što nisam nocas došao kuci. Nadam se da nisi mnogo brinula, a i zašto bi? Dabome, nije mi prvi put. Zašto tako pricam? Pa, vidiš, malo sam polomljen, mislim, nemoj da se sekiraš, nije to ništa. Pa, dobro, evo: lepo si mi rekla da ne krecem nigde po ovom snegu, ali kad se mora, šta drugo da se radi? Ali, dobro, da ti odmah kažem da se ne sekiraš: od auta nema ništa! Ma, nemoj,nemoj, šta sad, pa star je, ne vredi ni... staro gvožde. Ma, uplaticemo za novi „punto“, nego šta, samo ako ti želiš!

Ma, ne brini, ja sam prošao sa lakšim povredama. Dobro, ne bi me prepoznala kada bi me videla, sav sam izuvijan, narocito glava, ali lekari kažu da nije ništa strašno i da sam imao srece koliko sam težak, a ti vrlo dobro znaš da sam prebacio stotku. Dakle, ne bore se za moj život, samo me malo žigaju koske, narocito rebra, ali nije ništa polomljeno, a to je najvažnije. Ma, ne placi, draga, važno je da sam živ i zdrav. Dobro, zdravlje sad nije baš kako treba, ali bice kako treba. Eto, po podne cu kuci.

U stvari, draga moja i jedina, da ti kažem pravu istinu: ja sam kod kuma. Kako kog kuma, pobogu? Pa, našeg vencanog kuma, dabome! E, mi smo sinoc ostali malo duže u kafani, bio mu je rodendan, pa covek rešio da casti, šta ceš, jednom se u životu ima pedeset godina! Pa, pošto nisam smeo u takvom stanju u kakvom sam bio da vozim, znaš, ovi novi propisi u saobracaju, ja svratim kod njega da prespavam. Kako? Pa, citav je“jugo“, normalno, kao i ja, vec sam se otreznio! Kažem ti, po podne dolazim kuci.

Hteo sam, eto, da ti samo kažem da u životu ima i gorih stvari od sedenja u kafani.

Šta!? Zalupi mi slušalicu. E, što ti je žensko!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Neki ocevi se još nisu vratili sa službenog puta!

- Kako da idemo napred, kad smo krenuli sa mrtve tacke!

- I neznanje se naucno dokazuje!

- Kakav si postao zavisi od mame i tate; šta ceš biti zavisi od politicara!

- Oni grade puteve, a ruše im se mostovi!

Miodrag Lazarevic