Header

STARA 2006. GODINA IZ UGLA NjEGOVOG PREOSVEŠTENSTVA EPISKOPA BRANICEVSKOG GOSPODINA DOKTORA IGNJATIJA MIDICA:

PUTEM SUMNJE DO ISTINE

U zamahu Nove 2007. godine sagledavamo proteklih 365 dana naših života, s ciljem da iz takve retrospektive spremniji, odlucniji i, iznad svega, razboritiji se suocimo sa izazovima koji neizostavno predstoje...

Usmerene, pre svega, na pridruživanje Evropskoj uniji gradane Srbije na tom putu “sacekuju” mnoge prepreke, nedoumice i iskušenja, o cemu svedoci i protekla 2006. godina. Pitanja se nižu. Traga se za najprikladnijim modelom života, utemeljenom na sveljudskim vrednostima. U takvim okolnostima, nepogrešivi put do istine je put sumnje, preispitivanja, konstruktivne kritike, mudrosti. Otuda, razgovaramo sa Njegovim preosveštenstvom episkopom Branicevskim gospodinom doktorom Ignjatijem Midicem.

Potrošacki mentalitet

Tokom protekle 2006. godine naš je narod intenzivno tragao za modelom života, preispitujuci stare, ali i novopristigle vrednosti, evropske, zapadne.., o cemu govorimo sa Njegovim preosveštenstvom episkopom Branicevskim doktorom Ignjatijem Midicem:

“Ja ne odvajam politicke sfere od crkvenih, u smislu da je to moguce medusobno striktno podeliti. Covek je bice koje se bavi svakojakim stvarima i nikada ne može da bude usmeren samo na jedno. U tom smislu, ono što ja mogu da kažem o 2006. godini, iz mog videnja, to je da, na svo zadovoljstvo moje, narod izdržava neka iskušenja, koja dolaze sada po prvi put, dakle, koja do sada nije imao. Ima dosta kriticnoga stava prema svemu što smatramo da je moderno i da je kao takvo dobro. Veliki je broj ljudi koji ne žele to da prihvate zdravo za gotovo, što je po meni ohrabrujuce, kazuje Njegovo preosveštenstvo isticuci:

- Ima sigurno i toga da mi pocinjemo da gajimo potrošacki mentalitet i mislimo da je to tekovina Evrope. Sigurno, Evropa ima mogo toga da pokaže, ali njoj je u perspektivi, sada i u politici njenoj, potrošacki mentalitet. I ona ga svuda izvozi. Taj potrošacki mentalitet menja sve. Tako je opasan za coveka, da covek se svede na bice koje ce samo da troši i ništa više. Dakle, to je iskušenje koje cemo tek videti kako ce da se odrazi na naš narod.

Preispitivanje vrednosti

“Još uvek nismo u stanju da podelimo, odnosno, da razlikujemo ono što je vrednost, sveljudska i vecna vrednost, koju mi imamo kao ljudi, i onoga što dolazi sa drugih strana, kao nešto što je trenutno i što nije baš postavljeno na cvrstim temeljima, istice Njegovo preosveštenstvo episkop Branicevski gospodin dr Ignjatije Midic, nastavljajuci:

- Zato su velika lutanja, i u crkvenim krugovima i u politickim, ali uopšte, i u književnosti, kulturi... Mislim, da je to sasvim prirodno stanje naše, jer kad je covek bio dugo vreme u jednom sistemu, jednom stanju, pa odjednom pocnu da ga bombarduju drugim, on u tim prvim trenucima ne može da se snade. Sve bi da uzme. Posle toga bi sve da ostavi. I tako još uvek luta. Ne zna da postavi stvari na svoje mesto. Ja mislim da ce to, kako vreme prolazi, da se stabilizuje. I sami vidimo da je u našem narodu došlo do neke stabilizacije. Dakle, u državi stavri pocinju da ulaze u normalan tok, svakodnevni. Nema više trzavica da moramo nešto radikalno da menjamo stalno. I to je dobro za jedan narod.

-Ali, mislim da smo mi još uvek daleko od toga da postavimo prave vrednosti. Mi smo sada u takvom stanju da ne znamo da procenimo one vrednosti iz prošlosti i da odaberemo od njih koje su zaista vrednosti, a ono što nije da odbacimo, pa da to što odbacimo zamenimo novim. To podrazumeva i da nove vrednosti znamo da procenimo, da se ne zaletimo... A. to se dešava. U tome ce najodgovornija biti elita, inteligencija u svim segmentima života i društva. Mislim da ce i crkveni ljudi, Crkva i hrišcani, morati da igraju konstruktivniju ulogu u tome, u smislu da i oni imaju jedan kriticki stav. To, dakle, ne znaci negativan stav, vec konstruktivan, koji ce postaviti stvari na svoje mesto, kaže Njegovo preosveštenstvo episkop Branicevski gospodin dr Ignjatije Midic, porucujuci:

-To je zadatak svih ljudi mislecih. A. ne da jeftino uvozimo modele iz Evrope, samo zato što su iz Evrope. To je isuviše naivno, jer mi jesmo Evropa. Ili možda Evropa znaci da budete u Briselu, dobijete vize i slicno. To još nije Evropa. Biti u Evropi znaci imati jedan nacin života, imati neke kulturne vrednosti, tekovine, koje su formirale tu Evropu. Svakako, Evropa je stvorila veliki uticaj i pocela da bude model kojem teži citav svet. Ali, u tom modelu života ima mnogo promašaja, koji i svet ostali nekriticki prihvata. Otuda slede i posledice. Kao narod i ljudi koji mislimo moramo da imamo kriticki stav.

Andrijana Maksimovic

U CRKVI SVETE PETKE U POŽAREVCU

VELICANSTVENO BADNJE VECE

Najradosniji praznik, rodenje Isusa Hrista-Božic, i ove godine proslavljen je, kako u svim domovima tako i svim pravoslavnim hramovima podignutim na podrucju Branicevskog okruga. Trodnevno Božicno slavlje najavljeno je u subotu, 6. januara Badnjim danom i velicanstvenom Badnjom veceri. U porti novosagradene crkve Sveta Petka u požarevackom naselju Busije, loženju badnjaka prisustvovalo je više stotina gradana koji su došli iz svih delova grada, a ne samo iz Busija da prisustvuju ovom nezaboravnom dogadaju koga su na kraju uvelicali praznicno posluženje i veliki vatromet. U cast rodenja Isusa Hrista, želje za mir i zajedništvo, iz crkve Svete Petke, vernicima i svim ostalim gradanima uputio je otac Zoran sa sveštenstvom.

S.E.

BOŽIC U KOSTOLCU

Kostolcani su se u svojoj crkvi Svetog Maksima Ispovednika, sa parohom novokostolackim, Aleksandrom Mihailovicem, radovali Božicu, prazniku Hristovog rodenja, okupivši se u velikom broju, najpre na Badnji dan, povodom vecernje službe i tradicionalnog paljenja badnjaka, a zati, izjutra, na Božic, 7. januara, povodom Božicne liturgije, oslovljavajuci se medusobno hrišcanskim pozdravom “Hristos se rodi” i “Zaista se rodi”.

A. M.

BOŽICNA RADOST U POŽAREVCU

Veliki hrišcanski praznik rodenja sina Božijeg - Isusa Hrista, u Požarevcu, u Sabornoj crkvi, proslavljale su stotine Požarevljana, najmladih i najstarijih, zajedno se radujuci Božicu.

Njegovo preosveštenstvo episkop Branicevski gospodin doktor Ignjatije Midic, nakon osvecenja badnjaka i njegovog tradicionalnog paljenja, na Badnji dan držao je Božicno bdenje.

Iduceg dana, išcekivanog od svih hrišcana, Njegovo preosveštenstvo episkop Branicevski gospodin dr Ignjatije Midic služio je Božicnu liturgiju, uputivši brojnim prisutnim hrišcanima kratku besedu o ovom velikom prazniku, pozvavši sve u liturgijsku zajednicu...

A. M.

PRVA SEDNICA OPŠTINSKOG VECA U NOVOJ GODINI

“HLADNE TEZGE” USKORO NA PIJACAMA

Na osnovu pregleda namirnica ciji su uzorci cetiri puta u toku ove godine uzimani sa požarevackih i kostolacke pijace Veterinarski specijalisticki institut Požarevac objavio je podatak da je bilo 23,43% pregledanih namirnica bilo neupotrebljivo za ljudsku ishranu, uslovno upotrebljivo 34,74% a ispravno 41,83%. Ovi podaci izneti su 4.januara na prvom Opštinskom Vecu održanom u ovoj godini.

U ispitivanju uradenom u decembru 2006. pregledano je 168 uzoraka sira, kajmaka, pileceg mesa i jaja od cega je za ljudsku upotrebu bilo dobro koristiti 52,38%, uslovno upotrebljivo tj. termicki obradeno 8,33% dok su 39,29% cinile neupotrebljive namirnice. Najviše neupotrebljivih uzoraka nadeno je kod sira. Rec je uglavnom o stafilokokama kojom su proizvodi naknadno tj. nakon proizvodnje kontaminirani. U cetvrtom kvartalu zabeležen je i blagi porast neupotrebljivih uzoraka sira i kajmaka.

Direktor JKP “Komunalne službe” Saša Valjarevic istakao je da ce se osim toga što se svakodnevno dezinfikuje prostor gde se prodaje ova roba u toku ove godine na pijacama postaviti i tezge sa rashladnim uredajima. Valjarevic je kritikovao rad veterinarske inspekcije kojoj je na pijaci obezbedena prostorija u koju inspektori , po njegovim recima, nisu nijednom ušli.

Dostavljanje spiskova vlasnika kod kojih su nadeni neispravni uzorci ordinirajucoj veterinarskoj stanici jedna je od mera preduzetih kako bi se smanjio broj neispravnih namirnica. Isti spiskovi dostavljeni su i republickoj veterinarskoj inspekciji koja je odredenim proizvodacima zabranila prodaju sireva.

Vece je odobrilo i prenos sredstava iz suficita budžeta za 2006. godinu u 2007. na ime adaptacije, sanacije i dogradnje vrtica “Leptiric”. Na poziciji u budžetu za “Leptiric” se u 2006. nalazilo 14 miliona dinara ali je ovom novcu bila promenjena namena za kupovinu objekta u ulici Draže Markovica za koji se planira da bude pretvoren u nov, Požarevcu neophodan vrtic. Kako nije stigla potrebna saglasnost od strane republicke Direkcije za imovinu novac ce ipak biti iskorišcen za dogradnju “Leptirica” a dodatna sredstva za kupovinu objekta bice obezbedena naknadno, rebalansom i iz sopstvenih sredstava Ustanove za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece “Ljubica Vrebalov”.

Alpinisti Bojanu Trajilovicu Opština ce novcano pomoci u alpinistickom usponu na Akonkagvu - najviši planinski vrh Amerike. U planu je uspon preko smera “Poljski glecer” koji niko iz Srbije još nije osvojio. Inace Bojan se priprema za uspon na najviši vrh sveta na koji bi krenuo krajem aprila. U sklopu priprema za taj uspon on je napravio prve korake i osvojio Gran Paradiz,najvici vrh Italije i Mon Blan, najviši vrh Zapadne Evrope i Francuske. I uspon na Akonkagvu na koju krece 27. januara takode je priprema za uspon na Mont Everest.

Dopuna dnevnog reda odnosila se na adaptaciju i rekonstrukciju skupštinske sale i svecanog salona. Sem te prihvacena je i dopuna vezana za angažovanje dodatnog obezbedenja funkcionera i opštinske imovine.

T.R.S.

BOMBA I DVE SEDNICE SKUPŠTINE OPŠTINE POŽAREVAC

(NE)ODGOVORAN MINISTAR?

Na balkon svecanog salona SO Požarevac u cetvrtak 28. decembra, sada vec prošle godine , bacena je rucna bomba kašikara koja je nanela manju materijalnu štetu zgradi opštinskog zdanja. Iako je bomba bacena u 20.45 sati, slucaj je policiji prijavljen tek sutradan oko 9 ujutru. Kamere postavljene na zgradi opštine nisu snimile ništa sem praska.

Vrata ponovo zakljucana

Dan pre ovog dogadaja u zgradu Opštine došla je grupa odbornika iz demokratske koalicije pracena gradanima u nameri da održe sednicu lokalnog parlamenta u kome smatraju da imaju vecinu, što su nakon ulaska “kroz zakljucana vrata” skupštinske sale i ucinili.

Koalicija DS-DSS-SPO-NS-G17 Plus nastavila je osamnaestu sednicu zapocetu 1. decembra na kojoj su sa mesta predsednika SO Požarevac smenili Ivana Grubetica(SRS) a za novog predsednika izglasali Aleksu Savica(DSS).U nastavku održanom 28. decembra smenjen je i Grubeticev zamenik Mirko Papovic na cije je mesto postavljen Predrag Slavkovic(DS). Sa mesta direktora Direkcije za izgradnju smenjen je Nenad Simic a postavljen Saša Isakovic. Smenjeni su i clanovi Opštinskog veca.

Na 19. sednici održanoj istog dana poništene su sve odluke koje je donela skupština kojom je predsedavao Grubetic a doneta je i odluka o izradi novog pecata.

Nakon neuspešnog pokušaja da udu u Grubeticevu kancelariju Aleksa Savic, koga je demokratska opcija izabrala za predsednika SO Požarevac ušao je u jednu od praznih opštinskih kancelarija i najavio da ce od tog dana odatle obavljati obaveze predsednika lokalnog parlamenta.

Dodatno obezbedenje

U petak 29. decembra, dan nakon bacanja bombe vanrednu sednicu SO zakazao je i Ivan Grubetic a na ovoj 21. sednici za pogoršanu bezbednosnu situaciju u opštini optužio je ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Loncara jer je “neodgovornim ponašanjem i slanjem licnih stavova koji su politicki obojeni doveo u zabludu odbornike”, misleci na mišljenje Ministarstva koje je objavljeno u prošlom broju “Rec naroda”.

Funkcioneri opštinske uprave su nakon toga , uz obrazloženje da smatraju da im je ugrožena bezbednost sklopili ugovor sa privatnim obezbedenjem iz Požarevca.

Obe grupacije u požarevackom lokalnom parlamentu i dalje tvrde da imaju vecinu odbornika te da su njihove odluke legalne.

T.R.S.

POKLONI ZA DECJE ODELJENJE POŽAREVACKE BOLNICE

ZA ZDRAVA DECJA SRCA

Predsednik i potpredsednik Opštine Požarevac Dušan Vujicic i Zvonimir Blagojevic nakon novogodišnjih praznika obišli su decje odeljenje Opšte bolnice u Požarevcu. Deci koja se tamo nalaze podeljeni su novogodišnji paketici a predsednik Opštine poželeo im je brz odlazak kuci. Ova poseta iskorišcena je da se najavi donacija Opštine bolnici u vidu kardiološke sonde koja je decjem odeljenju deficitarna više od godinu dana.

Predsednik Opštine istakao je dobru saradnju sa zdravstvenim radnicima i obecao da ce biti obezbedeno 430 .000 dinara potrebnih za kardiološku sondu. Bolnica poseduje kadrove obucene za rukovanje ovom mašinom.

- Kupovinom sonde mnogi pacijenti oslobodice se odlaska u Beograd. Finansijski ce se, po tom pitanju, sigurno isplatiti a podici ce decju zdravstvenu zaštitu na znacajno viši nivo, rekao je nacelnik decjeg odeljenja dr Miloš Brankovic.

T.R.S.

PETNAEST GODINA OD POCETKA IZGRADNJE

OTVOREN MOST NABRÐE - TRNJANE

Drumski most preko reke Mlave u selu Nabrde zvanicno je otvoren u prvoj nedelji Nove 2007. godine.

Mostu koji je zapocet pre petnaest godina , danas , nakon nekoliko meseci izgradnje, preostaje samo “šminkanje” tj. hidroizolacija, asfaltiranje kolovoza i izrada obalo-utvrde.

Vrednost dosad izvedenih radova iznosi 22 miliona dinara a sva sredstva obezbedena su iz opštinskog budžeta.Radove je izvelo gradevinsko preduzece “Stig” a pri izradi mosta primenjena je jedna od najsavremenijih metoda montaže, putem lansirnih rešetki i upotrebe prenapregnutog betona.

Otvaranju mosta prisustvovali su predsednik i potpredsednik Opštine Požarevac, clanovi Opštinskog veca. predsednik SO Požarevac i predstavnici JP “Direkcija za izgradnju” . Predsednik Opštine Dušan Vujicic rekao je da ce most narocito koristiti ljudima cije se njive nalaze sa druge strane Mlave a potpredsednik Blagojevic najavio je izgradnju puta od mosta do Požarevca.

Predsednik SO Požarevac Ivan Grubetic istakao je da ce se iz sredstava budžeta u 2007. uraditi više kapitalnih investicija ,tj objekata od šireg znacaja, dok za lokalne potrebe budžet , kako je rekao, treba pomoci samodoprinosom.

T.R.S.

SA PROMOCIJE KANDIDATA SPS ZA POSLANIKE U MZ "GORNJA MALA"

“SOCIJALISTI CE ISPUNITI OBECANJE”

U prepunoj sali Doma Mesne zajednice “Gornja mala” u Požarevcu. prošlog ponedeljka predstavljeni su kandidati SPS-a za poslanike. Promotivni skup zapoceo je stihovima “Prkosne pesme” koje je kazivala glumica Jelena Žigon i nakon toga, sekretar Milic Jovanovic podsetio je da je požarevackim socijalistima pripala “obaveza” da predlože cetiri kandidata za poslanike.

- Jedan od njih je aktuelni poslanik Bojan Kekic. Roden je 1962. godine, po zanimanju je diplomirani pravnik, obavljao je niz odgovornih dužnosti i funkcija u našoj Opštini. Dušanka Kukolj je rodena 1957. godine, po zanimanju je pravnik, radi u Direkciji za izgradnju Opštine, odbornik je u SO. Zvonko Blagojevic, zamenik predsednika Opštine, magistar je tehnickih nauka, diplomirani inženjer mašinstva, roden 1956. godine. Cetvrti naš kandidat je Miomir Mica Ilic. Roden je 1948. godine, diplomirani je inženjer šumarstva, direktor DP “Hidrogradnja i erozija” i predsednik naše partijske organizacije, a odnedavno i clan Predsedništva, najvišeg organa SPS, obrazložio je Jovanovic.

Izražavajuci zadovoljstvo što promociji prisustvuje veliki broj ljudi Bojan Kekic je rekao da su izbori 21. januara veoma znacajni:

- Ovo su prvi izbori koje održavamo bez Slobodana Miloševica i socijalisti na tim izborima moraju ispuniti obecanje dato na njegovom grobu da ce nastupati i delovati jedinstveno, rekao je Kekic i porucio da je bio i ostao socijalista i da ga nikakve teške okolnosti u tome ne mogu spreciti. On je posebno pohvalio aktuelne opštinske funkcionere koji uspevaju da vrše vlast i pored evidentnih pritisaka koje imaju poslednjih meseci.

Na “teror koji je nakon 5. oktobra vršen nad socijalistima” podsetila je Dušanka Kukolj.

- Radili su sve da se socijalisticka ideja uništi, da nestane sa tla ove zemlje. Posebno je bila na meti Organizacija SPS u Požarevcu, rodnom gradu predsednika Miloševica. Uzalud su im bili svi ti pritisci. I na izborima 21. januara moramo dokazati da socijalisticka ideja nije i nece nestati, da ce politika socijalne pravde i dalje živeti i da ce narod sve više uvidati da je ta politika jedino humana i pravedna, porucila je Kukolj.

Zvonimir Blagojevic smatra da politickim protivnicima SPS-a najviše smeta što socijalisti znaju da rade.

- Najviše nas napadaju tamo gde smo najuspešniji. Mi smo na dobrom putu da, pored toga što cemo obezbediti privredu gasom, to isto ucinimo i za domacinstva. Uporedo sa gasifikacijom imacemo i toplifikaciju koja je godinama najbolja u Srbiji. Zapoceli smo radove na obilaznici prema Kostolcu zahvaljujuci udruživanju sredstava sa Republikom što je dokaz više da Požarevac nije izolovan i da ima dobru saradnju sa višim organima. Posebno smo dobru saradnju imali sa Republickom direkcijom za vode tako da sada imamo stabilo snabdevanje vodom, zapoceli smo radove na vodovodu prema Dragovcu, rešavamo problema deponije, podsetio je Blagojevic.

Svoje obracanje biracima Miomir Ilic zapoceo je recima:

- Mi smo kandidati Socijalisticke partije, partije koja je najbolja i u kojoj smo zato što je volimo. Mandat koji dobijemo možemo da koristimo samo u interesu partije, a nikako u licno ime... Mi smo Partija ciji clanovi žive od sopstvenog rada, koji vole ovu zemlju i ciji se predsednik Miloševic nalazio na celu u najtežim trenucima jedne države, kada je trebalo braniti i sebe i Partiju i celu zemlju. Dvehiljadite smo imali revoluciju i šta smo od tada dobro dobili?...Sve cemo to nakon izbora preispitati. Zato, “Glavu gore Srbijo”, rekao je Ilic.

Na promociji je govorio i Dušan Vujicic, predsednik Opštine, clan SPS-a. Skup je završen pozivom Milica Jovanovica da clanovi i simpatizeri SPS-a 18. januara prisustvuju završnoj Konvenciji socijalista u Beogradu.

S.E.

U PREDIZBORNOJ KAMPANJI U BRANICEVSKOM OKRUGU, MLAÐAN DINKIC, LIDER G17 PLUS OBECAO

VIŠE PARA ZA TURIZAM I EKOLOGIJU

Mladan Dinkic, lider G 17 plus i nosilac liste te stranke na parlamentarnim izborima 21. januara, boravio je prošlog cetvrtka u Branicevskom okrugu. Predizbornu kampanju zapoceo je posetom Velikom Gradištu, a završio je u požarevackom Centru za kulturu, na svojevrsnoj žurci sa mladima sa koje im je uputio poziv da 21. izadu na izbore, “da im struka bude ispred politike i da svojim glasom obezbede buducnost Srbije i njenu evropsku integraciju.”

Sa svojim saradnicima Vericom Kalanovic, potpredsednikom stranke, Vladimirom Ilicem, clanom Predsedništva i državnim sekretarom za finansije, Miloljubom Albijanicem, šefom poslanickog kluba u Skupštini Srbije i Stevicom Spajicem, clanom IO stranke, Dinkic je u Velikom Gradištu najpre obišao novoizgradeni vodotoranj, prošetao se kejom kraj Dunava, posetio zaposlene u Domu zdravlja i na kraju u Kulturnom centru održao predizbornu konvenciju. Velikogradištancima je obecao više para u turisticke svrhe kako bi se “ i u Velikom Gradištu i u ostalim gradovi kraj Dunava izgradila nova pristaništa i marine, kako bi animirali strane turiste koji plove Dunavom da pristanu i svoje devize potroše kod nas”.

U malocrnickoj opštini Dinkic je sa saradnicima obišao Smoljinac gde se susreo sa clanovima Udruženja preduzetnika “Sloga”. U razgovoru sa njima, pored ostalog rekao je da je okosnica programa stranke G 17 plus povecanje zaposlenosti i da ce se oni maksimalno zalagati na obezbedivanju sredstava za vecu ponudu posla u Srbiji”. Protokolom je bila predvidena i poseta malocrnickom Domu zdravlja kao i škole u Zabregi.

U Kostolcu Dinkic se susreo sa gradanima kojima je rekao i ovo:

- Kostolac je, ipak, mesto za sebe i G 17 plus ce predložiti da Kostolac dobije status opštine. tako bi ekološka taksa bila u budžetu Kostolca i koristila se za zaštitu životne sredine. To naravno nece biti dovoljno za ekologiju pa ce Republika morati da napravi jedan fond za zaštitu životne sredine. Takode cemo predložiti da od svih narednih privatizacija jedan deo prihoda ide u investicije za zaštitu životne sredine.

Iz Kostolca predizborni karavan G 17 plus došao je u Požarevac u kome je posetio Zdravstveni centar i Agenciju za obrazovno-pedagoške usluge CODEDŽ. U vecernjim satima, u Centru za kulturu održana je predizborna konvencija na kojoj je Dinkic promovisao program G 17 plus. Boravak u požarevackom kraju završen je svojevrsnom žurkom za mlade u Centru za kulturu u Požarevcu.

S.E.

KONFERENCIJA KOALICIJE DSS - NS

“ŽIVELA SRBIJA”

Na konferenciji za novinare DSS -NS, Slavoljub Matic, predsednik Okružnog odbora DSS i kandidat za narodnog poslanika istakao je da ce se ova koalicija zalagati da Požarevac dobije status grada, Kostolac status gradske opštine i to na osnovu donetog Ustava.

“Želimo da naš grad bude što pre pokriven gasovodom, jer mi smo jedina veca opština u Srbiji koja kod republickih organa nije konkurisala za izradu gasovoda. Takode nas ocekuje izgradnja putne infrastrukture i ako preuzmemo vlast, smanjenje cena komunalnih usluga, jer grad Požarevac je sa najskupljom cenom vode. Poboljšacemo uslove života starackim domacinstvima, mladim ljudima omoguciti stipendije kako bi sacuvali buducnost za naš kraj. Sa suprotne strane imamo korumpiranu, neefikasnu vlast koja ne dopušta da se legalna smena obavi na civilizovan nacin.Imamo podršku resornih ministarstava tako da ocekujemo brzi rasplet nastale situacije u opštini Požarevac. Na globalnom planu prokomentarisao bih kandidaturu Božidara Ðelica za premijera. On je poznat kao blagajnik Karicevog PSS-a, jer je mimo odluke Vlade pre 3 godine uplatio Karicu 40 miliona evra i posle šest meseci kupio vilu na Senjaku, a poznat je i po “burazerskoj privatizaciji”. Sa druge strane imate Vojislava Koštunicu, državnika, coveka sa vizijom i ozbiljnim ljudima koji tvore njegov kabinet”, istakao je izmedu ostalog Slavoljub Matic.

Dejan Krstic, predsednik OO NS pozvao je gradane opštine Požarevac da 21. januara na izbornoj listi zaokruže broj 5, jer time ce se opština ubrzano razvijati kao što je to u Jagodini, Cacku, Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu, Smederevu i svuda gde je narodnjacka koalicija na vlasti.

Na kraju je Aleksa Savic, predsednik OO DSS Požarevac izrazio ocekivanja da ce gradani prepoznati pravu politiku i da ce dati glas onima koji su na najbolji nacin u proteklom periodu vodili Srbiju. DSS je pokazala da je državotvorna stranka donošenjem novog Ustava omogucavajuci da se svi okupe ispod jedne platforme koja predstavlja osnov i temelj buduce države Srbije.

D.D.

DEMOKRATSKA STRANKA

SARADNJA SA MEDIJIMA

Protekle nedelje, u organizaciji Demokratske stranke, a u cilju bolje saradnje sa medijima, održan je radni dorucak predstavnika stranke i medija.

Na pitanje novinara ima li novosti u vezi sa problemom preuzimanja vlasti u Skupštini opštini Požarevac, Žarko Pivac, predsednik OO DS, rekao je da se ocekuje da se resorno ministarstvo ponovo oglasi. “Mi necemo primenom sile, bez obzira na podršku gradana koju imamo, da ulazimo u prostorije, jer za nas je Aleksa Savic predsednik Skupštine, a zamenik Predrag Slavkovic, prostorije nisu primarne u ovom trenutku. Mi samo ocekujemo da se ne krši zakon”, rekao je Pivac.

Što se predizborne kampanje tice, DS svakodnevno organizuje tribine i susrete sa gradanima, a najavljena je i završna konvencija, koja ce biti održana 18. januara u Beogradskoj Areni.

D. Demic

KONFERENCIJA OO SPO POŽAREVAC

“ZA MONARHIJU I I EVROPU”

Na konferenciji za štampu Vojislav Stojicevic, predsednik OO SPO Požarevac pozvao je gradane opštine Požarevac da 21. januara izadu na izbore i glasaju za listu Srpskog pokreta obnove – Vuk Draškovic koja se nalazi pod rednim brojem 7.

“Sigurno da je SPO u poslednjih 16 godina najveci borac za demokratizaciju i evropeizaciju Srbije. Naša ocekivanja su da cemo osvojiti 20 -25 poslanickih mandata i u ovoj kampanji SPO je ponudio vracanje oduzete imovine vlasnicima putem naturalne restitucije i ubrzan ulazak u Evropsku uniju. Izvorni principi SPO je da Srbija postane monarhija, Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije i za to se vredi boriti”, naglasio je Vojislav Stojicevic.

D.D.

SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU DEMOKRATSKE STRANKE U POŽAREVCU

STRATEGIJA ZA RAD SA OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Resorni odbor za socijalnu politiku OO DS Požarevac održao je prošlog ponedeljka tribinu na kojoj je obradena tema “Stategija Demokatrske stanke sa osobama sa ivaliditetom”.Tribinu su održali Ljiljana Lucic predsednik Resornog odbora za socijalnu zaštitu Demokratske strenke, Vlada Pešic predsednik Resornog saveta za osobe sa inveliditetom Demokratske stranke i Darko Ivic predsednik saveta za pomoc osoba sa inveliditetom opštine Vracar.

Ljiljana Lucic je najpre iznela program Demokratske stranke vezanom za ovo pitanje. Ona je istakla da je poboljšanje ekonomskog položaja osoba sa inveliditetom je ‘pre svega’ omogucavanje njihovog samostalnog života.Potom su o iskustvima koja imaju govorili Vlada Pešic i Darko Ivic koji su istakli da u saradnji sa lokalnom samoupravom problemi mogu da se uspešno rešavaju i da na taj nacin hendikepirana lica mogu da se normalno ukljuce u život.

RAZGOVOR SA MIOMIROM ILICEM, CLANOM PREDSEDNIŠTVA SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE I PREDSEDNIKOM OO SPS POŽAREVCA

GRAÐANI I DRŽAVA - PRIORITET

- U jeku predizborne kampanje razgovarali smo sa Miomirom Ilicem, clanom predsedništva Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije i kandidatom za narodnog poslanika na predstojecim parlamentarnim izborima.

Kako teku predizborne aktivnosti socijalista na republickom i lokalnom nivou?

- Socijalisticka partija Srbije je otpocela predstavljanje 250 kandidata za narodne poslanike promotivnim skupom u Novom Sadu 17. decembra 2006. godine na kome su ucestvovali i mladi socijalisti. Skupovi su se dalje nastavili po programu u Prokuplju, Cacku, Zajecaru, Subotici i Jagodini. Predizborna konvencija u Požarevcu održana je 24. decembra i ocenjena je maksimalnom ocenom. S obzirom na kratak period i veliki broj praznicnih dana koncepcija je da se svi skupovi održavaju u zatvorenom prostoru. Rukovodstvo partije na celu sa predsednikom Ivicom Dacicem boravilo je za vreme Božicnih praznika na Kosovu i Metohiji. Završni skupovi na nivou Republike održani su juce u Novom Sadu, danas je konvencija u Vranju za podrucje Pcinjskog okruga, sledi veliki skup za Šumadijski okrug u Kragujevcu 17. decembra i završna konvencija bice održana u beogradskom Centru “Sava” 18. decembra u 16 casova i na njoj ce biti predstavljeni svi kandidati za narodne poslanike. Što se tice lokalnih prezentacija svaka opštinska organizacija SPS-a sprovodi skupove prema programu svojih izbornih štabova. Opštinska organizacija SPS Požarevac promotivne skupove je otpocela 25. decembra 2006. godine u Bratincu, Trnjanu i Nabrdu i po rasporedu kojeg je izborni štab sacinio nastavljaju se promocije u svim mestima požarevacke opštine. Završna prezentacija opštinskih kandidata bice održana sutra u Bubušincu i Maljurevcu u 17 casova i Drmnu i Bradarcu u 19 casova. U dosadašnjim predizbornim aktivnostima ucestvovali su svih 14 kandidata za podrucje Branicevskog okruga. Iskreno receno, poseta je mnogo bolja i veca nego što smo ocekivali, a to je verovatno zbog toga što narod ništa nije dobio od silnih obecanja iz 2000. godine. Kao clan predsedništva Glavnog odbora SPS moram da se zahvalim našem clanstvu i pozitivnim rezultatima koje je Opštinska organizacija u Požarevcu i citav Branicevski okrug postigao u svim prethodnim izborima od 1990. godine. Sigurno izbor na ovu funkciju me obavezuje da u narednom periodu odgovorno donosim odluke i mi smo pokazali da imamo snage i hrabrosti da posle jednog nehumanog poteza države prema pokojnom Slobodanu Miloševicu preuzmemo odgovornost i predsednika sahranimo u rodnom gradu na dostojanstven nacin.

Šta je programsko opredeljenje SPS-a i ko su kandidati za narodne poslanike?

- Prema rezultatima i kriterijumima koji je utvrdio Glavni odbor u okviru popune broja kandidata za narodne poslanike na nivou Branicevskog okuga dobili smo pravo na 14 kandidata, od kojih prema rezultatima koji su iskazani na zadnjim parlamentarnim izborima 2003. godine opštini Požarevac je pripalo pravo na 4 kandidata. To su Bojan Kekic koji je u prethodnom mandatu bio narodni poslanik, mr Zvonimir Blagojevic, Dušanka Kukolj i Miomir Ilic. Naši kandidati prezentiraju program partije, a ne svoj program i kada se obracamo biracima na startu polažemo zakletvu, jer mi nismo pojedinacni kandidati vec nas je kandidovao SPS i u slucaju eventualnog odstupanja od programa partije dužni smo da mandat vratimo partiji. Prezentacija programa odvija se u predstavljanju ukupnog programa i ukupnih nacela. Socijalisticka partija je partija ljudi koji žive od svoga rada, ljudi koji vole svoju zemlju i ima izuzetno jak socijalni program. Naša zemlja posle 2000. godine kada je došlo do tih “cuvenih” dogadaja prema najavama DOS-ovskih rukovodioca i sadašnjih funkcionera trebala je da ude brzo u Evropu i da se postigne znatno bolji životni standard za sve radnike i gradane Srbije. Medutim, od toga nemamo ništa. Zato se obracamo sledecim strukturama stanovništva: zemljoradnicima, radnicima, dacima, studentima, penzionerima i borcima – herojima odbrane.

Zemljoradnicima su silna obecanja dolazila i oni sada nemaju kud nego da prodaju zemlju, odu u inostranstvo tako da se plodna polja napuštaju i postaju neplodne oranice. Zato se socijalisti obracaju svojom osnovnom parolom: “Seljaci, glavu gore!” Našim programom je predvideno da ta struktura stanovništva bude ojacana sa znatno jacim i aktivnim merama u domenu poljoprivredne proizvodnje. Nama je potrebno bogato selo i bogat seljak koji ce živeti od svojih proizvoda koji ce imati tržišnu vrednost na domacem i svetskom tržištu.

Drugi sloj stanovništva su radnici. Nažalost, radnika ima sve manje jer su mnogi ostali bez posla nepravilnom i buržoaskom privatizacijom. Socijalisticka partija se nikada nije zalagala za ovakav postupak pretvaranja društvene u privatnu svojinu koji iziskuje veliki broj nezaposlenih bez poštovanja socijalnog programa. Preko 30% stanovništva nalazi se na Zavodu za zapošljavanje i sa 400.000 radno zapošljenog stanovništva ne može da se izdržava preostali deo stanovništva u Srbiji. Iz tog razloga mi propagiramo da ukoliko dodemo na vlast i budemo u koaliciji sa snagama koje zastupaju programska opredeljenja socijalnog karaktera, da cemo proces privatizacije svih društvenih preduzeca tamo gde radnici imaju primedbe preispitati, izvršiti reviziju, utvrditi bonitet takvog kupca, poštovanje socijalnog programa sa željom da proces privatizacije stvara mogucnost stvaranja malih preduzeca u privatnom vlasništvu, kao i državnih preduzeca koja ce biti stožer državnosti, a ne rasprodaje prirodnog blaga kojim naša zemlja obiluje. Nama su potrebni radnici u proizvodnim fabrikama, a ne da stvaramo samo sisteme uslužnog karaktera i imamo potrošacku groznicu. Povratak radnika u fabrike socijalistima je osnovni prioritet.

Treci segment su daci i studenti, odnosno školstvo. Primenom tkz. Bolonjske deklaracije uvodi se neki novi sistem školstva, gde osim promene naucno – nastavnog programa koji je za vreme vladavine socijalista bio jedan od najjacih u Evropi, ovakvim nacinom mogu da se školuju samo oni koji imaju novca i sticu diplome na raznim privatnim problematicnim fakultetima. Na ovakav nacin kako se vodi ekonomska i socijalna politika mladi nemaju nikakvu perspektivu i odlaze u inostranstvo ili se prepuštaju raznim negativnim porocima. Mi želimo da osnovno obrazovanje bude besplatno i da daci posle završene srednje, više škole i fakulteta nadu zaposlenje u našoj zemlji.

Penzioneri su sloj društva koji zaslužuje posebnu pažnju u socijalnom programu. Ljudi koji su sada u penziji su prema svome znanju, umenju, iskustvu i godinama radnog staža doprineli da naša zemlja najviše napreduje u odnosu na ostale zemlje istocnog bloka i zbog toga su oni zaslužili da imaju stabilna, redovna i adekvatna novcana primanja. Aktivnošcu narodnih poslanika SPS-a uspeli smo da izoštreni predlog Zakona, kakav je vodeca garnitura u Skupštini predlagala ublažimo i onemogucimo drasticne promene koje su bile predvidene. Iz tog razloga smatramo da Zakon o invalidskom i penzionom osiguranju treba ponovo preispitati, pogotovo onaj njegov segment koji govori da od 1. januara 2008. godine treba povecati radni staž. To je nezamislivo jer naše radno stanovništvo nije u takvom stanju da posle 65 godina života bude sposobno za rad. Trenutno Srbija ima 1.400.000 penzionera i njihov izvor prihoda nije stabilan. Najveci deo prihoda u penzioni fond ubire se od prodaje društvenih preduzeca, a pošto je 2007. godina krajnji rok kada 800 preostalih društvenih preduzeca treba da se transformišu u druge oblike svojine to ce možda biti dovoljno samo za jednu godinu finansiranja penzionog fonda. Realni izvori finansiranja treba da se traže u proizvodnji, u društvenom proizvodu koji ima svoju vrednost na domacem i svetskom tržištu.Pitanje zdravstva je kljucno. Ne slažemo se sa tim da sve treba da bude privatizovano, jer veliki broj stanovnika nema od cega da kupuje lekove.

Heroji odbrane - borci koji su branili srpsku grudu se sada nalaze u veoma teškom položaju i mi socijalisti ako udemo u parlament podnecemo zahtev za donošenje posebnog zakona koji bi ublažio probleme ovog sloja ljudi.

U kojoj meri odlaganje rešenja statusa Kosova i Metohije za dane posle izbora ima uticaja na birace u Srbiji?

- Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije i Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija jasno govori o tome. Predsednik Srbije ne može da se pojavljuje sa izjavama razlicitih sadržina, vec mora da poštuje odluke koje su doneli nadležni organi i smatram da je premijer Vojislav Koštunica u pravu kada kaže da niko ne može da odlucuje o sudbini Srbije i njenih gradana mimo Ustava Republike Srbije. Pojedine izjave funkcionera, odnosno kandidata za poslanike iz redova vodece strukture govore o tome da o pitanju Kosova treba da se odlucuje posle izbora i formiranja Vlade. O nama ne može da odlucuje Crna Gora, Makedonija, Evropa, a najmanje Ahtisari, vec se moramo držati nacela koje Ustav propisuje i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti.

Kakav izborni rezultat ocekujete i sa kojim strankama SPS može ostvariti postizbornu koaliciju?

- Na listi Socijalisticke partije Srbije na osmom i devetom mestu nalaze se predstavnici Penzionerske stranke Srbije i predstavnik boraca na desetom mestu i nadamo se da ce to oslikavati realnost slojeva koje mi smatramo znacajnim u našim aktivnostima. Što se tice postizborne aktivnosti naš stav je jasan. Prihvatamo saradnju sa strankama koje prihvataju naš program sa napomenom da ne želimo koaliciju sa Demokratskom strankom jer nemamo dodirnih tacaka. Sigurno da ako ucestvujemo u Vladi, da necemo nastupati kao prateca strana, vec osnovnim opredeljenjima direktno cemo ucestvovati u donošenju mera i aktivnosti kao ravnopravan partner. SPS se na izbornoj listi nalazi na 11. mestu i realno je ocekivati da socijalisti osvoje najmanje 11% glasova. Što se tice Branicevskog okruga SPS je do sada uvek pobedivao, pojacali smo svoje aktivnosti i ocekujemo 20 -25% glasova. U svim prethodnim izborima za predsednika opštine i odbornike u Branicevskom okrugu naši rezultati su evidentno najbolji zajedno sa Macvanskim okrugom i takvi rezultati su uslovili da imamo adekvatnu zastupljenost i mene kao clana predsedništva Glavnog odbora, imamo clana Izvršnog odbora i 15 clanova Glavnog odbora. Sedmi kongres je ostvario jedinstvo i na njemu je na demokratski nacin izabrano novo podmladeno rukovodstvo. Takode je usvojena rezolucija o istorijskoj ulozi pokojnog predsednika Slobodana Miloševica i usvojene su sve primedbe i predlozi koje smo mi dali. Što se tice opštine Požarevac u komunalnoj infrastrukturi dosta toga je uradeno, iako opozicione partije zameraju da nismo aktivno imali ucešca prema republickim ministarstvima. To nije tacno jer smo veliku sinhronizaciju sa nadležnim ministarstvima imali oko obezbedivanja republickih sredstava za zaštitu izvorišta “Meminac” i “Kljuc”, zatim za širenje vodovodne mreže prema Dragovcu, Živici i Brežanu. Poceli su radovi na obilaznom putu od obilaznice za Veliko Gradište prema Kostolcu, radi se na zaštiti plavnih površina na potezu Maruljevac – Bubušinac. Samo u 2005. godini ostvareno je preko 1000 prikljucaka na toplovod, a u 2007. godini ocekujemo dovodenje gasovoda od Požarevacke petlje do grada Požarevca i pocetak izgradnje sekundarne mreže. Za sve to utrošena su sredstva lokalne samouprave i nadležnih ministarstava koja su aktivno ucestvovala u realizaciji tih projekata. Inace, prilikom formiranja skupštinske vecine izmedu SPS, SRS i PSS-a zadržani su kadrovi i iz drugih partija kao što su: G 17 plus, DSS i DS tako da partijski interes nikada nije bio ispred gradanskog.

Na kraju pozivam sve gradane opštine Požarevac da 21. januara izadu na glasanje i daju svoj glas programu Socijalisticke partije Srbije koja se nalazi na listi pod rednim brojem 11, jer naš program najviše odgovara sadašnjem društvenom trenutku.

D.D.

PREDIZBORNA KONVENCIJA LDP-GSS-SDU-LSV U PETROVCU

BORBA ZA ISTINSKE PROMENE U SRBIJI

Na predizbornoj konvenciji koalicije LDP - GSS - SDU - LSV koja je održana u Petrovcu prošlog cetvrtka, predstsavljeni su kandidati ove koalicije za narodne poslanike i to Novica Mihajlovic iz Žagubice i Ðordevic Predrag iz Petrovca. Sastanku su prisustvovali i gosti iz Beograda - Milka Marinkovic, clan Glavnog odbora LDP i Vladan Batic predsednik DHSS.

Konvenciju je otvorio Uroš Cvetojevic, menadžer LDP za opštinu Petrovac, a prilikom svog obracanja Predrag Ðordevic, poslanicki kandidat je istakao da se prihvatio ovog teškog i nezahvalnog zadatka jer je ubeden da ova koalicija ima snage da pokrene narod da promeni Srbiju. Istina je pravi put, a Srbija ce postati carica Evrope sa LDP na celu.

Milka Marinkovic je rekla: „LDP je najbolja partija u Srbiji i ona hoce da promeni Srbiju da nam svima bude bolje. Zoran Ðindic je znao kako se to radi, ali nažalost DS nije nastavila njegovu politiku. Mi smo nastali iz frakcije u DS, a razlaz je nastao zbog kohabitacije. Mi smo bili protiv saradnje sa Koštunicom. Razlikujemo se od njih jer mi hocemo da radimo i da menjamo ovu zemlju na bolje. Zato treba promenuti svest ljudi, to je dug posao i mi smo ga zapoceli”.

Predsednik DHSS Vladan Batic smatra da se posle 17 godina oseca kao da smo ponovo u devedesetim, a zatim nastavio: „ Zalagao sam se sedam, osam godina da Srbija postane samostalna država, a to smo postigli voljom crnogorskog naroda. Ova vlast stvara iluziju od života nudeci narodu hleba i igara, a poslednji smo u redu za ulazak u Evropu. Naša koalicija je pravi politicki naslednik politike Zorana Ðindica, a glavni nam je cilj i nacionalni interes - covek, njegov bolji život i izvesnija buducnost, da bude zadovoljan svojom platom i penzijom.

D. Ilic

AKTUELNI TRENUTAK MLAVSKOG PCELARA ŽIVORADA LAZICA

MED - LEK I HRANA

“Pocetak organizovanog bavljenja pcelarstvom u Srbiji vezuje se za aktivnost mlavskih pcelara. Sazivaci prvog srpskog pcelarskog Zbora bili su iguman Metodije, starešina manastira Vitovnica, Jovan Jovanovic, ucitelj, Milosav Bogdanovic, trgovac i još nekoliko uglednih meštana Petrovca. Oni su 1897. godine uputili javni poziv svim pcelarima Srbije da se udruže, pa se tako 7. avgusta, pomenute godine, u Jagodini, u zgradi osnovne škole, okupilo 60 pcelara i prijatelja pcelarstva, koji su konstituisali Zbor i taj datum se i danas uzima i obeležava, kao Dan saveza pcelara Srbije, pa cemo u iducoj godini obeležiti jubilej, 110 godina postojanja”, saznao sam odmah od Živorada Lazica, mladog pcelara iz Trnovca, koji je i predsednik Udruženja pcelara „Mlava” u Petrovcu.

On ima oko 80 košnica, pa ga pitamo da li se isplati biti pcelar?

“Da, mada se suocavamo sa mnogim problemima i neizvesnostima. Trenutno medu nama vlada strah i zebnja pred novim zakonskim rešenjima. Ostali poljoprivredni proizvodaci vec dobijaju povoljne kredite i subvencije, a nama tek predstoji registracija i prikazivanje ostavarenog dohodka. Ocekujemo u narednom periodu vecu pomoc države i drugih institucija koji mogu da doprinesu razvoju pcelartva. Trenutno je najveci problem da se proda med, kao i drugi pcelinji proizvodi, tržište je surovo, a pojava nakupaca drasticno obara cenu, za nas proizvodace. Nažalost organizovanog otkupa još nema, pa se mi pcelari sami snalazimo. Inace ova godina je bila prosecna po prinosima meda, kod mene je po košnici bilo oko 20 kilograma meda”.

Da li je možda izlaz u vecoj primeni vaših proizvoda u medicinske svrhe?

Med je i zdrava hrana i lek. Medutim, u odnosu na druge farmaceutske proivode, medijski ta upotreba pcelinjih proizvoda ni izbliza nije zastupljena. Med je antibakterijska, antivirusna, antinikotinska hrana. Osim što u pojedinim slucajevima leci, najveci znacaj mu je u preventivi i zdravoj ishrani”.

Koji su trenutno najvažniji zadaci vašeg udruženja?

“Mi trenutno pripremamo redovnu Skupštinu udruženja koja ce se održati 28. januara 2007. godine. Bice to prilika da se sumiraju rezultati dosadašnjeg rada, a oni nisu mali. Mi smo udruženje poznato širom Srbije, imamo blizu 90 clanova, medu njima i pcelara koji se profesionalno bave ovim poslom. Predstoji nam još jedna organizacija Sabora pcelara u Kamenovu, koji svake godine dobija na znacaju, samo je ovogodišnju manifestaciju posetilo preko 3000 posetilaca iz cele zemlje i to je prava pcelarska slava, a podružnica pcelara iz Kamenova to godinama besprekorno organizuje”.

Pokrenuta je inicijativa za osnivanjem pcelarske zadruge?

“Udruženje pcelara nije ekonomska kategorija i mi u udruženju ne možemo da se bavimo recimo organizovanom prodajom meda. Pokušacemo da to radimo kroz zadrugu, naravno ako se iskaže interesovanje za jednim ovakvim vidom organizovanja, jer osim plasmana proizvoda tu je i nabavka opreme i lekova. Procenjujem da se u našoj opštini, ozbiljno bave pcelarstvom preko 200 domacinstava, a ka našem udruženju gravitira i jedan broj pcelara iz Malog Crnica, koji u toj opštini nemaju udruženje”.

Sve veci broj mladih se bavi pcelarstvom?

“Svakako, mi u opštini imamo idealne prirodne uslove za bavljenjem ovim poslom. Pozivam sve da se uclane u udruženje jer time dobijaju besplatnu registraciju i dva strucna pregleda pcelinjaka. Tu je i dobijanje strucne literature, kao i casopisa „Pcelar”.

Da li preduzimate akcije na popoularizaciji pcelarstva?

“Želimo da što veci broj školske omladine upoznamo sa našim radom. Postoji i školski pcelinjak pri školi u Rašancu, a i u manastiru Vitovnica, mestu prvog organizovanog bavljenja pcelarstvom, postoji pcelinjak koji clanovi udruženja održavaju. Kao što sam rekao, kod nas su i amateri sa par košnica, kao i profesionalni pcelari sa šezdeset i više košnica. Citava domacinstva žive od meda, pa nam je zajednicki zahtev da se ova oblast poljoprivredne proizvodnje što bolje zaštiti, pre svega od nekontrolisanog uvoza meda, koji je lošijeg kvaliteta od našeg, a mi imamo tržne viškove.

D.Ilic

MLAÐAN DINKIC U PETROVCU

POVECANJE ZAPOSLENOSTI GLAVNI ZADATAK

Predizborna konvencija Opštinskog odbora G17 Plus održana je u petak 5. januara u prepunoj sali Doma kulture u Petrovcu. Na skupu su predstavljeni kandidati ove partije na predstojecim parlamentarnim izborima iz Branicevskog okruga. Prisutne goste i sve ucesnike konvencije, pozdravio je Vojkan Ðordevic, predsednik Opštinskog odbora i kandidat za poslanika.

Uzimajuci ucešce u konvenciji Mladan Dinkic predsednik G17 Plus je istakao: „ Naš najvažniji zadatak je da dinar i dalje bude jak i stabilan. Neki predlažu devalvaciju i da dinar u odnosu na evro bude 110, kako bi se ubrzao i olakšao izvoz. Izvoz i sada raste u proseku za 40 odsto, da li može brže? Može, ali sa novim robama, novim fabrikama i novom proizvodnjom, a ne devalvacijom. Mi smo sredili stanje i u bankarskom sistemu. Vratili smo poverenje u štednju i napravili smo nove banke.

Ovde u Petrovcu završicemo izgradnju nove sportske hale, rekonstruisacemo bolnicu, napraviti puteve, ali je najvažnije zapošljavati nove ljude. Odobriti nove kredite, za pocetak biznisa u malim i srednjim preduzecima, stvarati industrijske zone i investitorima besplatno ponuditi lokacije za nove fabrike.

Glavni zadatak nam je da se nezaposlenost u Srbiji prepolovi u narednih pet godina, a to ce biti moguce ako glasate za G17 Plus”.

Prilikom posete opštini Petrovac, visoka delegacija G17 Plus na celu sa Mladanom Dinkicem, obišla je uspešno preduzece Evrometal, kao i Zdravstveni centar.

D.Ilic

7. SVETOSAVSKA AKADEMIJA U BRADARCU

CUVATI DUHOVNOSTI I PREVOSLAVLJA

U subotu, 20. januara, u sali Doma kulture u Bradarcu, a pod pokroviteljstvom Mesne zajednice Bradarac, bice održana 7. Svetosavska akademija, a sa pocetkom u 17 sati.

“Želja nam je da se Srbiji vrati pravovernost i izvorno pravoslavlje. Da to možemo da ucinimo bili smo sigurni, jer smo imali i podršku jeromonaha oca Simeona iz manastira Rukumija. Uz blagoslov, ova zamisao i želja ispunila se i iznad svih naših ocekivanja”, rekao je Vojislav Stojicevic, predsednik MZ Bradarac.

Ucesnici ove akademije prethodnih godina “bili su divovi naše kulture i umetnosti, kao što su Pavle Aksentijevic, Slobodan Raketic, Bora Dugic, Svetlana Stevic, kao i najbolji guslari”, kaže Stojicevic.

Kao i ranije i ove godine na akademiji ce ucestvovati, požarevacki hor, Barili, ali i narodni pojci Milija Radovanovic i Svetlana Stevic, kao i glumac Lepomir Ivkovic, ovogodišnju besedu izreci ce dr Žarko Gavrilovic. Posebnu car ovom dogadaju, kao i svake godine, dace ucenici Osnovne škole “Božidar Dimitrijevic Kozica” iz Bradarca, koja ce recitovati duhovnu poeziju, najviše dela Sv. vladike Nikolaja Velimirovica.

Održavanje akademije pomoglo je Privredno društvo “Termoelektrane i kopovi Kostolac”, a prisustvovace, pored zainteresovanih gradana i predstavnici Skupštine opštine Požarevac i lokalno sveštenstvo.

D. Demic

U STAMNICI POKRENUTA AKTIVNOST ZA IZGRADNJU NOVE CRKVE

JEDNA CRKVA ZA DVE MESNE ZAJEDNICE

Seosko naselje Stamnica je jedino u petrovackoj opštini koje ima dve mesne zajednice, Stamnicu Selo i Stamnicku Reku. Selo je raznim nesuglasicama na ovakav nacin podeljeno pre tridesetak godina, a nedavna zajednicka ulaganja na asfaltiranju puta od ovog sela do Leskovca, u dužini od oko 8 kilometara, pokazala je da uprkos ovoj podeli može složno da se radi.

Grupa meštana koja je na privremenom radu u inostranstvu, njih petnaestak, iz obe mesne zajednice, u saradnji sa lokalnim sveštenikom Nenadom, pokrenula je oko Božica inicijativu da se u selu sazida crkva.

Formiran je inicijativni odbor i sada ce poceti anketiranje seljana da li su za tu inicijativu i koliko ce ko dati novcanog priloga. Bilo je predloga da se crkva sagradi na putu izmedu dve mesne zajednicem, ali kako kažu, za to ima još vremena. Sada je važna volja da se ovaj ne tako mali posao pokrene, a poznajuci vredne Stamnicane ne sumnjamo da ce crkva za nekoliko godina i biti podignuta.

D. I.

DUHOVNE PORUKE OCA SIMONA

O SRPSKIM NARODNIM POZDRAVIMA I OTPOZDRAVIMA

-POMOZI BOG, SRBINE, BRATE

-BOG TI POMOG ‘O, SRBINE, BRATE

Ovo je pozdrav i otpozdrav u upotrebi preko cele godine izuzev, od Božica do Bogojavljanja kada se pozdravljamo, sa : - Hristos se rodi! i otpozdravljamo se sa : - Vaistinu se rodi! Od Bogoja-vljanja do Svetoga Save pozdravljamo se sa : - Bog se javi! Odpozdrav je: - Vaistinu se javi!

U nekim krajevima Srbije govore: -Hristos se javi! i - Vaistinu se javi! Ovako se pozdravlja od Bogojavljanja do Svetoga Save.

Od Vaskrsa do Spasovdana pozdravljamo se sa: - Hristos Voskrese! Otpo-zdravljamo sa: - Vaistinu Voskrese!

Od Spasovdana do Duhovdana pozdravljamo se sa: - Hristos se voznese!

Otpozdravljamo sa: -Vaistinu se voznese!

Na rastanku se kaže: -Ako Bog da, videcemo se tada i tada, a odgovor je: -Bože zdravlja ... tada i tada.

Srpski Bogomoljci osim pomenutih pozdrava, pozdravljaju se sa: -Hristos posred nas. Otpozdrav je: -I jest i budet, što znaci: -Hristos madu nama, i odgovor je: - I jeste i bice!

Pomenuti srpski narodni pozdravi i otpozdravi održali su se do danas u Srpskim Manastirima i medu Srpskim Bogomoljcima, da ih snaže, da im duše blaže.

Ovi pozdravi su Bogom blagosloveni i raduju dušu Srbinovu.

Da Bog da, da se u Srpske kuce, u srpske porodice vrati život po Bogu i živonosni srpski narodni pozdravi.

Da Bog blagoslovi Srbe, Srpkinje i Srpcad, da se pozdravljaju srpskim narodnim pozdravima.

-S’ BOGOM BRATE, DO VIÐENJA.

M. Simon

SV. JOVAN

Sv. Jovan Preteca ili Krstitelj spada u red najslavljenijih svetaca u hrišcanskom kalendaru. Njemu je posveceno više dana u godini. Dan njegovog zaceca proslavlja se 23. septembra/ 3. oktobra, a rodenja 24. juna/ 7. jula, u narodu poznat kao Ivanjdan. Sv. Jovan je sin proroka Zaharija i Jelisavete. Oni su Jovana dobili u veoma poznim godinama, cime su se ispunile reci arhangela Gavrila koji je govorio Zahariju: “Žena tvoja Jelisaveta rodice ti sina i mnogi ce se obradovati zbog rodenja njegova.” Uplašen, car Irod je naredio da se Jovan ubije, ali se pred poterom rasklopilo brdo i sakrilo Jelisavetu sa Jovanom. Da bi se osvetio car Irod je izdao zapovest vojnicima da ubiju Zaharija. Cetrdeset dana nakon njegove smrti umrla je i Jelisaveta. Dok nije odrastao o njemu su se starali andeli. Sv. Jovan je živeo u pustinji do svoje tridesete godine. Sv. Jovan je bio prorok. Zbog kritika života na dvoru cara Iroda, car ga je bacio u tamnicu. Nije smeo da ga pogubi zbog velike slave koju je sv. Jovan stekao u narodu. Jedne veceri, slaveci svoj rodendan, car Irod je opcinjen igrom svoje pastorke Salome, popustio njenoj želji i naredio da se sv. Jovanu odsece glava. Dan kada je pogubljen sv. Jovan praznuje se 29. avgusta/11. septembra. Bojeci se da prorok ne vaskrsne, glava i telo su mu odvojeno sahranjeni. Medutim glava sv. Jovan je nekoliko puta pronalažene i te dane crkva slavi kao obretenje glave sv. Jovana. Prvo i drugo obretenje obeležava se 24. februara/ 9.marta, Trece obretenje prosla-vlja se 25. maja/ 7. juna.

Najvecu slavu prorok Jovan je stekao krstivši Isusa Hrista u Jordanu, 30. godine, na Bogoja-vljenje, 6./19. januara. Kao spomen na ovaj cin, crkva slavi dan po Bogoja-vljenju, 7./20. januar, kao Sabor sv. Jovana Pretece i Krstitelja Gospodnjeg. Veliki broj Srba slavi ovaj dan kao svoju krsnu slavu. Manje je poznato da crkva istog dana obeležava i praznik prenosa ruke Sv. Jovana Pretece iz Antiohije u Carigrad, koji se dogodio 956. godine. Zanimljiv podatak je da je jedna ruka Sv. Jovana sacuvana zahvaljujuci Sv. Savi. On je ovu ruku doneo u Srbiju sa svog putovanja po Istoku. Ruka je cuvana u srpskom narodu, sve do 1461. godine, kada je despotica Jelena, žena despota Lazara Brankovica (umro 1458. godine) poklonila papi Piju II, a on je poklonio katedrali svog rodnog grada Sijene, gde i danas stoji. Na okovanom relikvijaru ove ruke ispisan je natpis na srpskom jeziku.

U narodnoj religiji Bogojavljenje i Sabor sv. Jovana, Jovanjdan, jesu dani u kojima dominira kult vode. Veruje se da su na Bogojavljenje sve vode svete. Tada se ide u crkvu i donosi “bogojavljenska vodica” koja se cuva tokom citave godine i koristi kao lek.

Danica Ðokic, etnolog

ZAVRŠEN KONKURS ZA KRATKU NOVINSKU PRICU "MILIVOJE ILIC"

SACUVANA TRADICIJA DOBRE PRICE

Povodom 20. januara Dana JP "Reci naroda" ova medijska kuca raspisala je tradicionalni konkurs za kratku novinsku pricu u znak secanja na književnika i novinara Milivoja Ilica. Konkurs je završen istekom decembra.

Prispelo je više od 40 prica.Žiri u sastavu: Slaviša Radovanovic, književnik, Siniša Ristic, književnik i Ilija Dimitrijevic, glavni i odgovorni urednik, doneo je jednoglasno odluku o nagradama, kao i preporuku za objavljivanje nekoliko prica.

Prva nagrada je petnaest, druga osam i treca šest hiljada dinara. Nagrade ce autorima biti urucene u petak 19. januara kada ce biti saopštena i njihova imena.

POSETA NEDELJE - BRADARAC KOD POŽAREVCA

PUT, MOST I SVE OSTALO

- Ostvareno puno jedinstvo meštana na kljucnim pitanjima

Bradarac je naselje koje broji oko 200 domova i 1000 stanovnika koji su pretežno zaposleni u Privrednom društvu “Termoelektrane i kopovi Kostolac”. Jedan deo meštana se nalazi na privremenom radu u inostranstvu, a ostali se bave poljoprivredom. Prema recima Vojislava Stojicevica, predsednika saveta Mesne zajednice “Bradarac” i odbornika u SO Požarevac, selu su se u poslednjih dvadeset godina desila dva udara.

“Udar” Kostolca

“Prvi udar je bio kada je tadašnji Kombinat vodenim topovima ušao u posede meštana Bradarca da bi se napravila jalovina. Tom prilikom je uništena najplodnija zemlja u Evropi. Meštani Bradarca su svojim telima branili tu zemlju sa pravom, jer je tada bilo drugih lokacija za smeštaj jalovine. Drugi udar se desio od 1997 – 2000. godine kada je Bradarac bila jedina mesna zajednica kojoj je tadašnja opštinska vlast uvela totalne sankcije. Bradarac je bio zabranjeno selo za investicije. Danas, došlo je do promena tako da je i Bradarac poceo da se izgraduje. Nadomak sela nalazi se duhovni centar ne samo Branicevskog okruga vec i šire, a to je manastir Rukumija. Savet Mesne zajednice Bradarac na vreme je uvideo snagu tog duhovnog bisera, tako da je manastir koji je bio odsecen od sveta bez struje, vode i puta poceo da se revitalizuje. Pre nekoliko godina uradena je struja do manastira, a krenulo se u realizaciju asfaltiranja puta do manastira Rukumije, što je ispunjenje mog politickog sna kao predsednika saveta Mesne zajednice Bradarac. Ove godine smo posle velike borbe krenuli u realizaciju tog projekta, radi se etapno i negde oko dve trecine puta je asfaltirano, odnosno 1,5 kilometara. Projektnom dokumentacijom nisu predvideni propusti za eventualne poplave, tako da deo puta izmedu nasipa i mosta na Mlavi ako bi se uradio po ovom projektu veoma brzo bi bio uništen. Kada su poceli razgovori na temu asfaltiranja upozoravao sam nadležne da veoma ozbiljno treba da se pristupi rešenju za taj deo puta. To nije urodilo plodom i sada je uraden samo jedan propust koji je nedovoljan i ako ostane na tome to su uludo bacene pare”, rekao je Vojislav Stojicevic.

Rezultati i planovi

Inace, u prošloj godini je završena rekonstrukcija niskonaponske mreže tako da je selo kompletirano betonskim banderama i pletenicom. Asfaltiran je stadion malih sportova i prilazni put prema školi. Bilo je radova na stadionu Fudbalskog kluba “Beli orao”, uradeno je potkrovlje na novoj svlacionici i obnovljena je kompletna fasada na Domu kulture. Uz znatnu pomoc mesne zajednice lovacka sekcija je sazidala prelep lovacki dom.

“Za 2007. godinu planiramo izgradnju novog mosta na Mlavi, kako bi turisti i vernici mogli nesmetano autobusima da stižu do manastira Rukumije i pored završetka asfaltiranja puta to je prioritet. Ove godine svaka ulica u Bradarcu dobice rasvetu i predvidena je izgradnja tribine i rasvete na stadionu malih sportova. Posle 2000. godine kada se FK “Beli orao” nalazio na poslednjem mestu Opštinske lige danas se klub takmici u Branicevskoj okružnoj ligi i na kraju jesenjeg dela prvenstva ubedljivo je na prvom mestu. Na stadionu je nikao prelepi objekat na dva nivoa sa potkrovljem, klub spada u dva najkvalitetnija seoska kluba u opštini Požarevac i zaslužuje kvalitetom da se takmici u Podunavskoj zoni i ove godine nam predstoji ogroman posao kako bi došli do sredstava koja bi omogucila takmicenje “Belog orla” u novoj reorganizovanoj Zoni. Mesna zajednica Bradarac vec sedam godina uz blagoslov jeromonaha Simeona starešine manastira Rukumije organizuje Svetosavsku duhovnu akademiju i mogu se pohvaliti da je ta akademija kvalitetom na izuzetno visokom nivou. Od gostiju koji su nastupali na Akademiji pomenuo bih Dragoslava Pavla Aksentijevica, Ljubu Manasijevica, Svetlanu Stevic, Slobodana Rakitica, Miodraga Petrovica, Predraga Dragica – Kijuka, Hor “Barili”, Slobodana Vuksanovica, ministra prosvete i sporta. Mi smo veoma ponosni na tu manifestaciju koja ce sigurno trajati na mnogaja ljeta”, istakao je na kraju Vojislav Stojicevic.

D.D.

MESNA ZAJEDNICA "CACALICA" U 2006. I U NOVOJ GODINI

BRDO “CUVA” CENTAR GRADA

- U potpunosti realizovan ovogodišnji program investicija

- Za 2007. godinu rukovodstvo MZ ocekivalo više od 9 miliona dinara koliko im je odobreno iz budžeta

U godini na izmaku nije bilo mesne zajednice u požarevackoj opštini u kojoj se nije nešto gradilo. U Mesnoj zajednici ‘’ Cacalica” ne kriju zadovoljstvo ispunjenjem godišnjeg plana. Šta više uradeno je i nekoliko stvari koje nisu bile obuhvacene programom. Ovo zahvaljujuci odobrenim sredstvima iz Fonda za razvoj. U pitanju su dva projekta: izgradnja kanala za odvodnjavanje površinskih voda u dužini od 5o metara u Goranskoj ulici i izgradnja fekalne kanalizacije u Hajduckoj u dužini od 350 metara.

- Fekalna kanalizacija je vec duže vreme naš problem broj jedan kojim cemo se baviti i narednih godina. U 2006. sredstvima budžeta finansirani su projekti izgradnje fekalne kanalizacije u delu Slobodarske ulice prema Filipu Višnjicu u dužini od 200 metara, u ulici Cirila i Metodija dužine 270 metara, Alekse Garibalde 130 metara, Mitra Trifunovica 110 metara, Zlatarskoj 180 metara i Prešernovoj 160 metara. Nakon izrade projekata u svim ovim ulicama pristupili smo izradi fekalne kanalizacije, istice Miodrag Rajic, predsednik IO Saveta Mesne zajednice i podseca da je takode dosta radeno i na putnoj mreži. Nasute su rizlom sledece ulice: Dva kraka u Slobodarskoj, jedan deo Filipa Višnjica, Sestroljinska, Ivana Cankara, Hajducka, Uskocka, Josipa Cazija, Marka Miljanova, Alekse Garibalde, Mitra Trifunovica, Zlatarska, Prešernova i Pavla Jurišica-Šturma.

- Naša velika obaveza ostaje uredenje glavne ulice u naselju, ulice Požarevacki partizanski odred. Necemo to moci sami, ocekujemo podršku Ministarstva za kapitalne investicije, a neka obecanja u tom smislu vec imamo, kaže Miodrag Rajic, predsednik IO Saveta MZ.

Zadovoljstvo uradenim u mesnoj zajednici ne krije i Milan Peric, clan Saveta. To što je ‘’Cacalica” brdsko podrucje ukazuje da ona ima specificne komunalne probleme u odnosu na takozvane ravnicarske mesne zajednice.

- Ti komunalni problemi su kod nas izraženiji. Mislim pre svega na kanalisanje, odnosno odvodenje suvišnih voda jer je poznato da ‘’Cacalica” ima probleme sa viškom vode opasnim po ceo grad zbog pojave klizišta. Imajuci to u vidu mi smo se orijentisali na kanalisanje naselja i na tom planu smo dosta uradili, ali ima još dosta i da se radi. Kada je u pitanju program za 2007. godinu možda je on nešto i ambiciozniji ali smo morali tako jer nam puno stvari nedostaje. Nadali smo se vecim sredstvima iz budžeta, bar na nivou prošle godine. Nažalost, dobili smo manje, predvideno je devet miliona i da bismo sve iz programa ostvarili moracemo da potražimo i druge izvore finansiranja. Ne treba smetnuti s uma da rešavanjem problema na brdu, na Cacalici mi istovremeno rešavamo i probleme gradana u centru grada. Pa šta bi se desilo ako mi ovde ne bi sprecili izlivanje fekalija iz septickih jama? One bi se nužno slivale u niže delove. Štiteci brdo istovremeno obezbecujemo centar grada, smatra Peric koji ima primedbe na nacin na koji se mesnim zajednicama odobravaju sredstva iz budžeta. To se sada cini u zavisnosti od broja biraca, pa su tako manje mesne zajednice kakva je ‘’Cacalica” sa 3 000 biraca, i pored velikih problema, u nepovoljnijem položaju.

- Naš veliki problem koji bi morao brzo da se reši je i ulica Požarevacki partizanski odred duž koje postoji otvorena kišna kanalizacija. Deo te kanalizacije, zahvaljujuci VOKI, prekriven je i to od železnicke pruge do ulice Filipa Višnjica, odobrena su nam sredstva iz Fonda za razvoj u visini od 2 miliona i 300 hiljada dinara da zatvorimo još koji metar ove kanalizacije, ali ne i duž celog kanala. Investicija je dosta velika, skupa i složena jer pre zatvaranja kanalizacije potrebno je izmeštanje vodovodne mreže koja se sada nalazi na dnu kanala, objašnjava Peric za koga su takode važna i pitanja gasifikacije naselja predvidene programom gasifikacije Srbije, zatim uvodenja kablovske televizije, poboljšanja TV signala za prijem lokalnih televizijskih programa koji se sada ovde s teškocom gledaju i rekonstrukcija nisko naponske mreže.

Mesna zajednica ‘’ Cacalica” je na periferiji grada i ulice su joj dosta razudene. To stvara probleme komunalcima koji se dosta trude da održavaju higijenu naselja.

- U odnosu na ranije godine ima pomaka u komunalnoj delatnosti. Zahvaljujuci saradnji sa JP ‘’Komunalne službe” smece se redovno, po rasporedu odnosi ali uvek ima mesta za još viši nivo tih usluga. Nedostaje disciplina gradana kod odlaganja smeca narocito tokom zimskih dana kada je dosta pepela, a ulice nam u velikoj meri prljaju i ljudi sa strane, iz naselja van naše Opštine koji svakodnevno kolima prolaze saobracajnicom Požarevacki partizanski odred. Mnoge stvari u ovoj oblasti poboljšace se rešenjem problema opštinske deponije, smatra Živadin Pantic, predsednik Komisije za komunalne pitanja i ekologiju.

TRŽNI CENTAR

Za razliku od Direkcije za izgradnju Opštine Požarevac, Mesna zajednica ‘’Cacalica” predvidela je svojim programom za 2007. godinu izgradnju Tržnog centra.

- Posle više godina sudenja dobili smo spor sa PP ‘’Ljubicica” i na zemljištu gde su bili objekti ovog preduzeca bice izgraden Tržni centar. Prostor ureduje Opština koja je za to opredelila 2 miliona dinara a u pitanju je površina od 25 ari. Tržni centar pocece da se gradi 2007. godine i ako ne budemo u mogucnosti da ga u toj godini i završimo, radice se u fazama. U sklopu centra bice pijaca preko potrebna našim gradanima, zatim na tom prostoru predvidamo poštu, ambulantu, apoteku, prostorije za nevladine organizacije kao što su penzioneri, pcelari...objašnjava Peric.

S.E.

POŽAREVAC-DOCEK NOVE 2007. GODINE

VELIKO VESELJE NA GRADSKOM TRGU

Požarevljani su se u novogodišnjoj noci okupili na Trgu oslobodenja i u velikom broju ispratili Staru i pozdravili Novu 2007. godinu.

Turisticka organizacija Požarevac organizovala je tim povodom sjajno slavlje.

Poslednjeg dana Stare godine priredena je zabava za najmlade sugradane, kojom je ugošcen i najpoznatiji deka na svetu, Deda Mraz. Doputovao je svojim velikim sankama, vodenim irvasima, a mališane je obradovao i novogodišnjim darovima.

U vecernjim casovima, pocelo se kuvati vino, rakija i caj, cime je pocela zabava za nešto starije Požarevljane i sve goste našeg grada i opštine, kojima su svirali trubaci i poznata domaca rok grupa- “Generacija 5”.

Vrhunac slavlja usledio je tacno u ponoc, kada je velikim vatrometom najavljeno sasavim novih 365 dana Nove 2007. godine...

A. M.

PREDSEDNIK OPŠTINE POŽAREVAC, DUŠAN VUJICIC, U NOVOGODIŠNJOJ NOCI OBIŠAO DEŽURNE SLUŽBE U POŽAREVCU:

PREDSEDNIK NOVU GODINU DOCEKAO MEÐU GRAÐANIMA

U novogodišnjoj noci, nekoliko minuta nakon ponoci, uz najlepše novogodišnje želje, prvi covek opštine Požarevac, predsednik Dušan Vujicic, sa saradnicima, zamenikom predesnika mr Zvonimirom Blagojevicem, i šefom kabineta, mr Tihomirom Jovanovicem, vec tradicionalno, obilazio je dežurne službe i radnike Požarevacke bolnice, i to, Porodilište i Prijemno odeljenje, zatim, Hitnu pomoc i Stanicu milicije, kao i Centar za obuku kopnene vojske i Garnizon vojske Srbije u Požarevcu, u kojem ih je docekao komandant licno, pukovnik Vinko Markovski.

Kroz te posete i razgovore sa gradanima Požarevca, koji su novogodišnju noc proveli radno, konstatovano je redovno stanje u svim službama, a posebno zadovoljstvo predesništva bila je poseta Bolnici, u kojoj je predsednik Vujicic na Porodiljskom upoznao prvorodenu bebu, najmladu Požarevljanku, i darivao je paketom opreme najpotrebnije za prve dane života. Predsednik je u toj noci, u Hitnoj službi, za Novu 2007. godinu, obecao i kupovinu aparata za EKG na terenu, s namerom da izade u susret i potrebama Bolnice, o cemu ce tek biti reci.

A. M.

PREDSEDNIK OPŠTINE PETROVAC I ŠEF IZBORNOG ŠTABA OO SPS RADIŠA DRAGOJEVIC NAJAVIO BOGATU INVESTICIONU AKTIVNOST U 2007. GODINI

PETROVAC I OVE GODINE VELIKO GRADILIŠTE

Ocenivši da je prošla godina bila izuzetno uspešna, što se tice investicija, Radiša Dragojevic se posebno na tome zahvalio gradanima koji su svojim ucešcem u finanisranju raznih projekata doprineli da se oni i realizuju, zatim svojim saradnicima bez obzira na stranacku pripadnost, kao i razumevanju Republike, koja je znacajna sredstva izdvojila za radove u putnoj infrastrukturi.

Usvojen budžet za 2007. godinu predvida znacajna sredstva za investicije, pa ce cela opština i u ovoj godini biti jedno veliko gradilište, naglasio je Dragojevic na konferenciji za novinare OO SPS i tom prilikom je posebno istakao planove za tekucu godinu: „ U 2007. godini završicemo sportsku halu, nastavice se sa asfaltiranjem puteva i ulica na teritoriji cele opštine, pomagace se Srpska pravoslavna crkva u izgradnji i renoviranju svojih objekata, pružice se pomoc mesnim zajednicama u izgradnji infrastrukture (putevi, vodovodi, elektrifikacija, telekomunikacije, mostovi, školski objekti i drugo).

Stipendirace se i ubuduce jedan broj studenata, nastavice se sa izgradnjom sportskih terena i to u Lopušniku, Trnovcu, Petrovcu, Velikom Laolu, Bistrici, Kamenovu, Tabanovcu i Manastirici. Pomagace se socijalno ugroženi gradani, sufinansirace se sve manifestacije u opštini, društvene i nevladine organizacije.

Posebno se planira veca investiciona aktivnost u samom gradu. Završen je Generalni urbanisticki plan za grad Petrovac i pred njegovim smo usvajanjem, koji ce omoguciti dalju detaljnu razradu. Na osnovu tih projekata napravice se pešacka i biciklisticka staza do industrijske zone prema Kamenovu, a i na drugom kraju grada prema Leskovcu. Asfaltirace se trotoari u ulici Srpskih vladara i 8. oktobra, kao i poplocavanje ulice Veljka Dugoševica ka Mlavi. Osposobice se za saobracaj deo puta stare pruge od motela Lepeza do melnickog puta, radice se kanalska mreža sa propustima za odvodnjavanje, a posebna aktivnost bice uredenje gradskog parka.

Nastavice se stambena aktivnost na izgradnji novih stambenih objekata, kao i nadzidivanje zgrada sa ravnim krovovima, a osposobice se i nekoliko atraktivnih lokacija za izgradnju, kao što su stara pruga i autobuska stanica.

U saranji sa komunalnim preduzecem, radicemo na izgradnji filterskog postrojenja na izvorištu gradskog vodovoda u Šetonju, a postavljacemo i širiti kišnu kanalizaciju. Predstoji i asfaltiranje Moravske ulice, kao i svih drugih gde gradani svojim ucešcem pokažu interesovanje za tim aktivnostima.”

D.Ilic

KOSTOLAC

DVOSTRUKO NOVOGODIŠNJE SLAVLJE

Kostolacka Gradska mesna zajednica za svoje gradane i sve goste ovoga grada, priredila je docek Nove 2007. godine na Gradskom trgu, kod fontane, okicene lampicama, lampionima, balonima, a najdragoceniji ukrasi pristigli su u novogodišnjoj noci, brojni mališani sa svojim roditeljima. Za njih je svirala muzicka grupa “Retro luk”, služila se kuvana rakija, najmladima slatkiši, a nekoliko minuta pre ponoci, pesmom: “Igra rok en rol cela Jugoslavija...” i velikim vatrometom, ispracena je stara 2006. godina i docekana 2007.

Veliko okupljanje priredeno je i povodom 13. januara, doceka Srpske Nove godine, ali ispred Doma kulture, uz vrucu rakiju, sendvice, kolace, zvuke narodne muzike “Maksi benda” i vatromet.

Inace, kostolacke mališane obradovao je i Deda Mraz, koji tokom 31. decembra vozom doputovao u Gradski park i svima koji su se tu zatekli poklanjao novogodišnja iznenadenja.

A. M.

PUPS i SDP U POŽAREVCU

DANAS ZAVRŠNA KONVENCIJA

Partija ujedinjenih penzionera i Socijaldemokratska partija na predstojecim izborima 21. januara iz Branicevskog okruga imace pet kandidata za poslanike. To su Milorad Jovanovic iz Požarevca, Miroslav Stevic iz Velikog Gradišta, Radoslav Peric iz Kuceva, Slobodan Rajic iz Petrovca i Milutin Peric iz Žagubice. Na prošlonedeljnoj Konferenciji za novinare predstavnici PUPS-a i SDP-a Momir Pejanovic i Dragoslav Jovic obavestili su novinare da ce se danas, 16. januara u požarevackom Centru za kulturu održati završna konvencija za Branicevski okrug na kojoj ce govoriti Jovan Krkobabic i Nebojša Covic. Pejanovic je izrazio zadovoljstvo dosadašnjim predizbornim aktivnostima i manifestovanim raspoloženjem clanstva PUPS-u na osnovu cega veruje da ce panzioneri na izborima ostvariti dobre rezultate. —Mi pozivamo da pored clanova PUPS-a za našu listu glasaju i ostali biraci od 18 do 118 godina jer je naš program izraz humanosti, pravednosti, socijalne sigurnosti i ljudskih prava, rekao je Pejanovic.

I Dragoslav Jovic je izrazio nadu da ce ove dve partije zajedno na izborima, ne samo preci cenzus za ulazak u Parlament vec ostvariti mnogo više od toga, a kao prvi zadatak njihovih poslanika naveo izmenu Zakona kojom ce se penzije u Srbiji udvostruciti.

Radmila Stepanovic je na Konferenciji saopštila podatke da u Srbiji živi oko milion i po penzionera, da je njih 800 hiljada u clanstvu Saveza penzionera Srbije, a 370 hiljada u PUPS-u što je daleko više od broja kojim ovih dana špekulišu neki partijski lideri.

S.E.

PREDSTAVNICI OPŠTINE U MILOŠEVCU

HRANITELJSTVO - TRADICIJE DO INSTITUCIJE

Predsednik SO Požarevac Dušan Vujicic povodom novogodi-šnjih praznika posetio je Centar za porodicni smeštaj dece “Rada Mladenovic Ðulic-Crna” u Miloševcu i tom prilikom odneo poklone za sedamnaestoro dece iz požarevacke opštine koja se nalaze u hraniteljskim porodicama i Domu u Miloševcu.

- Mi znamo da Dom i starateljske porodice o deci iz naše opštine vode brigu kao o svojoj deci. Tu nema razlike. Znamo da ova dece ostaju u trajnom kontaktu sa svojim starateljima, da mnogi staratelji vode racuna o svojim šticenicima i u toku školovanja . Kasnije im postaju i kumovi i grade još cvršce i trajnije veze. To je iskreno i roditeljski. Zato dugo traje, rekao je predsednik požarevacke opštine.

Direktor Centra za socijalni rad u Požarevcu Miroslav Stojimirovic najavio je dalju saradnju sa lokalnom samoupravom i Centrom u Miloševcu a sa predstavnicima Sindikata TE Kostolac dogovoren je jednodnevni boravak dece u Požarevcu i Kostolcu uz obilazak Opštine i lokaliteta Viminacijum.

Prošle godine Centar je proslavio 75 godina rada. Danas se tamo nalazi 230 mališana rasporedenih u 130 hraniteljskih porodica. U Miloševcu sem tradicionalnog, sa kolena na koleno, postoji i profesionalno hraniteljstvo a tri grupe hraniteljica prošlo je obuku “Sigurnim korakom do hraniteljstva”. U okviru Centra radi i Klub htanitelja gde se žene koje vode brigu o mališanima informišu o novim zahtevima u procesu hraniteljstva, uce ali i zabavljaju, razmenjuju iskustva , bave kreativnim radom. Organizovale su nekoliko izložbi, strucnih ekskurzija i izleta.

U Srbiji se još uvek veliki broj dece nalazi u institucijama namenjenim za smeštaj. U Miloševcu situacija je drugacija.

- Porodicni smeštaj je daleko bolji oblik smeštaja od onog koji pružaju domovi. Zato je profesionalno hraniteljstvo u usponu. U Miloševcu imamo dovoljno hraniteljskih porodica ali je uvek bolje imati “hranitelje u rezervi” kako bi postojao izbor jer mi moramo zadovoljiti pre svega potrebe deteta .Sve ovo i radimo u njihovom ineresu, kaže Rada Jovanovic, socijalni radnik u Centru za porodicni smeštaj dece.

Novogodišnji paketici u Miloševac stigli su i iz Centra za socijalni rad u Požarevcu i Sindikata TE Kostolac ispred koga su poklone deci urucile Dušica Marjanovic i Svetlana Baraksadic.

T.R.S.

ULUSOVCI U PETROVCU

Zavicajni muzej Petrovac i Srpsko kulturno društvo „Zora" iz Beograda, prošlog cetvrtka, priredili su izložbu radova clanova Udruženja likovnih umetnika Srbije - ULUSA, pod nazivom „OTVARANjA". Na otvaranju su govorili Nikola Šindik, filozof i likovni kriticar, kao i Branislav Veljkovic, pesnik. Izložena su dela petnaestak umetnika, clanova udruženja, a izložba može da se pogleda svakim radnim danom u galeriji muzeja.

D.I.

NA SUSRETU CLANOVA KNJIŽEVNOG KLUBA "MILICA JANKOVIC", OSNOVNE ŠKOLE "DOSITEJ OBRADOVIC" U POŽAREVCU

MILICA OTRGNUTA OD ZABORAVA

Clanovi Književnog kluba "Milica Jankovic" u požarevackoj Osnovnoj školi "Dositej Obradovic" susreli su se uoci Nove godine u slavu književnice Milice Jankovic i jubileja od 125 godina od njenog rodenja.

Najmlade drugare pera i papira okupila je Gordana Životic, bibliotekar ove požarevacke osnovne škole, koja je sledila ideju zavicajne književnice Smilje Stojanovic i pre pet godina osnovala Klub posvecen Milici Jankovic, piscu za decu i odrasle.

U saradnji sa Tatjanom Živkovic, rukovodiocem Zavicajnog odeljenja, organizovano je predavanje o životu i delu ove znacajne požarevacke spisateljice, i to, 125 godina nakon njenog rodenja, povodom cega su osnovci Dositej škole priredili i izložbu na panou i citali odlomke iz Milicine zbirke "Ljudi iz skamije".

Clanovi kluba okupice se i sledeceg 23. u mesecu, što vec tradicionalno cine na dan Milicinog rodendana, s namerom da se ova znacajna umetnica otrgnemo od zaborava.

A. M.

MINISTAR PRAVDE OTVORIO NOVI OBJEKAT U ZABELI

POŽAREVACKI ALKATRAZ

- Medu najbezbednijim zatvorima u Evropi

- Objekat izgraden za godinu dana, koštao 160 miliona dinara, kapaciteta 120 osudenika

Dvadesetcetvorocasovni video nadzor, mehanicko otvaranje vrata,neprobojna stakla, pogled na visoke zidine kroz prozorske rešetke, samo je deo opisa novog objekta u Zabeli u koji su dok ovo citate možda vec prebaceni neki od osudenika koji izdržavaju kazne za najteža krivicna dela.

Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Zoran Stojkovic sa saradnicima u cetvrtak je posetio i zvanicno otvorio ovaj najsavremeniji objekat specijalne namene u Srbiji. Ni jedan nov zatvor u Srbiji nije izgraden u proteklih trideset godina a u najbezbednijem srpskom zatvoru koji se sada nalazi u Zabeli kaznu ce izdržavati lica osudena za krivicna dela pred Specijalnim sudom za ratne zlocine i organizovani kriminal. Objekat je graden godinu dana, koštao je 160 miliona dinara a sredstva su obezbedena iz budžeta Srbije i Nacionalnog investicionog plana. Za one koji udu u ovaj deo Zabele svaka potreba izlaska do isteka kazne je nepotrebna.

- Objekat je zamišljen tako da se u njemu život odvija 24 sata jer sem jednokrevetnih celija poseduje i kuhinju, vešeraj, ambulantni smeštaj i šetalište a potreban konfor obezbeden je i za zaposlene u Zavodu. Glavni akcenat ipak je stavljen na bezbednost jer ce tu biti smešteni osudenici iz “jacih kriminalnih grupa”, rekao je Dragoljub Brajevic, upravnik KPZ “Zabela”.

Ministar Stojkovic na konferenciji za novinare organizovanoj nakon obilaska rekao je da su zatvori u Srbiji danas nedovoljnog kapaciteta i sa ne najboljim bezbednosnim sistemom ali da ce sa reformama koje predstoje od 2007. do 2011. godine Srbija dobiti dobar sistem izdržavanja krivicnih sankcija.

- U KPZ Niš planira se završetak objekta tzv. “odeljenja bez droge” gde ce se sprovoditi rehabilitacija zavisnika od narkotika a bice adaptiran B paviljon. Pocelo je detaljno uredivanje zatvorskog kruga ,radice se projekat za istražni zatvor i prijemno odeljenje, sportsku halu, kao i sanacija zavodskog bazena . U Sremskoj Mitrovici zapoceti su radovi na pritvorskom i odeljenju istrage a u ovom gradu u toku godine bice završeno odeljenje za smeštaj lica sa problemima bolesti zavisnosti. U Zelengori se podiže nov objekat poluotvorenog tipa a rekonstruice se i prvi paviljon . U Padinskoj Skeli nalazice se objekat slican ovome u Zabeli, kapaciteta 400-500 ljudi gde ce takode biti smešteni najteži slucajevi. Novi objekat gradice se i u Pancevu jer se sadašnji nalazi u centru grada. Ocekuje se novi vaspitno-popravni dom u Kruševcu kao i novi zatvori u Kraljevu i Novom Pazaru. Formiracemo Penološku akademiju u Nišu, izmesticemo Okružni zatvor u Beogradu, adaptiracemo zatvorske bolnice i izgraditi Operativni centar uprave, kojom bi se ceo zatvorski sistem “nalazio” na jednom mestu.

U 2011. mogli bismo da zadovoljimo sve evropske standarde, rekao je Stojkovic i dodao da ce problem sa kapacitetom biti rešen nakon izgradnje tri kljucna objekta u koji spada i “zatvor u zatvoru”, kako nazivaju novi objekat u Požarevcu koji je tog dana ministar obišao.

Pomakom koji je napravljen u sistemu izdržavanja zatvorskih kazni zadovoljan je i zamenik šefa Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava u misiji OEBS u Srbiji Livio Sarandrea. OEBS ce nastaviti da prati i pomaže pokrenute promene, rekao je Sarandrea.

Danas u Zabeli kaznu izdržava 1200 osudenika a nov paviljon u koji može da bude smešteno 120 osoba na 2200 metara kvadratnih sem video nadzora nadgledace i trideset cuvara.

Ministar Stojkovic obišao je i manufakturu, kuhinju i porodilište u KPZ za žene u Požarevcu,

T.R.S.

MALOLETNICKA DELINKVENCIJA

DELINKVENCIJA U PORASTU

Još u najstarijim istorijskim izvorima srecemo se sa raznim ponašanjima koja su narušavala osnovne vrednosti na kojima je pocivala ljudska zajednica. Od Biblije do Hamurabijevog zakonika i rimskog Zakona dvanaest tablica, vec prvi pisani tragovi covekovog postojanja ukazuju na vec formiranu svest o opasnosti od nekih delatnosti i potrebi da se društvo od njih zaštiti. Tako posmatrano, cela istorija civilizacije bi se mogla posmatrati i kao istorija kriminaliteta, a pitanje zašto ljudi nanose zlo jedni drugima predstavlja jednu od vecitih tema na koju su odgovor pokušale da daju ne samo religija i literatura, nego i filozofija i nauka.

Jedna vrsta kriminalnog ponašanja, koja je izuzetno znacajna za društvenu zajednicu, a kojoj se, cini se, pridaje mnogo manji znacaj no što ga zaista ima, jeste maloletnicka delinkvencija. Problem nastaje kada se ima u vidu i to da poslednjih godina ona pokazuje i tendenciju rasta.

Maloletnicka delinkvencija prati savremene tokove razvoja, te se umesto nekadašnje krade alkohola i cigareta, danas kradu mobilni telefoni i ostali savremeni tehnicki uredaji. Zanimljivo je i to da raste i broj ženskih lica sa kriminalnim ponašanjem, a još jedna novina je i snimanje i rasturanje pornografskog materijala.

Ono što se donedavno navodilo kao razlog odavanja kriminalu, odnosno siromaštvo, te nemogucnost zadovoljavanja odredenih potreba, danas ne važi. Vecina dece iz Branicevskog okruga koja su u sukobu sa zakonom, ili postoji rizik da do toga dode, potice iz materijalno dobro situiranih porodica. Samim tim sve je aktuelnija i teorija o genetskoj predispoziciji za ispoljavanje odredenih ponašanja, ali i tvrdnje da sve potice od nedostatka pravih društvenih vrednosti. Medutim, stice se utisak da je sve ustvari posledica traženja pažnje ili jednostavno obest.

Kada je u pitanju kažnjavanje, maloletna lica zbog svojih psihosocijalnih osobenosti uživaju poseban krivicnopravni status. Kriminalno politicki ciljevi koje društvo nastoji da postigne odnose se prvenstveno na vaspitanje, odnosno prevaspitavanje i obezbedenje uslova za pravilan razvoj maloletnika. Tako i reagovanje na ponašanje koje je protivno društvenim normama, podrazumeva samo neophodan minimum elemenata prinude i ogranicavanja slobode. Tako je najcešce izricana kazna, mera pojacanog nadzora od strane roditelja ili staralaca. Postavlja se pitanje kako je uopšte do spornog ponašanja došlo ako su se roditelji na pravi nacin “starali” o maloletniku. Naime, propisane kazne za ove ucinioce su preblage, s obzirom na vrstu i nacin izvršenja dela. Upravo zbog toga i postoje zloupotrebe maloletnika od strane punoletnih lica, jer ukoliko maloletnik bude pozvan na odgovornost za kradu ili zbog proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, kazna nece biti stroga, pa se deca i maloletna lica cesto pojavljuju kao mocno oružje u rukama “pravih” kriminalaca.

Još jedan od nacina “držanja na oku” delinkvenata, od pre nekoliko meseci, jeste i program “Šansa deci za promenu”, finansiran od nevladine organizacije EMITI i UNICEF-a, a koji vodi Centar za socijalni rad u Požarevcu. Program traje šest meseci, a psiholozi, sociolozi i socijalni radnici nastoje da izgrade i ojacaju samopouzdanje i samopoštovanje maloletnika koji su vec došli u sukob sa zakonom, kao i prepoznavanje sopstvenih emocija. Medutim, da li je šest meseci zaista dovoljno da se dete od devet godina, koje je rešilo da se provoza ukradenim kolima, prevaspita. Uz prevaspitavanje dece, “prevaspitavaju” se i roditelji, koji poslednji i priznaju da njihovo dete ima problem, pa samim tim i oni, ili možda to ne smatraju problemom.

Stice se utisak da država ne ulaže dovoljno napora u rešavanje ovog problema i da se sve isuviše prepušta slucaju. Povecanje broja maloletnih prestupnika traži ozbiljnost i brzo reagovanje, jer ne postoji izreka “gvožde se kuje dok je vruce” tek onako.

D. Demic

NA PODRUCJE BRANICEVSKOG OKRUGA

"DOLETELA" PTICJA KUGA

- Potvrdeni slucajevi obolele živine u Kalištu

- Iz Veterinarsko-specijalistickog instituta apeluju na sve odgajivace da odmah prijave nove slucajeve i da obavezno vakcinišu zdravu živinu jer je vakcinacija jedini vid borbe protiv širenja ove bolesti

Sumnje strucnjaka Veterinarsko-specijalistickog instituta u Požarevcu da su se i na podrucju Branicevskog okruga pojavili slucajevi obolele i uginule živine od kuge, potvrdene su ovih dana sa najvišeg mesta, iz nadležnog Ministarstva Vlade Srbije. Kako nas je obavestila magistar Milena Živojinovic, epizootiolog, rešenjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu, od 9. januara 2007. godine selo Kalište u malocrnickoj opštini proglašeno je novim žarištem pticje kuge u Srbiji odnosno zaraženim naseljem. U skladu sa tim rešenjem odmah su preduzete sledece mere: vrši se popis, evidentira i kontroliše zdravstveno stanje živine i pernate divljaci na svim gazdinstvima u naselju i obavezno zatvara živina, U pitanju je bolest koja po ljude nema neke vece posledice sem što izaziva prolaznu upalu ocnih kapaka ili konjuktivitis, ali su štete na ekonomskom planu velike, imace ih domacinstva cija je živina uginula. Za sada je u Kalištu u 19 domova evidentirana pticja kuga (uginulo je 1030 kokošaka, a uklonjeno 380), ali ce se taj broj nesumnjivo povecati obzirom da je u pitanju bolest koja se veoma brzo širi i sem domace peradi prenose je i divlje ptice- golubovi, vrapci...

- Veoma je važno istaci da je u svim ovim slucajevima otklonjena sumnja na pticji grip, analize su, naime, pokazale da se radi o kugi peradi. U cilju zaustavljanja širenja bolesti, živinu treba da zatvaraju sva domacinstva u Okrugu, a ne samo ona u zaraženom Kalištu. Takode, obavezna je vakcinacija živine, vrši se besplatno. Seljaci treba da održavaju i dezinfikuju objekate u kojima drže živinu. Za sada je obolela samo živina u seoskim domacinstvima dok je stanje na farmama u Malom Crnicu i Okrugu stabilno, nema slucajeva kuge jer je ovde kontrola redovna i vakcinacija kontinuirana. Mi apelujemo na stanovništvo da ukoliko zapaze simptome oboljenja svoje peradi od kuge ( živina je nevesela, trese glavom smanjena je nosivost, krci im u grudima, imaju zelen proliv) odmah prijave te slucajeve najbližoj veterinarskoj stanici i vakcinišu živinu koja nije zahvacena bolešcu, jer je cinjenica da sva do sada uginula perad, nije bila vakcinisana. Vakcinacijom takode treba zaštititi i golubove, obzirom da imamo dosta golubara, istice Milena Živojinovic.

Recimo i to da pticja kuga nije nepoznata bolest na ovim našim podrucjima. Poslednji put dijagnostikovana je pre 15 godina i evo sada iz jedinog razloga što je zanemarena vakcinacija kao jedina preventivna mera. U Veterinarsko-specijalistickom institutu u Požarevcu imaju saznanja da je kuga peradi trenutno aktuelna i u zemljama u okruženju, ima je u Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji, a u našoj zemlji još u Vojvodini, u Žitištu.

S.E.

HALO 92

U Požarevcu 10. 01. 2007. godine oko 01,20 casova u dvorište porodicne kuce Živkovic, u ulici Težacko sokace broj 4 bacena je bomba. Usled eksplozije na kuci su popucala stakla i oštecena je fasada zgrade. Povredenih nije bilo. Uvidaj je u toku.

U Požarevcu 08. 01. 2007. godine oko 17,20 casova na magistralnom putu Požarevac - Beograd u blizini benzinske pumpe “Jugopetrol” biciklista Mitar Šucurovic (1950) iz Požarevca, krecuci se iz pravca Beograda ka Požarevcu, izvršio je skretanje sa leve na desnu kolovoznu traku a da se prethodno nije uverio da skretanje može bezbedno izvršiti po njega i ostale ucesnike u saobracaju. Istom kolovoznom trakom, u istom smeru, kretao se i vozac teretnog vozila “Peugreot bodžer” Zoran B. (1973) iz Beograda, koji je retrovizorom zakacio biciklistu usled cega je on pao na kolovoz i zadobio teške telesne povrede. Od zadobijenih povreda Šucurovic je narednog dana preminuo u požarevackoj bolnici.

INFORMATIVNA SLUŽBA POLICIJSKE UPRAVE POŽAREVAC

PRICA O UMETNIKU ZA SVA VREMENA

SLAVA SA UKUSOM VECNOSTI

- Zbog njega su davnih šezdesetih, u konzervativnoj Jugoslaviji samoupravnog socijalizma, izbili prvi ulicni protesti. Ðorde Marjanovic osvojio je srca hiljada. Oživljavao je scenu pevajuci, gestikulirajuci, poskakujuci, stepujuci, valjajuci se i jureci sa jednog kraja bine na drugi. Izmenio je industriju ploca. Izmenio je muziku. Stekao neupamcenu popularnost i slavu, a njegove pesme žive skoro pola veka...

Prvi je skinuo mikrofon sa stalka, sišao sa scene, bacio sako i ušao u publiku... Desetine godina kasnije, njegove pesme: “Zvižduk u osam”, “Lazarela”, “O, kakav mesec”, “Volim te devojcice”, “Mene nema ko da žali”, “Milord”, “Romana”.., nisu utihnule... Sve to, i još toliko recima nedokucivog, ucinio je jedan covek, živa legenda, prva i jedina muška srpska internacionalna zvezda, neprikosnoveni i apsolutno neponovljivi Ðorde Marjanovic, poreklom iz Kuceva.

Josip Broz Tito odlikovao je ovog velikog umenika Ordenom rada sa srebrnim vencem, a Mihail Gorbacov Ordenom prijateljstva naroda.

U zgradi u beogradskoj Ulici Miloša Pocerca, u kojoj Ðorde živi, ispisan je grafit: “Olimp je planina bogova, ali Bog živi na ovom spratu”. Svaki komentar bio bi suvišan...

A, krajem protekle 2006. godine, ovaj velikan, svojom posetom pocastio je Požarevljane, primivši “Povelju kulture” Kulturno- prosvetne zajednice Požarevac. Otuda, u Novu godinu stupamo sa pricom o najsjajnijoj zvezdi naše zabavne muzike, sada sedamdesetpetogodišnjaku, umetniku svih vremena, ali i suprugu gospode Eli, ocu Natalije, Nevene i Marka...

Decenije medu publikom

Scenskim nastupom i pesmama koracao je ispred tzv. zapadne muzicke kulture. Cetiri godine pre Mika DŽegera i devet godina pre DŽima Morisona, Ðorde Marjanovic skinuo je mikrofon, skakao i valjao se po bini, svukao sako i bacio ga u publiku. Pomerio je granice scenskog nastupa, ušao je u publiku, koja ga od davne 1959. godine do današnjih dana od sebe ne pušta.

Debitantska ploca Ðorda Marjanovica “Muzika za igru” prvoobjavljena je ploca zabavne muzike u tek osnovanoj izdavackoj kuci PGP RTB- a. Ostvarila je dotada nezamisliv uspeh. Do publike je stigla na Marjanovicev rodendan, 30. oktobra 1959. godine, i za mesec dana prodata je u 11.000 primeraka, i to, u vreme kada u Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona.

Kucevljanin Ðorde Marjanovic, roden je 1931. godine u ovoj Branicevskoj opštini, privilegovanoj da cuva secanja na detinjstvo našeg najveceg muzicara. Drugo je dete iz prvog braka Svetomira, vlasnika restorana “Zlatni rudnik” u Kucevu. Još kao beba Ðorde je ostao bez majke, kada je brigu o njemu preuzela njegova baka Stojana. Veoma rano pokazivao je sklonost ka umetnosti, ucestvovao u radu pozorišnih družina... Srednjoškolske dane proveo je u Požarevackoj gimnaziji, nakon cega je želeo da studira glumu. Usled otpora porodice, ispunio je želju svoje bake i upisao farmaciju, koju nije ni diplomirao. Tih godina nestajalo je i porodicnih para, jer je nakon rata Marjanovicima vlast oduzela restoran. Ðorde se sa tim stoicki suocio. Nuje se obeshrabrio i uz studije u Beogradu radio je i kao raznosac mleka.

Na tom putu, nijednog trena nije odstupio od svog sna i velike ljubavi- pesme.

Od vrtoglavog uspeha do vrtoglavog pada

Prvi Marjanovicev solisticki nastup, sa velikim uspehom, dogodio se 1958. godine u Nišu. Odmah zatim prijavio se za Opatijski festival, sa pesmom “Raznosac mleka”, i na njemu, još uvek kao autsajder, osvojio cak cetiri nagrade. Te 1960- e, u Domu sindikata, vec mnogobrojnu publiku obradovao je prvim solistickim koncertom “Zvižduk u osam”. Usledilo je još dvanaest takvih muzickih spektakala, a tih je godina pevao i u obe Nemacke, Izraelu, Cehoslovackoj, Bugarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Italiji i Sovjetskom savezu.

Iduce godine Marjanovic je ucestvovao na festivalu “Zlatni mikrofon” i pošto nije dobio ni jednu od tri nagrade, masa u dvorani gotovo da je pobesnela, skandirala je, krenula ulicama Beograda, u kasnim nocnim satima, vicuci- Ðorde! Sve je odjekivalo. Bili su to prvi ulicni protesti u tada konzervativnoj Jugoslaviji. Milicija je sve vreme pratila masu, koja se razišla kasno u noc, tek nakon što je Ðorde, za 7 000 obažavalaca pevao u centru grada, na krovu najbližeg automobila, jer verna publika je tako želela.

Ne bi li usavršio scenski nastup, upisao je pozorišnu akademiju, posecivao casove baleta, ucio pantomimu, usavršavao dikciju...

-Radio sam i nisam razmišljao o kritikama, kakve god da su bile. Pevao sam kako sam najbolje mogao i samo razmišljao o tome kako da pesmu donesem, uvek uveren da to nije dovoljno dobro, priseca se Ðorde.

Internacionalnu karijeru zapoceo je 1963. i ponovo ostvario sasvim neocekivan i nezapamcen uspeh... Pevao je francuske šansone, italijanske kancone, obrade pesama Bitlsa, Enimalsa, Bob Dilana... Na stadionu “Lenjin” držao je cak 15 uzastopnih koncerata, svake veceri pred oko 15.000 ljudi.

Sedamdesetih se redovno pojavljivao za festivale zabavne muzike, cuvajuci tradiciju redovnih koncerata u Domu sindikata. Njegova je popularnost postala zastrašujuca, publika freneticno odana, rasuta po celom svetu...

Najednom, 14. aprila 1989. godine, Ðorde Marjanovic umalo je zauvek napustio svoju publiku i porodicu. Gostujuci na koncertu Lepe Brene u Australiji, tokom izvodenja cetvrte numere, pesme “Mene nema ko da žali”, Marjanovic se srušio. Doživeo je moždani udar. Time je njegova karijera okoncana, ali je muzika ostala. Ðorda je publika nastavila da podržava, šalje pisma, rodendanske cestitke i posecuje ga u njegovom stanu, što i dan danas cini, u njegovoj 75. godini.

Ostvario san prateci ljubav

Kada sagleda svoj život, Ðorde Marjanovic zadovoljno i vidno uzbuden, kada bi mogao da vrati vreme unazad, opet bi, kako kaže, pevao “Romanu”, “Lazarelu”.., snimao mjuzikle.

-Ništa, ama baš ništa, u svom životu ne bih promenio, kaže Ðorde, kojeg obožavatelji i dalje obasipaju pažnjom i svakojakim darovima, kojima je stara kuca u Kucevu pretrpana.

U svakodnevnom životu, on je sasvim “obican” covek, koji se raduje svakom susretu sa prijateljima, kolegama, novim licima... Ljubazan je i darežljiv. A, iznad svega, danas je on ponosni otac i deda.

Nakon moždanog udara i tri dana bez svesti, volju za životom i snagu da se izbori za sopstveni oporavak, dao mu je tada najmladi clan porodice Marjanovic, tek rodena unuka Ana.

-Sve se radi iz ljubavi, jer je ljubav centar svega.., kaže Ðorde sagledavajuci sedamdeset i pet godina za sobom, decenije života velike zvezde i, istovremeno, coveka odanog svojoj porodici. Otuda je njegov životni put najvernija potvrda da je put ljubavi najistinitiji.

Uspomene na velike, najvece ljude žive vecno, a upravo je takva sudbina našeg Ðorda Marjanovica.

Andrijana Maksimovic

DOKTOR FRANCUSKOG JEZIKA NA SORBONI - NENAD ŽIVOJINOVIC

POŽAREVLJANIN - ELITA SVETSKE INTELIGENCIJE

Srbin iz Požarevca koji je na Sorboni doktorirao francuski jezik u toj velikoj svetskoj obrazovnoj instituciji upamcen je kao jedan od najboljih. Bio je gost Žak Širaka.., a odmah nakon doktorata dobio je francusko državljnstvo i primamljive ponude. Sedam puta bio je i prevodilac na Filmskom festivalu u Kanu, gde je sedeo u redu sa visokim zvanicama, poput Demi Mur, Brus Vilisa, Silvester Stalonea...

Nenad Živojinovic, roden 1976. godine u Požarevcu, u rekordnom vremenu magistrirao je a zatim odbranio i doktorsku disertaciju na Sorboni, kuda se uputio nakon što je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Uvek je sanjao o Francuskoj, Parizu, gradu svetlosti, ljubavi i stecištu uspešnih ljudi, i najzad, 2000. godine, upornošcu, snalažljivošcu, znanjem i talentom, taj san preveo je u javu.

U svetu se snašao sasvim sam, uprkos spremnosti njegovih roditelja, ocu Radiši, inace, specijalisti medicine rada, i majci Milki, diplomiranom ekonomisti, da rasprodaju kucu, stan, vikendicu, ne bi li svom mladem sinu Nenadu omogucili da se školuje u Francuskoj, priseca se ponosni otac porodice Živojinovic, u kojoj su, inace, svi visoko obrazovani, dakle, i stariji sin Slobodan, veterinar specijalista, kao i snajka Milena, magistar veterine.

Prvi dani u Francuskoj bili su teški. Odbio je ponudu roditelja da rasprodaju imovinu i prihvatio samo novac za put. Stigavši u prestonicu, suocio se sa novim teškocama. Dugo je tražio stan, jer dolazi iz Srbije. Najzad, primio ga je jedan zemljak. Tako da je Nenad nakon posla, koji je radio van Pariza, odlazio kuci, pospremao stan, pripremao hranu i otuda odlazio na popodnevna predavanja. Kasnije, iznajmio je garsonjeru i zaposlio se u jednoj knjižari. Slobodno vreme koristio je za putovanja, koja su osim pera i papira, Nenadova velika strast.

Ovaj veliki covek, elita svetske inteligencije, iako svet drži na dlanu, ipak, razmišlja da se vrati svom domu, svojoj porodici i zemlji Srbiji. Kako god da odluci, Nenad uživa apsolutnu podršku svoje porodice, ali i svojih zemljaka, jer ljudi poput Nenada Živojinovica ne mogu da pogreše.

A. Maksimovic

ZANIMLJIVOSTI

KIVI KRAJ MLAVE

Petrovacki zlatar Zoran Damnjanovic vec 15 godina u svom dvorištu gaji ogromno stablo kivija. Iako ova vrsta voca, uglavnom, uspeva u tropskim predelima, mlavski kivi navikao je na ovo podneblje, pa može da podnese temperature i do minus 15 stepeni ispod nule.

Ove jeseni Zoranu je kivi, koji je kao "suvenir" poneo iz Grcke prilikom povratka sa letovanja, doneo više od hiljadu plodova, koje koristi za svoje potrebe. O kiviju gorostasu, koji privlaci pažnju mnogih Petrovcana, brinu, pored Zorana i supruga Gora i zet Zlatko.

M. Mihajlovic

REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA POŽAREVAC

POMOC I PODRŠKA PREDUZECIMA

- Regionalna privredna komora Požarevac ispunila je sve svoje planove i aktivnosti u 2006. godini, usmerene kako na stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje preduzeca, tako isto i na rešavanje problema vezanih za tekuce poslovanje i ostvarivanje ciljeva ekonomske politike za tu godinu - ocenjeno je na sednici Skupštine Komore, održane pred novu godinu.Na istom skupu usvojen je i program rada za 2007. godinu.

Regionalna privredna komora Požarevac bila je i ostala najbolji servis privrede Branicevskog i Podunavskog okruga i u minuloj 2006. godini.-konstatovano je na sednici Skupštine Komore održane par dana pred novu godinu. Na dnevnom redu skupa bilo je razmatranje i usvajanje izveštaja o radu organa i tela Komore za 2006. godinu, kao i predloga programa rada u novoj 2007. godini.

Osnovne aktivnosti u prethodnoj godini bile su usmerene kako na stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje preduzeca i ostalih privrednih subjekata, tako isto i na razrešavanje problema vezanih za tekuce poslovanje preduzeca i ostvarivanje ciljeva ekonomske politike za 2006. godinu - istakla je u uvodnom referatu Milica Mitkovic, predsednica Regionalne privredne komore Požarevac.

- Aktivnosti koje je Komora pokretala i organizovala imale su pre svega za cilj pokretanje procesa transformacije privrede, dinamiziranje ukupne privredne aktivnosti, zastupanje interesa clanova Komore, pružanje usluga clanovima Komore, edukaciju, uspostavljanje i negovanje dobrih poslovnih obicaja i morala, kao i aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije - rekla je Milica Mitkovic. - Važno je istaci da je uspostavljen stalni svakodnevni kontakt izmedu Komore i preduzeca iz Regiona, pri kome se pruža pomoc preduzecima iz oblasti privatizacije, spoljnotrgovinskog poslovanja, prestruktuiranja privrede, finansija, korišcenje podsticajnih sredstava, mogucnost kreditiranja privrede, osnivanje preduzeca, poslovanja sa EU i ocene boniteta poslovanja preduzeca.

I u 2006. godini nastavljeno je sa praksom organiozovanja neinstitucionalnih sastanaka zainteresovanih privrednika po razlicitim pitanjima, kao i uspostavljanje i razvijanje poslovnih veza sa privrednicima iz susednih i ostalih zemalja, putem poslovnih susreta, sajmova, izložbi i drugih manifestacija. Takode, prteduzecima je pružana konkretna pomoc oko registracije i preregistracije, zatim registracije radnji, pronalaženje poslovnih partnera kroz saradnju i kontakte sa Privrednom komorom Srbije, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza, sa predstavništvima stranih privrednih komora u Beogradu, kroz saradnju sa institutima, fakultetima i na druge nacine.

EU

Stabilizacija i pridruživanje Evropskoj Uniji, kao i drugim svetskim i ekonomskim institucijama (Svetska trgovinska organizacija i dr.) je zajednicki cilj Komore, privrede i države Srbije. U tom smislu, kako je istaknuto, Komora je aktivno ukljucena u sve faze pripreme pregovarackih procesa sa EU i bilansiranja interesa clanova Komore. Privredna komora, kao aktivni partner državnih institucija u procesu pridruživanja EU, zastupa interes privrede i omogucava uspešno prilagodavanje privrednih subjekata za ukljucivanje i pridruživanje Evropskoj Uniji.

Sledece što se beleži jeste angažovanje na stvaranju uslova za povecanje uzvoza privrede i olakšavanje nastupa domacih preduzeca na inostranom tržištu. Zatim, restrukturiranje i nastavak procesa privatizacije, koji bi trebalo da doprinesu bržem ekonomskom razvoju, povecanju proizvodnje i društvenog proizvoda.Preovladijuce stanovište u Komori je da prihodi od privatizacije treba da se prvenstveno koriste za razvoj infrastrukture. Ocekivanja su i da bi mala i srednja preduzeca, kao i preduzetništvo u celini, trebalo da da se osposobe za tržišnu utakmicu i povezivanje sa velikim preduzecima, jer upravo ona predstavljaju motor razvoja privrede u tranziciji, ali samo ako su povezana sa velikim sistemima.

Regionalna privredna komora Požarevac je preko komorskog sistema bila inicijator promene modela privrednog rasta, a u cilju njegovog oslanjanja na izvoz. Komora je inicirala uspostavljanje saradnje sa regijama u zemljama u okruženju i uzela ucešce u projektima regionalne saradnje koje finansira EU. U istom kontekstu je i uspostavljanje saradnje sa više privrednih komora u okruženju

Sajmovi

Milica Mitkovic, predsednica Regionalne provredne komore Požarevac, posebno je na prednovogodišnjem sastanku Skupštine Komore, istakla organizovane nastupe dela ovdašnje privrede na sajmovima kao što su: Prvi sajam investicija INVEST EKSPO u Kragujevcu, zatim nastup na istom takvom sajmu u Novom Sadu, pa na Sajmu u Sremskoj Mitrovici, sajmovima i Bitolju, Banjaluci i drugim gradovima u zemlji i inostranstvu. U tom sklopu je i Prvi Sajam preduzetništva u Požarevcu koji je održan 9, decembra 2006. u Hali sportova u Požarevcu, a koji je privukao zaista veliku pažnju preduzetnika iz Branicevskog i Podunavskog okruga, pa i izvan njih.

Na planu stvaranja uslova za konkurentnije poslovanje malih i srednjih preduzeca i njihovom povezivanju sa firmama sa podrucja Evropske Unije - Regionalna privredna komora Požarevac je zajedno sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju organizovala obuku za jedan broj zainteresovanih preduzeca u cilju njihove pripreme za uvodenje sertifikata po standardu ISO 9001. Trenutno je u toku jedan takav ciklus vredan 54.000 evra u kome ucestvuje 15 malih i srednjih preduzeca sa podrucja Branicevskog i Podunavskog okruga, Ovih 15 firmi bice spremno za sertifikovanje u drugoj polovini ove godine.

Kada je u pitanju Nacionalni investicioni plan - u Komori su saopšteni podaci da ondašnja privreda vec koristi oko 32 miliona evra iz tog budžeta . Nešto više od polovine tih sredstava odnosi se na Branicevski, a ostatak na Podunavski okrug.

Plan za 2007.

Težište aktivnosti Skupštine Regionalne privredne komore Požarevac u 2007. godini bice usmereno na iniciranje i sprovodenje mera za unapredenje privrednog ambijenta u duhu tržišne ekonomije, na podsticanju izvoza, strukturnom prilagodavanju privrede u tranziciji, zasnovanih na poštivanju ekonomskih propisa i mera ekonomske politike. U tom smislu, unapredenje konkurentnosti privrede predstavlja prioritet, posebno za sektor malih i srednjih preduzeca.

I u 2007. godini Komora ce nastaviti sa svakodnevnim pružanjem pomoci preduzecima iz svih oblasti privredivanja, aktivnostima na ostvarivanju zajednickih interesa clanica Komore pred državnim organima, promocijom privrede u zemlji i inostranstvu, strucnim i poslovnim osposobljavanjem privrednika i uslugama po osnovu javnih ovlašcenja, kao što su izdavanje potrvda i uverenja.

Po recima Radiše Rakica, podpredsednika Regionalne privredne komore Požarevac, i samoj Komori u ovoj i u narednim godinama predstoje odredene reforme i uskladivanje sa standardima menadžmenta kvaliteta, odnosno po standardu ISO 9001.

Na sednici Skupštine regionalne privredne komore doneta je i odluka o raspisivanju redovnih izbora za clanove Skupštine, Upravnog odbora, organa i tela komore i to vec tokom januara ove godine.

U nastavku sednice predstavnici Instituta GOŠA iz Smederevske Palanke održali su prezentaciju programa “Svetska klasa produktivnosti”. Prezentaciju je organizovala mr Marina Kutin, direktor Instituta GOŠA sa saradnicima.

PROJEKTI

Regionalna privredna komora Požarevac i u 2007. godini nastavlja sa radom na postojecim, ali i na nekim novim projektima. Trenutno, u toku je projekat odobren od EAR ,”Uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom prema seriji standarda ISO 9001 u 15 malih i srednjih preduzeca Branicevskog i Podunavskog okruga kroz oblik pripreme za sertifikaciju po standardu ISO 98001 - grupni pristup”.

Komora je i partner u sledecim projektiuma: “Poljoprivreda i ruralni razvoj” koji je apliciralo preduzece iz Pjacence iz Italije. Tu su i pilot centar za promovisanje rumunski-srpske prekogranicne saradnje “ u agro-zoo - vetarinarskim poslovima” u saradnji sa Univerzitetom iz Temišvara, kao i projekat “Razvijanje i jacanje turizma i kulturnih infrastruktura” sa italijanskom pokrajinom AKVILA. Sa Komorom iz Rešice iz Rumunije takode je u planu zajednicki projekat u oblasti turizma, što sve nagoveštava intenzivnu aktivnost i na tom planu tokom cele 2007. godine.

R.D.

POŽAREVACKA GIMNAZIJA

ŠKOLA LEPORECJA

Krajem 2006. godine, u požarevackoj Gimnaziji održano je trece po redu nadmetanje u besedništvu.

Škola leporecja pocela je sa radom 2004. godine na inicijativu Jovanke Atanackovic koja je i vodi, a za cilj ima da kroz obuku zainteresovanih ucenika unapredi nastup polaznika i da im prikaže znacaj i snagu izgovorene reci, ali da istovremeno kod njih neguje ljubav prema istini, dobrom, lepom i korisnom, odnosno casnim motivima beseda kojima ce uticati na misli i stavove svog auditorijuma. Ova škola daje uputstva o tome kako, a ne šta govoriti.

Žiri, koji je ovom prilikom radio u sastavu: dr Sima Avramovic, redovni profesor Pravnog fakulteta BU, Emina Stokic, profesor srpskog jezika i književnosti, dakon Zlatko Mitic, Aleksandar Volic, reditelj i dramski pedagog i Dragi Ivic, diplomirani organizator scenskih delatnosti, najboljim besednikom proglasio je Jelenu Arsic, ucenicu 4. razreda, cija je beseda nosila naslov Athanatik, a koja je izazvala i najvecu pažnju publike.

Ovo je bila prilika i da se sumiraju rezultati ostvareni u 2006. godini, što je direktor škole, Zoran Gligorijevic i ucinio, naglašavajuci da “tradicionalne vrednosti koje ova škola neguje i rezultati nisu izostali ni ove godine”. On je dva rezultata posebno izdvojio. Prvi je 4. mesto na Svetskom prvenstvu u odbojci za srednje škole, u muškoj konkurenciji, a drugi je nastanak i rad pevacke etno grupe “Lazarice”, koja svakoj manifestaciji u gradu daje upecatljiv i prepoznatljiv umetnicki pecat.

Gimnazija ce i u ovoj godini pokušati da poboljša svoj rad, te ce tako sa radom poceti i Dramski studio, a u toku godine bice osnovana i Fondacija Požarevacke gimnazije.

D. Demic

NOVE KNJIGE ZAVICAJNIH STVARALACA

PREPLET ZAVICAJNOG I ISTORIJSKOG

- Veliša Joksimovic: “Bogojavljenje u pustinji”, Veselin Masleša Beograd, 2006.

Veliša Joksimovic je stvaralac srednje generacije,autor veoma zapaženih pesnickih knjiga “Propasti Aurore” i “Levantskih poslanica. Ovom trecom pesnickom zbirkom “Bogojavljenje u pustinji” Joksimovic kao da potvrduje jedan od literarnih postulata da pesnik piše uvek i svuda samo jednu knjigu u hiljadu varijanti. Naime, kako je uocio i recenzent knjige Dušan Stojkovic, “ ova zbirka zadržava sve dobro prisutno u ranijim,dodajuci im ponešto novo,prodiruci u dubinu pevanog, progoravajuci ponovo iznutra”.

“Bogojavljenje u pustinji” je neobicna, nesvakidašnja, retka i nada sve briljantna pesnicka knjiga. Ona je,ustvari, preplet zavicajnog i istorijskog i u njoj autor ispisuje zacetke “Stiške knjige mrtvih” koju,kako sam u pogovoru veli,ispisuje punih 25 godina a kraja joj nema. Istina u pomenutom prepletu ima aure mitskog,tajanstvenog jer poetika uopšte,a Joksimoviceva pogotovu,jeste nesumnjiva carolija, nedosegnuta spoznaja o treperavoj lepoti koja peru izmice.

Poput dve predhodne i u ovoj zbirci pesama Joksmimovic ispisuje predivne stranice o Stigu, predelu koji samo prividno lici na “prostrani cilim” a u suštini je pustinja nacickana ukletošcu,strašnim slikama, kletvama i psovkama, puna kuge i svakovrsnih demona, trajanje m jedne noci krcate crnim glasnicima. Poruka je nedvosmislena: strašnija je pustinja u coveku koja zjapi. Zbog ove poruke, ali i ne samo nje, ova knjiga je angažovana. Evo i nekoliko stihova koji su ubedljiva ilustracija:

“Ma koliko da je Tvorac jedan

i ma koliko da je naš,

njegova je presuda pravicna,

a naši porazi zasluženi.

S.Ristic

MUZICKA ŠKOLA “STEVAN MOKRANJAC”, POŽAREVAC

PRVI KONCERT SIMFONIJSKOG ORKESTRA

Protekle nedelje, u Centru za kulturu u Požarevcu, izveden je prvi koncert novoosnovanog Simfonijskog orketstra sastavljenog od ucenika nižih i srednjih muzicih škola. Direktan inicijator je zapravo predsednik Udru-ženja klarinetista Srbije, Ljubiša Jovanovic. Ovu inicijativu podržalo je šest škola: “Kosta Manojlovic” iz Smedereva, “Stevan Mokranjac” iz Požarevca, “Davorin Jenko” iz Beograda, “Stevan Mokranjac” iz Kraljeva, “Jovan Bandur” iz Panceva i “Vatroslav Lisinski” iz Beograda.

“To je jedan vid rada koji je neophodan deci, a vecina škola nema dovoljno mogucnosti da samostalno oformi simfonijski orkestar, pa smo se udružili. Ovaj projekat podrazumeva velike troškove i ogroman rad ucenika. Ovo je jedan mali istorijski dogacaj za sve ove škole, jer je postojanje ovog orkestra dragocenost”, kaže Zoran Maric, direktor požarevacke Muzicke škole.

Pod dirigentskom palicom profesora Nenada Petkovica, ucenici muzickih škola, tacnije njih 51, odsvirali su “Sedam igara”, Svetomira Nastasijevica i “4. Slovensku igru” Dvoržaka, a sve ovo upotpunjeno je sa nekoliko solistickih tacaka.

Nakon premijere u Požarevcu, ovaj orkestar isto zadovoljstvo pružice i svim gradovima koji su ucestvovali u njegovom osnivanju. Koliko se nade polaže u ove mlade ljude, pokazuje i vec zakazan koncert na Kolarcu, u Beogradu, koji ce biti održan u aprilu ove godine.

D.Demic

SA POSLEDNJEG SASATNKA SEKCIJE PEDAGOGA BRANICEVSKOG OKRUGA U STAROJ GODINI

OBJEKTIVNOST OCENJIVANJA UCENIKA

Sekcija pedagoga Branicevskog okruga sastala se 21. decembra u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Požarevcu, iznova okupivši pedagoge osnovnih, srednjih škola i vrtica, kao i brojne strucne saradnike (defektologe, psihologe, socijalne radnike...).

Centralna tema sastanka poslednjeg u 2006. godini bilo je ocenjivanje ucenika, sa akcentom na objektivnosti, a povodom skorašnjeg istraživanja sa tom temom, koje je uradila Ivana Rašic, pedagog u OŠ “Kralj Aleksandar Prvi”- saznajemo od predsednice Sekcije, Svetlane Spasic, pedagoga u OŠ “Sveti Sava”, koja istice i zanimljive rezultate koji ukazuju na sasavim razlicite procene daka, odnosno, nastavnika, kada je rec o objektivnosti ocenjivanja.

- Cilj je doci do kriterijuma za ocenjivanje kojima bi bili zadovoljni i daci i nastavnici, a koji su u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju Ministarstva prosvete i sporta RS, zakljucuje Svetlana Spasic.

Inace, na tom je sastanku usvojen izveštaj o radu za 2006. godinu i program rada za novu školsku godinu, a predstavljen je i izveštaj sa sastanka Društva defektologa Branicevskog okruga. Usaglašeno je dalje bavljenje problematikom ocenjivanja, objektivnosti i motivacije ucenika.

A. M.

POŽAREVAC

IZGORELA PORODICNA KUCA

Porodicna kuca u Zelengorskoj ulici u Požarevcu u kojoj dve porodice živi sa sedam clanova izgorela je u petak 12. januara oko 10 casova. Svi clanovi domacinstva uspeli su nepovredeni da napuste objekat. Porodica Budak Svetlane korisnik je materijalne pomoci preko Centra za socijalni rad u Požarevcu.Uzrok požara još uvek nije poznat ali je najverovatnije rec o neispravnim instalacijama.

- Vatrogasci su stigli tek nakon petnaest minuta a Crveni krst i Hitna pomoc odmah po pozivu. Najvecu zahvanost dugujemo predsedniku opštine koji je u petak po povrtatku sa puta odmah došao da nas obide i uteši, kaže Svetlana.

Opština je juce na sednici Veca za ovu porodicu opredelila pomoc u visini od deset hiljada mesecno kako bi do trajnog rešavanja stambenog pitanja imali gde da žive. Oni se trenutno nalaze u drugom delu kuce kome preti urušavanje plafona. Tražili su stan , medutim, sedmoclanu romsku porodicu niko ne želi da primi, kažu.

Direktor Centra za socijalni rad u Požarevcu Miroslav Stojimirovic naglasio je da Požarevac nema prihvatne stanice u kojima bi ljudi u ovakvim situacijama privremeno našli smeštaj jer do sada nadležno ministarstvo za te svrhe nije odobrilo potrebna sredstva. Stojimirovic je rekao da se o ovom pitanju razgovaralo te da ce u narednom periodu Ministarstvo ali i nevladine i druge donatorske organizacije pomoci izgradnju objekata za privremeni smeštaj.

Predsednik Opštine Dušan Vujicic rekao je da ce novac porodici Budak biti uplacen preko Centra za socijalni rad.

T.R.S.

DEMOKRATSKA STRANKA

APARATI DIJABETICARIMA

Protekle nedelje, u prostorijama OO DS u Požarevcu, a u organizaciji Centra resornih odbora centrale DS iz Beograda i Resornih odbora za zdravstvo i mala i srednja preduzeca OO DS, sprovedena je akcija “Zdravljem za bolji život”, u kojoj je pored provere krvnog pritiska i merenja šecera u krvi, podeljeno i preko 50 neophodnih aparata dijabeticarima.

“Nama, kao DS, stalo je do zdravlja ljudi, jer znamo da samo zdrav covek može da bude socijalno odgovoran i da samo tako može da odgovori svim zahtevima našeg društva. Cilj DS je da osnovni paket zdravstvenih usluga mora biti dostupan svim gradanima, bez obzira na njihova primanja i socijalni status, samim tim ova akcija pokazuje da mi, umesto da pricamo prazne price, ozbiljno prilazimo svim problemima koje naši sugradani imaju, cime pokazujemo da brinemo za njih i da nam je do njih stalo”, rekao je mr Stevan Šukljevic, clan Resornog odbora za zdravstvo OO DS.

Ovo je bila samo jedna u nizu akcija koje ce DS sprovesti u ovoj godini.

D. Demic

AKCIJA PRIKUPLJANJA KRVI U “TE-KO” KOSTOLAC

PRVA U NIZU

U organizaciji Udrženja dobrovoljnih davalaca krvi “TE-KO” Kostolac protekle nedelje uspešno je izvedena prva od cetiri planirane akcije dobrovoljnog davalaštva krvi.

Krv je “ponudilo” 149 osoba od cega je 124 prema lekarskoj proceni bilo sposobno da da krv. Prvi put “tecnost koja život znaci’ dalo je jedanaest osoba a sem radnika ovog kostolackog preduzeca krv su dali i radnici iz rudnika Ugljevik i Gacko iz Republike Srpske,TE “Kosovo Obilic”,Sremske Mitrovice, rudnika Veliki Crljeni, kao i radnici angažovani kao izvodaci i podizvodaci radova u TE Kostolac. U akciji su ucestvovale i organizacije Crvenog krsta iz Batocine, Lapova, Paracina i Ivanjice.

T.R.S.

POLJOPRIVREDNA ŠKOLA “SONJA MARINKOVIC” U POŽAREVCU

POSLE ŠKOLE - NEIZVESNOST

Trend napuštanja, prvo sela, a zatim i zemlje nije nikakva novina, bar za ove prostore. Trideset i više godina, generacija za generacijom odlazi, kuce ostaju prazne, a imanja zarasla u travu.

Ono što je ipak novo, jeste to što mlade generacije sve više teže odlasku u gradove radi obrazovanja, a zatim i ostajanju u tim mestima zbog posla, a sve manje odlasku u inostranstvo.

Ucenici srednje poljoprivredne škole „Sonja Marinkovic” govorili su upravo o tome. Trenutno 80% ucenika ove škole odlazi na dalje školovanje, a profesije koje biraju veoma su razlicite, od veterine, književnosti, preko turizma i poljoprivrednog fakulteta, psihologije i istorije do spoljnotrgovinskog fakulteta i fakulteta dramskih umetnosti. Od desetoro ucenika, smera poljoprivredni i veterinarski tehnicar, samo jedan želi da se vrati u selo i bavi se poljoprivrednom. Cak i on je svestan da se od poljoprivrede ne može živeti, ali se nada da ce mu znanje steceno u srednjoj školi, kao i znanje koje ce steci u daljem obrazovanju, možda omoguciti da poboljša i poveca proizvodnju i omoguci život koji voli, vezan za prirodu i beskrajnu slobodu koja ona pruža.

Država i njeni poslenici neprestano govore o odlivu pameti u inostranstvo, a upravo je ona ta koja omogucava mladima da završe škole, ali ne i da se zaposle i žive od svog rada. Ona ih tera van svojom nebrigom i ravnodušnošcu prema svemu što se dešava: rad kod privatnika, bez placanja zdravstvenog i penzionog osiguranja, radno vreme od deset i više sati, niske nadoknade, do srozavanja na nivo roba. Generacije koje stasavaju ne žele da odu, vec da ostanu i rade u zemlji u kojoj su rodene i pomognu, svojim znanjem, njen razvitak, cak i za nižu nadoknadu. Nijedan od svih ovih ucenika ne želi da ode u inostranstvo gde ce celog života biti gradanin drugog reda i veciti sluga. A upravo deca iz ovog kraju znaju, na primeru svojih roditelja, rodaka ili nekog drugog koliko je teško tamo zaraditi, kolike su bajke price o tome kako je ovaj ili onaj uspeo da dobije direktorsko mesto i dobro unovcio svoje znanje, a koje svakodnevno slušamo na televiziji.

Da li su sva ona obecanja cista demagogija, ili država zaista želi da pomogne mladom coveku. Mladi su spremni da ostanu i vrate ono što im je ta država omogucila, i još uvek veruju da ce im neko pomoci, ali i oni ce otici, ukoliko to budu bile samo prazne price.

D.Demic

KUCEVO: KNJIŽEVNE VECERI ANABELE BASALO

ŽENA S GREŠKOM

U organizaciji Biblioteke ,,Nikola Sikimic Maksim’’,u Kucevu je održano uspelo književno vece autora dva romana Anabele Basalo, književnice iz Beograda. Sala galerije Centra za kulturu bila je pretesna za sve ljubitelje Anabelinih dela koja je do sada objavila.Rec je o romanima ,,Žena s greškom’’ i ‘’Peta ljubav’’, kao i pripovedacke zbirke ‘’Erotske price’’, objavljene ove godine.

- Svojim prvim romanom ‘’Žena s greškom’’ probudila sam veliku pažnju javnosti i stekla veliki broj citalacke publike.Na provokativni nacin pripovedanja,po oceni kriticara,izražavam slobodu jedne žene sa jednostavnim stilom i storije koje vam se uvlace pod kožu, rekla je Anabela Basalo.

Biblioteka u saranji sa Centrom za kulturu nastoji da približi književna dela i poznate autore srpske književnosti.

To je najbolji nacin oslikavanja savremenog društva,kao i previranja koja se dešavaju u coveku u skladu sa vremenom u kojem živimo, naglasila je direktor Biblioteke Violeta Ilic.

Lj.Nastasijevic

PROMOCIJA KNJIGE "POSTOJIM JA", MILENE MANCIC

POEZIJA - EKSTRAKT DUŠE

Požarevacka gimnazija je, u znak secanja na Milenu Mancic, nekadašnju ucenicu ove škole koja je iznenada preminula prošle godine u devetnaestoj godini života, izdala zbirku njenih pesama pod nazivom “Postojim ja”.

O zbirci, ali i o Mileni, govorile su Milena Andelkovic i Slavica Jovanovic, profesorke srpskog jezika i književnosti.

“Ova zbirka je pohvala njenom velikom talentu i njenoj poeziji, koja, iako skoncentrisana na ljubav, nije tipicno tinejdžerska i pateticna. Njena poezija odnosi se na sveljudsku dramu, a ne na pojedinca. Govoreci o svim fazama ljubavi, o samoj zaljubljenosti, ocekivanju i obožavanju do patnje i bola, ona nije ni bila svesna da se bavi jednom dubljom temom, ontološkom potrebom coveka za drugim.

Ova zbirka je i nada da necemo sasvim umreti i nestati. Ono materijalno da, ali ekstrakt duše na ovaj nacin ce živeti vecno”, rekla je Slavica Jovanovic.

D.Demic

FUDBALSKA ŠKOLA MLADOG RADNIKA

PIONIRI PRVOLIGAŠI

Fudbalska škola “Mladog radnika” radi izuzetno dobro. Sve selekcije, od pionira do juniora takmice se u ligama dok je pionirska selekcija clan Prve lige i nastupa veoma uspešno. Trener ekipe decaka rodenih 1992 godine, Novica Živkovic -Toza kaže da je generacija koju vodi veoma talentovana i da je ovogodišnji cilj da se izbori opstanak u elitnom takmicenju. Posle prvog dela prvenstva ekipa se nalazi na 11 mestu od 16 ekipa i rezultati su zadovoljavajuci. Kako nam je trener Živkovic rekao klub je obezbedio dobre uslove za rad a kvalitet je tu tako da se ocekuje da se planiran rezultat ostvari.Trenira se svakog dana, pre i po podne u zavisnosti od obaveza dece u školi. Radi se dobro i sa talentovanim igracima je pravo zadovoljsvo raditi. Naredne godine ocekuje sa da se obezbede još bolji uslovi za rad sa mladim selekcijama tako da za neku godinu treba ocekivati da se pojave još više talentovanih decaka koji ce moci da se prikljuce prvom timu što je u krajnjem slucaju i cilj rada škole fudbala u Mladom radniku.

Veliša Joksimovic

UMETNIK NA KRAJU SVETA

Kažeš - umetnik si na kraju sveta,

ispod krvavog parceta neba,

gde se na vrelom pesku suši

otrovni jezik zmije.

Možda je pustinja samo metafora

za nemoc a prepoznaš lupeže

koji trgujuci leševima ulaze u mit

kao Dik i Badi u tavernama Edinburga

Kažeš - umetnik si u pustinji,

gde tvoj krik niko ne cuje

i gde tvoje raširene prste niko ne vidi.

Šta možeš sam na kraju sveta,

medu onima kojima je pesak u ocima,

a duša vazda na prodaju?

Zorka Stojanovic

ZMIJA U CVORU TAME

Prokrvari srce

iznenada,

a tek radost venama

potece,

Mislila sam

pobedih pijavice,

zlobnice,

što oko mene u krug

zleduh spletoše.

Prepoznah secivo.

Secivo prijatelja.

Tek tada shvatih

da u meni zdenac svetlosti

razoren nije,

da još snaga može da procveta.

Bolno reže

secivo prijatelja.

Prvi put padoh u

nepoznato grmlje,

raspletoh misli

vezane u cvor tame.

Zmija - nikad,

gusenica - nikad,

kukavica - nikad,

na kolena - nikad.

Poraz u mrtvilo,

istinu na videlo,

pravdu na sunce

trku da ne izgubim.

OSNOVNI ZADRUŽNI SAVEZ BRANICEVSKOG I PODUNAVSKOG OKRUGA

VRACANJE IZVORNIM KORENIMA

Radi sprecavanja daljeg pada i oporavka zadrugarstva najznacajnija mera u ovom trenutku jeste vracanje izvornim korenima. Prve zadruge osnovane su pre više od sto godina na našem podrucju, južno od Save i Dunava u selu Vranovu, a u narednih pet godina stvoreno je stotinak novih. Pravila koja su tada zadruge napravile ostala su nepromenjena, ali se praksa promenila. U tim pravilima piše da zadruge osnivaju poljoprivrednici sa ciljem zadovoljenja zajednickih potreba i da radom preko zadruga ostvaruju nešto što pojedinacno ne bi uspeli. Posle Drugog svetskog rata zadrugarstvo je tretirano kao društveni sektor i bilo je pod kontrolom vlasti, a narocito u pogledu donošenja planova, podnošenju izveštaja o sprovodenju planova i kadriranju.

“Ako neko iz lokalnog centra odreduje ko ce biti direktor zadruge, a ne seljaci cija je zadruga, tada direktor objektivno nema odgovornost prema seljacima nego prema onom ko ga je postavio. Tu je prakticno pokidana suštinska veza izmedu sela i zadruge i sada je veliki problem da se prakticno zadruga vrati selu, odnosno seljaci povrate poverenje u zadrugarstvo. Zadruga je organizacija siromašnih seljaka koji svoje siromaštvo na neki nacin kompeziraju tako što nešto para koje poseduju mogu da upotrebe za neko zajednicko dobro. Razlika izmedu zadruge i preduzeca je u tome što kada zadrugari nešto naprave iz svog zajednickog poslovanja to ne mogu da podele, vec to ostaje buducim zadrugarima. Ono što je istovetno, je da i preduzecima i zadrugama upravljaju vlasnici. Za ovih nekoliko godina osnovano je 30 novih zadruga na ovom podrucju i Osnovni zadružni savez pruža pomoc poljoprivrednicima koji žele da osnuju zadrugu i bave se odredenom poljoprivrednom proizvodnjom. OZS apeluje na zadruge da podsticu i ohrabruju poljoprivrednike da registruju svoja gazdinstva jer je to bitno za ulazak u sistem modernog sveta i Evropske unije”, istice Bogdan Živanovic, predsednik OZS Branicevskog i Podunavskog okruga.

OZS od Ministarstva poljoprivrede traži da u mere unapredenja agrara uvrsti i stimulacije za zadruge koje zaista vrše svoju osnovnu ulogu, snabdevajuci poljoprivrednike repromaterijalom i otkupljujuci od njih poljoprivredne proizvode. Organima zadruga je naloženo da svaka pripremi bar jedan program kojim ce konkurisati kod Ministarstva poljoprivrede za bespovratna podsticajna sredstva, agrarne kredite ili zajedno sa mesnim zajednicama – za finansijsku pomoc, za ruralni razvoj sela.

D.D.

DOBROTVORNA IZLOŽBA SA AUKCIJOM ZA POMOC ERGELI “LJUBICEVO”

“LJUBAV ZA LJUBICEVO”

U organizaciji Centra za kulturu, Ergele “Ljubicevo” i slikara naivaca iz Kovacice u beogradskoj galeriji “Helena” u periodu od 29. januara do 9. februara bice održana aukcijska prodaja slika. Ovu sjajnu akciju pokrenule su Ana i Nataša Knjazovic cuvene slikarke iz Kovacice, a sredstva prikupljena od ove akcije namenjena su za obnavljanje Ergele “Ljubicevo”. Prema recima Gordana Bojkovica, direktora Centra za kulturu ove dve slikarke boravile su u Požarevcu za vreme Ljubicevskih konjickih igara i oduševile su se ovom jedinstvenom manifestacijom, a sa druge strane upoznate su i sa poteškocama koje su vezane za Ergelu “Ljubicevo”. Ponešene svojim emocijama Ana i Nataša Knjazovic okupile su tridesetak eminentnih akademskih slikara i vajara sa ciljem da se u ovim teškim vremenima kada nestaju ergele kao što su Zobnatica i Karadordevo pomogne Ljubicevu.

“Ova dobrotvorna izložba koju su pokrenule slikarke iz Kovacice bice od istorijskog znacaja za Ergelu “Ljubicevo” i nadam se da cemo pokrenuti i niz drugih akcija uz pomoc Ministarstva i drugih institucija, jer Ljubicevo je Legat koji je Miloš Obrenovic ostavio srpskom narodu. Prikupljene donacije bice uložene namenski, kako bi Ljubicevo postalo privlacnije za što veci broj posetilaca”, istakao je Prvoslav Mošic, direktor JP “Ljubicevo.

D.Dinic

VELIKO GRADIŠTE

POVECAN BROJ OBOLELIH OD DISAJNIH ORGANA

U poslednjoj nedelji 2006. godine na teritoriji Opštine Veliko Gradište ALRT sistem (brzo izveštavanje) registrovan je povecan broj obolelih od respiratornih bolesti gornjih i donjih disajnih puteva u odnosu na prethodnu nedelju. Strucnjaci Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Zavoda za javno zdravlje Požarevac su odmah izašli na teren i izvršili epidemiološko istraživanje i ispitivanje na sumnju oboljenja slicna gripu po definiciji. Tom prilikom uzeo je šest uzoraka (bris nosa i grla) i istog dana 05.01.2007. godine dostavljeno Odseku za respiratorne viruse Instituta Torlak. Iz cetiri uzoraka pacijenata 11.01.2007. godine izolovan je virus Influence tip A. U jednom slucaju je dokazan Influence A (NZ) podtip i u tri slucaja A (N1) podtip.

Ovi sojevi se nalaze u sastavu ovogodišnje vakcine protiv gripa i imajuci u vidu trenutnu epidemiološku situaciju na našoj teritoriji, kao i u Srbiji, još uvek može da se sprovodi vakcinacija protiv gripa.

STANOVNICI „KARTON NASELJA”

KAKVU BUDUCNOST GRADIMO NAŠOJ DECI

Iako se u poslednje vreme mnogo i cesto govori o životu Roma u Srbiji, koliko vas je imalo prilike i da vidi kako neki od njih zaista žive. Sudeci po našem iskustvu, njihovi uslovi života su ispod svega onoga što bi se moglo nazvati ljudskim.

Popularno zvano, „karton naselje”, na izlazu iz Požarevca, a koje naseljavaju Romi izbegli sa Kosova i Metohije, olicenje je katastrofalnog materijalnog stradanja koje može da izazove jedan rat.

Blatnjav put vodi do još blatnjavijih improvizovanih ulicica. Sa obe strane „sokaka”, nekoliko baraka i kuce napravljene od kartona i blata. Stari pocepani tepisi umesto krova i vrata od cebadi. Nema prozora. U tim „kucama” nema nameštaja, nema ni pravih sundera na kojima se može spavati. Na kraju „naselja”, cesma. Odatle vodu pije, pere veš i kupa se preko 300 ljudi.

Oko nas pocinju da se skupljaju meštani i svako od njih ima svoju pricu, ali jedno im je zajednicko, svi su 1999. godine došli iz Obilica, Lipljana i Kosova Polja, ne zato što su to želeli, vec zato što su morali. Skupljaju se i deca koja drhte od hladnoce, jer nemaju garderobe, ali nema ni ogreva. Ogrev ce stici tek kad Skupština opštine bude rešila da da po 3.000. dinara, koliko je obecala. Decembar je, kada ce to stici? Nekolicina dece je u školi, ostali su tu, jer je za upis potrebna dokumentacija, a oni je nemaju. Zakon je isti za sve, nema izuzetaka. Jedino što ove ljude podseca na to da žive u 21. veku, jeste po jedna sijalica koja obasjava „sobu”, ali ne uvek, pošto i oni, kao i mnogi drugi, duguju pa ih povremeno iskljucuju. Pristižu i oni mladi i sposobni da na svojim plecima dnevno prenesu tone i tone uglja ili bilo cega što naide. Kažu da danas nije bilo posla, i nadaju se da ce bar sutra iskrsnuti nešto.

Najstariji medu okupljenima pocinje pricu o svom nekadašnjem životu, o kuci koju je ostavio i poslu koji je radio. „Ja sam radio u fabrici i imam 32 godine staža. A sad, sad nemam ništa. Do penzije ima mnogo, a šta do tad? Ovo nije kuca. Kad pada kiša, cele noci premeštamo decu sa kraja na kraj, pa kad se osuši ponovo na pocetak. Pazimo i na pacove. Nema vrata, udu. Prošle godine su detetu pojeli prst”. Svi su oni radili u raznim fabrikama na Kosovu, kao fizicki radnici, ali je posao bio stalan, a plata redovna, i svi su imali krov nad glavom.

Svu tu galamu, nadjacava jedan glas, kaže: „stižu mrtvacka kola”. Saznajemo da je pre nedelju dana, u bolnici u Beogradu, iz nama nepoznatih razloga, preminula beba jedne od porodica. Kako roditelji, a ni bilo ko drugi iz ovog naselja nije imao trideset i više hiljada da plati troškove lecenja, dete je zadržano sedam dana. Dovezla su ga kola Komunalnog preduzeca, koje je i platilo troškove lecenja. Kažu da je Saša Valjarevic jedini koji je uradio nešto za njih. I Crveni krst pocinje da ih obilazi, a i kad se neko pojavi donosi sve manje i manje, pa su tako poslednji put izostala i osnovna sredstva za higijenu. O Socijalnom ne žele ni da pricaju.

Okrecemo se i odlazimo. Kažu, lepo je što se trudimo, ali to nece pomoci. Kažu i to da novinare ionako niko ne sluša. Sve što covek može da pomisli gledajuci ove ljude i sav jad njihovog života, jeste da nijedan covek ne treba da živi tako.

D. Demic

BRDA ŠARGAREPE U DOLINI PEKA

VELIKO GRADIŠTE.- Povrtari u dolini Peka u selima Carevac, Šuvajic, Branicevo i Kusice na pragu zime imaju pune ruke posla, u toku je vadenje šargarepe koja se klasira i smešta u trapove od zemlje gde je zašticena od zimskog izmrzavanja. U trapove je lagere- ovano je 20 vagona žutog korena. Povrtarke Živadina i Dragica Marjanovic iz Klenja i Slavoljub Miljkovic iz Tribroda tokom prepodneva izvadili su pravo brdo šargarepe ili tacnije 850 veza teških 3.5 tone.

Lj. Nastasijevic

POKRET SNAGA SRBIJE - BOGOLJUB KARIC

SRBIJA IMA SNAGE

- PROGRAMSKA NACELA

- Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karic strateške ciljeve potpuno je odredio dokumentom: PROGRAMSKA DEKLARACIJA PSS-BK. Deklaracija pociva na jasno iskazanim politickim uverenjima: SLOBODA, ODGOVORNOST, SOCIJALNA PRAVDA, TOLERANCIJA I JEDNAKE ŠANSE ZA SVE GRAÐANE. Pri tom, trajni zavet su: SLOGA, POBEDE U MIRU I ZDRAV SISTEM VREDNOSTI, a sve to zarad moderne i evropske SRBIJE.

ZAŠTO LISTA BROJ 6 - POKRET SNAGA SRBIJE ?

Odgovor daju cvrsto i jasno postavljeni ciljevi :

- Ekonomski nezavisna i snažna država Srbija sa bogatim i prosvecenim gradanima,

- Moderna, demokratska, teritorijalno ocuvana, administrativno uredena država Srbija - ravnopravni clan Evropske unije,

- Srbija kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu i zaštitnik interesa svojih gradana u zemlji i inostranstvu,

- Srbija bez nacionalne, verske i politicke mržnje i diskriminacije sa najvišim ostvarenim stepenom ljudskih i manjinskih prava i sloboda, i razvijenom praksom tolerancije razlicitosti,

- Srbija uravnoteženih socijalnih struktura sa visokim stepenom opšte socijalne sigurnosti svih gradana,

- Srbija lider kulturnog, privrednog i tehnološkog razvoja regiona,

- Srbija zemlja sa najvecim brojem visoko obrazovane radne snage u regionu - lider u sticanju, pristupu i primeni znanja,

- Srbija ocuvane tradicije, kulturne i duhovne renesanse, aktivno ukljucenim u medunarodnu kulturu, razmenu i obogacenje svetske baštine.

Nosilac liste kandidata za poslanike iz Pokreta snaga Srbije - Bogoljub Karic je gospoda Milanka Karic. Na listi pod rednim brojem 6 iz redova clanova OO PSS-BK Požarevac su: Margita Markovic, Dane Hrkalovic, Mirko Papovic, Predrag Pajic i Milutin Vasic - Miša Luca.

MILUTIN VASIC - MIŠA LUCA LICNO

Potomak loze “CEKARANACA”, Milutin Vasic - Miša Luca roden je u Klicevcu 1961. godine. Porodica Vasic tradicionalno se bavi poljoprivredom i ribarstvom, a u Klicevcu živi vec više vekova.

Osnovnu školu je završio u Klicevcu, a gimnaziju u Požarevcu, da bi na kraju školovanja, ostajuci veran porodicnoj tradiciji, diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. U mladosti se aktivno bavio fudbalom, bio je clan KUD “Klicevac”, kao i clan Lovacke sekcije “Klicevac”. Kao fudbalski trener, upamcen je po vrhunskim rezultatima u radu sa mladim kategorijama FK “Vojvoda Milenko”.

Danas je direktor Zemljoradnicko-stocarske zadruge “Klicevac” sa razvijenom kooperacijom, koja obuhvata preko 500 kooperanata sa podrucja više opština. U ovom trenutku obavlja funkciju podpredsednika OO PSS-BK, clana Izvršnog odbora i resornog odbora za poljoprivredu PSS-BK. Poverenjem biraca izabran je za odbornika PSS-BK u SO Požarevac, kao i za clana Upravnog odbora Fonda za razvoj i Komisije za selo i poljoprivredu - SO Požarevac.

I pored gubitka oka, sticajem nesrecnih okolnosti u toku raljenja, na porodicnoj njivi 1976. godine, Miša Luca nikada se nije odrekao tradicije, životne i profesionalne ljubavi : poljoprivrede i sela. Danas, uz brojne obaveze, održava porodicno domacinstvo u kome živi njegova baba Jagoda, obradujuci 9 hektara plodne stiške oranice. Zato deleci nezavidnu sudbinu poljoprivrednika, koristeci strucno znanje i iskustvo pripada onima koji se svom snagom bore za revitalizaciju poljoprivrede, a za zasluženi bolji život na selu.

Miša Luca je oženjen Božicom i ima dvoje odrasle dece: cerku Katarinu, student III godine Filološkog fakulteta i sina Nemanju, ucenika III razreda Požarevacke gimnazije. Otac Slobodan i majka Živoslavka vec 40 godina rade konfekciju u Parizu.

Pocetak svoje izborne kampanje oznacio je posetom prijatelju Miloradu Miletu Risticu iz sela Sepci, gde se pred crkvom Ljubostinja zavetovao da ce svo svoje znanje, sposobnost i energiju uložiti u ostvarenje programskih ciljeva Pokreta snaga Srbije - Bogoljub Karic sa posebnim naglaskom na oslobadanje od katastrofalnog položaja poljoprivrede !

KATASTROFALAN POLOŽAJ POLJOPRIVREDE

Iz godine u godinu opada interes za poljoprivrednom proizvodnjom, a iz razloga :

- Rat i sankcije izazivaju masovni odlazak mladih u inostranstvo;

- Poražavajuca starosna struktura poljoprivrednih proizvodaca od kojih vecina ima od 50 najcešce do 70 i više godina starosti;

- Zastarela i vecinom otpisana poljoprivredna mehanizacija;

- Galopirajuce povecanje poljoprivrednog zemljišta koja se ne obraduje tj. koje je u parlogu;

- Zelenaški kreditni aranžmani novo izniklih banaka kojima poljoprivredna proizvodnja nije atraktivna;

- Potpuno narušeni pariteti - odnos cena poljoprivrednih proizvoda prema cenama repromaterijala;

- Necija “sposobnost” da devalvira evro u odnosu na dinar, što krajnje nepovoljno utice na cene viška poljoprivrednih proizvoda;

- Naopaka - katastrofalna privatizacija firmi i pogona koji su bili glavni otkupljivaci poljoprivrednih proizvoda;

- Neredovna isplata otkupljenih poljoprivrednih proizvoda;

- Nedostatak repromaterijala u periodu kada su najpotrebniji;

- Nestašica dizel goriva u jeku: žetve, berbe, dubokog zimskog oranja, ...;

- Komicno pravdanje tranzicijom, i ako i vrapci znaju da je sve to posledica nedostatka prave strategije;

- Naopaka registracija poljoprivrednih domacinstava, sa primesom prinude koja nije dala ocekivane rezultate;

- Stihijsko pretvaranje obradivog zemljišta u gradevinsko bez ikakve kontrole,

- Pogubno ukidanje premija za pšenicu, soju, suncokret;

- Tragicno zapostavljanje zavoda za poljoprivredu i zemljoradnickih zadruga - glavnih nosilaca organizovane poljoprivredne proizvodnje od strane resornog Ministarstva;

- Rasprodaja najbolje poljoprivredne zemlje tajkunima - bez ikakve kontrole;

- Usvojena strategija razvoja poljoprivredne proizvodnje je nerealna i predstavlja spisak lepih želja - mrtvo slovo na papiru i služi za bacanje prašine u oci poljoprivrednim proizvodacima

REALNA REŠENJA

Revitalizacija bavljenja poljoprivredom traži vreme, ljude i programe. U to verujem, zato što SRBIJA IMA SNAGE ! Uovom trenutku naglašavam opredeljena rešenja:

- Optimalno ukljucenje NAUKE kroz angažovanje eminentnih strucnjaka sa afirmisanih fakulteta i instituta za rešenja u oblastima organizovanja, izvodenja i plasmana proizvoda u ciklusu, koji garantuje tržišno orjentisanu poljoprivrednu proizvodnju;

- Ulaganja u selo i obezbedivanje uslova da u tom ambijentu mladi ljudi imaju profitni interes za pošteno uložen rad;

- Formirati banku koja uz povoljne kamatne stope kreditira obnovu poljoprivredne mehanizacije, redovnu nabavku repromaterijala i otkup krajnjeg proizvoda;

- Organizovan i pravno odreden otkup viška proizvoda sa garantovanim cenama, što bi omogucilo plansku poljoprivrednu proizvodnju;

- Spreciti dalju propast domace mlekarske proizvodnje;

- Neodložno otkloniti haos na tržištu kroz sprecavanje tzv. uvoznickog lobija - koji frontalno uništava poljoprivredu;

- Državno upravljanje vodnim resursima, koji su strateško blago Srbije, na koje ne birajuci sredstva “bacaju oko” probisveti, i domaci i strani;

- Obezbedenje domacinske i planske brige o šumama na duži period;

- Kupoprodaju obradivog zemljišta staviti pod kontrolu države;

- Privatizaciju poljoprivrednih preduzeca staviti pod kontrolu resornog Ministarstva, uz primenu zakona i tržišnih kriterijuma;

- Ekologiju i zaštitu životne sredine, programski i planski konacno preseliti sa papira u život;

- Primeniti, bez ostatka, zakon koji obavezuje da u svakoj poljoprivrednoj apoteci radi bar jedan diplomirani inženjer zaštite bilja;

Uslov da revitalizacija poljoprivrede uspe jeste da Ministarstvo poljoprivrede vode PRAVI LjUDI. Oni koji su svesni da je poljoprivreda bila, jeste i bice stub razvoja Srbije.

LUCA MLADIMA

Bez mladih Srbija nema buducnost i zato mladi okrenite se znanju, tradiciji, kulturi, sportu ... Pokret snaga Srbije - Bogoljub Karic ostvarujuci svoje programske ciljeve, radice za spas sela i život u gradu dostojan coveka.

TO MOGU SAMO PRAVI LjUDI KOJI VERUJU DA SRBIJA IMA SNAGE = 6

SOCIJALISTICKA PARTIJA SRBIJE

OVO SU NAŠI KANDIDATI

MIOMIR ILIC

Roden je 1948. godine. Po zanimanju je dopl. ing. šumarstva. Direktor je DP Hidrogradnja i erozija. Predsednik je Opštinskog odbora SPS Požarevac i šef Odbornickog kluba SPS u SO Požarevac. Clan je Glavnog odbora SPS i clan Predsedništva Socijalisticke partije Srbije. Otas je dva sina Ivana i Bojana.

ZVONIMIR BLAGOJEVIC

Roden je 1956. godine. Magistar je tehnickih nauka. Po zanimanju je dipl. ing. mašin-stva. Potpredsednik je Opštinskog odbora SPS Požarevac i zamenik predsednika Opštine Požarevac. Otac je dva sina Vladimira i Dušana.

DUŠANKA KUKOLJ

Rodena je 1957. godine. Po za-nimanju je pravnik, zaposlena u Direkciji za izgradnju Opštine Požarevac. Potpredsednik je Opštinskog odbora SPS Požarevac i odbornik u Skupštini opštine Požarevac. Majka je dva sina Nikole i Miloša.

BOJAN KEKIC

Roden je 1962. godine. Po zanimanju je dipl. pravnik. Na funkciji je narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Clan je glavnog odbora SPS. Otac je sina Milana.

ZAOKRUŽI 11

PREDUZECE “INON” POŽAREVAC U 2006. GODINI OBELEŽILO TRI ZNACAJNA JUBILEJA

USPEŠNO POSLOVANJE U GODINI JUBILEJA

- Preduzece INON Požarevac kao poslovni sistem u 2006. godini obeležilo je tri svoja velika jubileja: 15.-tu godišnjicu Trgovine INON, 60 godina Gradevinskog preduzeca “STIG” i 160 godina Ciglane “Jasenovo” kod Kovina. Godina jubileja donela je preduzecu uvecanje prihoda, nova tržišta, novo zapošljavanje i nove poslovne poduhvate.

“INON” Požarevac zabeležio je i u 2006. godini novi poslovni supeh bilo da je rec o sektoru trgovine, proizvodnje gradevinskog materijala, gradevinske operative, ili sektoru ugostiteljstva. Uspeh u pslovanju još je znacajniji ako se ima u vidu cinjenica da je ovo preduzece u prethodnoj godini obeležilo tri svoja velika jubileja.

- Imali smo u 2006. godini tri znacajna jubileja :15 godina postojanja INON Trgovine, 6o.-tu godišnjicu Gradevinskog preduzeca STIG Požarevac, kao i 160 godina postojanja Ciglane “Jasenovo” kod Kovina - kaže Zoran Bulatovic, vlasnik i direktor INONA.-Na svim sektorima ostvarili smo ono što je bilo i planirano i ukupno jedno stabilno i pozitivno poslovanje.

Imamo dobar tim u kome su Radomir Mircic, zadužen za STIG, Dragan Mihajlovic -za JASENOVO, Jelena Mitkovic, za arhitekturu i Milan Smiljanic za marketing.

- Do sada smo radili idejne i glavne projekte za dve stambene zgrade, opremanje i rekonstrukciju ekskluzivnog našeg IN restorana i druge objekte - rekla je Jelena Mitkovic.

- Gradevinsko preduzece STIG je bilo, a ja mislim da ce nakon onih nekoliko godina krize, opet i biti i dobra i uspešna gradevinska firma - kaže Radomir Mircic. - STIG je nekada bilo preduzece broj jedan za gradnju mostova i nadvožnjaka i u tom smislu smatram veoma znacajnim što smo u prethodnoj godini završili gradnju mosta na reci Mlavi i što imamo ponude od nekoliko naših firmi da zajednicki gradimo mostove po Srbiji.

- Ciglana “Jasenovo” ima prilicno staru opremu, ali dobro održavanu i remontovanu, pa mi ipak uspevamo da poslujemo u kontinuitetu bez prekida i da ispunjavano proizvodne planove - kaže Dragan Mihajlovic. - I za ovu godinu mi planiramo remont opreme u hodu i maksimalno korišcenje kapaciteta, a to znaci i proizvodnju od oko 12 miliona normalnog formata cigli.

Milan Smiljanic je posebno istakao da od pre šest meseci u sastavu preduzeca posluje i ekskluzivni restoran IN u centru Požarevca. On je najavio i niz planova za tekuci period, a koji ce još više ucvrstiti lidersku poziciju firme i proširiti tržište.

U periodu koji dolazi, po recima Zorana Bulatovica, pažnja ce biti usmerena na povecanje kvaliteta, na osvajanje novih tržišta i na poboljšanje položaja i uslova za rad zaposlenih u firmi.

R.D.

INON - SPORTSKI CENTAR

TURNIR SE IGRA VEC DVE NEDELJE

U Sportskom centru INON-a na brdu iznad Požarevca vec dve ndelje igra se turnir za igrace mladih uzrasta. Odigrana su dva kola vec se mogu naslutiti i pobednici. U prvoj grupi za godišta 1992/1993 prijavljene su cetiri ekipe i to INON-1992, INON 1993, Mali raj i Homolje. U prvom kolu Mali raj je sa 5:0 savladao INON 1992, dok je utakmice izmedu INON-a 1993 i Homolja odložena. U drugom kolu u ovoj grupi sastali su se INON 1992 i INON 1993 i rezultat je glasio 4:3. Druga utakmice je odložena za kasnije.

U konkurenciji decaka rodenih 1994/1995. prijavljeno je šet ekipa. U prvom kolu rezultati su: INON(beli 94)-Železnicar (94) 13:4, INON plavi (95)-INON (Pink 95)6:5, dok je utakmice izmedu Omladinca i INON (žuti 95) odložena. U drugom koluINON (beli 94) je sa 15:2 savladao INON plavi 95) ,dok je Železnicar 94 sa 24:1 izgubio od INON (žuti 94), a utakmica izmedu INON (pink 95) i Omladinca je odložena za neki drugi termin.Turnir se igra samo subotom tako da se ocekuje da ce biti završen tek krajem januara meseca.Uslovi za odigravanje utakmice u savršeni jer je balon igralište u skopu Sportskog centr INON izvanredno i u velikoj meri ce doprineti popularizaciji fudbala na ovom podrucju.

POCELE PRIPREME INONA ZA PROLECNI DEO PRVENSTVA

BOLJI REZULTATI U NASTAVKU

Posle gotovo petonedeljne pauze fudbaleri požrevackog srpskoligaša INON su poceli pripreme za prolecni deo prvenstva. Prozivci koja je 15 januara održana prisustvovalo je dvadesetak fudbalera, ali je primetno bilo da je veliki broj igraca koji su igrali u jesenjem delu napustio klub i otišao u nove sredine. INON su napustili Gegic, Miljkovic, Atanackovic,Panic, M. Popovic, Krivokapic, Zec, Mijuškovic, Stanic. Ocekuje se da nakoliko mladih talentovanih igraca pristupi INON-u i pocne sa pripremama kako bi spremno docekali prvenstvo. Strucni štab ostaje isti. Trener je Vladimir Stevic, pomocnik Srdan Trailovic a sa golmanima Ce raditi Vladimir Vlajovic a sve ce biti pod nazorom i budnim okom Velimira Cige Ðordevica.

ÐORÐIJE BOJATOVIC ORGANIZOVAO SUSRET SA SPORTISTIMA I PREDSTAVNICIMA MEDIJA

DRUŽENJE PRIJALO SVIMA

Direktor INON-a Ðordije Bojatovic uprilicio je 12. januara susret sa prdstavnicima medija u Požarevcu i sportskim radnicima ali i proverenim legendama fudbalskog sporta u Požarevcu. Susret je organizovan u restoranu “IN’ a prisustvovalo je cetrdesetak zvanica. Razgovarano je o sportu i unapredenju ove igre u narednom periodu. Pored zvanica skupu su prisustvovali i fudbalski radnici opštinskog fudbalskog saveza, ali i clanovi uprava Mladog radnika i Rudara iz Kostolca ekipa koje igraju takode u Srpskoj ligi grupa Zapad.Domacin ovog skupa Ðordije Bojatovic je istakao da je pravo zadovoljsvo da su se gotovo svi odazvali pozivu i poželeo je da u ovoj godini ovakvih susreta bude više.

KOZERIJA

ŠTA ZNAJU DECA ŠTA SU BOMBE

Srecna Nova…E,pa dosta je bilo.Završi se i to,odnosno vec smo debelo zakoracili u 2007. godinu. Doduše, još nismo proslavili kinesku Novu godinu,ali,bože moj, i to cemo,bar u našoj zemlji ima Kineza koliko hocete.

A na kraju prošle godine,baš je bilo burno: proslavljalo se, pucalo vatrenim oružjem, raznim pirotehnickim sredstvima,rucnim bombama.Ali, mladost je to,zelena da zelenija ne može da bude,šta deca znaju šta su bombe,tako da je jedna završila i na balkonu opštinskog zdanja.

Sve u svemu,kad se podvuce crta,niko nije stradao posle Nove godine,Božica ni posle srpske Nove godine.Mirne duše možemo se okrenuti još jednom važnom dogadaju u tek nacetoj godini: novim parlamentarnim izborima.Zato, nema predaha,morate se što pre osloboditi mamurluka i bistre , bistrite glave izaci na izbore,zaokružiti svoje favorite,e da bi ste naredne godine proveli u miru i veselju.

U lovu na izborne glasove, glasoviti politicari razmileli se po zemlji uzduž i popreko,obecavajuci med i mleko poteci ,odmah cim glasate za njih. Mladi bez posla,odmah ce dobiti posao /ako se snadu/, a penzioneri pod hitno vece penzije.Mladi bracni parovi bice oslobodeni poreza na stan /samo ako imaju posao i ako su u braku/, a time ce,nego šta,biti iskorenjena bela kuga. Mladi mogu da idu u inostranstvo da se školuju a posle da se vrate i pomognu našu privredu i zemlji koja nije mogla da ih školuje / iako je kod nas školovanje besplatno/. Ako glasaju samo za njih,seljaci ce pobošati stocni fond, krave ce jagnjiti po dva teleta, a ovce prasiti po pet jagnjadi.O mleku,vuni,siru i da ne govorimo,bice ih za izvoz… I tako dalje, i tako bliže…

Eto, time je olakšan položaj glasaca.Jer, ako svi obecavaju med i mleko,onda nije važno koga ceš zaokružiti.

Zažmuriš,zaokružiš i- gotovo!

Za tri dana je predizbora cutnja,pa cemo se odmoriti od silnih obecanja,a,posle,najverovatnije - zanemeti!

Miodrag Lazarevic

LAZARIZMI

- Svima sam za Novu godinu poželeo zdravlja ,za ostalo neka se snadu.

- U novoj godini Srbima treba samo pamet ,za ostalo imaju politicare.

- U novogodišnjoj noci nekima se zemlja okretala malo brže od dozvoljene brzine.

- Ova godina bice godina špijunaže:samo ce ,recimo ,dva agenta 007biti

- Veruješ li ti u život posle Nove godine !?

- Prosecan Srbin je za Novu godinu jeo sarmu - prosecna Srpkinja imala je cevap!

- Nisam imao novac za docek Nove godine ,pa sam glumeo Deda Mraza.

Miodrag Lazarevic

NAŠI NOVI SUGRAÐANI

U periodu od 22.12.2006. do 12.01.2007., u porodilištu Požarevacke opšte bolnice rodeno je 57 beba. Blizance su dobili Jovanovic Milena i Dejan iz Kuceva i Stefanovic Jelena i Srdan iz Klenja, dok su bliznakinje dobili Marjanovic Nevenka i Miloš iz Požarevca.

Cerke su dobili: Ljubica Cugurovic i Dragan Matic iz Petrovca, Sanja Mitrovic i Goran Milic iz Viteževa, Tanja i Dejan Stojadinovic iz Požarevca, Dragana Tasic i Radiša Kostic iz Požarevca, Jelena Stevic i Ivica Antic iz Zatonja, Sanja i Vladan Stojadinovic iz Maljurevca, Katarina i Bojan Ðordevic iz Požarevca, Olivera i Slobodan Mitrovic iz Aleksandrovca, Daliborka i Dragan Trujanovic iz Kostolca, Violeta i Vladimir Zaric iz Požarevca, Nela Ilic i Sladan Obradovic iz Boževca, Bojana i Veriša Milojkovic iz Rabrova, Ferdijana Gaši i Muhamer Bezoka iz Kostolca, Ljiljana i Vladimir Stankovic iz Požarevca, Mila Prandovic i Dragoslav Pancikic iz Kusica, Anda Petrovic i Miroslav Markovic iz Batovca, Marina Simeunovic i Zoran Kamenovic iz Bratinca, Marina i Zoran Mitrovic iz Maleševa, Sanela Simic i Dragan Milosavljevic iz Radoševca, Dijana Drikic i Miodrag Petrovic iz Vukovica, Evica Petrovic-Novakovic i Vukovic Radenovic iz Ranovca, Semihana Selimovic i Admir Asanovic iz Kostolca i Jasmina Ilic i Nebojša Gajic iz Požarevca.

Sinove su dobili: Seada Murina i Husret Mustafovski iz Starog Kostolca, Ana i Danijel Jovic iz Požarevca, Sladana i Goran Aleksic iz Cetereža, Aleksandra i Aleksandar Randelovic iz Požarevac, Jelena i Nenad Kolarevic iz Požarevca, Gorica Živkovic i Sladan Jankovic iz Lucice, Suzana i Dejan Vasic iz Oreovice, Jadranka Miletic i Dragan Milenkovic iz Trnjana, Gordana i Marko Najcevic iz Požarevca, Milica Antic i Dalibor Stamenkovic iz Požarevca, Serbeza Hamzic i Seljati Krasnici iz Kostolca, Jelena i Nebojša Lepojevic iz Požarevca, Ljubica i Nenad Ilic iz Krnjeva, Ljiljana Moravac i Dejan Mihajlovic iz Laznice, Zorica Tairi i Mahmud Faruk iz Kostolca, Daliborka i Dalibor Tadic iz Kostolca, Bojana i Miloš Katic iz Požarevca, Sanja i Dejan Stojkovic iz Kališta, Aleksandra i Saša Jovanovic iz Požarevca, Marija Jovanovic i Ivan Milovanovic iz Malog Crnica, Vildana Saljii i Skender Murina iz Kostolca, Eljfije Zorjani i Fedri Beriša iz Požarevca, Sladana Jeumovic i Sladan Stokic iz Lucice, Mioara i Saša Pantic iz Beranja, Vaduva Elena i Ljubiša Milenkovic iz Kasidola, Violeta Lazarevic i Novica Ilic iz Radoševca i Dejana i Vitomir Bajic iz Požarevca.

U PREDUZECU AUTOTRANSPORT DOO

PROSLAVLJEN SVETI VASILIJE VELIKI

U preduzecu Autotransport DOO na dan Svetog Vasilija Velikog, drugu godinu za redom, priredeno je veliko slavlje, sa brojnim zvanicama, koje je ovaj veliki kolektiv ugostio na celu sa direktorom Pericom Mojovicem.

Preduzece i sve zaposlene blagoslovio je sveštenik Dragiša Lekic, koji je slavski kolac rezao sa Mladenom Ocokoljicem, tehnickim direktorom Autotransporta. Svetu dužnost kolacara za iducu godinu preuzeo je Dobrica Živkovic, vozac Autotransporta.

Sveštenik Dragiša poželeo je ovom kolektivu svako dobro, zdavlje, spasenje, oprost grehova, mir, slogu i radost. Cestitkama i najlepšim željama pridružili su se i brojni gosti iz Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", opštine Požarevac, mesnih zajednica, Gradske mesne zajednice Kostolac, Garnizona vojske Srbije u Požarevcu, Policije.., a medu zvanicama bili su i penzioneri Autotransporta.

Prvi covek preduzeca, direktor Perica Mojovic, tom prilikom, zahvalio se svim gostima, kao i brojnim prisutnim radnicima, koje je zatim ugostio svecanim slavskim ruckom.

A. Maksimovic

ADVOKAT ZA VAS

TERORIZAM I DIVERZIJA KAO ZLOCIN - MNOGO TEŽI OD KAZNE

Teroristi umeju da budu izuzeno surovi i pri tom nikada ne biraju svoje mete jer su njihove akcije nasilja najcešce inspirisane politickim motivima. Sam pojam terorizam potice od latinske reci "teror" što znaci-strah. U nauci krivicnog prava pod terorizmom i diverzijom se podrazumevaju organizovane akcije diverzija i nasilja, inspirisane politickim motivima i upravljene protiv odredene države, odnosno protiv nepokretne imovine-zgrada lokalnih organa vlasti neophodnih za funkcionisanje javnih službi te opštine.

Prema Ženevskoj konvanciji o sprecavanju i kažnjavanju diverzija i terorizma od 16. novembra 1937. godine, teroristicki akt je odreden na opšti nacin time što "podrazumeva krivicna dela upravljena protiv države i ciji su cilj ili priroda u tome da izazovu kod odredenih licnosti, grupe lica ili u publici" (clan 1.stav 2). U konvenciji su nabrojani akti za koje se smatra da su teroristicki, ako ispunjavaju prethodni uslov. To su ubistvo ili teška telesna povreda šefa države, njegovog naslednka ili zamenika, bracnog druga šefa države, lica koja vrše javne funkcije ili su na javnom položaju, uništenje javne omovine ili njeno oštecenje, delo sracunato na ugrožavanje života i bezbednosti publike (stanovnika - civila), sa namerom da se izvrši neko od nabrojanih dela.

Tek 1954 godine terorizam i diverzije su bili proglašeni medunarodnim zlocinom, a naše krivicno zakonodavstvo tretira terorizam i diverziju kao krivicno delo od 1973. godine, dok su sadašnjim Krivicnim zakonikom te radnje predvidene kao krivicno delo clanovima 312. i 313. i za koja dela je predvidena kazna od 3 do 15 godina zatvora.

U okviru Evrope, zakljucena je Evropska konvencija o uklanjanju terorizma, a u okviru Organizacije americkih država, Konvencija o sprecavanju i kažnjavanju cina terorizma.

Protivteroristicka politika SAD istice tri opšta pravila-da nema nikakvih dogovora sa teroristima i popuštanja pred ucenama, zatim, da teroriste treba tretirati kao kriminalce, agresivno ih goniti i primenjivati silu u skladu sa zakonom i konacno, treba primeniti maksimalan pritisak na države koje sponzorišu i podržavaju terorizam namecuci im ekonomske, diplomatske i politicke sankcije i pozivajuci ostale države da urade isto.

Definicija terorizma po americkom zakonu glasi: Termin "terorizam" znaci smišljeno, politicki motivisano nasilje protiv civilnih meta od strane grupa ili tajnih agenata, cesto sa namerom privlacenja pažnje šire publike.

U nekim opštinama naše zemlje nasilje preti da se pretvori u praksu koja opasno ugrožava socijalnu netrpeljivost i mir te zajednice, a koji su neophodni za opstanak i razvoj te zajednice.

Razvaljivanjem vrata skupštinske sale i bacanje bombe na terasu Okružnog zdanja u Požarevcu u cetvrtak 28. 12. 2006. godine, sa prouzrokovanjem velike materijalne štete na salama tog zdanja, ako su ucinjeni sa namerom da se lokalnoj samoupravi onemoguci da vrši javna ovlašcenja i onemoguci funkcionisanje javnih službi opštine Požarevac, su uzrocno povezane radnje, i ako svaka tako preduzeta radnja za sebe predstavlja posebno krivicno delo u vidu samovlašca, uništenje i oštecenja tude stvari, i izazivanje opšte opasnosti, mogu kumulativno da se podvedu pod jedno krivicno delo diverzije iz clana 313. Krivicnog zakonika.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

“DA VEC SUTRA BUDE BOLJE”

Na predstojece parlamentarne izbore, Srpska radikalna stranka izlazi samostalno i u nameri da pobedi. Protekle nedelje, na predizbornom skupu održanom u Požarevcu, predstavljeni su i kandidati za narodne poslanike iz Branicevskog okruga. To su Veroljub Arsic i Saša Valjarevic iz Požarevca, Novica Janoševic iz Kuceva, Miomir Bojanic iz Golupca, Svetlana Maksic iz Žabara i Olivera Pauljevskic iz Žagubice.

“Naš predizborni program se sastoji u tome da cemo se, ukoliko se naša namera ostvari, u Vladi Republike Srbije zalagati prvenstveno za poboljšanje uslova života svih gradana Srbije i svih slojeva, bez obzira na veru, rasnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Naša spoljna politika zasnivace se na spremnosti da se razgovara sa svima, i sa istokom i sa zapadom, ali cemo u tim pregovorima tražiti iskrene saveznike koji ce sa nama saradivati i na politickom i na ekonomskom planu. Ono što, nakon socijalne politike, najviše muci gradane jeste ocuvanje Kosova i Metohije kao dela Srbije, tako da u tome ocekujemo najvecu podršku od Rusije, koja je to vec nedvosmisleno rekla. Tim njihovim izjavama prestaju sve one price o nekim lažnim prijateljima sa zapada, na kojima naši politicki protivnici zasnivaju svoju politicku kampanju. Zato treba da se okrenemo onima koji iskreno žele da saraduju sa nama na obostranu korist, a ne da ispunjavamo uslove i diktate drugih država i njihove ciljeve”, rekao je Veroljub Arsic, predsednik Okružnog odbora SRS.

Politicka kampanja Srpske radikalne stranke zasniva se na tri “stuba”. Prvi je borba protiv korupcije i kriminala, drugi je razvojna politika, odnosno ekonomski i privredni preporod Srbije, a treci jeste rodoljublje, patriotizam, odnos prema državi, ocuvanje Kosova i Metohije unutar Republike Srbije i ocuvanje svih duhovnih vrednosti srpskog naroda.

Partnerstvo za mir

“Mi hocemo mir i mi vam garantujemo mir, ali oni hoce nekakve ratove u koje bi da uvuku Srbe i gradane Srbije, da mi idemo u Avganistan, da mi idemo u Irak, da naša deca tamo ginu. Mi cemo uvek biti protiv toga. Nema šta Srbi tamo da rade. Mi imamo jednu zemlju, jednu otadžbinu Srbiju i nemamo potrebe da idemo bilo gde i da okupiramo bilo koga,” rekao je na predizbornom mitingu Aleksandar Vucic, generalni sekretar SRS.

Poljoprivreda i ekonomija

“Šta su ovi koji su na vlasti uradili u smislu razvoja Srbije. Doveli su nam dotle poljoprivredu da nam je stocni fond na nivou iz 1910. godine. Ako krenete od ratarstva i vocarstva, 28.500 tona jabuka uveze se za godinu dana. Znaci li to da mi nemamo jabuka u Srbiji. 30.000 tona paradajza se uveze. Zar smo mi nesposobni da proizvedemo paradajz.

Udemo u CEFTU, i oni nam kažu da je to predvorje Evropske unije. U tom sporazumu Kosovo je posebna država, a Koštunica to potpisuje tako. Taj sporazum nas obavezuje da ako želimo da izvezemo svoje proizvode u zemlje CEFTE, moramo da platimo bar 30% dažbina na to, što našu robu na njihovom tržištu cini nekonkurentnom. Ako oni žele da uvezu u Srbiju, nema nikakve mere zaštite srpskog proizvodaca, srpskog seljaka. Mi cemo da uradimo nešto drugo, uvek cemo prvo da polazimo od interesa našeg naroda, naših ljudi i naše države. Uvek cemo tražiti reciprocitet, jer mi ne moramo da služimo svima, a da nikakve koristi od toga nemamo.

Ustanovicemo razvojnu poljoprivrednu banku i razvojne banke po sektorima privrede. To znaci da ce svaki seljak moci da dode i kaže da želi da radi. Dobice kredit po niskim kamatama, ali ce država ipak zaraditi, jer nece sve biti i korovu i utrinama, nego ce ljudi da rade i proizvode. To je ono za šta se mi, srpski radikali zalažemo”, rekao je Vucic.

Branicevski okrug

“Mi srpski radikali hocemo da stvorimo Srbiju koja ce biti zemlja u kojoj ce moci da se zaposli svaki mladi covek kada završi školu, u kojoj ce svoje mesto imati svaki zemljoradnik, radnik, proizvodac, koji ce svojim radom zaradivati sigurnu platu i obezbedivati svojoj deci školovanje i usavršavanje. Mi želimo da ucinimo Srbiju zemljom razvoja, u kojoj se lepo živi, a ne preživljava. Iz Srbije ce se izvoziti žito, voce, zdrava hrana, a ne strucnjaci i NATO vojnike. Opština Požarevac ce biti mesto u kome ce svaki vaš dinar biti uložen u razvoj sela, u poljoprivredu, nove ulice, bolnice, škole i obdaništa.

Naš cilj je da se izborimo sa korupcijom i kriminalom, koji poslednjih godina cvetaju, a radikali jedini imaju snage i volje, jer jedino naši clanovi nikada nisu bili umešani u afere. Jedino srpski radikali imaju hrabrosti da ociste naše škole i ulice od droge i onih koji se bogate ne mareci što time ugrožavaju živote naše dece.

Zato tražimo vaše poverenje da bi svi zajedno ucinili Srbiju mladom, zdravijom, uspešnijom i lepšom”, rekao je Saša Valjarevic, predsednik OO SRS u Požarevcu.

Poruka Šešelja

Predstojeca 2007. godina, bice godina teških iskušenja i važnih odluka za naš narod i srpsku državu. Zapadne sile i albanski separatisti pokušace da nam konacno otmu Kosovo i Metohiju. Uveren sam da cete vi, gradani Srbije, imati snage, znanja i mudrosti da ocuvate jedinstvo teritorije Srbije i svojom voljom pobedite one politicke snage u Srbiji, koji antisrpskom politikom razaraju naše nacionalno bice i našu srpsku otadžbinu u celini.

KandiDati za narodne poslanike na predstojecim izborima

Veroljub Arsic, predsednik Okružnog odbora i narodni poslanik u dva mandata

Novica Janoševic, predsednik OO SRS u Kucevu

Miomir Bojanic, predsednik OO SRS u Golupcu

Svetlana Maksic, predsednik OO SRS u Žabarima

Saša Valjarevic, predsednik OO SRS u Požarevcu

Olivera Pauljevskic, predsednik OO SRS u Žagubici

D. Demic